VUK MIRČETIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 05. januara 1989. godine. Živi u Beogradu.

Vuk Mirčetić je master ekonomista, sertifikovani međunarodni predavač i licencirani edukator od 2007. godine, a 2018. godine je od strane Republike Srbije akreditovan kao predavač.

Dosadašnja akademska zvanja u procesu formalnog obrazovanja stekao je na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije, dok je putem neformalnog, dodatnog i celoživotnog obrazovanja uspešno učestvovao na više od 150 treninga i obuka na različite teme.

Vuk Mirčetić obavlja funkciju direktora i radi kao predavać na Institutu za pravo i finansije. Na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije radi kao saradnik u nastavi.

Na BusinessAcademy Link grupe je predmetni profesor na nekoliko predmeta.

Trenutno je predsednik KK „Vukovi“ (od 2009. godine), predsednik humanitarne nevladine organizacije „Development Center-a“ (od 2011. godine), predsednik PolitIQal Society (od 2013. godine) i supervizor organizacije Serbian Intelligence Network u okviru World Intelligence Network (od 2011. godine). Predsednik je Saveta za zapošljavanje Gradske opštine Voždovac od februara 2017. godine i predsednik Školskog odbora Osnovne škole „Jajinci“ od 2018. godine.

Od 2017. godine bavi se naučno-istraživačkim radom.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 19.10.2020, 08:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas se pred nama nalaze amandmani na jedan jako važan zakon. To je Zakon o zaštiti potrošača. Amandman o kojem ja pričam je podnela koleginica Sandra Božić. Smatram da je izuzetno važno što je ovaj amandman podnet, s obzirom da on pomaže da sam zakon bude više u duhu srpskog jezika. Mi smo pričali o ovom amandmanu na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i tu smo konstatovali, kao što je predsedavajući rekao, da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Ukoliko pričamo o samom Zakonu o zaštiti potrošača, zbog građana Republike Srbije je važno da istaknem nekoliko stvari. Pre svega, uvodi se registar „Ne zovi“ u sistem i u njemu će se nalaziti brojevi telefona potrošača koji ne žele da ih određene firme, kompanije uznemiravaju, u smislu da vas neko zove i da vam ponudi određeni proizvod.

Dakle, ko ne bude želeo da ga neko zove tim povodom, on može da svom provajderu ostavi svoj telefonski broj. To će ući u jednu bazu koja će biti dalje dostupna i onda će samim tim taj telefon biti van domašaja.

Dakle, u praksi to izgleda ovako. Prvo, osoba koja ne želi da je neko kontaktira dostavi svoj broj telefona, popunjava jedan obrazac, dostavlja ga operateru. Drugi korak je operater te podatke o telefonskom broju dostavlja regulatornom telu koje je nadležno za elektronske komunikacije pri kome se ovaj registar i vodi. Treće, regulatorno telo obrazuje tu samu listu.

Druga važna novina, o tome su kolege pričale u plenumu, jeste uvođenje predračuna, odnosno proračuna za usluge čija vrednost prevazilazi 5.000 dinara. To znači da danas, odnosno od kada usvojimo ovaj zakon, više niko neće moći da vam kaže da određene usluge koštaju na primer 7.000 dinara, a da se ispostavi na samom kraju da to košta 20.000 i nešto, jer su se pojavili neki troškovi koji nisu bili planirani.

Imajući u vidu predložena zakonska rešenja, potrošači će znati da su bezbedni na tržištu i da postoji, odnosno da ova država njih štiti. Ukoliko mi imamo i mehanizme i institucije koje rade kako treba naši građani će se osećati sigurno.

Zahvaljujući odgovornoj politici koju vodi Aleksandar Vučić mi danas možemo da se pohvalimo time da je prosečna plata u martu ove godine bila 555 evra, a očekujemo da ću u januaru 2022. godine, dakle uskoro, ona iznositi 612 evra. To je u skladu sa našim planom „Srbija 20-25“ prema kojem prosečna plata treba da bude 900 evra.

Opet moram da postavim jedno pitanje – da li se neko seća kada je Aleksandar Vučić postao tek premijer koliko je iznosila prosečna plata? Tada je prosečna plata iznosila, i o tome su kolege mnogo puta pričale, i treba mnogo puta da pričamo, iznosila je 330 evra. Mi sada pričamo, ove godine pričamo o tome da minimalna plata iznosi čak 300 evra.

