Hvala, poštovana predsedavajuća.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici iz Vlade i, ono što je meni najbitnije, poštovani narode Republike Srbije, ja bih iskoristio priliku da izrazim moje saučešće za pokojnu Kseniju Vučić. Naime, imao sam tu čast da upoznam tu ženu i ostavila je na mene prelep utisak. To je jedna divna, pametna, elokventna žena koja je tom prilikom meni i ostalim mladima koji su bili tu dala neke lekcije koje ćemo verovatno pamtiti do kraja života. Njoj neka je večna slava, a njenoj porodici i predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i njenoj deci Danilu i Milici želim da se što pre oporave od ovakvog gubitka, ukoliko je to uopšte i moguće.

Što se tiče ovih predloga zakona, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je zasedao i doneli smo odluku da su svi predloženi zakoni u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Možemo ih podeliti u dve grupe – zakoni koji se tiču izbornih uslova i oni koji se tiču investicija u našoj zemlji.

Što se tiče izborni uslova, ja ću samo podsetiti da je SNS bila ta koja je u februaru 2020. godine snizila izborni cenzus sa 5% na 3% i time omogućila opoziciji da lakše uđe u Narodnu skupštinu. Tu mogućnost oni nisu iskoristili zbog onog potpuno besmislenog bojkota, a pod izgovorom kako nema izbornih uslova, kako ih nema u medijima itd, što apsolutno nije bilo istinito.

Što se tiče njihovih gostovanja u medijima, oni tu igraju jednu zanimljivu igru. Naime, oni dobiju poziv da učestvuju u nekoj emisiju, odbiju, pa se žale kako ih nema nigde ili odu u, recimo, „Reč na reč“ gde ih obično dočeka neki mladi kadar iz SNS i potpuno ih uništi argumentima.

Dakle, oni treba da rade na tome, a njih je u stvari i tada bolelo ono što će ih boleti i sada, ono što nemaju, onaj krunski uslov za izlazak na izbore, a to je da ih narod želi, da narod želi da glasa za tebe, da si uradio nešto za njih.

Što se konkretno izbornih uslova tiče, u istoriji od kada postoji višestranačje u Republici Srbiji, od 1990. godine nikada ni jedan član vanparlamentarne opozicije nije bio član Republičke izborne komisije, odnosno RIK-a, a sada ih ima šest. A što se tiče samih biračkih odbora, dakle opozicija će imati na svakom glasačkom mestu u Republici Srbiji od osam do deset članova, ako ne i više, a verovatno će ih biti i više.

Zašto sada sve ovo pričam? Pa, vidim da se u Srbiji polako pred izbore, kao i pred svake izbore, podiže tenzija kako bi na kraju ona strana koja je izgubila optužila ove druge za neku izbornu krađu i izašle na ulice i pravili nered. Imali smo takve one nemile slike kada su policajcu prošle godine slomljene obe noge, kada su gađani kamenjem itd.

Vidimo to, recimo, na primeru ovog čoveka, Save Manojlovića, koji je diplomirao na istom fakultetu kao i ja. Dakle, on je diplomirani pravnik koji se bavi ekologijom. On je prvo govorio - evo, vi kao Narodna skupština izmenite Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i mi ćemo prestati sa protestima. Mi smo izmenili, a on kaže – e, sada zabranite „Rio Tinto“. Mi smo im ukinuli dozvole, a on je nastavio sa protestima. Sad kaže – e, sada uvedite moratorijum na iskopavanje litijuma i Bora 20 godina, pa ćemo stati.

Dakle, vidi se da su protesti cilj sami po sebi, da pravih uslova za proteste nema, da su izborni uslovi nikada bolji. Nisu postojali ovakvi izborni uslovi, nikada nigde drugde u Evropi.

I kažem, drugi deo zakona je za mene lično bitniji, tiče se podizanja plata, penzija i investicija. Mi ovim zakonima podižemo palate našim državnim službenicima, podižemo i penzije kako smo i rekli da ćemo ih podizati, a ja ću podsetiti naš narod da su juče socijalni slučajevi, da su danas mladi dobili po 100 evra od svoje države, da će naši penzioneri dobiti po 20.000 dinara jednokratne pomoći već sredinom februara i nastavljamo dalje sa investicijama. Dakle, to znači nove puteve, nove pruge, nove bolnice, nove škole i nove fabrike. Mi smo otvorili 260 novih fabrika u prethodnom periodu. Otvoriti novu fabriku u Srbiji više nije ni vest, već je postalo normalno.

Dakle, mi se borimo da gradimo i obnavljamo Srbiju, borimo se da podižemo standard našeg stanovništva, da od naše zemlje izgradimo lepšu, moderniju i jaču Srbiju i ako ovako nastavimo da radimo, a hoćemo, Srbija će uskoro biti jedna od najjačih, ako ne i najjača država na čitavom Balkanu. Živela Srbija!

Hvala.

Poštovani ministri sa saradnicima i ostali predstavnici iz Vlade, pre svega, dame, a zatim i gospodo narodni poslanici, i ono što je meni uvek i uvek najbitnije, poštovani narode Republike Srbije, ja bih, pre svega, želeo da izjavim saučešće porodici pokojnog Branka Marinkovića.

Naime, neki od vas su ga ovde poznavali mnogo duže nego ja. Ja sam imao priliku da ga upoznam na ovim javnim slušanjima oko promene Ustava Republike Srbije i zaista je ostavio divan utisak na mene kao jedan normalan, pametan čovek, uvek spreman za rad, uvek spreman na šalu i nekako ću ga uvek pamtiti kao nasmejanog čoveka. To je na mene ostavilo kod njega najveći utisak, te njemu neka je večna slava, a njegovoj porodici želim da se što brže oporave od ovog gubitka, ukoliko je to uopšte i moguće. Kada nas napuste takvi ljudi, to nije gubitak samo za njihovu porodicu, to je gubitak za sve nas.

Dakle, porodica jeste ključna, porodica jeste najbitnija. Kada imate jaku i normalnu porodicu, imate onda i jaku državu. Veliko mi je zadovoljstvo što mogu kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da se obratim pred vama vezano za zakon koji je i te kako povezan sa našim porodicama. Naime, ove izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nam donosi dva boljitka. Ja bih mogao da se izrazim onako, slobodno da kažem, da su to dva prava poklona za naše građane i za naše mlade bračne parove sa decom u novoj godini.

Prva izmena se tiče toga da će roditelji koji dobiju prvo dete, već od subote, dakle već od 1. januara dobijati po 300.000 dinara za svoje novorođene dete i to jednokratno. Dakle, ne u rate, već jednokratno, što nije zanemarljiva suma. Ja ću podsetiti naše građane da su do pre samo nekoliko godina dobijali po 100.000 dinara od države, da će sada dobijati 300, a recimo u periodu od pre 10 godina, kada je ova naša nesrećna opozicija bila na vlasti, nisu dobijali ništa, čak su ostajali dužni porodiljama ovde u Beogradu, pa su one tužile Republiku Srbiju itd.

Pitali su me ljudi da li je moguće da Srbija ima dovoljno finansijskih sredstava da iznese ovo, te im poručujem da ne moraju da brinu, da je naša Vlada uradila detaljnu statistiku i analizu koliko otprilike dece može da se rodi tokom godine i da sredstava ima i više nego dovoljno.

Druga izmena se tiče kupovine prvog stana, kupovine prve nekretnine za mlade bračne parove. Dakle, svi znamo koliko je mladim bračnim parovima, koji su tek dobili dete, koji su tek počeli da rade, teško da steknu tu prvu nekretninu, prvi stan, prvu kuću, da je kupe ili da je izgrade i država će im izaći u susret i pomoći će im u tom možda i najtežem koraku ka boljoj, stabilnijoj i sigurnijoj budućnosti koju imaju.

Ovo je pravi razlog za bavljenje politikom kada si patriota, kada voliš svoju zemlju, pravi razlog, jer znaš da će nešto ostati iza tebe, iza tvog mandata koji se uskoro završava i nešto na šta svakako vi kao Vlada i mi kao Narodna skupština možemo biti ponosni, a budućim sazivima Narodne skupštine i budućem sazivu Vlade želim da samo povećavaju ove cifre, dakle, da nastave da povećavaju sve ove cifre. To će biti njihov jednini zadatak. Mi napredujemo finansijski kao država, i to je evidentno.

Imate, naravno, one koji negoduju na sve dobro što se događa u Republici Srbiji, i to su uglavnom oni ljudi koji za svoju državu, opštinu, grad ili selo nisu posadili niti jedno jedino drvo, a pričaju ti o ekologiji itd, itd, ali njih će uvek biti i ovakvi potezi su i više nego dovoljni da mi pokažemo narodu da se brinemo za porodice u Republici Srbiji.

Dakle, mi finansijski napredujemo, finansijski smo stabilniji i drago mi je što se brinemo o natalitetu i demografiji, jer će ove mere doprineti. Možda neće doprineti u centru Beograda, ali po manjim sredinama, verujte mi, hoće, i te kako u tim malim sredinama će mnogo značiti, da će poboljšati i demografiju i natalitet Republike Srbije, a mi moramo samo da nastavimo da ovako radimo, jer bez jake porodice ne postoji jaka država.

Što se tiče ostalih predloga zakona koje smo razmotrili juče na Odboru, a ja vam ih svima predlažem da ih sve prihvatimo. Dakle, ukratko, ukoliko bih opisao u jednoj rečenici to je saradnja sa ostalim državama Zapadnog Balkana. Meni je prosto žao, kao i svakoj normalnoj osobi, što još 90-ih godina nismo vodili ovakvu politiku. Dakle, još je Aristotel u svojoj knjizi „Politika“, koja je napisana više od 300 godina pre nove ere, rekao da država može da napreduje samo u miru, samo kada je u miru i to se nije promenilo i neće se promeniti ni dan danas i Srbija je upravo ta koja je započela inicijativu „Otvoreni Balkan“. Dakle, mi smo ti koji smo pružili ruku prijateljstva i pomirenja ostalim državama u regionu. Imamo neke države, kao što su, Crna Gora, nažalost, i Bosna i Hercegovina koje nisu pristupile toj inicijativi, što više govori o njima, nego o nama. Dakle vidi se da je njihova politika neka politika iz 90-ih godina, kao da ne mogu da izađu iz prošlosti. Mi prošlost dobro pamtimo, dobro znamo našu istoriju, ali uvek moramo imati pogled ka budućnosti Republike Srbije.

Dakle, ja ću podsetiti naše građane i da povećavamo plate i penzije od 1. januara i kažu nam ljudi – pa, dobro povećavate plate i penzije, ali cene rastu, šta nam to znači? Tu su ljudi u potpunosti u pravu, ali da li neko smatra da jedna mala Srbija može određivati cene na svetskom tržištu energije, gasa, hrane i ostalih proizvoda, struje. Dakle, bilo bi lepo kada bismo mogli, te cene bi rasle bez obzira na to da li mi povećavamo plate ili penzije i mi ih moramo povećavati kako ne bismo previše zaostajali. Mi gradimo i obnavljamo Srbiju, ali moramo nastaviti da radimo još jače, da jačamo našu ekonomiju, da jačamo našu privredu, da jačamo našu Vojsku i da sarađujemo sa ostalim državama, jer su samo mir, stabilnost i saradnja garant bolje i lepše budućnosti za naš narod i sva pokolenja koja dolaze. Živela Srbija!

Hvala uvaženi predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnikom, drage kolege iz radne grupe i ono što ja uvek kažem da je za mene najbitnije narode Republike Srbije, izuzetno je velika čast mogu danas da se obratim pred ovom govornicom, sa temom koja je izuzetno bitna za budućnost naše zemlje.

Pred krajem smo jednog dugačkog procesa iza našeg Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, je puno sednica, puno javnih slušanja koja smo imali, bilo je i puno sednica radne grupe. Dakle, dolazimo skoro do kraja. Što se samog procesa tiče, sam proces je sproveden maksimalno inkluzivno, svako je mogao na svako javno slušanje da uđe, bilo koji građanin i da kaže bilo šta što su ljudi i radili, a mi smo uvažavali svačije argumente i za i protiv, uvažavali smo čak i kritike ukoliko su bile dobre, te što se samog procesa tiče on je bio savršen. Čak su i predstavnici vanparlamentarne opozicije imali sednicu posebno za sebe gde su mogli da se izjasne o ovim ustavnim promenama.

