ILIJA MATEJIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1991. godine. Živi u Kovačici.

Po zanimanju je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Beogradu.

Radi kao advokat u advokatskoj kancelariji.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 12.10.2020, 12:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 21.07.2021.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnikom, predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, i ono što ja kažem da je uvek za mene najbitnije - narode Republike Srbije, pred nama su dva predloga o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i o Visokom savetu sudstva i moje skromno mišljenje jeste da su ti zakoni u skladu sa načelom sudijske stalnosti i nezavisnosti koje Republika Srbija poštuje.

Prema ovim izmenama i dopunama zakona, propisuje se da je jedan sudija nezamenjiv, da je stalan na svojoj funkciji, osim ukoliko ne učini teži disciplinski prekršaj ili ukoliko ne učini neko krivično delo, što je u skladu sa evropskim principima, ali je u skladu i sa evropskim putem na kojem se Srbija trenutno nalazi.

Ja bih podsetio naš narod da smo mi započeli i postupak promene dela Ustava koji se tiče nezavisnosti sudija, odnosno načina njihovog izbora, te želimo da taj izbor bude nezavistan od Narodne skupštine i time povećavamo nezavisnost našeg sudstva, iako u medijima često čujemo suprotno, kako mi baš u Narodnoj skupštini napadamo sudije, utičemo na njih. Mi zapravo radimo drugačije i to pokazujemo i delima, a ne rečima.

Što se tiče predloženih kandidata za predsednike sudova, sutra je glasanje pa ćemo videti koje ćemo izabrati. Ono što je evidentno jeste da je Visoki savet sudstva predložio kandidate koji su svi završili državni fakultet, što moram da pohvalim. Moram da kažem da mi kao država moramo omogućiti studentima, ne samo budućim sudijama, već svim studentima koji su završili državne fakultete, pogotovo onima koji su bili na budžetu, da nakon fakulteta ostanu da žive u Srbiji, da ovde rade, da se bore za svoju budućnost, jer na taj način i oni vraćaju državi za to što studirali o trošku države i država ima korist od njih samih, odnosno od njihovog znanja, a naravno i oni sami.

Svi predloženi kandidati su položili i pravosudni ispit u roku od dve, tri godine od diplomiranja, što je najkraći mogući rok i to je zaista za svaku pohvalu.

Poštovana ministarka, ja bih zaista voleo kada bismo u budućnosti mogli našim studentima pravnog fakulteta pravosudni ispit da makar malo olakšamo. Zašto? Tu dobijete ovoliku količinu knjiga, znate i sami ste ga položili, i veliki deo tog gradiva je potpuno neupotrebljiv u praksi, a veoma je težak za učenje. Po meni je to bespotrebna prepreka ka uspehu u životu naših budućih i sudija i advokata i pravnika i javnih beležnika itd. i voleo bih da olakšamo to našim studentima. Siguran sam da bi im mnogo, mnogo značilo.

Sudijama koje će sutra biti izabrani, tu uključujem i Republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac, zaista želim puno sreće u daljem radu, a siguran sam da im sreća neće biti potrebna jer su to sve iskusni kandidati sa mnogo godina radnog staža.

Pošto biramo Republičkog javnog tužioca, voleo bih da porazgovaramo o dva krivična dela. Prvo krivično delo jeste poreska utaja. Mi smo kao država sproveli reformu poreske uprave. Time smo napunili naš budžet i omogućili to da imamo po čitavoj Srbiji neke investicije. Ovo krivično delo je nažalost u Srbiji veoma rasprostranjeno. Znate, ja jako volim naš narod, jako volim sve nacionalnosti koje žive na teritoriji Republike Srbije, ali imamo čudan mentalitet koji glasi otprilike ovako – da li želiš da kod lekara bude sve sređeno, da imaju sve lekove i opremu – želim, da li želiš da imaš sređen put – želim, da li želiš da imaš sređen park – želim, a da li želiš da platiš porez – pa naravno da ne želim, briga me da platim porez.

U sređenim evropskim državama se zna i postoji ono pravilo – samo dve stvari moraš da uradiš u životu, a to je da platiš porez i da umreš. Moramo raditi na hvatanju učinilaca ovog krivičnog dela, pogotovo onih tajkuna koji to rade i da time povećamo prihode u našem budžetu, a onda iz našeg budžeta da taj novac direktno damo naših građanima.

