VUK MIRČETIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 05. januara 1989. godine. Živi u Beogradu.

Vuk Mirčetić je master ekonomista, sertifikovani međunarodni predavač i licencirani edukator od 2007. godine, a 2018. godine je od strane Republike Srbije akreditovan kao predavač.

Dosadašnja akademska zvanja u procesu formalnog obrazovanja stekao je na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije, dok je putem neformalnog, dodatnog i celoživotnog obrazovanja uspešno učestvovao na više od 150 treninga i obuka na različite teme.

Vuk Mirčetić obavlja funkciju direktora i radi kao predavać na Institutu za pravo i finansije. Na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije radi kao saradnik u nastavi.

Na BusinessAcademy Link grupe je predmetni profesor na nekoliko predmeta.

Trenutno je predsednik KK „Vukovi“ (od 2009. godine), predsednik humanitarne nevladine organizacije „Development Center-a“ (od 2011. godine), predsednik PolitIQal Society (od 2013. godine) i supervizor organizacije Serbian Intelligence Network u okviru World Intelligence Network (od 2011. godine). Predsednik je Saveta za zapošljavanje Gradske opštine Voždovac od februara 2017. godine i predsednik Školskog odbora Osnovne škole „Jajinci“ od 2018. godine.

Od 2017. godine bavi se naučno-istraživačkim radom.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 19.10.2020, 08:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Orliću, poštovani predstavnici institucija, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja sam se javio kako bih diskutovao o izveštaju o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu.

Pre samo početka izlaganja zbog građana Republike Srbije, ja ću se vratiti kratko samo na period 2009. godine čisto da bismo uporedili Komisiju od 2009. godine i Komisiju koja danas funkcioniše.

Podsetiću da je sistem kontrole državne pomoći u Republici Srbiji uspostavljen upravo te 2009. godine donošenjem Zakona o kontroli državne pomoći i tim zakonom je bilo propisano da kontrolu državne pomoći vrši upravo ta komisija koju kao radno telo obrazuje Vlada. U tom periodu ova komisija nije posedovala niti pravni subjektivitet, niti PIB, niti prostoriju u kojima je funkcionisala i tokom primene tadašnjeg zakona konstatovano je da tu mnoge stvari treba da se promene koje se tiču u kontrole državne pomoći, ali i samog načina organizacije funkcionisanja Komisije. Bilo je neophodno doneti novi zakon kojim se uređuju i položaj, i izbor organa, ali i radno-pravni status zaposlenih u Komisiji.

Trenutni Zakon o kontroli državne pomoći je donet 2019. godine, počeo je da se primenjuje 1. januara 2020. godine. Dakle, Komisija za kontrolu državne pomoći u smislu ovog zakona funkcioniše tek nekih godinu i po dana.

Komisija o svom radu podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj o radu što podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj o radu, što ste vi i učinili 9. marta ove godine i zbog građana Republike Srbije važno je napomenuti još jednom da Komisija ne odlučuje o tome ko će dobiti pomoć, ne dodeljuje pomoć kao ni iznos koji se dodeljuje ni kojim učesnicima, ni po kom projektu itd.

Nadležni davaoci u smislu ovog zakona jesu nadležni organ Republike Srbije, Autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, a nadležnost je, odnosno neću pričati o svim, nego o nekim od nadležnosti Komisije, prema članu 10. Zakona o kontroli državne pomoći obuhvata, ja ću pročitati da ne bih pogrešio: ocenjivanja postojanja i usklađenosti državne pomoći sa pravilima o dodeli istih, donosi podzakonska akta za sprovođenje zakona kao i rešenja i zaključke u postupku kontrole, preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o značaju kontrole državne pomoći i ono što je važno, Komisija ima i kontrolnu funkciju namenskog korišćenja državne pomoći.