Dakle, mi danas živimo u jednoj državi koja napreduje i koja uspešno izlazi na kraj sa svim izazovima i krizama koje nam se pojavljuju.

U prethodnom periodu oni koji su bili na prvoj liniji odbrane i oni koji smo najzahvalniji jesu upravo medicinski radnici i njima je Srbija našla način da se zahvali i da pokaže, ne samo da se zahvali, već i da pokaže jedno poštovanje. U skladu sa tim ja bih istakao nekoliko važnih podataka, a to je da je u martu 2010. godine medicinska sestra imala prosečnu platu 30.159 dinara, u martu ove godine prosečna plata iznosi 56.874 dinara. Lekar specijalista je u martu te 2010. godine imao 62.763 dinara, dok u martu ove godine on ima 111.191 dinar. Lekar specijalista, ali u kovid sistemu ima 182.000 dinara, dok medicinska sestra u kovid sistemu ima 79.278 dinara.

Dakle, u martu 2021. godine medicinska sestra u kovid sistemu ima veću platu nego što je lekar specijalista imao u martu 2010. godine. O tome mi danas pričamo. Mi danas živimo u takvoj državi, živimo u državi koja napreduje i živimo u državi koja je samim tim atraktivna za nove investitore.

Od 2013. godine do danas priliv, odnosno ukupan iznos direktnih stranih investicija iznosi čak 22 milijarde evra. Godine 2012. inflacija je bila dvocifrena, ona je odmah smanjena, postala jednocifrena, a poslednjih osam godina mi je čuvamo na nekom prosečnom stabilnom nivou od oko 2%.

Sve ovo omogućava i povećanje plata i penzija i otvaranje novih radnih mesta, izgradnju nove infrastrukture, novih puteva, bolnica i da Srbija raste i da napreduje i da se razvija.

Danas, baš danas je predsednik Aleksandar Vučić u zemunskom naselju Soko Salaš postavio kamen temeljac za jednu od najmodernijih fabrika vakcina koja će biti u ovom delu Evrope. Konačno, mi smo se drznuli da pokažemo da mi možemo da uradimo nešto i da napravimo nešto na šta će ne samo Srbija i građani Republike Srbije biti ponosni, već čitav region, jer mi znamo, s jedne strane, koliko je važno da se Srbija razvija, a sa druge strane znamo da je važno i da se razvija region, jer jak region samim tim znači i jaku Republiku Srbiju.

Za razliku od nekih prethodnih vremena kada su se državni interesi podređivali interesima pojedinaca mi danas imamo situaciju da se na vlasi nalaze oni koji se rukovode interesima građana Srbije.

Dakle, mi vidimo da smo pokazali kako radimo i vidimo činjenice da Srbija ide napred. To je ono što ne samo mi vidimo, već vidi narod i narod oseća. Ujedno, to je ono što nas kao predstavnike vlasti i predstavnike SNS motiviše da u narednom periodu radimo još jače i još više.

Mi smo u prethodnom periodu snažno radili na tome da od Srbije koja se svim izvinjavala, koja je bila na kolenima stvorimo Srbiju koja je jaka i koja predstavlja važan faktor, ne samo ekonomski faktor, već važan faktor mira i stabilnosti u ovom delu Evrope.

Takvo okruženje, odnosno takva Srbija privlači i nove investitore i omogućava nova otvaranja radnih mesta i poboljšanje životnog standarda građana Republike Srbije i mi ćemo nastaviti da radimo savesno i odgovorno i u narednom periodu i da se borimo da Srbija napreduje još više, jer mi drugu Srbiju nemamo.

Živela Srbija!

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas se pred nama nalaze važni nacrti zakona i ja ću iskoristiti svoje vreme u plenumu da pričam o sporazumima koje je potpisala Republika Srbija.

Pre svega, želim da istaknem da ovo nije prvi put da mi u plenumu pričamo o sporazumima i samo potpisivanje sporazuma i ratifikovanje istih znači da Srbija ima prijatelje svuda u svetu.

Uzimajući u obzir saradnju u oblasti odbrane kao važan element globalne stabilnosti i stabilizacije, mogu da kažem da mi je drago da su dva sporazuma upravo u oblasti odbrane. Jedan od sporazuma o kojima danas diskutujemo je Sporazum sa Marokom u oblasti odbrane koji je u ime Republike Srbije potpisao ministar Selaković.

