ILIJA MATEJIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1991. godine. Živi u Kovačici.

Po zanimanju je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Beogradu.

Radi kao advokat u advokatskoj kancelariji.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 12.10.2020, 12:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2021.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, i ono što ja uvek kažem da je za mene najbitnije - poštovani narode Republike Srbije, pre svega bih želeo da se pridružim kolegama i izjavim saučešće porodici pokojnog Milutina Mrkonjića i neka mu je večna slava.

Danas je pred nama Predlog odluke o dopunama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u RIK, a kakva je ovo avangarda, pokušaću da objasnim našem narodu.

Do sada je RIK imala 17 članova i svih tih 17 članova su bili predstavnici parlamentarnih stranaka, dakle stranaka koje se nalaze u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada, po prvi put u istoriji naše zemlje, u sastav RIK će ući i šest predstavnika opozicije, što govori u kakvoj zemlji živimo i što govori o tome, kako oni kažu, u kakvoj diktaturi mi živimo.

Što se tiče tih šest članova, ja se zaista nadam da oni imaju iskustvo na lokalnim izborima, na pokrajinskim, republičkim, kao i na predsedničkim izborima, što je veoma bitno, jer se pred ne samo njima, već pred celim RIK nalazi jedan težak zadatak. O čemu govorim? Pred njima će biti težak zadatak zbog atmosfere koja se stvara u našoj zemlji. Videli smo pre dva dana da su postojale blokade auto-puteva i puteva u našoj zemlji zbog, kako oni kažu, tri razloga - Zakona o eksproprijaciji, Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i sada već taj čuveni "Rio Tinto".

Dakle, što se tiče samog Zakona o eksproprijaciji, Republika Srbija je imala Zakon o eksproprijaciji već i ranije. Mi nismo doneli Zakon o eksproprijaciji, mi smo usvojili izemene i dopune tog zakona. Taj zakon je postojao još od 1995. godine, dakle, postojao je i tada, postojao je i 2004, postojao je i 2011. i 2012. godine, kada smo došli na vlast, a mi smo sada samo doneli izmene i dopune tog zakona.

Pustile su se laži po našem narodu, a znate, mi Srbi imamo tu jednu lepu osobinu, mi smo vezani za našu kuću, mi smo vezani za našu zemlju. Kažemo - to je naša dedovina. I kada god je neko pustio takve laži kako će država uzeti vašu zemlju, uzeti vaš stan ili kuću, naravno, pojavila se gomila ljudi koja je poverovala u to.

Budući da smo već imali Zakon o eksproprijaciji, da je neko želeo zaista da oduzme vašu imovinu i da vam za to plati naknadu, to bi već uradio i dogodilo bi se, tako da, vidimo da to uopšte nije bio razlog za protest.

Što se tiče Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, zamislite šta smo mi uradili kao Narodna skupština Republike Srbije, uskladili smo taj zakon sa Ustavom koji je donet 2006. godine. A šta smo trebali? Da li smo možda trebali da donesemo zakon koji je suprotan Ustavu? Onda bi verovatno rekli - evo, ovi ne poštuju Ustav, vidite šta rade itd. Dakle, mi smo samo ispoštovali Ustav, a oni su trebali prema Ustavnom zakonu tu promenu zakona još 2008. godine da urade.

Sada, pazite, ti isti koji nisu uskladili zakon pozivaju na blokiranje puteva zbog toga što smo mi ispunili ono što su oni trebali da urade još pre 13 godina.

Naravno, za kraj, ono što je bio njihov poslednji razlog protesta je već sada čuveni "Rio Tinto". Dozvole koje je prvi put "Rio Tinto" dobio su bile 2004. godine. Pošto mogu da kažem da se sada malo razumem u politiku, ja znam ko je bio na vlasti 2004. godine i ko je dao te dozvole i mogu vam reći da to nije bila SNS, ne samo to, ne samo da su dali dozvole, već su potpisali ni manje, ni više nego devet sporazuma sa "Rio Tintom", devet sporazuma.

