| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodne poslanice, pred nama se nalazi Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini.
Osnovni cilj donošenja novog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini jeste potpuno usklađivanje ove oblasti sa direktivama Evropske unije. Obzirom da je problem buke sve prisutniji i da buka u životnoj sredini može da predstavlja rizik po zdravlje ljudi, Evropska unija je 2002. godine usvojila direktivu o proceni i o upravljanju bukom u životnoj sredini.
Republike Srbija je donošenjem zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini 2009. godine delimično prenela obaveze iz direktive u svoje zakonodavstvo. Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ovu oblast uređuje koherentno, celovito i koncipiran je tako da sadrži devet poglavlja.
Osnovne odredbe zakona definišu predmet zakona. Buka na koju se odnosi zakon jeste buka kojoj su izloženi ljudi i to u izgrađenim područjima, javnim parkovima, tihim zonama anglomeracija, tihim zonama izvan naselja, ali i u blizini škola, bolnica i zona osetljivih na buku.
Propisuju se izuzeci od primene zakona. Tako se zakon ne odnosi na buku koja nastaje u radnoj sredini, u prevoznom sredstvu, buku iz susednog domaćinstva, vojnih aktivnosti, domaćih i divljih životinja ali i zvučnog oglašavanja zvona verskih objekata.
Subjekti zaštite od buke predstavljaju sve nivoe vlasti od jedinica lokalne samouprave, preko autonomne pokrajine, pa sve do republičkog nivoa, odnosno do Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Veoma je bitno da se naglasi da se ovim zakonom definišu i mere ali i uslovi zaštite od buke.
Preventivne mere se ogledaju u prostornom, urbanističkom i akustičkom planiranju, a uslovi zaštite od buke su indikatori buke i granične vrednosti.
Takođe, ovim zakonom predviđena je i izrada strateških karata buke i akcioni planovi, kako bi u narednom periodu poboljšali našu životnu sredinu.
Lično, veoma mi je drago što je ovo još jedan u nizu od zakona koje donosimo u oblasti zaštite životne sredine, jer životna sredina nije nešto što nama pripada, već je to nešto što smo pozajmili od budućih generacija.
I dok se SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, trudi da svaki segment našeg društva poboljša, počevši od velikih infrastrukturnih projekata, puteva, pruga, železnica, bolnica, dovođenjem stranih investitora, pojedinci izgrednici našeg društva trude se da na svaki mogući način degradiraju i predsednika Republike Srbije, ali i celo naše društvo. Njima je način političke borbe psovanje majke predsednika Aleksandra Vučića, najmonstruoznije vređanje dece predsednika, izmišljanje najgnusnijih laži i o predsedniku, ali i o njegovoj porodici, o svakom časnom i poštenom članu SNS.
Nije to pristojna Srbija. Pristojni građani naše Republike vide i napredak društva, vide da je nezaposlenost smanjena, vide nova radna mesta, znaju da imaju sigurni zdravstveni sistem koji se zaista lavovski bori u ovom trenutku protiv korona virusa. Pristojni građani Republike Srbije nemaju skrivene milione evra po celom svetu kao njihov gazda Dragan Đilas. Njihov jedini cilj jeste da uruše pristojno društvo, kako bi ponovo mogli da državni novac prelivaju na svoje privatne račune po celom svetu. A o njima samima upravo govore najbolje oni, oni koji nemaju program, nemaju političku viziju, a predstavnici su im brilijantni dvojkaši, oni koji su jedva završili srednju školu sa prosekom dva koma nešto daju sebi za pravo da komentarišu bilo koga od nas. Bojkot izbora im je izgovor, jer su i oni svesni da im je cenzus od 3% veoma visoko, nedostižan, skoro pa kao Aleksiću i prosek u školi. Njihov način političke borbe jeste psovanje, vređanje i laganje. Naš način političke borbe jeste napredak Srbije i to građani veoma dobro prepoznaju, ukazujući nam poverenje na izborima.
Upravo zbog svih građana Republike Srbije, zbog velike većine koja nam je ukazala poverenje, ali i zbog građana čije poverenje tek treba da pridobijemo rezultatima, moramo da se trudimo da radimo još više i još bolje.
I ovaj zakon o kom danas raspravljamo je još jedan korak napretka modernoj i stabilnoj Srbiji i uređenoj, kakvu njeni građani zaslužuju. Stoga ću zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode i Zakona o vodama.