Juče sam imao telefonski razgovor sa ambasadorom Srbije u Maroku, dr Ivanom Bauerom i saglasili smo se da je odnos sa Marokom od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju zbog njihovog odlučnog stava kada je u pitanju proglašenje tzv. države Kosovo. Sam sporazum kao krovni dokument otvara veći prostor za unapređenje saradnje u oblasti odbrane, a to je oblast u kojoj mi možemo zaista, zaista mnogo da ponudimo, od vojno-obrazovne i vojno-medicinske preko vojne-vojne do vojno-ekonomske i vojno-tehničke saradnje.

Još jedan sporazum u oblasti odbrane je Sporazum koji smo potpisali sa Nemačkom. Kao što su prethodni govornici rekli, sam naš dosadašnji odnos sa Nemačkom može da se okarakteriše, odnosno saradnja može da se okarakteriše kao dobra, a ovaj sporazum omogućava još bolje unapređenje saradnje, na obostrani interes. Za samu Nemačku, kao i za ostale velike i važne države, je saradnja sa Srbijom od izuzetnog značaja, s obzirom na to da je Srbija važan faktor stabilnosti i mira u ovom delu Evrope.

Kao članu Odbora za kulturu i informisanje, meni je veoma drago da je jedan od sporazuma o kojem mi danas ovde diskutujemo Sporazum koji smo potpisali sa Ruskom Federacijom. To je Sporazum o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara.

Ovim sporazumom se osnivaju dva centra. Jedan centar je Kulturni centar Srbije u Moskvi, dok Rusija u Srbiji osniva Ruski centar za nauku i kulturu u Beogradu. Ono što je izuzetno važno, jeste održavanje i očuvanje kulture i tradicije Srbije u Rusiji i Rusije u Srbiji.

Posebno me raduje što je jedan od osnovnih zadataka ovih centara koji piše u ovom sporazumu podrška sunarodnicima u inostranstvu. Dakle, da se zaštite njihovi interesi.

Imajući u vidu predložene sporazume i samo unapređenje bezbednosnog okruženja, jasno se vidi da se na prvom mestu i ovde stavljaju građani i njihova bezbednost. Nama kao predstavnicima vlasti je od izuzetnog značaja i izuzetno nam je važno da pokažemo da su građani najvažniji.

U prethodnom periodu smo snažno radili na tome da napravimo sigurno poslovno okruženje i da omogućimo da Srbija napreduje i bude prva.

Mi moramo da se odvikavamo od toga da Srbija pobeđuje samo u sportu. To je, naravno, dobro i to je, naravno, važno, ali je za građene Republike Srbije još važnije da vide da Srbija pobeđuje i u rastu i u razvoju.

Smatram da je prethodni period nedvosmisleno pokazao da Srbija gleda u budućnost. Ne volim da pričam o prethodnom periodu, jer prethodni period i arterije iz prethodnog perioda govore sami o sebi. Građani Republike Srbije dobro pamte prethodni period i političare koji su tada bili na vlasti. A danas ti isti reciklirani političari iz prošlosti pokušavaju da na najrazličitije i najkreativnije moguće načine dođu na vlast. Na sve, apsolutno sve načine, osim na onaj jedan jedini, kako treba, a to je putem izbora. A zašto? Zbog toga što znaju šta narod misli o njima.

Hajde da pričamo onim jednostavnim narodskim jezikom, da se razumemo i da nazovemo stvari pravim imenom. Mi s jedne strane imamo opoziciju koja je okupljena oko Dragana Đilasa i ja tu ne pričam uopšteno. Dakle, šta god vam neko pričao, bilo ko iz opozicije, bilo koja da je stranka u pitanju, bilo koji da je pokret, ili kako god da ga nazovu, deo je tog bivšeg režima. Svi se sećamo i pričali smo o tome šta je bivši režim uradio i šta može da ponudi građanima Republike Srbije.

Za sve vreme koje su oni bili na vlasti, šta su uspeli da urade? Uspeli su da rade i pokazali su da rade jedino za sebe i za svoje interese, a sada su naprasno smislili da mogu nešto drugačije. Da vam kažem, ono što oni govore najbolje govori o njima samima.