Kada pričamo o državnoj pomoći generalno važno je napomenuti da je 2019. godine najistaknutiji instrument dodele državne pomoći su bile subvencije sa učešćem od 55,4%, dok su zatim sledili poreski podsticaji sa učešćem od 22,2%. Ukupna dodeljena pomoć 2019. godine iznosila je 939,6 miliona evra.

Jako je važno da pomenem, kao neko ko je u prethodnom periodu bio i obavljao funkciju predsednika Saveta za zapošljavanje jedne gradske opštine u Beogradu, znam koliko je važan dobar odnos sa privredom i koliko je važno informisanje privrednika o mogućnostima koje imaju. Posebno bih istakao značaj određenih aktivnosti koje imaju za cilj promovisanje državnih pomoći, jer što više ljudi, što više građana Republike Srbije znaju na koje državne pomoći imaju prvo, to će veći broj ljudi uzeti učešće i samim tim im se omogućava dalji napredak.

Posebno bih pohvalio rad Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije u organizaciji ovakvih aktivnosti i to smatram primerom dobre prakse. Direktor sektora preduzetništva Branislava Simanić, sa svojim timom ljudi svake godine organizuje dan otvorenih vrata sa preduzetnicima na kojim svi predstavnici mikro, malih i srednjih preduzeća imaju prilike da se informišu o mogućnostima i državnoj pomoći na koju mogu da konkurišu. Te državne pomoći, tačnije finansijske pomoći raspisuje Republika Srbija, a realizuju se kao što svi znamo preko Fonda za razvoj Republike Srbije, Razvojne agencije, kao i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Međutim, ono što je jako važno jesu prezentacije ovih programa koje se organizuju po opštinama u celoj Srbiji. Na taj način veći broj, još veći broj zainteresovanih ljudi može da dobije sve potrebne informacije koje se tiču određenih mogućnosti za subvencije i to smatram da je jako važno zbog toga što moramo da omogućimo građanima Republike Srbije dve stvari.

Prva stvar je da pre svega imaju mogućnost da se oslone na svoju državu i da znaju na koje subvencije i na koju državnu pomoć imaju pravu, a zatim i da budu informisani da mogu da konkurišu i kako mogu da konkurišu da bi to postigli.

Pre početka ove sednice razgovarao sam sa koleginicom Anom Pešić iz ćićevca i to je jedan dobar primer dobre prakse, obzirom na to da je u saradnji Privredne komore Srbije i regionalne Privredne komore Kruševac u Ćićevcu otvoren šalter za preduzetnike i sada svi građani koji imaju svoje preduzeće ili građani koji hoće da započnu svoj novi posao u svakom trenutku mogu da dobiju bilo kakve informacije.

Ono što je važno i što je interesantno jeste da u celom Rasinskom okrugu ovakvi šalteri nisu ranije postojali i sada, ovo je već treći šalter koji je otvoren u Rasinkskom okrugu, tu su naravno Brus, Trstenik i sada Ćićevac. To su upravo pravi primere kako se sledi politika predsednika Aleksandra Vučića.

Dakle, sa jedne strane treba da omogućimo atraktivno poslovno okruženje, a sa druge strane građani Republike Srbije treba da budu informisani, dakle da imaju načine kao mogu da iskoriste sve ono što im država nudi.

Ukoliko pogledamo izveštaj Komisije, moramo da imamo u vidu da je, kao što su i prethodni govornici pričali 2020. godina bila vrlo specifična godina zbog Korona virusa i smatram da i ako je bila teška godina i specifična, da ste se vi generalno kao Komisija prilično dobro snašli. U ovoj godini su uspostavljeni i pravni i institucionalni okviri koji su neophodni za rad komisije. Doneta su i sva neophodna akta koja se odnose na unutrašnju organizaciju.

