Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodne poslanice, pred nama se nalazi Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini.

Osnovni cilj donošenja novog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini jeste potpuno usklađivanje ove oblasti sa direktivama Evropske unije. Obzirom da je problem buke sve prisutniji i da buka u životnoj sredini može da predstavlja rizik po zdravlje ljudi, Evropska unija je 2002. godine usvojila direktivu o proceni i o upravljanju bukom u životnoj sredini.

Republike Srbija je donošenjem zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini 2009. godine delimično prenela obaveze iz direktive u svoje zakonodavstvo. Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ovu oblast uređuje koherentno, celovito i koncipiran je tako da sadrži devet poglavlja.

Osnovne odredbe zakona definišu predmet zakona. Buka na koju se odnosi zakon jeste buka kojoj su izloženi ljudi i to u izgrađenim područjima, javnim parkovima, tihim zonama anglomeracija, tihim zonama izvan naselja, ali i u blizini škola, bolnica i zona osetljivih na buku.

Propisuju se izuzeci od primene zakona. Tako se zakon ne odnosi na buku koja nastaje u radnoj sredini, u prevoznom sredstvu, buku iz susednog domaćinstva, vojnih aktivnosti, domaćih i divljih životinja ali i zvučnog oglašavanja zvona verskih objekata.

Subjekti zaštite od buke predstavljaju sve nivoe vlasti od jedinica lokalne samouprave, preko autonomne pokrajine, pa sve do republičkog nivoa, odnosno do Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Veoma je bitno da se naglasi da se ovim zakonom definišu i mere ali i uslovi zaštite od buke.

Preventivne mere se ogledaju u prostornom, urbanističkom i akustičkom planiranju, a uslovi zaštite od buke su indikatori buke i granične vrednosti.

Takođe, ovim zakonom predviđena je i izrada strateških karata buke i akcioni planovi, kako bi u narednom periodu poboljšali našu životnu sredinu.

Lično, veoma mi je drago što je ovo još jedan u nizu od zakona koje donosimo u oblasti zaštite životne sredine, jer životna sredina nije nešto što nama pripada, već je to nešto što smo pozajmili od budućih generacija.

I dok se SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, trudi da svaki segment našeg društva poboljša, počevši od velikih infrastrukturnih projekata, puteva, pruga, železnica, bolnica, dovođenjem stranih investitora, pojedinci izgrednici našeg društva trude se da na svaki mogući način degradiraju i predsednika Republike Srbije, ali i celo naše društvo. Njima je način političke borbe psovanje majke predsednika Aleksandra Vučića, najmonstruoznije vređanje dece predsednika, izmišljanje najgnusnijih laži i o predsedniku, ali i o njegovoj porodici, o svakom časnom i poštenom članu SNS.

Nije to pristojna Srbija. Pristojni građani naše Republike vide i napredak društva, vide da je nezaposlenost smanjena, vide nova radna mesta, znaju da imaju sigurni zdravstveni sistem koji se zaista lavovski bori u ovom trenutku protiv korona virusa. Pristojni građani Republike Srbije nemaju skrivene milione evra po celom svetu kao njihov gazda Dragan Đilas. Njihov jedini cilj jeste da uruše pristojno društvo, kako bi ponovo mogli da državni novac prelivaju na svoje privatne račune po celom svetu. A o njima samima upravo govore najbolje oni, oni koji nemaju program, nemaju političku viziju, a predstavnici su im brilijantni dvojkaši, oni koji su jedva završili srednju školu sa prosekom dva koma nešto daju sebi za pravo da komentarišu bilo koga od nas. Bojkot izbora im je izgovor, jer su i oni svesni da im je cenzus od 3% veoma visoko, nedostižan, skoro pa kao Aleksiću i prosek u školi. Njihov način političke borbe jeste psovanje, vređanje i laganje. Naš način političke borbe jeste napredak Srbije i to građani veoma dobro prepoznaju, ukazujući nam poverenje na izborima.

Upravo zbog svih građana Republike Srbije, zbog velike većine koja nam je ukazala poverenje, ali i zbog građana čije poverenje tek treba da pridobijemo rezultatima, moramo da se trudimo da radimo još više i još bolje.

I ovaj zakon o kom danas raspravljamo je još jedan korak napretka modernoj i stabilnoj Srbiji i uređenoj, kakvu njeni građani zaslužuju. Stoga ću zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode i Zakona o vodama.

Ova dva zakona su vrlo važna, kao i ostali zakoni koji se tiču sektora ekologije i zaštite životne sredine, jer upravo u ovim oblastima pogoduje političkom mešetarenju, te brojni opozicioni političari pod plaštom zaštite životne sredine izvrću naše reči, izvrću slova zakona, obmanjujući narod i skupljajući jeftine političke poene. Zato moramo stati jasno i građanima predstaviti ova zakonska rešenja. Stav i predsednika Republike i Vlade Republike Srbije jeste svakako zaštita životne sredine. Ovim izmenama i dopunama Zakona o vodama definišu se tačne mere za izgradnju mini hidroelektrana. Katastar za izgradnju mini hidroelektrana uspostavljen je još 1987. godine i svesni smo koliki i potencijal i resurs predstavljaju i brzi vodotoci naše Republike Srbije, ali i same vode naše Republike Srbije. U katastru je opisano 856 lokacija, kao moguće potencijalne lokacije za izgradnju mini hidroelektrana. Nedavno smo usvojili i Zakon o obnovljivim izvorima energije i upravo taj zakon i ovaj zakon jasno definišu da ne postoji mogućnost izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Svesni smo u 21. veku koliki je značaj i energije i energenata i da je nemoguće zamisliti funkcionisanje današnjeg sveta bez električne energije. U Srbiji je dosta primetno neracionalno trošenje i električne i toplotne energije. Podsetila bih građane da se u ovom trenutku u Republici Srbiji dobija još uvek 75% električne energije iz termoelektrana i da smo jako svesni koliki to uticaj ima na životnu sredinu. I moramo svi zajedno nastojati da težimo ka obnovljivim izvorima energije i ka tzv. zelenoj energiji, ali moramo da napravimo balans, jer ne smemo nauštrb obnovljivih izvora energije i zelene energije da narušavamo životnu sredinu.

Proletos smo imali priliku da vidimo tzv. ekološki ustanak, paravan za politički protest u organizaciji pojedinaca koji na pitanjima ekologije pokušavaju da uberu političke poene. Na tom protestu videli smo i Zorana Lutovca i ostale lažne zaštitnike životne sredine. Sećamo se i kako su protestovali zbog izgradnje mini hidroelektrana na Staroj planini, a da ni u jednom momentu nisu građanima rekli i predstavili da je zabranjena izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenom području. Upravo na taj način oni izvrću i činjenice i obmanjuju narod. Zamislili su da se preko noći ugase i termoelektrane i Železara u Smederevu i rudnik u Boru. Niti je to moguće, niti je to realno.

Ono što možemo da radimo i što moramo da radimo jeste da donosimo uredbe i zakone, kako bi se zagađenje životne sredine svelo na minimum. Imali su 12 godina koje su prokockali. Nije ih zanimalo ni zagađenje vazduha, ali ni to što radnici u Boru i Smederevu nisu imali plate godinama. Ali to nije sprečilo Dragana Đilasa da upravo u Boru prisvoji jedan stan. Jedina njihova briga za zaštitu životne sredine svela se na onu akciju „Očistimo Srbiju“, tj. očistimo budžet, a da napune svoje budžete na Mauricijusu i Hong Kongu.

Sa druge strane, mi danas donosimo Zakon o zaštiti prirode kojim se definišu nedostaci i sve ono što je uočeno kao nedostatak u primeni samog Zakona o zaštiti životne sredine. Uspostavlja se ekološka mreža i uredbe o ekološkoj mreži. Ovim zakonom uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim zemljištima i vodnim objektima i druga pitanja od značaja za upravljanje vodama.

Ono što možemo, kao što rekoh, i što moramo jeste da donosimo uredbe i zakone, kako bi se zagađenje životne sredine svelo na minimum. Ali narod sve vidi i sve zna. Zna da ova interesna politička grupacija nema drugih ciljeva, osim da oslabi državu i uruši privredni rast i životni standard.

Kada smo pre 15 godina imali priliku da gledamo po Italiji proteste zbog nošenja prirodnog krzna, bilo je nezamislivo da neko u Srbiji kod nas protestuje zbog ekologije. Građani su tada, pre 15 godina, imali mnogo veće probleme osnovne egzistencije, jer nisu znali da li će imati redovne mesečne plate i kako će prehraniti porodicu.

Danas je Srbija ekonomski stabilna, imamo najveći ekonomski rast i u regionu i u Evropi. Auto-putevi se grade, imamo veći priliv stranih investicija i dobro je, sa jedne strane, da se kod ljudi budi svest o zaštiti okoline. Ali stiče se gorak ukus da su ovi protesti samo još jedna igranka tzv. opozicije. Ti problemi nisu nastali juče i ne mogu se rešiti u jednom danu. Naprotiv, nagomilavani su decenijama.

I dok Aleksandar Vučić radi upravo na rešavanju ovog, ali i mnogih drugih problema, kako bi imali stabilnu i razvijenu državu, opozicija, u nedostatku svojih ideja i programa, trudi se isključivo da uruši ugled i naše države, ali bavi se isključivo ličnim pretnjama predsedniku i njegovoj porodici. Nije normalno da im jedini vid političke borbe bude vređanje bilo koga ili pretnje. To se zaista ne sme dozvoliti, jer to nije pristojna Srbija. Nisu pristojni građani Republike Srbije oštetili i proneverili budžet, pa taj novac skrivali po tajnim računima po celom svetu. Njihov gazda Dragan Đilas smestio je po celom svetu i račune i ofšor kompanije, a za vreme vlasti upravo tog bivšeg režima penzije su isplaćivane iz kredita, jer su novac građana prelivali na svoje privatne račune. O njima najbolje govori njihov politički program, koji zapravo i nemaju.

U danu za glasanje ću, zajedno sa svojim kolegama, podržati set predloženih izmena i dopuna ovih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalaze veoma važni sporazumi i ugovori koji se tiču velikih infrastrukturnih projekata koji su među najznačajnijim u ovom trenutku u Srbiji.

Ispred nas se nalaze sporazumi o unapređenju železničke infrastrukture, unapređenju ekologije, gasifikaciji Pirotskog okruga, tj. izgradnja gasovodne mreže Niš-Dimitrovgrad, ugovori o izgradnji koridora i autoputeva, među kojima je svakako možda najznačajniji i najinteresantniji Moravski koridor. Dužina Moravskog koridora je oko 112 kilometara i kraj njegove izgradnje se očekuje za 2024. godinu.