Sada ti isti koji su dali dozvole, koji su potpisali devet sporazuma sa “Rio Tintom“, pozivaju na ulice i blokadu zbog toga što ta kompanija dolazi u Srbiju, a da pri tome još uvek nije ni urađena ni procena rizika, što ćemo mi, naravno, kao država, ozbiljna država uraditi i, ukoliko njihov uticaj zaista bude štetan, videćemo kako da se ponašamo u tom trenutku. Pazite vi to, oni koji su sve to radili sada pozivaju na proteste zbog toga.

Gledao sam slike sa protesta. Vidim da se tamo čak pojavila i moja omiljena nevladina organizacija „Žene u crnom“ koje su najradosnije kada se bore za nezavisno Kosovo i kada se bore za to da Srbiju i Srbe proglase genocidnim narodom. Vidimo da vrlo lako šire interesovanja čak i na ekologiju. Pokret koji je organizovao sve te blokade se zove „Kreni – promeni“. Nije mi bilo mrsko da istražim malo ko ih to finansira i zašto to rade. Našao sam na sajtu strane fondacije braće Rokfeler kako je taj fond dobio 25.000 dolara da organizuje sve te nerede po Srbije.

Insistiram građanima da ne veruju meni na reč za ovo što govorim, nego da odu na sajt fondacije www.rbf. org i da sami provere ove informacije. Eto u kakvoj mi državi sada živimo. Imam dokaze u ruci da oni dobijaju novac iz inostranstva, a kada bi ih, ne daj Bože, nazvao stranim plaćenicima, ovi opozicioni tajkunski mediji bi osuli drvlje i kamenje po meni. To vam je ta diktatura.

Dakle, nije razlog protesta bio Zakon o referendumu, nije razlog bio „Rio Tinto“. Razlog je bio da se napravi haos pred izbore. Nije slučajno što se ti protesti događaju nekoliko meseci, samo nekoliko meseci pred izbore. Taj haos žele da naprave i tu dolazi razlog zašto pričam o ovome, a mi biramo članove RIK. Žele da opet naprave priču kako će se dogoditi neka izborna krađa.

Dakle, nije bilo izbora u Srbiji, mislim, da je poraženi prišao pobedniku, rekao – imao si bolji plan od mene, izveo si građane na izbore, ljudi su glasali, pobedio si, svaka čast. Ne, u Srbiji se uvek pravi ta priča o nekoj lažnoj krađi izbora, a pošto sam imao sreću da učestvujem na izborima, kao i mnogi drugi ljudi, svako ko je učestvovao makar na najnižem nivou zna da je to nemoguće, a evo i zašto.

Na sajtu RIK stoji da Republika Srbija ima preko 8.000 biračkih mesta. Svako biračko mesto ima svoj birački odbor. Da narodu bude jasnije, birački odbor su oni ljudi na kutijama, kako mi kažemo u žargonu, koji vam prskaju prst, proveravaju ličnu kartu, upisuju vas, gledaju da li ste glasali ili ne i daju vam glasački listić. Svaka izborna lista, svaka stranka koja učestvuje na izborima ima pravo na člana i zamenika člana u biračkom odboru. Dakle, po dva čoveka. Budući da će opozicija učestvovati na izborima, a imamo preko 8.000 biračkih mesta, to znači da će opozicija na ovim sledećim izborima imati ni manje ni više nego 16.000 ljudi koji će biti tu. Kako je moguće da 16.000 ljudi, plus CRTA i strani posmatrači ne vide tu neku navodnu izbornu krađu koja se kod nas događa?

To bi bilo potpuno čudo. Znači, to bi značilo da u izbornoj krađi, kada bi ona postojala, učestvuju baš oni koji optužuju, koji će optužiti nas, videćete, za izbornu krađu, što je apsolutno nemoguće. Voleo bih da vidim ove godine, ne samo od strane ovih članova RIK koje danas biramo, već i od ostalih da izađu van granica svog posla pred medije i da objasne narodu ovo što govorim, da objasne da je to istina, da je to zakon i da ništa nisam izmislio, da u Srbiji nema nikakve krađe izbora, niti je bilo.

