ILIJA MATEJIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1991. godine. Živi u Kovačici.

Po zanimanju je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Beogradu.

Radi kao advokat u advokatskoj kancelariji.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 12.10.2020, 12:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2021.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnikom, pre svega dame, a zatim i gospodo narodni poslanici, i naravno, narode Republike Srbije, pred nama su sporazumi sa Komonveltom Dominike, sa Argentinom i Belorusijom i meni je veoma drago što nastavljamo saradnju sa stranim državama, jer samo takva saradnja nas može dovesti do lepše budućnosti.

Oblasti u kojima sarađujemo sa ovim državama jesu unapređenje saradnje u oblasti poljoprivrede, kao i suzbijanje kriminala i izručenje kriminalaca. Veoma mi je drago što borba protiv mafije i organizovanog kriminala jedan od šest ciljeva koje naša vlada ima. Što se toga tiče, mislim da je moj kolega Mrdić dosta toga rekao, napomenuo bih da smo juče mogli pročitati u medijima, da su u kući Veljka Belivuka u skrivenoj prostoriji veštačenjem u mašini za mlevenje mesa pronađeni ostaci ljudske DNK, što je činjenica koja ledi krv u žilama, koja više podseća mene na neki horor film, nego na stvarnost. Ono što je još jezivije jeste što su imali podršku nekog iz državne uprave u svemu tome i svi ti ljudi moraju biti uhvaćeni i osuđeni za to, a našoj policiji hvala što čine da se osećamo makar malo sigurnije danas.

Ono što sam takođe video jeste da su pronađene neke nove Viber i Telegram grupe gde su neki manijaci iz čini mi se Vranja i Leskovca počeli da dele slike devojaka, komšinica i time im direktno ugrožavali privatnost i sigurnost. Zaista se nadam da je policija na tragu tim ljudima, jer oni koji to rade pripadnicama lepšeg pola zaista zaslužuju da budu kažnjeni.

Ono što me raduje, što je najavio i sam predsednik i ministar Vulin, u šta ćete i vi, poštovana ministarka, biti sigurno uključeni, to je borba protiv fudbalske mafije. Iako se nekome čini da je to potpuno bezazleno, nema veze da li je lopta ušla u gol ili nije, iza toga se krije nešto drugo. Dakle, dogovaranje ishoda takmičenja jeste krivično delo iz člana 208. našeg Krivičnog zakonika i to krivično delo ima dva kvalifikovana, odnosno, da narodu bude lakše da razume, teža oblika. Jedan je kada iznos za koji dogovaraju takmičenje prelazi 450 hiljada dinara, a drugi kvalifikovani oblik jeste kada iznos prelazi 1,5 miliona dinara. To je kazna zatvora od dve do 10 godina. Milion i po dinara nije ništa za fudbal i za fudbalsko prvenstvo i veoma mi je drago što najavljujemo borbu protiv fudbalske mafije, jer iza toga se krije novac, novac naših građana, a ne rezultat neke utakmice.

Ono što želim da napomenem jeste da u ovom procesu ne može da bude klubova koji su nedodirljivi, funkcionera, igrača i sudija. Da malo pogledamo šta se događalo i ove i prošle godine, kako to da su svirani neki penali sa 18 metara, kako to da neki golmani vraćaju glavom lopte koje idu u golaut, dodaju protivničkim igračima, pa prave penal, kako to da neki igrači mogu da skoro slome nogu protivnicima, i da za to dobiju žuti karton, pa prelaz iz keca u dva, pa, neverovatni nizovi, pa sedam plus, itd, itd.

Mi ako želimo da idemo u korak sa Evropom moramo i po sportu da idemo u korak sa Evropom i trebamo od tih sportskih borilišta da napravimo mesta gde možemo da odemo sa svojom porodicom i da mirno uživamo u sportu i svakako imate podršku Narodne skupštine za to.

Dakle, Komonvelt Dominika je povukla priznanje Kosova. Čini mi se da je ona bila osma zemlja koja je povukla priznanje nezavisnog Kosova, a Argentina i Belorusija ih nisu priznali.

Kad smo kod Kosova, moram da napomenem da sam iz jedne male opštine, a to je opština Kovačica iz koje dolaze dva velikana, a to su Mihajlo Pupin, a drugi je Tibor Cerna. Tibor Cerna je iz jednog mesta Debeljača, koje je na sedam minuta vožnje od mog, i on je postao, nažalost, svojom smrću simbol srpsko-mađarskog prijateljstva. Želim da napomenem da su ga drugari koji su ga poznavali govorili da je bio najveći Srbin kojeg su ikada znali, iako je bio Mađar.