Te što se samog procesa tiče tu nema mesta nekim kritikama, a koje bi bile objektivne. Zato moram da pohvalim predsednicu Odbora Jelenu Žarić Kovačević koja se od celog našeg Odbora najviše borila za ove ustavne amandmane.

Ono što bi želeo naš narod da zna, jeste da je radna grupa ovo amandmane sastavila i radila naporno i to potpuno besplatno. Dakle, oni su poziv koji su dobili od svoje države shvatili kao poziv od reprezentacije, a kada te država pozove to nikako ne smeš da odbiješ. A kakav posao su uradili govori nam i to da je EU dala pozitivno mišljenje na sve ove amandmane koji su pred nama, mada uvek treba napomenuti da mi ovo ne radimo zbog EU već zbog građana naše zemlje.

Što se tiče samih amandmana, ja ću ponoviti ono što sam govorio, što smo svi mi govorili od prvog javnog slušanja, a to je da pre svega nema nikakvog reizbora sudija, čega su se sudije, naravno plašile. Neće nam se ponoviti davna već sada 2009. godina kada je 1.000 sudija ostalo bez posla i posledice toga se osećaju i dan danas. A kolika je razlika između danas i prethodnog perioda govori to da su se pre sudije birale, dakle te 2009. godine, na opštinskim odborima DS, a mi sami predajemo nadležnost za izbor sudija našem Visokom savetu sudstva.

Ono drugo što je i bitnije, jeste da nema promene preambule, da neće Kosovo i Metohija, kakve su se laži, to su bile notorne laži širile, postati nezavisne, da će građani za to glasati. Podsetiću da smo imali čak i proteste ispred Narodne skupštine zbog toga, a gde se vidi da ti ljudi nisu ni pročitali amandmane, da ne znaju ni zašto su protestvovali. Dakle, što se tiče Kosova i Metohije ono ostaje naša južna pokrajina, odnosno ostaje deo Republike Srbije.

Pre smog referenduma smo ustanovili nadležnost da država sastavi argumente i za i protiv promene Ustava i dostavi ih svim glasačima na njihovu kućnu adresu, što govori o tome da niko neće biti prisiljen da glasa. Svi će glasati svojom slobodnom voljom i niko neće biti prisiljen ni na bilo koji način. Dakle, sve zavisi od slobodne volje građana.

Što se tiče referenduma, odnosno pitanja koje će biti postavljeno na referendumu, ono je jasno i nedvosmisleno i glasi – da li ste za potvrđivanje o promeni Akta Ustava Republike Srbije? Dakle, i pitanje je postavljeno ne nedvosmisleno i daje građaninu, odnosno glasaču, jasan i precizan odgovor, dakle, ni samo pitanje ga ne navodi.

Ukoliko građani tako budu odlučili, mi ćemo ovim ustavnim promenama dati veći stepen nezavisnosti pravosuđa. Dakle, naše pravosuđe već jeste nezavisno, ali ovim mu dajemo samo veći stepen nezavisnosti. U tom postupku moramo biti pažljivi jer se može dogoditi, ne daj Bože, da ukoliko ne budemo kao država obraćali pažnju, da dođemo u situaciju u kojoj je, recimo, BiH danas, da imaju ustavni sud koji čini pet sudija, od toga dvoje sudija su im stranci.

Dakle, Srbija ne sme postati država gde stranci iz strane države, iz strane ambasade govore nam kako da radimo. A videli smo prilikom ovih blokada puteva da strane države i te kako imaju interesa za politička dešavanja koja se dešavaju u Republici Srbiji. Moramo ostati kakvi smo danas i ne dozvoliti im nikakav uticaj.

Ukoliko građani tako odluče, stepen pravne sigurnosti u Republici Srbiji će se povećati što će dovesti do većeg broja investicija. Podsetiću da smo do sada doveli preko 200 novih kompanija, da smo smanjili nezaposlenost, po prvi put u istoriji Republike Srbije, na ispod 10% i da ćemo nastaviti taj trend. To naravno ne znači da mi sada svi ovde živimo savršeno i da ne treba ništa da radimo, to suprotno znači, da moramo da nastavimo da radimo još jače.

Što se tiče samog referenduma, tu će volja građana i za nas koji smo produžena ruka tih istih građana biti ključna. Kako građani kažu, to je za nas obaveza. Kako nam građani budu rekli, to je za nas zakon.

Iza nas je dosta posla, ispred nas je velika odgovornost. Ja se zaista nadam da ćemo mi kao država, dakle, ne kao mi narodni poslanici, već kao država, moći za par godina da se okrenemo iza sebe, pogledamo današnji dan i kažemo da smo ponosni na sebe.

Svaka sednica koju smo održali, svaki govor, svaka reč koju smo izgovorili je bila samo za naše građane i našu državu i ukoliko oni tako to budu odlučili 16. januara naša zemlja, naša Srbija će napraviti jedan krupan korak ka lepšoj budućnosti. Živela Srbija.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, i ono što ja uvek kažem da je za mene najbitnije - poštovani narode Republike Srbije, pre svega bih želeo da se pridružim kolegama i izjavim saučešće porodici pokojnog Milutina Mrkonjića i neka mu je večna slava.

Danas je pred nama Predlog odluke o dopunama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u RIK, a kakva je ovo avangarda, pokušaću da objasnim našem narodu.

Do sada je RIK imala 17 članova i svih tih 17 članova su bili predstavnici parlamentarnih stranaka, dakle stranaka koje se nalaze u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada, po prvi put u istoriji naše zemlje, u sastav RIK će ući i šest predstavnika opozicije, što govori u kakvoj zemlji živimo i što govori o tome, kako oni kažu, u kakvoj diktaturi mi živimo.

Što se tiče tih šest članova, ja se zaista nadam da oni imaju iskustvo na lokalnim izborima, na pokrajinskim, republičkim, kao i na predsedničkim izborima, što je veoma bitno, jer se pred ne samo njima, već pred celim RIK nalazi jedan težak zadatak. O čemu govorim? Pred njima će biti težak zadatak zbog atmosfere koja se stvara u našoj zemlji. Videli smo pre dva dana da su postojale blokade auto-puteva i puteva u našoj zemlji zbog, kako oni kažu, tri razloga - Zakona o eksproprijaciji, Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i sada već taj čuveni "Rio Tinto".

Dakle, što se tiče samog Zakona o eksproprijaciji, Republika Srbija je imala Zakon o eksproprijaciji već i ranije. Mi nismo doneli Zakon o eksproprijaciji, mi smo usvojili izemene i dopune tog zakona. Taj zakon je postojao još od 1995. godine, dakle, postojao je i tada, postojao je i 2004, postojao je i 2011. i 2012. godine, kada smo došli na vlast, a mi smo sada samo doneli izmene i dopune tog zakona.

Pustile su se laži po našem narodu, a znate, mi Srbi imamo tu jednu lepu osobinu, mi smo vezani za našu kuću, mi smo vezani za našu zemlju. Kažemo - to je naša dedovina. I kada god je neko pustio takve laži kako će država uzeti vašu zemlju, uzeti vaš stan ili kuću, naravno, pojavila se gomila ljudi koja je poverovala u to.

Budući da smo već imali Zakon o eksproprijaciji, da je neko želeo zaista da oduzme vašu imovinu i da vam za to plati naknadu, to bi već uradio i dogodilo bi se, tako da, vidimo da to uopšte nije bio razlog za protest.

Što se tiče Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, zamislite šta smo mi uradili kao Narodna skupština Republike Srbije, uskladili smo taj zakon sa Ustavom koji je donet 2006. godine. A šta smo trebali? Da li smo možda trebali da donesemo zakon koji je suprotan Ustavu? Onda bi verovatno rekli - evo, ovi ne poštuju Ustav, vidite šta rade itd. Dakle, mi smo samo ispoštovali Ustav, a oni su trebali prema Ustavnom zakonu tu promenu zakona još 2008. godine da urade.

Sada, pazite, ti isti koji nisu uskladili zakon pozivaju na blokiranje puteva zbog toga što smo mi ispunili ono što su oni trebali da urade još pre 13 godina.

Naravno, za kraj, ono što je bio njihov poslednji razlog protesta je već sada čuveni "Rio Tinto". Dozvole koje je prvi put "Rio Tinto" dobio su bile 2004. godine. Pošto mogu da kažem da se sada malo razumem u politiku, ja znam ko je bio na vlasti 2004. godine i ko je dao te dozvole i mogu vam reći da to nije bila SNS, ne samo to, ne samo da su dali dozvole, već su potpisali ni manje, ni više nego devet sporazuma sa "Rio Tintom", devet sporazuma.

Sada ti isti koji su dali dozvole, koji su potpisali devet sporazuma sa “Rio Tintom“, pozivaju na ulice i blokadu zbog toga što ta kompanija dolazi u Srbiju, a da pri tome još uvek nije ni urađena ni procena rizika, što ćemo mi, naravno, kao država, ozbiljna država uraditi i, ukoliko njihov uticaj zaista bude štetan, videćemo kako da se ponašamo u tom trenutku. Pazite vi to, oni koji su sve to radili sada pozivaju na proteste zbog toga.

Gledao sam slike sa protesta. Vidim da se tamo čak pojavila i moja omiljena nevladina organizacija „Žene u crnom“ koje su najradosnije kada se bore za nezavisno Kosovo i kada se bore za to da Srbiju i Srbe proglase genocidnim narodom. Vidimo da vrlo lako šire interesovanja čak i na ekologiju. Pokret koji je organizovao sve te blokade se zove „Kreni – promeni“. Nije mi bilo mrsko da istražim malo ko ih to finansira i zašto to rade. Našao sam na sajtu strane fondacije braće Rokfeler kako je taj fond dobio 25.000 dolara da organizuje sve te nerede po Srbije.

Insistiram građanima da ne veruju meni na reč za ovo što govorim, nego da odu na sajt fondacije www.rbf. org i da sami provere ove informacije. Eto u kakvoj mi državi sada živimo. Imam dokaze u ruci da oni dobijaju novac iz inostranstva, a kada bi ih, ne daj Bože, nazvao stranim plaćenicima, ovi opozicioni tajkunski mediji bi osuli drvlje i kamenje po meni. To vam je ta diktatura.

Dakle, nije razlog protesta bio Zakon o referendumu, nije razlog bio „Rio Tinto“. Razlog je bio da se napravi haos pred izbore. Nije slučajno što se ti protesti događaju nekoliko meseci, samo nekoliko meseci pred izbore. Taj haos žele da naprave i tu dolazi razlog zašto pričam o ovome, a mi biramo članove RIK. Žele da opet naprave priču kako će se dogoditi neka izborna krađa.

Dakle, nije bilo izbora u Srbiji, mislim, da je poraženi prišao pobedniku, rekao – imao si bolji plan od mene, izveo si građane na izbore, ljudi su glasali, pobedio si, svaka čast. Ne, u Srbiji se uvek pravi ta priča o nekoj lažnoj krađi izbora, a pošto sam imao sreću da učestvujem na izborima, kao i mnogi drugi ljudi, svako ko je učestvovao makar na najnižem nivou zna da je to nemoguće, a evo i zašto.

Na sajtu RIK stoji da Republika Srbija ima preko 8.000 biračkih mesta. Svako biračko mesto ima svoj birački odbor. Da narodu bude jasnije, birački odbor su oni ljudi na kutijama, kako mi kažemo u žargonu, koji vam prskaju prst, proveravaju ličnu kartu, upisuju vas, gledaju da li ste glasali ili ne i daju vam glasački listić. Svaka izborna lista, svaka stranka koja učestvuje na izborima ima pravo na člana i zamenika člana u biračkom odboru. Dakle, po dva čoveka. Budući da će opozicija učestvovati na izborima, a imamo preko 8.000 biračkih mesta, to znači da će opozicija na ovim sledećim izborima imati ni manje ni više nego 16.000 ljudi koji će biti tu. Kako je moguće da 16.000 ljudi, plus CRTA i strani posmatrači ne vide tu neku navodnu izbornu krađu koja se kod nas događa?

