ILIJA MATEJIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1991. godine. Živi u Kovačici.

Po zanimanju je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Beogradu.

Radi kao advokat u advokatskoj kancelariji.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 12.10.2020, 12:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Drage koleginice i kolege narodni poslanici, što je najbitnije, građani Republike Srbije, danas je pred nama jedan zakon za koji iskreno žalim što ga nismo imali mnogo, mnogo ranije. Kada kažem mnogo ranije, ne mislim samo na period od 2000. godine, već i pre, što ću vam kasnije tokom mog govora objasniti.

Uz pomoć ovog zakona će se otkriti svi oni koji su stekli imovinu velike vrednosti raznim malverzacijama. Ovaj zakon će biti sredstvo za ostvarenje jednog od onih šest ciljeva koje naša Vlada ima, a to je borba protiv kriminala i korupcije.

Kriminal i korupcija nisu problem samo u Srbiji. Kao član delegacije Srbije u Interparlamentarnoj uniji, imao sam priliku da prošle nedelje prisustvujem sastancima, virtuelnim sastancima koji su trajali dva dana, gde sam čuo ljude iz čitavog sveta, od Afrike, preko Azije, do Evrope kako pričaju o korupciji, o problemima u svojim zemljama i kako ih rešavaju.

Imali smo juče sednicu za ustavna pitanja i zakonodavstvo gde smo detaljno pričali o ovom zakonu i moram da pohvalim predstavnika Vlade gospodina Vladimira Vinča koji je došao na tu sednicu izuzetno spremljen, koji je imao odgovore na naša pitanja koja nisu bila ni malo laka.

Posebno me raduje što će poreska uprava obrazovati posebnu jedinicu gde će ljudi biti zaposleni i stručno obučeni baš samo za bavljenje ovim slučajevima.

Kako smo juče razgovarali, ovim zakonom će biti obuhvaćeni oni ljudi čija neprijavljena imovina je veća od prijavljena bila tri godine za redom za 150 hiljada evra.

Ja sam juče pred poštovanim predstavnikom izrazio želju da jednog dana težimo ka tome da smanjimo taj iznos na 150 hiljada dinara. Znam da je to nemoguće, da je to nedostižno, kao i svaki ideal, ali trebamo težiti, naravno, ka tome.

Oni koji su stekli imovinu na ovaj način će biti oporezovani sa 75% i onda se postavilo logično pitanje, pa čekajte, stekli su imovinu nelegalno. Imovina koja je toliko vredna najčešće se stekne krivičnim delom. Šta je sa ostalih 25% i dakle i tu građani ne moraju da brinu, za ostalih 25% krivična prijava sledi od strane poreske uprave, tako da će oni koji su stekli tu imovinu na nelegalan način ostati u potpunosti bez nje i treba da ostanu.

Zašto bi vi građani pošteno ustajali svakog jutra u šest sati, ostavljali svoje porodice i išli na posao, dok se neko obogatio samo tako preko noći?

I ono što je dobro i što me posebno raduje jeste što će svi prihodi koji su se stekli na ovaj način predstavljati prihod budžeta Republike Srbije, ovo je jedan ali vredan i bitan korak ka sređivanju naših finansija, a mi nismo bogata zemlja i moramo voditi računa o svakom dinaru naših građana.

Znao sam da će moje poštovane koleginice i kolege najviše pričati o bivšim političarima. Ja nešto i ne volim da ih spominjem, mislim da su oni jedna ružna prošlost naše zemlje, ali ipak treba ih spominjati da se ne bi vratili u svoje fotelje.

Ono što želim da spomenem jeste pitanje koje često dobijamo od naših građana pa bih želeo to da pojasnim. To je jedno odlično pitanje koje nam naši građani postavljaju. Kažu – pa dobro, ako su oni ukrali sve to, zašto ih onda ne osudite i strpate u zatvor? Odlično pitanje i objasniću za ovom javnom govornicom samo jedan od načina na koji su oni stekli taj novac.

