Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću iskoristiti svoje pravo da u plenumu pričam o nosiocima sudske vlasti i o sudstvu.

Podsetiću da Ustav Republike Srbije predviđa tri grane vlasti i to su zakonodavna izvršna i sudska. Odnos sve tri grane vlasti se, kao što znamo, zasniva na međusobnoj ravnoteži i kontroli. I svaka od tri grane vlasti treba da bude nezavisna jedna od druge.

Ovo je veoma važna tema, jer kao jedna od tri grane vlasti, sudstvo jeste izuzetno važno za građane Republike Srbije i građani Republike Srbije se s jednim velikim pravom pitaju da li će i kada će pronaći pravdu na sudu.

Zašto je danas toliko nepoverenje u sudstvo? Radi svih onih koji prate ovaj prenos i generalno radi podsećanja, ja ću podsetiti na tu 2009. godinu, kada je prethodni režim pokušao, odnosno sproveo, započeo sprovođenje reforme sudstva. I ta reforma sudstva je građane Republike Srbije koštala 44,7 miliona evra, a 850 sudija je ostalo bez posla. To nepoverenje u sudstvo, kao što svi vrlo dobro znamo i osećamo, oseća se i danas.

Međutim, kada pričamo o sudijama, važno je napomenuti da nosioci funkcija u pravosuđu moraju da budu, s jedne strane, kompetentni, s druge strane, da moraju da poseduju visok nivo znanja i veština, kao i moralne kvalitete koji ih kvalifikuju da te funkcije obavljaju.

Mi danas ovde pričamo, diskutujemo o sudiji, odnosno predsedniku Prekršajnog suda u Lazarevcu. Ona se penzionisala. Ja joj u svoje lično ime i u ime svih nas želim puno sreće i da uživa u penziji. Ono što je dobro je što mi ovde danas pričamo i o izboru novih sudija i o sudijama koji više neće vršiti tu funkciju. A ono što nije dobro jeste da se u prethodnom periodu to radilo na sednicama pojedinih stranačkih organizacija.

Ja ću podsetiti na činjenicu da je npr. opštinski odbor DS Vlasotince na sednici opštinskog odbora diskutovao o tome da li se pojedini predlozi za sudije, da li su bliski DS, da li nisu bliski i samim tim, da li su kompetentni da obavljaju kasnije, odnosno da budu izabrani za sudije.

Ovo što govorim nije nikakva izmišljotina. Naime, Društvo sudija Srbije je pisalo dnevnom listu „Politika“ da su došli u posed odluke opštinskog odbora DS Vlasotince, u kojoj piše koga predlažu za sudijske funkcije i daju svoje mišljenje za svakog sudiju pojedinačno. Da sve bude još nelogičnije, ova stranačka odluka je bila overena i pečatom DS opštinskog odbora Vlasotince, ali i pečatom opštine Vlasotince.

Dakle, vidimo da je DS u ovom periodu poistovećivala i stranku i opštinu.

Za razliku od tog period, kao što smo rekli, mi danas ovde diskutujemo, dakle, u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije, diskutujemo o sudijama.

Danas se, kao što znamo, strateški vodi računa da se obezbedi kvalitetno sudstvo kakvo građani Republike Srbije razumeju. I za narod Republike Srbije je važno napomenuti da je u prethodno periodu mnogo urađeno i na poboljšanju smeštajnih i materijalno-tehničkih uslova rada svih pravosudnih organa.

Preduslov za pravednu i pravičnu Srbiju je sve ovo što sam naveo i kao što sam naveo, mnogo toga se uradilo u prethodnom periodu kako bi se ostvarili ti preduslovi za postojanje, ali i unapređenje i pravedne i pravične Srbije.

Zbog građana Republike Srbije, ja ću podsetiti, takođe, da je Vlada Republike Srbije usvojila revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 u procesu pristupanja EU, kao i da je doneta Strategija razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine. Razvoj pravosuđa je strategijom definisan kao jedan od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije kako bi se obezbedila vladavina prava i povećala pravna sigurnost.

Samo ću kratko pročitati pet izdvojenih prioriteta iz Strategije razvoja pravosuđa, kako bi građani Republike Srbije videli kako se strateški radi na obezbeđivanju prioriteta, dakle, jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Dva, dalje jačanje integriteta nosilaca pravosudnih funkcija, dalje podizanje kvaliteta pravosudnog sistema, jačanjem stručnosti, osposobljenosti nosilaca funkcija i drugih zaposlenih u pravosuđu, podizanje nivoa efikasnosti pravosudnog sistema i podizanje stepena poverenja javnosti u rad pravosuđa kroz dostupnost i transparentnost rada institucija.

I, evo, vidimo da, sa jedne strane, imamo jednu politiku mira, stabilnosti, napretka koju zastupaju i predsednik Aleksandar Vučić i SNS i vidimo da se strateški radi na obezbeđivanju poslovnog okruženja u kom Republika Srbija može lakše da napreduje.

S druge strane, ponovo postoje različita dešavanja koja uznemiravaju narod, a pojedinci kažu za njih da smo mi ipak nekako navikli na njih. Ponovo imamo pretnje koje su upućene članovima SNS i njihovi porodicama, ponovo se crtaju mete Danilu Vučiću, Aleksandru Vučiću, porodici Vučić, ali i članu predsedništva SNS dr Vladimiru Orliću se preti smrću. Ne smemo da kažemo da smo mi navikli na ovakve stvari, jer je dovoljno da se samo jednom ovakva pretnja realizuje i da ona više ne bude samo pretnja.

Međutim, ono što mene ohrabruje jeste činjenica da je juče ovde u plenumu ministar Maja Popović odmah odreagovala čim je poslanik Aleksandar Mirković izneo svoje saznanje o pretnjama koje su upućene dr Vladimiru Orliću i rekla da ima elemenata krivičnog dela. Ovakav savestan i odgovoran stav ministra pravde uliva sigurnost da će i sudovi i tužilaštvo ponovo raditi u ime naroda.

Danas ponovo ovde pred svima vama apelujem i na tužilaštvo i na sudstvo da rade svoj posao i po savesti i po sili zakona i u ime naroda, da rade u interesu građana Republike Srbije i da im svaki građanin Republike Srbije bude jednak.

Podsetiću i da primena podela vlasti o kojoj sam već pričao podrazumeva i postojanje nezavisnog, nepristrasnog, odgovornog, stručnog i efikasnog pravosuđa.

Zato u danu za glasanje podržaću sve predloge o kojima smo ovih dana diskutovali i, ono što je jako važno, iskazujem punu podršku i predsedniku Aleksandru Vučiću i porodici Vučić i dr Vladimiru Orliću i svim članovima SNS koji su zbog svog političkog opredeljenja i zbog svog političkog aktivizma mete pretnji i mete uvreda, ali ono što jako, doduše, daleko, daleko gore od tih pretnji i nadamo se da se te pretnje neće obistiniti. Ja vam zahvaljujem i u danu za glasanje podržaću sve predloge. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas su pred nama tri zakona o potvrđivanju sporazuma. Jedan Predlog sporazuma je sa SAD. On je o naučno-tehnološkoj saradnji. Drugi je sa Vladom Kvebeka o socijalnoj sigurnosti, a treći je sa Ruskom Federacijom u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja.

Ugovor sa Vladom Kvebeka je od značaja za državljane Republike Srbije koji žive i rade u kanadskoj pokrajini Kvebek s obzirom na to da Kvebek ima poseban penzijski plan koji se razlikuje od kanadskog. Potvrđivanje ovog sporazuma je važno jer će se time građanima Republike Srbije koji žive u Kvebeku omogućiti da ostvare svoja prava iz oblasti i penzijskog i invalidskog osiguranja, ali i s druge strane je važno za Republiku Srbiju, s obzirom na to da on doprinosi i daljem razvijanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa i saradnje u svim oblastima.

Kada pričamo o saradnji i prijateljskim odnosima Srbije, važno je napomenuti da ovo nisu prvi sporazumi o kojima ovde pričamo i koje potvrđujemo. Kao što vidimo i kao što smo bili svedoci više puta da vidimo, Srbija danas ima prijatelje svuda u svetu i sarađujemo i sa jedne strane istokom i sa zapadom. Upravo zbog ovakvog mudrog načina vođenja spoljne politike Aleksandra Vučića mi smo i uspeli da u ovom periodu koji je specifičan zbog korona virusa budemo uspešni.

Ova globalna situacija koja je izazvana pandemijom korona virusa utiče na apsolutno sve. Republika Srbija je od samog početka pokazala da se bori sa jedne strane za živote građana Republike Srbije, ali s druge strane za likvidnost privrednih subjekata. To je jedna kontinuirana borba koju mi nastavljamo i danas. Mi čuvamo živote, ekonomiju i privredu, ali ne smemo da zaboravimo da je ovo borba koju mi vodimo na dva fronta. S jedne strane je borba na ekonomskom planu, a s druge strane je borba na zdravstvenom planu.

Kada je u pitanju zdravstvena borba važno je napomenuti da smo u prethodnom periodu uložili ogroman napor da obezbedimo upravo ono što nema cenu, a to je zdravlje. Zato i postoje nikada veća ulaganja u ceo zdravstveni sistem, u zdravstvenu strukturu i zdravstveni sektor generalno. Otvorili smo dve kovid bolnice. Jedna kovid bolnica je u Batajnici, druga u Kruševcu i treba podsetiti da je za treću bolnicu postavljen kamen temeljac u Novom Sadu, a završetak radova se očekuje negde najkasnije do 1. septembra. Sa 600 ležajeva ova bolnica će imati veliki značaj, ne samo za Novosađane, već i za sve građane Republike Srbije koji žive u tom delu Republike Srbije.

Naravno izgradnja kovid bolnica nisu važne samo za ovaj period, za period kada traje korona virus, već su važne i kada se pandemija završi, odnosno biće od značaja i posle.

Važno je pomenuti da je otvoren pogon za pravljenje vakcina na Torlaku, a naš dugoročni cilj, kao što je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio jeste da od Torlaka napravimo jednu od najboljih fabrika u Evropi. To što ćemo da imamo i naše vakcine značiće i dodatno će unaprediti i proces vakcinacije u Srbiji, a upravo od brzine vakcinacije i uspešnosti vakcinacije zavisi i brzina ekonomskog oporavka, ali i napretka Republike Srbije.

