Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani gosti, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, SNS je stranka koja je potekla iz naroda i zato je za nas važno da radimo na daljem jačanju svih institucija, pa tako i pravosudnih institucija, institucija koje će raditi i za narod i u ime naroda i većina današnjih tačaka se upravo i odnosi na one koji treba da rade u ime naroda. Odnosi se, danas pričamo, na pravosuđe i današnje tačke, većina, se odnose upravo na izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i na tužioce.

U prethodnom periodu, kolege su dosta pričale o tome na današnjoj sednici, ali i na prethodnim sednicama, narod je nekako izgubio poverenje u pravosuđe i to je ono na čemu mi radimo već godinama i nije loš podsetiti, kolega koji je danas bio ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, gospodin Dejan Kesar je pričao o tome, o onoj katastrofalnoj reformi pravosuđa iz 2009. godine kada je 850 sudija ostalo bez posla. Ta reforma je našu državu koštala 44,7 miliona evra, ali sa druge strane i dan danas se još uvek oporavljamo od toga.

To je bio period, ako se sećate, kada je DS poistovećivala stranačke organe sa opštinskim organima, njihove opštinske odbore sa opštinama i Društvo sudija Srbije je Dnevnom listu „Politika“ poslalo jedan dopis, odnosno informaciju da su došli u posed jednog dokumenta, odnosno odluke Opštinskog odbora DS Vlasotince koje je predložilo neke kandidate za sudije, a jedina preporuka i jedini kriterijum im je bio da li je neko privržen DS, da li se trudi itd. Za jednog od kandidata su čak napisali – ne zanima ga politika, ali je saradljiv. Da stvar bude još interesantnija, ova stranačka odluka je imala i dva pečata na sebi. Sa jedne strane, u donjem levom uglu je bio pečat DS, a u donjem desnom je bio pečat Opštine Vlasotince.

Mi tu vidimo da je DS, da su predstavnici bivšeg režima poistovećivali i stranku i stranačke organe i republičke organe, odnosno opštinske organe. Srećom, rezultati koje danas postiže Srbija, predvođena politikom Aleksandra Vučića su svakako, za ponos. Mi treba da se zapitamo da li želimo da se vratimo u onaj prethodni period, period bivšeg režima, ili da nastavimo da napredujemo dalje. Mi se danas borimo da povratimo poverenje građana i to ne samo kada je pravosuđe u pitanju, već generalno, kada su sve institucije u pitanju.

Ljudi danas vide promene. Jednostavno, kada Aleksandar Vučić izađe sa izjavom i kaže da će građani Republike Srbije dobiti neku finansijsku pomoć, oni tu finansijsku pomoć i dobiju. Kada Aleksandar Vučić izađe i kaže da će Srbija graditi 10 autoputeva i brzi saobraćajnica, Srbija danas gradi 10 puteva i brzih saobraćajnica. Evo, da pitamo koja država može da se pohvali tom činjenicom.

Jednostavno, naš narod danas zna Aleksandar Vučić kada izađe i kada kaže nešto da će nešto biti, to tako i bude. Za razliku od onih koji jednostavno nisu marili za to kako građani žive, mi danas aktivno radimo na tome da se povećavaju i plate i penzije i da tako omogućimo bolji život svih naših građana. Da se podsetimo i da uporedimo plate iz nekog prethodnog perioda. Evo, lepo se vidi na kameri, 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao premijer vlade, prosečna plata je bila 330 evra. Samo nekoliko godina kasnije, ove godine, danas, imamo projekciju za januar, čekamo taj izveštaj, u januaru se očekuje da prosečna plata bude 610 ili 615 evra. Mi smo ovde stavili 610 evra. Dakle, vidite koje je to povećanje prosečne plate za nepunih osam godina.

S druge strane, kada pričamo o prosečnim platama moramo da pomenemo one i koji su na prvoj liniji fronta zbog ove pandemije korona virusa, evo, skoro dve godine, prosečna plata lekara specijaliste. Jako je interesantno što pojedini kandidati, pojedini predstavnici bivšeg režima, koji danas hoće da dođu na vlast i da se kandiduju na izborima, govore da će kada oni dođu na vlast, prosečna plata lekara specijaliste biti 1000 evra. Pa, zašto da im smanjujemo platu, ona je već sada 1000 evra. Ovde imamo grafikone koji to pokazuju.

Godine 2011. prosečna plata lekara specijaliste bila je 609 evra, 2022. godine 1020 evra. Ako pričamo o crvenoj zoni, o Kovid zoni 2022. godine u crvenoj zoni prosečna plata lekara specijaliste je 1548. evra. Ako pričamo o medicinskim sestrama, a povećanje plata kod medicinskih sestara je bilo najveće 2011. godine, medicinska sestra je prosečno zarađivala 282, evra, ove godine zarađuje 522 evra. To je preko 80% povećanje plate medicinskih sestara. Ukoliko pričamo o crvenoj zoni, prosečna plata medicinske sestre je 674 evra.

To su neke činjenice o kojima mi danas pričamo. Jako je važno i da podsetimo na to da su zdravstveni radnici u januaru dobili 10 hiljada dinara finansijske pomoći, jer mi na taj način želimo da pokažemo zdravstvenim radnicima da smo im zahvalni na svemu onome što su oni radili u prethodnom periodu.

Nama je ujedno važno i da pokažemo da mislimo i na penzionere. Evo, sutra kreće isplata 20 hiljada dinara svim penzionerima. Naši stariji sugrađani su nam važni iz više razloga, pre svega, ovu državu smo mi nasledili od njih, s jedne strane, a s druge strane oni su razumeli one teške mere finansijske konsolidacije i zbog toga moramo da pokažemo da smo i mi kao država odgovorni prema njima i da smo tu za njih.

Međutim, ponekada me mladi pitaju zašto mi toliko mislimo na naše starije sugrađane, zašto toliko dajemo penzionerima, zašto oni ne dobiju ništa od države. Odmah ću podsetiti da su svi punoletni građani Republike Srbije prošle godine i dobili finansijsku pomoć od države, ali ove godine i to je prvi put da je država pokazala da misli i na one koji nisu punoletni. Dakle, svi građani Republike Srbije od 16 do 29 godina, dobili su 100 evra pomoći od države. Čak se skoro milion i 20 hiljada mladih ljudi prijavilo za ovu vrstu pomoći. Zašto je to važno? Neće se mladi obogatiti od toga, ali će on taj novac shvatiti kao svoj novac, kao novac koji su oni zaradili i znaće da cene to, znaće da cene državu, znaće da je država tu za njih, da država s druge strane ceni njih. Ovo su neke činjenice o kojima mi pričamo. Naveo sam samo neke.

Jako je važno da podsetimo i uvek smo pričali o tome i pozivali smo se na to, koliko je fabrika otvoreno u prethodnom periodu, radnih mesta, evo, sada, sa koliko investitora trenutno komuniciramo i koje su to investicije koje nas očekuju u narednom periodu. Dakle, to su činjenice, to su rezultati, to su planovi koje mi imamo za budućnost.

Sada imate situaciju da oni kao ujedinjena demokratska stranka, mislim da im je čak to i slogan, žele ponovo da dođu na vlast. Obzirom da i oni znaju za ove činjenice o kojima smo pričali, obzirom da i oni znaju kako je bilo kada su oni bili na vlasti, a kao je sada, a nemaju nikakav politički program koji bi mogli da ponude, osim naravno mržnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću, pretnji povremenih, mogu reći i učestalih itd. njima je neophodno da nešto izmisle, jer nikakav politički program nemaju.

Kada ih pitate šta oni nude, oni kažu da jednu od stvari koju nude jeste da hoće da izmeste spomenik Stefanu Nemanji u Marinkovu baru i Borču. To su jako interesantne dve stvari. Tu sa jedne strane vidite odnos tih ljudi prema istoriji i tradiciji Republike Srbije, a sa druge strane vidite da je odnos tih ljudi prema građanima Marinkove bare i Borče.

Ja pitam – zašto su ljudi iz Marinkove bare i Borče, po njihovim mišljenju građani drugog reda, zašto su oni manje važni od ljudi koji predlažu da se spomenik Stefanu Nemanji pomeri u Marinkovu baru i Borču? Možda zato što oni žive u stanovima koji su manje luksuzni ili eto, ne dodvoravaju se određenim grupacijama itd.

Imali smo čak i pojedina reagovanja i udruženja Roma, predstavnika Roma na takve izjave i oni su potpuno u pravu. Jednostavno, ne smemo da dozvolimo da se bilo ko u Republici Srbiji oseća kao građanin drugog reda, gde god da žive. Posle toga kada su pokušali da daju neku drugu izjavu rekli su – u redu, prebacićemo spomenik u centralnu Srbiju. Pa čekajte, centralna Srbija je manje važna od nekih drugih delova grada gde oni žive?

Onda imate situaciju da Marinika Tepić da izjavu i kaže da će kada oni dođu na vlast, raskinuti ugovore sa različitim investitorima, oteraće kineske investitore iz Srbije itd. i sa jedne strane dok potpisujemo ugovore sa Kinom, sporazume sa Kinom i omogućavamo našem narodu da naš narod napreduje, oni bi da teraju kineske investitore iz Srbije. Šta to za naš narod znači? Sa jedne strane najmanje znači pet plus deset hiljada otkaza, dakle, manje radnih mesta. Pričamo o Smederevu, Podunavskom okrugu i onda neka se sele ljudi kasnije i iz Bora, i investicija „Ling longa“ od 800 miliona je isto tako za džabe. Dakle, najbolje je da sve u Srbiji stane, jer sve ono što uradi Aleksandar Vučić za njih ne valja samo zato što je to predložio Aleksandar Vučić.

Pitam – da li neko zna ili da li je neko čuo da se bilo gde u svetu, bilo ko sprema za kampanju tako što će da tera investitore, tako što će spomenike da uništava, da sklanja itd.? Iskreno nisam. Za razliku od onih koji se kriju, žele da budu iza, a opet da vuku konce, jer vidite Đilas se potpuno izmestio iz cele priče, najverovatnije će biti na njihovoj listi, ali neće biti tu napred, ali čekajte, zašto se izmestio ako je bio dobar gradonačelnik i ako smatra da je bio dobar gradonačelnik, zašto ponovo nije kandidat za gradonačelnika, ako već sam za sebe kaže da je sve to bilo kako treba?

Dakle, za razliku od onih koji proglašavaju već sada pobedu, a izbori nisu ni raspisani, a ujedno pričaju o tome kako su izbori pokradeni, SNS je jedina stranka koja će na predstojećim izborima kandidovati rezultate, jer je važno da pratimo rezultate, da pratimo sve ono što smo radili.

Mi pratimo apsolutno sve to šta smo radili u prethodnom periodu, imamo brošure gde pokazujemo jasno šta je bilo pre, šta će biti posle i koji su to naši planovi. Mi smo jedina stranka koja ima jasna načela političkog programa sa kojima ćemo izaći na izbore. Mi smo ponosni na apsolutno sve što smo do sada uradili.

Ako pričamo o onim putevima i brzim saobraćajnicama, to je 1.200 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica koje se trenutno grade i to uprkos pandemiji korona virusa. Uprkos pandemiji korona virusa, moram još i ovo da pokažem, mi imamo ostvaren rast. Ovde vidite poređenje između dva perioda. Prvi period je od 2008. do 2012. godine. Molim iz režije, ako nije problem samo da zumiraju, jer je za građane Republike Srbije jako važno da vide, jer je ovo glavni pokazatelj koja je razlika između perioda vladavine predstavnika bivšeg režima i vladavine SNS.

Dakle, period od 2008. do 2012. godine, mi vidimo da je kumulativni rast bio 4,91%, a u periodu od 2017. do 2021. godine kumulativni rast je bio 18,55%, dok je prosečan rast bio 3,46%. Ovo su činjenice o kojima mi danas pričamo, a to su jasni pokazatelji politike SNS.

Za sve one koji su mentalno zaostali u nekom prethodnom periodu i, naravno, najvažnije za građane Republike Srbije, važno je da znaju da izborni rezultat zavisi pre svega od naroda, jer je ovo druga država u odnosu na onu kada su oni bili na vlasti. Ovo je Srbija u kojoj se vodi slobodarska politika i samostalna politika. Ovde ne odlučuju nikakvi tajkuni, ovde ne odlučuju ulica, ovde odlučuju građani Republike Srbije. To je politika za koju se bori predsednik Aleksandar Vučić. Dakle, rad na terenu, rad sa građanima, da nema građana drugog reda, da nema građana prvog reda, svi građani su jednaki, da građani Marinkove bare, Borče, Ripnja, Jajinaca, svih ostalih ne osećaju bilo kakvu nelagodu kada predstavnici bivšeg režima koji danas hoće da se kandiduju pričaju o njima.

Smatram, za sam kraj, da politiku treba shvatiti kao jedan alat koji nam omogućava da određene stvari i promenimo. Ako se bavimo politikom, mi treba da razmislimo šta je to što je promenjeno zahvaljujući nama, a što ne bi bilo promenjeno ili ne bi bilo moguće da mi nismo tu i nismo obavljali neku poziciju koju obavljamo. U politički program koji zastupate, pre svega, je neophodno da verujete. To kažem iz više razloga.

Zbog rezultata i zbog svega navedenog, ne čudi podrška velikog broja poznatih ličnosti, značajnih ličnosti, pre svega ostvarenih ličnosti, Aleksandru Vučiću. Ja iskreno verujem u politiku koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić i verujem da je to jedini i ispravan put i put kojim mi treba da idemo. To je razlog zašto sam s jedne strane podržavao politiku predsednika Aleksandra Vučića i zašto ću u narednom periodu nastaviti da istu podržavam.

Koristim ovu priliku da podsetim narod da izborni rezultat zavisi isključivo od njih. Neka uporede sve ono što su predstavnici bivšeg režima radili, uradili i koji su to rezultati, neka to uporede sa onim što smo mi uradili, sa rezultatima koje mi kao predstavnici SNS imamo, ali i sa našim planovima i projektima za budućnost. Na narodu je da na predstojećim izborima donese odluku za budućnost. Izbori su pitanje budućnosti svih nas i, na kraju krajeva, jedina granica jesu naši snovi. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu se nalazi jako važan predlog zakona, a to je Predlog zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS KoV-2.

Ovo je nastavak jasnih pokazatelja jačine finansija koje Republika Srbija ima danas. Mogu slobodno da kažem da je 2022. godina za građane Republike Srbije počela dobro, počela je obećavajuće. Od 1. januara 2022. godine, kao što smo i ovde u plenumu pričali, porodica za prvo dete dobija 300.000 dinara. Setimo se, u prethodnom periodu nije bila takva situacija. Za vreme vladavine prethodnog režima pitanje je da li je uopšte bilo novca. Bilo je novca za neke druge stvari, za neke njihove stvari privatne i lične, ali za građane nije. Za drugo dete se dobija 100.000 dinara, plus sve ono što se dobijalo i do sada. Dakle, 10.000 dinara tokom 24 meseca i paušal od 5.000 dinara, dok se i za treće dete dobija 100.000 dinara i sve ono što se dobijalo do sada, 12.000 dinara tokom deset godina i 5.000 dinara paušal.

Ovo je važno da pomenemo zbog građana Republike Srbije zato što se danas u medijima nalaze i razni mogu da kažem maliciozni komentari ljudi koji jednostavno pričaju pogrešne stvari. Ovo su činjenice o kojima ste i vi ministre pričali, a pričali smo i mi ovde. Ovo su jasno proverljive stvari.

Ono što je važno pomenuti, jeste da je u periodu oko Nove godine 100.000 turista prošlog kroz Beograd. Oni su potrošili oko 100 miliona evra. Kada smo pričali o povećanju plata i penzija, a pričali smo dosta o tome, važno je pomenuti da su plate u javnom sektoru povećane preko 7%, od 1. januara penzije su povećane 5,5% shodno onoj švajcarskoj formuli o kojoj smo takođe pričali. Prvi put u istoriji Srbije minimalac iznosi preko 300 evra. Setimo se, za vreme prethodnog režima prosečna plata je iznosila 330 evra. Dakle, sada pričamo o minimalcu koji iznosi koliko je nekada 2012. godine iznosila prosečna plata. Obećanja koja ste i vi davali i koja daje predsednik Aleksandar Vučić i mi ovde ispunjavaju se i u dinar i u dan.

Važno je pomenuti da je Republika Srbija ostvarila istorijski rezultat u 2021. godini kada je u pitanju BDP, jer je BDP prešao 52 milijarde evra. Ako uporedimo sa tom 2012. godinom, jasno se vidi da je za nepunih deset godina stvorena vrednost, dodatna vrednost od oko 20 milijardi evra, jer je 2012. godine BDP iznosio tek 33,7 milijardi evra i to je važno.

Važno je i pomenuti i ukupan iznos direktnih stranih investicija. On je prošle godine bio neverovatnih 3,9 milijardi. Dakle, 3,9 milijardi imamo direktne strane investicije. Ovakvi rezultati nam pokazuju odgovornost naše politike, odgovornost politike koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić i daju nam mogućnost da pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija. Ukupna pomoć koju je Republika Srbija dala građanima Republike Srbije i privredi za oporavak privrede Republike Srbije kroz tri ekonomska paketa iznosi 8,6 milijardi evra. Kolega je pomenuo, to je skoro devet milijardi evra.

S druge strane, možda je interesantno pomenuti za medije koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, ova godina je počela malo drugačije. Jedan od prvih tekstova koji su objavili jeste bilo sumiranje deset najboljih poteza, oni kažu najboljih poteza, opozicije tokom prethodne godine. Evo, da se podsetimo šta su oni radili. Manje-više radili su iste stvari. Evo, vidimo napade na jednu od prostorija Odbora SNS. Kolega Bakarec je pomenuo i tačan broj. To je neverovatna stvar. To je zabrinjavajuća činjenica. Vidimo ponovno razbijanje prostorija. Vidimo ponovne neke proteste.

Čak sam i pričao u plenumu o tome kada je Vučić, sećate se, izašao i pričao sa građanima i kada su se rešili ti problemi koji se tiču ekologije, ja sam rekao da će verovatno nastaviti, ali će im tema biti neka druga, neka nepostojeća. Evo kako izgledaju sadašnji protesti, ovo je autoput. Čak postoji i jedna fotografija, nisam je sada doneo da ne zamaram sve one koji prate ovaj prenos, gde se vide i strana kola koja ne mogu da prođu. Dakle, vi zatvarate puteve kojima prolaze ljudi koji su iz nekog razloga izabrali baš Srbiju, a ne neku drugu državu da prođu i da tuda ostave svoj novac.

Znači, tu nije poenta samo u onome što smo mi direktno izgubili, poenta je i u onome što smo indirektno izgubili. Jer, znate, može da se desi vrlo lako da više ti strani ljudi koji dolaze i prolaze kroz Srbiju iz nekih drugih država ne odaberu državu Srbiju, nego odaberu neku drugu državu, jer nisu sigurni da li će njih 20, 30, a vidimo ovde da ih je 20, 30, pa nekih je i više, ali niko nema pravo da vrši teror manjine nad većinom. Manje-više, svi protesti u svim gradovima gde su bili organizovani su prošli isto, imali su otprilike tako nešto ljudi.