Mogu ovo iz glave, ali želim da citiram našem narodu šta se dogodilo tog dana kada je on poginuo. Kažu – „Tada je bilo toliko strašno izdržavati juriše neprijatelja i svakodnevna bombardovanja iz aviona, te svakodnevno razorno korišćenje artiljerije sa one strane granice da je samo falio još taj snajperista, taj snajperista koji ga je ubio, da tamani koga želi i kada poželi. Srpski vojnici u zaklonima, manjim bunkerima i rovovima zbog njega nisu mogli ni da vrše fiziološke potrebe, kako se to inače čini, nego sve u neke posude, pa kada noć padne krišom se prazni tu negde u blizini. Tog kobnog 27. aprila posle dejstva snajperiste Tibor Cerna se oprostio pre svega od svojih zatečenih drugova, pa ustao i viknu – Hajde pucaj ako si junak, ja te čekam. Obarač je povučen. Metak iz snajperske puške je pogodio Tibora pravo u grudni koš, ali Tibor nije pao.“ Pazite, koliko je Tibor bio jak. To je golobradi mladić od 21 godine. „Da bi stvorio mogućnost da neprijatelj dejstvuje još jednom kako bi ga naši snajperisti otkrili i konačno eliminisali Tibor Cerna je ostao da stoji. Ranjen, smrtno ranjen okrenuo se ka svojim drugovima u rovu koji su ga sve vreme odvraćali od te namere i rekao je te čuvene reči – Za ovu zemlju vredi poginuti, kada je usledio i drugi hitac. Metak je pogodio Tibora Cerna u vrat, ubivši ga na mestu i trenutak kasnije srpski snajperisti su eliminisali neprijatelja.“

Dakle, pred smrt je izgovorio te čuvene reči – „Za ovu zemlju vredi poginuti“ i za to moram da kažem dve stvar. Pre svega, za sve naše borce sa Košara da makar simbolično podsećaju na Spartance kod Termopila jer su se borili protiv desetostruko brojnijeg neprijatelja. Naših je bilo 200, dok je neprijatelja bilo dve hiljade. Moram da kažem da i Tibor Cerna i ostali pali borci i ostali koji su se borili i preživeli ne samo tu su dostojniji od mene samog da vrše dužnost narodnog poslanika i ako ikada budem za ovu zemlju uradio 3% od onoga što su oni uradili ja ću biti veoma zadovoljan.

Kada smo otkrivali Spomenik Tiboru Cerni u Debeljači bio je tu i predsednik Republike. Bili su tu i neki članovi sada Narodne skupštine i bili su tu, što je najbitnije, njegova porodica, njegovi drugari i mi smo time makar simbolično pokazali da se više ne stidimo svojih heroja, već naprotiv da se ponosimo našim herojima i da ih nikada nećemo zaboraviti jer bismo ih zaboravom po drugi put ubili.

O Tiboru Cerni i o Košarama, i o Paštriku i o Jasenovcu i o Srebrenici i o Oluji, Bljesku, Maestralu naši učenici moraju da uče još od srednjih, možda čak i osnovnih škola. Zašto? Kao što su moje kolege već rekle, ne da bismo mi širili mržnju među narodima, nikako da bismo širili mržnju, već zato što istorija mora dobro da se zna da se ne bi ponovila.

Zna naš narod na KiM ko se bori za njega. Mi sada njima pomažemo čak i novčano. Izdvojili smo četiri milijarde dinara da im pomognemo. Dobiće dve nove bolnice, nove škole, nove vrtiće, a u sledećih godinu dana na KiM će biti izgrađeno čak 15 zgrada za ljude koji su slabijih socijalnih mogućnosti, za mlade bračne parove i za one koji su prisilno raseljeni, ali i naš narod na KiM zna da se moramo okrenuti budućnosti i saradnji. Zašto? U 21. veku ti ne pobeđuješ kada širiš mržnju, ne daj Bože kada huškaš tamo na neki rat. U 21. veku ti pobeđuješ kada si ekonomski jak, kada ti je država ekonomski jaka i zato moramo da nastavimo i da gradimo i puteve i bolnice i pruge i škole i vrtiće. Moramo nastaviti da jačamo našu vojsku koja je simbol mira i stabilnosti i moramo da nastavimo da dovodimo investitore da bismo ekonomski, ponavljam ekonomski, bili najjača zemlja na Balkanu u narednih 20 godina.