Oni, na primer, raspišu neki tender, javnu nabavku, već se zna ko će pobediti na tom tenderu. Izvođač radova pobedi, krene da radi nešto, nešto malo zamrlja kao što je onaj „Heterlend“ na primer, oni mu uplate novac za radove na račun i on podigne novac i da im čist keš u ruke. Pa, hajde vi dokažite to na sudu.

Sve je pokriveno dokumentacijom, urednom dokumentacijom, a sudija i tužilac su njihovi. Dakle, kadija te tuži, kadija ti sudi, ali dobar kadija, ne onaj loš kadija.

Ja tu iskreno verujem, šta se događalo, da tu novac nije ostajao u Republici Srbiji, već da je ispumpavan iz Republike Srbije i davan onim stranim agenturama koje su ih dovele na vlast 5. oktobra. Videli smo koga su doveli na vlast jer je ubrzo nakon toga naš premijer ubijen i videli smo na šta je zemlja ličila sa svim onim restrikcijama.

U tome je, poštovani građani, razlika između njih i nas, što oni žele na vlast da bi se nelegalno obogatili, a mi sami donosimo zakone koji nas sprečavaju da se nelegalno obogatimo.

Spomenuo sam da bih voleo da je naša država imala ovakav zakon mnogo mnogo pre. Zamislite da smo imali ovaj zakon još za vreme socijalizma, kada je vama građanima, tj. vašim babama i dedama, oduzimana imovina od strane države a onda je deljena najvišim državnim funkcionerima od strane iste te države, pa su stekli odjednom stanove u centru Beograda i obradivu zemlju po čitavoj Srbiji. Šta je to bilo, ako nije bila korupcija?

Zamislite koliko bismo bili bogata zemlja da smo imali još tada ovaj zakon, koliko bi naš narod bogato živeo.

Kada sam već spomenuo Tita, moram da spomenem da za vreme Tita nije 45 godina bilo dozvoljeno spomenuti Jasenovac. Mislili smo da ćemo kulturom zaborava gurnuti sve naše probleme pod tepih, da ćemo zaboraviti na sve i sve u ime bratstva i jedinstva i videli smo, nažalost, kako se to završilo.

Želeo bih ovih putem da javno pohvalim reditelja Predraga Gagu Antonijevića na sjajnom filmu „Dara iz Jasenovca“. Znate, jedna „Šindlerova lista“ je za Jevreje širom sveta uradila više nego svi udžbenici zajedno. „Dara iz Jasenovca“ će, nažalost, biti naša „Šindlerova lista“, kažem nažalost jer bi bilo bolje da se nešto tako nikada nije ni dogodilo.

Slušam razne zamerke na taj film, kažu nije još vreme za ovo, iako je prošlo 75 godina. Pa, kada će biti vreme? Za 175 godina? Ili kažu – mogli ste bolje da ga uradite. Pa, što ga onda vi niste uradili kada ste imali vremena za to? Tu je odgovor jasan – nisu želeli.

Država je pomogla direkciju ovog filma, odnosno stvaranje, sa milion evra.

Znate, slušam razne zamerke na račun našeg predsednika Aleksandra Vučića, ali kakve god zamerke mu nalazite za ovo morate da mu odate priznanje da je imao petlju, morate da kažete da ovo nije bilo lako, jer niko pre njega 75 godina ovo nije uradio. Ovo pokazuje koliko i on, ali i mi svi ovde koji danas sedimo volimo našu državu i volimo naš narod. Nećemo dozvoliti da ni jedna žrtva ostane zaboravljena. Zaboravom bi smo ih po drugi put ubili. Nećemo zaboraviti ni Jasenovac, ni Jastrebarsko. Nećemo zaboraviti ni Nadu Šakić koja je umrla u Zagrebu prirodnom smrću u 85. godini, ni ostale zločince iz tih logora, ali nećemo zaboraviti ni "Oluju", ni NATO bombardovanje, ni jednu žrtvu sa naših prostora, bez obzira na veru i na nacionalnost.