Evo, ovo je npr. fotografija iz Užica. Zašto sam uzeo Užice? Zbog toga što je, nećete verovati, predstavnik Jeremićeve stranke, žena je izašla i rekla da nije zadovoljna odzivom zato što nije zadovoljna građanima i građani su krivi zato što su protesti propali. Zamislite kako neko može odgovorno da kaže da hoće odgovorno da se bavi politikom, a da onda za svoj neuspeh okrivi građane Republike Srbije. A zašto je toliko malo ljudi bilo? S jedne strane, građani su krivi što vas neće, je li tako, a vi ste idealni, vi idealno radite sve kako treba. Eto, moramo da podsetimo da ipak građani znaju šta ste sve radili u prethodnom periodu, da znaju da ćete isto to raditi ukoliko dođete na vlast.

Jedan deo naroda je shvatio i da je bio obmanjen i koja je prava tema tih protesta, a prava tema protesta su upravo sklanjanje Aleksandra Vučića sa vlasti, a drugi deo opozicije ja pretpostavljam da nije mogao da dolazi zato što su jurili gde mogu da nađu da kupe dres Sautemptona, to vam je sada popularno u njihovim redovima i oni sada verovatno traže. Dobro, za neke predstavnike opozicije, kao što su na primer Marinika Tepić, njoj neće biti teško da nađe još jedan dres da doda u svoju kolekciju.

Dok ta opozicija koja je predvođena Đilasom, Jeremićem, Marinikom, Tadićem i svim ostalima koji su nazivaju liderima opozicije, a primećujemo da je mnogo lidera opozicije, a nekako i po slikama smo videli da je malo opozicije, oni imaju istu politiku. Politika im je mržnja koja ih okuplja oko predsednika Aleksandra Vučića, imamo nasilne aktivnosti, evo, ovo vam je najnovija nasilna aktivnost, ovo je jedna od prostorija, ponovo jedna od prostorija SNS ovoga puta u Novom Sadu i oni te aktivnosti, ono što je najinteresantnije, nazivaju emotivnim izlivima i kreativnim izlivima. Zamislite da neko dođe i razbije vam prozor kod kuće i kaže – e, pa to je moj kreativni izliv ne znam ni ja čega. Da li je to normalno ili nije, neka se neko drugi stručniji zanima tom temom.

Da ne pričamo više o njima i o tim stvarima koje su meni potpuno nekako neverovatne i nerealne, politika koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić je, na sreću svih nas, dosta drugačija. Mi pokazujemo delimo da vodimo računa o našim sugrađanima u ovim trenucima. Zašto kažem u ovim trenucima? Zato što se u poslednje dve godine bori bitka na globalnom nivou sa pandemijom korona virusa. Ono što je i predsednik Aleksandar Vučić više puta rekao i, ministre Mali, vi ste to sada i pomenuli, mi smo shvatili da je ovo borba na dva fronta. S jedne strane, imamo borbu na zdravstvenom frontu, s druge strane imamo borbu na ekonomskom frontu.

Kada se setimo samog početka te pandemije, kada su mnogo razvijenije države od Srbije vodile računa i borile se da dođu do onih prvih vakcina, Srbija je, zahvaljujući dobrim odnosima Aleksandra Vučića i sa istokom i sa zapadom, uspela da reši taj problem i mi taj problem nismo imali. Mi danas imamo i pet vakcina na raspolaganju, imamo izgrađene četiri kovid-bolnice. Među prvima smo dobili lek protiv korone. U momentu kada smo ga mi nabavili samo su Danska, Litvanija i Slovenija imale taj lek. Čak su i lekari i medicinsko osoblje zaposleni da bi pomogli ovu borbu, jer je ovo borba za živote građana Republike Srbije.

U decembru prošle godine, znači pre nekih, koliko je to, dve nedelje skoro, mi smo zaposlili, Republika Srbija je zaposlila 711 mladih lekara, medicinskog osoblja, tehničara itd. Mi smo zahvalni njima što su oni u prvim redovima već evo skoro dve godine. Baš je zato važno da napomenemo da će 14. januara njih od 129.000, koliko ih ima u zdravstvenom sektoru, dobiti pomoć države u iznosu od 10.000 dinara. I pored te uspešne borbe u zdravstvenom sektoru, mi ni u jednom jedinom trenutku nismo zanemarili borbu za ekonomiju i kroz tri ekonomska paketa Republika Srbija je pomogla i građanima i privredi, a ukupna vrednost je, kao što smo već pomenuli, 8,6 milijardi evra. I kao što znamo, naši penzioneri će dobiti u februaru i pomoć od 20.000 dinara.

Relativno često razgovorima sa mladima dobijam pitanje – a zašto toliko pomažete penzionerima, što su oni toliko bitni, zašto ne mislite na nas? Prvo, kroz ove pakete mera svi građani Republike Srbije, to je važno pomenuti, su dobili određen iznos, dobili su pomoć i ono što je važno jeste da odgovorimo na to pitanje i ovde u plenumu. Zašto država pomaže penzionerima? Pa, zato što smo mi ovu državu dobili od njih, zato što su oni ovu državu gradili i zato što su shvatili one teške mere koje su bile kada smo mi počeli one mere finansijske konsolidacije.

Vi ste, ministre, ako se ne varam, rekli da je to terapija koja je bolna, ali je neophodna u jednoj od brošura koju je izdala SNS. Zato su ove godine i povećane penzije u iznosu od 5,5%, i pored finansijske pomoći koju su naši stariji sugrađani dobili prošle godine i koju dobijaju svake godine, uz stalna povećanja, u februaru će dobiti tih 20.000 dinara. Ali, to ne znači da mi ne vodimo računa o mladima.

Predlog zakona o kome mi danas pričamo se upravo odnosi na finansijsku pomoć mladima. Prvi put mi pričamo o nekom zakonu koji se odnosi na finansijsku pomoć gde su uključena i maloletna lica. Zašto to kažem? Ovaj zakon se odnosi na lica od navršenih 16 pa do navršenih 29 godina. I svi oni će nakon prijave, dakle kad se prijave, imati mogućnost, odnosno dobiće već u februaru po 100 evra od države jednokratne pomoći. To je primer politike koju predvodi Aleksandar Vučić, to je primer politike gde mi delima pokazujemo da vodimo računa o svima, da vodimo računa i o privredi i o mladima i o našim najstarijim sugrađanima.

Samim zakonom se jasno definišu i kriterijumi i rokovi, ja ću kratko pomenuti. Dakle, već od 1. februara se kreće u isplatu svima onima koji su se prijavili, kriterijumi su sledeći. Svi oni koji imaju navršenih 16 godina do onih koji imaju navršenih 29 godina imaju pravo da se prijave, a sam princip je jako jednostavan. Dakle, ostavi se broj lične karte, matični broj, izbor banke. Ukoliko lice, na primer, nema iz nekog razloga otvoren račun u banci, može samo da naglasi koja je banka u pitanju i onda će mu Republika Srbija otvoriti račun, a on će uz ličnu kartu moći da pokupi iznos koji je dobio.

U susret vikendu i referendumu, smatram da je još jako važno za sam kraj ovo da pomenem, ja ću iskoristiti svoje pravo da podsetim sve građane Republike Srbije na važnost ovog referenduma i da još jednom ponovim one najvažnije činjenice. Pre svega, mi smo nebrojeno puta govorili da je referendum koji je u domenu pravosuđa i da se jedino tiče pravosuđa, da preambula Ustava Republike Srbije nije predmet ovog referenduma, dakle, da Kosovo i Metohija kao takvo ostaje sastavni deo Republike Srbije, teritorijalni integritet se ne menja, suverenitet se ne dira itd.

Zašto to govorim? Zato što su ponovo u medijima pojedinim maliciozni komentari koji govore da je ovo referendum o svemu onome, osim o onome o čemu zaista jeste. A o čemu jeste? Jeste o domenu pravosuđa.

Zašto je važno da ovo pomenemo i ovde u plenumu? Zato što onaj ko kaže drugačije, taj pod jedan – ili ne zna, pod dva – ili laže ili pod tri – ne mari za istinu. Zašto je važno usvajanje referenduma za građane Republike Srbije? Pre svega, potvrđivanje referenduma bi značilo smanjenje uticaja političkih stranaka na pravosuđe, s druge strane znači nastavak evropskih integracija Republike Srbije, a svi dobro znamo da je evropski put i put evropskih integracija nedvosmisleni stav kada je u pitanju stav Republike Srbije, a celokupna procedura koju smo mi sproveli kao odbor, ja sam član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, mogu slobodno da kažem da je bio i transparentan i inkluzivan, apsolutno svaka naša sednica se nalazi i dostupna je i na Jutjub kanalu Narodne skupštine Republike Srbije, sve je apsolutno dostupno, sve je transparentno.

Ovim putem bih zamolio sve građane Republike Srbije, naravno i mlade, da se informišu na relevantnim mestima, dakle da imaju relevantne činjenice pre nego što izađu u nedelju da iskažu svoj stav po pitanju referenduma, da to ne rade po društvenim mrežama, jer po društvenim mrežama možemo da nađemo da je referendum koji se tiče „Rio Tinta“, što apsolutno nije istina, možemo da nađemo da je referendum koji se tiče subvencija za poljoprivrednike, što takođe nije istina, dakle, referendum koji se tiče pravosuđa.

Mladi hoće da vide da Srbija napreduje. Zašto je to važno? Zato što ukoliko mladi pogledaju, ukoliko se sete 2012. godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila 25,9%, a među mladima je bilo čak 50% nezaposlenih mladih, šta su oni tada imali? Kakvu su ideju imali da li će ostati ili neće? Šta je njih motivisalo da ostanu? Sada je stopa nezaposlenosti 10%, stopa nezaposlenosti među mladima je danas duplo manja. I pored svega toga, Republika Srbija danas daje i poreske olakšice i uvodi dualno obrazovanje i evo danas pričamo čak i o davanju tih 100 evra pomoći svim mladima. Zato je danas stopa nezaposlenosti mnogo manja nego 2012. godine i generalno i među mladima. Šta sve to znači? Sve to znači oporavak ekonomije, da imamo veće investicije, jer onda možemo više da gradimo.

Evo i ja da vas pitam, ministre, ko još danas u Evropi, možda u svetu, gradi 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica? Ko je uspeo da otvori preko 250 fabrika gde je jedan veliki deo fabrika bio otvoren u toku godine kada su se svuda fabrike zatvarale? Pa, upravo predsednik Vučić, predsednik Vučić sa svojim timom.

Ministre, sledeći politiku predsednika Vučića smatram da je Vlada Republike Srbije postavila izuzetno velike ciljeve. Srbija je danas naučila da pobeđuje na raznim poljima, ne samo u sportu. Navikla je da pobeđuje i u ekonomiji i Srbija danas nije bila ono što je bila 2012. godine, nikada to neće ni biti. Mi živimo danas u Srbiji u kojoj odlučuje narod.

Zbog svega navedenog, ja ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, a uveren sam da će to uraditi i koleginice i kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, jer to pokazuje kako pratimo politiku predsednika Aleksandra Vučića. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gosti, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, SNS je ponikla iz naroda i za nas kao predstavnike SNS i predstavnike poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu izuzetno je važno da radimo na daljem razvoju pravosuđa i jačanju svih institucija, naročito onih institucija u pravosuđu. To moraju da budu institucije koje će raditi za narod i u ime naroda. Tako je i današnje tema izuzetno važna za nas kao predstavnike poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Pre nego što pređem na temu voleo bih da popričamo ponovo o tome kako se prethodna vlast odnosila prema pravosuđu. Predstavnici prethodnog režima, bivše vlasti daju sebi za pravo da danas pričaju o pravosuđu, a upravo su oni ti koji su razorili pravosuđe i učinili da danas građani Republike Srbije imaju poverenje u pravosuđe kakvo imaju, odnosno da ga baš i nemaju.

Kolega Dušan Marić je pričao i o tome, pričao je i o nekim stvarima koje se vezuju za odnos i predstavnika pravosuđa prema pravosuđu i vidimo da su te reforme, a ja smatram da su najviše krive te reforme iz 2009. godine koje su nastale za vreme predstavnika tadašnje DS, najviše krive za to kakav mi danas imamo odnos prema pravosuđu. Međutim, mi kao predstavnici SNS, predvođeni politikom Aleksandra Vučića, trudimo se na sve načine da vratimo poverenje građana Republike Srbije u sve institucije, tako i u institucije pravosuđa.

Kada pričamo o reformi pravosuđa iz 2009. godine, moramo da ponovimo i ovaj i svaki put, jer nikada nije dosta da ponovimo i da se toga prisetimo da nam se to više nikada u životu ne desi, ta reforma je koštala 44,7 miliona evra i 850 sudija je u danu ostalo bez posla. Dakle, to su rezultati predstavnika bivšeg režima, predstavnika tadašnje DS, kada je u pitanju pravosuđe.

Vraćamo se u vreme, dakle te 2009. godine, kada su predstavnici bivšeg režima poistovećivali opštinske odbore svojih stranaka, odnosno svoje stranke, kada kažem svojih stranaka, sada je to više stranaka… Vi znate da su se oni posvađali međusobno jedni sa drugima, da nisu mogli da sarađuju jedni sa drugima i onda od jedne stranke, od bivše DS, vi danas imate više stranaka koje sada pričaju o tome da li će oni u jednoj koloni da idu, dve, pet, kolona i to oni neće ni znati do samog kraja.

Ono što je važno jesu činjenice o kojima mi danas pričamo, a to je da je Društvo sudija Srbije dnevnom listu „Politika“ poslalo dopis kojim se dokazuje da su tadašnji predstavnici opštinskog odbora DS Vlasotince na sednicama svojih opštinskih odbora pričali o tome koji predstavnici, odnosno koji kandidati ili potencijalni kandidati za predstavnike pravosudnih funkcija odgovaraju i koji su privrženi DS, koliko ko može da pomogne itd.

I isti ti danas pokušavaju na sve moguće načine da se dokopaju vlasti. Mi smo pričali nebrojeno puta o tome ovde i treba ponoviti još isto toliko puta najmanje kakvi su im to modeli rada. Imaju slične modele rada manje više svi. Oni pre svega napadaju predsednika Republike Srbije, a sve naravno u cilju da njega oslabe i da ga poljuljaju od njegovog rada ka napretku Srbije i uopšte u svemu onome što on radi. Kada vide da predsednik odoleva svim tim napadima onda pokušavaju da napadnu predsednika, pokušavaju da mu napadnu porodicu, da mu napadnu decu itd. i tu se ne zaustavljaju, napadaju dalje funkcionere.

Kolega Uglješa Mrdić je pričao o napadima na pojedine naše funkcionere, na Sandru Božić, na Vladanku Malović, da ne pričam sada imena svih naših funkcionera, jer nemamo toliko vremena. Pozivaju, u poslednje vreme, čak i na ubistva. Pozivali su na ubistvo predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Meni je neverovatna stvar bila… Jutros pre sednice čitao sam pojedine izjave njihovih pristalica koji kažu, moram to da citiram, da su takve reči, reči kojima oni pozivaju na nasilje, u kojima pozivaju na ubistvo predsednika Republike Srbije, „melem za dušu“ i „relaksacija za mozak“. Kako mogu takve reči bilo kome da budu „melem za dušu“ i „relaksacija za mozak“? Ja, evo, verujte mi ne razumem i voleo bih da mi bilo ko da odgovor na to pitanje.

Prošli put sam postavio pitanje i nisam dobio odgovor – kada će konačno neko odreagovati na ove pretnje? Mislim taj čovek ne živi u strahu, on radi u najboljem interesu za ovaj narod, ali smatram da predstavnici pravosuđa treba da uzmu stvar u svoje ruke i da konačno krenu da rade svoj posao kada su u pitanju pretnje prema predsedniku.

Mi smo pričali o tome u prethodnom periodu šta smo mi, kao predstavnici SNS, uradili kada je u pitanju pravosuđe. Mi smo pričali o tome šta je urađeno u domenu infrastrukture. Pričali smo o tome šta je urađeno kada je u pitanju jačanje pravosudnih institucija i ne samo pravosudnih institucija. Mi možemo da pričamo o apsolutno svim segmentima zato što se strateški trudimo da u svim segmentima Srbija napreduje i ide napred. Koji su to rezultati? Šta je to ostvareno u prethodnom periodu? Zašto mi možemo danas sa sigurnošću da kažemo da Srbija ide napred i da je Srbija danas 2021. godine neuporedivo bolja od one Srbije iz 2012. godine i da ne pričamo o Srbiji ranije? To su potpuno različite Srbije. O tome ću pričati malo kasnije.

Važno je za sada da napomenem da je Aleksandar Vučić sam otvorio preko 250 fabrika i, znate, kada pričamo o otvaranju 250 fabrika, mi ne pričamo samo o tome da je predsednik Aleksandar Vučić došao, otvorio fabriku i da se na tome završilo. Da bi se jedna fabrika otvorila potreban je jedan proces rada, razgovaranja sa investitorima, pa kasnije čak i pronalaženja adekvatnih radnika i onih ljudi koje ćemo mi da zaposlimo.

Ono što je važno jeste da pomenemo da je deo tih fabrika otvoren u doba pandemije korona virusa. Dakle, dok je svuda nezaposlenost rasla, u Srbiji je rasla zaposlenost. Za ponos su i neki istorijski rezultati koje je Republika Srbija ostvarila. Ja ih neću sada mnogo pominjati, ali je važno zbog građana Republike Srbije da to kažemo. Bruto društveni proizvod ove godine, istorijske godine za Srbiju, prelazi prvi put 52 milijarde evra. ukoliko to uporedimo sa vremenom kada je vladao prethodni režim, dakle 2012. godina, BDP u apsolutnom iznosu je iznosio 33,7 milijardi evra. To znači da smo mi za nepunih 10 godina uspeli da stvorimo 20 milijardi evra dodatne, odnosno nove vrednosti za građane Republike Srbije.

Mi pričamo sada o tome da prosečna plata već u januaru bude 610 evra, a setimo se, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, premijer, prosečna plata iznosila je 330 evra. Koja je to razlika onda u povećanju standarda? Koja je to razlika o kojoj mi danas pričamo?

To su rezultati koji su mogući samo zato što mi pratimo politiku Aleksandra Vučića, pratimo tu viziju predsednika Aleksandra Vučića i to nam dalje dozvoljava da mi možemo da imamo dovoljno sredstava da ulažemo u infrastrukturu. Evo koja evropska država može danas da se pohvali da u ovom trenutku gradi 10 autoputeva i brzih saobraćajnica.

Mi smo pričali o raznim stvarima, neki su se smejali. Ti koji su se danas smejali mislim da su shvatili, jer mi delima pokazujemo da ne pričamo samo, već da su to stvari koje su realne.

Kada pričamo o tome, pomenuo sam malopre pandemiju korona virusa, jako je važno da se zahvalimo i na ovaj način, ne znam koliko to znači predstavnicima medicinskog osoblja, ali sam siguran da im mnogo više znači činjenica da je baš danas 711 mladih diplomaca medicinskog fakulteta i škola i stručnog osoblja, kada je u pitanju medicina, dobilo svoje ugovore o radu.