Samo tako, samo saradnjom, samo znanjem istorije i pogledom u budućnost mi možemo imati mir i stabilnost u ovoj zemlji, možemo imati napredak u ovoj zemlji i samo takva jaka Srbija je garant našem narodu za mirniju budućnost, našem narodu bez obzira na njihovu nacionalnost i bez obzira na to da li žive u Srbiji ili u regionu.

Hvala vam i živela Srbija.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što je za mene uvek najbitnije, narode Republike Srbije, kao što je i ministar rekao na početku, jučerašnje i današnje tačke dnevnog reda su povezane, pa ću pokušati objedinjeno da govorim o njima. Naravno, imaću u vidu da i moje kolege narodni poslanici treba da govore posle mene, pa ću gledati da skratim što više.

Ono što vidim ovde i što je najpozitivnije, jeste to što i u ovim teškim trenucima, koji su snašli čitav svet, ne samo Srbiju, Srbija i dalje ima za cilj da ima 6% rast BDP-a ove godine i da budemo, ako ne prvi u Evropi, onda sigurno među prvima u Evropi.

Ono što je za naše građane najbitnije, jeste da mi nastavljamo sa investicijama. Dakle, nastavljamo da gradimo puteve, nastavljamo da gradimo bolnice, nastavljamo da otvaramo nova radna mesta i, naravno, pomažemo našim građanima, što u zdravstvenom smislu, što u novčanom smislu. Čak 430 milijardi će Srbija uložiti za investicije ove godine, što je za mene fantastična vest i što pokazuje da Srbija može i u ovim teškim trenucima da se razvija samo ukoliko je vode ljudi koji znaju da se bore u teškim situacijama.

Mi povećavamo plate našoj vojsci, našim vojnicima koje volimo, povećavamo plate našim medicinskim radnicima, povećavamo penzije i, što je najbitnije, te penzije su sada redovne. To nam donosi mir i stabilnost i sigurnost.

Moram da kažem nešto što je meni evidentno. Mi kao narod moramo da se otarasimo tog gubitničkog mentaliteta. Mi smo navikli da uvek budemo poslednji u Evropi po svemu, osim u sportu, naravno. Ova Srbija nije više ona Srbija iz devedesetih i dvehiljaditih godina. Moramo sa tog gubitničkog mentaliteta da pređemo na pobednički. Jer, kada ja kažem da ćemo biti prvi u Evropi po rastu BDP-a, neko se smeje ili okreće očima. To nije više ta stara Srbija, jer ova Srbija je toliko počela da napreduje da je čak trn u oku nekim strancima. Jer, kako da ta mala Srbija koju smo gazili i bombardovali sada može toliko da napreduje?

Ja uvek kažem, može neko da se slaže sa nama ili da se ne slaže, može da glasa ili da ne glasa za nas, to nije ni bitno, ali rezultate i dela niko ne može da nam ospori. Niko ne može da nam ospori ni metar autoputa koji smo izgradili, niti jednu bolničku sobu koju smo sredili, niti jedno radno mesto koje smo otvorili.

Srbija sada gradi kovid-bolnice za četiri meseca. Da mi je neko rekao pre deset godina da će Srbija graditi kovid-bolnice za četiri meseca, ja mu iskreno ne bih verovao. Drago mi je što je to danas realnost. Ja vam garantujem, da je neko drugi na vlasti, naši prethodnici ne bi ni papirologiju završili za četiri meseca, a kamoli čitavu bolnicu. To ulaganje u zdravstvo jeste možda i najbitnija stvar za naše građane. Iako možda nije tako zvučno kada nabaviš neki gama-nož kao što je kada nabaviš avion, kako se ono kaže – zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan čovek ima samo jednu. Srbija će dobiti ove godine fabriku za vakcine protiv kovida. To je neverovatna vest. To je vest koja stavlja Srbiju na svetsku mapu, jer mnoge zemlje u svetu i u Evropi nemaju takvu fabriku. Zamislite samo da smo imali tu fabriku pre godinu dana koliko bi se zdravlje naših građana poboljšalo i koliko bi se milijardi evra slilo u naš budžet, a time i u džepove naših građana.