Znamo svi kako se dobijaju izbori. Izbori se dobijaju investicijama. Izbori se dobijaju planom i programom. Ljudi glasaju za one koji su nešto uradili za njih u prethodnom periodu, a ne za one koji pokušavaju da blokiraju put i rade ne znam ni je šta ne bi li slučajno dobili kakav glas. Zato želim da poručim članovima RIK – dajte sve od sebe i postarajte se da na sledećim izborima sve prođe po zakonu. To nije samo vaš posao, to je dobro za našu državu, to je dobro za naš narod i to je dobro za budućnost naše zemlje. Živela Srbija!

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Poštovani predstavniče predlagača, pre svega dame, a zatim i gospodo narodni poslanici i naravno narode Republike Srbije, pred nama je danas jedna tema koja uskoro neće biti pred Narodnom skupštinom Republike Srbije, te je ovo jedan od poslednjih puta da možemo da se obratimo na tu temu, a to je izbor sudija osnovnih i prekršajnih sudova, o čemu će kasnije biti reči.

Pre svega, par reči o kandidatima koji su danas na dnevnom redu. I oni kandidati koji su osporeni i oni koji nisu završili državni pravni fakultet, što je veoma dobro, to ne govorim zato što ja mrzim privatne fakultete, taman posla, već zato što su to kandidati koji su studirali na budžetu Republike Srbije. Iako im je već Srbija platila školovanje, oni treba da ostanu ovde, da ovde žive i rade i kreiraju svoju budućnost, jer je to situacija gde svi dobijamo. I Srbija će dobiti kvalitetne sudije na tim pozicijama koje su veoma bitne, a i oni sami će ostati u našoj zemlji da žive, rade i grade svoju budućnost.

Svi kandidati su nedugo nakon diplomiranja položili i pravosudni ispit, koji je najveća muka u životu svakog pravnika, te im ja zaista čestitam na tome. Verujem da je bilo teško boriti se da postignu taj uspeh.

Dakle, kada budemo glasali, onima koje budemo izabrali želim puno sreće u daljem radu, želim im da imaju puno znanja u svom radu, da ostanu čvrsto na zemlji pre svega, jer je sudijska funkcija veoma bitna i veoma teška funkcija, ali želim i da sude uvek po slovu zakona i da ne zaborave da donose presude u ime naroda. Jer iako su naše vlasti nezavisne, mi svi potičemo, dakle, i mi ovde narodni poslanici i sudije u sudu, svi potičemo od jedne vrhovne vlasti, a to je narod, te im želim da donose zaista presude i suštinski u ime tog naroda i da to nikada u svom radu ne zaborave.

Rekao sam da je ovo jedna od poslednjih prilika da govorimo o ovoj temi. To je zato što smo mi kao Narodna skupština, odnosno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo pokrenuli postupak promene Ustava u delu pravosuđa, odnosno baš u tom delu kako se biraju sudije Republike Srbije i u budućnosti će to činiti Visoki savet sudstva, odnosno za tužioce Visoki savet tužilaca, a mi ćemo samo birati par kandidata koji će biti članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

Zaista mislim da je to dobro rešenje, zato što time i povećavamo nezavisnost sudstva, odnosno pravosuđa u našoj zemlji, ali ostajemo i dalje u kontaktu sa time ko bira sudije u ovoj zemlji, da ne bude da se sudije biraju same, jer bi to neminovno vodilo jednoj svojevrsnoj autokratiji.

Podsetiću, iako su sve tri grane vlasti u Republici Srbiji nezavisne, u članu 4. Ustava je propisano da se odnos između vlasti zasniva na međusobnoj ravnoteži i kontroli i upravo je ovo sistem preko kojeg se ta ravnoteža i kontrola može ostvariti.

Uvek kada govorimo o promeni Ustava Republike Srbije treba da napomenemo par bitnih stvari. Dakle, svima su ti ustavni amandmani dostupni na sajtu Narodne skupštine, kao i sva javna slušanja. Svaka reč koja je rečena tamo vam je svima dostupna. Tu možete videti, prema tim amandmanima, da nema nikakve promene u preambuli Ustava naše zemlje, što smo utvrdili od samog početka od kada smo spomenuli da želimo da promenimo Ustav u tom delu. Dakle, Kosovo i Metohija će ostati sastavni deo Republike Srbije.