Mi smo uvideli značaj ulaganja u zdravstvo. Bili smo sa jedne strane dovoljno i ekonomski i finansijski sposobni da sve to sprovedemo. Sada sam podsetio samo na neke od investicija u zdravstvu u periodu trajanja korona virusa, ali mi ne smemo da zaboravimo na one i ona ona ulaganja koja su bila u onom prethodnom periodu. Ministar Siniša Mali je u jednom od svojih prethodnih izlaganja rekao da je 2019. godine ulaganja u zdravstvo su bila 289 milijardi dinara, a 2021. godine, ove godine, ulaganja su u zdravstvo 417,7 milijardi dinara. To je za nekih oko milijardu evra više nego 2019. godine.

Šta nam ovo govori? Govori da je Vlada Republike Srbije i ranije značajno ulagala u zdravstvo. Međutim, prepoznala je taj značaj dodatnog ulaganja u zdravstvo i sada i sada je uložila tih nekih milijardu evra više.

Jasno je da korona virus ne zna za granice i zato mi ne smemo da gledamo na granice kada je u pitanju pandemija. Mi smo pokazali dobrosusedski odnos. Svi se sećamo da je predsednik Aleksandar Vučić u ime svih nas donirao, odnosno poklonio vakcine našim komšijama. Ujedno smo i otvorili granice za vakcinacije ljudi iz regiona. Mi smo svesni da ukoliko se ceo region razvija i ukoliko ceo region napreduje da će i Srbija samim tim jače i bolje napredovati. Zato je važno da se kao region, a ne samo kao Srbija svi zajedno izborimo sa pandemijom.

Smatram da je važno zbog građana Republike Srbije da podsetim na naše napore u ovom periodu da pomognemo. Građani Republike Srbije su videli i vide da Srbija misli na njih kada je teško, a i osećaju da je Srbija država u kojoj žive država koja je jaka i stabilna.

Neizvesnost koja vlada u celom svetu stvara nove ekonomske i finansijske izazove i razumemo da je neophodan nastavak mera podrške, a upravo taj nastavak mera omogućava ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica pandemije i povećava likvidnost privredih subjekata, što smo pomenuli kao jedan od delova te ekonomske borbe.

Ovim se sprečava i zatvaranje fabrika, ali i masovni otkazi, kao što je slučaj negde u svetu, ali i sa druge strane ovim se pripremamo za onaj život posle korone. Ono što je važno pomenuti jeste da građani Republike Srbije danas imaju mogućnost da se prijave za onih 30 plus 30 evra pomoći od države. Prvo su mogli da se prijave preko portala eUprave. Međutim, baš od danas mogu da se prijave i putem kol centra, s obzirom na to da je rad kol centra počeo da radi danas.

Treba istaći radi građana Republike Srbije da je predsednik Aleksandar Vučić jutros najavio i jednu dodatnu pomoć građanima, a to je pomoć u iznosu od tri hiljade dinara svim građanima koji imaju više od 16 godina i koji se vakcinišu do 31. maja. Predsednik Republike Srbije i Vlada Republike Srbije savesno i odgovorno vode računa o građanima Republike Srbije, o privredi, o zdravstvu. Rade na ublažavanju negativnih posledica korona virusa i olakšavanju poslovnog funkcionisanja u ovom specifičnom okruženju.

Srbija je pokazala da može da se izbori da bude jedna od najboljih zemalja kada je u pitanju borba protiv korone. Mi želimo uspešnu Srbiju, Srbiju koja je pobednik, koja će biti vodeća u Evropi i kada se završi pandemija.

U danu za glasanje ću podržati sve predloge zakona, predloge zakona o potvrđivanju sporazuma i ovog jednog ugovora i pozivam sve koleginice i kolege narodne poslanike iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu da urade isto, jer se potvrđivanjem ovih zakona i sporazuma unapređuje međunarodna saradnja, a samim tim i Srbija napreduje. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, potpredsedničke Narodne skupštine Republike Srbije dr Orliću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas su pred nama predlozi iz izmene sastava delegacija Narodne skupštine Republike Srbije. Zbog trenutne globalne situacije koju je prouzrokovana korona virusom, naše delegacije ispunjavaju sve obaveze, međutim, većina tih sastanaka se obavlja on lajn. Svima nam je jasan negativan uticaj korona virusa. Mi smo pričali prethodne nedelje o popisu, i o tome kako su i određene članice EU, poput Nemačke i Rumunije i odložile popis za 2022. godinu, upravo zbog nemogućnosti sigurnog održavanja popisa, realizacije popisa zbog korona virusa.

Neophodno je da stvorimo jedno sigurno okruženje u okviru koga možemo da sprovedemo naše aktivnosti i sve naše aktivnosti kao i ranije. Da bismo to uradili, neophodno je da strateški pristupimo rešavanju ovog problema kao što je Republika Srbija i uradila. Borba u kojoj se Republika Srbija snažno bori protiv korona virusa je dvostruka. Sa jedne strane borimo se za spašavanje života, a sa druge strane se borimo za pravljenje tog jednog sigurnog okruženja.

Kada je u pitanju borba za spašavanje života ne smemo zaboraviti nabavku respiratora. Na samom početku ove pandemije, kada i mnoge razvijenije i bogatije države nisu uspevale da nabave dovoljan broj respiratora, Srbija je to uspela da uradi. Zbog toga smo dali sve od sebe da obezbedimo respiratore onda kada ni bogatije zemlje to nisu uspele da urade. Kada je u pitanju dinamika vakcinisanja mislim da svaki put treba sa ponosom da iskažemo da je Srbija lider ne samo u regionu, već u svetu. Ono što su činjenice i one pokazuju to da Srbija ide napred, ide u susret promenama i spremno dočekuje apsolutno sve nove izazove i zbog toga Srbija nije više beznačajna ni na mapi sveta, ni na mapi Evrope, već imamo prijatelje, kako na istoku, tako i na zapadu.

Zalaganjem predsednika Aleksandra Vučića i njegovim načinom vođenja spoljne politike, ali i dobrim odnosima i sa istokom i sa zapadom, danas imamo mogućnost kao jedna od retkih država na celom svetu da se naši građani vakcinišu sa jednom od čak četiri različite vrste vakcina.

Ponosan sam na to što mogu da danas u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije kažem da je Srbija jedan od lidera u pogledu vakcinacije, već sam rekao ne samo u regionu, već u celom svetu.

Ukoliko pričamo o regionu, važno je da se osvrnemo na ono što je ministar lončar pričao sinoć i što je izjavio sinoć, a to je plan nabavke vakcina i broj nabavljenih vakcina koji pokazuje da smo jasno odlučili da se suprotstavimo ovom korona virusu i da se trudimo da napreduje ne samo Srbija već i čitav region. Ono što je ministar Lončar sinoć najavio i to je važno za građane Republike Srbije, jeste 100 miliona evra novih investicija u medicinu. Kupiće se i novi skeneri i rendgeni i monitori i sanitetska vozila i u toku ovog perioda mi smo pravili i nove laboratorije, ali i dve kovid bolnice koje su zaista mnogo pomogle u okviru naše borbe protiv korona virusa.

Ali, ništa od toga neće biti potrebno, ukoliko ne radimo i na zadržavanju lekara i medicinskog osoblja. Moramo da vodimo računa da nastavimo da ulažemo i dalje u zdravstveni sistem da ne bismo došli u situaciju da imamo zdravstveni sistem, da imamo izgrađeno apsolutno sve, ali da nema ko da radi. S tim u vezi, u prethodnom periodu u nekoliko navrata su povećane plate u zdravstvenom sektoru. Svim naših herojima zdravstvenim radnicima i u narednom periodu će se raditi na dodatnom povećanju plata, ali i na dodatnom obrazovanju, što je jako važno.

Ministar Lončar je takođe podsetio na neke važne stvari i ja ću to i pročitati, kako ne bih pogrešio. U martu 2010. godine medicinska sestra je imala 30.159 dinara platu, dok u martu 2021. godine medicinska sestra ima platu 56.874 dinara. Lekar specijalista je u martu 2010. godine imao 62.763 dinara platu, dok u martu 2021. godine ima 111.191 dinar. Ukoliko pričamo o Kovid sistemu i lekarima i medicinskim sestrama, lekar specijalista u Kovid sistemu ima 182.000 platu, dok medicinska sestra ima 79.278 dinara platu.

Dakle, vidimo koliko se povećalo za ovih 11 godina, a naši zdravstveni radnici najbolje znaju koliko se povećalo u prethodnih godinu dana. Dakle, kao što smo već videli mi jesmo lideri u regionu po raznim segmentima, međutim ujedno razumemo i da je važno da se ceo region razvija, jer kada se razvija region i Srbija napreduje. Ukoliko pričamo o regionu, moramo da prihvatimo da je problem koji je prouzrokovao korona virus globalan i da jedino kao region možemo da se zajedno borimo protiv njega i moramo da budemo jedinstveni.

Smatram da je period od prethodnih godinu dana pokazao da Srbija nedvosmisleno gleda u budućnost. Mi smo donirali, to mislim da svi znaju ali nije loše ponoviti, našim komšijama vakcine onda kada im je to bilo najpotrebnije, otvorili smo čak i naše granice za komšije iz regiona da se vakcinišu u Republici Srbiji i pokazujemo da se borimo i za Srbiju i za region, jer nam je važno da spasimo živote i da pokažemo da svi u regionu treba da gledaju u budućnost.

Ipak čujem pojedine komentare na to što je Srbija donirala, ja neću govoriti ni koliko ni kome, govoriću uopšteno, određeni broj vakcina pojedinim državama u regionu. Kaže – pa, šta je to, zar samo toliko? Ili – šta je to, samo toliko? Samo toliko znači upravo toliko spašenih života. I ukoliko smo mogli da pomognemo, kao što neki maliciozni komentari kažu, samo toliko života, meni je drago, jer smo mi upravo spasili upravo toliko i života naših komšija.