Ova dva zakona su vrlo važna, kao i ostali zakoni koji se tiču sektora ekologije i zaštite životne sredine, jer upravo u ovim oblastima pogoduje političkom mešetarenju, te brojni opozicioni političari pod plaštom zaštite životne sredine izvrću naše reči, izvrću slova zakona, obmanjujući narod i skupljajući jeftine političke poene. Zato moramo stati jasno i građanima predstaviti ova zakonska rešenja. Stav i predsednika Republike i Vlade Republike Srbije jeste svakako zaštita životne sredine. Ovim izmenama i dopunama Zakona o vodama definišu se tačne mere za izgradnju mini hidroelektrana. Katastar za izgradnju mini hidroelektrana uspostavljen je još 1987. godine i svesni smo koliki i potencijal i resurs predstavljaju i brzi vodotoci naše Republike Srbije, ali i same vode naše Republike Srbije. U katastru je opisano 856 lokacija, kao moguće potencijalne lokacije za izgradnju mini hidroelektrana. Nedavno smo usvojili i Zakon o obnovljivim izvorima energije i upravo taj zakon i ovaj zakon jasno definišu da ne postoji mogućnost izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima.
Svesni smo u 21. veku koliki je značaj i energije i energenata i da je nemoguće zamisliti funkcionisanje današnjeg sveta bez električne energije. U Srbiji je dosta primetno neracionalno trošenje i električne i toplotne energije. Podsetila bih građane da se u ovom trenutku u Republici Srbiji dobija još uvek 75% električne energije iz termoelektrana i da smo jako svesni koliki to uticaj ima na životnu sredinu. I moramo svi zajedno nastojati da težimo ka obnovljivim izvorima energije i ka tzv. zelenoj energiji, ali moramo da napravimo balans, jer ne smemo nauštrb obnovljivih izvora energije i zelene energije da narušavamo životnu sredinu.
Proletos smo imali priliku da vidimo tzv. ekološki ustanak, paravan za politički protest u organizaciji pojedinaca koji na pitanjima ekologije pokušavaju da uberu političke poene. Na tom protestu videli smo i Zorana Lutovca i ostale lažne zaštitnike životne sredine. Sećamo se i kako su protestovali zbog izgradnje mini hidroelektrana na Staroj planini, a da ni u jednom momentu nisu građanima rekli i predstavili da je zabranjena izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenom području. Upravo na taj način oni izvrću i činjenice i obmanjuju narod. Zamislili su da se preko noći ugase i termoelektrane i Železara u Smederevu i rudnik u Boru. Niti je to moguće, niti je to realno.
Ono što možemo da radimo i što moramo da radimo jeste da donosimo uredbe i zakone, kako bi se zagađenje životne sredine svelo na minimum. Imali su 12 godina koje su prokockali. Nije ih zanimalo ni zagađenje vazduha, ali ni to što radnici u Boru i Smederevu nisu imali plate godinama. Ali to nije sprečilo Dragana Đilasa da upravo u Boru prisvoji jedan stan. Jedina njihova briga za zaštitu životne sredine svela se na onu akciju „Očistimo Srbiju“, tj. očistimo budžet, a da napune svoje budžete na Mauricijusu i Hong Kongu.
Sa druge strane, mi danas donosimo Zakon o zaštiti prirode kojim se definišu nedostaci i sve ono što je uočeno kao nedostatak u primeni samog Zakona o zaštiti životne sredine. Uspostavlja se ekološka mreža i uredbe o ekološkoj mreži. Ovim zakonom uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim zemljištima i vodnim objektima i druga pitanja od značaja za upravljanje vodama.
Ono što možemo, kao što rekoh, i što moramo jeste da donosimo uredbe i zakone, kako bi se zagađenje životne sredine svelo na minimum. Ali narod sve vidi i sve zna. Zna da ova interesna politička grupacija nema drugih ciljeva, osim da oslabi državu i uruši privredni rast i životni standard.
Kada smo pre 15 godina imali priliku da gledamo po Italiji proteste zbog nošenja prirodnog krzna, bilo je nezamislivo da neko u Srbiji kod nas protestuje zbog ekologije. Građani su tada, pre 15 godina, imali mnogo veće probleme osnovne egzistencije, jer nisu znali da li će imati redovne mesečne plate i kako će prehraniti porodicu.
