VIOLETA OCOKOLJIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1988. godine. Živi u Kovinu.

Po zanimanju je diplomirani turizmolog.

U dva mandata je bila članica Opštinskog veća, a od februara 2018. godine radila je u Opštinskoj upravi na mestu turističkog inspektora.

Od februara 2020. godine postala je članica Privremenog organa opštine Kovin.

Polaznica je Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke.

Članica je Udruženja turizmologa Srbije i Mreže inspektora Srbije.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Govori engleski jezik.
Poslednji put ažurirano: 03.11.2020, 10:35

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Poštovani ministre, uvaženi saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, pred nama su danas tri vrlo važna sporazuma potpisana između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine, a kojima je regulisano kretanje pograničnog saobraćaja, graničnih prelaza i zajedničkih lokacija na graničnim prelazima. Pored novog graničnog prelaza, planiramo uvođenje propusnica za građane koji žive u pograničnoj zoni, kako za one koji žive u Republici Srbiji, tako i za one koji žive u Bosni i Hercegovini.

Ovi sporazumi su samo, sveobuhvatno gledano, jedan u nizu koraka ka lakšem kretanju ljudi, robe, kapitala i usluga koji će umnogome pojednostaviti život naših građana. Upravo je to naš cilj, da omogućimo građanima Srbije, ali i našim susedima i susedima u okruženju jedan zdrav temelj za jačanje naših država, za jačanje naše saradnje i za jačanje sveobuhvatnih bilateralnih odnosa.

Ukoliko želite zaista iskrene i prave odnose i saradnju, onda se trudite da izbegavate one ustaljene fraze i onu već poznatu retoriku koju bosanski političari koriste već godinama unazad, a koje sam videla da i pojedine kolege koje danas nisu u sali takođe koriste.

U svom izlaganju takođe bih mogla da se osvrnem i na sve one negativne stvari koje donekle narušavaju odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine, pa bih isto tako mogla da se osvrnem i na napad na predsednika Republike koji se dogodio u Potočarima 2015. godine, pa bih mogla da se osvrnem i na urušavanje pravoslavnog groblja u okolini Tuzle, a mogla bih da podsetim građane, a verujem da građani to znaju, bar oni koji su putovali po Federaciji Bosne i Hercegovine, da je svaki natpis i svaki putokaz na kom je ispisan ćirilični naziv praktično precrtan.

Nije problem događaje oprostiti, groblja urediti i ove putokaze očistiti. Problem je što se ta ustaljena već retorika ponavlja dugi niz godina i što od takve retorike apsolutno nikakvu korist nemaju građani niti Srbije, niti Bosne i Hercegovine i svih naroda koji žive u Bosni i Hercegovini. Ali baš takva retorika dovodi do ovakvih događaja koji zaista oni koji ih čine trebalo bi da se i te kako postide.

Da je Srbija iskrena i ozbiljna u nameri da radi na jačanju naših bilateralnih odnosa, da jača i ekonomski i politički naš region, pokazuje već pomenuta poseta predsednika Republike, tada kao premijera, Potočarima 2015. godine pokazuju brojni zajednički infrastrukturni projekti, pokazuju i donacije vakcina, pokazuju donacije respiratora, medicinske opreme i to u momentima kada je Bosni i Hercegovini to bilo izuzetno potrebno i mogu da kažem i najpotrebnije u tim momentima.

Preko dve milijarde evra Srbija je do sada uložila u razvoj lokalne infrastrukture, u razvoj škola, puteva, vrtića. Meni samo nije jasno kako pojedini bosanski političari ne stave prst na čelo i ne porazmisle koliko bi veća ulaganja bila u Bosnu i Hercegovinu da su prihvatili pruženu ruku Srbije i da su se priključili inicijativi „Otvoreni Balkan“, koliko bi benefita to donelo građanima i Bosne i Hercegovine, ali i Republike Srbije.

Iskreno se nadam i duboko verujem da će svi oni koji vode politiku u Federaciji Bosne i Hercegovine shvatiti značaj zajedničkog nastupa i još jače bilateralne saradnje, jer smo jedni drugima najiskreniji, najbliži partneri i jedni drugima moramo biti tu kada je najpotrebnije i jedni sa drugima moramo se potruditi da delimo i najveću muku, ali i da delimo one najveće uspehe od kojih nam oni najveći uspesi zapravo tek predstoje.

U nadi da ćemo dodatno ojačati bilateralnu saradnju u budućnosti ja ću svakako podržati i ove predloge sporazuma, ali i sve predloge koji imaju za cilj bolji život naših građana. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, drage koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas zakon čija je namera da sistemski uredi očuvanje i materijalne i nematerijalne baštine našeg svetionika srpstva na Svetoj Gori. Ovim Predlogom zapravo stvaramo jedan pravni okvir za obezbeđivanje stalne, kontinuirane pomoći iz budžeta Republike Srbije za obnovu i rekonstrukciju manastira Hilandar.