Takođe, ono što je bitno, oko čega su se naše sudije na javnim slušanjima najviše brinule, to je da ne dođe do ponovnog katastrofalnog reizbora sudija, kao što se to dogodilo 2009. godine, kada je to uradila prethodna vlast, pa je u jednom danu, pazite, samo u jednom danu, bez posla ostalo skoro hiljadu naših sudija protiv slova zakona i protiv odredbi našeg Ustava i to je na kraju koštalo naše građane, dakle, baš vas koji ovo gledate i slušate, 40 miliona evra, a mi koji idemo po sudovima znamo da se posledice toga osećaju i dan-danas, da postoji ta zagušenost sudova i da neki predmeti traju godinama, upravo zbog toga što je urađeno pre 12 ili 11 godina.

Ono što je utisak sa tih javnih slušanja, po čemu su ona bila avangarda, jeste da je kriterijum za formiranje radne grupe, pazite, to su oni ljudi koji su pisali ustavne amandmane, zamislite, nisu mogli da veruju da je kriterijum za ulazak u Radnu grupu bio znanje, da imaju znanje iz oblasti ustavnog prava i ništa više, nikakav politički kriterijum, nikoga to nije zanimalo. Naravno, ovako dobri ustavni amandmani su plod toga i svi su bili iznenađeni, kažu da je to avangarda, a trebalo bi da bude sasvim normalno i sasvim prirodno.

Dobili smo pozitivno mišljenje Evropske unije na ove amandmane, odnosno radnog tela Evropske unije, imali smo video sastanak sa njima, kao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i to je veoma bitno.

Moramo uvek napomenuti da mi ne želimo da promenimo deo Ustava zbog Evropske unije, mi želimo da ga promenimo baš zbog našeg naroda, zbog naših građana. Zašto? Pa, dakle, u narednim godinama EU će uložiti u Balkan skoro 30 milijardi evra i ako povećamo nezavisnost pravosuđa, odnosno vladavinu prava sigurno ćemo dobiti veći deo tog novca, a mi iako i dalje ekonomski napredujemo nismo bogata zemlja i taj novac bi nam svakako dobro došao.

Naravno, nismo ni slepi kao zemlja, mi vidimo da oni ne daju neke rokove kada će to učiniti, vidimo i da se neke zemlje čak i protive tome da se EU proširi, te mi se jako dopada naša inicijativa „Otvoreni Balkan“, gde mi sami pravimo, dakle, Srbija je lider, pravimo svojevrsnu EU u malom, na samom Balkanu.

Videli smo prethodnih dana da je Srbija bila domaćin Samita nesvrstanih, te da je čak 125 zemalja sveta došlo u Srbiju, dakle, 125 zemalja u samo nekoliko dana, te pokazujemo da je Srbija prava kosmopolitska zemlja, da vodimo politiku mira i stabilnosti, saradnje i budućnosti i to pokazujemo i svojim delima, a ne rečima i tužno je i žalosno što takvu politiku nismo imali još pre 30 godina. Zamislite kakva bismo zemlja bili tek danas. Ne bi bilo ni onih ratova, ne bi, verujem, bilo ni bombardovanja i bili bismo mnogo bogatiji. Imali bismo čak i više uspeha nego što ga sada imamo, ali to neka ide na čast onima koji su zemlju vodili u tom periodu.

Dakle, mi pokazujemo da vodimo jasnu politiku mira i saradnje, politiku budućnosti i ekonomije, a u to vreme, evo, baš jutros se vidi da se na Kosovu i Metohiji njihovi lideri bave nečim potpuno drugim, dakle, potpunom nekom destrukcijom svakog mira. Dakle, videli smo one jedinice ROSU koje su jutros pokazale da su malo jače od kisele vode, verovatno. Videli smo da se goloruki srpski narod ne plaši njihovih jedinica, dakle, koliko srce i koliku hrabrost ima naš narod to je neverovatno, ja im se zaista divim i oni su se svi zajedno skupili da upadnu u jednu apoteku. Sad se postavlja pitanje šta bi bilo da su bile dve srpske apoteke, da li bi smeli da upadnu ili bi se uplašili i otišli i zaplenili su iz te apoteke neku robu koju oni ne vole, možda neki plazma keks ili smoki.

