VIOLETA OCOKOLJIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1988. godine. Živi u Kovinu.

Po zanimanju je diplomirani turizmolog.

U dva mandata je bila članica Opštinskog veća, a od februara 2018. godine radila je u Opštinskoj upravi na mestu turističkog inspektora.

Od februara 2020. godine postala je članica Privremenog organa opštine Kovin.

Polaznica je Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke.

Članica je Udruženja turizmologa Srbije i Mreže inspektora Srbije.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Govori engleski jezik.
Poslednji put ažurirano: 03.11.2020, 10:35

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, drage i uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, svakako ću podržati i ovaj amandman i amandmane koje su podnele kolege Birmančević i Matić i moram se kratko osvrnuti na ovaj set zakona iz oblasti rudarstva i energetike kao strateški izuzetno važne za našu zemlju.

Kada su ovako kompleksni zakoni na dnevnom redu, važno je da građani znaju da su prošli sve neophodne procedure, da su prošle javne rasprave, da su uvažena mišljenja stručnjaka, a i da je pre dolaska ovde na dnevni red prošlo javno slušanje kod narodnih poslanika, a to je jako važno zbog jednog šireg uključivanja javnosti u proces donošenja propisa, kako bi se otklonile neke eventualne nedoumice ili razjasnile nejasnoće, na kraju krajeva, uvažili neki konkretni predlozi, ukoliko postoje, jer na kraju krajeva, sve ove propise donosimo baš zbog naših građana.

Ono što je takođe dobro je da su ovi zakoni rađeni u saradnji i u saglasnosti sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, da nisu u međusobnoj koliziji, naprotiv, da se međusobno dopunjuju, što je izuzetno važno na taj način pristupiti izradi ovog seta zakona.

Ovom prilikom ću istaći samo one pozitivne efekte, a koji se tiču građana Republike Srbije, koji se tiču svakog pojedinca, svakog Kovinca, svakog Bavaništanca, svakog Deliblaćanina, svakog građana praktično ove zemlje.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije podrazumeva mogućnost domaćinstvima da proizvode električnu energiju, da sav onaj višak distribuiraju Elektromreži, da ostvare dodatni prihod, da eventualno umanje račun za električnu energiju ili da eventualno uskladište proizvedenu električnu energiju za neko kasnije korišćenje.

Kada sam čula frapantan podatak da se čak 40% toplotne i električne energije praktično baci zbog neadekvatne izolacije, zbog dotrajalih fasada, prozora i vrata, smatram da nijedna zemlja na svetu, pa ni Srbija, ne može sebi da dozvoli taj luksuz da se razbacuje energijom, i to u vreme kada je trgovina energentima izuzetno, s razlogom izuzetno, visoko pozicionirana u svetu.

Zato mi je drago što je ovim zakonom predviđeno osnivanje fonda za energetsku efikasnost, koji će zajedno sa lokalnim samoupravama finansirati fizička lica, ali i ustanove, naravno, za zamenu dotrajale fasade, za zamenu prozora i vrata i za postavljanje izolacije. Mislim da je to jako važno kako bi poboljšali i energetsku efikasnost i uštedeli energiju, na kraju krajeva, koju možemo u nekoj budućnosti da izvezemo.

Dopunama Zakona o energetici uvodi se status energetski ugroženog kupca, što je jako važno, naročito za građane nižih i srednjih primanja. Do sada smo imali ovaj statut praktično za građane, a vezano je za električnu energiju.

Ovog puta će oni koji koriste status energetski ugroženog kupca za električnu energiju moći da koriste i status energetski ugroženog kupca i za toplotnu energiju. Imajući u vidu da se u mnogim lokalnim samoupravama i mnogim stambenim zajednicama toplotan energija i dalje obračunava po kvadraturi umesto po utrošku toplotne energije, jako je važno, građanima će biti izuzetno značajan ovaj doprinos i umanjenje imajući u vidu da su računi od četiri, šest, osam ili 10 hiljada izuzetno, izuzetno veliki izdatak za građane niže i srednje kupovne moći.