Mi smo kada je medicinski, odnosno zdravstveni sektor, u pitanju podizali plate i mi ćemo nastaviti na poboljšanju životnog standarda svima onima koji rade u zdravstvenom sektoru zbog toga što smo mi zahvali, a znate kako kažu – zahvalnost traje najkraće.

Mi ne želimo da pokažemo za nas kao predstavnike Srpske napredne stranke, kao predstavnike poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ da naša zahvalnost ne traje, već mi želimo delima da pokažemo da smo zahvalni tim ljudima koji su na prvoj liniji otpora od korona virusa već, evo, skoro, koliko ima, dve godine.

Mi i kada pričamo o tim nekim delima kolege su pričale u prethodnom delu sednice i o ovom novom zakonu koji ćemo izglasati, već od 1. januara, dakle, već od subote, mi ćemo videti promene na bolje, pozitivne promene i videćemo promene kada su u pitanju i porodice koje dobiju prvo dete.

Dakle, porodica koja dobije prvo dete dobiće 300.000 dinara, kao pomoć države i smatram da će to pomoći i razvoju ove države i smatram da to govori da mi direktno razmišljamo i da mislimo na budućnost svih građana Republike Srbije i naravno same Srbije.

Ali da ne mislimo samo na one koji dolaze a treba da ih bude što više, mi mislimo i na one koje trenutno rade, mislimo i na one koji su radili u prethodnom periodu i zato ćemo povećati i penzije i plate. Plate će biti povećane u javnom sektoru preko 7%, penzije će biti povećane preko 5,5%.

Ono što je jako važno kada pričam na terenu sa starijim sugrađanima i kada im pomenem tih 20.000 dinara, ja njima po njihovim licima i osmesima vidim da oni razumeju da smo mi njih razumeli i sve ono što su oni ostavili nama u prethodnom periodu i da su nam oni ostavili ovu državu koju smo mi samo pozajmili od njih i ostavljamo našim naslednicima. Mi radimo na tome da 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, da prosečna penzija bude 440 evra i kao što su nam se pojedini smejali za to u prethodnom periodu, smeju se i sada, a mi ćemo im 2025. godine pokazati da nisu bili u pravu i da je to stvarnost, kao što su sada stvarnost neke druge stvari.

O svim planovima, o planovima razvoja Srbije za 2022. godini predsednik Aleksandar Vučić će se sutra obratiti javnosti u 18 časova i pričaće detaljno o tome, a kao što ste imali priliku da čujete mi svi koji sledimo politiku Aleksandra Vučića pričamo o tome i šta se uradilo i šta se trenutno radi, ali i koji su planovi u nekom narednom periodu, šta je sve to što ćemo uraditi.

Predstavnici bivšeg režima za koje smo čuli kako su se ophodili prema pravosuđu, a vala znamo i kako su se ophodili prema apsolutno svim drugim segmentima kada je u pitanju Republika Srbija, dakle segmentima društva danas izdaju razna saopštenja. Evo, imali smo prilike u prethodnom periodu, prethodnih dana da vidimo da Đilas, Marinika Tepić, Tadić, Jeremić i svi ostali koji su najjači oni su već proglasili pobedu, pokazuju razna istraživanja. Međutim, ono što moraju da znaju jeste da istraživanja da bi bila validna treba da budu i reprezentativna. Postoje i neka druga istraživanja prema kojima SNS ima 57%, opozicija, dakle SSP, Jeremićeva stranka, DS, Pokret slobodnih građana, svi ostali imaju 12%, pa onda svi ostali ispod toga.

Nije to toliko važno. Istraživanja nisu toliko važna jer su najvažnija istraživanja upravo izbori, izbori koji će biti 3. aprila. Znate, kada birač izađe iza paravana, kada pogleda liste, kada vidi imena tih listi, kada vidi ko su ljudi na tim listama, kada se seti, a ja pozivam ovim putem građane Republike Srbije da se samo sete šta su uradili predstavnici SNS, šta su radili predstavnici bivšeg režima i da u skladu sa tim zaokruže onaj broj za koji smatra da će obezbediti Srbiju napretka i boljitka, kada se svi ti glasovi prepoznaju, to je pravo istraživanje i to je ono najbolje istraživanje.

Jedino relevantno istraživanje danas su izbori, jer danas u Srbiji odlučuje narod. Mi danas živimo u Srbiji koja je drugačija od one Srbije iz 2012. godine. Mi danas živimo u Srbiji koja vodi računa o tome da je pravosuđe samostalno, koje vodi samostalnu politiku, slobodarsku politiku. O budućnosti Srbije danas ne odlučuju ni tajkuni, ni strani ambasadori, ni bilo kakvi mediji pod direktnom kontrolom ili Dragana Đilasa ili Šolaka ili bilo koga drugog, danas u Republici Srbiji odlučuje narod. Predstavnici bivšeg režima to moraju da znaju i to moraju već jednom da shvate.

Predstavnicima pravosuđa o kojima mi danas pričamo ja želim, pre svega, da oni budu samostalni u svom radu. Ja sam nekoliko puta namerno u svom govoru iskoristio tu reč, njima želim da budu samostalni, da rade svoj posao za narod, u ime naroda, a mi ćemo nastaviti da se borimo i dalje za jačanje svih institucija, naravno i institucija pravosuđa, jer smatramo da su jake institucije ono što je osnova za dalji razvoj Republike Srbije. Živela Srbija!

Zahvaljujem predsedavajuća, uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Mi danas pričamo o pravosuđu i drago mi je da pričamo o tome, drago mi je što su tužioci tema, jer je za nas kao predstavnike SNS, stranke koja je ponikla iz naroda, važno da imamo jako pravosuđe i važno je da radimo na razvoju pravosuđa i daljem jačanju institucija. Jačanju institucija koje će raditi i za narod i u ime naroda.

Međutim, u prethodnom periodu naš narod je nekako izgubio poverenje u institucije, izgubio je to poverenje i mi se sada borimo da to poverenje na neki način povratimo. Rezultati koje Srbija danas ostvaruje okupljaju građana i oko naše ideje, oko ideje SNS i nekako vraćaju veru u naš sistem.

Svaki put kada pričamo o nosiocima pravosudnih funkcija važno je da napomenemo ono isto, ono što uvek kažemo, a to je da ti nosioci moraju da budu kompetentni, da poseduju visok nivo znanja i veština, kao i moralne kvalitete koji ih kvalifikuju.

Dok se mi trudimo na apsolutno sve načine da strateški pristupimo svim segmentima i da izađemo na kraj sa svim izazovima, određene grupacije, a to su uglavnom predstavnici bivšeg režima, trude se da na sve moguće načine sruše predsednika Aleksandra Vučića. S obzirom na to da oni znaju da podršku u narodu nemaju, oni se na sve moguće načine, a to su kreativni načini kako oni kažu, emotivni izlivi itd, trude da sruše predsednika Vučića.

Oni su, da ne bih sada ponavljao, oni su i razbijali prostorije i to ne samo sada u Novom Sadu, već to godinama rade unazad, razbijaju prostorije SNS, vređaju predsednika, vređaju njegovu porodicu, organizuju razne proteste za koje je dokazano da ta tema koju oni kažu da jeste, dakle ekološki protesti i nisu baš ekološki, jer evo kako ti ekološki protesti na kraju izgledaju.

Prošli put sam pričao i o tome i pokazao sam i šta ostaje posle tih protesta. Upravo ti što kažu da su to ekološki protesti, treba da imaju na umu da je jedino i upravo Aleksandar Vučić taj koji je jedini pokazao kako se Srbija na pravi način bori za ekologiju, a svi ti koji sada pričaju neku drugu priču, dakle i Đilas, Marinika Tepić i Vuk Jeremić i određeni ćute, itd, i Tadić, niko od njih prstom nije mrdnuo.

Da pričamo ponovo o vređanju predsednika o pretnjama koje on dobija, možda će nekim ljudima izgledati to kao da preterujemo, međutim, smatram da ne preterujemo iz razloga što je dovoljno da se jednom pretnja pretvori u nešto više od toga i da to postane nešto je zaista strašno. Mi smo ovde u plenumu nebrojeno puta pričali o tome, osuđivali smo pretnje i predsedniku i porodici. I šta se desilo? Evo oni rade opet isto. Sada imamo i najnovije pretnje, gde mu prete smrću. Jednostavno, njihova jedina politika je politika mržnje prema predsedniku Vučiću. To je ono što ja mislim da svi građani Republike Srbije i znaju.

Meni nešto drugo nije jasno. Zašto nekim funkcionerima SNS Aleksandar Vučić odgovara samo onda kada se sakriju iza njega i kada se pozivaju na njegovo ime? Zašto makar jednom ne izađu u medije? Zašto ne napišu makar jedno saopštenje u kojem će osuditi pretnje Aleksandru Vučiću, u kojem će osuditi napade na predsednika, na njegovu porodicu? Da li se oni na taj način dodvoravaju medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa i Šolaka?

Znate, ako vas ti ljudi podržavaju, dakle i mediji koji su pod direktnom kontrolom itd, to onda više govori o vama. Ono što svi moraju da znaju jeste da trenutnom potpisivanja pristupnice SNS, vi za taj deo Srbije, doduše, srećom manji deo Srbije, postajete građani drugog reda. Meni nije jasno kako neko može da se dodvorava, kako nemo može uopšte i da sarađuje sa takvim medijima.

Mi možemo ovde u plenumu i da pričamo i da osuđujemo i to jesmo radili, nebrojeno puta smo to radili. Ali, ukoliko tužioci ne uzmu stvar u svoje ruke i počnu da rade svoj posao i krenu da tuže one koje treba da tuže, od toga nema ništa. Evo, ja bih postavio jedno pitanje. Da li su te aktivnosti koje su i kolege pokazivale na fotografijama koje sam i ja pokazivao i danas i ranije na fotografijama, da li je to u redu? Ne da li je protivpravno? Jeste protivpravno. Da li je u redu?

Zamislite sada situaciju da oni dođu na vlast. Šta bi se desilo da oni dođu na vlast? Vraćamo se na primer u 2009. godinu, vladaju predstavnici tadašnje DS, sprovode katastrofalnu reformu pravosuđa, koja je Republiku Srbiju koštala 44,7 miliona evra, 850 sudija u danu gubi svoj posao, vraćamo se u vreme kada su predstavnici bivšeg režima, dakle tadašnjeg DS poistovećivali opštinske odbore svojih stranaka i opštine.

Sećamo se i više puta su kolege u plenumu o tome pričale, Društvo sudija Srbije je dnevnom listu „Politika“ javilo, odnosno poslalo im je dokaz u kome se vidi da je tadašnji opštinski odbor DS Vlasotince poslao spisak sudija koji su bili podobni za DS, ali ono što je još neverovatnija stvar u svemu, jeste to što je on bio overen sa dva pečata. S jedne strane vam je bio pečat opštinskog odbora DS, a s druge strane vam je bio pečat opštine Vlasotince.

Imamo sada predstavnike te DS, za koju vidimo da je poistovećivala i stranku i opštinu i oni su se sada podelili u razne kolone, pa se sada ujedinjuju, itd. Ono što je važno za narod Republike Srbije jeste to da se samo sete šta su predstavnici bivšeg režima radili. Primera je nebrojeno i da u skladu sa tim mogu i da pretpostave šta bi radili kada bi ponovo došli na vlast.

Narod Republike Srbije ne treba da brine. Iako su neki ostali mentalno zaglavljeni u periodu kada je bilo na vlasti, iako polaze od sebe, da u Srbiji danas odlučuju neki drugi, kao što su odlučivali u periodu kada su oni bili na vlasti, ja mogu da kažem da ovo nije ista Srbija, ovo nije Srbija kao nekada. Mi danas živimo u Srbiji koja vodi slobodarsku politiku, koja vodi samostalnu politiku, koja ima jasno opredeljen stav kada je u pitanju proces evropskih integracija. O budućnosti Srbije ne odlučuju ni ambasadori, ni tajkuni, ni predstavnici bilo koje strane organizacije, strane države, već narod i legitimno izabrani predstavnici naroda. Dakle, u Republici Srbiji se danas narod pita.

Kada pričamo o izborima SNS aktivno i posvećeno učestvuje na svim izborima na svim nivoima i smatramo da je narod, kao što sam već pomenuo, taj koji treba da se pita i da donosi odluke. Volja naroda treba da se pokaže na izborima. Sada ponovo imate one koji tu volju naroda shvataju na malo drugačiji način i onda vam izlaze sa raznim paušalnim saopštenjima. Tako smo imali i primer Dragana Đilasa koji je izašao sa saopštenjem da oni sada kao ujedinjena opozicija, dakle, kao ujedinjena DS koja se u prethodnom periodu razjedinila jer nisu mogli jedni sa drugima, sada imaju 56% glasova. Moje istraživanje, kao istraživanje, možda i ne zvuči toliko loše, ali ono što je interesantno jeste da je to, ja mislim, duplo veći broj u procentu glasova nego što je on rekao pre nekoliko meseci kada je pričao o podršci koju ima.

Onda imate neka druga istraživanja, neću reći da su relevantnija ili ne, koja kažu da SNS, da su danas izbori, ima 57%, ta ujedinjena opozicija ima 12% i svi ostali ispod toga. To su istraživanja.

Istraživanja su dobra da mi pratimo kako narod razmišlja, u kom pravcu razmišlja, da vidimo šta mi možemo bolje da uradimo, ali najbolja istraživanja su izbori. Jer, kada narod izađe na izbore, kada izađe na svoje biračko mesto, kada pogleda papirić sa predloženim kandidatima, odnosno listama, kad zaokruži i kada se ti glasovi prebroje, kada budu zvanični rezultati - to je jedino relevantno. To su pravi izbori. To su prava istraživanja.

Kada pričamo o predstavnicima bivšeg režima, ja sam uveren da predstavnici bivšeg režima apsolutno ne znaju da su skoro bili izbori u Lebanu. U Lebanu su bili izbori za članove saveta mesnih zajednica, a s obzirom na to da se SNS izuzetno posvećuje apsolutno svim izborima, na svim nivoima, važno je napomenuti da smo u 32 mesne zajednice na 36 biračkih mesta osvojili apsolutno sve mandate. Osvojili smo 146 mandata, uz izlaznost od preko 50%. Znači da narod podržava politiku SNS.

Nikakva istraživanja, apsolutno nikakva istraživanja nisu važna, jer je jedino ono što je relevantno izborni rezultat i ono što na kraju piše, dakle, zvaničan izborni rezultat.

Ovo što mi imamo takvu podršku i podrška naroda nama ne dozvoljava da se opustimo, već naprotiv, nas obavezuje da u narednom periodu radimo još više, da imamo planove, da pravimo planove, ali i da te planove sledimo. To je politika za koju se zalaže SNS. Dakle, rad na terenu, rad sa građanima, da građani Republike Srbije znaju ko se bori za njih i da nam pokažu na jedini relevantan način da oni to zaista i vide.

Taj snažni demokratski legitimitet koji ima SNS znači za nas sprovođenje politike mira, sigurnosti i stabilnosti. Mi ćemo nastaviti u narednom periodu da radimo na ostvarenju naših planova, mi ćemo nastaviti da jačamo Srbiju na svim poljima, nastavićemo da radimo na povećanju plata i penzija. Kada pričamo o tome, važno je napomenuti da je povećanje plata u javnom sektoru planirano i da će ono iznositi preko 7%. Dodatno uvećanje penzija kreće već od 1. januara i iznosiće 5,5% i jednokratna pomoć svim penzionerima od 20 hiljada dinara.

Mi na taj način pokazujemo da je nama naš narod bitan, da su građani Republike Srbije važni, da su oni nama na prvom mestu i da se na taj način mi borimo za njih. Mi delima pokazujemo da se mi borimo za naš narod. Neki su se smejali za mnoge stvari, neki nisu verovali, a te stvari su sada realnost.

Mi ćemo isto tako nastaviti da se borimo i da radimo na jačanju pravosuđa, a neka narod uporedi sve ono što je opozicija radila dok je bila na vlasti, dakle da uporedi sve ono što su predstavnici bivšeg režima radili dok su bili na vlasti i sve ono što je Aleksandar Vučić i što politika Aleksandra Vučića propagira i sve ono što je urađeno, planovi koje mi imamo i planove koje sprovodimo. Neka narod uporedi realne političke programe koje ima SNS i neka uporedi, ja mogu slobodno da kažem, jedini politički program koji ima opozicija, a to je mržnja prema Aleksandru Vučiću.

Smatram da je jaka Srbija koja je predvođena politikom Aleksandra Vučića jedini garant nastavka napretka i zbog toga - Živela Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem!

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Orliću.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu se nalaze važni predlozi zakona. Neki su novi, sistemski, kao što je Predlog zakona o tržištu kapitala. Zatim, imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije korona virusa, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, zatim Predlog zakona koji se odnosi na univerzitetsku infrastrukturu, na saobraćajnu infrastrukturu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže.

Poslednje dve godine su za sve nas i generalno za ceo svet bile više nego izazovne i makroekonomsko okruženje inače odlikuju i neizvesnost i promene, ali zbog ove pandemije korona virusa neizvesnost je sada veća nego ikada. I kada pričamo o pandemiji korona virusa, krizi koja je od Drugog svetskog rata do danas najgore pogodila sve ekonomije sveta, smatram da se Republika Srbija izuzetno dobro snašla.

Zašto to kažem? Zato što smo mi na samom početku ove pandemije shvatili da su pred nama dve borbe. S jedne strane imamo borbu na zdravstvenom planu, a sa druge strane imamo borbu na ekonomskom planu i u ekonomskom frontu. U okviru tog zdravstvenog sektora i te borbe spašavaju se životi, a na ovom drugom frontu borimo se da spasimo ekonomiju i privredu.

Na samom početku pandemije predsednik Aleksandar Vučić je uvideo opasnost i važnost i, zahvaljujući dobrim odnosima koje ima i sa istokom i sa zapadom, mi smo među prvima u Evropi uspeli da obezbedimo i dovoljan broj respiratora, ali i vakcina čim su se one pojavile.

S obzirom na to da smo mi imali dovoljan broj vakcina za sve građane Republike Srbije, važno je da podsetim da smo onim državama koje su tada bile u problemu i nisu imale dovoljno vakcina pomogli i, kao predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa Angolom, želim da se zahvalim i da prenesem zahvalnost Angole zato što smo mi njima donirali 50 hiljada vakcina.

Danas imamo četiri nove kovid bolnice. Imamo na raspolaganju pet vakcina. Pre nedelju dana u Srbiju je stigao i taj lek protiv korona virusa za 11.500 pacijenata, a uskoro će biti za 50.000. Naravno, to je za one najugroženije, jer smo mi shvatili da je ovo borba za živote ljudi, a životi ljudi jednostavno nemaju cenu.

Najviše smo zahvalni onima koji su na prvoj liniji fronta. To su naši zdravstveni radnici. U ovoj situaciji mi smo čak nekoliko puta povećavali platu zdravstvenom sektoru. Pored toga, ono što je jako važno, nismo smanjivali budžet za kapitalne investicije, niti smo zapostavili borbu na tom drugom frontu, tu borbu za privredu.