To bi bilo potpuno čudo. Znači, to bi značilo da u izbornoj krađi, kada bi ona postojala, učestvuju baš oni koji optužuju, koji će optužiti nas, videćete, za izbornu krađu, što je apsolutno nemoguće. Voleo bih da vidim ove godine, ne samo od strane ovih članova RIK koje danas biramo, već i od ostalih da izađu van granica svog posla pred medije i da objasne narodu ovo što govorim, da objasne da je to istina, da je to zakon i da ništa nisam izmislio, da u Srbiji nema nikakve krađe izbora, niti je bilo.

Znamo svi kako se dobijaju izbori. Izbori se dobijaju investicijama. Izbori se dobijaju planom i programom. Ljudi glasaju za one koji su nešto uradili za njih u prethodnom periodu, a ne za one koji pokušavaju da blokiraju put i rade ne znam ni je šta ne bi li slučajno dobili kakav glas. Zato želim da poručim članovima RIK – dajte sve od sebe i postarajte se da na sledećim izborima sve prođe po zakonu. To nije samo vaš posao, to je dobro za našu državu, to je dobro za naš narod i to je dobro za budućnost naše zemlje. Živela Srbija!

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Poštovani predstavniče predlagača, pre svega dame, a zatim i gospodo narodni poslanici i naravno narode Republike Srbije, pred nama je danas jedna tema koja uskoro neće biti pred Narodnom skupštinom Republike Srbije, te je ovo jedan od poslednjih puta da možemo da se obratimo na tu temu, a to je izbor sudija osnovnih i prekršajnih sudova, o čemu će kasnije biti reči.

Pre svega, par reči o kandidatima koji su danas na dnevnom redu. I oni kandidati koji su osporeni i oni koji nisu završili državni pravni fakultet, što je veoma dobro, to ne govorim zato što ja mrzim privatne fakultete, taman posla, već zato što su to kandidati koji su studirali na budžetu Republike Srbije. Iako im je već Srbija platila školovanje, oni treba da ostanu ovde, da ovde žive i rade i kreiraju svoju budućnost, jer je to situacija gde svi dobijamo. I Srbija će dobiti kvalitetne sudije na tim pozicijama koje su veoma bitne, a i oni sami će ostati u našoj zemlji da žive, rade i grade svoju budućnost.

Svi kandidati su nedugo nakon diplomiranja položili i pravosudni ispit, koji je najveća muka u životu svakog pravnika, te im ja zaista čestitam na tome. Verujem da je bilo teško boriti se da postignu taj uspeh.

Dakle, kada budemo glasali, onima koje budemo izabrali želim puno sreće u daljem radu, želim im da imaju puno znanja u svom radu, da ostanu čvrsto na zemlji pre svega, jer je sudijska funkcija veoma bitna i veoma teška funkcija, ali želim i da sude uvek po slovu zakona i da ne zaborave da donose presude u ime naroda. Jer iako su naše vlasti nezavisne, mi svi potičemo, dakle, i mi ovde narodni poslanici i sudije u sudu, svi potičemo od jedne vrhovne vlasti, a to je narod, te im želim da donose zaista presude i suštinski u ime tog naroda i da to nikada u svom radu ne zaborave.

Rekao sam da je ovo jedna od poslednjih prilika da govorimo o ovoj temi. To je zato što smo mi kao Narodna skupština, odnosno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo pokrenuli postupak promene Ustava u delu pravosuđa, odnosno baš u tom delu kako se biraju sudije Republike Srbije i u budućnosti će to činiti Visoki savet sudstva, odnosno za tužioce Visoki savet tužilaca, a mi ćemo samo birati par kandidata koji će biti članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

Zaista mislim da je to dobro rešenje, zato što time i povećavamo nezavisnost sudstva, odnosno pravosuđa u našoj zemlji, ali ostajemo i dalje u kontaktu sa time ko bira sudije u ovoj zemlji, da ne bude da se sudije biraju same, jer bi to neminovno vodilo jednoj svojevrsnoj autokratiji.

Podsetiću, iako su sve tri grane vlasti u Republici Srbiji nezavisne, u članu 4. Ustava je propisano da se odnos između vlasti zasniva na međusobnoj ravnoteži i kontroli i upravo je ovo sistem preko kojeg se ta ravnoteža i kontrola može ostvariti.

Uvek kada govorimo o promeni Ustava Republike Srbije treba da napomenemo par bitnih stvari. Dakle, svima su ti ustavni amandmani dostupni na sajtu Narodne skupštine, kao i sva javna slušanja. Svaka reč koja je rečena tamo vam je svima dostupna. Tu možete videti, prema tim amandmanima, da nema nikakve promene u preambuli Ustava naše zemlje, što smo utvrdili od samog početka od kada smo spomenuli da želimo da promenimo Ustav u tom delu. Dakle, Kosovo i Metohija će ostati sastavni deo Republike Srbije.

Takođe, ono što je bitno, oko čega su se naše sudije na javnim slušanjima najviše brinule, to je da ne dođe do ponovnog katastrofalnog reizbora sudija, kao što se to dogodilo 2009. godine, kada je to uradila prethodna vlast, pa je u jednom danu, pazite, samo u jednom danu, bez posla ostalo skoro hiljadu naših sudija protiv slova zakona i protiv odredbi našeg Ustava i to je na kraju koštalo naše građane, dakle, baš vas koji ovo gledate i slušate, 40 miliona evra, a mi koji idemo po sudovima znamo da se posledice toga osećaju i dan-danas, da postoji ta zagušenost sudova i da neki predmeti traju godinama, upravo zbog toga što je urađeno pre 12 ili 11 godina.

Ono što je utisak sa tih javnih slušanja, po čemu su ona bila avangarda, jeste da je kriterijum za formiranje radne grupe, pazite, to su oni ljudi koji su pisali ustavne amandmane, zamislite, nisu mogli da veruju da je kriterijum za ulazak u Radnu grupu bio znanje, da imaju znanje iz oblasti ustavnog prava i ništa više, nikakav politički kriterijum, nikoga to nije zanimalo. Naravno, ovako dobri ustavni amandmani su plod toga i svi su bili iznenađeni, kažu da je to avangarda, a trebalo bi da bude sasvim normalno i sasvim prirodno.

Dobili smo pozitivno mišljenje Evropske unije na ove amandmane, odnosno radnog tela Evropske unije, imali smo video sastanak sa njima, kao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i to je veoma bitno.

Moramo uvek napomenuti da mi ne želimo da promenimo deo Ustava zbog Evropske unije, mi želimo da ga promenimo baš zbog našeg naroda, zbog naših građana. Zašto? Pa, dakle, u narednim godinama EU će uložiti u Balkan skoro 30 milijardi evra i ako povećamo nezavisnost pravosuđa, odnosno vladavinu prava sigurno ćemo dobiti veći deo tog novca, a mi iako i dalje ekonomski napredujemo nismo bogata zemlja i taj novac bi nam svakako dobro došao.

Naravno, nismo ni slepi kao zemlja, mi vidimo da oni ne daju neke rokove kada će to učiniti, vidimo i da se neke zemlje čak i protive tome da se EU proširi, te mi se jako dopada naša inicijativa „Otvoreni Balkan“, gde mi sami pravimo, dakle, Srbija je lider, pravimo svojevrsnu EU u malom, na samom Balkanu.

Videli smo prethodnih dana da je Srbija bila domaćin Samita nesvrstanih, te da je čak 125 zemalja sveta došlo u Srbiju, dakle, 125 zemalja u samo nekoliko dana, te pokazujemo da je Srbija prava kosmopolitska zemlja, da vodimo politiku mira i stabilnosti, saradnje i budućnosti i to pokazujemo i svojim delima, a ne rečima i tužno je i žalosno što takvu politiku nismo imali još pre 30 godina. Zamislite kakva bismo zemlja bili tek danas. Ne bi bilo ni onih ratova, ne bi, verujem, bilo ni bombardovanja i bili bismo mnogo bogatiji. Imali bismo čak i više uspeha nego što ga sada imamo, ali to neka ide na čast onima koji su zemlju vodili u tom periodu.

Dakle, mi pokazujemo da vodimo jasnu politiku mira i saradnje, politiku budućnosti i ekonomije, a u to vreme, evo, baš jutros se vidi da se na Kosovu i Metohiji njihovi lideri bave nečim potpuno drugim, dakle, potpunom nekom destrukcijom svakog mira. Dakle, videli smo one jedinice ROSU koje su jutros pokazale da su malo jače od kisele vode, verovatno. Videli smo da se goloruki srpski narod ne plaši njihovih jedinica, dakle, koliko srce i koliku hrabrost ima naš narod to je neverovatno, ja im se zaista divim i oni su se svi zajedno skupili da upadnu u jednu apoteku. Sad se postavlja pitanje šta bi bilo da su bile dve srpske apoteke, da li bi smeli da upadnu ili bi se uplašili i otišli i zaplenili su iz te apoteke neku robu koju oni ne vole, možda neki plazma keks ili smoki.

Ovaj napad koji se dogodio, napad na Srećka Sofronijevića vam nećemo oprostiti, to je Srbin koji je upucan iz jednog zločina koji je počinio a taj zločin je taj što je Srbin. Ja sam čuo da je on operisan i da će biti dobro i veoma mi je drago zbog toga, želim mu brz oporavak a mi ćemo se kao zemlja potruditi da čitava Evropa čuje za ovaj napad na njega, da vide s kime imamo posla i neće biti zaboravljen.

Želim našem narodu da poručim da smo ostanu smireni i staloženi. Zašto? Šiptari ovim zveckanjem oružjem žele da izazovu oružanu akciju Srbije. Oni žele da mi uzvratimo, da bi onda imali neki izgovor da nas napadnu i da se dogode neki novi napadi i pogromi Srba kao što se to dogodilo 2004. godine, te želim svim Srbima i na Kosovu i Metohiji i ostatku Srbije da poručim samo da ostanu smireni i staloženi.

Ima ko da se bori za vas, ima ko da se bori za Srbiju i za svoj narod, ima ko da se bori za lepšu budućnost naše zemlje i za bolje sutra i nas i naše dece. Živela Srbija.

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Dakle, u glavnoj raspravi i danas moje kolege su rekle dosta toga i o Zakonu o zaštiti od buke u životnoj sredini i o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i danas o zakonima o muzejima. Ja tu zaista ne bih imao šta novo da dodam, rasprava je bila zaista odlična.

Ali želeo bih da porazgovaram, pošto je bilo puno reči danas o kulturi, o kulturi u Srbiji i u mojoj opštini, ali i o političkoj kulturi koja kod nas postoji takva kakva je. Pre svega, kada govorim o kulturi, tu moram da spomenem moju opštinu koja ima Galeriju naivne umetnosti koju naša braća Slovaci održavaju živom. Neki su čak i ceo svoj život tome posvetili i zaista je predivna i poznati su i u kulturno-umetničkim krugovima Srbije, ali i čitave Evrope po toj svojoj naivnoj umetnosti.

Takođe moram da spomenem da mi u opštini Kovačica u jednom malom selu Idvor imamo Memorijalni kompleks Mihailo Pupin koji sačinjava njegova stara škola, njegova rodna kuća, kao i narodni dom Mihaila Pupina. To je zaista ono čime se mi ponosimo. U toku je postupak obnove njegove stare škole. Opština Kovačica je prvi put, hajde da kažem, primećena konačno od naše države, odnosno naša država je primetila i mala mesta i dobili smo od Ministarstva za kulturu i informisanje sredstva za obnovu te škole, odnosno za izradu projektne dokumentacije, kao i za rekonstrukciju, na čemu smo veoma, veoma zahvalni.

Zaista bih vas sve pozvao, i vas poštovani građani, i vas koleginice i kolege, da ako volite svoju zemlju dođete i da posetite taj Memorijalni centar „Mihajla Pupina“. Zašto kažem, ako volite svoju zemlju? Pa, kada govorimo Mihajlu Pupinu i o tome šta je on uradio za našu zemlju, mislim da je malo jedna sednica Narodne skupštine. Mogu samo da napomenem da je posle Prvog svetskog rata trebalo da bude sklopljen Versajski sporazum koji je trebalo da potpiše Nikola Pašić, ali je tu Mihajlo Pupin odigrao glavnu ulogu. Naime, čitav Banat, sve do Pančeva je trebalo da pripadne Rumuniji i to je sve bilo već gotovo, dakle, čitav Banat sve do Pančeva, i bilo je dovoljno samo jedno pismo Mihajla Pupina američkom predsedniku Vudrou Vilsonu da se to ne dogodi i da Banat koji je i dan danas naš pripadne tada nama. Pazite samo kakav je on ugled imao u svetu kada je jedno pismo bilo dovoljno za to.