Kada govorimo o novom zakonu, o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, mislim da smo proteklih godina shvatili koliki je značaj, koliki potencijal imamo da iskoristimo obnovljive izvore energije. Baš jedan takav primer nalazi se na teritoriji opštine iz koje ja dolazim, na teritoriji opštine Kovin u ataru sela Mramorak, gde je izgrađen najveći vetropark na zapadnom Balkanu, najveći naravno, i u Srbiji i sa 57 vetroturbina. Kolega je pomenuo, ali ono što možda nije pomenuo to je da kapacitet sa ovih 57 vetroturbina može da snabde jedan grad veličine Novog Sada u potpunosti električnom energijom.

Činjenica je da je na teritoriji južnog Banata izgrađen i najveće solarno polje u jugoistočnoj Evropi, „Banat san for“. Činjenica je takođe da je južni Banat izuzetan energetski potencijal, sedam od 10 vetroparkova se nalazi baš na teritoriji južnog Banata, gde su najjači udari vetra. Stoga, verujem da će ih biti i u budućnosti, uz naravno sve one studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine kakva treba i da prođe.

Nažalost, danas se svaka tema, a naročito tema ekologije zloupotrebljava u političke svrhe. Ono što sam ja pročitala pre par dana u jednom dnevnom listu koga neću da reklamiram je da je ovo ekološki ustanak, praktično podržala ni manje, ni više nego Demokratska stranka. To je ista ona Demokratska stranka koja je iznedrila ni manje, ni više nego onog čuvenog po zloupotrebama ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića, a taj isti Oliver Dulić je hirurški do te mere precizno očisti Fond za zaštitu životne kroz onaj projekat – Očistimo Srbiju i razne projekte zajedno sa svojom porodicom da nama praktično ne preostaje ništa drugo do da uživamo u toj čistoj i ekološki zdravoj životnoj sredini. Zato mi nije jasno ni otkud ova podrška, ni otkud ekološki ustanak kada smo mi praktično sve probleme, ekološke rešili već odavno. Kamo lepe sreće da se Demokratska stranka u potpunosti više ne oglašava, kamo sreće da nemamo ove nagomilane, višedecenijske ekološke probleme i da ne moramo da uklanjamo smeće koje nam je ostavljeno u amanet. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, Predlog zakona o muzejskoj delatnosti o kome raspravljamo danas ovde u plenumu višestruko je značaja, ne samo zbog činjenice da će doprineti sveobuhvatnom poboljšanju uslova za rad muzeja, već i zbog zaštite celokupne muzejske građe. Zakon, između ostalog, definiše i organizaciju rada muzeja, status muzeja, nabavku i korišćenje muzejske građe, ali i stručnu spremu i zanimanja lica koja mogu da rade u muzeju, a vidimo da je ovim zakonom definisano da se radi o stručnim licima koja će svoju stručnost dokazivati i polaganjem stručnog ispita.

Ovaj zakon je samo jedan u nizu koraka koje Ministarstvo za kulturu i informisanje pravi od momenta kako ste preuzeli resor ministarstva, a u cilju kako bi zaštitili sve ono što predstavlja našu kulturnu baštinu, sve ono što je vredno i sve ono čime kao nacija treba da se ponosimo.

Sa druge strane, činjenica je da ne mogu baš svi da podrže sve one pozitivne korake u oblasti kulture i činjenica je da se moramo naviknuti na jednu omanju grupu pojedinaca kojoj kultura nije nešto preterano blizak pojam i koji su to pokazali već pomenutim paljenjem knjiga u Knez Mihailovoj ulici i zatim nasilnim upadom u zgradu Narodne skupštine koja je, ne samo najviši zakonodavni organ, nego je objekat kulture. Takođe, pokazali su i plasiranjem lažnih vesti o navodnom zatvaranju Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, na Kalemegdanu, šta misle o zaštiti muzeja.

To su oni isti ljudi poput Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Dragana Đilasa koji se svim silama trude da poljuljaju ugled Srbije u svetu, da se dodvore stranim ambasadama i da na taj način nekako opet nasiljem dođu do vlasti kako bi uvećali svoje lično bogatstvo i otvorili, eventualno, još neki račun na egzotičnim ostrvima.