Neka pričaju oni šta hoće, to je njihova stvar, ali još jednom moram da naglasim, još jednom moram da pitam, dokle ćemo više da trpimo i da slušamo pretnje na račun predsednika i njegove porodice? Ako pomenemo imena Danilo, Milica, Vukan, ja sam uveren da svi u sali, a verujem i veliki deo građana Republike Srbije znaju na koga se misli. Da li znamo kako se zovu deca bilo kog opozicionog političara? Ja ne znam. Verujem i da većina građana Republike Srbije isto to ne zna, ali ne zbog toga što mi nismo informisani, nego zbog toga što to apsolutno nije bitno. Šta je bitno ko je čije dete? Dakle, da se ostavimo pretnji deci, da se ostavimo tih stvari, to zaista nije u redu.

Mi moramo da shvatimo, i to sam nekoliko puta rekao, da pretnja samo jednom ukoliko se obistini, ona više nije pretnja. Hajde da se to ne desi. Dakle, rekli smo da sa jedne strane imamo reciklirane političare iz prošlosti, sa druge strane imamo predsednika Aleksandra Vučića, a napornim i predanim radom predsednika Vučića i njegovom odgovornom politikom građani danas osećaju boljitak.

Kada pričamo o boljitku tu ne pričamo uopšteno, već konkretno mislim na povećanje plata i penzija, na infrastrukturu, na nove puteve, na bolnice. Kada pogledamo koliko je samo fabrika otvorio u prethodnom periodu Aleksandar Vučić, koliko je tu novih radnih mesta, jasno se vidi u kom pravcu danas ide Srbija. Onoliko fabrika koliko je Aleksandar Vučić otvorio, svi iz opozicije da se skupe, mislim da ne bi mogli ni da okreče.

Ono što nas motiviše da radimo još jače i još više jeste upravo to što građani Republike Srbije vide da je Srbija nepovratno otišla napred i da više niko i ništa ne može da je vrati unazad. Na nama je da uradimo sve što je do nas da Srbija nastavi da raste i da bude značajan faktor i na Balkanu, i na mapi Evrope, i na mapi sveta. Na nama je da nastavimo da radimo savesno i dogovorno i da se borimo da Srbija u narednom periodu napreduje još više.

Takvo okruženje, dakle, okruženje u kojem napredujemo privlači i nove investitore i samim tim, ukoliko imamo nove investitore, imamo nova radna mesta, poboljšanje standarda građana itd.

Podsetiću još jednom koji su to prioriteti Vlade Republike Srbije. To su: ubrzane reforme… Naravno, imamo šest prioriteta, dva od šest su ubrzane reforme i ekonomsko osnaživanje Republike Srbije.

Sporazumi i predlozi zakona o kojima mi danas pričamo su u skladu sa prioritetima Vlade Republike Srbije i zajedničko im je unapređenje okruženja i to što pomažu da Srbiju pomeramo na bolje, da Srbija napreduje. To je suština ekonomske politike Republike Srbije. To je ono zašta se zalaže predsednik Aleksandar Vučić. To je ono zašta se zalažemo svi mi ovde, da građani Republike Srbije osete napredak i osete boljitak.

Zato, moramo još snažnije da pružimo podršku predsedniku Vučiću, moramo da radimo još jače, još marljivije i da se još snažnije borimo za Srbiju, jer mi drugu Srbiju nemamo.

Zbog toga ću u danu za glasanje podržati predložene sporazume. Pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da takođe podrže sporazume i da zajedno nastavimo da se borimo još jače i još marljivije, jer nema predaje. Predaja nije opcija. Živela Srbija!

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas u plenumu raspravljamo o osam sporazuma i projekata koji su od velikog značaja za Republiku Srbiju i čija vrednost iznosi, kako je ministar Mali jutros rekao, 768,8 miliona evra. Imali smo prilike da od ministra čujemo i neke tehničke detalje i zbog čega su ovi sporazumi i projekti važni za Republiku Srbiju.

Međutim, važno je napomenuti da su ovi projekti od važnosti i za region, jer unapređuju infrastrukturu, ali i društvo uopšte, ukoliko pričamo o projektima kojima se nastoji da se poveća otpornost na buduće rizike povezane sa klimatskim promenama.