Kada govorimo o unapređenju železničke infrastrukture, ovim ugovorima predviđeno je ulaganje u obnove kritično važnih deonica i tunela kroz sam centar glavnog grada, ali i izgradnja druge faze glavne železničke stanice u centru Beograda.

Takođe, predviđeno je unapređenje pružnih prelaza i svi smo, nažalost, svesni činjenice kakvi su putni prelazi danas u Srbiji i da je neophodno njihovo renoviranje i adaptiranje. Sa druge strane, u železničku infrastrukturu nije ulagano decenijama unazad.

Nedavno smo imali priliku da kao članovi skupštinskog Odbora za saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, zajedno sa resornim ministrom, posetimo radove na izgradnji brze pruge Beograd-Novi Sad u Čortanovcima i zaista je to jedan veliki kapitalni projekat koji je impresivan. Ova pruga predstavlja jednu od najmodernijih pruga u ovom delu Evrope.

Ova deonica Beograd-Novi Sad, potom Beograd-Subotica je deo međunarodnog železničkog koridora Beograd-Budimpešta, a na dalje kasnije Beč, tako da, građani Beograda, a i Srbije, će biti u prilici da sednu u voz u Beogradu i za par sati budu u Budimpešti.

Koliko to predstavlja ekonomski važan napredak, možemo samo da zamislimo, jer Budimpešta je jedan veliki i turistički i ekonomski centar i koliko će to ubrzati razmenu i ljudi i roba i usluga, ali i same robe.

Ulaganje u putnu i železničku infrastrukturu nije samo puko povezivanje ljudi i mesta od tačke A do tačke B. To su veliki i važni kapitalni projekti koji vuku našu privredu napred, a samim tim i našu ekonomiju.

Ja dolazim iz opštine Surčin i u ovoj relativno maloj opštini očekujemo nekoliko velikih infrastrukturnih projekata. Trenutno je u izgradnji povezivanje autoputa „Miloš Veliki“ od Surčina do Novog Beograda i očekuje se izgradnja nacionalnog stadiona. Upravo ova dva velika infrastrukturna projekta veoma utiču na kvalitet građana opštine Surčin.

Naime, otvaranjem autoputa, povezivanjem ove opštine na sam autoput, očekuje nas otvaranje novih industrijskih zona, to znači dovođenje novih investitora i novih radnih mesta za naše građane.

Sa druge strane, izgradnja nacionalnog stadiona ne predstavlja izgradnju samo običnog terena za fudbal, već naprotiv, celog kompleksa i cele infrastrukture koja se tu od pratećih sadržaja očekuje.

Cene nekretnina u opštini Surčin već dosta rastu i procene su da će taj trend samo da se nastavi, a samim tim, ne rastu samo cene nekretnina u Surčinu, već raste i sam standard građana ove opštine.

Kada govorimo o lokalnim razvojima i lokalnim stvarima, moram da se osvrnem i na ugovor koji se tiče projekta razvoja koridora reke Save i reke Drine, kojim je predviđeno unapređenje zaštite od poplava i omogućavanje prekogranične saradnje u vodnim oblastima.

Veoma je važno da napomenem da će ovim projektom biti obuhvaćena izgradnja i sanacija nasipa na odabranim kritičnim područjima duž koridora reke Save i da će tako biti obnovljen nasip na reci Kolubari, koji štiti grad Obrenovac od poplava, ali i deo nasipa na Novom Beogradu. Svi se, nažalost, sećamo poplava iz 2014. godine i zaista ne smemo da dozvolimo da se tako nešto ponovi. Zato je ovo veoma važno za naše građane.

Ovim projektom je takođe predviđeno i ulaganje u lučku infrastrukturu u Sremskoj Mitrovici. Reka Sava prolazi i kroz opštinu Surčin u dužini od 40 kilometara i zaista smo svesni koliki je to turistički potencijal i koliko zapravo to predstavlja resurs.

Sva ova ulaganja i svi ovi sporazumi o kojima danas diskutujemo znače otvaranje novih radnih mesta, znače povećanje i plata i penzija.

Sinoć je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao da će prosečna plata u Srbiji u januaru naredne godine biti 612 evra, da je prosečna plata u Beogradu trenutno 705 evra, a da se očekuje u januaru naredne godine da prosečna plata u Beogradu bude 770 evra.

Zarade naglo skaču, jer smo zaista ojačali i kao država i kao društvo, ali smo bili spremni na teške ekonomske reforme, koje je upravo predsednik preduzeo, a mi smo ga pratili.

Mislim da zaista više o našoj politici, o politici SNS ne treba govoriti, jer zaista, kada se okrenete oko sebe, vidite građane koji imaju posao, koji imaju pristojne zarade, vidite da pored globalne ekonomske krize izazvane pandemijom korona virusa, mi nismo stali ni sa velikim kapitalnim projektima, da su mnoge škole, domovi zdravlja, bolnice u Srbiji obnovljene, a da će mnoge biti obnovljene u narednom periodu.

S druge strane, imate opoziciju koja se jedino bavi pretnjama, uvredama, iznosi neistine i laži i o predsedniku SNS, ali i o svakom članu SNS, i kojima je jedina politička poruka da je Aleksandar Vučić kriv. Kriv je valjda zato što više ne mogu da kradu državni novac i da ga prebacuju na svoje privatne račune po Mauricijusu i Hong Kongu, što ne mogu preko svojih ofšor kompanija da troše državni novac i da ih prebacuju na svoje privatne račune. To je jedini razlog besa i Đilasa i Obradovića i Tepićke i Jeremića. Nije njih briga niti za narod, niti za državu, već isključivo za njihov lični interes.

Ali, ja zaista ne želim da zamaram ni vas, drage kolege, ni vas, uvaženi predsedavajući, više o njima, jer najbolje o njima govore njihovi rezultati i njihovo delovanje i to da im je danas cenzus od 3% zaista visoko na lestvici izbora.

Ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati set ovih sporazuma koji se danas nalaze ispred nas. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, narodni poslanici, pred nama se nalaze dva veoma važna zakonska rešenja, a tiču se visokog obrazovanja u Srbiji.

Pre nego što se okrenem na ova dva zakonska rešenja koja su pred nama, moram da ukažem na neke statističke podatke.

Iako nam deluje da svi idu u osnovu školu, jer je osnovno obrazovanje obavezno po zakonu, statistika govori da danas u Srbiji ima preko 850 hiljada odraslih ljudi koji nemaju završeno osnovno obrazovanje.

Nepismenih imamo oko 2% građana, a svaka peta osoba u Srbiji nema diplomu srednje škole.

Kada ovako krenem, dolazimo do podataka da je visoko obrazovanih u Srbiji negde oko 10% i to su zvanični podaci prema popisu iz 2011. godine, iako imamo subjektini osećaj da ljudi koji studiraju i pohađaju visokoškolsko obrazovanje ima mnogo više.

Kao što rekoh, ovo su podaci iz 2011. godine iz zvaničnog popisa i nadam se da će naredne godine popis stanovništva ukazivati na nešto bolje podatke.

Ministarstvo potpomognuto Vladom Republike Srbije dosta je uradilo po ovom pitanju i imali smo priliku da čujemo u uvodnim izlaganjima o donetim strategijama, ali veliki posao je pred vama.

Moramo se svi zajedno truditi da ove porazne statističke podatke ispravimo, jer ulaganje u obrazovanje je, u stvari, ulaganje u budućnost, u to ko će sutra rukovoditi državom, ko će vas naslediti u ministarskoj fotelji, ali i ko će nas sutra lečiti.

Predlog zakona koji se odnosi na studentsko organizovanje je veoma značajan zato što je, nažalost, u prethodnom periodu bilo i zloupotreba u studentskim organizacijama, a studentske organizacije imaju veoma važnu ulogu u jednom društvu. Sa jedne strane, moraju da zastupaju interese studenata, a sa druge strane da nađu kompromisna rešenja i sa fakultetom i sa univerzitetom, ali i sa ministarstvom.

Čuli smo da izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koji je na snazi od 2017. godine, uspostavljaju se odgovarajući pravni okviri i potrebni uslovi da nacionalno akreditaciono telo u potpunosti ispuni evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Kada govorimo o akreditaciji visokoškolskih ustanova, ne mogu a da se ne osvrnem na mnoštvo privatnih kako srednjih, tako i visoko obrazovnih ustanova.

Kao student Beogradskog univerziteta znam šta znači studirati i steći visoko obrazovanje na Beogradskom univerzitetu i 240 ESPB poena.

Beogradski univerzitet danas napreduje na Šangajskoj listi po mnogim oblastima, ali na Šangajskoj listi se danas nalazi i Novosadski i Niški univerzitet, što je svakako za pohvalu.

Možda je moj subjektivni osećaj da pojedine visokoškolske ustanove možda malo i ruše ugled obrazovanja u Srbiji i zaista je neophodno da se u narednom periodu podrobnije pozabavite sa pitanjem školskih programa koji se sprovode na tim ustanovama.

Za vreme bivšeg žutog tajkunskog režima školstvo u Srbiji je bilo u očajnom stanju, počevši od toga da je upravo Beogradski univerzitet u jednom momentu se nije nalazio na Šangajskoj listi, do toga da je upravo za vreme njihove vlasti otvoreno niz nekih privatnih fakulteta koji su više ličili na to da dele diplome, nego da pruže znanje budućim akademskim građanima ove države.

Takođe, sećamo se niza štrajkova prosvetnih radnika, ljudi koji su nosioci ovog društva. Bili su skrajnuti na ivicu ovog društva, kako po materijalnom, tako i po društvenom ugledu. Infrastruktura u školstvu je bila očajna. Pokušali su nedavno da izvrnu ruglu kada je naš kolega Luka Kebara iznosio činjenice kako škole u Srbiji nisu imale funkcionalne toalete i nisu mnoge škole imale ni normalan toalet, ni prozore, nisu krečene decenijama, nisu imale normalne table, nisu imale osnovna sredstva za rad, a oni su imali svoje privatne račune po Mauricijusu, Hongkongu, gde su slagali novac koji su besomučno otimali od naroda i nije ih zanimalo ni obrazovanje, ni nauka, ni kultura. Nije ih zanimala Srbija. Jedino ih je zanimao lični interes i bogaćenje na grbači naroda. Ne smemo dozvoliti da se te političke pošasti ikada više vrate na političku scenu.

Danas se u Srbiji ulaže u obrazovanje i u nauku. Preduslov jednog razvijenog društva jeste obrazovan narod i mnogo je posla pred vama, ali i pred nama.