Ono što je izvesno i što svima jeste jasno jeste da postoji izuzetno negativan uticaj pandemije na sve segmente privrede. Ja ću pričati kasnije i o turizmu i na primeru, ukoliko pogledamo uticaj pandemije na turizam na globalnom nivou, ne znam koliko se vidi, ovo ovde je nivo iz 90-ih godina i ovde se priča o broju međunarodnih dolazaka turista. Vidimo da smo 2019. godine došli do samog maksimuma i onda je naglo pao broj međunarodnih turista, pričam na globalnom nivou, na svetu za 74%. Zašto to kažem? To kažem zato što je važno da shvatimo da je pandemija korona virusa ostvarila izuzetno negativan uticaj na globalnom nivou.

To je jedan alarmantan podatak i od izuzetnog je značaja za građane Republike Srbije što smo mi prepoznali ovaj negativan trend i što smo nastavili da pomažemo i građane i privredu. Do sada smo imali, kao što je ministar Mali rekao, tri ekonomska paketa, mere podrške privredi i građanima i kroz ova tri paketa mera mi smo pomogli i privredi i građanima Republike Srbije u ukupnom iznosu od preko osam milijardi evra. To ne bi bilo moguće da naši sugrađani nisu shvatili one teške mere finansijske konsolidacije koje je sprovela Vlada Republike Srbije na čelu sa tada premijerom Aleksandrom Vučićem. Do juče jedna slaba i finansijski nemoćna Srbija, sećamo se kakva je bila 2012. godine, danas direktno pomaže i građanima i privredi, i ne samo to.

Važno je napomenuti da je pandemija korona virusa ostavila izuzetno negativne posledice na većinu ekonomija u Evropi i da su tokom 2020, 2021. godine gotovo sve države beležile dramatičan rast nezaposlenosti, a neke članice EU su imale nezaposlenost preko 20%. Predstavnici bivšeg režima kao da su se radovali, govorili su da je Srbija pred krahom. Međutim, kroz ova tri paketa mera podrške i građanima privredi, mi smo uspeli, ne samo da zadržimo radna mesta, već i da otvorimo preko 60.000 novih radnih mesta. Samo je Aleksandar Vučić otvorio više od 250 fabrika do sada ili je položio kamen temeljac, a svi ti, koji su pričali da je Srbija pred krahom i koji su to nekako priželjkivali, da se sada svi skupe oni ne bi mogli sve to zajedno ni da okreče.

Šta je važno? Važno je napomenuti da u situaciji kada je nezaposlenost svuda rasla, u Srbiji je rasla zaposlenost, i to je ono što je za ponos. Za ponos je i taj istorijski rezultat Republike Srbije, jer je 2021. godina prva godina u istoriji Republike Srbije u kojoj će naš BDP preći 52 milijarde evra. Ukoliko ponovo uporedimo sa periodom kada su vladali predstavnici bivšeg režima, sa 2012. godinom, moramo se podsetiti da je tada BDP u apsolutnom iznosu, prema podacima kojima raspolažem, iznosio 33,7 miliona evra. Dakle, za nepunih 10 godina mi smo uspeli da ostvarimo, stvorimo 20 milijardi dodatne, odnosno nove vrednosti za građane Republike Srbije. To nam daje mogućnost da mi danas pričamo o garantnim šemama dodatne podrške privredi.

To nam daje mogućnost da mi danas pričamo o garantnim šemama dodatne podrške privredi. Mi smo do sada, kao što znate, imali dve garantne šeme. Dosadašnje garantne šeme i pomoć privredi i građanima su postigle određene željene ciljeve. Naša kreditna aktivnost nije zamrla, to je ono što je jako važno. Važno je pomenuti da je najugroženiji sektor privrede obuhvatio mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog, transportnog, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstvo u gradovima, a ova predložena mera upravo obuhvata te sektore.

Na ovaj način mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju predstavlja izuzetno efikasan mehanizam, kao što je ministar Mali jutros rekao, za pokretanje kreditne aktivnosti i očuvanje likvidnosti preduzeća. Zašto to kažem? Zato što se omogućava nesmetan protok domaćeg kapitala i privreda nastavlja da živi i nastavlja da se razvija.

Ono što je važno jeste da je država pokazala da su predstavnici ove vlasti tu za svoje građane i delima i daje im podršku da nastave da nesmetano funkcionišu i pored pandemije koja traje.

U prethodnom periodu mi smo se snažno zalagali i za unapređenje digitalizacije i za inoviranje i ubrzanje procesa rada. U skladu sa tim, jedan od akata o kojima danas pričamo odnosi se na elektronske fakture i privredni subjekti koji su u sistemu PDV će moći da računaju na znatno ubrzanje povraćaja PDV. Ministar Mali je pričao da će u toku jednog dana ukoliko se poklope ulazna i izlazna faktura moći da se radi na tome.

Ovo znači veći povrat kapitala, ujedno znači više ulaganja, a to za Republiku Srbiju znači da država može da ulaže u infrastrukturu, može da ulaže u kapitalnu strukturu, u puteve, u bolnice, u infrastrukturne projekte, bilo da su oni saobraćajni ili univerzitetski.

S obzirom na to da smo mi juče u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije pričali o obrazovanju, važno je pomenuti da je jedan od predloga zakona o kojima mi danas ovde pričamo, da se odnosi na univerzitetsku infrastrukturu. Ovo je posebno važna tema za sve mlade, a pre svega za one mlade koji su studenti Univerziteta u Beogradu. Predlogom projekta koji se danas nalazi pred nama poboljšavaju se s jedne strane kapaciteti univerzitetskog obrazovanja, a sam projekat obuhvata i šest potprojekata, koji obuhvata okvirno negde oko 90.600 metara kvadratnih.

Navešću, iako je ministar naveo jutros te fakultete, s obzirom na to da smatram da je ovo od izuzetnog značaja, to su Fakultet muzičke umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Kampus tehničkih fakulteta, Fakulteti za geografiju i bezbednost i Biološki fakultet. Ovo je izuzetno važno zato što će preko 13.000 studenata koji su obuhvaćeni, odnosno, koji studiraju na ovim fakultetima, direktno videti i imati pozitivne efekte izgradnje i osavremenjavanja ovih kapaciteta, odnosno uslova za učenje.

Istovremeno, s obzirom na to, da ovaj projekat podrazumeva i primenu savremenih standarda održive izgradnje o kojima smo pričali i kada smo govorili o nekim drugim zakonima ovde u plenumu, važno je pomenuti da će se pored smanjenja troškova za energiju značajno smanjiti i budući troškovi održavanja. Tu mi pokazujemo za razliku od predstavnika bivšeg režima, kojima je bilo bitno samo da nešto kažu ili otvore na vrat-na nos, da mi razmišljamo strateški ponovo i da razmišljamo o budućnosti.

Za razliku od njih kada pričamo o Beogradu, s obzirom na to da se prethodni Predlog zakona odnosio na Univerzitet u Beogradu, predstavnici bivšeg režima mogu da se pohvale nekim stvarima o kojima smo nebrojeno puta pričali, ali nije zgoreg ni da ih pomenemo još jednom.

Mogu da se pohvale onim mostom na Adi, koji su iskoristili da bi svoje lične interese na neki način ispunili. Mogu da se pohvale time da je za vreme bivše vlasti, odnosno vlasti Dragana Đilasa, kada je bilo otvaranje mosta na Adi, a toga se verovatno svi sećamo, tamo negde pred početak 2012. godine, morali su da plate dodatnih 14,6 miliona evra da bi Dragan Đilas ubrzao te radove i da bi imao čime da se pohvali u predizbornoj kampanji.

Možemo da se setimo, isto tako, i onih španskih tramvaja. Svaki od tih španskih tramvaja u kojima se ljudi voze je preplaćen 400 hiljada evra. Možemo da se setimo još mnogih stvari koje su predstavnici bivšeg režima radili, šta su sve plaćali više nego što je bilo potrebno, ali mi sa druge strane i ono što je važno da naglasimo, jeste da shvatamo realnu potrebu našeg naroda, da naš narod ima puteve gde god da se nalazi.

Nije zabeleženo da neko do sada kao Srbija sada gradi 10 auto-puteva i 10 brzih saobraćajnica. Neki nisu verovali, čak su se i smejali kada smo najavili sve to, kada je predsednik relativno skoro crtao na onoj, sećamo se svi, nemo-mapi sve te puteve. Kada pogledate sve te puteve, kada pogledate tu nemo-mapu, vi vidite da je cela Srbija prožeta i putevima i auto-putevima i brzim saobraćajnicama, da to izgleda kao kapilari koji nama pomažu da dođemo do svakog dela Republike Srbije i da apsolutno naši, svi naši građani, bez obzira na to gde se nalaze, imaju infrastrukturu, saobraćajnu infrastrukturu kakvu i zaslužuju.

Predmetna trasa tog budućeg državnog puta o kojoj danas pričamo je od značaja za razvoj putne mreže Republike Srbije, ali i međunarodnu mrežu puteva. Pričam o deonici Iverak-Lajkovac. Ona je dužine 18,3 kilometra. Predstavlja poprečnu vezu u putnoj mreži Republike Srbije. Ona omogućava kretanje, zato što je važno, ja ću i pročitati, od Malog Zvornika, dakle zapadne granice, preko Loznice, Osečine, Valjeva, Lajkovca, Ćelija, Lazarevca, Aranđelovca, Topole, Rače, Svilajnca, to je ne izgrađeni deo, Bora i Zaječara do granice na istoku.

Mi razumemo da kvalitetnija saobraćajna povezanost i pristupačno urbanih delova sa delovima Republike Srbije koji nisu baš toliko razvijeni je od izuzetnog značaja zbog ravnomernog razvoja Republike Srbije, što je jedan od strateških ciljeva Vlade Republike Srbije, da se povežemo svi, ali ne samo u Republici Srbiji, nego i na širem planu u regionu.

Ja sam pomenuo jasne parametre i obrazložio ih, koji pokazuju kako Srbija napreduje i pored toga nama je jasno da će Srbija napredovati još više ukoliko napreduje i čitav region. Zbog toga su bili izuzetno važni razgovori koje je prethodnih dana imao predsednik Aleksandar Vučić o tome kako dalje napredujemo, kako da se povezujemo, kako da još brže i još jače sarađujemo. Za sve ljude u regionu je izuzetno važno da se uradi nešto drugačije.

Mi moramo da razumemo da nema slobode u podelama i da nema napretka u svađama. Konačno treba da počnemo da sagledavamo one segmente koji nas spajaju, a ne sve ono što nas razdvaja. Ukoliko uradimo istu stvar sto puta, kako onda možemo da očekujemo neki drugi, odnosno drugačiji rezultat.

Da bi smo napravili uslove za bolju budućnost, neophodno je da shvatimo pre svega šta nas to spaja i da radimo na tim stvarima, da imamo slobodu kretanja ljudi, kapitala, novca usluga i podataka.

Ono što je jako važno jeste da je predsednik Aleksandar Vučić jedan vizionar koji je to uvideo i upravo je predsednik Aleksandar Vučić juče u Tirani predvodio delegaciju Republike Srbije koja je potpisala sporazume u okviru inicijative "Otvoreni Balkan".

Mi smo se 2012. godine sa državama sa kojima smo potpisali tu inicijativu, dakle sa Severnom Makedonijom i Albanijom 2012. godine, za vreme vladavine prethodnog režima, borili oko toga ko će imati manju platu u regionu, a juče potpisali sporazume koji se odnose na unapređenje regionalne saradnje i finalni rezultat tih sporazuma bi trebalo da bude i slobodno kretanje robe, usluga i ljudi sa ciljem stvaranja jedinstvenog tržišnog okruženja i zajedničkog tržišta rada.

Šta to u praksi znači? Predsednik Aleksandar Vučić je naveo jednu fabriku koja ima svoju, odnosno jednu firmu koja ima svoju fabriku i u Kruševcu i u Severnoj Makedoniji i u prethodnom periodu ukoliko zaposlenima iz Kruševca, zaposleni iz Kruševca treba da odu u tu istu fabriku koja se nalazi u Severnoj Makedoniji, moraju da podnose određene zahteve, da čekaju određene dozvole. Sada posle ovog sporazuma, takvih primera više neće biti i to će dodatno olakšati rad tih kompanija.

Premijera Albanije napadaju da inicijativa „otvoreni Balkan“ inicijativa sa ciljem stvaranja velike Srbije. Videli smo čak i neke proteste u Tirani. Pretili su čak da će predsedniku Aleksandru Vučiću da preseku kolonu, da izazovu nerede i neko bi onda pomislio da nekome inicijativa „otvoreni Balkan“ nije u interesu.

Međutim, zbog građana Republike Srbije jako je važno napomenuti da i tamo postoje određeni političari koji su mentalno zaglavljeni u prošlosti u periodu kada im je jedina politika bila ta politika bila sukoba, a ne politika saradnje.

Međutim i kod nas isto ima tih recikliranih političara prošlosti koji podržavaju sukobe, podržavaju zapaljive poruke, iste ih šalju. Međutim, postoje i oni političari iz regiona koji su sagledali i sve naše ekonomske rezultate i rekli, videli da Srbija pobeđuje, pa rekli – pa što ne bismo i mi radili isto tako. Šta god da budemo radili naš najvažniji cilj je upravo povezivanje ljudi. Cilj je da se ne izgubimo u raspravama između prošlosti i budućnosti i da nam u tome nestane ona budućnost koju svi zaslužujemo. Poenta je da možemo da unapredimo zajedno budućnost i da na neuporedivo bolji način ojačamo region.

S druge strane, ako mi danas pokažemo da sarađujemo u regionu, to će uticati i na rast i razvoj celog regiona ne samo Republike Srbije i pokazaćemo po ovim svim segmentima koje otvara inicijativa „otvoreni Balkan“ da mi počinjemo da živimo ono što bi sutra trebalo da živimo u EU, odnosno da smo spremni da imamo i slobodno kretanje i protok roba, usluga i da nemamo granice.

Ono što je jako važno jeste da ukoliko je inicijativa „otvoreni Balkan“ radi u punom kapacitetu mi ćemo i kao region imati veći priliv investicija i više će mladih ostati u celom regionu, biće više zaposlenih mladih i to je upravo onaj strateški cilj kome stremi Republika Srbija. „Otvoreni Balkan“ stvara prave šanse i prednosti za sve zemlje i ukoliko na samom kraju mi dođemo i do carinske unije sa Severnom Makedonijom i Albanijom, onda ćemo biti na takvom nivou da ćemo rešiti veliki broj problema koje sada imamo i svi ćemo imati i neuporedivo veće prihode i prilive i bićemo mnogo uspešniji u privlačenju investicija.

Za sam kraj želim da kažem da smo mi za nepunih deset godina uspeli da promenimo način vođenja politike. Više se ne borimo za najmanju platu u regionu kao nekada već se borimo za jači region i jasni su i rezultati. Vidljive su promene. Građani jednostavno osećaju boljitak. Novca ima više nego ikad za razne kapitalne investicije i važne projekte i to naravno vide predstavnici bivšeg režima koji danas žele da dođu na vlast, jer znate kako, za vreme njihove vlasti, odnosno i kada je predsednik Srbije, tada predsednik Vlade počeo da bude predsednik Vlade prosečna plata je bila 330 evra. Mi pričamo o tome da početkom sledeće godine prosečna bude 610 evra i onda Dragan Đilas izađe sa izjavom da opozicija ima 56% podrške.

Vidite, politika se zasniva na tome da se za Beograd borite samo onda kada ste na vlasti i kada možete da uradite neki tender i kada možete da sprovedete neki projekat od kojih vi imate lične koristi, a onda kada niste na vlasti onda eto vi ste opozicioni odbornik koji ne dolazi nikada na sednice Skupštine Grada. Onda imate smelosti da izjavite da u narodu imate duplo veću podršku, nego što ste to izjavili prethodni put koji je bio pre neki mesec.

Doduše prema najnovijem istraživanju evo za građane Republike Srbije za sam za kraj to je važno da pokažemo - SNS da su izbori sada osvojila bi 57%, ali znate kako. Najbolje istraživanje su izbori. Kada građani odnosno birači dođu na biračko mesto, kada odu iza paravana, kada pogledaju koja im to politička opcija najviše odgovara kada zaokruže onaj broj koji njima odgovora, kada se prebroje svi glasovi, e to je najbolji pokazatelj i to je najbolje istraživanje.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu će u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Predloženi zakoni će nama omogućiti da nastavimo da nadoknađujemo propušteno vreme i postignemo sve ono što nismo mogli da postignemo za vreme režima prethodne vlasti, jer je nastavak ubrzanog razvoja i rasta privrede, nastavak izgradnje najveći infrastrukturnih projekata, poboljšanja životnog standarda Republike Srbije poboljšanje, odnosno povećanje plata i penzija i sve ono za šta se mi zalažemo je od strateškog značaja i interesa za Republiku Srbiju.

Mnogi su se smejali svemu onome što mi pričamo. Mnogi nisu verovali, ali eto sada su te stvari realnost i sada veruju.

Želim da se zahvalim narodu Republike Srbije koji za razliku od njih prepoznaje naše rezultate i koji veruje. Nas naši rezultati i podrška naroda obavezuju da u narednom periodu nastavimo da radimo još više, da se još više, jače borimo za naš narod, za budućnost Republike Srbije, i kao što ime naše poslaničke grupe kaže – za našu decu. Živela Srbija.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pre svega, drago mi je da danas vidim da svi ovde govore o inicijativi "Otvoreni Balkan" kao o nečem pozitivnom. To naravno jeste pozitivno i ono što je jako važno jeste da u inicijativi "Otvoreni Balkan" sada imamo tri potpisnika, Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju, ali je poziv otvoren apsolutno svima.

Ono što je važno pomenuti, jeste da najveći benefit će imati upravo naša privreda, jer je najveća i to je upravo bio jedan od razloga protesta ljudi u Tirani, zato što pojedini njihovi političari smatraju inicijativu "Otvoreni Balkan" za pravljenje velike Srbije. To nije istina, ovde nije reč ni o kakvoj velikoj Srbiji, ovde je reč upravo o pravljenju jednog regionalnog projekta, dakle da mi ojačamo kao region, jer ćemo mi kao Srbija, ukoliko region bude bio jači, ukoliko sve države tu budu bile jače, imaćemo jači region i samim tim ćemo obezbediti dodatne investicije, dodatne finansije, otvoriti nova radna mesta i kao region ćemo biti još jači.

Ono što je još važno pomenuti, jeste da je Srbija jasno opredeljena evropskim integracijama i da je nema nikakvog govora o tome da mi ne sarađujemo sa investicijama, kao što je neko od prethodnih govornika to rekao. Jednostavno, obzirom na naše jasno opredeljenje našem evropskom putu, naravno da ćemo da sarađujemo i sarađivaćemo apsolutno sa svim institucijama Evrope. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jako je važno pomenuti da je stav Srbije i da Srbija apsolutno neće promeniti svoju politiku prema Evropskoj uniji, prema evropskim integracijama.

Vi ste pomenuli da je ovo, kako ste rekli, utešna nagrada za Srbiju. Ja ne mogu da se saglasim sa vama, s obzirom na to da je samo u prethodnom periodu otvoreno četiri klastera. Dakle, pokazuje i Evropska unija da shvata napredak Republike Srbije i shvata sve ono što mi radimo i jednostavno, inicijativa je predsednika Aleksandra Vučića da se napravi inicijativa „Otvoreni Balkan“, ali ne samo to, nego da se nastavi i saradnja i sa istokom i sa zapadom.