Drugo krivično delo o kojem bih želeo da govorim je po meni preširoko definisano. To je trgovina uticajem. Ono u našem zakonu se sastoji od primanja nagrade ili kakve druge koristi u cilju posredovanja da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja, pri čemu samo posredovanje treba da se ostvari korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja.

Sada, pogledajte koliko je to preširoko definisano. Ispada da smo svi ovde učinili nekada u životu to krivično delo. Da objasnim to na prostom srpskom jeziku – ukoliko bih ja kao narodni poslanik, recimo, nazvao nekog direktora komunalnog preduzeća i zamolio ga – nemoj, molim te, da ugasiš to ženi vodu, bolesna je, nema veliku penziju, ne može da plaća račune i on me posluša, ispada da sam ja učinio krivično delo trgovina uticajem iako sam učinio dobro delo. Dakle, moramo da suzimo definiciju tog krivičnog dela.

Kada smo kod tih krivičnih dela želeo bih da spomenem i ono što je moj poštovani kolega već spomenuo, a to je genocid, to krivično delo genocida koje se u poslednje vreme u našoj okolini samo baca onako, toliko da je potpuno izgubilo svoj smisao. Videli smo u ponedeljak na pregovorima u Briselu da je naša delegacija otišla sa najboljom namerom da ostvari neki dijalog. Žali Bože uopšte i para za karte, za put što su dali, jer prištinska delegacija uopšte ne želi nikakav dijalog, žele samo da miniraju, da dođe do sukoba, jer izgleda da je to u njihovom cilju.

Optužili su nas za tri genocida nad Albancima, što je potpuna neistina. Dakle, ja tu postavljam jedno logično i normalno pitanje – kako to da su Srbi svuda činili genocide, a jedino Srba više nema? Zar nije genocid kada proteraš 200.000 Srba sa teritorije Kosova? Zar se nije genocid dogodio u Jasenovcu? Zar nije genocid kada proteraš 250.000 Srba iz Hrvatske?

Dakle, nažalost su i neki naši narodni poslanici otišli i pravili sastanak, to su poslanici parlamentarne opozicije, da im ni ne spominjem imena, pravili sastanak ni manje ni više nego sa Aljbinom Kurtijem. Govorio sam o tome već za ovom govornicom, kako u našoj politici mora postojati jedan crvena linija koju niko ne sme da pređe.

U redu je da se vlast i opozicija bore jedni protiv drugih, ali mi se u toj borbi ne smemo nikada boriti protiv svoje države, ne smemo raditi protiv svoje države, ali dobro, ta načela očigledno ne važe za neke od nas. Ja bih rekao za većinu naše opozicije, nažalost.

Isti ti poslanici su podneli i Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koju bismo mi, navodno, trebali da usvojimo, što naravno nećemo učiniti. Nažalost, istu takvu rezoluciju je, videli ste, donela i naša bratska Crna Gora. Ja bih sa ove govornice jasno poručio da narodi Srbije i Crne Gore i pored toga moraju nastaviti da se poštuju i moraju nastaviti da sarađuju, a što se tiče njihovih političara ne bih trošio reči na njih, oni su obrukali, oni su izdali onaj narod koji ih je na krilima litija zapravo i doveo na vlast.

Videćete, poštovani narode, kako će te rezolucije o genocidu u Srebrenici samo da niču po okolnim državama, biće prepisane od reči do reči. Cilj svega toga nije ni malo naivan. Naime, oni žele da stvore pravni osnov za ukidanje Republike Srpske, te želim da im pošaljem jednu kratku, ali jasnu poruku – ima nas ovde koji drugu zemlju osim Srbije nemamo, ima nas koji volimo našu zastavu, ima nas koji volimo našu himnu i koji smo spremni da se borimo za ovu zemlju, tako da iza nas, iza našeg mandata nešto ovoj zemlji ostane. Dokle god je takvih ljudi u Srbiji, i mladih i starih, možete samo da sanjate o uništenju Srbije i o ukidanju Republike Srpske.

Živela Srbija! Živela Republika Srpska!

Sedmo vanredno zasedanje , 07.07.2021.

Hvala poštovana predsedavajuća.

