Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi Predlog zakona o klimatskim promenama. Kako su klimatske promene globalni problem, one zahtevaju globalni odgovor kome svaka država u okviru svojih mogućnosti mora dati svoj doprinos.
Država Srbija kao članica Okvirne konvencije UN o promeni klime, opredelila se na sprovođenje aktivnosti koje će doprineti ovom cilju.
Usvajanje ovog zakona treba posmatrati i kao razvojnu šansu, kao mogućnost za nova zelena radna mesta, kao mogućnost za razvijanje novih privrednih subjekata.
Zakon ne smemo i uverena sam da nećemo posmatrati kao mrtvo slovo na papiru koje moramo ovde da usvojimo kako bi se usaglasili sa EU.
Ovaj krovni zakon mora sistematski i temeljno da uključi sve aktere društva kako bi Srbiju ostavili lepšu nego što smo je zatekli.
U narednom periodu neophodno je da se smanji emisija štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Predlog zakona propisuje izradu strategije sa nisko-ugljeničnim razvojem i aktuelnim planom, a rok za donošenje ove strategije je dve godine.
Na klimatske promene, pored emisije štetnih gasova, utiče i uopšteno gledanje, nebriga o ljudskoj sredini i zaštiti ljudske sredine. Moramo raditi na podizanju svesti, počevši od najmlađih generacija i edukacijom o značaju očuvanja životne sredine, a sa druge strane pooštravanjem kaznene politike za nesavesne građane.
Daću vam jedan nemili primer za koji ste verovatno svi čuli. Naime, dolazim iz opštine Surčin, gradske opštine koja se nalazi u glavnom gradu Beogradu, opštine kroz koju protiče reka Sava svojim tokom od oko 40 kilometara, opštine u kojoj se nalazi šuma Bojčin koja je zaštićeno prirodno dobro i predstavlja spomenik prirode.
Pre nekih mesec dana je neki nesavesni građanin u ovu prelepu opštinu nadomak Beograda istresao 22 tone otpada pilećih nogica na sedam različitih lokacija.
Podsetiću vas da je jedan lokacija bila na samo četiri kilometara od vodoizvorišta. Opština je po prijavi građanina vrlo brzo reagovala i locirala problem i komunalna inspekcija, ali i policija su bile uključene u rešavanje ovog problema. Opština je na zakonski način uklonila ovaj otpad, a koliko je to koštalo građane Surčina i građana Republike Srbije jeste da je samo kafileriji plaćeno 35 dinara po kilogramu ovog otpada, pa pomnožite 22 tone sa 35 dinara po kilograma, plus mehanizacija, plus ljudstvo koji su bili uključeni na uklanjanju ovog problema, a gde je vreme koje je utrošeno da bi se ovaj problem sanirao.
Moram samo da napomenem da je zahvaljujući brzoj akciji Opštine Surčin, Gradu Beogradu, izbegnuta ekološka katastrofa, jer se na samo četiri kilometara od jedne ove lokacije nalazi vodoizvorište sa koga se napajaju Beograđani pijaćom vodom.
Nadležnim organima je predat materijal i nadamo se da će ubrzo biti poznati počinioci ovog dela i privedeni zakonu, ali ja zaista ne znam koja bi bila kazna za ovako nehumani ljudski čin.
Procene pokazuju da su štete nastale klimatskim promenama u Srbiji negde oko sedam milijardi evra, ali to su samo štete od klimatskih promena. Gde su štete pojedinačnih i generalnih slučajeva, kao što smo imali u opštini Surčin?
Kako smo došli do 2021. godine i zašto se tek danas usvaja ovaj zakon? To su problemi koji su nagomilani decenijama i ne može ih rešiti samo jedan zakon o promeni klimatskih promena, ali smo svakako na dobrom putu.
Postavlja se pitanje zašto se tek danas usvaja ovakav zakon i da li smo mogli to ranije da usvojimo i zašto nismo? Nismo, poštovani građani Republike Srbije, jer je prethodna vlast gledala i sektor ekologije kao moguću šansu za svoje bogaćenje. Setimo se samo prethodnog ministra Olivera Dulića i njegovih poznatih afera, postavljenja optičkih kablova i firme „Nube“, zbog koje je on krivično i osuđen za zloupotrebu službenog položaja.
Setimo se akcije „Očistimo Srbiju“, gde je on jedino očistio budžet Republike Srbije, jer je ta akcija koštala preko pola miliona evra, a vidljivih rezultata na terenu nije bilo.
Da li su milioni koje je Oliver Dulić isisavao iz budžeta, iz Sektora zaštite životne sredine, završili na Mauricijusu? Da li je novac koji je zloupotrebljavan iz Ministarstva kulture završio na nekim egzotičnim ostrvima? Da li je novac koji je Dragan Đilas isisavao iz budžeta grada Beograda dok je bio gradonačelnik završio u državama koje su poznate kao poreski rajevi?
Dragan Đilas je u politiku ušao kao neko ko nije bio nešto naročit bogat, a iz politike je nakon osam godina vlasti izašao kao dosta bogat čovek, sa računima na Mauricijusu, u Švajcarskoj, sa kompanijama u Holandiji i Luksemburgu.
Ovo je samo deo onoga što znamo, a gde je ono što ne znamo šta taj čovek sve ima danas? Znamo ono bez čega su Beograđani ostali. Ostali su bez Pionirskog parka, dobili su najskuplji most na svetu, dobili su prenaduvane projekte, dobili su repliku Terazija koja služi danas samo kao ruglo građanima Beograda, a ostali su bez svog budžetskog novca.
Na tim svojim javnim glasilima danas Dragan Đilas, Marinika Tepić, Borko Stefanović i ostali lideri tzv. "opozicije" ne biraju reči kada se obraćaju nama i kada nas karakterišu, a samo zarad skupljanja jeftinih političkih poena kako bi se ponovo domogli vlasti i uspeli još koji milion državnog novca, budžetskog novca građana Republike Srbije da prebace na svoje privatne račune, ali mi im to nećemo dozvoliti.
Za kraj bih samo apelovala svim građanima Republike Srbije da se pridržavaju preporučenih mera i da se vakcinišu, jer je to jedini način da se vratimo normalnom životu, jer građani Republike Srbije za razliku od građana mnogo razvijenijih zemalja Evrope su u mogućnosti da se vakcinišu i imaju izbor vakcine kojom će se vakcinisati.
Ja ću u Danu za glasanje podržati ovaj zakon svakako. Hvala.