Uveli smo dualno obrazovanje. Pokazali smo spremnost i fleksibilnost našeg obrazovanja i školskog sistema tokom jeka pandemije korona virusa. Našim đacima je bilo omogućeno obrazovanje. Naše obrazovanje prati digitalizaciju u Srbiji, pa tako danas u upotrebi imamo i elektronske dnevnike, onlajn predavanja i seminare, a trudimo se da svaka osnovna škola u Srbiji ima digitalnu interaktivnu tablu.

Sa ponosom mogu da kažem da je Skupština Grada Beograda usvojila Odluku da će svaki učenik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole dobiti tablet uređaj sa pristupom internetu i udžbenike u elektronskoj verziji.

Škole u Srbiji se obnavljaju i ulaže se u infrastrukturu školstva. To je obrazovni sistem kome težimo i kako želimo da bude. Kao što rekoh, ne smemo dozvoliti da se pošasti poput Đilasa, Jeremića, Tepić ikada vrate na političku scenu Srbije upravo zbog naše dece i njihovog obrazovanja.

Kao akademski građanin ove zemlje i kao narodni poslanik, čast mi je uvek da i diskutujem, a i da glasam za zakone koji se tiču obrazovanja. Znam koliki je prioritet i Vladi Republike Srbije, ali i predsedniku Aleksandru Vučiću upravo ulaganje u obrazovanje i nesumnjivo je da vas mnogo očekuje posla u ovoj oblasti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o PIO. Sam sistem penzijskog i invalidskog osiguranja pretrpeo je od 2002. godine niz reformskih promena, a sve u cilju stvaranja uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema koji treba da obezbedi ekonomsku i pravnu sigurnost, ali i socijalni položaj svih sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Ovaj sistem obuhvata oko milion i 600 hiljada građana koji su trenutno penzioneri, ali i sve nas jer je negde prirodan tok da ćemo svi završiti u tom sistemu penzijskog osiguranja. Veoma je važno da napomenem da se ovim izmenama i dopunama ovog zakona nisu obuhvaćene izmene uslova za sticanje prava na starosnu penziju.

Izmene zakona se odnose pre svega na preciziranje odredaba koje se odnose na osiguranike koji svoje poslove obavljaju u sektoru poljoprivredne delatnosti, samostalnih delatnosti i na ljude koji su ostvarili pravo na inostranu penziju, utvrđivanje visine prevremene penzije, kao i dovođenje korisnika porodične penzije u ravnopravan položaj.

Sve ove izmene, ali i još niz izmena uz ove donose se u cilju prevazilaženja problema sa kojima se susrećemo u praksi, a u skladu su sa Ustavom Republike Srbije. Razlozi za donošenje ovih izmena proizilaze iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije koji zbog prihvatanja socijalnog programa Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije i priprema za privatizaciju nisu mogli da ostvare pravo na penziju te 2014. godine zbog izmenjenih uslova sticanja starosne penzije.

Te 2014. godine tada premijer, a danas predsednik Republike Aleksandar Vučić preduzeo je teške ekonomske reforme i niz nepopularnih mera kako bi konsolidovali naše javne finansije, ali mi nismo ostavili ljude koji su ostali bez posla usled privatizacija bez rešenja. Napravljeno je prelazno rešenje o sticanju prava na privremenu starosnu penziju jer nije normalno da neko ko je proveo svoj čitavi radni vek u fabrici na dve godine do penzije traži novi posao.

Žuti tajkunski režim takvi građani nisu zanimali. Zanimalo ih je kako da samo što pre sprovedu privatizacije po svoj bratskoj liniji. Sećamo se cifre da su ostavili preko 500 hiljada građana bez posla, ali i bez ikakvog rešenja. Bivši režim je i sistem PIO održavao na veštački način tako što su uzimali kredite sa katastrofalnim kamatnim stopama i od tog novca su isplaćivali penzije. Takav sistem nije bio dugoročno održiv i upravo penzioneri, tih milion i 600 hiljada građana je te 2014. godine podnelo najveći teret ekonomskih reformi i mi im na tome moramo biti zahvalni. Penzije su tada smanjene, ali su građani, penzioneri pre svega bili svesni da je bolje da se penzije smanje i da budu isplaćene smanjene na normalan način nego da se zadužujemo suludo i da dođemo u situaciju da nemamo odakle da im isplatimo penzije.

Pozitivni ekonomski rezultati omogućili su da nakon svih ovih restriktivnih mera koje smo bili prinuđeni da uvodimo uslede mere koje pozitivno utiču na korisnike, povećanje primanja penzionera, usklađivanje penzija, ali i davanje jednokratnih pomoći. Sve ovo ne bi bilo moguće bez velikih infrastrukturnih projekata, bez stranih investicija, bez ulaganja u privredu, bez svega onoga što ulažemo i što vuče našu privredu napred, a samim tim i našu ekonomiju.

Sve ovo navedeno potvrđuje da je ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema PIO prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i zapošljavanju čime će se napraviti pozitivan odnos između broja osiguranika i broja penzionera sa druge strane i dok Aleksandar Vučić radi upravo i na rešavanju i ovog problema, ali i mnogih drugih problema kako bi imali stabilnu i razvijenu državu opozicija u nedostatku svojih ideja i programa trudi se isključivo kako da uruši ugled i naše države, ali se i bavi isključivo samo sa ličnim pretnjama predsedniku i njegovoj porodici.

Smatram da su poslednji napadi i na predsednika i na njegovog brata, ali i na celu njegovu porodicu za svaku osudu i da moramo kao društvo da reagujemo na to. Da nije normalno da im je jedini vid političke borbe bude lično vređanje bilo koga, ali i pretnje. To se ne sme dozvoliti i to nije pristojna Srbija. Nisu pristojni građani Republike Srbije oštetili i proneverili budžet, pa taj novac skrivali po celom svetu po računima.

Njihov gazda Dragan Đilas smestio je po celom svetu svoje i račune i of šor kompanije. Za vreme vlasti tog bivšeg režima upravo su penzije isplaćivane iz kredita jer su novac građana prelivali isključivo na svoje račune. O njima najbolje govori njihov politički program koji u stvari i nemaju.

Za sve ove izmene, poštovana ministarko, za brojne koje tek trebamo da donesmo u narednom periodu imaćete našu podršku. Ja ću zajedno sa kolegama iz svoje poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, podržati set predloženih izmena i dopuna zakona. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi izveštaji komisija koje su pod nadležnosti rada ovog visokog doma. Između ostalog, nalazi se i Izveštaj Komisije za kontrolu pomoći Vlade Republike Srbije.

Svesni smo koliko je teška bila 2020. godina, a svet je pogodila jedna od najvećih kriza zvana pandemija korona virusa. Naša privreda je bila zaključana tokom 45 dana. Svet je na trenutak stao. Pomoć države tokom 2020. godine je bila od izuzetne važnosti.

Naša država se odgovorno ponašala tokom jeka pandemije, štiteći pre svega zdravlje građana Republike Srbije. Nismo imali tužne scene koje smo viđali širom Evrope masovnih otpuštanja, niti to da ljudi čekaju u kilometarskim redovima kako bi im bila pružena medicinska pomoć. Naprotiv, nijednom našem građaninu nije bila uskraćena adekvatna medicinska pomoć. Među prvima smo nabavljali i medicinsku opremu, imali smo dovoljan broj respiratora, testova, otvarali privremene kovid bolnice.

Pokazali smo odgovoran krizni menadžment, gde je moguće da tokom pandemije izgradimo dve nove kovid bolnice u Batajnici i u Kruševcu, a treća je trenutno u izgradnji u Novom Sadu.

Najveći teret ove krize je upravo država preuzela na sebe. Mi nismo mahali sa milijardama koje nemamo i obećavali, već naprotiv, Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić su veoma trezveno i savesno odabrali najbolji paket mera pomoći privredi i društvu za koji smo imali mogućnosti.

Tokom 2020. godine pomoć privredi je bila izuzetno značajna. Imali smo isplate u vidu od tri minimalne plate privrednicima, velikim, malim, srednjim i mikro preduzećima, strateški su pomagane grane koje su bile upravo najpogođenije pandemijom korona virusom, turizam i ugostiteljstvo. Imali smo pomoć i hotelijerima i autobuskim prevoznicima, a pomoć građanima je bila u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti za sve punoletne građane koji su želeli da prihvate tu pomoć.

Ovim helikopter novcem mi smo podstakli privredu tokom 2020. godine.

Sećamo se kako je opozicija sa podsmehom upravo napadala ovu pomoć građanima u vidu od 100 evra, ali isto se tako sećamo da su se skoro svi uredno prijavili za ovu pomoć države.

Pomoć države za prevazilaženje krize usled pandemije korona virusa nastavljena je i tokom 2021. godine i imali smo priliku da čujemo ovde tokom usvajanja budžeta, ali i tokom usvajanja prvog rebalansa budžeta da čujemo kolika je pomoć i koliko će iznositi pomoć privredi, ali i građanima. Skoro svakog meseca tokom 2021. godine imamo neki vid pomoći privredi ili građanima. Svim građanima koji to budu želeli tokom 2021. godine biće isplaćeno dva puta po 30 evra. Prva pomoć je već isplaćena, dok nas druga pomoć očekuje. Nezaposlenim licima će biti isplaćeno još po 60 evra 14. juna i penzionerima dodatnih 50 evra.

Ne smemo zaboraviti pomoć države zdravstvenom sektoru tokom pandemije korona virusa, da su zdravstveni radnici imali značajna povećanja plate, da su imali jednokratne pomoći, da su mnoge bolnice, domovi zdravlja opremljeni i renovirani upravo tokom krize. Sve ovo ne bismo mogli da naše finansije nisu konsolidovane i nisu stabilne.

Godine 2014, tadašnji premijer, a danas predsednik Republike, Aleksandar Vučić preduzeo je niz nepopularnih mera kako bi upravo konsolidovao naše finansije koje nisu bile konsolidovane u tom momentu. Tokom prethodnog perioda otvoren je značajan broj fabrika i pogona širom Srbije, ulagano je strateški u poljoprivredu i u velike kapitalne projekte, a kao rezultat svega toga imamo da danas možemo odgovorno da stanemo pred krizu.

Godinu 2020. smo završili sa najmanjim padom BDP-a u Evropi. Među prvima smo obezbedili vakcine, i to dovoljan broj vakcina za sve naše građane od četiri različita proizvođača. Za to vreme opozicija samo sedi vrlo udobno u svojim foteljama i kritikuje svaki napredak naše države. Svaka pomoć, svaka nova otvorena fabrika, svako novo radno mesto, svaki novi metar novog puta naišao je na njihovu osudu.

