| 18.12.2020. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu |
usvojen
|
| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala, poštovana predsedavajuća.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici iz Vlade i, ono što je meni najbitnije, poštovani narode Republike Srbije, ja bih iskoristio priliku da izrazim moje saučešće za pokojnu Kseniju Vučić. Naime, imao sam tu čast da upoznam tu ženu i ostavila je na mene prelep utisak. To je jedna divna, pametna, elokventna žena koja je tom prilikom meni i ostalim mladima koji su bili tu dala neke lekcije koje ćemo verovatno pamtiti do kraja života. Njoj neka je večna slava, a njenoj porodici i predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i njenoj deci Danilu i Milici želim da se što pre oporave od ovakvog gubitka, ukoliko je to uopšte i moguće.
Što se tiče ovih predloga zakona, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je zasedao i doneli smo odluku da su svi predloženi zakoni u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Možemo ih podeliti u dve grupe – zakoni koji se tiču izbornih uslova i oni koji se tiču investicija u našoj zemlji.
Što se tiče izborni uslova, ja ću samo podsetiti da je SNS bila ta koja je u februaru 2020. godine snizila izborni cenzus sa 5% na 3% i time omogućila opoziciji da lakše uđe u Narodnu skupštinu. Tu mogućnost oni nisu iskoristili zbog onog potpuno besmislenog bojkota, a pod izgovorom kako nema izbornih uslova, kako ih nema u medijima itd, što apsolutno nije bilo istinito.
Što se tiče njihovih gostovanja u medijima, oni tu igraju jednu zanimljivu igru. Naime, oni dobiju poziv da učestvuju u nekoj emisiju, odbiju, pa se žale kako ih nema nigde ili odu u, recimo, „Reč na reč“ gde ih obično dočeka neki mladi kadar iz SNS i potpuno ih uništi argumentima.
Dakle, oni treba da rade na tome, a njih je u stvari i tada bolelo ono što će ih boleti i sada, ono što nemaju, onaj krunski uslov za izlazak na izbore, a to je da ih narod želi, da narod želi da glasa za tebe, da si uradio nešto za njih.
Što se konkretno izbornih uslova tiče, u istoriji od kada postoji višestranačje u Republici Srbiji, od 1990. godine nikada ni jedan član vanparlamentarne opozicije nije bio član Republičke izborne komisije, odnosno RIK-a, a sada ih ima šest. A što se tiče samih biračkih odbora, dakle opozicija će imati na svakom glasačkom mestu u Republici Srbiji od osam do deset članova, ako ne i više, a verovatno će ih biti i više.
Zašto sada sve ovo pričam? Pa, vidim da se u Srbiji polako pred izbore, kao i pred svake izbore, podiže tenzija kako bi na kraju ona strana koja je izgubila optužila ove druge za neku izbornu krađu i izašle na ulice i pravili nered. Imali smo takve one nemile slike kada su policajcu prošle godine slomljene obe noge, kada su gađani kamenjem itd.
Vidimo to, recimo, na primeru ovog čoveka, Save Manojlovića, koji je diplomirao na istom fakultetu kao i ja. Dakle, on je diplomirani pravnik koji se bavi ekologijom. On je prvo govorio - evo, vi kao Narodna skupština izmenite Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i mi ćemo prestati sa protestima. Mi smo izmenili, a on kaže – e, sada zabranite „Rio Tinto“. Mi smo im ukinuli dozvole, a on je nastavio sa protestima. Sad kaže – e, sada uvedite moratorijum na iskopavanje litijuma i Bora 20 godina, pa ćemo stati.
Dakle, vidi se da su protesti cilj sami po sebi, da pravih uslova za proteste nema, da su izborni uslovi nikada bolji. Nisu postojali ovakvi izborni uslovi, nikada nigde drugde u Evropi.
I kažem, drugi deo zakona je za mene lično bitniji, tiče se podizanja plata, penzija i investicija. Mi ovim zakonima podižemo palate našim državnim službenicima, podižemo i penzije kako smo i rekli da ćemo ih podizati, a ja ću podsetiti naš narod da su juče socijalni slučajevi, da su danas mladi dobili po 100 evra od svoje države, da će naši penzioneri dobiti po 20.000 dinara jednokratne pomoći već sredinom februara i nastavljamo dalje sa investicijama. Dakle, to znači nove puteve, nove pruge, nove bolnice, nove škole i nove fabrike. Mi smo otvorili 260 novih fabrika u prethodnom periodu. Otvoriti novu fabriku u Srbiji više nije ni vest, već je postalo normalno.