Iako su sporazumi i projekti o kojima danas pričamo i diskutujemo prilično obimni, na nama je danas lakši deo posla. Sam dolazak do diskusije u plenumu je plod napornog rada. Koleginice i kolege narodni poslanici znaju da ovo nisu prvi sporazumi i projekti o kojima diskutujemo ovde u plenumu, ovo je samo nastavak rada za stvaranje bolje budućnosti i jasan pokazatelj da se Srbija razvija i da ide napred. To dovoljno govori o položaju Srbije u svetu.

Kao što znamo, Srbija danas ima prijatelje i na istoku i na zapadu. Jedan od naših prijatelja jeste i Ujedinjeno Kraljevstvo, s kojim negujemo odnose od 1837. godine, kada je potpisan prvi bilateralni sporazum. Saradnja sa UK je izuzetno važna za Republiku Srbiju. Prema informacijama resornog ministarstva, robna razmena u proteklih 10 godina je duplirana, a 2017. godine premašuje iznos od pola milijarde evra. Dakle, vidimo da smo za 10 godina uspeli da dupliramo vrednost robne razmene.

Ukoliko pričamo o prethodnom periodu, čisto poređenja radi, kada je predsednik Srbije bio premijer Srbije, da li se neko seća koliko je bila prosečna plata? Prosečna plata je bila 330 evra. Jednim predanim i upornim radom predsednika Aleksandra Vučića i njegovog tima u martu ove godine, i pored globalnog problema koji se pojavio zbog pandemije korona virusa, prosečna plata je bila čak 555 evra i očekujemo da će u januaru 2022. godine ona iznositi 612 evra.

Pored toga, radimo da dodatno povećamo plate, sa željom da do kraja ove godine minimalac bude 300 evra. Zamislite sad tu situaciju, imali smo prosečnu platu od 330 evra, uz ostavljene katastrofalne finansije od predstavnika bivšeg režima, a sada, 2021. godine, mi pričamo o tome da minimalna plata do kraja godine bude 300 evra. Dakle, samo uporedite činjenice. S jedne strane, ljudi koji su nekada radili za minimalac primali su 15 hiljada dinara, a do kraja ove godine bi trebalo da primaju minimalac koji iznosi 35 hiljada dinara.

I da se vratim na saradnju sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Istorijski maksimum u robnoj razmeni je ostvaren 2019. godine i on je bio 557,4 miliona evra. Ovo pričam samo da bi videli koliki je značaj saradnje sa UK. Iste godine, 2019. godine, zabeležena je rekordna vrednost našeg izvoza u UK, koje iznosi 325,6 miliona evra, što je rast od 20,6%.

Znamo svi koliko je pandemija korona virusa na globalnom nivou usporila sve, ali je još jedan od pokazatelja da se Republika Srbija odlična snašla u ovom periodu i činjenica da je prošle godine vrednost ukupne bilateralne razmene iznosila 529,4 miliona evra, što je smanjenje od minimalnih 5%.

S druge strane, prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, ulaganje rezidenata Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiju od 2010. godine, zaključno sa trećim kvartalom 2020. godine, iznosi 501,8 miliona evra.

Upravo jedan od sporazuma o kojima mi danas pričamo jeste i sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom o trgovini, o partnerstvu u trgovini i saradnji sa pripadajućim deklaracijama.

Šta je suština ovog sporazuma? Čuli ste kakav smo odnos imali do sada sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Videli ste kakva nam je bila robna razmena, koliko sve to vredi i videli ste da smo uspeli da dupliramo u poslednjih deset godina vrednost robne razmene. U prethodnom periodu saradnja između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva je bila zasnovana na SSP-u, dakle, Sporazumu o saradnji i pridruživanju, koji je zbog toga što je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo EU prestao da važi. Sada je suština da se omogući isti regulatorni oblik koji smo imali sa Ujedinjenim Kraljevstvom pre nego što je SSP prestao da važi u tom smislu.

Oblasti koje su obuhvaćene ovim sporazumom tiču se opšte državne saradnje, saradnje u međunarodnim organizacijama, bezbednosne politike i ukupnog ekonomskog plana. Dozvoliću sebi da primetim da se veći deo ovog sporazuma odnosi na ekonomiju i ukoliko pogledamo rezultate iz ove godine, imamo rast izvoza u Ujedinjeno Kraljevstvo u prva četiri meseca.