Sećamo se kako je Dragan Đilas kritikovao vakcine, kako je sumnjao u njihovu ispravnost, a prvi je stao u redove da se vakciniše. Nije stalno ni Đilasu, ni Mariniki, ni Bošku Obradoviću niti do napretka Srbije niti do novih radnih mesta, novih bolnica, već isključivo do njihovog ličnog interesa i bogaćenja. Videli smo sa kolikim kapitalom raspolaže njihov gazda. Da li je on najbogatiji predstavnik bivšeg režima ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, mnogo ih je, ali da je najgramziviji svakako možemo sa sigurnošću da potvrdimo. Nije mu bilo dovoljno što je svoj kapital uvećao za 619 miliona evra dok je bio na vlasti, već sada traži nacionalne frekvencije za svoje privatne televizije kako bi još malo uvećao svoj kapital. Ali, ne želim ni vas, drage kolege, ni vas uvaženi gosti da zamaram sa njima, jer o njima najbolje govore upravo rezultati i volja građana. Danas je za njih cenzus od 3%, kao što možemo da vidimo, veoma visoko na lestvici.

Ono što smo imali priliku da čujemo u uvodnim izlaganjima i što je najbitnije, jeste da su sve ove pomoći koje je država davala u skladu i sa Ustavom Republike Srbije i sa zakonima, ali i sa evropskim propisima.

Još jednom, ja bih apelovala na sve građane da se vakcinišu, jer imaju tu mogućnost. Masovna imunizacija je jedini izlazak iz ove krize. Kao što vidimo, Beograd je danas na 50% vakcinisanih građana i Beograd se danas polako otvara.

Ovom prilikom bih želela i da čestitam slavu Beogradu, Spasovdan.

U danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću set predloženih mera. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, kao zakon od izuzetnog značaja.

Ovim zakonom se štite investicije, a svako neovlašćeno otkrivanje poslovne tajne je kažnjivo. Ovo je veoma značajno za proizvođački sektor jer na ovaj način se štite upravo proizvođači.

Zakonom o zaštiti poslovne tajne, štite se privredni subjekti od nelojalne konkurencije. Poslovna tajna mora imati komercijalnu vrednost, da bi bila okarakterisana kao takva.

Cilj ovog zakona je zaštita investicije, i zaštite privrednih subjekata koji se nalaze u proizvodnji upravo od nelojalne konkurencije.

Ovim zakonom štitimo i male proizvođače, ali i naše velike kompanije i poboljšavamo poslovni ambijent u Srbiji, te tako postajemo atraktivnije mesto za direktne strane investicije.

Samim zakonom je definisano koja forma predstavlja poslovnu tajnu, preciziraju se slučajevi odavanja i otkrivanja poslovne tajne.

Preciziraju se slučajevi nezakonitog otkrivanja poslovne tajne, ali i proširuje se opseg otkrivanja poslovne tajne, koje nije kažnjivo, kada poslovnu tajnu otkriva uzbunjivač ili novinar. Ovo je veoma bitno da naglasimo, upravo zbog tzv. istraživačkih novinara, ali i sve češće pojave lažnih uzbunjivača.

Smisao ovog zakona je definisanje poslovne tajne, i zaštita privrede, od svakog neovlašćenog odavanja, kopiranja, umnožavanja poslovne tajne kao takve.

Mi ovaj zakon donosimo, kako bi poboljšali poslovni ambijent u Srbiji, i koji direktno utiče na standard svakog građanina Republike Srbije, stvarajući bolju i lepšu Srbiju, kakvu njeni građani zaslužuju.

Bivši režim je poslovnu tajnu koristio kao idealno pokriće za sve njihove pljačkaške privatizacije, pod velom poslovne tajne, sklapali su štetne ugovore i privatizovali na desetine javnih preduzeća, pred građanima im je bilo idealno da kažu kako ih poslovna tajna obavezuje da ne mogu da otkrivaju pojedine podatke iz ugovora, a narod je ostajao bez posla, država bez fabrika, a oni su se za to vreme besomučno bogatili.

Ne znamo sa sigurnošću da li je Dragan Đilas najbogatiji predstavnik bivšeg režima, ali da je najgramziviji, možemo sa sigurnošću da potvrdimo.

Nije mu bilo dovoljno što je za vreme dok je bio gradonačelnik svoj profit i kapital uvećao za 619 miliona, što se i na projektima Most na Adi, ali i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, ali i na mnogim drugim projektima koji su plaćeni po nekoliko puta desetina više nego što je njihova realna cena besomučno obogatio.

Dok je za se to vreme ostavio dug u gradskoj kasi duplo veći od njegovog kapitala, preko 1,2 milijarde evra, danas je njemu jedino bitno da njegove privatne televizije koje služe isključivo kao njegova javna glasila dobiju nacionalnu frekvenciju, verovatno kako bi se još malo obogatio.

Za razliku od bivšeg žutog tajkunskog režima koji je devastirao ovu državu i koji je koristio svaku priliku da državni novac prelije u svoje džepove, Aleksandru Vučiću i SNS prioritet je jaka i stabilna Srbija koja jasno stoji na evropskom putu, ali koja ima isto tako prijatelje i na istoku i na zapadu, koja predstavlja stožer u regionu.

U prethodnom periodu pokazali smo odličan krizni marketing i naša država nije stala tokom teške 2020. godine, iako je naša privreda bila zaključana tokom 45 dana, već naprotiv, uspeli smo da smanjimo nezaposlenost, povećali smo prosečnu zaradu u Srbiji, direktne strane investicije nisu stale, nego naprotiv, imali smo mnogo više od očekivani, imali smo u ukupnom zbiru duplo više direktnih stranih investicija nego sve zemlje i države regiona zajedno. Završili smo jednu jako tešku godinu i iscrpnu, koja je paralisala čitav svet pandemijom korona virusa sa najmanjim padom BDP.

Kao što rekoh, poverenje građana koje su nam ukazali, koje nam ukazuju na svakim izborima, obavezuje nas da radimo još više i još bolje kako bi Srbiju učinili lepšim mestom za život.

Poverenje građana je velika nagrada, ali i velika kazna. Danas su predstavnici žutog tajkunskog režima na političkom smetlištu voljom građana, i ja lično smatram da im je tamo i mesto.

U danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama predložiti, predloženi set zakona.

Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se nalaze dva jako bitna zakona, Zakon o akcizama i Zakon o ličnoj karti.

Zakon o ličnoj karti donet je još 2006. godine, a poslednja izmena ovog zakona rađena je pre šest godina. Stvorili su se uslovi za promenu ovog zakona koji su u smeru digitalizacije, a u cilju lakšeg ostvarivanja prava građana, tako i radi povećanja opšte bezbednosti. Naime, ovim izmenama zakona smanjujemo odlaske na šaltere, smanjujemo bespotrebnu papirologiju, ali ono što je najbitnije smanjujemo vreme i troškove građana Republike Srbije.

Neke od najbitnijih stavki izmena ovog zakona jesu da ukoliko dođe do gubitka lične karte, građani više neće morati da objavljuju nevažećom ličnu kartu u „Službenom glasniku“, već će to po dužnosti MUP na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objaviti je nevažećom. Samo na ovom primeru možemo da vidimo kolika je ušteda i vremena i novca naših građana. Takođe, u samom mikro čipu na ličnoj karti upisuju se i sertifikati za elektronsku identifikaciju i kvalifikovani elektronski potpisi, čime lična karta postaje sredstvo za identifikovanje na daljinu, odnosno kvalifikovano sredstvo za kreiranje elektronskog potpisa visokog nivoa pouzdanosti.

Svi smo svedoci krize izazvane pandemijom korona virusom i koje smo benefite imali od digitalizacije. Naša država je otpočela proces digitalizacije, ali nažalost za vreme pandemije korona virusa školstvo je moralo da se prebaci na on lajn nastavu. Elektronsko poslovanje se već dosta odomaćilo u našoj privredi, a e-Uprava svakodnevno proširuje svoje mogućnosti.

Danas u Beogradu umesto hrpe papira prilikom upisa deteta u vrtić vi popunite par obrazaca i sa par klikova ispunite formulare na portalu e-Uprava i upisujete dete u vrtić. Era digitalizacije nije neka era daleke budućnosti već vreme u kojem danas živimo. Naša država na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem sprovodi proces digitalizacije kao i sve ostale procese veoma ubrzano jer zaista nemamo više vremena da sedimo i čekamo skrštenih ruku.

Za razliku od bivšeg žutog tajkunskog režima koji je devastirao državu i svaki dinar koji je mogao gledao kako da strpa u privatne džepove, predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS prioritet jeste stabilna država, jaka Srbija koja se nalazi jasno na evropskom putu, ali isto tako koja ima svoje prijatelje i na istoku i na zapadu, a treba da predstavlja stožer u regionu.

U prethodnom periodu pokazali smo odličan krizni menadžment tako da naša država nije stala tokom 2020. godine. Naprotiv smanjili smo nezaposlenost, a povećali prosečnu zaradu tokom 2020. godine. Strane investicije nisu stale, nego imamo ukupan priliv direktnih stranih investicija više nego sve zajedno države u regionu. To je svakako za pohvalu. Otpočeli smo veoma opsežnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Uhapšena je jedna od najokrutnijih kriminalnih grupa koja je delovala na našoj teritoriji. Danas se Veljko Belivuk i cela njegova grupa nalaze tamo gde im je mesto, ali mi tu ne smemo stati. Poverenje koje su nam građani ukazali obavezuje nas da se svaki krak ove kriminalne grupe saseče u korenu, da damo sve od sebe da iskorenimo korupciju koja je nažalost zašla u sve pore našeg društva.

Ima veoma dosta posla ispred nas u svakoj oblasti i ne smemo stati. Danas Srbija predstavlja ozbiljnog partnera u svetu i za direktne strane investicije i za borbu protiv organizovanog kriminala, ali i za velike međunarodne projekte. Zahvaljujući ogromnim naporima predsednika Republike Aleksandra Vučića i cele Vlade Republike Srbije nismo dozvolili da nijedan oboleli građanin od Kovida 19 da mu ne bude pružena adekvatna medicinska pomoć.

Među prvima smo imali obezbeđene vakcine i to od četiri različita proizvođača i to u dovoljnim dozama, izgradili smo dve nove bolnice koje su namenjene samo obolelim pacijentima od korona virusa, a treća bolnica je trenutno u izgradnji. Onda se okrenemo oko sebe i vidimo da privatni portali, privatne televizije, privatne novine Dragana Đilasa stvaraju samo gorak ukus. Sećamo se svih njihovih pljačkaških privatizacija, svih njihovih afera, suludih projekata koji su plaćeni i po nekoliko desetina puta više, najskupljeg mosta na svetu sa kojim se ponosno hvali Dragan Đilas.