Poštovane, pre svega, dame, a zatim i gospodo narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva i ono što je meni uvek najbitnije narode Republike Srbije, danas je pred Narodnom skupštinom Republike Srbije jedan zadatak koji mi kao Narodna skupština uskoro više nećemo obavljati, a to je izbor sudija, odnosno u ovom slučaju izbor predsednika sudova u Kragujevcu, Beogradu i Pančevu.

Pre svega, par reči o kandidatima. Sva tri predložena kandidata su veoma dobra, sva tri kandidata su završila državni fakultet, što svakako pozdravljam, i nedugo zatim su položili pravosudni ispit, što je jedna od najvećih muka za svakog ko želi da se bavi ovim poslom tj. da bude u pravu. Sva tri kandidata imaju veoma veliko iskustvo u pravosuđu, do sada su veoma savesno i stručno obavljala svoje funkcije, te uopšte ne sumnjam da će i ovu funkciju predsednika sudova obavljati savršeno i želim im puno sreće u daljem radu, pogotovo sudiji Milici Gavrančić koja će biti predsednik Višeg suda u Pančevu koji je najbliži meni lično.

Uvek kada govorimo o našem pravosuđu moramo reći da postoji veliko nezadovoljstvo građana zbog dugog trajanja predmeta, ali građani donekle moraju da razumeju da postoji zakrčenost naših sudova koja je neverovatna, jer naši sudovi sada imaju tri puta više predmeta nego, recimo, pre samo 10 godina. I sam sam ove godine poslao jednu tužbu Trećem osnovnom sudu u Beogradu. Poslao sam je 20. februara. Dakle, samo 50-ak dana od kada smo ušli u novu godinu. Nisam dobijao nikakav poziv za ročište, zvao sam, pitao pisarnicu šta se događa i dobio sam informaciju da je pre moje tužbe za samo 50 dana stiglo preko 23,5 hiljade tužbi u Treći osnovni sud u Beogradu. Koji to sud, ne u Srbiji, nego u svetu, može da reši 23 hiljade tužbi za 50 dana? Tako da je ta zakrčenost sudova nešto na šta svakako moramo obratiti pažnju ubuduće u našem radu.

Voleo bih da vidim neke izmene Zakona o parničnom postupku po tom pitanju, ali bih voleo da vidim i neke izmene Krivičnog zakonika, pogotovo u pitanju samoodbrane. Naime, sada kada biste, ne daj Bože, došli u situaciju da vam neki lopov upadne u kuću ili nešto ukrade, ispada maltene, nije baš tako, ali maltene da ne smete ni da ga opsujete da vas lopov ne bi tužio za uvredu, a kamoli da ga napadnete, povredite, jer se smatra da su njegovo telo i život vredniji od te materijalne stvari koju on želi da vam ukrade, što je potpuna besmislica i trebamo zaštiti naše građane i u tom pogledu.

Što se tiče ovih autentičnih tumačenja zakona, pre svega želim da pružim jaku podršku mojim kolegama koji su neosnovano bili napadani od strane raznih medija prethodnih dana, a svako ko se i malo razume u politiku zna da se su oni neosnovano bili napadani, ali ipak mi je i drago što su ta autentična tumačenja povučena iz skupštinske procedure. Mi moramo nastaviti da štitimo onaj najsiromašniji sloj građana kojima su banke zaista neosnovano naplaćivale i troškove obrade kredita, i praćenja kredita, i osiguranje kredita itd. Svestan sam da postoji zakrčenje sudova i zbog toga, apsolutno sam svestan, ali moramo naći neko drugo rešenje, moramo se boriti.

Meni lično nije jasno zašto banke jednostavno ne priznaju tužbeni zahtev, zašto ne sklope vansudsko poravnanje ili sudsko poravnanje i sve se lepo završi na jednom ročištu. Time bismo i smanjili broj predmeta u sudovima, bili bi zadovoljni i advokati, bili bi zadovoljni i građani i banke bi sebi smanjile troškove. Ostavljam njima na ocenu zašto to ne rade.

Dakle, spomenuo sam da je ovo jedan od poslednjih puta da mi biramo sudije. Mi smo kao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održali seriju javnih slušanja na kojima je mogao svako da nam se obrati. Dakle, i ko se slaže sa tim, i ko se ne slaže, čuli smo i kritike, čuli smo i sugestije, čuli smo i pohvale, i to nam je kao Odboru u mnogome olakšalo dalji posao.