Sada bih se vratio kratko na početak svog govora, kada sam pričao o Komisiji 2009. godine. Ovde se vidi jasna razlika između Komisije koja je bila 2009. godina i Komisije koja sada ove godine funkcioniše. Ono što mi se lično dopalo u ovom izveštaju, generalno u vašem radu jeste ulaganje, unapređenje kadrova i to kako funkcionera, tako i zaposlenih i ovako funkcionalna Komisija je održala 43 sednice na kojima je doneto 53 akta, kojima se ocenjuje usklađenost državne pomoći.

Na samom kraju, ako mi dozvolite, dao bih jednu sugestiju koja se odnosi na stepen poznavanja propisa iz oblasti državne pomoći i lično smatram, a i vi ste to naveli na kraju izveštaja, da ne postoji dovoljan stepen poznavanja propisa iz ove oblasti, te smatram da bi u narednom periodu trebalo malo više raditi na unapređenju i na podizanju svesti na ovu temu, jer ukoliko svest svih relevantnih činilaca bude na zadovoljavajućem nivou i ukoliko to naravno dalje doprinosi, kao što sam nekoliko puta već i pomenuo, stvaranju atraktivnog jednog poslovnog okruženja, transparentnijeg poslovanja, ali i otvaranja novih radnih mesta.

Mi danas živimo u Srbiji koja je za ponos svih nas, ali to ne treba da znači da ne treba da nastavimo da se trudimo i da radimo još više i još marljivije. U danu za glasanje ću podržati predloženi izveštaj. Hvala.

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovana premijerko, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije sa saradnicima, poštovani gosti i dragi građani Republike Srbije, svi koji pratite ovaj prenos, premijerka Brnabić je govorila o posvećenosti Vlade Republike Srbije vladavini prava u različitim oblastima, od borbe protiv korupcije, medija, izbornih uslova itd. Ja ću se osvrnuti samo na jedan od njih. Pričaću o bori protiv korupcije kao jednom od šest ciljeva Vlade Republike Srbije, odnosno jedan od šest ciljeva koji su postavljeni pred sve nas.

Mi smo se bavili implementacijom GREKO preporuka i kada kažem GREKO preporuke, mislim, pre svega, na onih 13 GREKO preporuka. Od tih 13 preporuka, jedna nije do skoro započeta. To je preporuka koja se odnosi na Kodeks ponašanja narodnih poslanika i mi smo čak i to usvojili u ovom mandatu.

Formirana je i Radna grupa za izradu operativnog plana za borbu protiv korupcije. Premijerko Brnabić, vi ste rekli da plan treba da bude gotov do kraja ovog meseca, što su izuzetno dobro vesti.

Konkretni su rezultati. Ukoliko posmatramo samo prva četiri meseca ove godine, videćemo da je ogroman porast u broju otkrivenih krivičnih dela koja se odnose na samu korupciju i tu se jasno vidi da zaštićenih nema. Nema veze da li oni pripadaju SNS ili bilo kojoj drugoj političkoj opciji, jednostavno zaštićenih nema i ne treba da bude.

Pre samog izlaganja, zbog građana Republike Srbije, ja moram da napomenem da se mi danas ovde načelno slažemo o tome da li ćemo prihvatiti predlog Vlade Republike Srbije ili nećemo prihvatiti predlog.

Dakle, mi ovde treba da iskažemo saglasnost, da li smo mi saglasni da uopšte uđemo u promene Ustava Republike Srbije ili ne. Eventualnim usvajanjem predloga koji nam je uputila Vlada Republike Srbije, mi dajemo saglasnost na to da li ćemo da započinjemo tu proceduru ili ne.

Srbija se nalazi na evropskom putu i postoje određene obaveze koje proističu iz pregovora sa EU. Međutim, mi ne ulazimo u ovaj veliki i ozbiljan proces samo zbog našeg procesa evropskih integracija, već i uopšte zbog unapređenja kvaliteta života građana Republike Srbije i to indirektno dalje doprinosi i povećanju plata, penzija, itd.