Dakle, mi se borimo da gradimo i obnavljamo Srbiju, borimo se da podižemo standard našeg stanovništva, da od naše zemlje izgradimo lepšu, moderniju i jaču Srbiju i ako ovako nastavimo da radimo, a hoćemo, Srbija će uskoro biti jedna od najjačih, ako ne i najjača država na čitavom Balkanu. Živela Srbija!
Hvala.
Poštovani ministri sa saradnicima i ostali predstavnici iz Vlade, pre svega, dame, a zatim i gospodo narodni poslanici, i ono što je meni uvek i uvek najbitnije, poštovani narode Republike Srbije, ja bih, pre svega, želeo da izjavim saučešće porodici pokojnog Branka Marinkovića.
Naime, neki od vas su ga ovde poznavali mnogo duže nego ja. Ja sam imao priliku da ga upoznam na ovim javnim slušanjima oko promene Ustava Republike Srbije i zaista je ostavio divan utisak na mene kao jedan normalan, pametan čovek, uvek spreman za rad, uvek spreman na šalu i nekako ću ga uvek pamtiti kao nasmejanog čoveka. To je na mene ostavilo kod njega najveći utisak, te njemu neka je večna slava, a njegovoj porodici želim da se što brže oporave od ovog gubitka, ukoliko je to uopšte i moguće. Kada nas napuste takvi ljudi, to nije gubitak samo za njihovu porodicu, to je gubitak za sve nas.
Dakle, porodica jeste ključna, porodica jeste najbitnija. Kada imate jaku i normalnu porodicu, imate onda i jaku državu. Veliko mi je zadovoljstvo što mogu kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da se obratim pred vama vezano za zakon koji je i te kako povezan sa našim porodicama. Naime, ove izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nam donosi dva boljitka. Ja bih mogao da se izrazim onako, slobodno da kažem, da su to dva prava poklona za naše građane i za naše mlade bračne parove sa decom u novoj godini.
Prva izmena se tiče toga da će roditelji koji dobiju prvo dete, već od subote, dakle već od 1. januara dobijati po 300.000 dinara za svoje novorođene dete i to jednokratno. Dakle, ne u rate, već jednokratno, što nije zanemarljiva suma. Ja ću podsetiti naše građane da su do pre samo nekoliko godina dobijali po 100.000 dinara od države, da će sada dobijati 300, a recimo u periodu od pre 10 godina, kada je ova naša nesrećna opozicija bila na vlasti, nisu dobijali ništa, čak su ostajali dužni porodiljama ovde u Beogradu, pa su one tužile Republiku Srbiju itd.
Pitali su me ljudi da li je moguće da Srbija ima dovoljno finansijskih sredstava da iznese ovo, te im poručujem da ne moraju da brinu, da je naša Vlada uradila detaljnu statistiku i analizu koliko otprilike dece može da se rodi tokom godine i da sredstava ima i više nego dovoljno.
Druga izmena se tiče kupovine prvog stana, kupovine prve nekretnine za mlade bračne parove. Dakle, svi znamo koliko je mladim bračnim parovima, koji su tek dobili dete, koji su tek počeli da rade, teško da steknu tu prvu nekretninu, prvi stan, prvu kuću, da je kupe ili da je izgrade i država će im izaći u susret i pomoći će im u tom možda i najtežem koraku ka boljoj, stabilnijoj i sigurnijoj budućnosti koju imaju.
Ovo je pravi razlog za bavljenje politikom kada si patriota, kada voliš svoju zemlju, pravi razlog, jer znaš da će nešto ostati iza tebe, iza tvog mandata koji se uskoro završava i nešto na šta svakako vi kao Vlada i mi kao Narodna skupština možemo biti ponosni, a budućim sazivima Narodne skupštine i budućem sazivu Vlade želim da samo povećavaju ove cifre, dakle, da nastave da povećavaju sve ove cifre. To će biti njihov jednini zadatak. Mi napredujemo finansijski kao država, i to je evidentno.
Imate, naravno, one koji negoduju na sve dobro što se događa u Republici Srbiji, i to su uglavnom oni ljudi koji za svoju državu, opštinu, grad ili selo nisu posadili niti jedno jedino drvo, a pričaju ti o ekologiji itd, itd, ali njih će uvek biti i ovakvi potezi su i više nego dovoljni da mi pokažemo narodu da se brinemo za porodice u Republici Srbiji.
