| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.
Uvažene kolege, dragi građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog odluke o izboru sudija koje po prvi put biramo na sudijsku funkciju i zaista iz materijala koji smo dobili za ovu sednicu možemo da vidimo da su biografije kandidata na mestu i da su lica koja ćemo birati za sudijske funkcije zaista lica koja ne samo da ispunjavaju uslove za obavljanje ove vrlo važne funkcije već su do sada stečenim iskustvom pokazali da su spremni da po prvi put sednu u sudijsku fotelju. Pre nego što sednu u sudijsku fotelju jako je važno da kandidati znaju da su tri ključna uslova za obavljanje sudijske funkcije – nezavisnost, samostalnost i nepristrasnost. Upravo su ovi uslovi ključni kako bi pravni poredak naše zemlje ostao zaštićen, a sudska vlast nastavila da obavlja onu svoju osnovnu ulogu, a to je zaštita građana i odlučivanje o njihovim pravima i njihovim obavezama.
Pored ovih uslova sudije treba da znaju da su odgovorni i Narodnoj skupštini zbog poštovanja zakona koji se upravo ovde u Narodnoj skupštini donose, ali i narodu jer sve presude koje donose donose u ime naroda. Biti sudija jeste čast, ali istovremeno i velika odgovornost i obaveza jer građani Republike Srbije očekuju od vas da sudite po pravičnosti i da nikada ne prekršite one osnovne postulate sudske vlasti, a to je da su svi građani pred Ustavom jednaki, bez obzira na veru, rasu, stranačku ili nacionalnu pripadnost i da svi zaslužuju da budu jednako tretirani pred Ustavom.
Kao nekome ko je biran od strane naroda i ko upravo iz izborne volje naroda crpi legitimitet da govori u Narodnoj skupštini o različitim temama, pa i o temama izbora sudija koje se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, važno mi je da buduće sudije znaju da kao što političarima nije mesto u sudijskoj fotelji, isto tako ni sudijama nije mesto u politici. I politikom ne treba da se bave, jer zato nisu birani od strane naroda.
Ako već, požele da se bave politikom časno i pošteno na kraju krajeva da podnesu ostavku na sudijsku funkciju, da se kandiduju samostalno ili ispred neke političke opcije i da provere koliku tu podršku građana zaista imaju i na taj način steknu legitimitet da govore o različitim tamama, pa na kraju krajeva i o politici. Sve drugo je zloupotreba sudijske funkcije, a mi smo se tih zloupotreba nagledali i te kako mnogo u nekom proteklom periodu.
Dali je zloupotreba sudijske funkcije ili sloboda govora, pošto se sve danas svodi pod velom slobode govora o kojim god temama da neko govori, kada jedan sudija Apelacionog suda bez odobrenja predsednika suda gostuje u političkoj emisiji i vrši političku promociju Dragana Đilasa, ja ostavljam građanima da procene. Ali, meni je važno da budući kandidati tj. buduće sudije, a današnji kandidati znaju, kao što i predstavnici VSS treba da znaju, da je neophodno uspostaviti moralna načela za izbor sudija kako ne bismo dolazili u situaciju da se politikom bave oni koji za to nisu birani od strane naroda.
Više puta smo ovde u Narodnoj skupštini osporavali pojedine predloge kandidata za izbor sudija, ali i predsednika sudova, upravo zbog nedostatka moralnih načela, zbog nedostatka etike, zbog nepoštovanja pravičnosti, pa na kraju krajeva i zbog zloupotreba.
Spravom, mnogo govorim o ustavnim promenama i tek ćemo govoriti u nekom narednom periodu i o koracima koji bi trebali da doprinesu efikasnijem pravosuđu, ali nisu ustavne promene same po sebi i dovoljne, niti su ustavne promene čarobni štapić koje bi trebale da doprinese uredi stanje u sudstvu koje se urušavalo godinama vlasti Demokratske stranke.
I nakon ustavnih promena, rad sudija će u mnogome zavisiti upravo od moralnih načela sudija koji se biraju za sudijske funkcije, a za to će direktno biti odgovorni članovi VSS.
Ja ne mogu, a da se ne prisetim koja su to moralna načela delegirale sudije za vreme vlasti Demokratske stranke i ne mogu da se ne setim one katastrofalne reforme pravosuđa 2009. i 2010. godine čije se posledice osete i dan danas, i zaista ne bi trebalo da nas čudi što nam je stanje u sudstvu zaista zrelo za jedne ozbiljne promene.