Koliko je američki predsednik tada Vudro Vilson cenio Srbiju govori podatak, a to je rekla jedna moja koleginica da je 1918. godine okačio zastavu Srbije na Belu kuću i rekao za Srbe: „Srbi su odvažni i plemeniti narod čiji duh nije slomljen iako im je zemlja razorena.“ Dakle, govorio sam o tome već za ovom govornicom, ukoliko u svojoj karijeri budem za svoju državu 5% uradio od onoga što je uradi Mihajlo Pupin zaista ću smatrati sebe dostojnim da obavljam ovu funkciju.

Što se tiče naše političke kulture ili nekulture, dakle, prisustvovali smo svi nekim ružnim scenama, ja bih tako nazvao, prošle nedelje, kada je u nekoj emisiji jedan pisac, ni manje ni više nego opsovao majku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću. Slušamo svaki dan u medijima kako mi živimo u nekoj diktaturi, kako živimo u nekom mraku, kako nema izbornih uslova zbog toga, medijski mrak itd, a pazite, ni manje ni više, slobodno psuješ majku predsedniku Republike i da ti zbog toga ne fali ni dlaka sa glave. Pa, šta bi bilo onda da te „diktature“ tek nema. Što je najgore, niko od te političke elite koju čini naša opozicija nije ni reč rekao da osudi to, da se izvini itd. Ali, to samo govori više o njima, o tome koliko oni nemaju ideju, o tome kolika je njihova nemoć.

Govorio sam već da fali džentlmenstva u toj borbi za političku scenu Srbije. Evo i ministar je sportista i svako ko se bavio sportom zna kako se časno bori za nešto, ako imaš neki cilj, kako se časno bori, a ne ovako kako oni to rade. Znate, danas si jako popularan kada pljuješ nekoga. Da li taj Vučić ima poneku grešku? Pa, ja ne znam za jednog čoveka na svetu koji radi svakog dana a da nema nijednu grešku. Jedino su valjda bezgrešni oni koji po ceo dan sede i pljuju po internetu, koji pišu raznorazne tekstove i šta ti ja znam, a oni koji rade, pa, normalno da će nekad i da pogreše.

Sada, pošto sam ja, eto, subjektivan, hajde tako da kažemo, želim da postavim jedno pitanje za koje sumnjam da ću dobiti odgovor. Ako taj Vučić, baš toliko ne valja, a zašto ga onda pljuju toliko mediji iz Hrvatske? Pljuju ga pod nalogom njihove političke elite iz Hrvatske. Zašto? Zašto ga pljuju mediji iz Bosne i Hercegovine po istom principu? Zašto ga pljuju mediji iz Crne Gore, koji su pod kontrolom Mila Đukanovića? Mi svi moramo da sarađujemo sa našim komšijama, ali ako nam oni žele dobro zašto onda to rade? Zašto je, ako je on toliko loš, Aljbin Kurti rekao 19. septembra ove godine: „Kosovo nije problem, problem je Vučić“. Da li je to rekao zato što Aljbin Kurti voli Srbiju? On bi trebao da je voli, jer je to njegova zemlja, ali sumnjam da je rekao da mu je Vučić problem zato što je Vučić loš za Srbiju i da se on brine za našu dobrobit.

Dakle, da završim, nije njima problem Aleksandar Vučić, njima je u stvari problem jaka Srbija. Znate, ovu sednicu smo započeli 5. oktobra na taj jedan nemili datum u političkoj istoriji naše zemlje i tada su na vlast na krilima i stranaca, na krilima i naših narko klanova došli oni koji su imali poverenje naroda, imali su i podršku naroda tada i došli su na vlast na krilima ideje da obnovimo našu zemlju posle bombardovanja, ali su izneverili to poverenje naroda i umesto obnove Srbije mi smo dobili pljačku, mi smo dobili prodaju svih naših firmi, dobili smo Pogrom Srba 2004. godine na Kosovu i Metohiji, jednostranu nezavisnost 2008. godine itd.

Mi, pogotovo mi mlađi koji smo došli ovde zaista moramo da se borimo, da u budućnosti stvorimo jednu modernu, jednu kulturnu, jednu jaku Srbiju koja nije više crna rupa na Balkanu i da ne prestajemo sa svojim radom, jakim radom, teškim radom sve dok sve velike sile na svetu ne budu o Srbiji govorile kao što je to Vudru Vilson govorio 191. godine. Živela Srbija.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnikom, predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, i ono što ja kažem da je uvek za mene najbitnije - narode Republike Srbije, pred nama su dva predloga o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i o Visokom savetu sudstva i moje skromno mišljenje jeste da su ti zakoni u skladu sa načelom sudijske stalnosti i nezavisnosti koje Republika Srbija poštuje.

Prema ovim izmenama i dopunama zakona, propisuje se da je jedan sudija nezamenjiv, da je stalan na svojoj funkciji, osim ukoliko ne učini teži disciplinski prekršaj ili ukoliko ne učini neko krivično delo, što je u skladu sa evropskim principima, ali je u skladu i sa evropskim putem na kojem se Srbija trenutno nalazi.

Ja bih podsetio naš narod da smo mi započeli i postupak promene dela Ustava koji se tiče nezavisnosti sudija, odnosno načina njihovog izbora, te želimo da taj izbor bude nezavistan od Narodne skupštine i time povećavamo nezavisnost našeg sudstva, iako u medijima često čujemo suprotno, kako mi baš u Narodnoj skupštini napadamo sudije, utičemo na njih. Mi zapravo radimo drugačije i to pokazujemo i delima, a ne rečima.

Što se tiče predloženih kandidata za predsednike sudova, sutra je glasanje pa ćemo videti koje ćemo izabrati. Ono što je evidentno jeste da je Visoki savet sudstva predložio kandidate koji su svi završili državni fakultet, što moram da pohvalim. Moram da kažem da mi kao država moramo omogućiti studentima, ne samo budućim sudijama, već svim studentima koji su završili državne fakultete, pogotovo onima koji su bili na budžetu, da nakon fakulteta ostanu da žive u Srbiji, da ovde rade, da se bore za svoju budućnost, jer na taj način i oni vraćaju državi za to što studirali o trošku države i država ima korist od njih samih, odnosno od njihovog znanja, a naravno i oni sami.

Svi predloženi kandidati su položili i pravosudni ispit u roku od dve, tri godine od diplomiranja, što je najkraći mogući rok i to je zaista za svaku pohvalu.

Poštovana ministarka, ja bih zaista voleo kada bismo u budućnosti mogli našim studentima pravnog fakulteta pravosudni ispit da makar malo olakšamo. Zašto? Tu dobijete ovoliku količinu knjiga, znate i sami ste ga položili, i veliki deo tog gradiva je potpuno neupotrebljiv u praksi, a veoma je težak za učenje. Po meni je to bespotrebna prepreka ka uspehu u životu naših budućih i sudija i advokata i pravnika i javnih beležnika itd. i voleo bih da olakšamo to našim studentima. Siguran sam da bi im mnogo, mnogo značilo.

Sudijama koje će sutra biti izabrani, tu uključujem i Republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac, zaista želim puno sreće u daljem radu, a siguran sam da im sreća neće biti potrebna jer su to sve iskusni kandidati sa mnogo godina radnog staža.

Pošto biramo Republičkog javnog tužioca, voleo bih da porazgovaramo o dva krivična dela. Prvo krivično delo jeste poreska utaja. Mi smo kao država sproveli reformu poreske uprave. Time smo napunili naš budžet i omogućili to da imamo po čitavoj Srbiji neke investicije. Ovo krivično delo je nažalost u Srbiji veoma rasprostranjeno. Znate, ja jako volim naš narod, jako volim sve nacionalnosti koje žive na teritoriji Republike Srbije, ali imamo čudan mentalitet koji glasi otprilike ovako – da li želiš da kod lekara bude sve sređeno, da imaju sve lekove i opremu – želim, da li želiš da imaš sređen put – želim, da li želiš da imaš sređen park – želim, a da li želiš da platiš porez – pa naravno da ne želim, briga me da platim porez.

U sređenim evropskim državama se zna i postoji ono pravilo – samo dve stvari moraš da uradiš u životu, a to je da platiš porez i da umreš. Moramo raditi na hvatanju učinilaca ovog krivičnog dela, pogotovo onih tajkuna koji to rade i da time povećamo prihode u našem budžetu, a onda iz našeg budžeta da taj novac direktno damo naših građanima.

Drugo krivično delo o kojem bih želeo da govorim je po meni preširoko definisano. To je trgovina uticajem. Ono u našem zakonu se sastoji od primanja nagrade ili kakve druge koristi u cilju posredovanja da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja, pri čemu samo posredovanje treba da se ostvari korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja.

Sada, pogledajte koliko je to preširoko definisano. Ispada da smo svi ovde učinili nekada u životu to krivično delo. Da objasnim to na prostom srpskom jeziku – ukoliko bih ja kao narodni poslanik, recimo, nazvao nekog direktora komunalnog preduzeća i zamolio ga – nemoj, molim te, da ugasiš to ženi vodu, bolesna je, nema veliku penziju, ne može da plaća račune i on me posluša, ispada da sam ja učinio krivično delo trgovina uticajem iako sam učinio dobro delo. Dakle, moramo da suzimo definiciju tog krivičnog dela.

Kada smo kod tih krivičnih dela želeo bih da spomenem i ono što je moj poštovani kolega već spomenuo, a to je genocid, to krivično delo genocida koje se u poslednje vreme u našoj okolini samo baca onako, toliko da je potpuno izgubilo svoj smisao. Videli smo u ponedeljak na pregovorima u Briselu da je naša delegacija otišla sa najboljom namerom da ostvari neki dijalog. Žali Bože uopšte i para za karte, za put što su dali, jer prištinska delegacija uopšte ne želi nikakav dijalog, žele samo da miniraju, da dođe do sukoba, jer izgleda da je to u njihovom cilju.

Optužili su nas za tri genocida nad Albancima, što je potpuna neistina. Dakle, ja tu postavljam jedno logično i normalno pitanje – kako to da su Srbi svuda činili genocide, a jedino Srba više nema? Zar nije genocid kada proteraš 200.000 Srba sa teritorije Kosova? Zar se nije genocid dogodio u Jasenovcu? Zar nije genocid kada proteraš 250.000 Srba iz Hrvatske?

Dakle, nažalost su i neki naši narodni poslanici otišli i pravili sastanak, to su poslanici parlamentarne opozicije, da im ni ne spominjem imena, pravili sastanak ni manje ni više nego sa Aljbinom Kurtijem. Govorio sam o tome već za ovom govornicom, kako u našoj politici mora postojati jedan crvena linija koju niko ne sme da pređe.

U redu je da se vlast i opozicija bore jedni protiv drugih, ali mi se u toj borbi ne smemo nikada boriti protiv svoje države, ne smemo raditi protiv svoje države, ali dobro, ta načela očigledno ne važe za neke od nas. Ja bih rekao za većinu naše opozicije, nažalost.

Isti ti poslanici su podneli i Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koju bismo mi, navodno, trebali da usvojimo, što naravno nećemo učiniti. Nažalost, istu takvu rezoluciju je, videli ste, donela i naša bratska Crna Gora. Ja bih sa ove govornice jasno poručio da narodi Srbije i Crne Gore i pored toga moraju nastaviti da se poštuju i moraju nastaviti da sarađuju, a što se tiče njihovih političara ne bih trošio reči na njih, oni su obrukali, oni su izdali onaj narod koji ih je na krilima litija zapravo i doveo na vlast.