Danas je Srbija ekonomski stabilna, imamo najveći ekonomski rast i u regionu i u Evropi. Auto-putevi se grade, imamo veći priliv stranih investicija i dobro je, sa jedne strane, da se kod ljudi budi svest o zaštiti okoline. Ali stiče se gorak ukus da su ovi protesti samo još jedna igranka tzv. opozicije. Ti problemi nisu nastali juče i ne mogu se rešiti u jednom danu. Naprotiv, nagomilavani su decenijama.
I dok Aleksandar Vučić radi upravo na rešavanju ovog, ali i mnogih drugih problema, kako bi imali stabilnu i razvijenu državu, opozicija, u nedostatku svojih ideja i programa, trudi se isključivo da uruši ugled i naše države, ali bavi se isključivo ličnim pretnjama predsedniku i njegovoj porodici. Nije normalno da im jedini vid političke borbe bude vređanje bilo koga ili pretnje. To se zaista ne sme dozvoliti, jer to nije pristojna Srbija. Nisu pristojni građani Republike Srbije oštetili i proneverili budžet, pa taj novac skrivali po tajnim računima po celom svetu. Njihov gazda Dragan Đilas smestio je po celom svetu i račune i ofšor kompanije, a za vreme vlasti upravo tog bivšeg režima penzije su isplaćivane iz kredita, jer su novac građana prelivali na svoje privatne račune. O njima najbolje govori njihov politički program, koji zapravo i nemaju.
U danu za glasanje ću, zajedno sa svojim kolegama, podržati set predloženih izmena i dopuna ovih zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalaze veoma važni sporazumi i ugovori koji se tiču velikih infrastrukturnih projekata koji su među najznačajnijim u ovom trenutku u Srbiji.
Ispred nas se nalaze sporazumi o unapređenju železničke infrastrukture, unapređenju ekologije, gasifikaciji Pirotskog okruga, tj. izgradnja gasovodne mreže Niš-Dimitrovgrad, ugovori o izgradnji koridora i autoputeva, među kojima je svakako možda najznačajniji i najinteresantniji Moravski koridor. Dužina Moravskog koridora je oko 112 kilometara i kraj njegove izgradnje se očekuje za 2024. godinu.
Kada govorimo o unapređenju železničke infrastrukture, ovim ugovorima predviđeno je ulaganje u obnove kritično važnih deonica i tunela kroz sam centar glavnog grada, ali i izgradnja druge faze glavne železničke stanice u centru Beograda.
Takođe, predviđeno je unapređenje pružnih prelaza i svi smo, nažalost, svesni činjenice kakvi su putni prelazi danas u Srbiji i da je neophodno njihovo renoviranje i adaptiranje. Sa druge strane, u železničku infrastrukturu nije ulagano decenijama unazad.
Nedavno smo imali priliku da kao članovi skupštinskog Odbora za saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, zajedno sa resornim ministrom, posetimo radove na izgradnji brze pruge Beograd-Novi Sad u Čortanovcima i zaista je to jedan veliki kapitalni projekat koji je impresivan. Ova pruga predstavlja jednu od najmodernijih pruga u ovom delu Evrope.
Ova deonica Beograd-Novi Sad, potom Beograd-Subotica je deo međunarodnog železničkog koridora Beograd-Budimpešta, a na dalje kasnije Beč, tako da, građani Beograda, a i Srbije, će biti u prilici da sednu u voz u Beogradu i za par sati budu u Budimpešti.
Koliko to predstavlja ekonomski važan napredak, možemo samo da zamislimo, jer Budimpešta je jedan veliki i turistički i ekonomski centar i koliko će to ubrzati razmenu i ljudi i roba i usluga, ali i same robe.
Ulaganje u putnu i železničku infrastrukturu nije samo puko povezivanje ljudi i mesta od tačke A do tačke B. To su veliki i važni kapitalni projekti koji vuku našu privredu napred, a samim tim i našu ekonomiju.
Ja dolazim iz opštine Surčin i u ovoj relativno maloj opštini očekujemo nekoliko velikih infrastrukturnih projekata. Trenutno je u izgradnji povezivanje autoputa „Miloš Veliki“ od Surčina do Novog Beograda i očekuje se izgradnja nacionalnog stadiona. Upravo ova dva velika infrastrukturna projekta veoma utiču na kvalitet građana opštine Surčin.