Ono što je nama jako važno jeste taj osećaj građana da su svi građani jednaki pred zakonom i ono na čemu svi mi zajedno treba da radimo jeste da pravda bude, kao što je i premijerka jutros rekla, i brza i dostižna, a pravosuđe nezavisno i odgovorno.

Za razliku od vremena kada je reforma pravosuđa koštala preko 40 miliona evra, ovoj današnjoj sednici prethodio je jedan ozbiljan pripremni period koji je trajao 18 meseci. Ovo je prvi put da smo mi imali jednu ozbiljnu, široku debatu da bismo ostvarili jedan široki društveni konsenzus. Dva puta je čak bila i konsultacija sa Venecijanskom komisijom i na kraju, u decembru prošle godine, Vlada Republike Srbije je uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog za promenu Ustava.

Bez obzira na to što su prethodne konsultacije koje je Vlada radila i prethodna javna slušanja i pozitivna ocena Venecijanske komisije, Narodna skupština Republike Srbije je organizovala javno slušanje. To je jedna serija javnih slušanja koja su bila i u sedištu Narodne skupštine Republike Srbije, ali i van sedišta i učešće su mogli da uzmu svi oni koji su bili zainteresovani da dođu na javno slušanje i da daju neku svoju sugestiju ili eventualno iskažu svoj stav.

Ovom prilikom bih, a nećete mi, premijerka, zameriti posebno čestitao predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Jeleni Žarić Kovačević, na sjajnoj organizaciji javnih slušanja, jer su apsolutno svih predstavnici struke i predstavnici svih grana vlasti imali prilike da iskažu svoja mišljenja i daju svoj doprinos i ujedno da se zahvalim zbog toga što smo i mi kao članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imali priliku da aktivno uzmemo učešće i damo svoj doprinos.

Javna slušanja su važna, pre svega, zbog omogućavanja što šireg društvenog konsenzusa. S tim u vezi, već sam rekao, mi smo organizovali javna slušanja i u Beogradu, dakle, u sedištu Narodne skupštine Republike Srbije, ali i van Beograda, i to u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Važno je donošenje današnje odluke o prihvatanju predloga, kao i sve druge odluke o promenama Ustava, važno je da bude transparentno i inkluzivno, ali i da se čuje mišljenje struke. U skladu sa tim je zaista bilo jako važno organizovati ova javna slušanja.

Predsednica Odbora, Jelena Žarić Kovačević, je rekla da je to bila najšira moguća javna rasprava i pribavljanje određenih korisnih mišljenja i sugestija i ostvarivanje saglasnosti u vezi sa ustavnim promenama koje treba da budu, i ovaj deo se meni jako dopao, i pravične i efikasne, ali i dugoročne, zbog toga što je predlog, tačnije proces promene Ustava jako kompleksan i relativno dugačak i, jednostavno, Ustav se ne menja svakog dana, tako da, i treba da bude što širi društveni konsenzus.

Ministarko Popović, jako mi je drago što ste vi bili prisutni na apsolutno svakoj javnoj raspravi i što ste vi, samim tim što ste ministar i što ste bili prisutni, dali dodatnu snagu i dodatnu jačinu našim javnim slušanjima.

Bili su prisutni svi predstavnici grana vlasti, diplomatskog kora, međunarodnih institucija, predstavnici struke, ali ne samo oni, nego i svi oni koji su želeli da iskažu svoj stav. I ovako širok društveni konsenzus je važan da postignemo, pre svega, zbog građana Republike Srbije. Na samom kraju, građani Republike Srbije će imati završnu reč i oni će na referendumu reći da li ove promene treba da se dese ili ne.