Evo, pogledali ste, ukoliko ste pratili medije, cena gasa je na najvišem mogućem nivou, na globalnom nivou, međutim u Srbiji predsednik Aleksandar Vučić i zbog svega onoga što je u prethodnom periodu radio i zbog dobre saradnje koju mi imamo sa Rusijom i predsednikom Putinom, mi imamo cenu gasa i cena gasa se neće menjati.

Važno je pomenuti da je i zbog naše dobre saradnje i sa istokom i sa zapadom Srbija danas u stanju da se pohvali time da mi imamo na raspolaganju čak pet vakcina. Da mi nismo dobro sarađivali i sa istokom i sa zapadom u prethodnom periodu, mi te vakcine ne bismo ni imali. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, ja sam se danas javio da diskutujem o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinsko-ekonomskoj saradnji.

Kao što je ministarka rekla jutros, ovaj sporazum je potpisan 23. septembra u SAD. Srbija i Mongolija tradicionalno imaju dobre i prijateljske odnose i postoji određeno intenziviranje saradnje u poslednjih nekoliko godina. Robna razmena, vi ste isto pričali o robnoj razmeni, najveća vrednost je bila u iznosu od 1,1 milion dolara i to je bilo 2019. godine i to nam onda znači da postoji jedna solidna osnova za saradnju u više pravaca.

Primena ovog sporazuma se zasniva na sledećim principima – to su jednakost, nediskriminacija i međusobna korist, a ona daje vrlo jednu lepu osnovu da se proširi na ostale grane.

Kao što danas vidimo mi opet potpisujemo još jedan bilateralni sporazum. To nam samo znači da ponovo i delima dokazujemo da mi imamo saradnike i prijatelje i na istoku i na zapadu i ponovo radimo na unapređenju poslovnog okruženja u Srbiji. Ali za jedan mali deo Srbije koji predvodi Dragan Đilas to nije dobro i danom potpisivanja pristupnice SNS za jedan manji deo Srbije vi postajete i krezubi i sendvičar i neobrazovani iako to apsolutno nije istina, iako SNS zvanično ima više visokoobrazovanih članova nego što sve ostale stranke imaju članova zajedno.

Dakle, vi kao član SNS čak i za jedan deo medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa i Šolaka uvek ćete biti i sendvičari i sve ovo što sam naveo samo zbog toga što podržavate predsednika Aleksandra Vučića i to su neke činjenice i tu ne treba nikako gubiti energiju.

Danas imamo situaciju i o tome smo dosta puta pričali do sada da se lideri opozicije na sve moguće načine trude da dođu na vlast, ali im smeta niko drugi nego predsednik Aleksandar Vučić i onda dolazi do najrazličitijih, oni kažu najkreativnijih, najemotivnijih različitih izliva pa imamo rušenja i lomljavinu prostorija SNS pa kažu da će svako juriti svog naprednjaka, na kraju vređaju predsednika, vređaju predsednikovu porodicu, prete predsedniku, prete njegovoj porodici, vređaju čak i nas ovde, ali mi ovde opet znamo da je to samo indirektan način da nekako destabilizuju, pokušaju dodatno da destabilizuju predsednika i da on odustane od borbe za bolju budućnost svih nas.

Ono što je jako interesantno, oni čak ni u tome nisu složni. Jedino oko čega je današnja opozicija saglasna jeste ta mržnja koju oni imaju i koju iskazuju prema predsedniku Vučiću i s obzirom na to da pored svih spoljašnjih pritisaka, koje Srbija danas ima, predsednik uspeva nekako da izdrži sve napade i da se izbori i da ne odustane od borbe. Meni apsolutno nije jasno šta oni više hoće i mislim da čak ni narodu to više nije jasno i kada pričam sa ljudima oni mi kažu ovako – dobro, oni su vladali nekoliko godina ili koliko god godina da su vladali i šta sada ponovo hoće. Znamo šta su sve radili, znamo kako su radili, šta nisu radili, šta oni ponovo hoće.

To kada vam kažu da je Đilas bio samo gradonačelnik, treba podsetiti da pre nego što je postao gradonačelnik on je bio i ministar u Vladi i bio je čak i direktor Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije i bilo ko ko kaže suprotno može uz dva, tri klika na internetu da proveri ove informacije i da vidi činjenice jer je to istina, a istina je samo jedna.

U okviru prethodnog govora ja sam pričao o tome i pojasnio sam da su gotovo svi, manje više svi predstavnici današnje opozicije deo bivšeg režima i nekadašnje DS i vidite sada imamo činjenicu da oni pričaju o nekakvom ujedinjavanju samih sa sobom. Pričamo o nekim kolonama, da li idu u jednu, dve, u pet različitih kolona, a činjenica je da se oni sami sa sobom ujedinjavaju.

Jedna od najnovijih tu interesantnih tako stvari je što su neki iz nekih nevladinih organizacija, koje finansiraju određene strane fondacije, kao što je na primer „Rok Feler fondacija“, žele da uzmu primat u opoziciji. Međutim, to žele da urade na ulici.

Oni žele da Đilas više ne bude na čelu opozicione kolone i pojavio se izvesni Sava Manojlović sa još nekim ljudima, ko je smislio da treba da svoje, verovatno isto tako kreativne naboje pokažu na ulici i da organizuju obojenu revoluciju. Onda kažu da su ovi protesti sada od vikenda o kojima su i prethodne kolege pričale bili ekološki i okupio se jedan broj ljudi u više gradova. Predsednik Vučić je pričao o tome da je ukupno bilo 31.000 ljudi, ja sam video neke njihove objave, oni kažu 150.000 ljudi.

Svako od nas ko se iole ozbiljno bavi politikom ne sme da se tako gađa brojkama i jednostavno mi znamo kako izgleda veliki broj ljudi koji dolazi i koji podržava SNS i znamo kada uđemo godinama unazad na bilo koji miting, na primer, i završne mitinge itd. SNS, znamo koji je to broj ljudi i znamo koliko je to ljudi i možemo vrlo jasno da uporedimo, ali nije to toliko bitno.

Ono što je najvažnije je, da baš na taj dan kada su neki blokirali puteve, Aleksandar Vučić je otišao direktno tamo gde kažu da postoji problem i on je direktno pričao sa ljudima o problemu koji je zvanično bio tema protesta i večeras u 18.00 časova, predsednik Aleksandar Vučić će se i obratiti ljudima, vi to ministarka znate, i narod će čuti šta je predlog tog rešenja. I to je ono kako radi pravi državnik.

Ja ću sada ako dozvolite, pokazati samo dve fotografije, molim režiju samo da malo približi, samo dve fotografije koje jasno pokazuju da li je ovo bio i daje odgovor na to da li je ovo bio ekološki protest ili nije? Ova ovde je fotografija sa Novog Beograda i tu vidimo jednu grupu ljudi koja je upalila baklje. Čak postoji i snimak koji je dostupan na društvenim mrežama, ako može samo režija, molim vas, pošto nije mnogo krupna fotografija, pa samo da zumira bilo bi dobro da građani Republike Srbije, jer je važno da vide o čemu se radi, i onda pobacali su te baklje posle na put.

Videćete na primer, u Pančevu šta je ostalo posle protesta i sada vi meni recite da li je neko ko se zalaže i ko se bori za ekologiju, da li je neko u stanju da se na ovaj način bori za ekologiju i da posle u ekološkom protestu ostavi ovakve stvari?

Mi smo videli da to i nisu bili baš ekološki protesti i na sve to, važno je pomenuti i da smo mi dobili odobrenje, odnosno saglasnost za otvaranje četvrtog klastera koji se odnosi i na životnu sredinu i na klimatske promene. Dakle, iz svega ovog ovoga što sam naveo, jasno se vidi da više razloga za proteste u ovom smislu nema, jel tako?

Samim tim što nema razloga za proteste, mi sada treba da očekujemo i da protesta neće biti. Dokaz tome i onome što sam malopre pričao da razlog za proteste nije ekologija, nije bilo šta od toga što oni pominju, već je rušenje Aleksandra Vučića je i moja pretpostavka, a to ćemo videti za koji dan, da i će 11. decembra u subotu ponovo biti neki protesti, ali će tema verovatno biti neka druga. Naravno, druga tema je nepostojeća, jer je glavna tema o kojoj oni ne pričaju, rušenja Aleksandra Vučića i to na ulici.

I opozicija je danas vaninstitucionalni faktor destruktivnog delovanja, a ne institucionalni faktor konstruktivnog delovanja. Mislim da su i kolege saglasne, neka opozicija radi šta hoće. Svako ima pravo da svoju politiku vodi na način na koji oni hoće, ali ne na ulici, jer na taj način vidimo teror manjine nad većinom i ne na taj način da običan narod ne može da se kreće slobodno kroz grad.

Podsetiću sve, a posebno predstavnike bivšeg režima da mi danas živimo u drugačijoj državi, u drugačijoj Srbiji od one u kojoj su oni živeli. Mi danas živimo u Srbiji koja vodi slobodarsku politiku, koja vodi samostalnu politiku, koja ima jasno opredeljeni stav kada su u pitanju evropske integracije i o Srbiji i budućnosti Srbije ne odlučuju ambasadori nijedne strane države, ne odlučuju strane fondacije, ne odlučuju tajkuni, već odlučuje narod i legitimno izabrani predstavnici. Dakle, danas živimo u Srbiji u kojoj odlučuje narod.

Narod će i na izborima koji će biti u aprilu pokazati i koga podržava i da li u stvari sve to što oni rade je ispravno ili nije, ali to ćemo ubrzo i videti.

Mi danas živimo u Srbiji u kojoj je budućnost važna i za razliku od onih u čije su se vreme fabrike zatvarale i koji su radili za svoje interese, predsednik Aleksandar Vučić sa svojim timom pokazuje da su građani Republike Srbije važni i delima. Na brojne načine, Srbija vođena politikom predsednika Aleksandra Vučića pokazuje svojim građanima da su važni i da misli i na njih, i na njihove porodice i na njihov interes.

Evo na primer, od 1. januara sledeće godine za svako prvo dete će se dobiti 300.000 dinara, a biće značajnog uvećanja i za drugo i za treće dete. Uvek treba porediti, a neka narod Republike Srbije uporedi šta je opozicija nudila dok je bila u vlasti, a šta je ono što je predsednik Aleksandar Vučić postigao do sada i šta je ono što nudi. Mnogo toga je urađeno, ali nažalost, mnogo toga je i zaboravljeno i možda smo čak i mi krivi za to zato što ne pričamo dovoljno o svim onim stvarima koje su urađene. Nekako kao da se podrazumevaju neke važne stvari koje su u prethodnom periodu urađene.

Ono što je do nas, moramo da promenimo, a to je da budemo još više na terenu, da naše sugrađane upoznajemo sa dosadašnjim rezultatima i da pričamo o nekim narednim planovima. Evo na primer, koliko je do danas otvoreno novih fabrika, koliko izgrađeno puteva? Samo je Aleksandar Vučić otvorio do sada preko 200 fabrika, ali znate, obzirom na to da dolazite iz privrede jako dobro znate, za otvaranje jedne fabrike nije potrebno samo doći i otvoriti tu fabriku, treba naći investitore, treba pričati sa njima. Na kraju kada se fabrika otvori treba i zaposliti te ljude. To je jedan ogroman proces i preko 200 fabrika je Aleksandar Vučić do sada otvorio.

Ako pričamo, a ja uvek volim da pričam, o prosečnoj plati. Prosečna plata, kada je Aleksandar Vučić postao premijer je iznosila 330 evra. Mi sada pričamo o tome da očekujemo u januaru 610 evra platu, a Ministarstvo finansija čak ima neke projekcije da će biti 617. Pričamo o tome da minimalna zarada bude 300 evra, 35.000 dinara i pričamo o tome da ta minimalna zarada u januaru sledeće godine bude onolika koliko je iznosila prosečna zarada kada je Aleksandar Vučić postao premijer i to je samo za, ne mogu da kažem nekoliko godina, ali za jedan kratak, kratak vremenski period.

Do kraja ove godine, pošto sam pomenuo puteve, treba naravno pomenuti i početak izgradnje deset novih autoputeva i brzih saobraćajnica i mogu da pitam – šta se dešavalo u prethodnom periodu? Koji su se putevi gradili? Bio sam relativno skoro u Aranđelovcu i tamo je interesantna stvar. Za vreme prethodne vlasti, samo je sedam kilometara lokalnih puteva urađeno. Za vreme naše vlasti preko 200 km puteva je urađeno i biće urađeno još 80. To je tako manje više u svakoj jedinici lokalne samouprave gde je SNS na vlasti, ali mi o tome moramo da pričamo sa našim sugrađanima, da naši sugrađani znaju šta je urađeno. Takve stvari ne smeju da se podrazumevaju.

Kao što se vidi, u prethodnom periodu smo ostvarili realne rezultate, rezultate koji se vide i mi ćemo nastaviti da i dalje podržavamo građane Republike Srbije. I juče i danas su bile one uplate od dodatnih 20 evra svim punoletnim građanima koji su se prijavili, a mi svi koji podržavamo predsednika Aleksandra Vučića, bilo da smo članovi SNS, simpatizeri, funkcioneri SNS, to moramo da pokažemo i delima. Moramo da stanemo iza tog čoveka, moramo delima da pokažemo da ga podržavamo, moramo da pričamo sa našim sugrađanima o svemu tome što je urađeno do sada, moramo da slušamo sugestije, jer smo mi tu zbog građana Republike Srbije i bićemo tu zbog njih i moramo da pričamo o našim planovima, jer mi kao SNS i kao Republike Srbije imamo ozbiljne planove i za naredni period. O tome su više pričale kolege, tako da ne bih pričao dodatno.

Ja ću, kada su ovi predlozi zakona i sporazumi, u danu za glasanje podržati sve zakone i sporazume, jer smatram da njima unapređujemo poslovno okruženje u Srbiji i omogućavamo da Srbija nastavi da napreduje. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas pričamo o Predlogu odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju i Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

U skladu sa tim, pre svega želim da podsetim na neke važne činjenice koje su bile preduslov da mi danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije možemo da pričamo o svemu onome što unapređuje, smatram da unapređuje našu Srbiju.

Juče su počele uplate našim starijim sugrađanima i primaocima novčane pomoći, kao što smo to i najavili, u iznosu od 30 evra, a danas počinju uplate svim ostalim punoletnim građanima Republike Srbije koji su za to ostvarili uslove. Ukupan broj tih građana prevazilazi 5,7 miliona punoletnih građana Republike Srbije. Mi na taj način želimo da pokažemo da su nama građani na prvom mestu i da vodimo računa o njima.

Naši penzioneri, oni od kojih smo nasledili našu državu, dobiće pored toga još 20 evra u decembru, a 20 hiljada dinara početkom sledeće godine dobiće svi penzioneri, kao što smo već najavili. To će biti najverovatnije krajem februara. Mi smo uspeli da očuvamo i proizvodne kapacitete i radna mesta, tako da je stopa nezaposlenosti trenutno na nekom nivou na kojem je bila i pre ove pandemije.

Pomaganje privrede i građana kroz ona tri paketa o kojima smo više puta pričali ovde u plenumu je vredno oko osam milijardi evra, odnosno 17,3% BDP-a. Zbog toga što mi sada imamo stabilne finansije, mi sa sigurnošću možemo i da pričamo o nekim projekcijama za iduću godinu. Na primer, rast plata u idućoj godini je planiran i biće od 7 do 8%, u javnom sektoru povećanje minimalne zarade se očekuje da bude 9,4%, a penzija dodatnih 5,5%.

Šta to znači? To znači da mi sada imamo dobre finansije, stabilne finansije i mogućnosti da povećamo i plate i penzije. Prosečan rast plata će biti 7,4%, dok će za zdravstvene radnike, znate da smo imali razna povećanja i razne pomoći za zdravstvene radnike s obzirom na to da su oni u prethodnom periodu zaista na prvoj liniji odbrane naše države i da naša država treba da pomogne i da treba da pokaže da mi to cenimo i da su nam oni važni, dakle, za zdravstvene radnike, i to za sve, kao i za pripadnike vojske i za radnike u socijalnoj sferi rast će biti još dodatnih oko 8%. To su izuzetni rezultati i činjenice. Dolazimo do toga da je minimalna zarada planirana da bude 35.025 dinara.

Mi smo pričali više puta o tome, u januaru će prosečna plata iznositi 610 evra. Neke projekcije nadležnog ministarstva, Ministarstva finansija je da će prosečna plata biti čak 618 evra, a u odnosu na period kada je predsednik Aleksandar Vučić bio premijer, podsetiću da je tada prosečna plata iznosila 330 evra. Dakle, mi sada pričamo o minimalnoj zaradi koja će u nekom narednom periodu, skorijem narednom periodu iznositi 35.025 dinara, a pre samo tako kratkog perioda prosečna zarada je iznosila 330 evra.

Ukoliko pričamo o penzijama i pogledamo penzije, pogledamo taj trend rasta penzija, videćemo da svake godine postoji određeni trend rasta penzija, da svake godine našim starijim sugrađanima uplaćujemo jednokratnu, odnosno ukazujemo im pažnju jednokratnim davanjima.

Čuli smo upravo, a čuli smo i u prethodnim danima, kako Srbija za vreme vladavine SNS napreduje i vodi računa o svojim sugrađanima, a ja bih se sada osvrnuo na nešto malo drugačije. Moram da primetim, naravno, u skladu sa ovim, pa ćemo kasnije jednu paralelu napraviti, moram da primetim veliki broj tzv. opozicionih lidera. Mi malo, malo pa imamo prilike da čujemo da je neko opozicioni lider i da se pojavio neki novi opozicioni lider. Broj tih lidera opozicije skoro da premašuje broj njihovih sledbenika. Ali, to nije ono što je najinteresantnije, neke druge stvari su tu interesantnije.

Gotovo svi opozicioni lideri i opozicioni političari predstavljaju reciklirane političare iz prošlosti, odnosno, da budem precizniji, to su uglavnom ostaci Demokratske stranke. Ti ostaci Demokratske stranke su u nekom periodu zbog različitih nesuglasica, ličnih interesa itd, razmirica, razišli su se i rešili su da od DS naprave više manjih stranaka, jer su tako mislili da će narodu moći da kažu nešto novo i da dođu ponovo na vlast.

Naravno, na čelu svih njih, kao što svi vrlo dobro znamo, nalazi se Dragan Đilas o kome građani jako dobro znaju kako je radio i koliko je radio, odnosno nije radio dok je bio gradonačelnik. S obzirom na to da pričamo o čoveku koji je sigurno svestan šta narod Republike Srbije misli o njemu, u prve redove njegove stranke se guraju neki drugi ljudi. To su Marinika Tepić, Borko Stefanović i ostali.