Naime, otvaranjem autoputa, povezivanjem ove opštine na sam autoput, očekuje nas otvaranje novih industrijskih zona, to znači dovođenje novih investitora i novih radnih mesta za naše građane.
Sa druge strane, izgradnja nacionalnog stadiona ne predstavlja izgradnju samo običnog terena za fudbal, već naprotiv, celog kompleksa i cele infrastrukture koja se tu od pratećih sadržaja očekuje.
Cene nekretnina u opštini Surčin već dosta rastu i procene su da će taj trend samo da se nastavi, a samim tim, ne rastu samo cene nekretnina u Surčinu, već raste i sam standard građana ove opštine.
Kada govorimo o lokalnim razvojima i lokalnim stvarima, moram da se osvrnem i na ugovor koji se tiče projekta razvoja koridora reke Save i reke Drine, kojim je predviđeno unapređenje zaštite od poplava i omogućavanje prekogranične saradnje u vodnim oblastima.
Veoma je važno da napomenem da će ovim projektom biti obuhvaćena izgradnja i sanacija nasipa na odabranim kritičnim područjima duž koridora reke Save i da će tako biti obnovljen nasip na reci Kolubari, koji štiti grad Obrenovac od poplava, ali i deo nasipa na Novom Beogradu. Svi se, nažalost, sećamo poplava iz 2014. godine i zaista ne smemo da dozvolimo da se tako nešto ponovi. Zato je ovo veoma važno za naše građane.
Ovim projektom je takođe predviđeno i ulaganje u lučku infrastrukturu u Sremskoj Mitrovici. Reka Sava prolazi i kroz opštinu Surčin u dužini od 40 kilometara i zaista smo svesni koliki je to turistički potencijal i koliko zapravo to predstavlja resurs.
Sva ova ulaganja i svi ovi sporazumi o kojima danas diskutujemo znače otvaranje novih radnih mesta, znače povećanje i plata i penzija.
Sinoć je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao da će prosečna plata u Srbiji u januaru naredne godine biti 612 evra, da je prosečna plata u Beogradu trenutno 705 evra, a da se očekuje u januaru naredne godine da prosečna plata u Beogradu bude 770 evra.
Zarade naglo skaču, jer smo zaista ojačali i kao država i kao društvo, ali smo bili spremni na teške ekonomske reforme, koje je upravo predsednik preduzeo, a mi smo ga pratili.
Mislim da zaista više o našoj politici, o politici SNS ne treba govoriti, jer zaista, kada se okrenete oko sebe, vidite građane koji imaju posao, koji imaju pristojne zarade, vidite da pored globalne ekonomske krize izazvane pandemijom korona virusa, mi nismo stali ni sa velikim kapitalnim projektima, da su mnoge škole, domovi zdravlja, bolnice u Srbiji obnovljene, a da će mnoge biti obnovljene u narednom periodu.
S druge strane, imate opoziciju koja se jedino bavi pretnjama, uvredama, iznosi neistine i laži i o predsedniku SNS, ali i o svakom članu SNS, i kojima je jedina politička poruka da je Aleksandar Vučić kriv. Kriv je valjda zato što više ne mogu da kradu državni novac i da ga prebacuju na svoje privatne račune po Mauricijusu i Hong Kongu, što ne mogu preko svojih ofšor kompanija da troše državni novac i da ih prebacuju na svoje privatne račune. To je jedini razlog besa i Đilasa i Obradovića i Tepićke i Jeremića. Nije njih briga niti za narod, niti za državu, već isključivo za njihov lični interes.
Ali, ja zaista ne želim da zamaram ni vas, drage kolege, ni vas, uvaženi predsedavajući, više o njima, jer najbolje o njima govore njihovi rezultati i njihovo delovanje i to da im je danas cenzus od 3% zaista visoko na lestvici izbora.
Ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati set ovih sporazuma koji se danas nalaze ispred nas. Hvala.
(Surčin, 23.05.2014.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Odbornik | Skupština grada Beograda | Grad | Mesečno | 10000.00 | RSD | 23.04.2014 - |
| Koordinator kancelarije za mlade | Gradska opština Surčin | Opština | Mesečno | 40000.00 | RSD | 23.01.2013 - |