Ovaj napad koji se dogodio, napad na Srećka Sofronijevića vam nećemo oprostiti, to je Srbin koji je upucan iz jednog zločina koji je počinio a taj zločin je taj što je Srbin. Ja sam čuo da je on operisan i da će biti dobro i veoma mi je drago zbog toga, želim mu brz oporavak a mi ćemo se kao zemlja potruditi da čitava Evropa čuje za ovaj napad na njega, da vide s kime imamo posla i neće biti zaboravljen.

Želim našem narodu da poručim da smo ostanu smireni i staloženi. Zašto? Šiptari ovim zveckanjem oružjem žele da izazovu oružanu akciju Srbije. Oni žele da mi uzvratimo, da bi onda imali neki izgovor da nas napadnu i da se dogode neki novi napadi i pogromi Srba kao što se to dogodilo 2004. godine, te želim svim Srbima i na Kosovu i Metohiji i ostatku Srbije da poručim samo da ostanu smireni i staloženi.

Ima ko da se bori za vas, ima ko da se bori za Srbiju i za svoj narod, ima ko da se bori za lepšu budućnost naše zemlje i za bolje sutra i nas i naše dece. Živela Srbija.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Dakle, u glavnoj raspravi i danas moje kolege su rekle dosta toga i o Zakonu o zaštiti od buke u životnoj sredini i o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i danas o zakonima o muzejima. Ja tu zaista ne bih imao šta novo da dodam, rasprava je bila zaista odlična.

Ali želeo bih da porazgovaram, pošto je bilo puno reči danas o kulturi, o kulturi u Srbiji i u mojoj opštini, ali i o političkoj kulturi koja kod nas postoji takva kakva je. Pre svega, kada govorim o kulturi, tu moram da spomenem moju opštinu koja ima Galeriju naivne umetnosti koju naša braća Slovaci održavaju živom. Neki su čak i ceo svoj život tome posvetili i zaista je predivna i poznati su i u kulturno-umetničkim krugovima Srbije, ali i čitave Evrope po toj svojoj naivnoj umetnosti.

Takođe moram da spomenem da mi u opštini Kovačica u jednom malom selu Idvor imamo Memorijalni kompleks Mihailo Pupin koji sačinjava njegova stara škola, njegova rodna kuća, kao i narodni dom Mihaila Pupina. To je zaista ono čime se mi ponosimo. U toku je postupak obnove njegove stare škole. Opština Kovačica je prvi put, hajde da kažem, primećena konačno od naše države, odnosno naša država je primetila i mala mesta i dobili smo od Ministarstva za kulturu i informisanje sredstva za obnovu te škole, odnosno za izradu projektne dokumentacije, kao i za rekonstrukciju, na čemu smo veoma, veoma zahvalni.

Zaista bih vas sve pozvao, i vas poštovani građani, i vas koleginice i kolege, da ako volite svoju zemlju dođete i da posetite taj Memorijalni centar „Mihajla Pupina“. Zašto kažem, ako volite svoju zemlju? Pa, kada govorimo Mihajlu Pupinu i o tome šta je on uradio za našu zemlju, mislim da je malo jedna sednica Narodne skupštine. Mogu samo da napomenem da je posle Prvog svetskog rata trebalo da bude sklopljen Versajski sporazum koji je trebalo da potpiše Nikola Pašić, ali je tu Mihajlo Pupin odigrao glavnu ulogu. Naime, čitav Banat, sve do Pančeva je trebalo da pripadne Rumuniji i to je sve bilo već gotovo, dakle, čitav Banat sve do Pančeva, i bilo je dovoljno samo jedno pismo Mihajla Pupina američkom predsedniku Vudrou Vilsonu da se to ne dogodi i da Banat koji je i dan danas naš pripadne tada nama. Pazite samo kakav je on ugled imao u svetu kada je jedno pismo bilo dovoljno za to.