Pričao sam pre nekog vremena sa jednom koleginicom, tačnije sugrađankom, o Borku Stefanoviću i rekao sam, to je interesantno, voleo bih da podelim ovde u plenumu, rekao sam – čovek se zvao Borislav Stefanović. Ona me je prekinula i rekla je – kako sve zvao Borislav Stefanović, šta mu se desilo? Objasnio sam da se čovek više ne zove Borislav, nego se zove Borko, s obzirom na to da kada je vodio Levicu Srbije, dakle stranku koja je opet deo DS, on je prijavio ime svoje izborne liste kao Borko Stefanović, pošto je u narodu poznatiji kao Borko Stefanović, međutim, s obzirom na to da se čovek ne zove Borko Stefanović, on zakonski nije mogao da prijavi listu. I njemu je bilo lakše da promeni svoje ime iz Borislav u Borko, nego da ponovo skuplja potpise, s obzirom na to da zna koliko je teško skupio potpise i u prvom delu tog skupljanja potpisa.

Međutim, ono što je sada interesantno, pre nekih nedelju dana imali smo sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Na njoj su prisustvovali i predstavnici vanparlamentarne opozicije. Imali smo priliku da vidimo na toj sednici odbora čoveka, on je visoki funkcioner Jeremićeve stranke, kako ne zna iz koje stranke dolazi. Umesto da je rekao da dolazi iz Narodne stranke, čovek je rekao da dolazi iz napredne stranke. Koga bude interesovalo da pogleda, može, naravno, to sve je dostupno na „Jutjub“ kanalu Narodne skupštine Republike Srbije. Vrlo je interesantno, pa eto, pogledajte, čisto da znate o čemu pričamo i o kakvim predstavnicima opozicije pričamo.

Bivši predsednik Republike Srbije Boris Tadić, tada ispred Demokratske stranke, danas vodi Socijaldemokratsku stranku Srbije, dakle još jednu granu Demokratske stranke. Ja ih neću sve, pošto ih ima dosta. Imamo, naravno, i Zorana Živkovića. Zoran Živković je osnivač Nove stranke, a on je čak bio i vršilac dužnosti predsednika Demokratske stranke.

Sada kada smo sve to pobrojali, kada vidimo sa kim imamo posla i šta ti ljudi, jelte, kažu – idu u kolonama, moramo da postavimo jedno pitanje, koje meni, iskreno, nije jasno i voleo bih da mi neko da odgovor na to. Ko se sa kim ujedinjuje? Ko se s kim ujedinjuje, s obzirom na to da su svi oni predstavnici prethodne vlasti i Demokratske stranke?

Da bi ovo što je očigledno bilo još očiglednije i još jasnije, ja ću podsetiti na još jedan događaj. Molio bih samo režiju da pomogne, pokazaću dve fotografije. Dana 3. februara 2010. godine Demokratska stranka obeležava na Novom Beogradu 20 godina postojanja stranke i za te potrebe oni prave jednu, onako pozamašnu, publikaciju. U njoj se nalaze bezmalo svi ovi ljudi koje sam malopre pobrojao.

Evo, tako imamo prilike, ja ću pročitati samo. Dakle, 3. februara 2010. godine na svečanosti su govorili Dragoljub Mićunović, jedan od osnivača i prvi predsednik Demokratske stranke, a mnogobrojne goste je pozdravio i govorio o ulozi i mestu Demokratske stranke u Republici Srbiji predsednik Boris Tadić. Dakle, predsednik Boris Tadić, evo ga ovde na slici, govori na Skupštini Demokratske stranke, predsednik Republike Boris Tadić govori na Skupštini Demokratske stranke o Demokratskoj stranci. Pomenuli smo malopre Zorana Živkovića, evo ga Zoran Živković sa istim tim Borisom Tadićem.

Dakle, imamo nekadašnjeg predsednika, v.d. predsednika Demokratske stranke Zorana Živkovića i bezmalo, ponoviću još jednom, bezmalo svi koje sam do sada pomenuo se nalaze u ovoj knjizi i to je, dakle, knjiga čiji je izdavač Demokratska stranka, govori o tome da su to u stvari sve ljudi koji su iz jedne iste kolone. Kada vam oni kažu, a oni kažu da idu u više kolona, različitih kolona, i sada razmatraju da li da se ujedine u jednu kolonu ili da idu u više kolona. Pa čekajte, ljudi, ako ste se razjedinili, ako ste se posvađali, ako ste imali određene razmirice i rešili ste da napustite Demokratsku stranku, da svoje stranke napravite, da na taj način pokušate, zašto biste se sada ujedinili? Pa ujedinjuju se zbog toga što su oni videli i oni vrlo dobro znaju sve ovo o čemu sam ja u prvom delu govora pričao. Njima je jasno da su državne kase ponovo pune i samim tim su interesantne, a interesantne su onim ljudima koji se dokazano vode ličnim interesima.

S obzirom na to da oni znaju šta narod misli o njima, njihovi mehanizmi su prilično slični, njima ne preostaje ništa drugo nego da vređaju, da prete. Znamo svi vrlo dobro koliko puta su pretili i predsedniku Republike Srbije i njegovoj porodici, da ne navodim imena dece ponovo, i članovima SNS.

Ono što je još interesantno, više puta, ja bih tu zaista pohvalio svoje koleginice i kolege narodne poslanike, koji su i ovde u plenumu i svojim saopštenjima dokazali da predstavnici bivše Demokratske stranke, odnosno bivši predstavnici demokratske vlasti, a sada više kolona predvođene Draganom Đilasom, da su dokazali da oni plasiraju neistine. Oni su argumentovano to dokazali. I kada više ne znaju o čemu će da pričaju, evo, najinteresantnija stvar o kojoj oni pričaju, pričaju o tome da naš predsednik nosi rolku, zašto naš predsednik nosi rolku. I posle se čude kako nemaju podršku građana Republike Srbije. Pa nemaju zbog toga što nudi rolku.

Ono što je jako interesantno tu je da su na jednoj televiziji koja je pod kontrolom Dragana Đilasa čak i rekli, kaže – Aleksandar Vučić nosi rolku, jer mu je lakše da je navuče preko glave kada bude bežao iz Srbije, da ga ne bi prepoznali. A ja vas pitam – što bi on bežao? Za ponos je sve ono što je Aleksandar Vučić uradio i za Srbiju i za SNS. I ja lično smatram da ne postoji osoba koja bi bolje od njega vodila i Srbiju i SNS.

Na njihove pretnje treba da odgovorimo radom, argumentima, borbenošću, razgovorima sa građanima i, ono što je najvažnije, da svi damo svoj doprinos u rešavanju njihovih problema.

U danu za glasanje podržaću predloge o kojima mi danas diskutujemo, a na narodu je da u aprilu kaže da li je za to da Srbija nastavi da bude cenjena u svetu, da nastavimo da imamo povećanje plata i penzija ili žele one koji su već bili na vlasti i one koji su pokazali šta mogu, odnosno, kao što smo već rekli, šta ne mogu i cepali DS jer nisu mogli da sarađuju, a sad bi se, tobože, ujedinili i sarađivali, jer sada znaju bolje.

Lično smatram da normalna i pristojna Srbija mora da pobeđuje. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas se pred nama nalaze amandmani na jedan jako važan zakon. To je Zakon o zaštiti potrošača. Amandman o kojem ja pričam je podnela koleginica Sandra Božić. Smatram da je izuzetno važno što je ovaj amandman podnet, s obzirom da on pomaže da sam zakon bude više u duhu srpskog jezika. Mi smo pričali o ovom amandmanu na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i tu smo konstatovali, kao što je predsedavajući rekao, da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Ukoliko pričamo o samom Zakonu o zaštiti potrošača, zbog građana Republike Srbije je važno da istaknem nekoliko stvari. Pre svega, uvodi se registar „Ne zovi“ u sistem i u njemu će se nalaziti brojevi telefona potrošača koji ne žele da ih određene firme, kompanije uznemiravaju, u smislu da vas neko zove i da vam ponudi određeni proizvod.

Dakle, ko ne bude želeo da ga neko zove tim povodom, on može da svom provajderu ostavi svoj telefonski broj. To će ući u jednu bazu koja će biti dalje dostupna i onda će samim tim taj telefon biti van domašaja.

Dakle, u praksi to izgleda ovako. Prvo, osoba koja ne želi da je neko kontaktira dostavi svoj broj telefona, popunjava jedan obrazac, dostavlja ga operateru. Drugi korak je operater te podatke o telefonskom broju dostavlja regulatornom telu koje je nadležno za elektronske komunikacije pri kome se ovaj registar i vodi. Treće, regulatorno telo obrazuje tu samu listu.

Druga važna novina, o tome su kolege pričale u plenumu, jeste uvođenje predračuna, odnosno proračuna za usluge čija vrednost prevazilazi 5.000 dinara. To znači da danas, odnosno od kada usvojimo ovaj zakon, više niko neće moći da vam kaže da određene usluge koštaju na primer 7.000 dinara, a da se ispostavi na samom kraju da to košta 20.000 i nešto, jer su se pojavili neki troškovi koji nisu bili planirani.

Imajući u vidu predložena zakonska rešenja, potrošači će znati da su bezbedni na tržištu i da postoji, odnosno da ova država njih štiti. Ukoliko mi imamo i mehanizme i institucije koje rade kako treba naši građani će se osećati sigurno.

Zahvaljujući odgovornoj politici koju vodi Aleksandar Vučić mi danas možemo da se pohvalimo time da je prosečna plata u martu ove godine bila 555 evra, a očekujemo da ću u januaru 2022. godine, dakle uskoro, ona iznositi 612 evra. To je u skladu sa našim planom „Srbija 20-25“ prema kojem prosečna plata treba da bude 900 evra.

Opet moram da postavim jedno pitanje – da li se neko seća kada je Aleksandar Vučić postao tek premijer koliko je iznosila prosečna plata? Tada je prosečna plata iznosila, i o tome su kolege mnogo puta pričale, i treba mnogo puta da pričamo, iznosila je 330 evra. Mi sada pričamo, ove godine pričamo o tome da minimalna plata iznosi čak 300 evra.

Dakle, mi danas živimo u jednoj državi koja napreduje i koja uspešno izlazi na kraj sa svim izazovima i krizama koje nam se pojavljuju.

U prethodnom periodu oni koji su bili na prvoj liniji odbrane i oni koji smo najzahvalniji jesu upravo medicinski radnici i njima je Srbija našla način da se zahvali i da pokaže, ne samo da se zahvali, već i da pokaže jedno poštovanje. U skladu sa tim ja bih istakao nekoliko važnih podataka, a to je da je u martu 2010. godine medicinska sestra imala prosečnu platu 30.159 dinara, u martu ove godine prosečna plata iznosi 56.874 dinara. Lekar specijalista je u martu te 2010. godine imao 62.763 dinara, dok u martu ove godine on ima 111.191 dinar. Lekar specijalista, ali u kovid sistemu ima 182.000 dinara, dok medicinska sestra u kovid sistemu ima 79.278 dinara.

Dakle, u martu 2021. godine medicinska sestra u kovid sistemu ima veću platu nego što je lekar specijalista imao u martu 2010. godine. O tome mi danas pričamo. Mi danas živimo u takvoj državi, živimo u državi koja napreduje i živimo u državi koja je samim tim atraktivna za nove investitore.

Od 2013. godine do danas priliv, odnosno ukupan iznos direktnih stranih investicija iznosi čak 22 milijarde evra. Godine 2012. inflacija je bila dvocifrena, ona je odmah smanjena, postala jednocifrena, a poslednjih osam godina mi je čuvamo na nekom prosečnom stabilnom nivou od oko 2%.

Sve ovo omogućava i povećanje plata i penzija i otvaranje novih radnih mesta, izgradnju nove infrastrukture, novih puteva, bolnica i da Srbija raste i da napreduje i da se razvija.

Danas, baš danas je predsednik Aleksandar Vučić u zemunskom naselju Soko Salaš postavio kamen temeljac za jednu od najmodernijih fabrika vakcina koja će biti u ovom delu Evrope. Konačno, mi smo se drznuli da pokažemo da mi možemo da uradimo nešto i da napravimo nešto na šta će ne samo Srbija i građani Republike Srbije biti ponosni, već čitav region, jer mi znamo, s jedne strane, koliko je važno da se Srbija razvija, a sa druge strane znamo da je važno i da se razvija region, jer jak region samim tim znači i jaku Republiku Srbiju.

Za razliku od nekih prethodnih vremena kada su se državni interesi podređivali interesima pojedinaca mi danas imamo situaciju da se na vlasi nalaze oni koji se rukovode interesima građana Srbije.

Dakle, mi vidimo da smo pokazali kako radimo i vidimo činjenice da Srbija ide napred. To je ono što ne samo mi vidimo, već vidi narod i narod oseća. Ujedno, to je ono što nas kao predstavnike vlasti i predstavnike SNS motiviše da u narednom periodu radimo još jače i još više.

Mi smo u prethodnom periodu snažno radili na tome da od Srbije koja se svim izvinjavala, koja je bila na kolenima stvorimo Srbiju koja je jaka i koja predstavlja važan faktor, ne samo ekonomski faktor, već važan faktor mira i stabilnosti u ovom delu Evrope.

Takvo okruženje, odnosno takva Srbija privlači i nove investitore i omogućava nova otvaranja radnih mesta i poboljšanje životnog standarda građana Republike Srbije i mi ćemo nastaviti da radimo savesno i odgovorno i u narednom periodu i da se borimo da Srbija napreduje još više, jer mi drugu Srbiju nemamo.

Živela Srbija!

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas se pred nama nalaze važni nacrti zakona i ja ću iskoristiti svoje vreme u plenumu da pričam o sporazumima koje je potpisala Republika Srbija.

Pre svega, želim da istaknem da ovo nije prvi put da mi u plenumu pričamo o sporazumima i samo potpisivanje sporazuma i ratifikovanje istih znači da Srbija ima prijatelje svuda u svetu.

Uzimajući u obzir saradnju u oblasti odbrane kao važan element globalne stabilnosti i stabilizacije, mogu da kažem da mi je drago da su dva sporazuma upravo u oblasti odbrane. Jedan od sporazuma o kojima danas diskutujemo je Sporazum sa Marokom u oblasti odbrane koji je u ime Republike Srbije potpisao ministar Selaković.

Juče sam imao telefonski razgovor sa ambasadorom Srbije u Maroku, dr Ivanom Bauerom i saglasili smo se da je odnos sa Marokom od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju zbog njihovog odlučnog stava kada je u pitanju proglašenje tzv. države Kosovo. Sam sporazum kao krovni dokument otvara veći prostor za unapređenje saradnje u oblasti odbrane, a to je oblast u kojoj mi možemo zaista, zaista mnogo da ponudimo, od vojno-obrazovne i vojno-medicinske preko vojne-vojne do vojno-ekonomske i vojno-tehničke saradnje.

Još jedan sporazum u oblasti odbrane je Sporazum koji smo potpisali sa Nemačkom. Kao što su prethodni govornici rekli, sam naš dosadašnji odnos sa Nemačkom može da se okarakteriše, odnosno saradnja može da se okarakteriše kao dobra, a ovaj sporazum omogućava još bolje unapređenje saradnje, na obostrani interes. Za samu Nemačku, kao i za ostale velike i važne države, je saradnja sa Srbijom od izuzetnog značaja, s obzirom na to da je Srbija važan faktor stabilnosti i mira u ovom delu Evrope.

Kao članu Odbora za kulturu i informisanje, meni je veoma drago da je jedan od sporazuma o kojem mi danas ovde diskutujemo Sporazum koji smo potpisali sa Ruskom Federacijom. To je Sporazum o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara.

Ovim sporazumom se osnivaju dva centra. Jedan centar je Kulturni centar Srbije u Moskvi, dok Rusija u Srbiji osniva Ruski centar za nauku i kulturu u Beogradu. Ono što je izuzetno važno, jeste održavanje i očuvanje kulture i tradicije Srbije u Rusiji i Rusije u Srbiji.

Posebno me raduje što je jedan od osnovnih zadataka ovih centara koji piše u ovom sporazumu podrška sunarodnicima u inostranstvu. Dakle, da se zaštite njihovi interesi.

Imajući u vidu predložene sporazume i samo unapređenje bezbednosnog okruženja, jasno se vidi da se na prvom mestu i ovde stavljaju građani i njihova bezbednost. Nama kao predstavnicima vlasti je od izuzetnog značaja i izuzetno nam je važno da pokažemo da su građani najvažniji.

U prethodnom periodu smo snažno radili na tome da napravimo sigurno poslovno okruženje i da omogućimo da Srbija napreduje i bude prva.

Mi moramo da se odvikavamo od toga da Srbija pobeđuje samo u sportu. To je, naravno, dobro i to je, naravno, važno, ali je za građene Republike Srbije još važnije da vide da Srbija pobeđuje i u rastu i u razvoju.

Smatram da je prethodni period nedvosmisleno pokazao da Srbija gleda u budućnost. Ne volim da pričam o prethodnom periodu, jer prethodni period i arterije iz prethodnog perioda govore sami o sebi. Građani Republike Srbije dobro pamte prethodni period i političare koji su tada bili na vlasti. A danas ti isti reciklirani političari iz prošlosti pokušavaju da na najrazličitije i najkreativnije moguće načine dođu na vlast. Na sve, apsolutno sve načine, osim na onaj jedan jedini, kako treba, a to je putem izbora. A zašto? Zbog toga što znaju šta narod misli o njima.

Hajde da pričamo onim jednostavnim narodskim jezikom, da se razumemo i da nazovemo stvari pravim imenom. Mi s jedne strane imamo opoziciju koja je okupljena oko Dragana Đilasa i ja tu ne pričam uopšteno. Dakle, šta god vam neko pričao, bilo ko iz opozicije, bilo koja da je stranka u pitanju, bilo koji da je pokret, ili kako god da ga nazovu, deo je tog bivšeg režima. Svi se sećamo i pričali smo o tome šta je bivši režim uradio i šta može da ponudi građanima Republike Srbije.

Za sve vreme koje su oni bili na vlasti, šta su uspeli da urade? Uspeli su da rade i pokazali su da rade jedino za sebe i za svoje interese, a sada su naprasno smislili da mogu nešto drugačije. Da vam kažem, ono što oni govore najbolje govori o njima samima.

Neka pričaju oni šta hoće, to je njihova stvar, ali još jednom moram da naglasim, još jednom moram da pitam, dokle ćemo više da trpimo i da slušamo pretnje na račun predsednika i njegove porodice? Ako pomenemo imena Danilo, Milica, Vukan, ja sam uveren da svi u sali, a verujem i veliki deo građana Republike Srbije znaju na koga se misli. Da li znamo kako se zovu deca bilo kog opozicionog političara? Ja ne znam. Verujem i da većina građana Republike Srbije isto to ne zna, ali ne zbog toga što mi nismo informisani, nego zbog toga što to apsolutno nije bitno. Šta je bitno ko je čije dete? Dakle, da se ostavimo pretnji deci, da se ostavimo tih stvari, to zaista nije u redu.

Mi moramo da shvatimo, i to sam nekoliko puta rekao, da pretnja samo jednom ukoliko se obistini, ona više nije pretnja. Hajde da se to ne desi. Dakle, rekli smo da sa jedne strane imamo reciklirane političare iz prošlosti, sa druge strane imamo predsednika Aleksandra Vučića, a napornim i predanim radom predsednika Vučića i njegovom odgovornom politikom građani danas osećaju boljitak.