Činjenica je, sa druge strane, da je mnogo urađeno u oblasti kulture širom zemlje, pa tako i u opštini iz koje ja dolazim, u opštini Kovin. Uz jedno odgovorno rukovodstvo u Kovinu uspeli smo da rekonstruišemo domove kulture u gotovo svim naseljenim mestima. Domovi kulture danas predstavljaju centar i kulturnog i društvenog života meštana u našim naseljima, a trudimo se da iz godine u godinu radimo na adaptaciji Centra za kulturu u Kovinu, pa smo tako ove godine, uz pomoć Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije, renovirali pozorišnu, a zatim i bioskopsku salu, nabavili savremeni 3D projektor i na taj način omogućili našim sugrađanima da, u skladu sa savremenim tehnologijama, prate najnovije svetske i domaće filmske premijere.

Takođe, rekonstruisali smo i zgradu biblioteke „Vuk Karadžić“ u Kovinu, proširili je, opremili, digitalizovali i jedan poseban prostor namenili deci, kao najvernijim korisnicima biblioteke. Takođe, poseban prostor smo namenili književnim večerima, e-čitaonici i na taj način u potpunosti prilagodili ceo objekat, celu kulturnu ustanovu potrebama naših sugrađana u Kovinu.

Ono što nam je jako važno i ono što nas čeka u nekom narednom periodu jeste renoviranje krova na zgradi Centra za kulturu u Kovinu. Naime, objekat, tj. zgrada Centra za kulturu u Kovinu podignuta je krajem 80-ih godina prošlog veka. Nažalost, od tog momenta nije doživela neku ozbiljnu rekonstrukciju, a na nama kao odgovornoj vlasti ostaje da rešimo onaj nemar i nerad koji nam je prethodna vlast ostavila u amanet. Nadam se da ćemo, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, uspeti da zajednički realizujemo i ovaj projekat.

Da se vratim na Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i na Odluku o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja. To je naša dužnost. Naša je dužnost da budemo dostojni potomci našim precima, da čuvamo i negujemo našu istoriju i našu kulturu i da je tako očuvanu ostavimo u amanet našim potomcima.

Uvažena ministarka, uvažene kolege, ja ću u danu za glasanje svakako podržati i ovaj predlog zakona i predlog odluke, a vama uvažena ministarko želim puno uspeha u daljem radu i ovom prilikom upućujem poziv da posetite opštinu Kovin.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2020.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, Vlada je podnela tri amandmana na ovaj Predlog zakona o budžetu. Od toga se amandman na član 3. Predloga zakona o budžetu odnosi na Sporazum o zajmu sa Francuskom agencijom za razvoj, o kojoj ste pričali protekle nedelje i koji je potpisan protekle nedelje, a koji se odnosi na finansiranje modernizacije železnice u Srbiji, kao i na zajam za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak.

Kako su ovi amandmani koje je podnela Vlada sastavni deo budžeta i Predloga budžeta za narednu godinu ja se moram, uvaženi ministre, osvrnuti i na Predlog budžeta za narednu godinu. U ovom Predlogu budžeta za narednu godinu detaljno su obrazložena sva mikro i makroekonomska kretanja, sve projekcije, svi planirani rizici, svi mogući rashodi, ali ono što je jako važno zbog građana da znaju je da je ovaj budžet formiran na osnovu realno planiranih prihoda za narednu godinu.

Rekla bih i da je Vlada ovim predlogom budžeta ne samo napravila pravu meru i balans, već je u potpunosti prevazišla očekivanja svih nas, izdvajanjem i do 35% više novca za kapitalne investicije nego protekle godine.

Ovo je takođe važno da naši građani znaju, jer je ulaganje u kapitalne investicije zapravo osnov i uslov za rast bruto domaćeg proizvoda. Zato mi naredne godine možemo iz tog bruto domaćeg proizvoda da planiramo i povećanje penzija po švajcarskom modelu i povećanja plata u javnom sektoru, ali podizanje i minimalne zarade za naše građane.