Pretpostavljam da je taj ponos sa kojim se on toliko hvalio bio srazmeran njegovom procentu za koliko se ugradio. Podsetiću samo da je grad Beograd podneo krivične prijave za izgradnju mosta na Adi protiv n.n. osoba, a tiču se upravo povodom korupcije. Imao je Dragan Đilas procenat i na ostalim projektima i na podzemnim kontejnerima, španskim tramvajima, pa vi se najbolje, ministre, sećate kakav je javašluk i koliki je dug ostavio Dragan Đilas u gradu Beogradu. On je ostavio dug u gradu Beogradu preko 1,2 milijarde evra, a njemu računi i kompanije svuda po svetu. Danas se u tim njegovim ličnim javnim glasilima iznose najgnusnije laži i o predsedniku Republike Srbije i o celoj porodici Vučić, ali i svakom članu SNS.

Kao što rekoh, poverenje građana koji su nam ukazali, koje nam ukazuju na svakim izborima, obavezuje nas da svaki danom radimo na tome da učinimo Srbiju lepšim mestom za život u svakom pogledu. Poverenje građana je velika nagrada, ali i velika kazna. Danas su predstavnici žutog tajkunskog režima na političkom smetlištu upravo voljom građana i smatram da im je tamo i mesto. Ja ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama podržati set predloženih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalaze odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu i Predlog odluke o skupštinskim radnim telima.

Prestanak funkcije predsednika Prekršajnog suda sledi iz razloga jer je predsednica stekla uslove za penziju i iz tog razloga joj prestaje mandat. Sudstvo kao treća grana vlasti mora da bude stub jedne pravne države. To je jedan od prioriteta SNS, jako, stabilno i nezavisno sudstvo.

Mi, za razliku od prethodne vlasti, sudije biramo na osnovu njihovih biografija, a ne na osnovu pripadnosti njihovih partijskih knjižica. Lično smatram da su ove institucije jako važne u jednom modernom i evropskom društvu kakva je Srbija danas. Isto tako smatram da bi ove institucije morale da reaguju kada se u pojedinim medijima, koji su uglavnom pod kontrolom jednog tajkuna, u Srbiji iznose najgnusnije laži o predsedniku Srbije, o njegovoj porodici, o svima nama koji sedimo ovde.

Portal koji je pod kontrolom tajkuna Dragana Đilasa sinoć je objavio skandalozan tekst povezujući Danila Vučića, sina predsednika Republike Aleksandra Vučića, sa kriminalnim grupama, ponovo crtajući metu na čelu iznoseći najgnusnije laži na veoma perfidan način. Predstavili su da je predsednikov sin u nekakvim odnosima sa nekim kriminalcima. Podsetila bih da su ti isti tajkunski mediji pre samo nepunih mesec dana iznosili da je upravo Danilo u kontaktu i u vezama sa osuđenim kriminalnim klanom Veljka Belivuka, a danas iznose informacije i neistine da je on u nekom suprotnom klanu.

Građani Srbije znaju da se cela ta banda okupljena oko Veljka Belivuka danas nalazi tamo gde im je mesto, a to je – u zatvoru, i da će država uložiti apsolutno sve napore da se takvo zlo nikada više ne zapati u našoj državi. Isto tako, svaki građanin Srbije mora da zna da ne postoji apsolutno nikakva povezanost predsednika, niti bilo kog člana njegove porodice sa bilo kakvim kriminalnim miljeom.

Predsednik Aleksandar Vučić je pri formiranju Vlade Republike Srbije ovde istakao jasne ciljeve i predstavio ih ispred Vlade. Upravo jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije jeste borba protiv organizovanog kriminala. Kao što rekoh, nije strano Đilasovim medijima da iznose opskurne, kontradiktorne i lažne informacije, spinujući tako vesti u Srbiji i praveći lažne afere. Upravo odatle dolazi sva ta nervoza.

Predstavnik lažne opozicije u Srbiji Dragan Đilas tvrdi kako izborni uslovi u Srbiji danas nisu dobri i kako nisu demokratski, a nisu demokratski jer njegova lična, privatna televizija nema nacionalnu frekvenciju. I danas sav njegov akcenat na predizborne uslove i uopšte održavanje izbora u Srbiji se ogleda u borbi da njegova lična i privatna televizija dobije nacionalnu frekvenciju, verovatno kako bi on još malo uvećao svoj profit i kako bi još malo povećao svoj kapital na Mauricijusu, Hong Kongu, u Švajcarskoj. Taj čovek ima ofšor kompanije i račune u 17 zemalja sveta. Videli smo da su istraživački novinari došli do podataka da na računima u Švajcarskoj i na Mauricijusu ima oko 6,4 miliona evra, a na računu u Hong Kongu negde oko 3,3 miliona evra.

Nameće se logično pitanje – šta će jednom poštenom građaninu, kakvim on sebe predstavlja, toliki milioni i računi u poreskim rajevima skrivenim svuda po svetu? Kako su otvarali račune i otvarali ofšor kompanije, građani Srbije su dosta dobro upoznati, a da iza cele te hobotnice i mašinerije Dragana Đilasa stoji samo jedno, a to je njegovo lično bogaćenje i njegov lični interes.

Obzirom da je utaja poreza i prikrivanje kapitalne dobiti delo koje je vrlo kažnjivo po zakonima Republike Srbije, nadam se da će se nadležni organi u narednom periodu, a pre svega Tužilaštvo, Uprava za sprečavanje pranja novca, i Poreska uprava, pozabaviti ovim pitanjem. Sa tim novcem koji su oteli od svih nas i svih građana Republike Srbije ne plaćajući poreze, trgovinom reklamnih sekundama, izvođenjem suludih projekata dok je bio gradonačelnik kojim su plaćeni i po nekoliko desetina puta više, nego što im je bila realna cena, Dragan Đilas danas finansira svoje lične, privatne medije, koji besomučno svaki dan se trude da uruše i ugled i predsednika Republike Srbije, ali i svakog člana SNS.

Ovaj tekst o kome svi danas govorimo je upravo samo jedan tekst u nizu njihovih laži. Apsolutno je jasna njihova namera, da sruše ovu vlast i da zarađuju novac, kao što su ga i zarađivali pre Vučića. Kroz ovakve pipke, desetine računa, ostrva, ne može se reći da bi pošten čovek se upleo u sve to, osim ako nema nameru da nešto krije, ili ako nepošteno nije došao do toga.

Ovom prilikom apelujem na sve građane, da se vakcinišu i da se odazovu vakcinaciji, jer kao što i sami vidite Srbija se veoma dobro snašla u ovoj krizi. Imamo obezbeđene vakcine, imamo mogućnost izbora između četiri različite vakcine, imamo dve nove kovid bolnice, namenjene samo za pacijente koji su oboleli od korone, a treća je trenutno u izgradnji. Pored svih problema koji su nas trenutno snašli usled pandemije, mi ne posustajemo, nego nastavljamo dalje sa velikim infrastrukturnim projektima, da strane investicije nisu stale, nego da naprotiv, imamo najavljene i nove.

Podsetila bih samo da smo tokom 2020. godine, za vreme krize imali više stranih direktnih investicija, nego sve zemlje u regionu zajedno. Pored teške ekonomske situacije imamo najbolji paket mera pomoći i privredi i društvu. Pored svega toga, mi uvodimo društveni dijalog, vodimo računa i o ekologiji i o kulturi. U ovim teškim vremenima pokušavamo da nijedan segment našeg društva ne bude zanemaren.

Dok mi danas ovde vredno radimo i marljivo raspravljamo o svakoj tački na dnevnom redu, sa velikom pažnjom, lažna opozicija okupljena oko Dragana Đilasa, i danas sedi u baštama beogradskih kafića, odakle na društvene mreže iznosi najgnusnije laži o svima nama.

Želim ovom prilikom da svim vernicima muslimanske veroispovesti čestitam praznik ramazanski Bajram i želim im da ga provedu u miru i blagostanju sa svojim porodicama. U danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama podržati set predloženih odluka. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnikom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalaze sporazumi o saradnji Republike Srbije i Republike Argentine i Republike Belorusije, a tiču se izručenja lica. Izručenje radi izvršenja presude vrši se za dela koja su krivično kažnjiva prema pravu obe strane ugovornice i ako je tom presudom izrečena kazna za lišenje slobode u trajanju od najmanje šest meseci ili stroža kazna ili ako je ostatak neizdržanog dela izrečene kazne najmanje šest meseci sa Republikom Belorusijom, a sa Republikom Argentinom za delo za koje se dozvoljava izručenje je ono koje predstavlja krivično delo po zakonima obe strane, a koje je kažnjivo oduzimanjem slobode u trajanju dužem od jedne godine ili strožom kaznom.

Oba ova sporazuma potpisana su još 2019. godine i bliže određuju bilateralne odnose sa ove dve zemlje. Uređivanje ove materije će učvrstiti pravnu saradnju i učiniti je efikasnijom, što će doprineti i razvitku odnosa sa ove dve države. Ugovori sadrže odredbe kojima se uređuje i odbijanje izručenja, gde su u obavezi da se nalaze diskrecioni razlozi za odbijanje.

Takođe, pred nama se nalaze i teze za Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Potvrđivanjem navedenog ugovora unaprediće se efikasnost obe države u istrazi, krivičnom gonjenju i sprečavanju kriminala kroz saradnju i uzajamnom pravnom pomoću krivičnim stvarima i na taj način doprineti efikasnijoj borbi protiv svih vidova kriminala i omogućiti efikasnije procesuiranje počinilaca krivičnih dela.

Teze za Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o transferu osuđenih lica i saradnji o izvršenju krivičnih sankcija, uređivanje ovog vida saradnje između dve države bilateralnim ugovorom omogućiće da lica koja su državljani jedne strane ugovornice, u drugoj državi ugovornici su zbog izvršenog krivičnog dela pravosnažno osuđena, izrečene sankcije izdržavaju u državi čiji su državljani. Dakle, iz sredine iz koje potiču, što će doprineti njihovoj rehabilitaciji i resocijalizaciji, što je i glavna svrha kažnjavanja.

Takođe, olakšaće se i svi drugi vidovi njihovog tretmana, jer će se osuđena lica nalaziti u svojoj matičnoj državi i moći će da se sporazumevaju na svom maternjem jeziku, takođe, biće i bliže svojoj porodici.

Potpisivanje navedenog ugovora Srbija je učinila veoma bitan korak ka uspostavljanju pravnog okvira i mehanizma za suprotstavljanje najtežim oblicima transnacionalnog kriminala koji se javljaju u savremenom društvu. Ovo se posebno odnosi na teške oblike organizovanog kriminala i krivična dela iz domena trgovine drogama, koja se iz zemlje Latinske Amerike prebacuje u Evropu. Potpisivanjem ovih ugovora i njihovim usvajanjem je od izuzetnog značaja, za poboljšanje bilateralnih odnosa sa ove dve države, a posebno uređenje odnosa sa državom Argentinom.