Mi poslanici se bavimo takvim poslom da nam je neophodno da budemo u stalnoj komunikaciji sa našim sugrađanima i ja znam koliko su naše komšije i iz BiH i iz Crne Gore i iz Severne Makedonije ponosni na nas i koliko su nam zahvalni što smo im pomogli upravo onda kada je bilo najpotrebnije. A pravo prijateljstvo se meri i ogleda upravo u delima a ne samo u rečima.

Međutim, apsolutno uvek postoje ljudi kojima baš sve smeta i koji su kritičari bez ikakvog pokrića ili onako kritikuju da bi se izborili možda za koji lajk više na društvenim mrežama, pošto im se politika najviše zasniva na društvenim mrežama i evo, ako se setimo samog početka vakcinacije, prva osoba koja se vakcinisala u Srbiji je bila premijerka Ana Brnabić. Tada su oni koji očigledno Republici Srbiji ne žele apsolutno ništa dobro govorili kako ili nema dovoljno vakcina ili ima dovoljno vakcina ali će se samo vlast vakcinisati. Naravno, činjenice su pokazale i pokazuju i dan-danas da je stvar upravo drugačija.

Predsednik Aleksandar Vučić se tokom prethodne nedelje vakcinisao jer je njegov stav bio da se vakciniše onda kada se vakciniše i narod i ono što je jako važno jeste da je upravo tada Srbija oborila rekord u vakcinaciji – 75 hiljada ljudi, govorim o rekordu u Srbiji, u toku jednog dana, 75 hiljada građana Republike Srbije se vakcinisalo.

Ono što je jako interesantno je da su se vakcinisali pojedinci iz opozicije, i to upravo oni kojima sve smeta. Naravno, oni sve kritikuju, ne rade ništa, o tome ne moram ni da pričam. E, sada, da ne biste mislili da je loše to što su se oni vakcinisali i da treba samo vlast da se vakciniše, kao što su oni naglasili, dobro je što su se i oni vakcinisali, jer to govori da su bar u nekom pogledu odgovorni i da vode računa o životima, makar svojim.

Ono što je potpuno legitimno i što razumem i verujem da razumeju apsolutno svi jeste što oni mogu da budu opozicija SNS i to je apsolutno u redu, ali ono što niko, apsolutno niko ne sme, to je da bude opozicija Srbiji.

Ono što nas motiviše da radimo još jače, još više, još marljivije, još upornije, jeste upravo to što građani Republike Srbije vide da je Srbija nepovratno otišla napred i da niko više ne može da je vrati.

Na nama je da nastavimo da radimo savesno i odgovorno i da se borimo da Srbija u narednom periodu napreduje još više. Takvo okruženje, okruženje koje je sigurno i okruženje u kom napredujemo privlači i nove investicije i otvara nova radna mesta i, naravno, implicira da se i poboljšava životni standard građana Republike Srbije.

U danu za glasanje, kao deo poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ja ću podržati predloge odluka o kojima danas raspravljamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, amandmani o kojima danas raspravljamo se odnose na pomeranje rokova u okviru Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova na 2022. godinu.

Zbog trenutne globalne situacije koja je izazvana korona virusom i generalno otežanog funkcionisanja poslovnog okruženja, sasvim je opravdano pomeranje rokova iz nekoliko razloga. Pre svega, postupak popisa treba da sprovede 20.000 ljudi. Već smo pričali o tome da od tih 20.000 ljudi više od 15.000 ljudi su osobe koje su popisivači, koji treba da uđu u svaku kuću u Republici Srbiji. To naravno nije u skladu sa trenutnom epidemiološkom merom koja se odnosi na samu pandemiju korona virusa i zbog toga je i logično da se sam popis odloži na 2022. godinu.

Važno je i napomenuti, neko od prethodnih govornika je to i rekao, da je nekoliko članica EU, kao što su na primer Nemačka i Rumunija, koji koriste istu metodu popisa, odnosno intervjua ili tog direktnog kontakta takođe odložile sam popis na 2022. godinu.

U nekom od prethodnih obraćanja u plenumu pomenuo sam to da je Republici Srbiji izuzetno važan taj strateški pristup rešavanja svakog problema. Vi ste, ministre, ovde pred nama govorili o tome da je popis građana jedna velika aktivnost koja se planira i sprovodi svakih 10 godina i imajući u vidu važnost ove aktivnosti, ali i trenutne situacije koja se odnosi na korona virus neophodno je da, pre svega, stvorimo uslove koji su bezbedni za sprovođenje samog popisa građana. Nauka i struka o tome znaju, pretpostavljam, mnogo više nego ja i oni kažu da je jedini način masovna imunizacija i vakcinacija celog društva.

Drago mi je da su i prethodni govornici pričali o vakcinaciji, o njenom značaju, jer je sam proces vakcinacije u Srbiji nešto što je za ponos. Uskoro će biti vakcinisano preko 2,5 miliona građana Srbije, a dr Bekić je u današnjoj izjavi pomenuo da je Srbija prva u Evropi po stopi revakcinisanih.

O svemu ovome izveštavaju naravno i svetski mediji, o tome je pričao i kolega Aleksandar Mirković i o toj našoj sposobnosti, sposobnosti Srbije u borbi protiv korona virusa. Ali, ono što je jako važno, nas ne mora niko da hvali, jer mi ne radimo ništa da bi nas bilo ko hvalio, mi radimo to zato što su nam važni životi i važno nam je da spasimo živote.

Činjenica da se u ovoj situaciji Republika Srbija dobro snašla govori naravno statistika, govori i broj vakcina, govori i stopa vakcinisanih, ali govori i broj respiratora koje smo nabavili u vreme kada je malo država to moglo da uradi i kada neke države koje su i veće i moćnije od nas isto to nisu mogle da urade.

Za Srbiju nabavka vakcina nije geo-političko pitanje, već je pitanje spašavanja života. Ličnim, upravo ličnim primerom je premijerka Ana Brnabić pokazala da se treba vakcinisati. Ona se vakcinisala prva, međutim, svi se toga dobro sećamo, kada se ona vakcinisala pojedinci su počeli da pričaju kako vakcina nema i kako će vlast samo sebe vakcinisati i da će na tome ostati. Naravno, činjenice govore upravo suprotno i činjenica da smo mi sada jedna od najboljih država u svetu po stopi vakcinacije govori da su to bile apsolutne neistine.

Stav našeg predsednika Aleksandra Vučića je bio da on treba da se vakciniše kad i narod i upravo juče, dakle negde u sredini vakcinacije, on se vakcinisao i rekao je posle toga da se oseća sasvim dobro, odnosno da se oseća odlično.

Međutim, zbog teške globalne situacije pre nekog vremena Republika Srbija je dozvolila i vakcinisanje stranih državljana, ljudi iz regiona i svi smo videli u medijima kako je to prošlo i kako su oni hvalili i da su zadovoljni, da im je Republika Srbija dozvolila i omogućila da se vakcinišu.

Samo vakcinisanje jeste signal da mi zajedno možemo napred. Jednostavno, to su naše komšije i mi smatramo da je fer i da treba da pokažemo da u regionu apsolutno svi treba da se okrenu ka budućnosti. Naravno da uvek postoje pitanja koja dele, ali mi ne želimo da se vraćamo u prošlost, već da zajedno radimo na nečemu što je dobro i što nam omogućava da napredujemo.

Treba podsetiti, naravno, da Republika Srbija ima, odnosno da daje mogućnost i izbora četiri vakcine. Evo, ministre, vi mi recite koja još država u svetu daje mogućnost svojim građanima da imaju mogućnost da biraju četiri vakcine?

I pored svega toga, sada su otvoreni i punktovi za vakcinaciju širom Republike Srbije gde naši građani mogu da dođu i bez prethodne prijave i da se vakcinišu. Moram da pohvalim i odluku da ti punktovi za vakcinaciju bez prijave u svim mestima budu, a ne samo u onih 50 gradova kako je bilo prvobitno planirano.

Kada je u pitanju stopa smrtnosti, mi imamo najnižu u regionu i među boljima smo u Evropi, jer se trudimo, kao što sam nekoliko puta naglasio, da očuvamo živote, a mere su nam među najblažima, uz naravno vakcinaciju koju sprovodimo čak i bolje od drugih.

Međutim, za Srbiju je pored svega ovoga, a sve ovo govorim zbog toga što smatram da je važno da napravimo jedno okruženje u kojem ćemo moći taj popis da organizujemo i da sprovedemo na jedan bezbedan način, za Srbiju je važno da dobije i fabriku vakcina, odnosno ne samo da pakuje tu tečnost koja se nalazi u vakcinama, već i da proizvodi vakcine. To će se raditi sa prijateljima iz Kine i Rusije i predsednik Aleksandar Vučić je govorio da je za Srbiju od izuzetnog značaja i otvaranje tehnološkog instituta "Bajofor", jer je ekonomski napredak Srbije vezan za ulaganje u biomedicinu i biotehnologiju.

Poruka predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije koju vide apsolutno svi je da je Srbija nepovratno otišla napred i da ne može niko da je vrati nazad, mada bi mnogi želeli da vide slabu Srbiju.

Zamislite sada hipotetičku situaciju da se danas dešava da imamo predstavnike bivšeg režima i da imamo, da znamo da moramo 15 hiljada ljudi da angažujemo prilikom popisa i sad zamislite kako bi oni reagovali, šta bi oni uradili? Da li bi sa jedne strane možda pustili tih 15 hiljada ljudi da u ovoj trenutnoj epidemiološkoj situaciji uđu u svaki od domova ili bi možda predlog njihovog amandmana za promenu ovog zakona glasio da ne bude 2022. godina u promeni zakona, nego da bude, na primer, nekada u budućnosti ili možda nikada u budućnosti, odnosno dok se oni ne snađu?

Prilikom otvaranja petlje Batajnica, predsednik Vučić je rekao da je nepovratno prošlo vreme kada su pripadnici tog prethodnog režima mislili samo na sebe i na to kako će da uvećavaju lična bogatstva i takva vremena se naravno neće više vraćati, a na svima nama i vama ministre i nama kao poslanicima je da radimo još odgovornije, još bolje, snažnije i da budemo, naravno, u stalnom kontaktu sa narodom. Neophodno je da Republika Srbija jednu ovakvu važnu aktivnost kao što je popis uradi na krajnje efikasan način zato što je popis jako važan za Republiku Srbiju.