Ono što je izuzetno važno za građane Republike Srbije, moje kolege su to ponovile više puta, ja ću ponoviti to još jednom, dakle, promene Ustava Republike Srbije, o kojima mi danas pričamo, se tiču isključivo pravosuđa. Dakle, ne obuhvataju ni u jednom jedinom segmentu preambulu Ustava ili bilo koji drugi deo, bilo koji drugi segment Ustava, ne diraju teritorijalni integritet Republike Srbije i samim tim, znači da Kosovo i Metohiju ostaje sastavni deo Republike Srbije.

Dakle, ovo je bilo važno pomenuti najviše zbog toga što, i vi ste, premijerka, govorili o teme, i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Ivica Dačić, ja mislim i sve moje kolege koje su imale priliku da pričaju i u medijima, ali i ono što je važnije, u plenumu, o tome šta se menja, o čemu mi konkretno danas pričamo, da li se menja samo deo o pravosuđu ili ne. Zbog toga je bilo važno i važno je još jednom da pomenemo da se menja samo deo koji se odnosi na pravosuđe.

U skladu sa svim onim što smo mi danas čuli, jasna je i posvećenost vas i predsednika Aleksandra Vučića, ali i Narodne skupštine Republike Srbije vladavini prava. I smatram da treba da usvojimo Predlog Vlade Republike Srbije.

Ja ću zbog toga u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Vama hvala na inicijativi.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, javio sam se kako bih diskutovao o amandmanima na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti.

Ovi pomenuti amandmani su prevashodno tehničke prirode i u danu za glasanje ćemo ih svakako podržati.

Međutim, ono što je važno i što je suština današnjeg glasanja jeste sam predlog zakona kojim je predloženo više izmena kako u cilju lakšeg ostvarivanja prava građana, tako i radi povećanja opšte bezbednosti.

Prilikom ovog predloga zakona ovlašćeni predlagač se trudio da predloži zakonska rešenja koja su po meri naroda. Kvalitet usluga s jedne strane, i procedura javne administracije su važni faktori kvaliteta života građana, ali i konkurentnosti privrede. Ovim se stvara poslovno okruženje u kom može da se napreduje.

S obzirom na to da birokratizacija često otežava funkcionisanje i građana i privrede Republika Srbija je donela plan prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta, pod nazivom „stop birokratiji“. Kao što i sam naziv kaže cilj ovih prioritetnih aktivnosti, jeste smanjenje administrativnih tereta u Republici Srbiji.

U vezi sa tim predložena promena člana 23. stav 3, stav 4. predloga postojećeg Zakona o ličnoj karti koji se odnosi na regulisanje oglašavanje lične karte nevažećom.

Prema trenutnoj zakonskoj regulativi ukoliko jedna osoba izgubi ličnu kartu, ili na neki način nestane, istu mora da oglasi u Službenom Glasniku i za to mora da plati iznos od 798 dinara. Usvajanjem ove izmene zakona građani neće imati obavezu da plate navedeni trošak.

Ukoliko pogledamo podatke videćemo da je trenutno 599.031 lična karta oglašena nevažećom, odnosno negde oko 60.000 ličnih karata godišnje se oglasi nevažećim. To govori o velikoj olakšici našim građanima.

Jedna od predloženih izmena ovog zakona odnosi se i na upisivanje u čip lične karte sertifikata za elektronsku identifikaciju i predviđa se upisivanje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis čime lična karta postaje i kvalifikovano sredstvo za kreiranje elektronskog potpisa.

Na taj način će građani lakše moći da elektronski podnose zahteve i da elektronski potpisuju. Ovim se olakšava pre svega, korišćenje elektronskih portala, a tu pre svega mislim na portal e-uprave, jer na taj način građani mogu da podnose zahteve, bez odlaska na šalter.

To je važno zbog dve stvari, s jedne strane smanjuje se birokratija, ono o čemu sam malopre govorio, a s druge strane, ono što je građanima jako važno, jeste da se smanjuje vreme čekanja.

Naveo sam samo neke od predloženih izmena, i evidentno je da će ovakva zakonska rešenja omogućiti stvaranje poslovnog okruženja u kom može da se napreduje, o kom sam pričao na početku izlaganja.