Ne želim nikada niko da shvati ovo što govorim kao neku poruku mržnje. Ovaj film služi za kulturu sećanja. Današnja država Hrvatska nije isto što i NDH, današnji narodni Srbije i Hrvatske se ne mrze, ali uvek postoji 1% one agresivne manjine zbog kojih velika većina ne može da se čuje.

Mi nećemo zaboraviti istoriju, da nam se nikada ne bi ponovila, ali moramo graditi kulturu mira i saradnje. Znate zašto? U tim logorima su ta deca Srbi i Romi morali da se sakrivaju po rupama da ih ne bi ubili, a ja sam svoje detinjstvo sa sedam godina proveo tako što sam igrao žmurke po ulici sa Romima iz moje okoline. Svoj deci, ne samo svojoj, ne samo deci Srbije i Hrvatske, želim detinjstvo kakvo sam ja imao. Dakle, svoj deci sveta, bez obzira na nacionalnost i veru.

Zato je, poštovana gospodo, Srbiji potreban ovakav film. Zato nam je potreban ovakav zakon, baš ovakav zakon da bi narod video da se neko bori za njega, da bi narod video da ga neko voli i da bi naša Srbija imala svetliju budućnost. Živela. Hvala vam.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Hvala vam, predsedavajući.

Poštovana ministarko Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i, što je najbitnije, narode Republike Srbije, kada bih ukratko prokomentarisao ovaj set zakona o kojima danas razgovaramo, rekao bih da njime odlažemo reformu o platama zaposlenima u javnim ustanovama zbog ove globalne katastrofe koja je zahvatila sve pa i nas.

Po meni je to sasvim logična posledica i država mora pre svega da se finansijski konsoliduje da bi se reforma sprovela.

Ono što je najbitnije za naš narod to je da će od sledeće godine sve te javne ustanove slobodno same odlučivati o njihovom zapošljavanju. Jedino ograničenje koje će imati će biti to što će moći da zaposle do 70% ljudi koji su otišli iz tih ustanova prethodne godine, a za sve preko toga će morati da traže saglasnost od Vladine komisije.

Takođe, ono što je bitno za naše građane jeste da u ovom trenutku, kada sve države sveta zamrzavaju plate zaposlenima i kada ih smanjuju da bi se konsolidovali, Republika Srbija podiže plate zaposlenima u javnim ustanovama za 5% sledeće godine, a onima koji su se najviše borili protiv ove pandemije, našim lekarima i medicinskim radnicima za čitavih 10%.

Znam da smo se medicinskim radnicima i lekarima zahvalili hiljadu puta rečima, ali mi je jako drago što ćemo im se zahvaliti i povećanjem plata, jer time pokazujemo da država misli na njih, time pokazujemo da želimo da oni ostanu ovde da rade i time osiguravamo lepšu i sigurniju budućnost za našu zemlju.

Rekli smo im hiljadu puta hvala, ali ja bih se sa ove javne govornice zahvalio još jednoj grupi ljudi, a to su naši poljoprivrednici. Znate, ti poljoprivrednici rade naporno tokom čitave godine. Neki od njih rade cele godine da bi kupili samo jedan lanac zemlje i još malo proširili svoje poljoprivredno domaćinstvo. Često mi dođu u kancelariju onako prljavih ruku, pravo sa njive, još mi se izvinjavaju što su im ruke prljave, a ja im uvek kažem rečenicu koju me je otac naučio, a to je da nije bitno ako su ti ruke prljave od rada, bitno je da ti je obraz čist.

Znate, kada je ova pandemija krenula i kada smo svi požurili u prodavnice da kupimo neke osnovne namirnice oni su najzaslužniji za to što Srbiji ništa nije falilo tokom ove pandemije, iako za Kosovo i Metohiju kažemo da je srce Srbije ja ću ovde ponosno reći da su poljoprivrednici pluća naše zemlje i drago mi je što ih imam za klijente, saradnike, i naravno, prijatelje.