Zbog toga ću naravno u Danu za glasanje ja podržati ovo, a s obzirom na to da je danas i svetski Dan zdravlja, ovim putem i sa ovog mesta želim da apsolutno svim zdravstvenim radnicima koji su već više od godinu dana prvi na udaru im čestitam današnji dan i da im se zahvalim na tome što se bore za sve nas i u moje lično ime i u ime građana Republike Srbije - hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko Gojković sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije raspravlja se, vodi rasprava o oblasti kulture. U ovom zajedničkom, načelnom i jedinstvenom pretresu mi danas govorimo na dve teme, prvo Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i drugo - Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Ministarko Gojković, vi ste pokazali da ste veliki borac sada u izvršnoj vlasti, isto tako kao što ste bili i u zakonodavnoj vlasti. Kao što ste juče na svečanoj akademiji povodom obeležavanja 160 godina od osnivanja Srpskog narodnog pozorišta izjavili, citiraću vas – situacija sa pandemijom nije prvi primer koji pokazuje da je kultura možda potrebnija i delotvornija u teškim vremenima. Svesni smo toga da je okruženje u kom živimo brže i nekad jureći ka ostvarenju nekih poslovnih ciljeva zaboravimo na ono što je zaista važno. Donošenjem ovog zakona pokazujemo da Vlada Republike Srbije na jedan ozbiljan i odgovoran način pristupa kulturi, jer je ona važna i za ostanak i opstanak Srbije.

Vi ste na početku današnjeg dana izjavili da mi ni ne znamo kakva sve blaga imamo po muzejima u Srbiji. Ono što je veoma važno i dobro je što ste jednu od prvih aktivnosti koju ste sproveli bila ta što ste dali nalog muzejima da izvrše popis i da vam dostave izveštaje. U relativno kratkom periodu koliko vodite ministarstvo vi ste pokazali da ste jedan ozbiljan ministar i pokazali ste da ste postigli određene rezultate. Lično ja smatram zbog čega je to tako zato što vam nije problem da idete po Srbiji da obilazite Srbiju i time ste pokazali da ste vi jedan proaktivan ministar koji ste tu i za narodne poslanike zato što ste i na našoj sednici Odbora za kulturu i informisanje vi lično došli sa vašim saradnicima i tu smo imali prilike i da vam postavljamo pitanja na koja ste vi odgovorili.

Donošenje ovog zakona je od izuzetne važnosti za Republiku Srbiju, jer je regulisanje ove problematike, mogu slobodno da kažem, od prvorazrednog državnog značaja. Podsetiću na jedan od pet principa SNS, koji ističe orijentaciju srpskog društva i politike ka budućnosti, ali uz negovanje svesti o prošlosti, kulturi, tradiciji i srpskom identitetu.

Mi ovde pristupamo sistemskom uređenju svake pojedinačne oblasti, zaštite kulturnih dobara i stvaramo okvir da Republika Srbija sveobuhvatno uredi muzejsku delatnost i zaštitu muzejske građe, jer shvatamo značaj kulturnog nasleđa, ne samo za istoriju i kulturu, već i za nauku.

Posebno bih pohvalio predlagača zakona zbog toga što je ovaj zakon bio i na javnoj raspravi, na kojoj smo mi kao narodni poslanici, članovi Odbora za kulturu i informisanje imali prilike i da prisustvujemo, ali s druge strane i da postavljamo pitanja. Jako je važno da su neki naši predlozi, saveti i sugestije i prihvaćeni. Donošenje zakona o muzejskoj delatnosti je uslov sistemskog pristupa u uređenju oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara. Dobro je što je ostavljena mogućnost, kako ste i sami rekli, da se u narednih šest meseci podzakonskim aktima urede još neke oblasti, i unaprede određene odredbe zakona. Naravno, u danu za glasanje podržaću i ovaj Predlog zakona, kao i Predlog odluke.

Druga tema nam je naravno Predlog odluke. To je predlog odluke o proglašenju stare i retke bibiliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i Narodna biblioteka Srbije, vaše ministarstvo, nadležnom ministarstvu podnela spisak od 720 starih i retkih dobara. U ovom predlogu ona treba da se proglase za kulturno dobro od izuzetnog značaja, što je u pogledu kategorizacije najveća zaštita. Vodilo se računa kako o opštim kriterijumima, tako i o uslovima za proglašenje kulturnog dobra od izuzetnog značaja, ali i o posebnim kriterijumima koje je sama u uredila Narodna biblioteka Srbije. Kako bi građani Republike Srbije bolje razumeli važnost proglašenja ova stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja važno je da napomenem da se tu nalaze i pojedine knjige iz Hilandara iz 14. veka, određeni molitvenici i ostale knjige iz 15. 16. 17. i 18. veka. Najmlađa knjiga nam je iz 18. veka, čini mi se iz 1870. godine.

Sa velikim ponosom želim da istaknem da se najveći privatni muzej u ovom delu Evrope nalazi upravo na Voždovcu. To je Muzej Adligat. Voždovac je gradska opština na kojoj ja živim i odakle ja dolazim i tu se nalazi preko dva miliona primeraka različitih knjiga i drago mi je da je neko od prethodnih govornika u svom izlaganju i pomenuo Adligat jer to dalje znači da se radi o jednoj jako važnoj kulturnoj instituciji.

Meni lično kao nekome ko dolazi sa Voždovca jako znači što se u Adligatu nalazi Napoleonova povelja sa originalnim Napoleonovim potpisom iz 1807. godine zbog toga što je Napoleon Karađorđa smatrao najboljim vojskovođom na svetu, a Voždovac, gradska opština sa koje ja dolazim, nosi ime upravo po voždu Karađorđu. I pored potpisane povelje Luja Četrnaestog, nameštaja Obrenovića, pisma kralja Milana, prepiske Save Šumanovića, Miloša Crnjanskog, Mike Alasa, brojnih legata i izuzetno retkih knjiga i predmeta iz 180 zemalja sveta tu se nalaze i Teslina pisma na ćirilici, a u njima piše da se Tesla brinuo o Pupinovom zdravlju i to ima neku drugu konotaciju zbog nekih priča koje govore da njih dvojica nisu bili baš u dobrim odnosima.

Pored Adligata u Srbiji naravno da postoji još važnih privatnih muzeja i ustanova koje čuvaju kulturu i tradiciju Republike Srbije, ali na nama je da se borimo i za očuvanje naših tradicionalnih vrednosti svuda gde naš narod živi.

Ukoliko pričamo o Crnoj Gori ne možemo a da ne istaknemo i ja ću to citirati – da je srpski narod Crne Gore duboko zahvalan predsedniku Aleksandru Vučiću što je Srpska kuća u Podgorici uspostavljena odlukom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, kao što to naravno piše i na ploči koja se nalazi na ulazu u Srpsku kuću.

Prilikom posete ove krovne institucije srpske nauke, kulture, umetnosti i informisanja Aleksandar Vučić u novembru prošle godine je najavio da će se obezbediti donacija knjiga Srpskoj kući i sada sa velikim ponosom ovde pred svima nama i dragim građanima Republike Srbije želim da kažem da smo uz veliku pomoć pomenutog muzeja Adligat uspeli da obezbedimo više od hiljadu knjiga za Srpsku kuću u Crnoj Gori. Ta donacija je već sada spremna i to je poklon svih nas kao građana Republike Srbije.

Jutros sam pričao i sa gospodinom Jokićem iz Srpske kuće i ostalo je da se dogovorimo samo operativno da vidimo kako ćemo te knjige ili isporučiti ili će oni preuzeti.

Kao što sam i naveo i predsednik Aleksandar Vučić i mi kao predstavnici SNS delima pokazujemo da se držimo onoga o čemu smo pričali, onoga što smo najavili i da upravo zbog toga smo mi lider u regionu.

Za sam kraj, ovim putem želim da poručim da ovim, a i drugim delima, a ne samo rečima, poručujemo srpskom narodu gde god on da živi Republika Srbija je uz vas i živela Srbija.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi predstavnici poverenika, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je zajednički pretres o dve tačke, prva tačka je Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za oblast zaštita podataka o ličnosti i druga je Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju. Ja ću iskoristiti svoje vreme da pričam o obe tačke dnevnog reda, odnosno obe tačke zajedničkog jedinstvenog pretresa.

Pre svega, kada je u pitanju Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, važno je da podsetim da je neophodno da nosioci funkcija u pravosuđu moraju da budu kompetentni za obavljanje takvih funkcija. Sudije moraju da poseduju visok nivo znanja, s jedne strane, i veština, ali, s druge strane, određene moralne kvalitete koji ih kvalifikuju za obavljanje ovih funkcija.

O ovome mi danas diskutujemo u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije i ovde svako od nas može da iskaže svoje mišljenje i to je ono što je dobro.

Ono što nije dobro je to što su se u nekom prethodnom periodu sudije birale na stranačkim sednicama određenih mesnih i opštinskih odbora različitih stranaka. O ovome sam pričao i ovo sam pomenuo i prethodni put i smatram da je važno da pomenem ponovo, s obzirom na to da se radi o opštinskom odboru Demokratske stranke. Svi znamo, ta stranka se i dan-danas grana na druge manje stranke, ali ovo što pričam je činjenica.

Zašto kažem da je činjenica? Zbog toga što je Društvo sudija Srbije dostavilo listu „Politika“ ovaj dopis iz koga se jasno vidi da su na tom spisku označene određene sudije kao kompetentne ili kao zadovoljavajuće za obavljanje te funkcije, a da su pri tom te osobe, ti kandidati, bliži Demokratskoj stranci u Vlasotincu. Ono što je još veća nelogičnost je da se na tom dokumentu vidi i potpis, odnosno da je overeno potpisom i pečatom opštine Vlasotince. Uveren sam u to da veći legitimitet za diskusiju na ovu i na druge teme ima Narodna skupština Republike Srbije nego opštinski ili mesni odbor i Demokratske stranke, ali i bilo koje druge stranke.