Jedan francuski pisac je vrlo lepo, rekla bih, tačno rekao – dužnost je sudija da presuđuju, a njihov zanat da presudu odlažu. Mnogi znaju svoju dužnost, a rade samo svoj zanat. Ja ću u tom maniru budućim sudijama poručiti da dužnost treba da shvate kao čast, što sudijska funkcija zaista i jeste i da kroz efikasnije sudske procese obezbedimo građanima efikasnije pravosuđe.
Dakle, do vas je, buduće sudije, do vaše dužnosti, do vaše odgovornosti i na prvom mestu do vaše časti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.
Poštovani ministre, uvaženi saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, pred nama su danas tri vrlo važna sporazuma potpisana između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine, a kojima je regulisano kretanje pograničnog saobraćaja, graničnih prelaza i zajedničkih lokacija na graničnim prelazima. Pored novog graničnog prelaza, planiramo uvođenje propusnica za građane koji žive u pograničnoj zoni, kako za one koji žive u Republici Srbiji, tako i za one koji žive u Bosni i Hercegovini.
Ovi sporazumi su samo, sveobuhvatno gledano, jedan u nizu koraka ka lakšem kretanju ljudi, robe, kapitala i usluga koji će umnogome pojednostaviti život naših građana. Upravo je to naš cilj, da omogućimo građanima Srbije, ali i našim susedima i susedima u okruženju jedan zdrav temelj za jačanje naših država, za jačanje naše saradnje i za jačanje sveobuhvatnih bilateralnih odnosa.
Ukoliko želite zaista iskrene i prave odnose i saradnju, onda se trudite da izbegavate one ustaljene fraze i onu već poznatu retoriku koju bosanski političari koriste već godinama unazad, a koje sam videla da i pojedine kolege koje danas nisu u sali takođe koriste.
U svom izlaganju takođe bih mogla da se osvrnem i na sve one negativne stvari koje donekle narušavaju odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine, pa bih isto tako mogla da se osvrnem i na napad na predsednika Republike koji se dogodio u Potočarima 2015. godine, pa bih mogla da se osvrnem i na urušavanje pravoslavnog groblja u okolini Tuzle, a mogla bih da podsetim građane, a verujem da građani to znaju, bar oni koji su putovali po Federaciji Bosne i Hercegovine, da je svaki natpis i svaki putokaz na kom je ispisan ćirilični naziv praktično precrtan.
Nije problem događaje oprostiti, groblja urediti i ove putokaze očistiti. Problem je što se ta ustaljena već retorika ponavlja dugi niz godina i što od takve retorike apsolutno nikakvu korist nemaju građani niti Srbije, niti Bosne i Hercegovine i svih naroda koji žive u Bosni i Hercegovini. Ali baš takva retorika dovodi do ovakvih događaja koji zaista oni koji ih čine trebalo bi da se i te kako postide.
Da je Srbija iskrena i ozbiljna u nameri da radi na jačanju naših bilateralnih odnosa, da jača i ekonomski i politički naš region, pokazuje već pomenuta poseta predsednika Republike, tada kao premijera, Potočarima 2015. godine pokazuju brojni zajednički infrastrukturni projekti, pokazuju i donacije vakcina, pokazuju donacije respiratora, medicinske opreme i to u momentima kada je Bosni i Hercegovini to bilo izuzetno potrebno i mogu da kažem i najpotrebnije u tim momentima.
Preko dve milijarde evra Srbija je do sada uložila u razvoj lokalne infrastrukture, u razvoj škola, puteva, vrtića. Meni samo nije jasno kako pojedini bosanski političari ne stave prst na čelo i ne porazmisle koliko bi veća ulaganja bila u Bosnu i Hercegovinu da su prihvatili pruženu ruku Srbije i da su se priključili inicijativi „Otvoreni Balkan“, koliko bi benefita to donelo građanima i Bosne i Hercegovine, ali i Republike Srbije.
Iskreno se nadam i duboko verujem da će svi oni koji vode politiku u Federaciji Bosne i Hercegovine shvatiti značaj zajedničkog nastupa i još jače bilateralne saradnje, jer smo jedni drugima najiskreniji, najbliži partneri i jedni drugima moramo biti tu kada je najpotrebnije i jedni sa drugima moramo se potruditi da delimo i najveću muku, ali i da delimo one najveće uspehe od kojih nam oni najveći uspesi zapravo tek predstoje.
U nadi da ćemo dodatno ojačati bilateralnu saradnju u budućnosti ja ću svakako podržati i ove predloge sporazuma, ali i sve predloge koji imaju za cilj bolji život naših građana. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Uvaženi ministre, drage koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas zakon čija je namera da sistemski uredi očuvanje i materijalne i nematerijalne baštine našeg svetionika srpstva na Svetoj Gori. Ovim Predlogom zapravo stvaramo jedan pravni okvir za obezbeđivanje stalne, kontinuirane pomoći iz budžeta Republike Srbije za obnovu i rekonstrukciju manastira Hilandar.