Jasno je da našim privrednicima moramo da omogućimo nastavak saradnje i neophodno je da zadržimo isti nivo liberalizacije trgovina usluga i roba koji je postojao ranije i bio je regulisan SSP-om.

Da ne zaključimo, ukoliko ne bismo zaključili ovaj sporazum, najugroženija bi bila poljoprivreda, odnosno agrarna industrija, jer dobar deo izvoza u Ujedinjeno Kraljevstvo odnosi se na maline, kupine i drugo.

Vlada Republike Srbije je pravovremeno odreagovala da zaštiti naše interese na tržištu Ujedinjenog Kraljevstva i mnoge države se bore da dobiju onakav status kakav mi dobijamo upravo ovim sporazumom. Dobijamo jedno ozbiljno i veliko tržište i svako odugovlačenje bi bilo izuzetno loše po našu privredu, jer ukoliko jednom izgubimo određeno tržište, mi možemo da ga vratimo, jako teško, ali možemo da ga vratimo i to nas košta mnogo više nego da se potrudimo da za zadržimo, a mi kao savesna i odgovorna vlast želimo da našim građanima obezbedimo što bolje uslove za poslovanje i zato je i ovaj sporazum danas pred nama na raspravi u plenumu.

Nekoliko projekata o kojima mi danas pričamo, diskutujemo, se odnosi na unapređenje infrastrukture u Srbiji. Prvi projekat o kojem ću pričati jeste prvi digitalni auto-put u Srbiji. To je auto-put E 761 od Pojata do Preljine ili Moravski koridor, dužine 112 kilometara, koji na nivou Republike Srbije ima višestruki značaj. Pre svega, on povezuje centralne delove Srbije sa pravcima istok i zapad, odnosno dva najznačajnija putna pravca države, koridore 10 i 11, koji pripadaju evropskoj mreži puteva.

Za ovaj koridor je važno podsetiti da se auto-put E75, koji se poklapa sa krakom C panevropskog Koridora 10, preko koga ostvaruje vezu sa Beogradom i centralnom i zapadnom Evropom na jugu i sa južnim delovima Republike Srbije i Severne Makedonije, Bugarske, i dalje, ako i idemo dalje, Bliski Istok, Azija, itd.

Važna je i planirana trasa auto-puta E763, Beograd – južni Jadran, sa kojom je planirano da se ovaj koridor poveže.

Ovim putnim pravcem region bi dobio najkraću vezu sa zapadnom Srbijom, Crnom Gorom, a preko luke Bar i sa južnom Italijom, kao i veze sa pomorskim lukama Jadrana i Sredozemlja. To je i jedan od prioriteta koji je propisan planom „Srbija 2025“.

Zahvaljujem Koridorima Srbije što su mi za potrebe današnje sednice ustupili i mapu i detaljne informacije. Evo, zbog građana Republike Srbije, da se bolje vidi, malo je većeg formata, ali bi mi bilo drago da prođemo ceo koridor, da građani Republike Srbije vide i na mapi o čemu mi pričamo.

Kao što vidimo, koridor ide od Pojata do Preljine i putni pravac od Pojata do Preljine povezuje teritoriju na području više opština i gradova sa skoro pola miliona stanovnika. Dakle, veliki broj stanovnika gravitira ovim koridorom i imaće velikog značaja od ovog koridora. To su: Ćićevac, Varvarin, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo, Čačak.

Ukoliko pričamo o povezivanju sa mrežom državnim i lokalnih puteva, planirane su denivelisane raskrsnice, ako krenemo redom, dakle, od Pojata do Preljine_ Pojate, Ćićevac, Kruševac istok, Kruševac zapad, Velika Drenova, Trstenik, Vrnjačka Banja, Vrba, Kamidžora, Adrani i Preljina.

Nadam se da su građani Republike Srbije mogli da vide kako koridor izgleda i na mapi.

Na trasi samog auto-puta je planirana izgradnja ukupno 117 mostova, kako je i ministar Mali rekao, podvožnjaka i nadvožnjaka u ukupnoj dužini od 11,3 kilometara.

U sklopu realizacije projekta Moravski koridor izvršiće se i hidro-tehničko uređenje Zapadne Morave i to je jako važno pomenuti.

