Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalaze veoma važni sporazumi i ugovori koji se tiču velikih infrastrukturnih projekata koji su među najznačajnijim u ovom trenutku u Srbiji.
Ispred nas se nalaze sporazumi o unapređenju železničke infrastrukture, unapređenju ekologije, gasifikaciji Pirotskog okruga, tj. izgradnja gasovodne mreže Niš-Dimitrovgrad, ugovori o izgradnji koridora i autoputeva, među kojima je svakako možda najznačajniji i najinteresantniji Moravski koridor. Dužina Moravskog koridora je oko 112 kilometara i kraj njegove izgradnje se očekuje za 2024. godinu.
Kada govorimo o unapređenju železničke infrastrukture, ovim ugovorima predviđeno je ulaganje u obnove kritično važnih deonica i tunela kroz sam centar glavnog grada, ali i izgradnja druge faze glavne železničke stanice u centru Beograda.
Takođe, predviđeno je unapređenje pružnih prelaza i svi smo, nažalost, svesni činjenice kakvi su putni prelazi danas u Srbiji i da je neophodno njihovo renoviranje i adaptiranje. Sa druge strane, u železničku infrastrukturu nije ulagano decenijama unazad.
Nedavno smo imali priliku da kao članovi skupštinskog Odbora za saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, zajedno sa resornim ministrom, posetimo radove na izgradnji brze pruge Beograd-Novi Sad u Čortanovcima i zaista je to jedan veliki kapitalni projekat koji je impresivan. Ova pruga predstavlja jednu od najmodernijih pruga u ovom delu Evrope.
Ova deonica Beograd-Novi Sad, potom Beograd-Subotica je deo međunarodnog železničkog koridora Beograd-Budimpešta, a na dalje kasnije Beč, tako da, građani Beograda, a i Srbije, će biti u prilici da sednu u voz u Beogradu i za par sati budu u Budimpešti.
Koliko to predstavlja ekonomski važan napredak, možemo samo da zamislimo, jer Budimpešta je jedan veliki i turistički i ekonomski centar i koliko će to ubrzati razmenu i ljudi i roba i usluga, ali i same robe.
Ulaganje u putnu i železničku infrastrukturu nije samo puko povezivanje ljudi i mesta od tačke A do tačke B. To su veliki i važni kapitalni projekti koji vuku našu privredu napred, a samim tim i našu ekonomiju.
Ja dolazim iz opštine Surčin i u ovoj relativno maloj opštini očekujemo nekoliko velikih infrastrukturnih projekata. Trenutno je u izgradnji povezivanje autoputa „Miloš Veliki“ od Surčina do Novog Beograda i očekuje se izgradnja nacionalnog stadiona. Upravo ova dva velika infrastrukturna projekta veoma utiču na kvalitet građana opštine Surčin.
Naime, otvaranjem autoputa, povezivanjem ove opštine na sam autoput, očekuje nas otvaranje novih industrijskih zona, to znači dovođenje novih investitora i novih radnih mesta za naše građane.
Sa druge strane, izgradnja nacionalnog stadiona ne predstavlja izgradnju samo običnog terena za fudbal, već naprotiv, celog kompleksa i cele infrastrukture koja se tu od pratećih sadržaja očekuje.
Cene nekretnina u opštini Surčin već dosta rastu i procene su da će taj trend samo da se nastavi, a samim tim, ne rastu samo cene nekretnina u Surčinu, već raste i sam standard građana ove opštine.
Kada govorimo o lokalnim razvojima i lokalnim stvarima, moram da se osvrnem i na ugovor koji se tiče projekta razvoja koridora reke Save i reke Drine, kojim je predviđeno unapređenje zaštite od poplava i omogućavanje prekogranične saradnje u vodnim oblastima.
Veoma je važno da napomenem da će ovim projektom biti obuhvaćena izgradnja i sanacija nasipa na odabranim kritičnim područjima duž koridora reke Save i da će tako biti obnovljen nasip na reci Kolubari, koji štiti grad Obrenovac od poplava, ali i deo nasipa na Novom Beogradu. Svi se, nažalost, sećamo poplava iz 2014. godine i zaista ne smemo da dozvolimo da se tako nešto ponovi. Zato je ovo veoma važno za naše građane.
Ovim projektom je takođe predviđeno i ulaganje u lučku infrastrukturu u Sremskoj Mitrovici. Reka Sava prolazi i kroz opštinu Surčin u dužini od 40 kilometara i zaista smo svesni koliki je to turistički potencijal i koliko zapravo to predstavlja resurs.
Sva ova ulaganja i svi ovi sporazumi o kojima danas diskutujemo znače otvaranje novih radnih mesta, znače povećanje i plata i penzija.
Sinoć je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao da će prosečna plata u Srbiji u januaru naredne godine biti 612 evra, da je prosečna plata u Beogradu trenutno 705 evra, a da se očekuje u januaru naredne godine da prosečna plata u Beogradu bude 770 evra.
Zarade naglo skaču, jer smo zaista ojačali i kao država i kao društvo, ali smo bili spremni na teške ekonomske reforme, koje je upravo predsednik preduzeo, a mi smo ga pratili.
Mislim da zaista više o našoj politici, o politici SNS ne treba govoriti, jer zaista, kada se okrenete oko sebe, vidite građane koji imaju posao, koji imaju pristojne zarade, vidite da pored globalne ekonomske krize izazvane pandemijom korona virusa, mi nismo stali ni sa velikim kapitalnim projektima, da su mnoge škole, domovi zdravlja, bolnice u Srbiji obnovljene, a da će mnoge biti obnovljene u narednom periodu.
S druge strane, imate opoziciju koja se jedino bavi pretnjama, uvredama, iznosi neistine i laži i o predsedniku SNS, ali i o svakom članu SNS, i kojima je jedina politička poruka da je Aleksandar Vučić kriv. Kriv je valjda zato što više ne mogu da kradu državni novac i da ga prebacuju na svoje privatne račune po Mauricijusu i Hong Kongu, što ne mogu preko svojih ofšor kompanija da troše državni novac i da ih prebacuju na svoje privatne račune. To je jedini razlog besa i Đilasa i Obradovića i Tepićke i Jeremića. Nije njih briga niti za narod, niti za državu, već isključivo za njihov lični interes.
Ali, ja zaista ne želim da zamaram ni vas, drage kolege, ni vas, uvaženi predsedavajući, više o njima, jer najbolje o njima govore njihovi rezultati i njihovo delovanje i to da im je danas cenzus od 3% zaista visoko na lestvici izbora.
Ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati set ovih sporazuma koji se danas nalaze ispred nas. Hvala.