Ja se u svom obraćanju neću u velikoj meri osvrnuti na značaj manastira Hilandar jer su moje kolege to učinile u prethodnim izlaganjima, ali mi je mnogo važan onaj momenat nacionalne svesti i potrebe i želje da se i te kako radi na očuvanju naše kulturne i istorijske baštine.
Konačno smo kao država postali jaki, stabilni i sposobni da definišemo granice srpskog kulturnog prostora, prostora na kome je srpski narod ostavio tragove svog postojanja.
Mi se kao narod i kao država nismo povampirili u nameri da sačuvamo sve ono što je osvedočeno srpsko već smo dostigli jedan nivo nacionalne svesti, zatim društvenog i ekonomskog standarda i želje da pored očuvanja kulturne baštine u našoj zemlji podjednako brinemo i o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa van granica Srbije, a u današnjoj eri i prekrajanja istorije, čini mi se da je ovo i te kako neophodan korak.
Svedoci smo, nažalost da se kulturna dobra, srpski manastiri i sve ono što je najsvetije po srpski narod i po srpsku crkvu pokušavaju prisvojiti i to od strane onih koji nemaju sa čime svojim pohvaliti, pa pokušavaju da prisvoje tuđe.
Ne možete danas Cetinjski manastir koji je čuvar moštiju Petra Prvog Petrovića Njegoša i čuvar krune Despota Stefana Lazarevića smatrati vlasništvom crnogorske države.
Prosto, Cetinjski manastir je defakto vlasništvo SPC i svaki pokušaj da se promeni njegova istorija i njegov značaj ne može ništa dobro doneti ni crnogorskom narodu, a ni crnogorskim vlastima.
Mi smo kao država kroz daleku istoriju bili primer zaštite ne samo sopstvenog kulturnog nasleđa, već i zaštite svega onoga što je vredno, ma kom narodu pripadalo.
Zato smo danas izuzetno ponosni kada možemo da kažemo da poštujemo visok nivo multikulturalnosti u Vojvodini i zato nam danas smeta kada vidimo da pokušava da se zatre sve ono što je srpsko u zemljama u okruženju.
Malo po malo, ali na svaki pomen i na pokušaj zaštite svega onog što je srpsko, javi se Helsinški odbor za ljudska i manjinska prava koji upućuje apele što narodnim poslanicima, što pojedinim stranim ambasadama, zabrinuti, najpre, što je uopšte došlo do ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog, a zatim i zabrinuti za činjenicu da pokušavamo da zaštitimo ćirilicu kao srpsko pismo ovde u Narodnoj skupštini.
Interesantno, ali reakcija uvek nastupi kada je u pitanju predznak srpski, kada je u pitanju zaštita srpskog.
Znate, nama je patriotizam stvar ključnog vaspitanja, a kada Sonja Biserko uputi apel u kom navodi, i to ću citirati, da se ćirilicom zastrašuju građani Republike Srbije koji su izabrali latinicu za sopstveno pismo, mogu zaista da joj poručim da ne bi trebalo da se plaši, da može da nastavi da piše latinicom koju je izabrala za svoje pismo, isto kao što može da nastavi da prima ordenje od hrvatskih predsednika. Može da joj ne smeta progon srpskog naroda na prostorima bivše Jugoslavije, kao što mogu da joj ne smetaju precrtani ćirilični natpisi u Federaciji BiH. Takođe, mogu da joj ne smetaju konstantni učestali napadi na decu predsednika republike, čija su prava i te kako ozbiljno ugrožena, a naravno mogu da joj ne smetaju i ovi napadi takozvane vojske Kosova na srpski narod na severu naše južne srpske pokrajine.
Kada znate činjenicu da Helsinški odbor za ljudska i manjinska prava finansira preko 30 stranih ambasada, vi prosto ne postavljate pitanje šta je uzrok svih tih apela, ali ostaje pitanje šta je sa onim kućnim vaspitanjem koje bi trebalo da smo svi poneli iz kuće i koje nam je baba ostavila, kome nas je baba naučila i da li postoji još uvek malo onoga što smo iz kuće poneli kada bilo kakve apele na ovaj način upućuje.
Meni ipak, s druge strane, zaista raduju ovakvi napadi na sve ono što je srpsko od strane nevladinih organizacija, jer ovom strahovitom mržnjom zaista poručuju da nešto mnogo dobro radimo za srpski narod i za srpsku državu.
Ja ću svakako podržati ovaj Predlog zakona u celini i pozivam sve kolege narodne poslanike da u danu za glasanje to isto i učine.