Videćete, poštovani narode, kako će te rezolucije o genocidu u Srebrenici samo da niču po okolnim državama, biće prepisane od reči do reči. Cilj svega toga nije ni malo naivan. Naime, oni žele da stvore pravni osnov za ukidanje Republike Srpske, te želim da im pošaljem jednu kratku, ali jasnu poruku – ima nas ovde koji drugu zemlju osim Srbije nemamo, ima nas koji volimo našu zastavu, ima nas koji volimo našu himnu i koji smo spremni da se borimo za ovu zemlju, tako da iza nas, iza našeg mandata nešto ovoj zemlji ostane. Dokle god je takvih ljudi u Srbiji, i mladih i starih, možete samo da sanjate o uništenju Srbije i o ukidanju Republike Srpske.

Živela Srbija! Živela Republika Srpska!

Hvala poštovana predsedavajuća.

Poštovane, pre svega, dame, a zatim i gospodo narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva i ono što je meni uvek najbitnije narode Republike Srbije, danas je pred Narodnom skupštinom Republike Srbije jedan zadatak koji mi kao Narodna skupština uskoro više nećemo obavljati, a to je izbor sudija, odnosno u ovom slučaju izbor predsednika sudova u Kragujevcu, Beogradu i Pančevu.

Pre svega, par reči o kandidatima. Sva tri predložena kandidata su veoma dobra, sva tri kandidata su završila državni fakultet, što svakako pozdravljam, i nedugo zatim su položili pravosudni ispit, što je jedna od najvećih muka za svakog ko želi da se bavi ovim poslom tj. da bude u pravu. Sva tri kandidata imaju veoma veliko iskustvo u pravosuđu, do sada su veoma savesno i stručno obavljala svoje funkcije, te uopšte ne sumnjam da će i ovu funkciju predsednika sudova obavljati savršeno i želim im puno sreće u daljem radu, pogotovo sudiji Milici Gavrančić koja će biti predsednik Višeg suda u Pančevu koji je najbliži meni lično.

Uvek kada govorimo o našem pravosuđu moramo reći da postoji veliko nezadovoljstvo građana zbog dugog trajanja predmeta, ali građani donekle moraju da razumeju da postoji zakrčenost naših sudova koja je neverovatna, jer naši sudovi sada imaju tri puta više predmeta nego, recimo, pre samo 10 godina. I sam sam ove godine poslao jednu tužbu Trećem osnovnom sudu u Beogradu. Poslao sam je 20. februara. Dakle, samo 50-ak dana od kada smo ušli u novu godinu. Nisam dobijao nikakav poziv za ročište, zvao sam, pitao pisarnicu šta se događa i dobio sam informaciju da je pre moje tužbe za samo 50 dana stiglo preko 23,5 hiljade tužbi u Treći osnovni sud u Beogradu. Koji to sud, ne u Srbiji, nego u svetu, može da reši 23 hiljade tužbi za 50 dana? Tako da je ta zakrčenost sudova nešto na šta svakako moramo obratiti pažnju ubuduće u našem radu.

Voleo bih da vidim neke izmene Zakona o parničnom postupku po tom pitanju, ali bih voleo da vidim i neke izmene Krivičnog zakonika, pogotovo u pitanju samoodbrane. Naime, sada kada biste, ne daj Bože, došli u situaciju da vam neki lopov upadne u kuću ili nešto ukrade, ispada maltene, nije baš tako, ali maltene da ne smete ni da ga opsujete da vas lopov ne bi tužio za uvredu, a kamoli da ga napadnete, povredite, jer se smatra da su njegovo telo i život vredniji od te materijalne stvari koju on želi da vam ukrade, što je potpuna besmislica i trebamo zaštiti naše građane i u tom pogledu.

Što se tiče ovih autentičnih tumačenja zakona, pre svega želim da pružim jaku podršku mojim kolegama koji su neosnovano bili napadani od strane raznih medija prethodnih dana, a svako ko se i malo razume u politiku zna da se su oni neosnovano bili napadani, ali ipak mi je i drago što su ta autentična tumačenja povučena iz skupštinske procedure. Mi moramo nastaviti da štitimo onaj najsiromašniji sloj građana kojima su banke zaista neosnovano naplaćivale i troškove obrade kredita, i praćenja kredita, i osiguranje kredita itd. Svestan sam da postoji zakrčenje sudova i zbog toga, apsolutno sam svestan, ali moramo naći neko drugo rešenje, moramo se boriti.

Meni lično nije jasno zašto banke jednostavno ne priznaju tužbeni zahtev, zašto ne sklope vansudsko poravnanje ili sudsko poravnanje i sve se lepo završi na jednom ročištu. Time bismo i smanjili broj predmeta u sudovima, bili bi zadovoljni i advokati, bili bi zadovoljni i građani i banke bi sebi smanjile troškove. Ostavljam njima na ocenu zašto to ne rade.

Dakle, spomenuo sam da je ovo jedan od poslednjih puta da mi biramo sudije. Mi smo kao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održali seriju javnih slušanja na kojima je mogao svako da nam se obrati. Dakle, i ko se slaže sa tim, i ko se ne slaže, čuli smo i kritike, čuli smo i sugestije, čuli smo i pohvale, i to nam je kao Odboru u mnogome olakšalo dalji posao.

Uvek kada govorimo o Ustavu Republike Srbije ja volim da spomenem Sretenjski ustav iz 1835. godine koji je napisao Dimitrije Davidović, naš učeni Srbin iz Austrije. Zašto? Poštovani narode, kada vam neko kaže da su Srbi zaostali narod ili da Srbi nisu moderan narod, samo im recite da su Srbi upravo imali jedan od prvih demokratskih Ustava na tlu Evrope, koji je još pre 185 godina proklamovao načelo podele vlasti, a što je utkano u sve današnje moderne ustave.

Dakle, cilj ovih ustavnih promena jeste depolitizacija sudstva. Moram da kažem svoj lični stav, a to je da odbijam da poverujem da su srpske sudije politizovane samo zato što ih bira Narodna skupština i da nisu objektivne u svom radu, mada u svakom žitu ima kukolja, ne mogu to govoriti za svakog pojedinačnog sudiju.

Ali, koliko je srpsko sudstvo nezavisno i objektivno nam govori jedna činjenica koju su svi već sada zaboravili, a to je da je ove godine doneta presuda, ni manje ni više nego protiv predsednika Republike Srbije. Ja nisam čuo ni za jednu zemlju u svetu, a kamoli u Evropi, da je donela presudu protiv svog predsednika, što govori kolika je zapravo nezavisnost sudstva u Republici Srbiji.

Kada govorimo o promeni Ustava, uvek moramo napomenuti da nema promene preambule Ustava RS da će KiM ostati sastavni deo Republike Srbije, te da naš narod na celoj našoj teritoriji, pogotovo na KiM, ne mora da brine. Uostalom, naš narod i zna ko se i koliko bori za njih i zato i glasaju za SNS preko 85%.

Kada govorimo o promeni Ustava, takođe moramo reći uvek da nećemo napraviti novu, katastrofalnu reformu pravosuđa, kao što smo imali 2009. godine.

Moje kolege su do sada puno toga rekle o reformi pravosuđa i ja tu ne znam šta bih dodao, ali bih ispričao jednu situaciju gde sam se ja sukobio sa tom reformom pravosuđa dok sam još bio student na fakultetu. Dakle, imali smo jedan ispit gde smo mogli da izaberemo da li želimo da pričamo o reformi pravosuđa ili da izaberemo neku drugu temu i ja sam izabrao reformu. Odgovarali smo pred većem od tri profesora. Ja naučim to solidno, izađem da odgovaram. Nisam znao za 10, ali znao sam veoma dobro, a ovo veće, kao - da mu damo 6 ili 7, što ja nisam prihvatio jer nisam želeo da dam da me neko ponižava. Sledeći put naučim od "a" do "š" sve, izađem pred isto veće, sve im ispričam, a oni - hajde da mu damo 6, možda 7, na kraju je to bila valjda neka 8 i ja sam video da se borim sa vetrenjačama, prihvatio tu 8, izašao i nije mi bilo jasno zašto mi profesori daju 8 ako sve znam? Sve do prošle godine, kada sam video te iste profesore kako potpisuju neku peticiju protiv SNS, protiv Vučića i tada sam shvatio da su me zapravo demokrate ispitivale o grešci DS i da sami nisu mogli da prihvate kakva je to greška bila i napadali su čak i studente zbog toga.

Tada sam takođe shvatio nešto što me i dan-danas navodi da se borim protiv njih, a to je da nije problem sa našim prijateljima demokratama to što oni ne znaju da nisu u pravu, a žele da dođu vlast, problem je sa njima što oni znaju da nisu u pravu a žele da dođu na vlast, ne bi li nastavili da pljačkaju i da kradu. Ali, to im neće biti dozvoljeno ne od strane SNS, već od naroda ove lepe zemlje. Živela Srbija!

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnikom, pre svega dame, a zatim i gospodo narodni poslanici, i naravno, narode Republike Srbije, pred nama su sporazumi sa Komonveltom Dominike, sa Argentinom i Belorusijom i meni je veoma drago što nastavljamo saradnju sa stranim državama, jer samo takva saradnja nas može dovesti do lepše budućnosti.

Oblasti u kojima sarađujemo sa ovim državama jesu unapređenje saradnje u oblasti poljoprivrede, kao i suzbijanje kriminala i izručenje kriminalaca. Veoma mi je drago što borba protiv mafije i organizovanog kriminala jedan od šest ciljeva koje naša vlada ima. Što se toga tiče, mislim da je moj kolega Mrdić dosta toga rekao, napomenuo bih da smo juče mogli pročitati u medijima, da su u kući Veljka Belivuka u skrivenoj prostoriji veštačenjem u mašini za mlevenje mesa pronađeni ostaci ljudske DNK, što je činjenica koja ledi krv u žilama, koja više podseća mene na neki horor film, nego na stvarnost. Ono što je još jezivije jeste što su imali podršku nekog iz državne uprave u svemu tome i svi ti ljudi moraju biti uhvaćeni i osuđeni za to, a našoj policiji hvala što čine da se osećamo makar malo sigurnije danas.

Ono što sam takođe video jeste da su pronađene neke nove Viber i Telegram grupe gde su neki manijaci iz čini mi se Vranja i Leskovca počeli da dele slike devojaka, komšinica i time im direktno ugrožavali privatnost i sigurnost. Zaista se nadam da je policija na tragu tim ljudima, jer oni koji to rade pripadnicama lepšeg pola zaista zaslužuju da budu kažnjeni.

Ono što me raduje, što je najavio i sam predsednik i ministar Vulin, u šta ćete i vi, poštovana ministarka, biti sigurno uključeni, to je borba protiv fudbalske mafije. Iako se nekome čini da je to potpuno bezazleno, nema veze da li je lopta ušla u gol ili nije, iza toga se krije nešto drugo. Dakle, dogovaranje ishoda takmičenja jeste krivično delo iz člana 208. našeg Krivičnog zakonika i to krivično delo ima dva kvalifikovana, odnosno, da narodu bude lakše da razume, teža oblika. Jedan je kada iznos za koji dogovaraju takmičenje prelazi 450 hiljada dinara, a drugi kvalifikovani oblik jeste kada iznos prelazi 1,5 miliona dinara. To je kazna zatvora od dve do 10 godina. Milion i po dinara nije ništa za fudbal i za fudbalsko prvenstvo i veoma mi je drago što najavljujemo borbu protiv fudbalske mafije, jer iza toga se krije novac, novac naših građana, a ne rezultat neke utakmice.

Ono što želim da napomenem jeste da u ovom procesu ne može da bude klubova koji su nedodirljivi, funkcionera, igrača i sudija. Da malo pogledamo šta se događalo i ove i prošle godine, kako to da su svirani neki penali sa 18 metara, kako to da neki golmani vraćaju glavom lopte koje idu u golaut, dodaju protivničkim igračima, pa prave penal, kako to da neki igrači mogu da skoro slome nogu protivnicima, i da za to dobiju žuti karton, pa prelaz iz keca u dva, pa, neverovatni nizovi, pa sedam plus, itd, itd.

Mi ako želimo da idemo u korak sa Evropom moramo i po sportu da idemo u korak sa Evropom i trebamo od tih sportskih borilišta da napravimo mesta gde možemo da odemo sa svojom porodicom i da mirno uživamo u sportu i svakako imate podršku Narodne skupštine za to.