Samim tim, izgradnjom ove saobraćajnice se unapređuje i infrastruktura i povećava se dostupnost i opštinskim centrima i privrednim zonama, ali i turističkim organizacijama i samim tim se pruža mogućnost za dodatni razvoj privrednih i turističkih potencijala.

Kada pričamo o poboljšanju i modernizaciji infrastrukture, kao i unapređenju institucionalnih kapaciteta u Republici Srbiji, moramo reći da je to od višestrukog značaja i za Republiku Srbiju, ali i za region.

Jedan od projekata o kojem danas pričamo jeste i Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji, prva faza. Cilj ovog projekta jeste povećanje efikasnosti i sigurnosti postojeće železničke imovine i unapređenje upravljanja i institucionalnih kapaciteta sektora železnice.

I unapređenje ovog sektora je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, ali i za region, jer donosi i indirektno doprinosi i poboljšanju i povećanju životnog standarda, jer ukoliko se povežemo sa regionom imamo dalje šansu i za veći promet robe, a to je suština, upravo suština ekonomske politike Vlade Republike Srbije.

Još jedan od projekata koji je važan za Republiku Srbiju i za region, jedan od prioritetnih projekata kojim se obezbeđuje povezivanje gasovodnog sistema Republike Srbije sa susednim državama, jeste izgradnja gasnog interkonektora Niš–Dimitrovgrad –bugarska granica. Izgradnjom ovog interkonektora, čija je dužina 109 kilometara, omogućuje se dopremanje prirodnog gasa na tržište i iz drugih pravaca snabdevanja, a sam kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara, što znači da će moći da zadovolji nekih 80% trenutnih potreba prirodnog gasa.

Zbog javnosti želim da podsetim zašto je ovo jako važno. Prvo, postoje brojni ograničavajući faktori razvoja ovog dela energetike. Ne postoji gasovodna mreža u svim delovima zemlje, postoji izrazita sezonska neravnomernost potrošnje, a sami troškovi tranzita su visoki. Jedan od problema jeste to što domaća proizvodnja pokriva nekih, odnosno zadovoljava nekih 20% domaće potrošnje, a svi znamo da je prirodan gas takav energent koji ima izrazite tehničke i ekološke prednosti u odnosu na druga konvencionalna goriva.

Ukoliko posmatramo samo jedno domaćinstvo, upotreba prirodnog gasa može da zadovolji između 80% i 85% energetskih potreba po nekim proračunima.

Činjenica je i da je prirodni gas dominantno uvozni energent u kome je transportni sistem ograničenog kapaciteta, tako da je neophodno da se omogući sistem koji omogućava korišćenje prirodnog gasa za kombinovanu potrošnju električne i toplotne energije.

Kao što vidimo, za građane Republike Srbije je izgradnja ovog interkonektora od izuzetnog značaja, jer unapređuje sigurnost snabdevanja Republike Srbije, ali ponovo se vraćamo i na region. Od ovoga će benefite imati i region i Republika Srbija.

Dakle, izgradnjom ovog interkonektora ne pomažemo samo našim građanima, već i regionu, jer smo svesni, ponovo ponavljamo to i sa ponosom ističemo da će Republika Srbija moći da napreduje i da napreduje jedino ukoliko napreduje i region.

Važno je napomenuti, to je ministar Mali i rekao, da je ovaj projekat prepoznat kao jedan od šest prioritetnih projekata EU u okviru Inicijative o energetskom povezivanju centralne i jugoistočne Evrope.

Pričali smo o benefitima. Kratko ću se samo osvrnuti još jednom na to. Izgradnja ovog interkonektora ima višestruke benefite. Ukoliko ga budemo izgradili, možemo da očekujemo intenzivnije korišćenje prirodnog gasa u sektoru široke potrošnje, efikasnije i ekološki prihvatljivije korišćenje energije, kao i smanjenje zagađujućih materija.

S druge strane, ukoliko posmatramo mogućnosti korišćenja gasa u privredi, videćemo da se stvaraju veće mogućnosti za modernizaciju i povećanje ekonomičnosti mnogih industrijskih procesa, kao i dodatni doprinos održivom razvoju u svim privrednim granama, a samim tim se ublažava i uticaj na klimatske promene i smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Jasno je iz svega što sam naveo da je Republika Srbija svesna klimatskih promena i da intenzivno radi na obezbeđivanju okruženja koje bi ublažilo uticaj, odnosno negativni uticaj na klimatske promene.