Kada pričamo o boljitku tu ne pričamo uopšteno, već konkretno mislim na povećanje plata i penzija, na infrastrukturu, na nove puteve, na bolnice. Kada pogledamo koliko je samo fabrika otvorio u prethodnom periodu Aleksandar Vučić, koliko je tu novih radnih mesta, jasno se vidi u kom pravcu danas ide Srbija. Onoliko fabrika koliko je Aleksandar Vučić otvorio, svi iz opozicije da se skupe, mislim da ne bi mogli ni da okreče.

Ono što nas motiviše da radimo još jače i još više jeste upravo to što građani Republike Srbije vide da je Srbija nepovratno otišla napred i da više niko i ništa ne može da je vrati unazad. Na nama je da uradimo sve što je do nas da Srbija nastavi da raste i da bude značajan faktor i na Balkanu, i na mapi Evrope, i na mapi sveta. Na nama je da nastavimo da radimo savesno i dogovorno i da se borimo da Srbija u narednom periodu napreduje još više.

Takvo okruženje, dakle, okruženje u kojem napredujemo privlači i nove investitore i samim tim, ukoliko imamo nove investitore, imamo nova radna mesta, poboljšanje standarda građana itd.

Podsetiću još jednom koji su to prioriteti Vlade Republike Srbije. To su: ubrzane reforme… Naravno, imamo šest prioriteta, dva od šest su ubrzane reforme i ekonomsko osnaživanje Republike Srbije.

Sporazumi i predlozi zakona o kojima mi danas pričamo su u skladu sa prioritetima Vlade Republike Srbije i zajedničko im je unapređenje okruženja i to što pomažu da Srbiju pomeramo na bolje, da Srbija napreduje. To je suština ekonomske politike Republike Srbije. To je ono zašta se zalaže predsednik Aleksandar Vučić. To je ono zašta se zalažemo svi mi ovde, da građani Republike Srbije osete napredak i osete boljitak.

Zato, moramo još snažnije da pružimo podršku predsedniku Vučiću, moramo da radimo još jače, još marljivije i da se još snažnije borimo za Srbiju, jer mi drugu Srbiju nemamo.

Zbog toga ću u danu za glasanje podržati predložene sporazume. Pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da takođe podrže sporazume i da zajedno nastavimo da se borimo još jače i još marljivije, jer nema predaje. Predaja nije opcija. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas u plenumu raspravljamo o osam sporazuma i projekata koji su od velikog značaja za Republiku Srbiju i čija vrednost iznosi, kako je ministar Mali jutros rekao, 768,8 miliona evra. Imali smo prilike da od ministra čujemo i neke tehničke detalje i zbog čega su ovi sporazumi i projekti važni za Republiku Srbiju.

Međutim, važno je napomenuti da su ovi projekti od važnosti i za region, jer unapređuju infrastrukturu, ali i društvo uopšte, ukoliko pričamo o projektima kojima se nastoji da se poveća otpornost na buduće rizike povezane sa klimatskim promenama.

Iako su sporazumi i projekti o kojima danas pričamo i diskutujemo prilično obimni, na nama je danas lakši deo posla. Sam dolazak do diskusije u plenumu je plod napornog rada. Koleginice i kolege narodni poslanici znaju da ovo nisu prvi sporazumi i projekti o kojima diskutujemo ovde u plenumu, ovo je samo nastavak rada za stvaranje bolje budućnosti i jasan pokazatelj da se Srbija razvija i da ide napred. To dovoljno govori o položaju Srbije u svetu.

Kao što znamo, Srbija danas ima prijatelje i na istoku i na zapadu. Jedan od naših prijatelja jeste i Ujedinjeno Kraljevstvo, s kojim negujemo odnose od 1837. godine, kada je potpisan prvi bilateralni sporazum. Saradnja sa UK je izuzetno važna za Republiku Srbiju. Prema informacijama resornog ministarstva, robna razmena u proteklih 10 godina je duplirana, a 2017. godine premašuje iznos od pola milijarde evra. Dakle, vidimo da smo za 10 godina uspeli da dupliramo vrednost robne razmene.

Ukoliko pričamo o prethodnom periodu, čisto poređenja radi, kada je predsednik Srbije bio premijer Srbije, da li se neko seća koliko je bila prosečna plata? Prosečna plata je bila 330 evra. Jednim predanim i upornim radom predsednika Aleksandra Vučića i njegovog tima u martu ove godine, i pored globalnog problema koji se pojavio zbog pandemije korona virusa, prosečna plata je bila čak 555 evra i očekujemo da će u januaru 2022. godine ona iznositi 612 evra.

Pored toga, radimo da dodatno povećamo plate, sa željom da do kraja ove godine minimalac bude 300 evra. Zamislite sad tu situaciju, imali smo prosečnu platu od 330 evra, uz ostavljene katastrofalne finansije od predstavnika bivšeg režima, a sada, 2021. godine, mi pričamo o tome da minimalna plata do kraja godine bude 300 evra. Dakle, samo uporedite činjenice. S jedne strane, ljudi koji su nekada radili za minimalac primali su 15 hiljada dinara, a do kraja ove godine bi trebalo da primaju minimalac koji iznosi 35 hiljada dinara.

I da se vratim na saradnju sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Istorijski maksimum u robnoj razmeni je ostvaren 2019. godine i on je bio 557,4 miliona evra. Ovo pričam samo da bi videli koliki je značaj saradnje sa UK. Iste godine, 2019. godine, zabeležena je rekordna vrednost našeg izvoza u UK, koje iznosi 325,6 miliona evra, što je rast od 20,6%.

Znamo svi koliko je pandemija korona virusa na globalnom nivou usporila sve, ali je još jedan od pokazatelja da se Republika Srbija odlična snašla u ovom periodu i činjenica da je prošle godine vrednost ukupne bilateralne razmene iznosila 529,4 miliona evra, što je smanjenje od minimalnih 5%.

S druge strane, prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, ulaganje rezidenata Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiju od 2010. godine, zaključno sa trećim kvartalom 2020. godine, iznosi 501,8 miliona evra.

Upravo jedan od sporazuma o kojima mi danas pričamo jeste i sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom o trgovini, o partnerstvu u trgovini i saradnji sa pripadajućim deklaracijama.

Šta je suština ovog sporazuma? Čuli ste kakav smo odnos imali do sada sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Videli ste kakva nam je bila robna razmena, koliko sve to vredi i videli ste da smo uspeli da dupliramo u poslednjih deset godina vrednost robne razmene. U prethodnom periodu saradnja između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva je bila zasnovana na SSP-u, dakle, Sporazumu o saradnji i pridruživanju, koji je zbog toga što je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo EU prestao da važi. Sada je suština da se omogući isti regulatorni oblik koji smo imali sa Ujedinjenim Kraljevstvom pre nego što je SSP prestao da važi u tom smislu.

Oblasti koje su obuhvaćene ovim sporazumom tiču se opšte državne saradnje, saradnje u međunarodnim organizacijama, bezbednosne politike i ukupnog ekonomskog plana. Dozvoliću sebi da primetim da se veći deo ovog sporazuma odnosi na ekonomiju i ukoliko pogledamo rezultate iz ove godine, imamo rast izvoza u Ujedinjeno Kraljevstvo u prva četiri meseca.

Jasno je da našim privrednicima moramo da omogućimo nastavak saradnje i neophodno je da zadržimo isti nivo liberalizacije trgovina usluga i roba koji je postojao ranije i bio je regulisan SSP-om.

Da ne zaključimo, ukoliko ne bismo zaključili ovaj sporazum, najugroženija bi bila poljoprivreda, odnosno agrarna industrija, jer dobar deo izvoza u Ujedinjeno Kraljevstvo odnosi se na maline, kupine i drugo.

Vlada Republike Srbije je pravovremeno odreagovala da zaštiti naše interese na tržištu Ujedinjenog Kraljevstva i mnoge države se bore da dobiju onakav status kakav mi dobijamo upravo ovim sporazumom. Dobijamo jedno ozbiljno i veliko tržište i svako odugovlačenje bi bilo izuzetno loše po našu privredu, jer ukoliko jednom izgubimo određeno tržište, mi možemo da ga vratimo, jako teško, ali možemo da ga vratimo i to nas košta mnogo više nego da se potrudimo da za zadržimo, a mi kao savesna i odgovorna vlast želimo da našim građanima obezbedimo što bolje uslove za poslovanje i zato je i ovaj sporazum danas pred nama na raspravi u plenumu.

Nekoliko projekata o kojima mi danas pričamo, diskutujemo, se odnosi na unapređenje infrastrukture u Srbiji. Prvi projekat o kojem ću pričati jeste prvi digitalni auto-put u Srbiji. To je auto-put E 761 od Pojata do Preljine ili Moravski koridor, dužine 112 kilometara, koji na nivou Republike Srbije ima višestruki značaj. Pre svega, on povezuje centralne delove Srbije sa pravcima istok i zapad, odnosno dva najznačajnija putna pravca države, koridore 10 i 11, koji pripadaju evropskoj mreži puteva.

Za ovaj koridor je važno podsetiti da se auto-put E75, koji se poklapa sa krakom C panevropskog Koridora 10, preko koga ostvaruje vezu sa Beogradom i centralnom i zapadnom Evropom na jugu i sa južnim delovima Republike Srbije i Severne Makedonije, Bugarske, i dalje, ako i idemo dalje, Bliski Istok, Azija, itd.

Važna je i planirana trasa auto-puta E763, Beograd – južni Jadran, sa kojom je planirano da se ovaj koridor poveže.

Ovim putnim pravcem region bi dobio najkraću vezu sa zapadnom Srbijom, Crnom Gorom, a preko luke Bar i sa južnom Italijom, kao i veze sa pomorskim lukama Jadrana i Sredozemlja. To je i jedan od prioriteta koji je propisan planom „Srbija 2025“.

Zahvaljujem Koridorima Srbije što su mi za potrebe današnje sednice ustupili i mapu i detaljne informacije. Evo, zbog građana Republike Srbije, da se bolje vidi, malo je većeg formata, ali bi mi bilo drago da prođemo ceo koridor, da građani Republike Srbije vide i na mapi o čemu mi pričamo.

Kao što vidimo, koridor ide od Pojata do Preljine i putni pravac od Pojata do Preljine povezuje teritoriju na području više opština i gradova sa skoro pola miliona stanovnika. Dakle, veliki broj stanovnika gravitira ovim koridorom i imaće velikog značaja od ovog koridora. To su: Ćićevac, Varvarin, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo, Čačak.

Ukoliko pričamo o povezivanju sa mrežom državnim i lokalnih puteva, planirane su denivelisane raskrsnice, ako krenemo redom, dakle, od Pojata do Preljine_ Pojate, Ćićevac, Kruševac istok, Kruševac zapad, Velika Drenova, Trstenik, Vrnjačka Banja, Vrba, Kamidžora, Adrani i Preljina.

Nadam se da su građani Republike Srbije mogli da vide kako koridor izgleda i na mapi.

Na trasi samog auto-puta je planirana izgradnja ukupno 117 mostova, kako je i ministar Mali rekao, podvožnjaka i nadvožnjaka u ukupnoj dužini od 11,3 kilometara.

U sklopu realizacije projekta Moravski koridor izvršiće se i hidro-tehničko uređenje Zapadne Morave i to je jako važno pomenuti.

Samim tim, izgradnjom ove saobraćajnice se unapređuje i infrastruktura i povećava se dostupnost i opštinskim centrima i privrednim zonama, ali i turističkim organizacijama i samim tim se pruža mogućnost za dodatni razvoj privrednih i turističkih potencijala.

Kada pričamo o poboljšanju i modernizaciji infrastrukture, kao i unapređenju institucionalnih kapaciteta u Republici Srbiji, moramo reći da je to od višestrukog značaja i za Republiku Srbiju, ali i za region.

Jedan od projekata o kojem danas pričamo jeste i Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji, prva faza. Cilj ovog projekta jeste povećanje efikasnosti i sigurnosti postojeće železničke imovine i unapređenje upravljanja i institucionalnih kapaciteta sektora železnice.

I unapređenje ovog sektora je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, ali i za region, jer donosi i indirektno doprinosi i poboljšanju i povećanju životnog standarda, jer ukoliko se povežemo sa regionom imamo dalje šansu i za veći promet robe, a to je suština, upravo suština ekonomske politike Vlade Republike Srbije.

Još jedan od projekata koji je važan za Republiku Srbiju i za region, jedan od prioritetnih projekata kojim se obezbeđuje povezivanje gasovodnog sistema Republike Srbije sa susednim državama, jeste izgradnja gasnog interkonektora Niš–Dimitrovgrad –bugarska granica. Izgradnjom ovog interkonektora, čija je dužina 109 kilometara, omogućuje se dopremanje prirodnog gasa na tržište i iz drugih pravaca snabdevanja, a sam kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara, što znači da će moći da zadovolji nekih 80% trenutnih potreba prirodnog gasa.

Zbog javnosti želim da podsetim zašto je ovo jako važno. Prvo, postoje brojni ograničavajući faktori razvoja ovog dela energetike. Ne postoji gasovodna mreža u svim delovima zemlje, postoji izrazita sezonska neravnomernost potrošnje, a sami troškovi tranzita su visoki. Jedan od problema jeste to što domaća proizvodnja pokriva nekih, odnosno zadovoljava nekih 20% domaće potrošnje, a svi znamo da je prirodan gas takav energent koji ima izrazite tehničke i ekološke prednosti u odnosu na druga konvencionalna goriva.

Ukoliko posmatramo samo jedno domaćinstvo, upotreba prirodnog gasa može da zadovolji između 80% i 85% energetskih potreba po nekim proračunima.

Činjenica je i da je prirodni gas dominantno uvozni energent u kome je transportni sistem ograničenog kapaciteta, tako da je neophodno da se omogući sistem koji omogućava korišćenje prirodnog gasa za kombinovanu potrošnju električne i toplotne energije.

Kao što vidimo, za građane Republike Srbije je izgradnja ovog interkonektora od izuzetnog značaja, jer unapređuje sigurnost snabdevanja Republike Srbije, ali ponovo se vraćamo i na region. Od ovoga će benefite imati i region i Republika Srbija.

Dakle, izgradnjom ovog interkonektora ne pomažemo samo našim građanima, već i regionu, jer smo svesni, ponovo ponavljamo to i sa ponosom ističemo da će Republika Srbija moći da napreduje i da napreduje jedino ukoliko napreduje i region.

Važno je napomenuti, to je ministar Mali i rekao, da je ovaj projekat prepoznat kao jedan od šest prioritetnih projekata EU u okviru Inicijative o energetskom povezivanju centralne i jugoistočne Evrope.

Pričali smo o benefitima. Kratko ću se samo osvrnuti još jednom na to. Izgradnja ovog interkonektora ima višestruke benefite. Ukoliko ga budemo izgradili, možemo da očekujemo intenzivnije korišćenje prirodnog gasa u sektoru široke potrošnje, efikasnije i ekološki prihvatljivije korišćenje energije, kao i smanjenje zagađujućih materija.

S druge strane, ukoliko posmatramo mogućnosti korišćenja gasa u privredi, videćemo da se stvaraju veće mogućnosti za modernizaciju i povećanje ekonomičnosti mnogih industrijskih procesa, kao i dodatni doprinos održivom razvoju u svim privrednim granama, a samim tim se ublažava i uticaj na klimatske promene i smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Jasno je iz svega što sam naveo da je Republika Srbija svesna klimatskih promena i da intenzivno radi na obezbeđivanju okruženja koje bi ublažilo uticaj, odnosno negativni uticaj na klimatske promene.

S tim u vezi, danas su pred nama i dva sporazuma koji se odnose na povećanje otpornosti Republike Srbije na buduće i potencijalne rizike koji su povezani sa klimatskim promenama. Jedan se odnosi na programsku podršku Srbiji za jačanje otpornosti na klimatske promene, dok se drugi odnosi na program usmeren na zeleni oporavak.

Ovde se još jednom vidi jasna opredeljenost Republike Srbije za zelenu agendu.

Kada pričamo o rizicima koji su povećani usled klimatskih promena, treba da pomenemo i poplavu i sušu. Važno je napomenuti da Republika Srbija i ovom problemu je pristupila strateški.

Poslednji projekat o kojem ću pričati jeste projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine, čija je namera da smanji rizik od poplava i suša, s jedne strane, a s druge strane, da unapredi i ubrza ekonomsku saradnju na Zapadnom Balkanu i ojača institucije i procedure putem kojih sarađuju države kroz koje protiču ove dve reke.

Ovaj projekat ima za cilj dostizanje potencijala ekonomskog rasta, dok istovremeno štiti zajednicu od štete od poplava i suša, ali omogućava, i ponovo se vraćamo na turizam, razvoj turizma na koridorima ove dve reke.

Za sam kraj želim da još jednom istaknem važnost današnjih sporazuma i projekata. Dakle, sa jedne strane oni govore o strateškom pristupu rešavanju problema i činjenici da iza njih stoji jedan ozbiljan i predan rad, a sa druge strane današnji sporazumi govore i o jasnoj nameri Republike Srbije da se obezbedi adekvatno poslovno okruženje u kom je moguće napredovati.

Ovo je pravi primer politike za koju se bori Aleksandar Vučić i mi svi sa njim, pravi primer kako menjamo Srbiju, jer ukoliko obezbedimo dobro poslovno okruženje, stvaraju se uslovi za nova radna mesta, nove fabrike, nove puteve, kao i povećanje plata i penzija.

Podsetićemo da je stopa rasta u prvom kvartalu ove godine bila neverovatnih 15%. Podsetiću i da je prosečna plata, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, bila 330 evra, dok je u martu ove godine prosečna plata iznosila 555 evra. Očekujemo, nećemo se tu zaustaviti, da u januaru 2022. godine prosečna plata bude čak 612 evra. Dakle, ne tako davno minimalac je, ponoviću još jednom, jer je jako važno, iznosio 15.000 dinara. Mi do kraja ove godine planiramo da minimalac bude 35.000 dinara. To je prvi put u istoriji Republike Srbije da će minimalac toliko iznositi.

To su činjenice o kojima mi ovde danas i moramo da pričamo, i treba da pričamo, i moramo da pričamo. Naravno, ni ovog puta, kao ni svakog prošlog, nećemo i ne smemo zaboraviti na naše starije sugrađane, na one koji su gradili državu za sve nas. Želimo da penzioneri znaju da imaju na koga da se oslone.

S druge strane, predstavnici bivšeg režima su verovatno polazili od sebe, jer nisu verovali da će neko ozbiljno da radi i da napravi reforme, a upravo su one teške reforme 2014. godine i prouzrokovale sve ovo i nalazimo se tu gde jesmo.

Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije ulažu velike napore da obezbede što bolje poslovno okruženje kako bismo ispunili naše ciljeve iz plana Srbija 2025. Dakle, mi idemo ka tome da 2025. godine imamo prosečnu platu od 900 evra, da prosečna penzija bude 440 evra. Narod vidi naš rad i vidi rezultate i narod Republike Srbije zna da ono što Aleksandar Vučić obeća to i ispuni. Zato ne čudi činjenica da je prema poslednjim istraživanjima podrška SNS u narodu takva da iznosi 59,8% glasova.