Ovi sporazumi pokazuju spremnost naše države u sprečavanju organizovanog kriminala kako na međunarodnom nivou, tako i unutar same države, ali i to da nas smatraju za ozbiljnog partnera u suzbijanju organizovanog kriminala.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je pri formiranju Vlade jasno stavio pred njih jedan prioritet, a to je borba protiv organizovanog kriminala i svedoci smo da je u Srbiji uhapšena jedna od najozloglašenijih klanova koja je delovala na teritoriji naše države, a to je klan Veljka Belivuka. Kao što je i sam predsednik rekao i ovaj klan je uvežen i njihov rad je koordiniran van granica naše države. Upravo ovakvim sporazumom mi sprečavamo stvaranje nekog novog Belivuka.

Ugled Srbiji u svetu je danas značajno promenjen, ozbiljan smo partner i za suzbijanje organizovanog kriminala, ali i stabilna država za investicije. Danas je Srbija među prvim državama u procesu imunizacije, što je jedan od gorućih svetskih problema. Naša država na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ima prijatelje i na istoku i na zapadu, ali predstavljamo i stožer u regionu.

Podsetila bih samo da smo tokom prethodne godine imali više direktnih stranih investicija nego sve države zajedno u okruženju. Mi sa državama gradimo odnose koji su od značaja za našu državu. Ne tražimo pogodne države koje predstavljaju poreske rajeve kako bi tamo smestili milione poput Dragana Đilasa.

Taj isti Dragan Đilas je pisao pisma kako nećemo imati vakcina. Danas, tvrdi kako izborni uslovi u Srbiji nisu demokratski, jer njegova privatna televizija nema nacionalnu frekvenciju. Valjda je sa njegovim mašinskim mozgom izračunao da bi mu profit mnogo više porastao kada bi njegova privatna televizija imala nacionalnu frekvenciju, pa je danas glavna tema oko promene izbornih uslova u Srbiji upravo dobijanje nacionalne frekvencije za njegovu privatnu televiziju, a sve to valjda radi samo u cilju kako bi povećao svoj kapital na Mauricijusu, Hong Kongu i u Švajcarskoj.

Narod sve vidi i sve zna i zna jasno da prepozna ko zaista radi u interesu naroda, a ko radi u interesu svog ličnog bogaćenja, tako da je danas i cenzus od 3% visoko na lestvici predstavlja misaonu imenicu i za Dragana Đilasa i za njemu slične.

Ja bih još jednom pozvala sve građane Republike Srbije da se odazovu imunizaciji, jer je masovna imunizacija jedini izlaz iz ove teške krize u kojoj se trenutno nalazimo.

Ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati set predloženih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalazi set finansijskih zakona. Dosta smo danas čuli u opsežnoj raspravi u plenumu od mojih kolega i od vas, ministre, o samom zakonu. Ovim setom zakona mi poboljšavamo poslovni ambijent u Srbiji, posebno Zakonom o elektronskom fakturisanju.

Kao što smo mogli da čujemo u uvodnom obraćaju, ovim zakonom mi smanjujemo nepotrebne troškove oko izdavanja samih faktura. Osim uštede novca, imamo i smanjenje vremena, jer u narednom periodu neće više biti potrebno da imamo hrpe papira sa kojima je bilo opterećeno poslovanje.

Ovo je ogroman napredak za našu privredu i u koraku je sa digitalizacijom. Ovakav sistem je već uveliko primenljiv u samoj Evropi.

Jako je važno da napomenem da će biti omogućeno postepeno prilagođavanje svim privrednim subjektima koji su u sistemu PDV i na ovaj zakon izdavanja i primanja elektronskih faktura. Od 1.1.2022. godine svi subjekti javnog sektora će biti u obavezi da primaju i dostavljaju elektronske fakture. Od 1.7.2022. godine biće obučeni svi privredni subjekti da posluju sa elektronskim fakturama, a od 1. januara 2023. godine svi privredni subjekti će biti u obavezi da posluju sa elektronskim fakturama.

Takođe, ono što je veoma važno jeste da za primenu ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva, jer ovaj sistem će biti besplatan.

Veoma je važno da se upotrebom elektronskih faktura povećava transparentnost poslovanja, ali i olakšava, jer će sam proces obračuna PDV-a biti automatizovan.

Naredni zakon koji govori o Centralnom registru elektronskih faktura logičan je nastavak upravo ovog prethodnog Zakona o elektronskim fakturama. Kako se subjekti budu opremali i ulazili u sistem elektronskog fakturisanja, tako će se i evidentirati u samom registru elektronskih faktura.

Zakon koji se takođe nalazi pred nama jeste i zakon o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju. Cilj ovog zakona je konačno regulisanje društvenog kapitala u društvima za osiguranje. Zakonom je predviđeno da društveni kapital koji se nalazi u osiguravajućim kućama se pretvori u akcijski, jer društveni kapital Ustav ne prepoznaje. Ovim zakonom omogućavamo im poslovanje po zakonu, transparentni vid poslovanja, ali i veću konkurentnost na tržištu.

Kada je počela kriza izazvana pandemijom korona virusa, mi kao država nismo mahali milijardama koje nemamo. Naprotiv, trezveno i savesno i realno smo sagledali situaciju i preduzeli najbolji paket mera pomoći privredi i društvu za koje smo imali sredstava.

Prošle nedelje smo usvojili ovde budžet, odnosno rebalans budžeta, kojim je predviđen treći paket mera pomoći privredi i društvu. Predviđeno je da se potpomogne privreda, a država je preuzela najveći deo tereta krize na sebe kako ne bismo imali masovna otpuštanja, koja smo, nažalost, imali prilike da vidimo širom Evrope tokom krize.

Naša privreda nije stala tokom 2020. godine i za vreme krize izazvane pandemijom korona virusom, nego naprotiv, tokom 2020. godine mi smo imali povećanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti sa jedne strane, a sa druge strane smo imali povećanje prosečne zarade u Republici Srbiji.

Treći paket mera je usmeren u tri pravca. Sa jedne strane imamo pomoć privredi i pomoć društvu, kroz pomoć preduzećima s jedne strane, a sa druge strane, svakom punoletnom građaninu koji to bude želeo biće isplaćeno dva puta po 30 evra bespovratne jednokratne pomoći, penzionerima dodatnih 50 evra, a nezaposlenim licima biće isplaćeno još dodatnih 60 evra.

Moram da napomenem da noćas u ponoć kreće prijava za ova bespovratna sredstva. Pozivam sve građane da se prijave.

Zatim, država će izdvojiti znatna ulaganja u velike kapitalne projekte, jer kapitalni projekti su ono što vuče privredu i ekonomiju jedne države.

Na kraju, ali možda najznačajnije, ovim rebalansom su opredeljena sredstva i očekuju nas mnogo veća ulaganja u zdravstveni sektor, pa će tako ove godine biti izdvojeno skoro više od jedne milijarde evra u zdravstvo.

Videli smo kako se naša država snašla u toku pandemije korona virusa i svetske krize, da smo u jako kratkom roku sagradili dve kovid bolnice u Batajnici i u Kruševcu, a očekuje nas izgradnja još jedne kovid bolnice u Novom Sadu, da smo među prvim državama obezbedili vakcine za naše građane, ali uspeli smo da obezbedimo vakcine od četiri različita proizvođača i građani imaju mogućnost izbora kojom vakcinom žele da se vakcinišu.

Ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu kako su nam razrušenu ekonomiju ostavili predstavnici žutog preduzeća, jer ne bi mogla naša država ovako snažno da se suprotstavi krizi da 2014. godine tada premijer Aleksandar Vučić nije doneo oštre mere i da nije težio da konsolidujemo javne finansije.

Podsetiću građane kako i koliko je Dragan Đilas oštetio građane Beograda dok je bio gradonačelnik. Zadužio je građane Beograda preko 1,2 milijarde evra. Godine 2014. kada smo preuzeli vlast u glavnom gradu, dugovanje u oblasti socijalne zaštite je iznosilo preko 46 miliona evra, 121 milion dinara se dugovalo tada socijalno ugroženima, 389 miliona trudnicama i preko šest miliona porodiljama. Tako se Dragan Đilas ponašao prema najosetljivijim kategorijama društva dok je bio gradonačelnik.

Danas je samo u stanju da iznosi negativne komentare na sve ono što vlast uradi. Dokaz za to je da je danas vas, ministre, sud odbacio krivičnu prijavu protiv vas zbog vaše izjave, pa ću vas citirati – verujem u svoje argumente i to da je Dragan Đilas pljačkao grad Beograd, verujem da je ostvario veliku korist za sebe dok je grad tonuo, što dalje implicira da ste tada govorili apsolutno istinu.

Sećamo se da je taj isti Dragan Đilas kritikovao i vakcine i proces vakcinacije, a da je stao među prvima u redove da se vakciniše.

Da se razumemo, apsolutno svi trebaju da se vakcinišu, ali fer bi bilo od tog Dragana Đilasa da kaže – svaka vam čast na obezbeđenim vakcinama, na izgrađenim bolnicama, na nastavku izgradnje novih autoputeva, na velikim kapitalnim projektima i stranim investicijama. Ali, narod sve vidi i sve zna i zna da prepozna ko zaista radi u interesu naroda, a ko radi u interesu sopstvenog džepa i sopstvenog bogaćenja.

Ja bih ovom prilikom još jednom apelovala na sve građane da se vakcinišu, jer je masovna imunizacija jedini izlaz iz ove krize.

Donošenjem seta ovih zakona, mi digitalizujemo poslovanje u Srbiji, povećavamo transparentnost, a sa druge strane, smanjujemo vreme za administrativne postupke.

Ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama, podržati set ovih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi prvi rebalans budžeta. Kada smo glasali za budžet za 2021. godinu, taj budžet je bio spreman na najgore moguće scenarije, obzirom da se nalazimo u krizi izazvanoj pandemijom korona virusa. Ovaj rebalans je kao što smo imali priliku da čujemo u uvodnom izlaganju, snažan odgovor krizi i može se podeliti u tri celine.

Kada je počela kriza izazvana pandemijom korona virusom, mi nismo mahali milijardama koje nemamo, naprotiv, trezveno i realno smo u sveopštoj histeriji, sagledali situaciju i preduzeli najbolji paket mera pomoći privredi i društvu za koje smo imali mogućnosti.