Što se tiče vakcinacije, tu moram da kažem da vodimo zaista pametnu politiku, ne samo da smo nabavili vakcine, već i vidimo po tome što delimo vakcine našim komšijama da smo apsolutni lider na Balkanu. Nijedna zemlja na svetu to ne radi. To je pametna spoljna politika, ali to je i dokaz koji pokazuje da se Srbija bavi politikom mira, stabilnosti, politikom budućnosti, jer sve te vakcine koje smo podelili su spasile barem jedan život. Pa ima li lepšeg gesta nego kada spasiš život komšiji koji ti nije ništa drugo, osim do komšije, koji je čak nekada bio i protiv tebe? Upravo je i to još jedan od razloga zašto je Srbija mnogima sada, mnogim strancima trn u oku.

Ono što će naše građane najviše da zanima, ono što će najviše da ih obraduje jeste ta novčana pomoć. Dakle, svi građani u Srbiji će dobiti po 60 evra, nezaposleni još 60, a naši penzioneri koji su izgradili ovu zemlju još 50 evra na tu cifru, ali ono što je meni najdraže jeste što će naš narod na Kosovu i Metohiji na tu cifru dobiti još 100 evra, odnosno 200 ukoliko su nezaposleni. To je znak da je naša ekonomija zdrava, ali je to i znak koliko mi mislimo i koliko volimo naš narod na Kosovu i Metohiji.

Znate, kada je krenula ova pandemija čitao sam kako ljudi na zapadu teško podnose karantin i izolaciju, moraju da idu da se savetuju sa psihologom. Pa ne biste vi gospodo sa zapada izdržali 20 minuta izolacije koju Srbi na Kosovu i Metohiji trpe već 20 godina. Slušamo, evo, već osam godina kako ćemo mi da izdamo Kosovo, kako ćemo da potpišemo nezavisnost, kako će se to dogoditi na ovo ili ono crveno slovo, sledećeg Uskrsa ili tako i sada, kada su valjda istrošili sva crvena slova u kalendaru, ja ih pitam – i gde je to? Kada ćemo mi da priznamo nezavisno Kosovo i Metohiju? I dok oni to pričaju, narod na Kosovu i Metohiji glasa skoro 90% za SNS i Aleksandra Vučića. Pa kako vi možete iz beogradskog kruga dvojke da znate bolje iz vaših stanova, gde kvadrat vredi nekoliko hiljada evra, šta je bolje za naš narod na Kosovu i Metohiji od njih samih?

I dok oni to pričaju, mi ovde gledamo kako da im pomognemo, i finansijski i na bilo koji drugi način. Dok oni to pričaju, naša Vlada i narodni poslanici se ovde bore da im pomognu. Tako se bori za naš narod. Tako se SNS bori za naš narod na Kosovu i Metohiji, tako se Srbija bori za naš narod na Kosovu i Metohiji, i ne samo za njih, već za čitav narod, i nastavićemo ovako da se borimo da bi pod našom prelepom zastavom stvorili Srbiju na koju smo svi ponosni. Živela Srbija!

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 09.03.2021.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici i, što je najbitnije, narode Republike Srbije, danas je pred nama tekst Predloga zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama i kao što sam siguran, kao što ste već upoznati, u skladu sa članom 99. Ustava Republike Srbije, na Narodnoj skupštini je da ratifikuje, odnosno potvrdi sve međunarodne sporazume kada je to zakonom propisano.

Ukoliko budemo usvojili ovaj sporazum, a ne vidim zašto ne bismo, Srbija će pristupiti Međunarodnom žitarskom savetu, gde ćemo moći da vidimo sve bitne informacije vezano za žitarice, pirinač i uljarice, odnosno sve informacije vezane za uvoz, izvoz i, što je najbitnije, cenu tih proizvoda na globalnom tržištu, što će, naravno, pomoći našim poljoprivrednicima.

Ovi koji se bave poljoprivredom ovo znaju bolje od mene, ali videli smo tokom prethodne godine da su naši poljoprivrednici bili izuzetno zadovoljni cenom kukuruza. Svi su se pitali zašto je cena tako visoka i pored veoma visokih prinosa i nije im bilo jasno, a to je zahvaljujući dobrom radu naše Vlade. Srbija je potpisala sa Kinom sporazum o izvozu žitarica i upravo zbog toga, to je samo jedan deo zbog kojeg je cena bila toliko visoka. Ne može jedna Srbija da nahrani Kinu koja ima dve milijarde stanovnika.