Da se vratimo na ovo povećanje plata. U medijima smo čuli kako ovo povećanje plata ne valja. Kako bi oni to povećali još više, iako nisu to radili kada su mogli, kako se to ne radi iz realnih osnova, kako to radimo kao izbornu kampanju, iako izbora nigde nema, ali juče dok sam radio besplatnu pravnu pomoć jedna moje koleginica je citirala Hermana Hesea koji ih je lepo opisao, kaže: "Ljudima je teško da razmišljaju, pa zato osuđuju."

Ono što je najbitnije, jeste da će svaki normalan građanin Republike Srbije shvatiti to da u ovom trenutku kada svi smanjuju plate država Srbija ih povećava i time se vidi da mi mislimo na onog malog čoveka, da nam je stalo do njega. Time narod vidi da se borimo, da radimo za njih i prestaje da se oseća zaboravljeno i zapušteno kako se nekada osećalo i jako mi je drago što se ljubav prema Republici Srbiji vratila u ovaj parlament od 2012. godine.

Znate, ministarka, ovo su za mene najlepše teme. Ovo je razlog zbog kojeg se ja bavim politikom. Smatram da za osobu koja se bavi politikom nema veće radosti, ne kada zaradi nešto od politike, već kada uradi nešto za svoju domovinu, kada iza njegovog mandata nešto ostane, kao što će ovo povećanje plata ostati iza nas.

Iako sam i suviše mlad da delim bilo kome, bilo kakve savete, ako nam svima nama to bude zvezda vodilja pri bavljenju ovim poslom samo tako ćemo osigurati da naša država nastavi da napreduje kako je to do sada činila. Živela Srbija.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2020.

Poštovana predsedavajuća, pre svega dame, a zatim i gospodo narodni poslanici i najbitnije narode Republike Srbije, moram pre početka samo da kažem da dok sam studirao nedaleko odavde, na Pravnom fakultetu, na svega pet minuta hoda od Narodne skupštine, uvek kada sam prolazio ovim platoom ispred sam imao taj san da se jednog dana popnem uz stepenice Narodne skupštine kao narodni poslanik i ne mogu da verujem da mi se sa samo dvadeset i devet godina taj san ostvario. Najveća je čast koju sam do sada imao u životu da predstavljam narod i državu koju volim pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.

Voleo bih da se javljam sa malo lepšom temom danas, ali nažalost fokusiraću se samo na medije, odnosno Regulatorno telo za elektronske medije. Pošto sam advokat po zanimanju, javljam se danas da branim ljude. Voleo bih da branim sve ove mlade ljude koji su bili tema gnusnih napada od strane medija pre izbora, tokom izbora, a čak i posle istih.

Naime, pre izbora su svi ovi mladi narodni poslanici, ne baš svi, bili napadani preko društvenih mreža a sada su se ti napadi nastavili i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao što su, gle čuda, što kaže gospodin Marko Atlagić, N1 i Nova S.

Napadali su Luku Kebaru zbog smejanja, zbog njegove frizure, Anu Beloicu: Na prvoj sednici Skupštine su rekli kako ona ne zna gde je došla i ne zna ni kuda ide.

Napadi su se nastavili. Čitam juče onaj gnusan tekst o Ivani Popović. Kažu: "Zašto je ona iznajmila stan u Beogradu? Kako će da pravi džem u Krupnju kada je na sednici u Beogradu?" Zamislite dokle idu ti nivoi napada.

Sada, iako ću ja podržati ovu odluku o finansijskom planu REM, mene interesuje samo da li će REM malo istražiti te napade jer se oni i dalje nastavljaju? Tema njihovih napada su bili i drugi mladi poslanici, Ivana Nikolić, Janko Langura i to će se samo nastaviti.