Ovaj rebalans može se podeliti u tri celine. Prvi deo se odnosi na paket mera pomoći privredi i građanima koji iznosi približno 257 milijardi dinara. I, ako je naša ekonomija tokom 2020. godine bila zaključana 45 dana imali smo dva paketa pomoći privredi i građanima. Svaki punoletni građanin koji je to želeo dobio je pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti od države, a poslodavcima je odloženo ili umanjeno plaćanje poreza i doprinosa, a isplaćene su i tri minimalne zarade.

Treći paket mera predviđa da se pored podsticaja privredi svakom punoletnom građaninu koji to bude želeo, isplati i dva puta po 30 evra u dinarskoj protivvrednosti, penzionerima još dodatnih 50 evra, a nezaposlenim licima 60 evra. Svakog meseca do kraja godine biće realizovan neki vid pomoći državi, tako i građanima. Prijava za bespovratna sredstva građanima počinje 28. aprila ove godine. Sve ovo radimo kako bi sačuvali stabilnu ekonomiju i otvorili našu privredu.

Drugi deo se odnosi na realizaciju plana „Srbija 20-25“ i predstavlja ulaganja u velike kapitalne projekte koji vuku našu ekonomiju napred. Biće uloženo 14 milijardi dinara u putnu i železničku infrastrukturu. Poslednjih 30 godina nije bilo odvojeno ovoliko novca za ulaganje u velike kapitalne projekte. Trenutno se gradi četiri autoputa, a do kraja godine nas očekuje otvaranje radova na četiri nova autoputa. Ukupno će se do kraja godine u Srbiji graditi osam autoputeva.

Kako dolazim iz opštine Surčin, ne mogu, a da ne pomenem kako se u ovoj opštini grade i očekuju dva velika kapitalna projekta, jedan je trenutno nastavak radova na autoputu Miloš Veliki, na deonici od Surčina do Novog Beograda, gde su radovi već počeli, a drugi veliki projekat koji nas očekuje jeste izgradnja nacionalnog stadiona. Stadion će biti među najlepšima u Evropi. Mnogim građanima upravo nije jasno kako veliki kapitalni projekti utiču na svakodnevni život, upravo ovim primerom u Surčinu gde očekujemo ova dva velika kapitalna projekta možemo da vidimo na ovom primeru. Samim tim prolaskom dva autoputa, dolaskom nacionalnog stadiona, očekuje se da će nekretnine u Surčinu da poskupe preko 30%. Očekuje se povećan promet i ljudi i roba, samim tim to će uticati na bolji životni standard svakog građanina Surčina.

Treći deo ovog rebalansa namenjen je većim ulaganjima u zdravstvenom sektoru. Ulaganje u zdravstvo biće veće za jednu milijardu evra nego prethodne godine. Znamo da zdravlje nema cenu i da bi mogli da se ne ometano razvijamo kao društvo i kao država, i da razvijamo sve ove projekte o kojima ovde danas govorimo, neophodno je i preduslov je da budemo zdravi.

Prethodne godine naša država je izgradila dve kovid bolnice, a ove godine nas očekuje izgradnje nove kovid bolnice u Novom Sadu. Takođe, ono što nas raduje i što nas očekuje jeste izgradnja fabrike za proizvodnju vakcina.

Naša država će biti među retkima koja će biti u situaciji da proizvodi vakcinu protiv korona virusa. Takođe, ulaganje u Institut „Torlak“ i početak proizvodnje četvorovalentne vakcine protiv sezonskog gripa je ogroman napredak. Ja sam po struci biohemičar i nažalost mnoge vlasti pre nas su nauku gurale u stranu, a danas se iz budžeta odvajaju mnogo veća sredstva i za samu nauku, ali i za infrastrukturu u nauci.

Pored izgradnje dve nove kovid bolnice, koje smo izgradili i ove treće koja je najavljena u Novom Sadu, očekuje nas i rekonstrukcija i renoviranje mnogih domova zdravlja i bolnica širom Srbije, ali i završetak radova na rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije.

Uprkos krizi izazvanoj pandemijom korone virusa imamo pristojne rezultate i deficit u prvom kvartalu je mnogo manji od očekivanog. Upravo je to ono o čemu sam govorila da je sam budžet za 2021. godinu bio spreman na mnogo strašnije scenarije.

Odgovornom ekonomskom politikom sprečili smo ovakve katastrofalne scenarije. Dobrim podsticajima tokom 2020. godine sprečili smo masovna otpuštanja kao što smo mogli da vidimo širom Evrope, da su se dešavala masovna otpuštanja. Naprotiv, uspeli smo da smanjimo nezaposlenost u našoj državi, a sa druge strane da povećamo prosečnu zaradu.

Zahvaljujući većem broju fabrika možemo očekivati da rast BDP za 6% do kraja godine i da budemo jedni od najboljih, ako ne i najbolji u Evropi. Imali smo priliv od 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija što iznosi skoro duplo više od svih zemalja u regionu kada se saberu zajedno.

Ono o čemu jako vodimo računa jeste da naš javni dug ne pređe 60% BDP. Država se u ovoj krizi veoma odgovorno postavila preuzeći veći deo tereta na sebe kako bi sačuvali radna mesta i naše proizvodne kapacitete, ali nakon završetka ove krize moramo da nastavio da se razvijamo i da radimo još više kako bi naša ekonomija mogla da nastavi da se razvija.

Imali smo priliku da čujemo kolika su bila ulaganja u kapitalne projekte 2010, 2011. godine, a kolika su danas. Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem te 2013. godine kada je preuzela vlast, donela je niz nepopularnih mera kako bi konsolidovali javne finansije. Smanjene su plate i penzije i uvedena je zabrana zapošljavanja. Nismo imali tada, 2013. godine masovna otpuštanja iako su mnogi to priželjkivali. Aleksandar Vučić je tada rekao da će prosečna zarada u privatnom sektoru biti mnogo veća od prosečne zarade u državnom sektoru, što se i dogodilo.

Za ovih šest godina konsolidovali smo finansije, ojačali smo privatni sektor, doveli strane investitore, ulagali u poljoprivredu i u velike kapitalne projekte. Ulagali smo sredstva pametno, u ono u šta vuče našu ekonomiju napred.

Ne bismo mogli da prevaziđemo ovu krizu danas ovako da Aleksandar Vučić nije, kada je preuzeo vlast, odgovorno vodio državu, a narod sve vidi i zna da prepozna ko zaista radi u interesu naroda, a ko radi isključivo u sopstvenom interesu zarad ličnog bogaćenja i to nedvosmisleno pokazuje na svakim izborima.

Oni koji su danas na margini političkog života i kojima je cenzus od 3% visoko na lestvici, smejali su se merama koje smo donosili u prethodnim godinama. Lako je Draganu Đilasu da danas bistri politiku kada na svojim računima ima preko 619 miliona evra. Podsetila bih građane da je tih 619 miliona evra budžet za jedan od paketa mera pomoći. Toliko je novca trebalo našoj državi da izdvoji da bi svakom punoletnom građaninu dala po sto evra. Oni, i kao njemu slični, nisu mislili na građane, već isključivo na svoje lično bogaćenje.

Ja ću u danu za glasanje podržati ovaj set zakona, a takođe ovom prilikom bih apelovala na sve građane da se vakcinišu, jer mi smo za razliku od mnogih građana u Evropi u prilici da se vakcinišemo. Imamo dostupan dovoljan broj vakcina i imamo izbor od četiri vakcine. Mislim da bi svaki građanin trebao da iskoristi ovu priliku koju ima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona o energetici, o korišćenju obnovljivih izvora energije i efikasnoj i racionalnoj upotrebi energije, koje je podnelo Ministarstvo rudarstva i energetike.

Svesni smo u 21. veku koliki je značaj energije i energenata i da je nemoguće zamisliti danas život i funkcionisanje današnjeg sveta kako bez električne energije, tako i bez energenata. U Srbiji je primetno neracionalno trošenje, kako električne energije, tako i toplotne.

U opsežnoj raspravi o zakonima imali smo priliku da čujemo, kako od mojih kolega tako i od vas, poštovana ministarko šta je sve predviđeno setom ovih zakona i koliko je značajno da se ovi zakoni danas donesu ovde, kako zbog ekonomije, tako i zbog poboljšanja kvaliteta života građana.

Imali smo priliku da čujemo i koliko rudno bogatstvo poseduje naša država i koliko je važno da se i ova oblast zakonski uredi, ali i koliki doprinos naša država može da ima od ove oblasti.

Samo bih još jednom podsetila sve građane da se u ovom trenutku u Republici Srbiji, skoro 75% električne energije dobija iz termoelektrana i svi smo svesni koliko to negativan uticaj ima na životnu sredinu i neophodno je da svi zajedno moramo težiti ka tzv. zelenoj energetici.

Takođe, jako bih pohvalila vašu saradnju sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, pogotovo ako imamo na umu da smo nedavno ovde doneli Zakon o klimatskim promenama. Pre nekoliko dana, imali smo priliku da vidimo tzv. Ekološki ustanak, paravan za politički protest u organizaciji pojedinaca, koji na pitanjima ekologije pokušavaju da uberu političke poene. Na tom protestu, videli smo i Zorana Lutovca i ostale lažne zaštitnike životne sredine. Zamislili su da preko noći ugase TE, Železaru u Smederevu, Bor. Niti je to moguće, niti je to realno. Ono što možemo da radimo i što moramo da radimo, jeste da donosimo uredbe i zakone, kako bi se zagađenje životne sredine, svelo na minimum.

Imali su 12 godina, koje su prokockali i nije ih zanimalo ni zagađenje vazduha a ni to što radnici niti u Boru, niti u Smederevu, nisu primali plate godinama. Ali, to nije sprečilo Dragana Đilasa da prisvoji jedan stan u Boru. Jedina njihova briga za zaštitu životne sredine, svela se na onu akciju – Očistimo Srbiju, a ustvari su očistili budžet Republike Srbije, a napunili svoje budžete na Mauricijusu, u Švajcarskoj, u Hong Kongu. Ali, narod sve vidi i jasno zna da ova interesna politička grupacija nema drugih ciljeva osim da osnaži državu, uruši privredni rast i životni standard građana.

Kada smo pre 15 godina, gledali proteste po Italiji zbog nošenja prirodnog krzna, bilo je nezamislivo da se tako nešto dogodi u Srbiji, jer građani su pre 15 godina imali mnogo veće probleme, imali su osnovne egzistencijalne probleme, nisu znali da li će im plata tog meseca leći.

Danas je Srbija ekonomski stabilna, imamo najveći rast, kako u regionu, tako i u Evropi. Autoputevi se grade, imamo veći priliv stranih investicija i dobro je sa jedne strane da se kod građana budi svest u očuvanju životne sredine, ali stiče se gorak ukus, da su i ovi protesti samo još jedna igranka od tzv. opozicije, ti problemi sa ekologijom nisu nastali juče, nego su naprotiv nagomilavani decenijama i nije ih moguće rešiti za jedan dan.