Dakle, Komonvelt Dominika je povukla priznanje Kosova. Čini mi se da je ona bila osma zemlja koja je povukla priznanje nezavisnog Kosova, a Argentina i Belorusija ih nisu priznali.

Kad smo kod Kosova, moram da napomenem da sam iz jedne male opštine, a to je opština Kovačica iz koje dolaze dva velikana, a to su Mihajlo Pupin, a drugi je Tibor Cerna. Tibor Cerna je iz jednog mesta Debeljača, koje je na sedam minuta vožnje od mog, i on je postao, nažalost, svojom smrću simbol srpsko-mađarskog prijateljstva. Želim da napomenem da su ga drugari koji su ga poznavali govorili da je bio najveći Srbin kojeg su ikada znali, iako je bio Mađar.

Mogu ovo iz glave, ali želim da citiram našem narodu šta se dogodilo tog dana kada je on poginuo. Kažu – „Tada je bilo toliko strašno izdržavati juriše neprijatelja i svakodnevna bombardovanja iz aviona, te svakodnevno razorno korišćenje artiljerije sa one strane granice da je samo falio još taj snajperista, taj snajperista koji ga je ubio, da tamani koga želi i kada poželi. Srpski vojnici u zaklonima, manjim bunkerima i rovovima zbog njega nisu mogli ni da vrše fiziološke potrebe, kako se to inače čini, nego sve u neke posude, pa kada noć padne krišom se prazni tu negde u blizini. Tog kobnog 27. aprila posle dejstva snajperiste Tibor Cerna se oprostio pre svega od svojih zatečenih drugova, pa ustao i viknu – Hajde pucaj ako si junak, ja te čekam. Obarač je povučen. Metak iz snajperske puške je pogodio Tibora pravo u grudni koš, ali Tibor nije pao.“ Pazite, koliko je Tibor bio jak. To je golobradi mladić od 21 godine. „Da bi stvorio mogućnost da neprijatelj dejstvuje još jednom kako bi ga naši snajperisti otkrili i konačno eliminisali Tibor Cerna je ostao da stoji. Ranjen, smrtno ranjen okrenuo se ka svojim drugovima u rovu koji su ga sve vreme odvraćali od te namere i rekao je te čuvene reči – Za ovu zemlju vredi poginuti, kada je usledio i drugi hitac. Metak je pogodio Tibora Cerna u vrat, ubivši ga na mestu i trenutak kasnije srpski snajperisti su eliminisali neprijatelja.“

Dakle, pred smrt je izgovorio te čuvene reči – „Za ovu zemlju vredi poginuti“ i za to moram da kažem dve stvar. Pre svega, za sve naše borce sa Košara da makar simbolično podsećaju na Spartance kod Termopila jer su se borili protiv desetostruko brojnijeg neprijatelja. Naših je bilo 200, dok je neprijatelja bilo dve hiljade. Moram da kažem da i Tibor Cerna i ostali pali borci i ostali koji su se borili i preživeli ne samo tu su dostojniji od mene samog da vrše dužnost narodnog poslanika i ako ikada budem za ovu zemlju uradio 3% od onoga što su oni uradili ja ću biti veoma zadovoljan.

Kada smo otkrivali Spomenik Tiboru Cerni u Debeljači bio je tu i predsednik Republike. Bili su tu i neki članovi sada Narodne skupštine i bili su tu, što je najbitnije, njegova porodica, njegovi drugari i mi smo time makar simbolično pokazali da se više ne stidimo svojih heroja, već naprotiv da se ponosimo našim herojima i da ih nikada nećemo zaboraviti jer bismo ih zaboravom po drugi put ubili.

O Tiboru Cerni i o Košarama, i o Paštriku i o Jasenovcu i o Srebrenici i o Oluji, Bljesku, Maestralu naši učenici moraju da uče još od srednjih, možda čak i osnovnih škola. Zašto? Kao što su moje kolege već rekle, ne da bismo mi širili mržnju među narodima, nikako da bismo širili mržnju, već zato što istorija mora dobro da se zna da se ne bi ponovila.

Zna naš narod na KiM ko se bori za njega. Mi sada njima pomažemo čak i novčano. Izdvojili smo četiri milijarde dinara da im pomognemo. Dobiće dve nove bolnice, nove škole, nove vrtiće, a u sledećih godinu dana na KiM će biti izgrađeno čak 15 zgrada za ljude koji su slabijih socijalnih mogućnosti, za mlade bračne parove i za one koji su prisilno raseljeni, ali i naš narod na KiM zna da se moramo okrenuti budućnosti i saradnji. Zašto? U 21. veku ti ne pobeđuješ kada širiš mržnju, ne daj Bože kada huškaš tamo na neki rat. U 21. veku ti pobeđuješ kada si ekonomski jak, kada ti je država ekonomski jaka i zato moramo da nastavimo i da gradimo i puteve i bolnice i pruge i škole i vrtiće. Moramo nastaviti da jačamo našu vojsku koja je simbol mira i stabilnosti i moramo da nastavimo da dovodimo investitore da bismo ekonomski, ponavljam ekonomski, bili najjača zemlja na Balkanu u narednih 20 godina.

Samo tako, samo saradnjom, samo znanjem istorije i pogledom u budućnost mi možemo imati mir i stabilnost u ovoj zemlji, možemo imati napredak u ovoj zemlji i samo takva jaka Srbija je garant našem narodu za mirniju budućnost, našem narodu bez obzira na njihovu nacionalnost i bez obzira na to da li žive u Srbiji ili u regionu.

Hvala vam i živela Srbija.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što je za mene uvek najbitnije, narode Republike Srbije, kao što je i ministar rekao na početku, jučerašnje i današnje tačke dnevnog reda su povezane, pa ću pokušati objedinjeno da govorim o njima. Naravno, imaću u vidu da i moje kolege narodni poslanici treba da govore posle mene, pa ću gledati da skratim što više.

Ono što vidim ovde i što je najpozitivnije, jeste to što i u ovim teškim trenucima, koji su snašli čitav svet, ne samo Srbiju, Srbija i dalje ima za cilj da ima 6% rast BDP-a ove godine i da budemo, ako ne prvi u Evropi, onda sigurno među prvima u Evropi.

Ono što je za naše građane najbitnije, jeste da mi nastavljamo sa investicijama. Dakle, nastavljamo da gradimo puteve, nastavljamo da gradimo bolnice, nastavljamo da otvaramo nova radna mesta i, naravno, pomažemo našim građanima, što u zdravstvenom smislu, što u novčanom smislu. Čak 430 milijardi će Srbija uložiti za investicije ove godine, što je za mene fantastična vest i što pokazuje da Srbija može i u ovim teškim trenucima da se razvija samo ukoliko je vode ljudi koji znaju da se bore u teškim situacijama.

Mi povećavamo plate našoj vojsci, našim vojnicima koje volimo, povećavamo plate našim medicinskim radnicima, povećavamo penzije i, što je najbitnije, te penzije su sada redovne. To nam donosi mir i stabilnost i sigurnost.

Moram da kažem nešto što je meni evidentno. Mi kao narod moramo da se otarasimo tog gubitničkog mentaliteta. Mi smo navikli da uvek budemo poslednji u Evropi po svemu, osim u sportu, naravno. Ova Srbija nije više ona Srbija iz devedesetih i dvehiljaditih godina. Moramo sa tog gubitničkog mentaliteta da pređemo na pobednički. Jer, kada ja kažem da ćemo biti prvi u Evropi po rastu BDP-a, neko se smeje ili okreće očima. To nije više ta stara Srbija, jer ova Srbija je toliko počela da napreduje da je čak trn u oku nekim strancima. Jer, kako da ta mala Srbija koju smo gazili i bombardovali sada može toliko da napreduje?

Ja uvek kažem, može neko da se slaže sa nama ili da se ne slaže, može da glasa ili da ne glasa za nas, to nije ni bitno, ali rezultate i dela niko ne može da nam ospori. Niko ne može da nam ospori ni metar autoputa koji smo izgradili, niti jednu bolničku sobu koju smo sredili, niti jedno radno mesto koje smo otvorili.

Srbija sada gradi kovid-bolnice za četiri meseca. Da mi je neko rekao pre deset godina da će Srbija graditi kovid-bolnice za četiri meseca, ja mu iskreno ne bih verovao. Drago mi je što je to danas realnost. Ja vam garantujem, da je neko drugi na vlasti, naši prethodnici ne bi ni papirologiju završili za četiri meseca, a kamoli čitavu bolnicu. To ulaganje u zdravstvo jeste možda i najbitnija stvar za naše građane. Iako možda nije tako zvučno kada nabaviš neki gama-nož kao što je kada nabaviš avion, kako se ono kaže – zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan čovek ima samo jednu. Srbija će dobiti ove godine fabriku za vakcine protiv kovida. To je neverovatna vest. To je vest koja stavlja Srbiju na svetsku mapu, jer mnoge zemlje u svetu i u Evropi nemaju takvu fabriku. Zamislite samo da smo imali tu fabriku pre godinu dana koliko bi se zdravlje naših građana poboljšalo i koliko bi se milijardi evra slilo u naš budžet, a time i u džepove naših građana.

Što se tiče vakcinacije, tu moram da kažem da vodimo zaista pametnu politiku, ne samo da smo nabavili vakcine, već i vidimo po tome što delimo vakcine našim komšijama da smo apsolutni lider na Balkanu. Nijedna zemlja na svetu to ne radi. To je pametna spoljna politika, ali to je i dokaz koji pokazuje da se Srbija bavi politikom mira, stabilnosti, politikom budućnosti, jer sve te vakcine koje smo podelili su spasile barem jedan život. Pa ima li lepšeg gesta nego kada spasiš život komšiji koji ti nije ništa drugo, osim do komšije, koji je čak nekada bio i protiv tebe? Upravo je i to još jedan od razloga zašto je Srbija mnogima sada, mnogim strancima trn u oku.

Ono što će naše građane najviše da zanima, ono što će najviše da ih obraduje jeste ta novčana pomoć. Dakle, svi građani u Srbiji će dobiti po 60 evra, nezaposleni još 60, a naši penzioneri koji su izgradili ovu zemlju još 50 evra na tu cifru, ali ono što je meni najdraže jeste što će naš narod na Kosovu i Metohiji na tu cifru dobiti još 100 evra, odnosno 200 ukoliko su nezaposleni. To je znak da je naša ekonomija zdrava, ali je to i znak koliko mi mislimo i koliko volimo naš narod na Kosovu i Metohiji.

Znate, kada je krenula ova pandemija čitao sam kako ljudi na zapadu teško podnose karantin i izolaciju, moraju da idu da se savetuju sa psihologom. Pa ne biste vi gospodo sa zapada izdržali 20 minuta izolacije koju Srbi na Kosovu i Metohiji trpe već 20 godina. Slušamo, evo, već osam godina kako ćemo mi da izdamo Kosovo, kako ćemo da potpišemo nezavisnost, kako će se to dogoditi na ovo ili ono crveno slovo, sledećeg Uskrsa ili tako i sada, kada su valjda istrošili sva crvena slova u kalendaru, ja ih pitam – i gde je to? Kada ćemo mi da priznamo nezavisno Kosovo i Metohiju? I dok oni to pričaju, narod na Kosovu i Metohiji glasa skoro 90% za SNS i Aleksandra Vučića. Pa kako vi možete iz beogradskog kruga dvojke da znate bolje iz vaših stanova, gde kvadrat vredi nekoliko hiljada evra, šta je bolje za naš narod na Kosovu i Metohiji od njih samih?

I dok oni to pričaju, mi ovde gledamo kako da im pomognemo, i finansijski i na bilo koji drugi način. Dok oni to pričaju, naša Vlada i narodni poslanici se ovde bore da im pomognu. Tako se bori za naš narod. Tako se SNS bori za naš narod na Kosovu i Metohiji, tako se Srbija bori za naš narod na Kosovu i Metohiji, i ne samo za njih, već za čitav narod, i nastavićemo ovako da se borimo da bi pod našom prelepom zastavom stvorili Srbiju na koju smo svi ponosni. Živela Srbija!

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici i, što je najbitnije, narode Republike Srbije, danas je pred nama tekst Predloga zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama i kao što sam siguran, kao što ste već upoznati, u skladu sa članom 99. Ustava Republike Srbije, na Narodnoj skupštini je da ratifikuje, odnosno potvrdi sve međunarodne sporazume kada je to zakonom propisano.