Koliko je američki predsednik tada Vudro Vilson cenio Srbiju govori podatak, a to je rekla jedna moja koleginica da je 1918. godine okačio zastavu Srbije na Belu kuću i rekao za Srbe: „Srbi su odvažni i plemeniti narod čiji duh nije slomljen iako im je zemlja razorena.“ Dakle, govorio sam o tome već za ovom govornicom, ukoliko u svojoj karijeri budem za svoju državu 5% uradio od onoga što je uradi Mihajlo Pupin zaista ću smatrati sebe dostojnim da obavljam ovu funkciju.

Što se tiče naše političke kulture ili nekulture, dakle, prisustvovali smo svi nekim ružnim scenama, ja bih tako nazvao, prošle nedelje, kada je u nekoj emisiji jedan pisac, ni manje ni više nego opsovao majku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću. Slušamo svaki dan u medijima kako mi živimo u nekoj diktaturi, kako živimo u nekom mraku, kako nema izbornih uslova zbog toga, medijski mrak itd, a pazite, ni manje ni više, slobodno psuješ majku predsedniku Republike i da ti zbog toga ne fali ni dlaka sa glave. Pa, šta bi bilo onda da te „diktature“ tek nema. Što je najgore, niko od te političke elite koju čini naša opozicija nije ni reč rekao da osudi to, da se izvini itd. Ali, to samo govori više o njima, o tome koliko oni nemaju ideju, o tome kolika je njihova nemoć.

Govorio sam već da fali džentlmenstva u toj borbi za političku scenu Srbije. Evo i ministar je sportista i svako ko se bavio sportom zna kako se časno bori za nešto, ako imaš neki cilj, kako se časno bori, a ne ovako kako oni to rade. Znate, danas si jako popularan kada pljuješ nekoga. Da li taj Vučić ima poneku grešku? Pa, ja ne znam za jednog čoveka na svetu koji radi svakog dana a da nema nijednu grešku. Jedino su valjda bezgrešni oni koji po ceo dan sede i pljuju po internetu, koji pišu raznorazne tekstove i šta ti ja znam, a oni koji rade, pa, normalno da će nekad i da pogreše.

Sada, pošto sam ja, eto, subjektivan, hajde tako da kažemo, želim da postavim jedno pitanje za koje sumnjam da ću dobiti odgovor. Ako taj Vučić, baš toliko ne valja, a zašto ga onda pljuju toliko mediji iz Hrvatske? Pljuju ga pod nalogom njihove političke elite iz Hrvatske. Zašto? Zašto ga pljuju mediji iz Bosne i Hercegovine po istom principu? Zašto ga pljuju mediji iz Crne Gore, koji su pod kontrolom Mila Đukanovića? Mi svi moramo da sarađujemo sa našim komšijama, ali ako nam oni žele dobro zašto onda to rade? Zašto je, ako je on toliko loš, Aljbin Kurti rekao 19. septembra ove godine: „Kosovo nije problem, problem je Vučić“. Da li je to rekao zato što Aljbin Kurti voli Srbiju? On bi trebao da je voli, jer je to njegova zemlja, ali sumnjam da je rekao da mu je Vučić problem zato što je Vučić loš za Srbiju i da se on brine za našu dobrobit.

Dakle, da završim, nije njima problem Aleksandar Vučić, njima je u stvari problem jaka Srbija. Znate, ovu sednicu smo započeli 5. oktobra na taj jedan nemili datum u političkoj istoriji naše zemlje i tada su na vlast na krilima i stranaca, na krilima i naših narko klanova došli oni koji su imali poverenje naroda, imali su i podršku naroda tada i došli su na vlast na krilima ideje da obnovimo našu zemlju posle bombardovanja, ali su izneverili to poverenje naroda i umesto obnove Srbije mi smo dobili pljačku, mi smo dobili prodaju svih naših firmi, dobili smo Pogrom Srba 2004. godine na Kosovu i Metohiji, jednostranu nezavisnost 2008. godine itd.

Mi, pogotovo mi mlađi koji smo došli ovde zaista moramo da se borimo, da u budućnosti stvorimo jednu modernu, jednu kulturnu, jednu jaku Srbiju koja nije više crna rupa na Balkanu i da ne prestajemo sa svojim radom, jakim radom, teškim radom sve dok sve velike sile na svetu ne budu o Srbiji govorile kao što je to Vudru Vilson govorio 191. godine. Živela Srbija.