Ja se u svom obraćanju neću u velikoj meri osvrnuti na značaj manastira Hilandar jer su moje kolege to učinile u prethodnim izlaganjima, ali mi je mnogo važan onaj momenat nacionalne svesti i potrebe i želje da se i te kako radi na očuvanju naše kulturne i istorijske baštine.

Konačno smo kao država postali jaki, stabilni i sposobni da definišemo granice srpskog kulturnog prostora, prostora na kome je srpski narod ostavio tragove svog postojanja.

Mi se kao narod i kao država nismo povampirili u nameri da sačuvamo sve ono što je osvedočeno srpsko već smo dostigli jedan nivo nacionalne svesti, zatim društvenog i ekonomskog standarda i želje da pored očuvanja kulturne baštine u našoj zemlji podjednako brinemo i o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa van granica Srbije, a u današnjoj eri i prekrajanja istorije, čini mi se da je ovo i te kako neophodan korak.

Svedoci smo, nažalost da se kulturna dobra, srpski manastiri i sve ono što je najsvetije po srpski narod i po srpsku crkvu pokušavaju prisvojiti i to od strane onih koji nemaju sa čime svojim pohvaliti, pa pokušavaju da prisvoje tuđe.

Ne možete danas Cetinjski manastir koji je čuvar moštiju Petra Prvog Petrovića Njegoša i čuvar krune Despota Stefana Lazarevića smatrati vlasništvom crnogorske države.

Prosto, Cetinjski manastir je defakto vlasništvo SPC i svaki pokušaj da se promeni njegova istorija i njegov značaj ne može ništa dobro doneti ni crnogorskom narodu, a ni crnogorskim vlastima.

Mi smo kao država kroz daleku istoriju bili primer zaštite ne samo sopstvenog kulturnog nasleđa, već i zaštite svega onoga što je vredno, ma kom narodu pripadalo.

Zato smo danas izuzetno ponosni kada možemo da kažemo da poštujemo visok nivo multikulturalnosti u Vojvodini i zato nam danas smeta kada vidimo da pokušava da se zatre sve ono što je srpsko u zemljama u okruženju.

Malo po malo, ali na svaki pomen i na pokušaj zaštite svega onog što je srpsko, javi se Helsinški odbor za ljudska i manjinska prava koji upućuje apele što narodnim poslanicima, što pojedinim stranim ambasadama, zabrinuti, najpre, što je uopšte došlo do ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog, a zatim i zabrinuti za činjenicu da pokušavamo da zaštitimo ćirilicu kao srpsko pismo ovde u Narodnoj skupštini.

Interesantno, ali reakcija uvek nastupi kada je u pitanju predznak srpski, kada je u pitanju zaštita srpskog.

Znate, nama je patriotizam stvar ključnog vaspitanja, a kada Sonja Biserko uputi apel u kom navodi, i to ću citirati, da se ćirilicom zastrašuju građani Republike Srbije koji su izabrali latinicu za sopstveno pismo, mogu zaista da joj poručim da ne bi trebalo da se plaši, da može da nastavi da piše latinicom koju je izabrala za svoje pismo, isto kao što može da nastavi da prima ordenje od hrvatskih predsednika. Može da joj ne smeta progon srpskog naroda na prostorima bivše Jugoslavije, kao što mogu da joj ne smetaju precrtani ćirilični natpisi u Federaciji BiH. Takođe, mogu da joj ne smetaju konstantni učestali napadi na decu predsednika republike, čija su prava i te kako ozbiljno ugrožena, a naravno mogu da joj ne smetaju i ovi napadi takozvane vojske Kosova na srpski narod na severu naše južne srpske pokrajine.

Kada znate činjenicu da Helsinški odbor za ljudska i manjinska prava finansira preko 30 stranih ambasada, vi prosto ne postavljate pitanje šta je uzrok svih tih apela, ali ostaje pitanje šta je sa onim kućnim vaspitanjem koje bi trebalo da smo svi poneli iz kuće i koje nam je baba ostavila, kome nas je baba naučila i da li postoji još uvek malo onoga što smo iz kuće poneli kada bilo kakve apele na ovaj način upućuje.

Meni ipak, s druge strane, zaista raduju ovakvi napadi na sve ono što je srpsko od strane nevladinih organizacija, jer ovom strahovitom mržnjom zaista poručuju da nešto mnogo dobro radimo za srpski narod i za srpsku državu.

Ja ću svakako podržati ovaj Predlog zakona u celini i pozivam sve kolege narodne poslanike da u danu za glasanje to isto i učine.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, drage i uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, svakako ću podržati i ovaj amandman i amandmane koje su podnele kolege Birmančević i Matić i moram se kratko osvrnuti na ovaj set zakona iz oblasti rudarstva i energetike kao strateški izuzetno važne za našu zemlju.

Kada su ovako kompleksni zakoni na dnevnom redu, važno je da građani znaju da su prošli sve neophodne procedure, da su prošle javne rasprave, da su uvažena mišljenja stručnjaka, a i da je pre dolaska ovde na dnevni red prošlo javno slušanje kod narodnih poslanika, a to je jako važno zbog jednog šireg uključivanja javnosti u proces donošenja propisa, kako bi se otklonile neke eventualne nedoumice ili razjasnile nejasnoće, na kraju krajeva, uvažili neki konkretni predlozi, ukoliko postoje, jer na kraju krajeva, sve ove propise donosimo baš zbog naših građana.