Uvek kada govorimo o Ustavu Republike Srbije ja volim da spomenem Sretenjski ustav iz 1835. godine koji je napisao Dimitrije Davidović, naš učeni Srbin iz Austrije. Zašto? Poštovani narode, kada vam neko kaže da su Srbi zaostali narod ili da Srbi nisu moderan narod, samo im recite da su Srbi upravo imali jedan od prvih demokratskih Ustava na tlu Evrope, koji je još pre 185 godina proklamovao načelo podele vlasti, a što je utkano u sve današnje moderne ustave.

Dakle, cilj ovih ustavnih promena jeste depolitizacija sudstva. Moram da kažem svoj lični stav, a to je da odbijam da poverujem da su srpske sudije politizovane samo zato što ih bira Narodna skupština i da nisu objektivne u svom radu, mada u svakom žitu ima kukolja, ne mogu to govoriti za svakog pojedinačnog sudiju.

Ali, koliko je srpsko sudstvo nezavisno i objektivno nam govori jedna činjenica koju su svi već sada zaboravili, a to je da je ove godine doneta presuda, ni manje ni više nego protiv predsednika Republike Srbije. Ja nisam čuo ni za jednu zemlju u svetu, a kamoli u Evropi, da je donela presudu protiv svog predsednika, što govori kolika je zapravo nezavisnost sudstva u Republici Srbiji.

Kada govorimo o promeni Ustava, uvek moramo napomenuti da nema promene preambule Ustava RS da će KiM ostati sastavni deo Republike Srbije, te da naš narod na celoj našoj teritoriji, pogotovo na KiM, ne mora da brine. Uostalom, naš narod i zna ko se i koliko bori za njih i zato i glasaju za SNS preko 85%.

Kada govorimo o promeni Ustava, takođe moramo reći uvek da nećemo napraviti novu, katastrofalnu reformu pravosuđa, kao što smo imali 2009. godine.

Moje kolege su do sada puno toga rekle o reformi pravosuđa i ja tu ne znam šta bih dodao, ali bih ispričao jednu situaciju gde sam se ja sukobio sa tom reformom pravosuđa dok sam još bio student na fakultetu. Dakle, imali smo jedan ispit gde smo mogli da izaberemo da li želimo da pričamo o reformi pravosuđa ili da izaberemo neku drugu temu i ja sam izabrao reformu. Odgovarali smo pred većem od tri profesora. Ja naučim to solidno, izađem da odgovaram. Nisam znao za 10, ali znao sam veoma dobro, a ovo veće, kao - da mu damo 6 ili 7, što ja nisam prihvatio jer nisam želeo da dam da me neko ponižava. Sledeći put naučim od "a" do "š" sve, izađem pred isto veće, sve im ispričam, a oni - hajde da mu damo 6, možda 7, na kraju je to bila valjda neka 8 i ja sam video da se borim sa vetrenjačama, prihvatio tu 8, izašao i nije mi bilo jasno zašto mi profesori daju 8 ako sve znam? Sve do prošle godine, kada sam video te iste profesore kako potpisuju neku peticiju protiv SNS, protiv Vučića i tada sam shvatio da su me zapravo demokrate ispitivale o grešci DS i da sami nisu mogli da prihvate kakva je to greška bila i napadali su čak i studente zbog toga.

Tada sam takođe shvatio nešto što me i dan-danas navodi da se borim protiv njih, a to je da nije problem sa našim prijateljima demokratama to što oni ne znaju da nisu u pravu, a žele da dođu vlast, problem je sa njima što oni znaju da nisu u pravu a žele da dođu na vlast, ne bi li nastavili da pljačkaju i da kradu. Ali, to im neće biti dozvoljeno ne od strane SNS, već od naroda ove lepe zemlje. Živela Srbija!

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2021.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnikom, pre svega dame, a zatim i gospodo narodni poslanici, i naravno, narode Republike Srbije, pred nama su sporazumi sa Komonveltom Dominike, sa Argentinom i Belorusijom i meni je veoma drago što nastavljamo saradnju sa stranim državama, jer samo takva saradnja nas može dovesti do lepše budućnosti.