Gde su svi ti mediji da spomenu neku lepu priču o nama, da, recimo, ispričaju priču o Petru Vesoviću koji je doktor u Prokuplju? Radio je u urgentnom centru, a onda kada je došao da radi za svoju državu, tj. kada je dobio poziv, istog trenutka ga je prihvatio. Gde su svi ti mediji da ispričaju priču o njemu kako je to uradio i došao ovde da radi za manju platu nego koju je imao tamo, ali nastavlja i dalje da radi za svoj urgentni centar jer pomaže ljudima u ovoj teškoj situaciji?

Gledam zbog čega nas sve "nišane", da se tako izrazim.

Spomenuo bih i kolegu Jovanova, koji je malo stariji od nas, ali zamislite on se usudio na prethodnoj sednici Skupštine da spomene da je jednom kriminalcu bio ponuđen novac da ubije predsednika države. Sada je moje pitanje za sve te medije, da li mene možda kao mladog čoveka treba da bude sramota što ne želim da mi se država vrati u ono vreme kada su nam ubili premijera, jer znam kako je narod tada živeo? Da li treba da me je sramota što želim da ostanem ovde, da radim ovde, da ovde gradim svoju porodicu i svoju budućnost i što ne želim budućnost onakvu kakva nam je bila prošlost?

Zašto nas napadaju? Da li što smo mladi, ne kompromitovani, što na sednici Skupštine ne dolazimo sa nekim skupocenim kolima za koje nemamo objašnjenja odakle nam? Šta im to smeta? Da su svi ti mediji stigli da malo bolje upoznaju sve ove mlade ljude, pa ne bi im se smejali, nego bi plakali što nisu u poslaničkim klupama imali još od devedesetih godina ovakve ljude koji vole svoju zemlju, koji su spremni da se bore za nju, koji misle na mir i na stabilnost, a ne na ratove i ružnu prošlost.

Imam puno poznanika koji bi želeli da se bave politikom, ali neće. Neće jer znaju da će biti meta istih takvih napada od strane tih istih medija i samo žele da mogu slobodno da se prošetaju ulicom.

Sada, moje pitanje za sve te medije, ako žele Srbiji bolju budućnost, kakvu poruku šalju svim tim ljudima? Šalju jednostavnu poruku - samo probajte da radite za svoju zemlju, mi ćemo vas napadati i smejaćemo vam se, provlačićemo vas kroz razno-razne emisije, a po potrebi nacrtaćemo vam i snajper uperen u glavu na naslovnog strani NIN-a. Crtaćemo razne karikature o vama gde vas upoređujemo sa Hitlerom ili Pinočeom, a ako slučajno imate i decu, nije problem, i decu ćemo da napadnemo.

Gde je tu REM? Gde je REM da istraži sve te napade? Ti mediji ako žele Srbiji bolju budućnost, kakvu kažu da žele, zašto onda napadaju ljude koji tu budućnost treba da grade. Pazite, sve ovde nas treba neko da zameni jednog dana. Ovo nije klupa na kojoj piše moje ime - Ilija Matejić. Ja se prvi nudim da me zamene ako za svoju zemlju ne budem uradio ništa dobro za ovih godinu i po dana.

Moja poruka tim medijima jeste da samo nastave da nas napadaju. Time pokazuju samo svoje pravo lice. Ne pokazuje ništa loše o nama, jer ne mogu da nađu ništa loše o nama, a mi nismo od šećera, nećemo se istopiti. Samo neka napadaju.

Ono što sam naučio u borilačkoj sali, to je da sam posle svakog udarca, koliko god da je boleo, vratio se sve jači i jači.

Uvek sam došao na sledeći trening, makar i sa masnicom na oku, a takav nisam samo ja, takve su i sve moje mlade kolege. To znam jer sam imao dovoljno vremena da ih upoznam. Zato samo napadajte slobodno, mi ćemo nastaviti da radimo jer su interesi naše države iznad naših interesa i nastavićemo da se borimo da pod našom prelepom zastavom stvorimo budućnost kakvu naš narod odavno zaslužuje. Živela Srbija.