Kandidat koga je predložio Visoki savet sudstva, mi smo imali prilike da se uverimo u kompletnu dokumentaciju, u pitanju je mlada osoba, prema biografiji ambiciozna i sposobna osoba koja je trenutno sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Zaječaru, a predlaže se za izbor sudije u Privrednom sudu u Zaječaru. Prema mišljenju i sednice svih sudija Privrednog suda u Zaječaru, ali i sednice svih sudija Privrednog apelacionog suda, kandidat Ivana Dimitrijević ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama za izbor sudije Privrednog suda u Zaječaru. Tako da sam ja uveren, s obzirom na to da su ova mišljenja ovakva kakva sam rekao da jesu, da naš kandidat danas ispunjava i sve uslove.

Novoj sudiji, ukoliko je budemo danas izabrali, želim da radi pre svega u skladu sa zakonom, zatim u skladu sa interesima Republike Srbije i u ime naroda, da bude hrabra i istrajna, i to je ono što je jako važno, s obzirom na to da je poverenje u sudstvo rapidno počelo da raste 2009. godine, posle one čuvene reforme sudstva iz 2009. godine, kada je 850 sudija ostalo bez posla. I pored svog osnovnog delokruga sudije, ne samo naš današnji kandidat nego i ostale sudije, moraju da rade na vraćanju poverenja u sudstvo.

Podsetiću ponovo, i podsetiću apsolutno svaki put, primena principa podele vlasti podrazumeva i postojanje nezavisnog, nepristrasnog, odgovornog, stručnog i efikasnog pravosuđa.

Kada je druga tačka u pitanju, druga tačka današnjeg pretresa, zajedničkog i jedinstvenog, je jako važna i odnosi se na Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – za zaštitu podataka o ličnosti.

Radi boljeg informisanja građana Republike Srbije koji prate ovu sednicu, podsetiću da je nadležnost Poverenika raspoređena na dva nivoa, pre svega zaštita prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i pod dva, zaštita podataka o ličnosti i nadzor nad sprovođenjem Zakona podataka o ličnosti.

Prilikom pripreme za ovu sednicu, i hvala vam na tome, imao sam prilike da pročitam i Izveštaj o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i smatram da je za građane Republike Srbije jako važno da pomenem, ali ukratko da pomenem, samo nekoliko stvari.

U 2020. godini Poverenik je primio 9.218 predmeta a okončali ste postupak u 9.474 predmeta. Ja pretpostavljam da se u ovom slučaju radi i o onim predmetima koje ste vi kao Poverenik zatekli.

Posebno bih istakao informaciju koju ste vi podelili sa nama na sednici Odbora za kulturu i informisanje, a koja se odnosi na rad Poverenika u doba vanrednog stanja. Vi ste tada primili, što je, naravno, logično, manje, višestruko manje predmeta je otvoreno nego u prethodnom periodu, odnosno u istom periodu prethodne godine, i od 594 predmeta vi ste uspešno rešili 485 predmeta. Vi ste nama pričali kakve ste sve poteškoće imali i meni je drago i apsolutno razumem vašu potrebu da s obzirom na to da ste bili jedini potpisnik u tom periodu, da mi danas izaberemo i vašeg zamenika, kako bi postojala barem još jedna osoba, naravno, u skladu sa zakonom, koja ima pravo potpisa i koja bi vama olakšala rad.

Kada je u pitanju kandidat, na sednici Odbora za kulturu i informisanje imali smo priliku da se prvo upoznamo sa kandidatom, da pročitam njen CV i kompletnu dokumentaciju. Iz potvrde o radnom odnosu kandidata Sanje Unković se vidi da je, gospođa Unković zaposlena u službi Poverenika od 7. februara 2011. godine. Dakle, u pitanju je osoba koja je kompetentna, samim tim što više od deset godina radi u službi Poverenika, ali ne samo to već je u pitanju osoba koja poznaje i sistem, samu instituciju Poverenika iznutra.

To je jako važno i ono što bih istakao za građane Srbije, mislim da prethodne kolege nisu to pomenule, jeste da je delokrug njenih zaduženja bio usmeren upravo na praćenje primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti a mi je danas biramo baš za tu oblast, tako da je opet i kompetentna i za taj deo.

Svi ovi navodi me uveravaju da, kao što sam rekao naš kandidat sa jedne strane poznaje sistem Poverenika, a sa druge strane i podjednako važne strane poznaje i kapacitete institucije Poverenika i te unutrašnje međuljudske odnose i koliko ko može da pruži i ko je u čemu dobar i tako dalje. Nadam se da će se to iskoristiti na pravi način.

Ono što je možda meni lično i najvažnije je upravo to na koji ste vi način i sa kojim ste vi entuzijazmom na sednici našeg odbora gde smo prvo diskutovali o kandidatu, a i danas govorili o vašem kandidatu i to me ohrabruje da i danas podržim vaš predlog.

U danu za glasanje, ja ću podržati i ovaj predlog kao i sve ostale predloge o kojima smo diskutovali i ujedno pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da učine isto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Narodna skupština Republike Srbije gospodine Orliću, poštovana ministarko Vujović sa saradnicama, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu se nalaze amandmani na Predlog zakona o klimatskim promenama. U toku rasprave u ovih nekoliko dana kolege i koleginice su pričale o značaju donošenja ovog zakona, a mi smo jutros na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo odlučivali o podnetim amandmanima. Sama činjenica da su podneta tri amandmana govori, odnosno potvrđuje važnost donošenja ovog zakona.

Ministarka Vujović je jutros pričala i u prethodim danima o Zakonu o klimatskim promenama koji se najavljuje duže od tri godine, od kada je pripremljen i prvi nacrt uz podršku EU.

Promene klime i zaštita životne sredine su globalne teme i mi se, hteli to ili ne, sa time već suočavamo i osećamo određene posledice.

Vlada Republike Srbije, podnošenjem ovog predloga zakona, pokazuje da su oblasti životne sredine i klimatskih promena postavljene visoko na lestvici prioriteta.

Vi ste, ministarko Vujović, kao resorni ministar, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije, pokazali da ovu državu vodite savesno i odgovorno, jer je Srbija snažno opredeljena da svoj budući privredni rast i razvoj bazira na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih zelenih radnih mesta.

Sam predsednik Aleksandar Vučić je prilikom obeležavanja pogroma na KiM rekao, ja ću citirati, s obzirom na to da je to izuzetno važno da kažemo: „Srbija više nije slaba, niti zemlja gubitnika, zemlja je koja ne preti, ali ne zaboravlja, spremna na razgovore, ali ne i na poniženje, hoće saradnju i kompromis, ali ne i konačna rešenja u kojima nema ni Srbije, ni njenog naroda“.

Iz ove izjave se vidi jasna opredeljenost Srbije da štite svoje interese i da napreduje. Građanima Republike Srbije je jasno da Srbija napreduje, ali smatram da apsolutno nikome nije jasno zašto pojedinci bez apsolutno ikakvog osnova prete i šire neistine o poslanicima poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, kao npr. dr Vladimiru Orliću, dr Aleksandru Martinoviću, Sandri Božić, Milenku Jovanovu i drugima, da ne nabrajam sada sve, ali i Vladanki Malović, ali i o vama, ministarko Vujović.

Oni pokušavaju da određenim neozbiljnim izjavama obesmisle borbu svih nas za bolju budućnost Srbije, i to je u redu. U redu je i naka pričaju, jer to što govore govori najviše o njima.

Meni lično smeta, a verujem i svakome od nas nasilno ponašanje i vandalizam.

Kao što je i ministarka Vujović naglasila da je ljudski faktor taj koji utiče na klimatske promene i životnu sredinu, isto tako ljudski faktor je taj koji može da radi, i radi, na urušavanju sistema institucija.

U vezi sa tim smatram da je izuzetno važno da pomenem ono što su mi iz Gradske opštine Voždovac, inače opštine iz koje ja dolazim, poslali. Informacija je sledeća, ja ću pokazati fotografije i molim režiju da mi pomogne da građani budu upoznati sa fotografijama.

Jutros su određena lica razbila, ponovo razbila, stakla na prostorijama MZ „Tešića kupatilo“. Ovo nije samo huliganski postupak koji je usmeren ka državnim institucijama. Evo, ovde vidimo i razbijen prozor. To je postupak koji je usmeren i prema građanima Republike Srbije, s obzirom na to da se upravo u prostorijama ove mesne zajednice socijalno ugroženima dele besplatni obroci.

Rekao sam već, ovo je drugi put u mesec dana da se tako nešto dešava i pohvalio bih MUP koje je u najkraćem mogućem roku postupilo po zahtevu i uputilo patrolu koja je i sprovela uviđaj.

Lično smatram da pretnje i napadi ne smeju da uplaše bilo koga od nas i da moramo da nastavimo da se borimo za bolju budućnost građana Republike Srbije, jer smo upravo većinom glasova građana Republike Srbije i dobili poverenje da danas zastupamo njihove interese.

Baš zbog toga puna podrška i vama, ministarka, i predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi i svim kolegama narodnim poslanicima i narodnim poslanicama koji su u prethodnom periodu bili na meti određenih medija i pojedinaca koji Srbiji očigledno ne žele dobro.

U danu za glasanje podržaću i Predlog zakona o klimatskim promenama, ali i podnete amandmane i ujedno pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da učine isto, jer smatram da ćemo time dodatno doprineti stvaranju povoljnijih uslova za ostvarivanje privrednog rasta Republike Srbije. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici Agencije za energetiku, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi danas raspravljamo o Izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu, s obzirom na to da ova Agencija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije.

O spektru poslova, o ulozi, značaju Agencije za energetiku Republike Srbije već je pričao gospodin Veroljub Arsić kao izvestilac nadležnog odbora.

Ono što je važno pomenuti jeste da je zadatak Agencije da doprinese stvaranju stabilnog regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sektora, koji će biti siguran oslonac ekonomskom razvoju zemlje.

Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, je jutros predstavio ovaj sveobuhvatni izveštaj i mogu slobodno da kažem da je to i najsveobuhvatniji izveštaj o energetskom sektoru. S obzirom na njegovu obimnost i sveobuhvatnost, ja ću izdvojiti samo određene delove, a i koleginice i kolege narodni poslanici su već diskutovali o tome, tako da gledam da se i ne ponavljamo.

Ono što je važno i što izveštaj kaže da sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte je bila na zadovoljavajućem nivou. U ovom izveštaju se pominje i strategija razvoja energetike za period od 2020-2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine i prema njoj je prognoziran rast manji od 1% godišnje.

Pohvalio bih ono što piše u ovom izveštaju a odnosi se na podneske koje je Agencija primila. U Izveštaju piše da je Agencija u 2019. godini primila 366 podnesaka i da je na svih 366 odgovoreno onima koji su podnosili, tako da to govori i o toj saradnji sa korisnicima usluga.

Jedan od zadataka Ministarstva rudarstva i energetike je energetska tranzicija Srbije od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije i razvoj energetskog sektora. Republika Srbija treba da bude energetski bezbedna, da imamo s jedne strane dovoljno energije, gasa, nafte, toplotne energije, ali ono što je jako važno jeste da se i vodi računa o zaštiti životne sredine.

Ministarstvo je spremalo i sprema četiri nova zakona, o kojima ćemo mi diskutovati ovde, a cilj tih zakona jeste da pomognu stvaranje povoljnih uslova i da omoguće nove investicije na jedan pregledan način. Ovi zakoni treba da pojasne koja su to mineralna bogatstva, kolika je njihova vrednost, šta s jedne strane država ima od njih, šta s druge strane lokalne zajednice imaju od njihove eksploatacije, itd. Da se vratimo na energetiku.

Kada je energetika u pitanju, ona mora da bude jaka, jer može da doprinese privrednom rastu Republike Srbije. Treba da ulažemo u distributivnu mrežu i učinimo sve što možemo u vezi sa obnovljivim izvorima energije.

Unapređenje energetskog sektora omogućava i nove investicije, što će značiti rast BDP-a, a rast BDP-a znači boljitak za našu državu i njene građane.

Tendencija Evrope i sveta jeste da se smanji upotreba resursa koji doprinose zagađenju, a s obzirom na to da se mi borimo za jednu modernu, uređenu, evropsku Srbiju, kakvu njeni građani zaslužuju, ne dozvoljavamo da nas određene moderne tendencije iznenade, već ka izazovima koji nas čekaju, i sasvim sigurno nas čekaju, pristupamo strateški.

Strateški pristup prema energetici, strateški pristup energetici prema strategiji koju sam pomenuo na početku izlaganja, ja ću pročitati, “podrazumeva da se procesi u privredi i državi, kao i u životu građana, odvijaju uz niže ekonomske troškove i viši stepen socijalne i ekološke održivosti, odnosno viši standard stanovništva, uz smanjenje zagađenja i bolju zaštitu prirode“.

Za građane Republike Srbije je važno da ponovimo i to da je Aleksandar Vučić prethodne godine, kao što je i koleginica Aleksandra Tomić pomenula u toku današnjeg izlaganja, prethodne godine potpisao sa Nemačkom Sporazum o zelenoj energiji, što dodatno govori o strateškom pristupu ovom problemu na kom mi insistiramo.

Srbija ide u susret promenama i ona spremno dočekuje nove izazove i zbog toga Srbija više nije beznačajna ni na mapi Evrope, ni na mapi sveta. Nama je važan interes građana da dobro žive, da se stvore uslovi za nove investicije i, naravno, da nastavimo da napredujemo. U danu za glasanje podržaću Izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas se pred nama nalazi izbor novih sudija, odnosno nosioca sudske vlasti. Podsetiću na to da Ustav Republike Srbije predviđa postojanje tri vlasti. To su, naravno, zakonodavna, izvršna i sudska. Odnos ove tri grane vlasti se zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Svaka od te tri grane vlasti treba da bude nezavisna jedne od druge.

Međutim, moramo da pričamo o jednoj važnoj temi, a ona se odnosi na nastanak nepoverenja u sudstvo. Građani se pitaju i to se sa pravom pitaju i kako je kolega narodni poslanik Aleksandra Mirković to rekao, da li će naći pravdu pred sudom i kada će naći pravdu. Nepoverenje u sudstvo je nastalo posle reforme 2009. godine kada je 850 sudija ostalo bez posla. Nepoverenje se oseća i dan danas.

Dakle, danas je pred nama Predlog odluke o izboru koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Nosioci funkcije u pravosuđu moraju da budu kompetentni za obavljanje tako odgovornih poslova i kao što je kolega narodni poslanik, Dejan Kesar rekao, moraju da poseduju visok nivo znanja i veština kao i moralne kvalitete koji ih kvalifikuju.

Pojedinci, a to su oni koji uvek imaju nešto protiv, imaju i protiv ovog izbora sudija, a ja postavljam pitanje, kako mogu da se izboru sudija protive oni koji su preporuke davali i sudije birali na sednicama opštinskih odbora, mesnih odbora, pojedinih političkih stranaka. U to vreme, u to isto vreme presude su se donosile u tabloidima, a danas se one donose u sudovima. Predstavnici Visokog saveta sudstva, vi ste jutros rekli da su sve procedure ispoštovane, da je kompletna procedura ispoštovana i shodno biografijama koje smo dobili, uveren sam da kandidati ispunjavaju sve uslove i da će funkcije obavljati u skladu sa zakonom i u ime naroda.

Međutim, važna tema o kojoj smatram da treba da pričamo i pojedine koleginice i kolege narodni poslanici su pričali o tome, odnosi se na infrastrukturu u sudstvu. Za Narod Republike Srbije važno je napomenuti da je u prethodnom periodu urađeno zaista mnogo na poboljšanju smeštajnih i materijalno-tehničkih uslova rada pravosudnih organa. Tu bih zaista pohvalio Ministarstvo pravde. Navešću, a ovde imam spisak koji je na četiri stranice, ali ću navesti samo neke od njih, a to su: zgrada pravosudnih organa u Katanićevoj, viši sudovi, osnovni sudovi, osnovno javno tužilaštvo, npr. Prekršajni sud u Novom Sadu, Viši sud u Beogradu, odnosno Plata pravde u Beogradu i mnogi drugi.

Kao što sam naveo mnogo toga se uradilo u prethodnom periodu, ostvarili su se preduslovi za postojanje i unapređenje i pravednije i pravičnije Srbije i za građane Republike Srbije takođe jako važno, podsetiti na dve ključne stvar. To je da je Vlada Republike Srbije usvojili revidirani akcioni plan za Poglavlje 23. u procesu pristupanja EU i druga stvar, doneta je Strategija razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine. Razvoj pravosuđa je Strategijom definisan kao jedna od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije kako bi se obezbedila vladavina prava i povećanje pravne sigurnosti.

Kada je pitanju Strategija razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine postoji pet prioriteta, a to su: dalje jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, dalje jačanje integriteta nosioca pravosudnih funkcija, dalje podizanje kapaciteta i kvaliteta pravosudnog sistema jačanjem stručnosti i osposobljenosti nosilaca funkcija i drugih zaposlenih u pravosuđu, dalje podizanje nivoa efikasnosti pravosudnog sistema, podizanje stepena poverenja javnosti u rad pravosuđa kroz dostupnost i transparentnost rada institucija.

Ipak, postoje određena dešavanja, i verujem da nisam jedini od pripadnika i predstavnika Srpske napredne stranke koji dobija pozive uznemirenih građana, i to ne sad u poslednje vreme, nego su to neke stvari koje se dešavaju kontinuirano.

Nekako se čini da smo navikli na to postoje određene pretnje u ovom sistemu, da se pojedincima crtaju mete, a ja postavljam pitanje – kako možemo da se naviknemo na pretnje? Kako možemo da se naviknemo na pretnje predsedniku Aleksandru Vučiću i određenim ljudima kojima se crtaju mete samo iz razloga što su u srodstvu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem?

Ovim putem ja apelujem na tužilaštvo i sudstvo da svoj posao rade po savesti i po sili zakona, a novim sudijama da budu hrabri i istrajni, da rade u skladu sa interesima Republike Srbije i u ime naroda, da im svaki građanin bude jednak.

Podsetiću ih samo na primenu principa podele vlasti koja podrazumeva postojanje nezavisnog, nepristrasnog, odgovornog, stručnog i efikasnog pravosuđa.

U danu za glasanje ću podržati ovaj predlog i ujedno pozivam koleginice i kolege narode poslanike da učine isto.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu se nalazi Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije koji se odnosi na infrastrukturu u kulturi.

Prethodne koleginice i kolege narodni poslanici su dosta pričali o tome, tako da ću ja da se trudim da moj govor bude što sažetiji, da bi ostale koleginice i kolege imale vremena da kažu nešto na ovu temu.

Vlada Republike Srbije je pokazala i dokazala da prepoznaje značaj kulture. Premijerka Ana Brnabić je i ovde pred nama u svom ekspozeu iznela da bez kulture nema jake države.

Ja ću podsetiti na jedan od pet principa SNS koji kaže – orijentacija srpskog društva i politike ka budućnosti, koje je zasnovano na negovanju svesti o prošlosti i kulturi, tradicije i srpskom identitetu.

Vi ste, ministre Udovičiću, jutros pričali o okvirnom sporazumu i naveli ste određene infrastrukturne projekte i podprojekte koji treba da budu podržani. Ja ću navesti samo neke, oni se nalaze u gradu Beogradu, a to su Narodno pozorište u Beogradu i Muzej Jugoslavije u Beogradu. Naravno, ne treba zanemariti ni ostale projekte koji se nalaze po celoj Srbiji. Interesantno je možda pomenuti digitalizaciju 11 centara kulture.

Za narod Republike Srbije je jako važno da podsetimo na to da su u prethodnom periodu, dakle u periodu vladavine SNS, obnovljeni Narodni muzej u Beogradu, kao i Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Ono što mnogi nisu uspeli da urade, a možda nisu ni hteli, mi smo uspeli da uradimo i sada je važno da nastavimo da idemo u istom smeru.