Tu moramo pohvaliti rad ministra Branislava Nedimovića. On je, čini mi se, obišao svako selo u Republici Srbiji, bio je u mom selu, u Crepaji, ali je takođe bio i u ostalim mestima moje opštine kao što su Debeljača, Kovačica, Padina, Idvor, Samoš, Uzdin i Putnikovo, a verujem, poštovani narode, da je bio i u vašem naseljenom mestu.

Moramo pohvaliti i našu državu što se brine o našim poljoprivred-nicima. Naime, oni će već krajem ovog meseca dobiti svoje subvencije po hektaru a Republika već subvencioniše kupovinu poljoprivredne mehanizacije u iznosu od 50%. Objasnio bih na prostom srpskom jeziku šta to znači.

Ukoliko želite da kupite neki traktor koji košta 30 hiljada evra, Srbija vam plaća 15 hiljada evra, vi u dogovoru sa bankom date učešće u iznosu od 2-3 hiljade evra, za ostalo uzmete kredit i odmah imate novi traktor.

Dakle, mi kao država moramo brinuti o našim poljoprivrednicima. Naši domaći poljoprivrednici uvek moraju imati prednost u odnosu na strane poljoprivred-nike, jer su oni žila kucavica naše privrede. Mi nemamo kao Rusija naftu i gas da izvozimo. Poljoprivrednici čine našu državu živom.

Nisam se samo javio danas da pričam o ovom sporazumu. Javio sam se i da pričam o jednoj pojavi koja me izuzetno iritira u Srbiji, a to su lažne vesti. Setimo se samo kada smo sklapali „mini Šengen“ kako su se pojavile vesti da će uvozom poljoprivrednih proizvoda iz Albanije i Makedonije pasti cena našim poljoprivrednim proizvođačima. I videli smo da to nije bilo istina.

A što se tiče lažnih vesti, kada sam ih već pomenuo, nakon prethodne nedelje mene, kao narodnog poslanika koji je prvi put u Narodnoj skupštini, verujem da ne može ništa da iznenadi, jer prisetimo se samo, Stranka slobode i pravde je prethodne nedelje optužila mog starijeg kolegu Nebojšu Bakareca i predsednika Narodne skupštine kako pozivaju na nečije ubistvo. Poštovani kolega, ja verujem da vam nije bilo lako da slušate takve laži o sebi. Oni su to toliko izvukli iz konteksta da ja prosto nemam reči, ali nisu rekli ništa o vama. Više su rekli time o sebi i to je ono o čemu sam pričao pri svom prvom izlaganju pred Narodnom skupštinom, kakvu poruku šalju oni drugim mladim ljudima koji treba da se bave politikom.

Srbiji su potrebni i mladi lekari, i mladi advokati, i mladi poljoprivrednici, ali i mladi političari, za našu budućnost. Šalju jasnu poruku. I kada mlad čovek tako nešto vidi, bežaće od politike kao đavo od krsta, što se kaže kod nas. I ko se onda bavi politikom? Isti ljudi koji su tu već 30 godina. I kakvu budućnost onda naša zemlja može da ima? I da se razumemo, ovo je moje mišljenje za sve medije, bez obzira da li više vole vlast ili više vole opoziciju. I vlast i opozicija u Srbiji se moraju boriti za glas građana na izborima delima i idejama, a ne ovakvim lažima, dakle, delima i idejama. Ali, uostalom, po tome se vidi jasna razlika između nas i njih.

Srpska napredna stranka mora da bude avangarda u odnosu na sve ostale političke stranke koje su bile na vlasti u Republici Srbiji. To i pokazujemo. I ne samo to, vidim da već pozivaju i na neke nerede i ulicu, ukoliko pregovori ne uspeju, odnosno ukoliko ne pobede na izborima.

Kao mlad čovek, ne bih podržao nijednu stranku koja me poziva da dođem ovde i da rušim i palim Narodnu skupštinu. Ovo nije moja Narodna skupština, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Da li treba, ministre, da dođem i da gađam policajce kamenjem, da im lomim noge i da sutra očekujem da me ti policajci štite od nečega?

Kao mlad čovek, želim kulturnu i uređenu državu, želim da se borimo za naše poljoprivrednike, za naše lekare, za naše vojnike, za čitav naš narod i da delima pokažemo da su interesi naše države iznad naših ličnih interesa. Živela Srbija!