Ukoliko budemo usvojili ovaj sporazum, a ne vidim zašto ne bismo, Srbija će pristupiti Međunarodnom žitarskom savetu, gde ćemo moći da vidimo sve bitne informacije vezano za žitarice, pirinač i uljarice, odnosno sve informacije vezane za uvoz, izvoz i, što je najbitnije, cenu tih proizvoda na globalnom tržištu, što će, naravno, pomoći našim poljoprivrednicima.

Ovi koji se bave poljoprivredom ovo znaju bolje od mene, ali videli smo tokom prethodne godine da su naši poljoprivrednici bili izuzetno zadovoljni cenom kukuruza. Svi su se pitali zašto je cena tako visoka i pored veoma visokih prinosa i nije im bilo jasno, a to je zahvaljujući dobrom radu naše Vlade. Srbija je potpisala sa Kinom sporazum o izvozu žitarica i upravo zbog toga, to je samo jedan deo zbog kojeg je cena bila toliko visoka. Ne može jedna Srbija da nahrani Kinu koja ima dve milijarde stanovnika.

Tu moramo pohvaliti rad ministra Branislava Nedimovića. On je, čini mi se, obišao svako selo u Republici Srbiji, bio je u mom selu, u Crepaji, ali je takođe bio i u ostalim mestima moje opštine kao što su Debeljača, Kovačica, Padina, Idvor, Samoš, Uzdin i Putnikovo, a verujem, poštovani narode, da je bio i u vašem naseljenom mestu.

Moramo pohvaliti i našu državu što se brine o našim poljoprivred-nicima. Naime, oni će već krajem ovog meseca dobiti svoje subvencije po hektaru a Republika već subvencioniše kupovinu poljoprivredne mehanizacije u iznosu od 50%. Objasnio bih na prostom srpskom jeziku šta to znači.

Ukoliko želite da kupite neki traktor koji košta 30 hiljada evra, Srbija vam plaća 15 hiljada evra, vi u dogovoru sa bankom date učešće u iznosu od 2-3 hiljade evra, za ostalo uzmete kredit i odmah imate novi traktor.

Dakle, mi kao država moramo brinuti o našim poljoprivrednicima. Naši domaći poljoprivrednici uvek moraju imati prednost u odnosu na strane poljoprivred-nike, jer su oni žila kucavica naše privrede. Mi nemamo kao Rusija naftu i gas da izvozimo. Poljoprivrednici čine našu državu živom.

Nisam se samo javio danas da pričam o ovom sporazumu. Javio sam se i da pričam o jednoj pojavi koja me izuzetno iritira u Srbiji, a to su lažne vesti. Setimo se samo kada smo sklapali „mini Šengen“ kako su se pojavile vesti da će uvozom poljoprivrednih proizvoda iz Albanije i Makedonije pasti cena našim poljoprivrednim proizvođačima. I videli smo da to nije bilo istina.

A što se tiče lažnih vesti, kada sam ih već pomenuo, nakon prethodne nedelje mene, kao narodnog poslanika koji je prvi put u Narodnoj skupštini, verujem da ne može ništa da iznenadi, jer prisetimo se samo, Stranka slobode i pravde je prethodne nedelje optužila mog starijeg kolegu Nebojšu Bakareca i predsednika Narodne skupštine kako pozivaju na nečije ubistvo. Poštovani kolega, ja verujem da vam nije bilo lako da slušate takve laži o sebi. Oni su to toliko izvukli iz konteksta da ja prosto nemam reči, ali nisu rekli ništa o vama. Više su rekli time o sebi i to je ono o čemu sam pričao pri svom prvom izlaganju pred Narodnom skupštinom, kakvu poruku šalju oni drugim mladim ljudima koji treba da se bave politikom.

Srbiji su potrebni i mladi lekari, i mladi advokati, i mladi poljoprivrednici, ali i mladi političari, za našu budućnost. Šalju jasnu poruku. I kada mlad čovek tako nešto vidi, bežaće od politike kao đavo od krsta, što se kaže kod nas. I ko se onda bavi politikom? Isti ljudi koji su tu već 30 godina. I kakvu budućnost onda naša zemlja može da ima? I da se razumemo, ovo je moje mišljenje za sve medije, bez obzira da li više vole vlast ili više vole opoziciju. I vlast i opozicija u Srbiji se moraju boriti za glas građana na izborima delima i idejama, a ne ovakvim lažima, dakle, delima i idejama. Ali, uostalom, po tome se vidi jasna razlika između nas i njih.

Srpska napredna stranka mora da bude avangarda u odnosu na sve ostale političke stranke koje su bile na vlasti u Republici Srbiji. To i pokazujemo. I ne samo to, vidim da već pozivaju i na neke nerede i ulicu, ukoliko pregovori ne uspeju, odnosno ukoliko ne pobede na izborima.

Kao mlad čovek, ne bih podržao nijednu stranku koja me poziva da dođem ovde i da rušim i palim Narodnu skupštinu. Ovo nije moja Narodna skupština, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Da li treba, ministre, da dođem i da gađam policajce kamenjem, da im lomim noge i da sutra očekujem da me ti policajci štite od nečega?

Kao mlad čovek, želim kulturnu i uređenu državu, želim da se borimo za naše poljoprivrednike, za naše lekare, za naše vojnike, za čitav naš narod i da delima pokažemo da su interesi naše države iznad naših ličnih interesa. Živela Srbija!

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Drage koleginice i kolege narodni poslanici, što je najbitnije, građani Republike Srbije, danas je pred nama jedan zakon za koji iskreno žalim što ga nismo imali mnogo, mnogo ranije. Kada kažem mnogo ranije, ne mislim samo na period od 2000. godine, već i pre, što ću vam kasnije tokom mog govora objasniti.

Uz pomoć ovog zakona će se otkriti svi oni koji su stekli imovinu velike vrednosti raznim malverzacijama. Ovaj zakon će biti sredstvo za ostvarenje jednog od onih šest ciljeva koje naša Vlada ima, a to je borba protiv kriminala i korupcije.

Kriminal i korupcija nisu problem samo u Srbiji. Kao član delegacije Srbije u Interparlamentarnoj uniji, imao sam priliku da prošle nedelje prisustvujem sastancima, virtuelnim sastancima koji su trajali dva dana, gde sam čuo ljude iz čitavog sveta, od Afrike, preko Azije, do Evrope kako pričaju o korupciji, o problemima u svojim zemljama i kako ih rešavaju.

Imali smo juče sednicu za ustavna pitanja i zakonodavstvo gde smo detaljno pričali o ovom zakonu i moram da pohvalim predstavnika Vlade gospodina Vladimira Vinča koji je došao na tu sednicu izuzetno spremljen, koji je imao odgovore na naša pitanja koja nisu bila ni malo laka.

Posebno me raduje što će poreska uprava obrazovati posebnu jedinicu gde će ljudi biti zaposleni i stručno obučeni baš samo za bavljenje ovim slučajevima.

Kako smo juče razgovarali, ovim zakonom će biti obuhvaćeni oni ljudi čija neprijavljena imovina je veća od prijavljena bila tri godine za redom za 150 hiljada evra.

Ja sam juče pred poštovanim predstavnikom izrazio želju da jednog dana težimo ka tome da smanjimo taj iznos na 150 hiljada dinara. Znam da je to nemoguće, da je to nedostižno, kao i svaki ideal, ali trebamo težiti, naravno, ka tome.

Oni koji su stekli imovinu na ovaj način će biti oporezovani sa 75% i onda se postavilo logično pitanje, pa čekajte, stekli su imovinu nelegalno. Imovina koja je toliko vredna najčešće se stekne krivičnim delom. Šta je sa ostalih 25% i dakle i tu građani ne moraju da brinu, za ostalih 25% krivična prijava sledi od strane poreske uprave, tako da će oni koji su stekli tu imovinu na nelegalan način ostati u potpunosti bez nje i treba da ostanu.

Zašto bi vi građani pošteno ustajali svakog jutra u šest sati, ostavljali svoje porodice i išli na posao, dok se neko obogatio samo tako preko noći?

I ono što je dobro i što me posebno raduje jeste što će svi prihodi koji su se stekli na ovaj način predstavljati prihod budžeta Republike Srbije, ovo je jedan ali vredan i bitan korak ka sređivanju naših finansija, a mi nismo bogata zemlja i moramo voditi računa o svakom dinaru naših građana.

Znao sam da će moje poštovane koleginice i kolege najviše pričati o bivšim političarima. Ja nešto i ne volim da ih spominjem, mislim da su oni jedna ružna prošlost naše zemlje, ali ipak treba ih spominjati da se ne bi vratili u svoje fotelje.

Ono što želim da spomenem jeste pitanje koje često dobijamo od naših građana pa bih želeo to da pojasnim. To je jedno odlično pitanje koje nam naši građani postavljaju. Kažu – pa dobro, ako su oni ukrali sve to, zašto ih onda ne osudite i strpate u zatvor? Odlično pitanje i objasniću za ovom javnom govornicom samo jedan od načina na koji su oni stekli taj novac.

Oni, na primer, raspišu neki tender, javnu nabavku, već se zna ko će pobediti na tom tenderu. Izvođač radova pobedi, krene da radi nešto, nešto malo zamrlja kao što je onaj „Heterlend“ na primer, oni mu uplate novac za radove na račun i on podigne novac i da im čist keš u ruke. Pa, hajde vi dokažite to na sudu.

Sve je pokriveno dokumentacijom, urednom dokumentacijom, a sudija i tužilac su njihovi. Dakle, kadija te tuži, kadija ti sudi, ali dobar kadija, ne onaj loš kadija.

Ja tu iskreno verujem, šta se događalo, da tu novac nije ostajao u Republici Srbiji, već da je ispumpavan iz Republike Srbije i davan onim stranim agenturama koje su ih dovele na vlast 5. oktobra. Videli smo koga su doveli na vlast jer je ubrzo nakon toga naš premijer ubijen i videli smo na šta je zemlja ličila sa svim onim restrikcijama.

U tome je, poštovani građani, razlika između njih i nas, što oni žele na vlast da bi se nelegalno obogatili, a mi sami donosimo zakone koji nas sprečavaju da se nelegalno obogatimo.

Spomenuo sam da bih voleo da je naša država imala ovakav zakon mnogo mnogo pre. Zamislite da smo imali ovaj zakon još za vreme socijalizma, kada je vama građanima, tj. vašim babama i dedama, oduzimana imovina od strane države a onda je deljena najvišim državnim funkcionerima od strane iste te države, pa su stekli odjednom stanove u centru Beograda i obradivu zemlju po čitavoj Srbiji. Šta je to bilo, ako nije bila korupcija?

Zamislite koliko bismo bili bogata zemlja da smo imali još tada ovaj zakon, koliko bi naš narod bogato živeo.

Kada sam već spomenuo Tita, moram da spomenem da za vreme Tita nije 45 godina bilo dozvoljeno spomenuti Jasenovac. Mislili smo da ćemo kulturom zaborava gurnuti sve naše probleme pod tepih, da ćemo zaboraviti na sve i sve u ime bratstva i jedinstva i videli smo, nažalost, kako se to završilo.

Želeo bih ovih putem da javno pohvalim reditelja Predraga Gagu Antonijevića na sjajnom filmu „Dara iz Jasenovca“. Znate, jedna „Šindlerova lista“ je za Jevreje širom sveta uradila više nego svi udžbenici zajedno. „Dara iz Jasenovca“ će, nažalost, biti naša „Šindlerova lista“, kažem nažalost jer bi bilo bolje da se nešto tako nikada nije ni dogodilo.

Slušam razne zamerke na taj film, kažu nije još vreme za ovo, iako je prošlo 75 godina. Pa, kada će biti vreme? Za 175 godina? Ili kažu – mogli ste bolje da ga uradite. Pa, što ga onda vi niste uradili kada ste imali vremena za to? Tu je odgovor jasan – nisu želeli.

Država je pomogla direkciju ovog filma, odnosno stvaranje, sa milion evra.