Jutros je kolega narodni poslanik Stefan Srbljanović, koji je danas bio ovlašćeni predlagač ispred poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ rekao da se na ovaj način dodatno razvija i kulturni turizam u Srbiji, omogućava se šira dostupnost kulture, a zatim i otvaranje novih radnih mesta, kako je to naveo naš kolega narodni poslanik Aleksandar Marković.

Smatram da će usvajanje ovog okvirnog sporazuma dodatno doprineti unapređenju kulture u Republici Srbiji, ali i indirektno turizma, otvaranju radnih mesta, dakle i ekonomije itd. i zbog svega navedenog, u danu za glasanje ću glasati za ovaj predlog. Ujedno pozivam koleginice i kolege, narodne poslanike i narodne poslanice da takođe, svojim glasom podrže ovaj predlog. Živela Srbija. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pravljenje okruženja u kome svi možemo da napredujemo je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Jedan od sporazuma koji je danas ovde pred nama jeste i sporazum sa Severnom Makedonijom, a o bilateralnim odnosima sa Severnom Makedonijom je pričao i ministar Selaković.

On je tom prilikom rekao da su odnosi na izuzetno visokom nivou, da su susreti na nivou predsednika države, predsednika Vlade, ali i na nivou ministara spoljnih poslova, što govori o dobrim dobrosusedskim odnosima između naše dve države.

Odnosi naše dve države su sazdani na pet principa, odnosno pet smernica koje su definisane prilikom sastanka između Aleksandra Vučića i premijera Zaeva. Oni kažu ovako: pod jedan – spremnost obe države da sva otvorena pitanja rešavamo kroz dijalog, unapređenje prijateljskih odnosa naroda, građana dve države, unapređenje ekonomske i trgovinske saradnje, intenziviranje međusobne komunikacije na najvišem nivou i međusobna podrška na ekonomskom putu i jačanje dobrosusedskih odnosa koji doprinose stabilnosti čitavog regiona.

Za građane Republike Srbije je od izuzetnog značaja i važno je ponoviti to da Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije imaju nekoliko sporazuma o saradnji, tačnije više sporazuma koji su zaključeni u različitim oblastima, a to su oblast borbe protiv organizovanog kriminala i regularnih migracija, readmisije, vozačkih dozvola, kao i u oblasti unutrašnjih kontrola.

Valja pomenuti i podsetiti i na donacije vakcine, koje je predsednik Vučić dao, odnosno poklonio u ime svih nas Severnoj Makedoniji, zato što to pokazuje te naše dobre dobrosusedske odnose i nameru, dobru nameru Republike Srbije prema Severnoj Makedoniji i koleginica Dušica Stojković je pomenula „mini Šengen“, važnost „mini Šengena“ ne samo u tom smislu ekonomskog jačanja, nego i dalje.

Sam sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije je potpisan u Skoplju, 16. decembra 2019. godine i on će doprineti afirmaciji bilateralne saradnje između naše dve države. Omogućiće se unapređenje sistemskih resursa za suzbijanje trgovine ljudima, a cilj ovog sporazuma jeste inkorporiranje njegove sadržine u pravni sistem Republike Srbije što dalje doprinosi naravno koordinaciji nacionalnih aktivnosti za borbu protiv trgovine ljudima.

Na samom početku izlaganja sam pomenuo borbu, odnosno neophodnost pravljenja okruženja u kom svi možemo da napredujemo i to smatram da je jako važno i verujem da mi niko neće zameriti što ću se osvrnuti na trenutnu političku situaciju u Republici Srbiji i u regionu, s obzirom na to da je ona svakako u velikoj vezi i od značaja čak i sa današnjim tačkama dnevnog reda.

Naime, juče je održana sednice predsedništva SNS i na njoj je analizirano sve ono što smo dobili kao činjenicu da narod, odnosno šta građani, šta narod misli o nama. Građanima naravno dugujemo veliku zahvalnost na njihovoj podršci, jer zna narod ko je ozbiljan i ko je sposoban da donosi promene i da rešava probleme.

Međutim, podrška neće trajati ni jedan jedini dan ukoliko mi ne budemo bili spremni i odlučni da nastavimo da radimo na sebi, da radimo još napornije, još ozbiljnije, još marljivije i da se borimo i da građanima pokažemo da želimo da se borimo za napredak Republike Srbije.

Kako i sam predsednik, Aleksandar Vučić kaže o ovim drugima, o našim političkim neistomišljenicima, ne moramo ništa ni da kažemo, jer mnogo više govori to što oni pričaju sami o sebi, to što oni generalno pričaju nego što bismo mi ikada mogli da pričamo. Mi moramo sebe da menjamo i da budemo još bolji.

U skladu sa tim, mi smo ove nedelje otvorili na teritoriji gradske opštine Voždovac i Kancelariju za komunikaciju narodnih poslanika sa građanima. Ovo je od izuzetnog značaja za građane sa Voždovca zato što je ovo prvi put istoriji Voždovca, prema mojim saznanjima, da će građani Voždovca, ali i narodni poslanici imati priliku da međusobno komuniciraju i u prostorijama gradske opštine Voždovac.

Svako od nas u svom domenu mora da pruži maksimum. Znam koliko se pojedine koleginice i kolege, narodni poslanici trude i da su u stalnoj komunikaciji sa građanima. Znam i koliko našim građanima, sugrađanima, komšijama znači kada mogu da nas pozovu bilo kog dana, bilo da je to radni dan ili vikend.

Vi ste, ministre Vulin, rekli da je Aleksandar Vučić jedini slobodni lider na Balkanu. Saglasićete se sa mnom, siguran sam kao ostale koleginice i kolege, narodni poslanici, kada kažem da je to apsolutna istina, ali je i da nama, da svi zajedno i svim snagama radimo na tome da omogućimo da od Srbije pravimo bolje mesto za život. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se po tački dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o socijalnoj karti. Smatram da je donošenje ovog zakona od izuzetne važnosti, jako važno, jer je neophodno da Republika Srbija vodi adekvatnu socijalnu politiku.

Prilikom obraćanja jutros ministarka prof. dr Kisić Tepavčević je pričala i o socijalnim davanjima i pravima, ali i o broju potencijalnih korisnika ovih prava.

Važno je da naglasimo da Republika Srbija misli na najugroženije stanovništvo i upravo ono što je ministarka pomenula – 106 milijardi dinara je opredeljene upravo u ove svrhe. Usvajanje zakona o socijalnoj karti ide upravo u prilog tome, s obzirom na to da to samo usvajanje zakona znači formiranje jedinstvene baze koja bi sadržala podatke o socijalno-ekonomskom statusu građana i sa njima povezanim licima.

Kakva je situacija trenutno? Trenutno postoje određene baze, više baza koje različite institucije kontrolišu i upisuju podatke, ažuriraju, a ministarka prof. dr Kisić Tepavčević je istakla da se radi o povezivanju svih tih baza, dakle povezivanju podataka koji se nalaze u internim i eksternim izvorima.

Formiranjem elektronskog registra o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca dobijamo evidenciju u elektronskom obliku koja je i tačna i pouzdana, ali i ono što je jako važno, ažurirana u realnom vremenu.

Postavlja se jedno pitanje i prilikom razgovora sa građanima građani su me, nekoliko građana me je to pitalo – šta se dešava sa sigurnošću, koliko je to sigurno, šta se dešava sa zaštitom njihovih podataka, s obzirom na to da će toj evidenciji, toj bazi moći da pristupi veći broj lica nego do sada? Za građane Republike Srbije je jako važno da znaju, a o tome smo pričali juče na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, član 10. ovog zakona ističe da je potrebno vođenje, odnosno da će se voditi evidencija svih onih korisnika koji pristupe bazi podataka. To znači da će se voditi evidencija o određenim meta podacima, što dodatno osigurava, odnosno daje sigurnost građanima i sprečava zloupotrebe.

Koji su benefiti ovog zakona? Prethodni govornici su govorili i o tome. S jedne strane imamo benefit koji građani imaju, dakle direktan njihov benefit. Oni će biti vidljiviji u sistemu, s jedne strane, s druge strane neće obilaziti sve institucije, smanjiće se troškovi i procedure će biti brže, a ukoliko su procedure brže samim tim neće gubiti vreme.

S druge strane, država uspostavlja kontrolni mehanizam. Ukoliko se uspostavi kontrola i kontrolni mehanizam to znači pravedniju socijalnu politiku i davanje.

Važno je napomenuti da je ovaj Predlog zakona i u skladu sa ekspozeom premijerke Ane Brnabić koja je istakla da je digitalizacija jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Smatram da će donošenje ovog zakona dodatno doprineti pravednijoj socijalnoj zaštiti.

Zbog svega navedenog u Danu za glasanje u svoje lično ime i u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu sa zadovoljstvom kažem da ću podržati ovaj Predlog zakona i ujedno pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da takođe svojim glasom podrže ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se po tački dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Jutros je ministar Vulin pričao o terorizmu i rekao kako je to jedan globalni fenomen koji može da se pojavi i da se desi apsolutno bilo kad i bilo gde. Ovo je naš način da budemo deo te svetske borbe protiv terorizma i da učestvujemo aktivno u tome, jedan od prioriteta Republike Srbije je svakako obezbeđivanje trajne globalne i regionalne stabilnosti.

Kada je ovaj sporazum u pitanju, što se tiče potpisivanja samog Sporazuma, Sporazum su potpisali doskorašnji ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, gospodin Nebojša Stefanović i ministar spoljnih poslova Ruske Federacije, Sergej Lavrov, prilikom posete gospodina Lavrova Ruskoj Federaciji koja je bila 18. juna 2020. godine.

Ono što je interesantno, jeste da je baš danas ministar Selaković u jednom intervjuu izjavio da je Rusija naš tradicionalni prijatelj i partner i da to naše prijateljstvo i partnerstvo prevazilazi neke puke političke veze i da postoji interes, ali obostrani interes, da se te neke međusobne veze dodatno unaprede i dodatno osposobe nekim novim sporazumima kao što je ovaj, ali isto tako je naglasio da su naše veze međusobne veze na jako visokom nivou.