Oblasti u kojima sarađujemo sa ovim državama jesu unapređenje saradnje u oblasti poljoprivrede, kao i suzbijanje kriminala i izručenje kriminalaca. Veoma mi je drago što borba protiv mafije i organizovanog kriminala jedan od šest ciljeva koje naša vlada ima. Što se toga tiče, mislim da je moj kolega Mrdić dosta toga rekao, napomenuo bih da smo juče mogli pročitati u medijima, da su u kući Veljka Belivuka u skrivenoj prostoriji veštačenjem u mašini za mlevenje mesa pronađeni ostaci ljudske DNK, što je činjenica koja ledi krv u žilama, koja više podseća mene na neki horor film, nego na stvarnost. Ono što je još jezivije jeste što su imali podršku nekog iz državne uprave u svemu tome i svi ti ljudi moraju biti uhvaćeni i osuđeni za to, a našoj policiji hvala što čine da se osećamo makar malo sigurnije danas.

Ono što sam takođe video jeste da su pronađene neke nove Viber i Telegram grupe gde su neki manijaci iz čini mi se Vranja i Leskovca počeli da dele slike devojaka, komšinica i time im direktno ugrožavali privatnost i sigurnost. Zaista se nadam da je policija na tragu tim ljudima, jer oni koji to rade pripadnicama lepšeg pola zaista zaslužuju da budu kažnjeni.

Ono što me raduje, što je najavio i sam predsednik i ministar Vulin, u šta ćete i vi, poštovana ministarka, biti sigurno uključeni, to je borba protiv fudbalske mafije. Iako se nekome čini da je to potpuno bezazleno, nema veze da li je lopta ušla u gol ili nije, iza toga se krije nešto drugo. Dakle, dogovaranje ishoda takmičenja jeste krivično delo iz člana 208. našeg Krivičnog zakonika i to krivično delo ima dva kvalifikovana, odnosno, da narodu bude lakše da razume, teža oblika. Jedan je kada iznos za koji dogovaraju takmičenje prelazi 450 hiljada dinara, a drugi kvalifikovani oblik jeste kada iznos prelazi 1,5 miliona dinara. To je kazna zatvora od dve do 10 godina. Milion i po dinara nije ništa za fudbal i za fudbalsko prvenstvo i veoma mi je drago što najavljujemo borbu protiv fudbalske mafije, jer iza toga se krije novac, novac naših građana, a ne rezultat neke utakmice.

Ono što želim da napomenem jeste da u ovom procesu ne može da bude klubova koji su nedodirljivi, funkcionera, igrača i sudija. Da malo pogledamo šta se događalo i ove i prošle godine, kako to da su svirani neki penali sa 18 metara, kako to da neki golmani vraćaju glavom lopte koje idu u golaut, dodaju protivničkim igračima, pa prave penal, kako to da neki igrači mogu da skoro slome nogu protivnicima, i da za to dobiju žuti karton, pa prelaz iz keca u dva, pa, neverovatni nizovi, pa sedam plus, itd, itd.

Mi ako želimo da idemo u korak sa Evropom moramo i po sportu da idemo u korak sa Evropom i trebamo od tih sportskih borilišta da napravimo mesta gde možemo da odemo sa svojom porodicom i da mirno uživamo u sportu i svakako imate podršku Narodne skupštine za to.

Dakle, Komonvelt Dominika je povukla priznanje Kosova. Čini mi se da je ona bila osma zemlja koja je povukla priznanje nezavisnog Kosova, a Argentina i Belorusija ih nisu priznali.

Kad smo kod Kosova, moram da napomenem da sam iz jedne male opštine, a to je opština Kovačica iz koje dolaze dva velikana, a to su Mihajlo Pupin, a drugi je Tibor Cerna. Tibor Cerna je iz jednog mesta Debeljača, koje je na sedam minuta vožnje od mog, i on je postao, nažalost, svojom smrću simbol srpsko-mađarskog prijateljstva. Želim da napomenem da su ga drugari koji su ga poznavali govorili da je bio najveći Srbin kojeg su ikada znali, iako je bio Mađar.