U vezi sa tim, jako je važno podsetiti građane Republike Srbije, da je pred sve nas ovde postavljeno šest prioriteta.

Jedan od šest prioriteta jeste borba za interese našeg naroda i očuvanje vitalnih interesa Republike Srbije i KiM.

Podsetimo se plana podrške države građanima i privredi, koji nam je ovde u plenumu predstavio Siniša Mali.

Zbog građana pokazaću još jednom taj plan. Vidimo prema planu da je u maju planirana isplata za Srbe sa KiM, i to u iznosu od 100 evra za svakog građanina, uključujući i decu, i u iznosu od 200 evra u slučaju da je lice nezaposleno.

Ovde vidimo da nije reč samo o planiranju, mi vidimo ovde da je reč i o realizaciji s obzirom na to da je upravo ove nedelje, i počela isplata tih 100, odnosno 200 evra.

Ovo je jasan dokaz da Vlada Republike Srbije, s jedne strane planira, ali sa druge strane i realizuje planove.

Kada pričamo o KiM, svi naši građani na KiM, koji imaju važeću ličnu kartu, mogli su da se prijave i za 30 plus 30 evra, novčane pomoći, a od 1. juna mogu da se prijave i za 3000 dinara, ukoliko se vakcinišu kao i svi građani Republike Srbije, i to bilo kojom vakcinom, makar jednom dozom.

Našim građanima na KiM je neophodna kontinuirana pomoć i podrška, te je cilj Vlade Republike Srbije, poboljšanje kvaliteta njihovog života i otvaranje novih radnih mesta.

S tim u vezi, podsetiću i na još dva od ukupno šest prioriteta koji su pred nama, to su pod jedan, ubrzane reforme i pod dva, ekonomsko osnaživanje Republike Srbije.

Kao što vidimo, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, se trude da obezbede što bolje poslovno okruženje kako bismo mogli da ispunimo ciljeve i planove koje imamo prema planu Srbija 2025. Važno je napomenuti i podsetiti, da kada je Aleksandar Vučić, postao premijer, prosečna plata je bila 330 evra, a prosečna plata u martu ove godine je 555 evra.

Sve ovo ne bi moglo da bude realizovano da naši građani nisu iscrpeli teške reforme koje su mogle da se dese. Aleksandar Vučić je imao viziju kako Srbija može dugoročno da napreduje, i mi smo tada verovali u tu priču. Mi verujemo u tu priču i danas, verujemo u tu viziju i danas, i evo danas Srbija više nije zemlja gubitnika, već pobeđuje na brojnim poljima.

Srbija nije beznačajna na mapi Evrope, niti na mapi sveta i imamo prijatelje kako na istoku, tako i na zapadu i imamo podršku da napredujemo.

Sada moramo da radimo još više i još jače, kako bismo do kraja ove godine imali prosečnu platu u iznosu od 600 evra.

Podsetiću da je prema planu Srbija 2025. planirano još mnogo toga da se uradi, i da smo na pravom putu da te 2025. godine imamo prosečnu platu od 900 evra, kako je planirano planom Srbija 2025.

I na svemu što smo postigli, do sada narode, ja čestitam, čestitam svima nama i nastavljamo dalje zajedno.

Građani Republike Srbije su na izborima glasali za svoju budućnost, za nove puteve, za investicije, za nove škole, za ekonomski napredak Srbije, za mir i stabilnost.

Mi smo na pravom putu i za tu budućnost moramo još više da radimo, i još jače da se borimo da budemo još vredniji i još marljiviji i da nastavimo ono što je jako važno, da budemo u stalnoj komunikaciji sa našim građanima.

Pred nama je veliki posao i svi moramo da damo svoj maksimum.

I zato puna podrška u daljoj borbi predsedniku Aleksandru Vučiću, u nove pobede, živela Srbija.