Politika SNS je jasna, a to je bolji životni standard građana, i upravo ovi zakoni o kojima danas raspravljamo tiču se svakog građanina i idemo ka tome da energiju dobijamo iz obnovljivih izvora energije i da svako domaćinstvo dobije priliku da poboljša energetsku efikasnost objekta, kroz pomoć i subvencije, podsticaj za proizvodnju biogoriva da se smanji emisija štetnih gasova po strategiji niskog ugljeničnog razvoja, iako možda na izgled trenutno nema veze sa današnjom temom, moram da apelujem na sve građane da se vakcinišu i da se odazovu vakcinaciji, jer smo u prilici za razliku od mnogih građana Evrope da se vakcinišemo, zalaganjem predsednika Republike Aleksandra Vučića, i Vlade Republike Srbije, mi imamo obezbeđen dovoljan broj vakcina, imamo četiri vakcine, na raspolaganju i zaista bih zamolila sve građane da se vakcinišu, jer da bismo mogli neometano da nastavimo da se razvijamo i kao država i kao društvo, i da razvijamo sve ove projekte o kojima upravo ovde govorimo, preduslov je da budemo zdravi.

Ja ću u danu za glasanje podržati set ovih zakona, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS.

Zahvaljujem predsedavajući. Potrudiću se da budem kratka, jasna i koncizna, jer smo dosta toga čuli o zakonu.

Pred nama se nalazi Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i odluka o proglašenju 720 starih i retkih knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja. Ovim zakonom se definiše muzejska delatnost i njena usklađenost sa međunarodno prihvaćenim dokumentima i profesionalnim standardima prepoznatim u Statutu Međunarodnog saveta za muzeje.

Obzirom na sve navedeno što smo danas imali priliku da čujemo u veoma opsežnoj debati, donošenje ovog zakona u muzejskoj delatnosti je uslov sistemskog pristupa u uređenju oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara.

Kada govorimo o muzejima ne možemo, a da se ne osvrnemo na činjenicu da je Narodni muzej bio zatvoren 15 godina, da su njegova vrata zatvorena 2003. godine i da je bilo obećano da će rekonstrucija ovog muzeja biti završena u narednih pet godina.

Nažalost plašim se da su sve prethodne vlade koje su otezale ovaj projekat, gledale na ovaj projekat kao na kasicu, jer za vreme tih 15 godina menjale su se i Vlade, sa njima i ministri, a sa njima i projekti rekonstrukcije Narodnog muzeja.

Često su prekidani projekti bez ikakvog obrazloženja i objašnjenja, a koji su već unapred bili plaćeni. Svako ko je došao u grad Beograd mogao je da vidi tih 15 godina tu tužnu scenu u samom centru Beograda. Prosto dovodi me do pitanja da li su možda prethodnici u bivšoj vlasti ovu lokaciju gledali kao zanimljiv poduhvat, pa su namerno otezali rekonstrukciju Narodnog muzeja 15 godina.

U ekspozeu 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao premijer, naveo je da je rekonstrukcija i završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja jedan od prioriteta i on je zaista uspeo da za četiri godine završi rekonstrukciju ovog muzeja, a pre njega su rastezali 11 godina.

Zanima me samo jedno, da li su predstavnici bivše vlasti svesni koliki je ovo nematerijalni gubitak ukoliko sada u ovom momentu zanemarimo taj finansijski aspekt, da su odrastale čitave generacije koje nisu priliku da posete Narodni muzej u kome je izloženo preko 400.000 eksponata.

Takođe bih napomenula da je od 2014. godine pored Narodnog muzeja su otvoreni mnogi drugi muzeji, Muzej savremene umetnosti, da je proširen Muzej Jugoslavije, a takođe da su otvarani muzeji i po mnogo manjim mestima i gradovima.

Uverena sam poštovana ministarko, da će za vreme vašeg mandata svaki muzej uspeti da zasija u punom sjaju. Takođe, ovom prilikom bih apelovala da se ispitaju svi navodi da ne dostaju dragocenosti iz muzeja, jer to je blago našeg naroda i van pameti je da se neko usudi da to prisvoji.

Takođe pred nama se nalazi i odluka o proglašenju 720 knjiga, starih i retkih knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja. Ministarstvo kulture, Narodna biblioteka Srbije je dostavila ovaj predlog za proglašenje 720 knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja i ovo nije prvi put, ovo je već neka ustaljena praksa.

Ovom prilikom bih apelovala da svaka knjiga predstavlja na sebi svojstven način kulturno dobro. Podsetila bih na nemili događaj koji se odigrao u Beogradu na promociji knjiga Gorana Vesića o Beogradu u galeriji "Progres". Knjiga koja je bila inspirisana Beograda, čiji je prihod bio predviđen u humanitarne svrhe nažalost obeležila je nasilje i paljenje te knjige. Svi se sećamo da su jedino nacisti u istoriji palili knjige.

Kako su se ophodili prema kulturi, znamo. Muzeje su godinama držali zatvorene, bioskope su sistematski uništavali, pozorišta su bila skrajnuta i zanemarena, a knjige spaljivane. Obzirom da je kultura jedan od stražara nacionalnog identiteta, mislim da je reč fašista blaga da okarakteriše njihovo antisrpsko ponašanje.

Kratko i završavam.

(Predsednik: Nema više kratko, izvinjavam se, isteklo vam je tri minuta. Sada je četvrti minut, znači završavajte.)

Još bih samo da napomenem da je u Surčinu odakle ja dolazim, uskoro završavam pozorišnu scenu, da ovom prilikom pozivam ministarku kulture na svečano otvaranje kada je epidemiološki uslovi to budu dozvoljavali i da se zahvalim predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, koji je danas prisustvovao na otvaranju, početka izgradnje deonice puta Miloš Veliki od Surčina do Novog Beograda.

U danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama podržaću navedeni zakon. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o popisu stanovništva. Ovaj zakon je usvojen prošle godine, a popis stanovništva je planiran da se odradi tokom 2021. godine, to jest ove tekuće godine. Popis stanovništva se radi svake desete godine i predstavlja dragoceni izvor demografskih podataka, a demografski podaci nam nažalost i nisu baš naklonjeni.

Demografski problemi u Srbiji i na ovim prostorima datiraju već decenijama. Najveći problemi sa kojima se suočavamo trenutno su iseljavanje stanovništva, pad nataliteta, porast prosečne starosti stanovništva. Neophodno je konstantno boriti se sa ovim problemima jer u pogledu i razmeni ovog problema u odnosu sa ostalim problemima ovo predstavlja gorući problem jednog društva. Politika koju sprovodi predsednik Republike Aleksandar Vučić i sve vlade od 2014. godine pa na ovamo, počele su da preduzimaju konkretne mere i podsticaje za rešavanje ovih problema, a pojedine rezultate mi već možemo i danas da vidimo.

Mera finansijske podrške roditeljima se ogleda u tome da je povećano davanje roditeljima, pa tako za prvo dete dobijamo 100 hiljada dinara, za drugo dete 10 hiljada tokom dve godine, za treće dete 12 hiljada i četvrto dete 18 hiljada tokom deset godina. Ovo predstavlja veoma veliku podršku roditeljima, a sprovodi se u cilju podizanja nataliteta.

Migracija mladih ljudi sa sela u gradove predstavlja dosta veliki problem. Preduzete su mere, sa jedne strane, pomoći mladim poljoprivrednicima, u vidu kroz subvencije, a sa druge strane, gradeći dobru infrastrukturu kroz celu državu, trudimo se da omogućimo podjednake šanse za razvoj građanima i u gradovima ali i u ruralnim delovima naše države.

Iseljavanje građana je problem sa kojima se suočavaju dosta razvijenije zemlje od naše, pa tako lekari iz Nemačke idu u ekonomski razvijenije države Skandinavije da tamo rade. Prema tome, to je problem, pošto društvo teži ka slobodnom prometu i ljudi i robe, to nije problem samo naše države, nego mnoge države se suočavaju sa tim problemom. Mi ne možemo na silu da zaustavimo nekoga ukoliko je rešio da ode u neku drugu državu, ali možemo da se potrudimo da mu obezbedimo što bolje uslove za rad, što bolji privredni ambijent kako bi doveli strane investicije, bolje kompanije, podigli plate, i na taj način se potrudili da zadržimo sve mlade ljude ovde.

Popis stanovišta je trebalo da bude odrađen ove godine u aprilu, ali se iz razumljivih razloga epidemije odlaže za, verovatno, narednu godinu. Upravo se po ovoj trenutnoj situaciji izazvanoj korona virusom mogu videti rezultati preduzetih mera predsednika Aleksandra Vučića – obnovili smo bolnice, opremili ih najnovijom opremom, podigli plate zdravstvenim radnicima, stvorili smo takve uslove da se danas zdravstveni radnici vraćaju iz zapadnoevropskih zemalja u Srbiju. Nažalost, ne svi i nećemo moći da vratimo svakog čoveka koji je otišao preko da radi, ali se moramo potruditi oko svakog pojedinca da ga vratimo u našu državu.

Građani Srbije su danas u prilici da se vakcinišu i osim što su obezbeđene vakcine za svakog ko želi da se vakciniše, mi imamo mogućnost izbora između četiri različite vakcine, što mnogi građani Evrope mogu samo da pomisle.

Ovom prilikom takođe apelujem na sve građane Republike Srbije da se odazovu vakcinaciji, jer je vakcinacija jedini izlaz iz ove situacije.

A kakvi bi nam bili demografski podaci naredne godine da je ostalo žuto preduzeće na vlasti te 2012. godine? Iskreno se plašim – katastrofalni.

Samo bih napomenula da je Dragan Đilas u 17 zemalja na svoja 53 bankovna računa smestio 68 miliona dolara. Da li vi znate koliko predstavlja 68 miliona dolara? To su tri nove kovid bolnice u Batajnici, to je 2.200 respiratora, to je petogodišnja plata za jednog lekara, to su 192 hiljade minimalnih zarada i to je jednokratna pomoć od 50 evra svakom penzioneru.

Zbog takve politike kakvu je vodio Dragan Đilas, građani Srbije su se iseljavali iz Srbije i odlazili u druge zemlje da rade i žive, a zbog politike kakvu vodi predsednik Aleksandar Vučić, danas se građani Srbije vraćaju u svoju otadžbinu.

Nadam se da će se stvoriti uslovi da se ovaj popis stanovništva sprovede kako treba, a ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, glasati za predložene izmene zakona. Hvala.