Mogu ovo iz glave, ali želim da citiram našem narodu šta se dogodilo tog dana kada je on poginuo. Kažu – „Tada je bilo toliko strašno izdržavati juriše neprijatelja i svakodnevna bombardovanja iz aviona, te svakodnevno razorno korišćenje artiljerije sa one strane granice da je samo falio još taj snajperista, taj snajperista koji ga je ubio, da tamani koga želi i kada poželi. Srpski vojnici u zaklonima, manjim bunkerima i rovovima zbog njega nisu mogli ni da vrše fiziološke potrebe, kako se to inače čini, nego sve u neke posude, pa kada noć padne krišom se prazni tu negde u blizini. Tog kobnog 27. aprila posle dejstva snajperiste Tibor Cerna se oprostio pre svega od svojih zatečenih drugova, pa ustao i viknu – Hajde pucaj ako si junak, ja te čekam. Obarač je povučen. Metak iz snajperske puške je pogodio Tibora pravo u grudni koš, ali Tibor nije pao.“ Pazite, koliko je Tibor bio jak. To je golobradi mladić od 21 godine. „Da bi stvorio mogućnost da neprijatelj dejstvuje još jednom kako bi ga naši snajperisti otkrili i konačno eliminisali Tibor Cerna je ostao da stoji. Ranjen, smrtno ranjen okrenuo se ka svojim drugovima u rovu koji su ga sve vreme odvraćali od te namere i rekao je te čuvene reči – Za ovu zemlju vredi poginuti, kada je usledio i drugi hitac. Metak je pogodio Tibora Cerna u vrat, ubivši ga na mestu i trenutak kasnije srpski snajperisti su eliminisali neprijatelja.“

Dakle, pred smrt je izgovorio te čuvene reči – „Za ovu zemlju vredi poginuti“ i za to moram da kažem dve stvar. Pre svega, za sve naše borce sa Košara da makar simbolično podsećaju na Spartance kod Termopila jer su se borili protiv desetostruko brojnijeg neprijatelja. Naših je bilo 200, dok je neprijatelja bilo dve hiljade. Moram da kažem da i Tibor Cerna i ostali pali borci i ostali koji su se borili i preživeli ne samo tu su dostojniji od mene samog da vrše dužnost narodnog poslanika i ako ikada budem za ovu zemlju uradio 3% od onoga što su oni uradili ja ću biti veoma zadovoljan.

Kada smo otkrivali Spomenik Tiboru Cerni u Debeljači bio je tu i predsednik Republike. Bili su tu i neki članovi sada Narodne skupštine i bili su tu, što je najbitnije, njegova porodica, njegovi drugari i mi smo time makar simbolično pokazali da se više ne stidimo svojih heroja, već naprotiv da se ponosimo našim herojima i da ih nikada nećemo zaboraviti jer bismo ih zaboravom po drugi put ubili.

O Tiboru Cerni i o Košarama, i o Paštriku i o Jasenovcu i o Srebrenici i o Oluji, Bljesku, Maestralu naši učenici moraju da uče još od srednjih, možda čak i osnovnih škola. Zašto? Kao što su moje kolege već rekle, ne da bismo mi širili mržnju među narodima, nikako da bismo širili mržnju, već zato što istorija mora dobro da se zna da se ne bi ponovila.

Zna naš narod na KiM ko se bori za njega. Mi sada njima pomažemo čak i novčano. Izdvojili smo četiri milijarde dinara da im pomognemo. Dobiće dve nove bolnice, nove škole, nove vrtiće, a u sledećih godinu dana na KiM će biti izgrađeno čak 15 zgrada za ljude koji su slabijih socijalnih mogućnosti, za mlade bračne parove i za one koji su prisilno raseljeni, ali i naš narod na KiM zna da se moramo okrenuti budućnosti i saradnji. Zašto? U 21. veku ti ne pobeđuješ kada širiš mržnju, ne daj Bože kada huškaš tamo na neki rat. U 21. veku ti pobeđuješ kada si ekonomski jak, kada ti je država ekonomski jaka i zato moramo da nastavimo i da gradimo i puteve i bolnice i pruge i škole i vrtiće. Moramo nastaviti da jačamo našu vojsku koja je simbol mira i stabilnosti i moramo da nastavimo da dovodimo investitore da bismo ekonomski, ponavljam ekonomski, bili najjača zemlja na Balkanu u narednih 20 godina.

Samo tako, samo saradnjom, samo znanjem istorije i pogledom u budućnost mi možemo imati mir i stabilnost u ovoj zemlji, možemo imati napredak u ovoj zemlji i samo takva jaka Srbija je garant našem narodu za mirniju budućnost, našem narodu bez obzira na njihovu nacionalnost i bez obzira na to da li žive u Srbiji ili u regionu.

Hvala vam i živela Srbija.