S tim u vezi, danas su pred nama i dva sporazuma koji se odnose na povećanje otpornosti Republike Srbije na buduće i potencijalne rizike koji su povezani sa klimatskim promenama. Jedan se odnosi na programsku podršku Srbiji za jačanje otpornosti na klimatske promene, dok se drugi odnosi na program usmeren na zeleni oporavak.

Ovde se još jednom vidi jasna opredeljenost Republike Srbije za zelenu agendu.

Kada pričamo o rizicima koji su povećani usled klimatskih promena, treba da pomenemo i poplavu i sušu. Važno je napomenuti da Republika Srbija i ovom problemu je pristupila strateški.

Poslednji projekat o kojem ću pričati jeste projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine, čija je namera da smanji rizik od poplava i suša, s jedne strane, a s druge strane, da unapredi i ubrza ekonomsku saradnju na Zapadnom Balkanu i ojača institucije i procedure putem kojih sarađuju države kroz koje protiču ove dve reke.

Ovaj projekat ima za cilj dostizanje potencijala ekonomskog rasta, dok istovremeno štiti zajednicu od štete od poplava i suša, ali omogućava, i ponovo se vraćamo na turizam, razvoj turizma na koridorima ove dve reke.

Za sam kraj želim da još jednom istaknem važnost današnjih sporazuma i projekata. Dakle, sa jedne strane oni govore o strateškom pristupu rešavanju problema i činjenici da iza njih stoji jedan ozbiljan i predan rad, a sa druge strane današnji sporazumi govore i o jasnoj nameri Republike Srbije da se obezbedi adekvatno poslovno okruženje u kom je moguće napredovati.

Ovo je pravi primer politike za koju se bori Aleksandar Vučić i mi svi sa njim, pravi primer kako menjamo Srbiju, jer ukoliko obezbedimo dobro poslovno okruženje, stvaraju se uslovi za nova radna mesta, nove fabrike, nove puteve, kao i povećanje plata i penzija.

Podsetićemo da je stopa rasta u prvom kvartalu ove godine bila neverovatnih 15%. Podsetiću i da je prosečna plata, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, bila 330 evra, dok je u martu ove godine prosečna plata iznosila 555 evra. Očekujemo, nećemo se tu zaustaviti, da u januaru 2022. godine prosečna plata bude čak 612 evra. Dakle, ne tako davno minimalac je, ponoviću još jednom, jer je jako važno, iznosio 15.000 dinara. Mi do kraja ove godine planiramo da minimalac bude 35.000 dinara. To je prvi put u istoriji Republike Srbije da će minimalac toliko iznositi.

To su činjenice o kojima mi ovde danas i moramo da pričamo, i treba da pričamo, i moramo da pričamo. Naravno, ni ovog puta, kao ni svakog prošlog, nećemo i ne smemo zaboraviti na naše starije sugrađane, na one koji su gradili državu za sve nas. Želimo da penzioneri znaju da imaju na koga da se oslone.

S druge strane, predstavnici bivšeg režima su verovatno polazili od sebe, jer nisu verovali da će neko ozbiljno da radi i da napravi reforme, a upravo su one teške reforme 2014. godine i prouzrokovale sve ovo i nalazimo se tu gde jesmo.

Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije ulažu velike napore da obezbede što bolje poslovno okruženje kako bismo ispunili naše ciljeve iz plana Srbija 2025. Dakle, mi idemo ka tome da 2025. godine imamo prosečnu platu od 900 evra, da prosečna penzija bude 440 evra. Narod vidi naš rad i vidi rezultate i narod Republike Srbije zna da ono što Aleksandar Vučić obeća to i ispuni. Zato ne čudi činjenica da je prema poslednjim istraživanjima podrška SNS u narodu takva da iznosi 59,8% glasova.

Međutim, ta činjenica ne treba nas da opusti. Ta činjenica nas obavezuje da baš zbog toga radimo još više, još jače, još marljivije i, kao što i sam slogan naše poslaničke grupe kaže, za našu decu. Moramo još snažnije da pomognemo predsedniku Vučiću u borbi za napredak Republike Srbije.

Zbog svega navedenog, u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, pozivam sve koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj sporazum. Živela Srbija.