Znate, slušam razne zamerke na račun našeg predsednika Aleksandra Vučića, ali kakve god zamerke mu nalazite za ovo morate da mu odate priznanje da je imao petlju, morate da kažete da ovo nije bilo lako, jer niko pre njega 75 godina ovo nije uradio. Ovo pokazuje koliko i on, ali i mi svi ovde koji danas sedimo volimo našu državu i volimo naš narod. Nećemo dozvoliti da ni jedna žrtva ostane zaboravljena. Zaboravom bi smo ih po drugi put ubili. Nećemo zaboraviti ni Jasenovac, ni Jastrebarsko. Nećemo zaboraviti ni Nadu Šakić koja je umrla u Zagrebu prirodnom smrću u 85. godini, ni ostale zločince iz tih logora, ali nećemo zaboraviti ni "Oluju", ni NATO bombardovanje, ni jednu žrtvu sa naših prostora, bez obzira na veru i na nacionalnost.

Ne želim nikada niko da shvati ovo što govorim kao neku poruku mržnje. Ovaj film služi za kulturu sećanja. Današnja država Hrvatska nije isto što i NDH, današnji narodni Srbije i Hrvatske se ne mrze, ali uvek postoji 1% one agresivne manjine zbog kojih velika većina ne može da se čuje.

Mi nećemo zaboraviti istoriju, da nam se nikada ne bi ponovila, ali moramo graditi kulturu mira i saradnje. Znate zašto? U tim logorima su ta deca Srbi i Romi morali da se sakrivaju po rupama da ih ne bi ubili, a ja sam svoje detinjstvo sa sedam godina proveo tako što sam igrao žmurke po ulici sa Romima iz moje okoline. Svoj deci, ne samo svojoj, ne samo deci Srbije i Hrvatske, želim detinjstvo kakvo sam ja imao. Dakle, svoj deci sveta, bez obzira na nacionalnost i veru.

Zato je, poštovana gospodo, Srbiji potreban ovakav film. Zato nam je potreban ovakav zakon, baš ovakav zakon da bi narod video da se neko bori za njega, da bi narod video da ga neko voli i da bi naša Srbija imala svetliju budućnost. Živela. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajući.

Poštovana ministarko Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i, što je najbitnije, narode Republike Srbije, kada bih ukratko prokomentarisao ovaj set zakona o kojima danas razgovaramo, rekao bih da njime odlažemo reformu o platama zaposlenima u javnim ustanovama zbog ove globalne katastrofe koja je zahvatila sve pa i nas.

Po meni je to sasvim logična posledica i država mora pre svega da se finansijski konsoliduje da bi se reforma sprovela.

Ono što je najbitnije za naš narod to je da će od sledeće godine sve te javne ustanove slobodno same odlučivati o njihovom zapošljavanju. Jedino ograničenje koje će imati će biti to što će moći da zaposle do 70% ljudi koji su otišli iz tih ustanova prethodne godine, a za sve preko toga će morati da traže saglasnost od Vladine komisije.

Takođe, ono što je bitno za naše građane jeste da u ovom trenutku, kada sve države sveta zamrzavaju plate zaposlenima i kada ih smanjuju da bi se konsolidovali, Republika Srbija podiže plate zaposlenima u javnim ustanovama za 5% sledeće godine, a onima koji su se najviše borili protiv ove pandemije, našim lekarima i medicinskim radnicima za čitavih 10%.

Znam da smo se medicinskim radnicima i lekarima zahvalili hiljadu puta rečima, ali mi je jako drago što ćemo im se zahvaliti i povećanjem plata, jer time pokazujemo da država misli na njih, time pokazujemo da želimo da oni ostanu ovde da rade i time osiguravamo lepšu i sigurniju budućnost za našu zemlju.

Rekli smo im hiljadu puta hvala, ali ja bih se sa ove javne govornice zahvalio još jednoj grupi ljudi, a to su naši poljoprivrednici. Znate, ti poljoprivrednici rade naporno tokom čitave godine. Neki od njih rade cele godine da bi kupili samo jedan lanac zemlje i još malo proširili svoje poljoprivredno domaćinstvo. Često mi dođu u kancelariju onako prljavih ruku, pravo sa njive, još mi se izvinjavaju što su im ruke prljave, a ja im uvek kažem rečenicu koju me je otac naučio, a to je da nije bitno ako su ti ruke prljave od rada, bitno je da ti je obraz čist.

Znate, kada je ova pandemija krenula i kada smo svi požurili u prodavnice da kupimo neke osnovne namirnice oni su najzaslužniji za to što Srbiji ništa nije falilo tokom ove pandemije, iako za Kosovo i Metohiju kažemo da je srce Srbije ja ću ovde ponosno reći da su poljoprivrednici pluća naše zemlje i drago mi je što ih imam za klijente, saradnike, i naravno, prijatelje.

Da se vratimo na ovo povećanje plata. U medijima smo čuli kako ovo povećanje plata ne valja. Kako bi oni to povećali još više, iako nisu to radili kada su mogli, kako se to ne radi iz realnih osnova, kako to radimo kao izbornu kampanju, iako izbora nigde nema, ali juče dok sam radio besplatnu pravnu pomoć jedna moje koleginica je citirala Hermana Hesea koji ih je lepo opisao, kaže: "Ljudima je teško da razmišljaju, pa zato osuđuju."

Ono što je najbitnije, jeste da će svaki normalan građanin Republike Srbije shvatiti to da u ovom trenutku kada svi smanjuju plate država Srbija ih povećava i time se vidi da mi mislimo na onog malog čoveka, da nam je stalo do njega. Time narod vidi da se borimo, da radimo za njih i prestaje da se oseća zaboravljeno i zapušteno kako se nekada osećalo i jako mi je drago što se ljubav prema Republici Srbiji vratila u ovaj parlament od 2012. godine.

Znate, ministarka, ovo su za mene najlepše teme. Ovo je razlog zbog kojeg se ja bavim politikom. Smatram da za osobu koja se bavi politikom nema veće radosti, ne kada zaradi nešto od politike, već kada uradi nešto za svoju domovinu, kada iza njegovog mandata nešto ostane, kao što će ovo povećanje plata ostati iza nas.

Iako sam i suviše mlad da delim bilo kome, bilo kakve savete, ako nam svima nama to bude zvezda vodilja pri bavljenju ovim poslom samo tako ćemo osigurati da naša država nastavi da napreduje kako je to do sada činila. Živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, pre svega dame, a zatim i gospodo narodni poslanici i najbitnije narode Republike Srbije, moram pre početka samo da kažem da dok sam studirao nedaleko odavde, na Pravnom fakultetu, na svega pet minuta hoda od Narodne skupštine, uvek kada sam prolazio ovim platoom ispred sam imao taj san da se jednog dana popnem uz stepenice Narodne skupštine kao narodni poslanik i ne mogu da verujem da mi se sa samo dvadeset i devet godina taj san ostvario. Najveća je čast koju sam do sada imao u životu da predstavljam narod i državu koju volim pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.

Voleo bih da se javljam sa malo lepšom temom danas, ali nažalost fokusiraću se samo na medije, odnosno Regulatorno telo za elektronske medije. Pošto sam advokat po zanimanju, javljam se danas da branim ljude. Voleo bih da branim sve ove mlade ljude koji su bili tema gnusnih napada od strane medija pre izbora, tokom izbora, a čak i posle istih.

Naime, pre izbora su svi ovi mladi narodni poslanici, ne baš svi, bili napadani preko društvenih mreža a sada su se ti napadi nastavili i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao što su, gle čuda, što kaže gospodin Marko Atlagić, N1 i Nova S.

Napadali su Luku Kebaru zbog smejanja, zbog njegove frizure, Anu Beloicu: Na prvoj sednici Skupštine su rekli kako ona ne zna gde je došla i ne zna ni kuda ide.

Napadi su se nastavili. Čitam juče onaj gnusan tekst o Ivani Popović. Kažu: "Zašto je ona iznajmila stan u Beogradu? Kako će da pravi džem u Krupnju kada je na sednici u Beogradu?" Zamislite dokle idu ti nivoi napada.

Sada, iako ću ja podržati ovu odluku o finansijskom planu REM, mene interesuje samo da li će REM malo istražiti te napade jer se oni i dalje nastavljaju? Tema njihovih napada su bili i drugi mladi poslanici, Ivana Nikolić, Janko Langura i to će se samo nastaviti.

Gde su svi ti mediji da spomenu neku lepu priču o nama, da, recimo, ispričaju priču o Petru Vesoviću koji je doktor u Prokuplju? Radio je u urgentnom centru, a onda kada je došao da radi za svoju državu, tj. kada je dobio poziv, istog trenutka ga je prihvatio. Gde su svi ti mediji da ispričaju priču o njemu kako je to uradio i došao ovde da radi za manju platu nego koju je imao tamo, ali nastavlja i dalje da radi za svoj urgentni centar jer pomaže ljudima u ovoj teškoj situaciji?

Gledam zbog čega nas sve "nišane", da se tako izrazim.

Spomenuo bih i kolegu Jovanova, koji je malo stariji od nas, ali zamislite on se usudio na prethodnoj sednici Skupštine da spomene da je jednom kriminalcu bio ponuđen novac da ubije predsednika države. Sada je moje pitanje za sve te medije, da li mene možda kao mladog čoveka treba da bude sramota što ne želim da mi se država vrati u ono vreme kada su nam ubili premijera, jer znam kako je narod tada živeo? Da li treba da me je sramota što želim da ostanem ovde, da radim ovde, da ovde gradim svoju porodicu i svoju budućnost i što ne želim budućnost onakvu kakva nam je bila prošlost?

Zašto nas napadaju? Da li što smo mladi, ne kompromitovani, što na sednici Skupštine ne dolazimo sa nekim skupocenim kolima za koje nemamo objašnjenja odakle nam? Šta im to smeta? Da su svi ti mediji stigli da malo bolje upoznaju sve ove mlade ljude, pa ne bi im se smejali, nego bi plakali što nisu u poslaničkim klupama imali još od devedesetih godina ovakve ljude koji vole svoju zemlju, koji su spremni da se bore za nju, koji misle na mir i na stabilnost, a ne na ratove i ružnu prošlost.

Imam puno poznanika koji bi želeli da se bave politikom, ali neće. Neće jer znaju da će biti meta istih takvih napada od strane tih istih medija i samo žele da mogu slobodno da se prošetaju ulicom.

Sada, moje pitanje za sve te medije, ako žele Srbiji bolju budućnost, kakvu poruku šalju svim tim ljudima? Šalju jednostavnu poruku - samo probajte da radite za svoju zemlju, mi ćemo vas napadati i smejaćemo vam se, provlačićemo vas kroz razno-razne emisije, a po potrebi nacrtaćemo vam i snajper uperen u glavu na naslovnog strani NIN-a. Crtaćemo razne karikature o vama gde vas upoređujemo sa Hitlerom ili Pinočeom, a ako slučajno imate i decu, nije problem, i decu ćemo da napadnemo.

Gde je tu REM? Gde je REM da istraži sve te napade? Ti mediji ako žele Srbiji bolju budućnost, kakvu kažu da žele, zašto onda napadaju ljude koji tu budućnost treba da grade. Pazite, sve ovde nas treba neko da zameni jednog dana. Ovo nije klupa na kojoj piše moje ime - Ilija Matejić. Ja se prvi nudim da me zamene ako za svoju zemlju ne budem uradio ništa dobro za ovih godinu i po dana.

Moja poruka tim medijima jeste da samo nastave da nas napadaju. Time pokazuju samo svoje pravo lice. Ne pokazuje ništa loše o nama, jer ne mogu da nađu ništa loše o nama, a mi nismo od šećera, nećemo se istopiti. Samo neka napadaju.

Ono što sam naučio u borilačkoj sali, to je da sam posle svakog udarca, koliko god da je boleo, vratio se sve jači i jači.

Uvek sam došao na sledeći trening, makar i sa masnicom na oku, a takav nisam samo ja, takve su i sve moje mlade kolege. To znam jer sam imao dovoljno vremena da ih upoznam. Zato samo napadajte slobodno, mi ćemo nastaviti da radimo jer su interesi naše države iznad naših interesa i nastavićemo da se borimo da pod našom prelepom zastavom stvorimo budućnost kakvu naš narod odavno zaslužuje. Živela Srbija.