S obzirom na to da dolazim iz sektora turizma, posebno me raduje činjenica da je Vlada uspela pravovremeno da reaguje kada je u pitanju upravo ovaj sektor koji je izuzetno pogođen celom ovom pandemijom korona virusa. Podrška hotelijerima je bila izuzetno važna. Izuzetno me raduje činjenica da je Vlada uspela da odobri direktnu subvenciju za pomoć hotelijerima i to u iznosu od 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi, jer je činjenica da su gradski hoteli zapravo bili najpogođeniji ovom pandemijom korona virusa u izostanku stranih turista, u izostanku biznis putovanja, u izostanku svih onih kongresa i organizacija koje su trebale da budu organizovane u našim gradovima.

Takođe, u toku je javni poziv za dodelu subvencija za podsticaj turističkim agencijama i turoperatorima za pokriće troškova u vezi obezbeđenja, garancija putovanja, a pre par dana predsednik Republike Aleksandra Vučića i vi uvaženi ministre, najavili ste dodatnu pomoć ovom sektoru i to u iznosu od jedne minimalne zarade za radnike u turističkim agencijama, u rentakara agencijama, hotelijerima, ugostiteljima i jako važnom sektoru tj. delu sektora turističkim vodičima, njima će ova pomoć biti izuzetno značajna i hvala im u ime i turističkih agencija, ali i svih radnika koji rade u sektoru turizma.

Sa jedne strane, ova pandemija korona virusa i te kako uticala na rad i poslovanje i hotela, ali i turističkih agencija, a sa druge strane, i te kako pozitivno uticala na razvoj domaćeg turizma. Činjenica je da su ove godine pružaoci usluga u domaćoj radinosti i u seoskim turističkim domaćinstvima imali pune ruke posla, isto je činjenica da se u oktobru tražilo mesto više u našim banjama, a i čuveni „Forbs“ je proglasio Srbiju kao jedna od pet prioriteta destinacija koju treba podsetiti odmah po završetku pandemije korona virusa i zato mislim da je svako ulaganje u sektor turizma i te kako važno, i te kako značajno i višestruko isplativo, i drago mi je da se i naredne godine nastavlja sa dodelom vaučera za smeštaj i za letovanje u Srbiji, što su izdvojeni dodatni novci za to, jer je to prava mera i prvi podsticaj za razvoj domaćeg turizma.

Predsednik Aleksandar Vučić je definisao, a premijerka je u svom ekspozeu na posebnoj sednici naredne Skupštine definisala šest prioritetnih ciljeva nove Vlade, a to su borba za očuvanja zdravlja naših građana, borba za očuvanje naših interesa na KiM, zatim, nastavak sa radom na ubrzanim reformama, nastavak sa jačanjem srpske ekonomije, borba protiv kriminala i korupcije, ali i samostalno odlučivanje samostalno i nezavisno odlučivanje Srbije.

Dobro je da čujem ove ciljeve s vremena na vreme upravo ovde kako bismo u sve izazove koji stoje pred Vladu Republike Srbije za godinu i po dana uspeli da izmerimo efekte rada Vlade upravo ovde u Narodnoj skupštini i dok smo nekima koji se sada predstavljaju za vođe opozicije uspeli da izmerimo samo to koliko su novca strpali u svoje džepove, pa tako brojali milione i stigli do 619 miliona, zatim, koliko su nekretnina stekli, pa tako stigli do cifre 35 nekretnina na najelitnijim lokacijama u Beogradu. Činjenica je da od ove Vlade možemo da očekujemo samo to koliko će novih kilometara autoputeva izgraditi, koliko će novih fabrika otvoriti, koliko će škole i bolnice rekonstruisati i koliko će celokupno uticati na podizanje životnog standarda svih građana.

Uvaženi ministre, uvažene kolege, svakako ću ih iz ovih razloga koje sam navela ovde, a i onih koje nisam navela, jer nisam stigla, podržati set budžetskih zakona, ali i Predlog zakona o budžetu za narednu godinu. Hvala.