Dakle, mi finansijski napredujemo, finansijski smo stabilniji i drago mi je što se brinemo o natalitetu i demografiji, jer će ove mere doprineti. Možda neće doprineti u centru Beograda, ali po manjim sredinama, verujte mi, hoće, i te kako u tim malim sredinama će mnogo značiti, da će poboljšati i demografiju i natalitet Republike Srbije, a mi moramo samo da nastavimo da ovako radimo, jer bez jake porodice ne postoji jaka država.
Što se tiče ostalih predloga zakona koje smo razmotrili juče na Odboru, a ja vam ih svima predlažem da ih sve prihvatimo. Dakle, ukratko, ukoliko bih opisao u jednoj rečenici to je saradnja sa ostalim državama Zapadnog Balkana. Meni je prosto žao, kao i svakoj normalnoj osobi, što još 90-ih godina nismo vodili ovakvu politiku. Dakle, još je Aristotel u svojoj knjizi „Politika“, koja je napisana više od 300 godina pre nove ere, rekao da država može da napreduje samo u miru, samo kada je u miru i to se nije promenilo i neće se promeniti ni dan danas i Srbija je upravo ta koja je započela inicijativu „Otvoreni Balkan“. Dakle, mi smo ti koji smo pružili ruku prijateljstva i pomirenja ostalim državama u regionu. Imamo neke države, kao što su, Crna Gora, nažalost, i Bosna i Hercegovina koje nisu pristupile toj inicijativi, što više govori o njima, nego o nama. Dakle vidi se da je njihova politika neka politika iz 90-ih godina, kao da ne mogu da izađu iz prošlosti. Mi prošlost dobro pamtimo, dobro znamo našu istoriju, ali uvek moramo imati pogled ka budućnosti Republike Srbije.
Dakle, ja ću podsetiti naše građane i da povećavamo plate i penzije od 1. januara i kažu nam ljudi – pa, dobro povećavate plate i penzije, ali cene rastu, šta nam to znači? Tu su ljudi u potpunosti u pravu, ali da li neko smatra da jedna mala Srbija može određivati cene na svetskom tržištu energije, gasa, hrane i ostalih proizvoda, struje. Dakle, bilo bi lepo kada bismo mogli, te cene bi rasle bez obzira na to da li mi povećavamo plate ili penzije i mi ih moramo povećavati kako ne bismo previše zaostajali. Mi gradimo i obnavljamo Srbiju, ali moramo nastaviti da radimo još jače, da jačamo našu ekonomiju, da jačamo našu privredu, da jačamo našu Vojsku i da sarađujemo sa ostalim državama, jer su samo mir, stabilnost i saradnja garant bolje i lepše budućnosti za naš narod i sva pokolenja koja dolaze. Živela Srbija!
Hvala uvaženi predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnikom, drage kolege iz radne grupe i ono što ja uvek kažem da je za mene najbitnije narode Republike Srbije, izuzetno je velika čast mogu danas da se obratim pred ovom govornicom, sa temom koja je izuzetno bitna za budućnost naše zemlje.
Pred krajem smo jednog dugačkog procesa iza našeg Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, je puno sednica, puno javnih slušanja koja smo imali, bilo je i puno sednica radne grupe. Dakle, dolazimo skoro do kraja. Što se samog procesa tiče, sam proces je sproveden maksimalno inkluzivno, svako je mogao na svako javno slušanje da uđe, bilo koji građanin i da kaže bilo šta što su ljudi i radili, a mi smo uvažavali svačije argumente i za i protiv, uvažavali smo čak i kritike ukoliko su bile dobre, te što se samog procesa tiče on je bio savršen. Čak su i predstavnici vanparlamentarne opozicije imali sednicu posebno za sebe gde su mogli da se izjasne o ovim ustavnim promenama.
Te što se samog procesa tiče tu nema mesta nekim kritikama, a koje bi bile objektivne. Zato moram da pohvalim predsednicu Odbora Jelenu Žarić Kovačević koja se od celog našeg Odbora najviše borila za ove ustavne amandmane.
Ono što bi želeo naš narod da zna, jeste da je radna grupa ovo amandmane sastavila i radila naporno i to potpuno besplatno. Dakle, oni su poziv koji su dobili od svoje države shvatili kao poziv od reprezentacije, a kada te država pozove to nikako ne smeš da odbiješ. A kakav posao su uradili govori nam i to da je EU dala pozitivno mišljenje na sve ove amandmane koji su pred nama, mada uvek treba napomenuti da mi ovo ne radimo zbog EU već zbog građana naše zemlje.