Ruska Federacija ima ogromno znanje i iskustvo kada je u pitanju borba protiv terorizma, tako da ćemo mi moći, s jedne strane i da naučimo, a s druge strane ćemo moći i da prenesemo određena znanja koja mi posedujemo.

Kolega narodni poslanik Aleksandar Marković, kao izvestilac nadležnog odbora izjavio je i naglasio je da će ovaj sporazum omogućiti bržu razmenu informacija u oblasti borbe protiv terorizma, kao i razmenu iskustava i praksi u ovoj oblasti, a to znači, implicira ono što je veoma važno za bezbednost građana naše dve zemlje.

Kada je reč o intenziviranju saradnje između Republike Srbije i Ruske Federacije kroz razmenu operativnih informacija i tih profesionalnih iskustava moramo nagliti da to jednostavno doprinosu suzbijanju bezbednosnih pretnji koje terorizam donosi sa sobom.

Smatram da će donošenje ovog zakona, dakle zakona o potvrđivanju pomenutog Sporazuma dodatno unaprediti da Srbija ostane bezbedno i sigurno mesto za sve nas, a to je upravo i ona politika za koju se zalaže i predsednik Aleksandar Vučić, ali i Srpska napredna stranka.

Zbog svega navedenog i zbog svega što sam i ja rekao, a i prethodni govornici, ja ću podržati u danu za glasanje ovaj Predlog zakona, a ujedno pozivam i kolege narodne poslanike i narodne poslanice da podrže ovaj Predlog zakona. Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se po tački dnevnog reda koja se odnosi na Predlog kodeksa o ponašanju, tačnije Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Samo donošenje kodeksa je od izuzetne važnosti, ne samo za građane Republike Srbije nego i za Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer se time jača poverenje građana u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Suštinu donošenja ovog kodeksa i samog kodeksa vidim u članu 7. koji kaže – narodni poslanik ličnim primerom predstavlja uzor etičkog ponašanja nosioca javne funkcije.

Međutim, posebno bih istakao stav 3. člana 2. Predloga kodeksa koji kaže – narodni poslanik ostvaruje stalni i neposredni kontakt sa građanima. Ovo je od izuzetne važnosti zbog toga što je u ovom stavu naglašeno upravo ono za šta se SNS i predsednik Aleksandar Vučić godinama unazad zalažu i ono što godinama unazad rade.

Jedino se radom na terenu i u direktnoj komunikaciji sa građanima Republike Srbije može doći do te informacije iz prve ruke na osnovu koje mi možemo da vidimo da li smo na pravom putu, kako radimo i šta je potrebno da uradimo kako bismo još dodatno unapredili naš rad. Ali, uvek ima naravno ono ali, ovaj kodeks se odnosi isključivo na narodne poslanike, kao što su kolege prethodnici govorili, kao na primer prof. dr Vladimir Marinković, i kolega dr Aleksandar Martinović i da sad ne nabrajam ostale koleginice i kolege koji su pomenuli, ali suštinski ovo je jako važno. Pitanje je manje više isto. Šta se dešava sa onim osobama koje se bave politikom ili politikanstvom, možda bolje da tako nazovemo, koji nisu narodni poslanici, a koji se opet ne ponašaju u skladu sa ovim kodeksom?

Takođe, jako je važno pitanje šta se dešava sa konstantnim napadima ne samo na Aleksandra Vučića, već i na njegovu porodicu, napadima na funkcionere, napadima na članove SNS, na njihove porodice, ali i na naše mlade koleginice i kolege, mlade lidere koji su završili Akademiju mladih lidera SNS.

Kažu neki ljudi - polako. Eto, navikli smo da nam napadaju predsednika Vučića, navikli smo da napadaju njegovu porodicu. Kažu - mladi su mladi, ima vremena naučiće, naviknuće se, ali smatram da ne smemo da se navikavamo na takve stvari. Smatram i verujem da smo svi saglasni po ovom pitanju da je porodica svetinja i to nema veze da li se radi o porodici nekog funkcionera ili se radi o porodici osobe koja nije funkcioner. Šta je razlika? Pa, nema razlike. Porodica je porodica, porodica je svetinja, u porodicu se ne dira i tačka. Smatram da moramo u narednom periodu ozbiljno da se pozabavimo ovim problemom.

Naravno, u danu za glasanje, kao koleginice i kolege, predstavnici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj Predlog kodeksa koji se odnosi, kao što smo rekli na narodne poslanike, ali se istovremeno nadam da ćemo se u narednom periodu pozabaviti i ovim pitanjima i ovim problemima o kojima sam sad pričao.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo Janković, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se danas po tački dnevnog reda koja se odnosi na izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Sama institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je jako važna za sve građane Republike Srbije, prvenstveno zbog toga što se ona odnosi na zaštitu svih građana Republike Srbije. Posebno se odnosi na ranjive i marginalizovane grupe. Ova institucija sama po sebi ima za cilj unapređenje ravnopravnosti i smanjenje diskriminacije.

Briga o najranjivijim i marginalizovanim kategorijama u Republici Srbiji je upravo ovo za šta se zalaže i poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu. Kandidat za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je Brankica Janković koja je danas tu sa nama. Iz njene biografije može da se vidi da je reč o jednom vrsnom profesionalcu, o ekspertu kada je u pitanju zaštita ne samo rodne ravnopravnosti, kako su prethodne kolege govorile, već ravnopravnosti uopšte jer postoji i diskriminacija ne samo na osnovu pola, već i na osnovu starosne grupacije, na osnovu obrazovanja itd.

Ono što je jako bitno i valja naglasiti jeste da smo mi na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo pričali sa kandidatom i ustanovili smo da ispunjava apsolutno sve kriterijume, a s obzirom na to da je kandidat i u prethodnom periodu obavljao istu poziciju iz izveštaja o radu, koji smo takođe pročitali, mogli smo da vidimo da su postignuti oni uspesi, oni ciljevi koji su zacrtani, ali to nije ono što je najvažnije ovde, jer je za građane Republike Srbije izuzetno važno pomenuti da je predlog da Brankica Janković bude izabrana za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti stigao i iz nevladinog sektora, organizacija civilnog društva, pre svega bih pomenuo Nacionalnu organizaciju osoba sa invaliditetom Srbije koja je uputila jedan dopis Narodnoj skupštini gde je podržala ovaj predlog.

Za građane Republike Srbije i sve one koji to ne znaju, ova organizacija nije sama po sebi organizacija tek tako, već okuplja interese, tačnije zastupa interese oko 700 hiljada građana Republike Srbije. To su osobe sa invaliditetom, to su njihovi zastupnici, zakonski zastupnici i njihove porodice. Ova mreža, ovu veliku mrežu čini 15 saveza i negde oko 450, ako ne i više, lokalnih organizacija. To je jako bitno.

Na adresu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo je stiglo i pismo podrške od još 40 nevladinih organizacija, dakle, organizacija civilnog sektora, koje su u prethodnom periodu imale priliku i da sarađuju sa gospođom Janković, ali i, s druge strane, da prate njen rad. Ono što su one istakle, ja ću to citirati – da je Brankica Janković dala doprinos pozitivnim promenama u Srbiji, ravnopravnosti i smanjenju diskriminacije. Ovih 40 organizacija nisu samo organizacije iz Beograda, to su organizacije iz skoro 20 gradova iz cele Republike Srbije.

S obzirom na važnost ovog dopisa, ja ću, a nadam se da ćete mi, predsedavajući, dozvoliti, pročitati spisak svih nevladinih organizacija koje su podržale, zbog toga što smatram da je ovo izuzetno bitno: Udruženje građana „Snaga prijateljstva Amiti“, Forum za etničke odnose, Ženska inicijativa iz Trstenika, Srpsko udruženje za alchajmerovu bolest, Centar za samostalan život osoba sa invaliditetom iz Trstenika, Savez udruženja Roma zapadne Srbije i Šapca, Hendi-centar „Koloseum“, Udruženje „Evgenija“ iz Ježevice kod Čačka, Centar za razvoj inkluzivnog društva, Udruženje građana „Kokoro“ iz Bora, Crveni krst Svilajnac, Udruženje „Laris“ iz Čačka, Udruženje žena „Sačuvajmo selo“ iz Priboja, Resursni centar za specijalnu edukaciju iz Beograda, Udruženje „Miona“ iz Aleksandrovca, Udruženje penzionera iz Hrvatske, Beograd, Udruženje žena „Sremica“ iz Pećinaca, Udruženje „Ružica“ iz Arilja, Udruženja „Moravska rozetla“ iz Trstenika, Udruženje „Entuzijasti Kučeva“ iz Kučeva, Udruženje ženskog preduzetništva „Nadežda Petrović“ iz Čačka, SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja iz Beograda, Gerontološko društvo Srbije, Centar za istraživanje i razvoj društva „Ideas“, Centar za reintegraciju i aktivizam, Udruženje „Putokaz“ iz Kragujevca, Ekološko društvo „Dragačevo“ iz Guče, Kulturno-prosvetna zajednica „Dragačevo“ iz Guče, Hrišćansko humanitarno udruženje „Hleb života“, Građanska organizacija penzionera Beograda, Asocijacija izbjegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske, Beograd, Udruženje „Help net“, Udruženje istraživača socijalnih prilika, Mreža ISP, Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije, Udruženje poslovnih žena Srbije, Udruženje „Žena na selu Ariljke“ iz Arilja, Lužničke rukotvorine Ž.E.C, selo Gorčinci na jugu Srbije iz Babušnice, Karitas „Sveta Anastazija“ iz Sremske Mitrovice, Ekumenska humanitarna organizacija iz Novog Sada i Kolo srpskih sestara iz Niša.

Vidimo da, nadam se da mi nećete zameriti što sam vam oduzeo vreme i pročitao celokupan spisak organizacija koje su podržale, jer, opet, smatram da građani Srbije moraju da znaju, ćemo ne samo mi kao narodni poslanici podržati u danu za glasanje izbor Brankice Janković za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, već to čini i nevladin sektor.

Zbog svega navedenog, ja ću glasati za ovaj predlog, podržaću ga, a ujedno pozivam sve koleginice i kolege narodne poslanike da svojim glasom podrže predlog da Brankica Janković bude izabrana za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Hvala i živela Srbija.