Ono što je takođe dobro je da su ovi zakoni rađeni u saradnji i u saglasnosti sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, da nisu u međusobnoj koliziji, naprotiv, da se međusobno dopunjuju, što je izuzetno važno na taj način pristupiti izradi ovog seta zakona.

Ovom prilikom ću istaći samo one pozitivne efekte, a koji se tiču građana Republike Srbije, koji se tiču svakog pojedinca, svakog Kovinca, svakog Bavaništanca, svakog Deliblaćanina, svakog građana praktično ove zemlje.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije podrazumeva mogućnost domaćinstvima da proizvode električnu energiju, da sav onaj višak distribuiraju Elektromreži, da ostvare dodatni prihod, da eventualno umanje račun za električnu energiju ili da eventualno uskladište proizvedenu električnu energiju za neko kasnije korišćenje.

Kada sam čula frapantan podatak da se čak 40% toplotne i električne energije praktično baci zbog neadekvatne izolacije, zbog dotrajalih fasada, prozora i vrata, smatram da nijedna zemlja na svetu, pa ni Srbija, ne može sebi da dozvoli taj luksuz da se razbacuje energijom, i to u vreme kada je trgovina energentima izuzetno, s razlogom izuzetno, visoko pozicionirana u svetu.

Zato mi je drago što je ovim zakonom predviđeno osnivanje fonda za energetsku efikasnost, koji će zajedno sa lokalnim samoupravama finansirati fizička lica, ali i ustanove, naravno, za zamenu dotrajale fasade, za zamenu prozora i vrata i za postavljanje izolacije. Mislim da je to jako važno kako bi poboljšali i energetsku efikasnost i uštedeli energiju, na kraju krajeva, koju možemo u nekoj budućnosti da izvezemo.

Dopunama Zakona o energetici uvodi se status energetski ugroženog kupca, što je jako važno, naročito za građane nižih i srednjih primanja. Do sada smo imali ovaj statut praktično za građane, a vezano je za električnu energiju.

Ovog puta će oni koji koriste status energetski ugroženog kupca za električnu energiju moći da koriste i status energetski ugroženog kupca i za toplotnu energiju. Imajući u vidu da se u mnogim lokalnim samoupravama i mnogim stambenim zajednicama toplotan energija i dalje obračunava po kvadraturi umesto po utrošku toplotne energije, jako je važno, građanima će biti izuzetno značajan ovaj doprinos i umanjenje imajući u vidu da su računi od četiri, šest, osam ili 10 hiljada izuzetno, izuzetno veliki izdatak za građane niže i srednje kupovne moći.

Kada govorimo o novom zakonu, o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, mislim da smo proteklih godina shvatili koliki je značaj, koliki potencijal imamo da iskoristimo obnovljive izvore energije. Baš jedan takav primer nalazi se na teritoriji opštine iz koje ja dolazim, na teritoriji opštine Kovin u ataru sela Mramorak, gde je izgrađen najveći vetropark na zapadnom Balkanu, najveći naravno, i u Srbiji i sa 57 vetroturbina. Kolega je pomenuo, ali ono što možda nije pomenuo to je da kapacitet sa ovih 57 vetroturbina može da snabde jedan grad veličine Novog Sada u potpunosti električnom energijom.

Činjenica je da je na teritoriji južnog Banata izgrađen i najveće solarno polje u jugoistočnoj Evropi, „Banat san for“. Činjenica je takođe da je južni Banat izuzetan energetski potencijal, sedam od 10 vetroparkova se nalazi baš na teritoriji južnog Banata, gde su najjači udari vetra. Stoga, verujem da će ih biti i u budućnosti, uz naravno sve one studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine kakva treba i da prođe.

Nažalost, danas se svaka tema, a naročito tema ekologije zloupotrebljava u političke svrhe. Ono što sam ja pročitala pre par dana u jednom dnevnom listu koga neću da reklamiram je da je ovo ekološki ustanak, praktično podržala ni manje, ni više nego Demokratska stranka. To je ista ona Demokratska stranka koja je iznedrila ni manje, ni više nego onog čuvenog po zloupotrebama ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića, a taj isti Oliver Dulić je hirurški do te mere precizno očisti Fond za zaštitu životne kroz onaj projekat – Očistimo Srbiju i razne projekte zajedno sa svojom porodicom da nama praktično ne preostaje ništa drugo do da uživamo u toj čistoj i ekološki zdravoj životnoj sredini. Zato mi nije jasno ni otkud ova podrška, ni otkud ekološki ustanak kada smo mi praktično sve probleme, ekološke rešili već odavno. Kamo lepe sreće da se Demokratska stranka u potpunosti više ne oglašava, kamo sreće da nemamo ove nagomilane, višedecenijske ekološke probleme i da ne moramo da uklanjamo smeće koje nam je ostavljeno u amanet. Zahvaljujem.