Što se tiče samih amandmana, ja ću ponoviti ono što sam govorio, što smo svi mi govorili od prvog javnog slušanja, a to je da pre svega nema nikakvog reizbora sudija, čega su se sudije, naravno plašile. Neće nam se ponoviti davna već sada 2009. godina kada je 1.000 sudija ostalo bez posla i posledice toga se osećaju i dan danas. A kolika je razlika između danas i prethodnog perioda govori to da su se pre sudije birale, dakle te 2009. godine, na opštinskim odborima DS, a mi sami predajemo nadležnost za izbor sudija našem Visokom savetu sudstva.
Ono drugo što je i bitnije, jeste da nema promene preambule, da neće Kosovo i Metohija, kakve su se laži, to su bile notorne laži širile, postati nezavisne, da će građani za to glasati. Podsetiću da smo imali čak i proteste ispred Narodne skupštine zbog toga, a gde se vidi da ti ljudi nisu ni pročitali amandmane, da ne znaju ni zašto su protestvovali. Dakle, što se tiče Kosova i Metohije ono ostaje naša južna pokrajina, odnosno ostaje deo Republike Srbije.
Pre smog referenduma smo ustanovili nadležnost da država sastavi argumente i za i protiv promene Ustava i dostavi ih svim glasačima na njihovu kućnu adresu, što govori o tome da niko neće biti prisiljen da glasa. Svi će glasati svojom slobodnom voljom i niko neće biti prisiljen ni na bilo koji način. Dakle, sve zavisi od slobodne volje građana.
Što se tiče referenduma, odnosno pitanja koje će biti postavljeno na referendumu, ono je jasno i nedvosmisleno i glasi – da li ste za potvrđivanje o promeni Akta Ustava Republike Srbije? Dakle, i pitanje je postavljeno ne nedvosmisleno i daje građaninu, odnosno glasaču, jasan i precizan odgovor, dakle, ni samo pitanje ga ne navodi.
Ukoliko građani tako budu odlučili, mi ćemo ovim ustavnim promenama dati veći stepen nezavisnosti pravosuđa. Dakle, naše pravosuđe već jeste nezavisno, ali ovim mu dajemo samo veći stepen nezavisnosti. U tom postupku moramo biti pažljivi jer se može dogoditi, ne daj Bože, da ukoliko ne budemo kao država obraćali pažnju, da dođemo u situaciju u kojoj je, recimo, BiH danas, da imaju ustavni sud koji čini pet sudija, od toga dvoje sudija su im stranci.
Dakle, Srbija ne sme postati država gde stranci iz strane države, iz strane ambasade govore nam kako da radimo. A videli smo prilikom ovih blokada puteva da strane države i te kako imaju interesa za politička dešavanja koja se dešavaju u Republici Srbiji. Moramo ostati kakvi smo danas i ne dozvoliti im nikakav uticaj.
Ukoliko građani tako odluče, stepen pravne sigurnosti u Republici Srbiji će se povećati što će dovesti do većeg broja investicija. Podsetiću da smo do sada doveli preko 200 novih kompanija, da smo smanjili nezaposlenost, po prvi put u istoriji Republike Srbije, na ispod 10% i da ćemo nastaviti taj trend. To naravno ne znači da mi sada svi ovde živimo savršeno i da ne treba ništa da radimo, to suprotno znači, da moramo da nastavimo da radimo još jače.
Što se tiče samog referenduma, tu će volja građana i za nas koji smo produžena ruka tih istih građana biti ključna. Kako građani kažu, to je za nas obaveza. Kako nam građani budu rekli, to je za nas zakon.
Iza nas je dosta posla, ispred nas je velika odgovornost. Ja se zaista nadam da ćemo mi kao država, dakle, ne kao mi narodni poslanici, već kao država, moći za par godina da se okrenemo iza sebe, pogledamo današnji dan i kažemo da smo ponosni na sebe.
Svaka sednica koju smo održali, svaki govor, svaka reč koju smo izgovorili je bila samo za naše građane i našu državu i ukoliko oni tako to budu odlučili 16. januara naša zemlja, naša Srbija će napraviti jedan krupan korak ka lepšoj budućnosti. Živela Srbija.