Međutim, ta činjenica ne treba nas da opusti. Ta činjenica nas obavezuje da baš zbog toga radimo još više, još jače, još marljivije i, kao što i sam slogan naše poslaničke grupe kaže, za našu decu. Moramo još snažnije da pomognemo predsedniku Vučiću u borbi za napredak Republike Srbije.

Zbog svega navedenog, u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, pozivam sve koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj sporazum. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Orliću, poštovani predstavnici institucija, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja sam se javio kako bih diskutovao o izveštaju o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu.

Pre samo početka izlaganja zbog građana Republike Srbije, ja ću se vratiti kratko samo na period 2009. godine čisto da bismo uporedili Komisiju od 2009. godine i Komisiju koja danas funkcioniše.

Podsetiću da je sistem kontrole državne pomoći u Republici Srbiji uspostavljen upravo te 2009. godine donošenjem Zakona o kontroli državne pomoći i tim zakonom je bilo propisano da kontrolu državne pomoći vrši upravo ta komisija koju kao radno telo obrazuje Vlada. U tom periodu ova komisija nije posedovala niti pravni subjektivitet, niti PIB, niti prostoriju u kojima je funkcionisala i tokom primene tadašnjeg zakona konstatovano je da tu mnoge stvari treba da se promene koje se tiču u kontrole državne pomoći, ali i samog načina organizacije funkcionisanja Komisije. Bilo je neophodno doneti novi zakon kojim se uređuju i položaj, i izbor organa, ali i radno-pravni status zaposlenih u Komisiji.

Trenutni Zakon o kontroli državne pomoći je donet 2019. godine, počeo je da se primenjuje 1. januara 2020. godine. Dakle, Komisija za kontrolu državne pomoći u smislu ovog zakona funkcioniše tek nekih godinu i po dana.

Komisija o svom radu podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj o radu što podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj o radu, što ste vi i učinili 9. marta ove godine i zbog građana Republike Srbije važno je napomenuti još jednom da Komisija ne odlučuje o tome ko će dobiti pomoć, ne dodeljuje pomoć kao ni iznos koji se dodeljuje ni kojim učesnicima, ni po kom projektu itd.

Nadležni davaoci u smislu ovog zakona jesu nadležni organ Republike Srbije, Autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, a nadležnost je, odnosno neću pričati o svim, nego o nekim od nadležnosti Komisije, prema članu 10. Zakona o kontroli državne pomoći obuhvata, ja ću pročitati da ne bih pogrešio: ocenjivanja postojanja i usklađenosti državne pomoći sa pravilima o dodeli istih, donosi podzakonska akta za sprovođenje zakona kao i rešenja i zaključke u postupku kontrole, preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o značaju kontrole državne pomoći i ono što je važno, Komisija ima i kontrolnu funkciju namenskog korišćenja državne pomoći.

Kada pričamo o državnoj pomoći generalno važno je napomenuti da je 2019. godine najistaknutiji instrument dodele državne pomoći su bile subvencije sa učešćem od 55,4%, dok su zatim sledili poreski podsticaji sa učešćem od 22,2%. Ukupna dodeljena pomoć 2019. godine iznosila je 939,6 miliona evra.

Jako je važno da pomenem, kao neko ko je u prethodnom periodu bio i obavljao funkciju predsednika Saveta za zapošljavanje jedne gradske opštine u Beogradu, znam koliko je važan dobar odnos sa privredom i koliko je važno informisanje privrednika o mogućnostima koje imaju. Posebno bih istakao značaj određenih aktivnosti koje imaju za cilj promovisanje državnih pomoći, jer što više ljudi, što više građana Republike Srbije znaju na koje državne pomoći imaju prvo, to će veći broj ljudi uzeti učešće i samim tim im se omogućava dalji napredak.

Posebno bih pohvalio rad Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije u organizaciji ovakvih aktivnosti i to smatram primerom dobre prakse. Direktor sektora preduzetništva Branislava Simanić, sa svojim timom ljudi svake godine organizuje dan otvorenih vrata sa preduzetnicima na kojim svi predstavnici mikro, malih i srednjih preduzeća imaju prilike da se informišu o mogućnostima i državnoj pomoći na koju mogu da konkurišu. Te državne pomoći, tačnije finansijske pomoći raspisuje Republika Srbija, a realizuju se kao što svi znamo preko Fonda za razvoj Republike Srbije, Razvojne agencije, kao i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Međutim, ono što je jako važno jesu prezentacije ovih programa koje se organizuju po opštinama u celoj Srbiji. Na taj način veći broj, još veći broj zainteresovanih ljudi može da dobije sve potrebne informacije koje se tiču određenih mogućnosti za subvencije i to smatram da je jako važno zbog toga što moramo da omogućimo građanima Republike Srbije dve stvari.

Prva stvar je da pre svega imaju mogućnost da se oslone na svoju državu i da znaju na koje subvencije i na koju državnu pomoć imaju pravu, a zatim i da budu informisani da mogu da konkurišu i kako mogu da konkurišu da bi to postigli.

Pre početka ove sednice razgovarao sam sa koleginicom Anom Pešić iz ćićevca i to je jedan dobar primer dobre prakse, obzirom na to da je u saradnji Privredne komore Srbije i regionalne Privredne komore Kruševac u Ćićevcu otvoren šalter za preduzetnike i sada svi građani koji imaju svoje preduzeće ili građani koji hoće da započnu svoj novi posao u svakom trenutku mogu da dobiju bilo kakve informacije.

Ono što je važno i što je interesantno jeste da u celom Rasinskom okrugu ovakvi šalteri nisu ranije postojali i sada, ovo je već treći šalter koji je otvoren u Rasinkskom okrugu, tu su naravno Brus, Trstenik i sada Ćićevac. To su upravo pravi primere kako se sledi politika predsednika Aleksandra Vučića.

Dakle, sa jedne strane treba da omogućimo atraktivno poslovno okruženje, a sa druge strane građani Republike Srbije treba da budu informisani, dakle da imaju načine kao mogu da iskoriste sve ono što im država nudi.

Ukoliko pogledamo izveštaj Komisije, moramo da imamo u vidu da je, kao što su i prethodni govornici pričali 2020. godina bila vrlo specifična godina zbog Korona virusa i smatram da i ako je bila teška godina i specifična, da ste se vi generalno kao Komisija prilično dobro snašli. U ovoj godini su uspostavljeni i pravni i institucionalni okviri koji su neophodni za rad komisije. Doneta su i sva neophodna akta koja se odnose na unutrašnju organizaciju.

Sada bih se vratio kratko na početak svog govora, kada sam pričao o Komisiji 2009. godine. Ovde se vidi jasna razlika između Komisije koja je bila 2009. godina i Komisije koja sada ove godine funkcioniše. Ono što mi se lično dopalo u ovom izveštaju, generalno u vašem radu jeste ulaganje, unapređenje kadrova i to kako funkcionera, tako i zaposlenih i ovako funkcionalna Komisija je održala 43 sednice na kojima je doneto 53 akta, kojima se ocenjuje usklađenost državne pomoći.

Na samom kraju, ako mi dozvolite, dao bih jednu sugestiju koja se odnosi na stepen poznavanja propisa iz oblasti državne pomoći i lično smatram, a i vi ste to naveli na kraju izveštaja, da ne postoji dovoljan stepen poznavanja propisa iz ove oblasti, te smatram da bi u narednom periodu trebalo malo više raditi na unapređenju i na podizanju svesti na ovu temu, jer ukoliko svest svih relevantnih činilaca bude na zadovoljavajućem nivou i ukoliko to naravno dalje doprinosi, kao što sam nekoliko puta već i pomenuo, stvaranju atraktivnog jednog poslovnog okruženja, transparentnijeg poslovanja, ali i otvaranja novih radnih mesta.

Mi danas živimo u Srbiji koja je za ponos svih nas, ali to ne treba da znači da ne treba da nastavimo da se trudimo i da radimo još više i još marljivije. U danu za glasanje ću podržati predloženi izveštaj. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovana premijerko, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije sa saradnicima, poštovani gosti i dragi građani Republike Srbije, svi koji pratite ovaj prenos, premijerka Brnabić je govorila o posvećenosti Vlade Republike Srbije vladavini prava u različitim oblastima, od borbe protiv korupcije, medija, izbornih uslova itd. Ja ću se osvrnuti samo na jedan od njih. Pričaću o bori protiv korupcije kao jednom od šest ciljeva Vlade Republike Srbije, odnosno jedan od šest ciljeva koji su postavljeni pred sve nas.

Mi smo se bavili implementacijom GREKO preporuka i kada kažem GREKO preporuke, mislim, pre svega, na onih 13 GREKO preporuka. Od tih 13 preporuka, jedna nije do skoro započeta. To je preporuka koja se odnosi na Kodeks ponašanja narodnih poslanika i mi smo čak i to usvojili u ovom mandatu.

Formirana je i Radna grupa za izradu operativnog plana za borbu protiv korupcije. Premijerko Brnabić, vi ste rekli da plan treba da bude gotov do kraja ovog meseca, što su izuzetno dobro vesti.

Konkretni su rezultati. Ukoliko posmatramo samo prva četiri meseca ove godine, videćemo da je ogroman porast u broju otkrivenih krivičnih dela koja se odnose na samu korupciju i tu se jasno vidi da zaštićenih nema. Nema veze da li oni pripadaju SNS ili bilo kojoj drugoj političkoj opciji, jednostavno zaštićenih nema i ne treba da bude.

Pre samog izlaganja, zbog građana Republike Srbije, ja moram da napomenem da se mi danas ovde načelno slažemo o tome da li ćemo prihvatiti predlog Vlade Republike Srbije ili nećemo prihvatiti predlog.

Dakle, mi ovde treba da iskažemo saglasnost, da li smo mi saglasni da uopšte uđemo u promene Ustava Republike Srbije ili ne. Eventualnim usvajanjem predloga koji nam je uputila Vlada Republike Srbije, mi dajemo saglasnost na to da li ćemo da započinjemo tu proceduru ili ne.

Srbija se nalazi na evropskom putu i postoje određene obaveze koje proističu iz pregovora sa EU. Međutim, mi ne ulazimo u ovaj veliki i ozbiljan proces samo zbog našeg procesa evropskih integracija, već i uopšte zbog unapređenja kvaliteta života građana Republike Srbije i to indirektno dalje doprinosi i povećanju plata, penzija, itd.

Ono što je nama jako važno jeste taj osećaj građana da su svi građani jednaki pred zakonom i ono na čemu svi mi zajedno treba da radimo jeste da pravda bude, kao što je i premijerka jutros rekla, i brza i dostižna, a pravosuđe nezavisno i odgovorno.

Za razliku od vremena kada je reforma pravosuđa koštala preko 40 miliona evra, ovoj današnjoj sednici prethodio je jedan ozbiljan pripremni period koji je trajao 18 meseci. Ovo je prvi put da smo mi imali jednu ozbiljnu, široku debatu da bismo ostvarili jedan široki društveni konsenzus. Dva puta je čak bila i konsultacija sa Venecijanskom komisijom i na kraju, u decembru prošle godine, Vlada Republike Srbije je uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog za promenu Ustava.

Bez obzira na to što su prethodne konsultacije koje je Vlada radila i prethodna javna slušanja i pozitivna ocena Venecijanske komisije, Narodna skupština Republike Srbije je organizovala javno slušanje. To je jedna serija javnih slušanja koja su bila i u sedištu Narodne skupštine Republike Srbije, ali i van sedišta i učešće su mogli da uzmu svi oni koji su bili zainteresovani da dođu na javno slušanje i da daju neku svoju sugestiju ili eventualno iskažu svoj stav.

Ovom prilikom bih, a nećete mi, premijerka, zameriti posebno čestitao predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Jeleni Žarić Kovačević, na sjajnoj organizaciji javnih slušanja, jer su apsolutno svih predstavnici struke i predstavnici svih grana vlasti imali prilike da iskažu svoja mišljenja i daju svoj doprinos i ujedno da se zahvalim zbog toga što smo i mi kao članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imali priliku da aktivno uzmemo učešće i damo svoj doprinos.

Javna slušanja su važna, pre svega, zbog omogućavanja što šireg društvenog konsenzusa. S tim u vezi, već sam rekao, mi smo organizovali javna slušanja i u Beogradu, dakle, u sedištu Narodne skupštine Republike Srbije, ali i van Beograda, i to u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Važno je donošenje današnje odluke o prihvatanju predloga, kao i sve druge odluke o promenama Ustava, važno je da bude transparentno i inkluzivno, ali i da se čuje mišljenje struke. U skladu sa tim je zaista bilo jako važno organizovati ova javna slušanja.

Predsednica Odbora, Jelena Žarić Kovačević, je rekla da je to bila najšira moguća javna rasprava i pribavljanje određenih korisnih mišljenja i sugestija i ostvarivanje saglasnosti u vezi sa ustavnim promenama koje treba da budu, i ovaj deo se meni jako dopao, i pravične i efikasne, ali i dugoročne, zbog toga što je predlog, tačnije proces promene Ustava jako kompleksan i relativno dugačak i, jednostavno, Ustav se ne menja svakog dana, tako da, i treba da bude što širi društveni konsenzus.

Ministarko Popović, jako mi je drago što ste vi bili prisutni na apsolutno svakoj javnoj raspravi i što ste vi, samim tim što ste ministar i što ste bili prisutni, dali dodatnu snagu i dodatnu jačinu našim javnim slušanjima.

Bili su prisutni svi predstavnici grana vlasti, diplomatskog kora, međunarodnih institucija, predstavnici struke, ali ne samo oni, nego i svi oni koji su želeli da iskažu svoj stav. I ovako širok društveni konsenzus je važan da postignemo, pre svega, zbog građana Republike Srbije. Na samom kraju, građani Republike Srbije će imati završnu reč i oni će na referendumu reći da li ove promene treba da se dese ili ne.

Ono što je izuzetno važno za građane Republike Srbije, moje kolege su to ponovile više puta, ja ću ponoviti to još jednom, dakle, promene Ustava Republike Srbije, o kojima mi danas pričamo, se tiču isključivo pravosuđa. Dakle, ne obuhvataju ni u jednom jedinom segmentu preambulu Ustava ili bilo koji drugi deo, bilo koji drugi segment Ustava, ne diraju teritorijalni integritet Republike Srbije i samim tim, znači da Kosovo i Metohiju ostaje sastavni deo Republike Srbije.

Dakle, ovo je bilo važno pomenuti najviše zbog toga što, i vi ste, premijerka, govorili o teme, i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Ivica Dačić, ja mislim i sve moje kolege koje su imale priliku da pričaju i u medijima, ali i ono što je važnije, u plenumu, o tome šta se menja, o čemu mi konkretno danas pričamo, da li se menja samo deo o pravosuđu ili ne. Zbog toga je bilo važno i važno je još jednom da pomenemo da se menja samo deo koji se odnosi na pravosuđe.

U skladu sa svim onim što smo mi danas čuli, jasna je i posvećenost vas i predsednika Aleksandra Vučića, ali i Narodne skupštine Republike Srbije vladavini prava. I smatram da treba da usvojimo Predlog Vlade Republike Srbije.

Ja ću zbog toga u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Vama hvala na inicijativi.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, javio sam se kako bih diskutovao o amandmanima na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti.

Ovi pomenuti amandmani su prevashodno tehničke prirode i u danu za glasanje ćemo ih svakako podržati.

Međutim, ono što je važno i što je suština današnjeg glasanja jeste sam predlog zakona kojim je predloženo više izmena kako u cilju lakšeg ostvarivanja prava građana, tako i radi povećanja opšte bezbednosti.

Prilikom ovog predloga zakona ovlašćeni predlagač se trudio da predloži zakonska rešenja koja su po meri naroda. Kvalitet usluga s jedne strane, i procedura javne administracije su važni faktori kvaliteta života građana, ali i konkurentnosti privrede. Ovim se stvara poslovno okruženje u kom može da se napreduje.

S obzirom na to da birokratizacija često otežava funkcionisanje i građana i privrede Republika Srbija je donela plan prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta, pod nazivom „stop birokratiji“. Kao što i sam naziv kaže cilj ovih prioritetnih aktivnosti, jeste smanjenje administrativnih tereta u Republici Srbiji.

U vezi sa tim predložena promena člana 23. stav 3, stav 4. predloga postojećeg Zakona o ličnoj karti koji se odnosi na regulisanje oglašavanje lične karte nevažećom.

Prema trenutnoj zakonskoj regulativi ukoliko jedna osoba izgubi ličnu kartu, ili na neki način nestane, istu mora da oglasi u Službenom Glasniku i za to mora da plati iznos od 798 dinara. Usvajanjem ove izmene zakona građani neće imati obavezu da plate navedeni trošak.

Ukoliko pogledamo podatke videćemo da je trenutno 599.031 lična karta oglašena nevažećom, odnosno negde oko 60.000 ličnih karata godišnje se oglasi nevažećim. To govori o velikoj olakšici našim građanima.

Jedna od predloženih izmena ovog zakona odnosi se i na upisivanje u čip lične karte sertifikata za elektronsku identifikaciju i predviđa se upisivanje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis čime lična karta postaje i kvalifikovano sredstvo za kreiranje elektronskog potpisa.

Na taj način će građani lakše moći da elektronski podnose zahteve i da elektronski potpisuju. Ovim se olakšava pre svega, korišćenje elektronskih portala, a tu pre svega mislim na portal e-uprave, jer na taj način građani mogu da podnose zahteve, bez odlaska na šalter.

To je važno zbog dve stvari, s jedne strane smanjuje se birokratija, ono o čemu sam malopre govorio, a s druge strane, ono što je građanima jako važno, jeste da se smanjuje vreme čekanja.

Naveo sam samo neke od predloženih izmena, i evidentno je da će ovakva zakonska rešenja omogućiti stvaranje poslovnog okruženja u kom može da se napreduje, o kom sam pričao na početku izlaganja.

U vezi sa tim, jako je važno podsetiti građane Republike Srbije, da je pred sve nas ovde postavljeno šest prioriteta.

Jedan od šest prioriteta jeste borba za interese našeg naroda i očuvanje vitalnih interesa Republike Srbije i KiM.

Podsetimo se plana podrške države građanima i privredi, koji nam je ovde u plenumu predstavio Siniša Mali.

Zbog građana pokazaću još jednom taj plan. Vidimo prema planu da je u maju planirana isplata za Srbe sa KiM, i to u iznosu od 100 evra za svakog građanina, uključujući i decu, i u iznosu od 200 evra u slučaju da je lice nezaposleno.

Ovde vidimo da nije reč samo o planiranju, mi vidimo ovde da je reč i o realizaciji s obzirom na to da je upravo ove nedelje, i počela isplata tih 100, odnosno 200 evra.

Ovo je jasan dokaz da Vlada Republike Srbije, s jedne strane planira, ali sa druge strane i realizuje planove.

Kada pričamo o KiM, svi naši građani na KiM, koji imaju važeću ličnu kartu, mogli su da se prijave i za 30 plus 30 evra, novčane pomoći, a od 1. juna mogu da se prijave i za 3000 dinara, ukoliko se vakcinišu kao i svi građani Republike Srbije, i to bilo kojom vakcinom, makar jednom dozom.

Našim građanima na KiM je neophodna kontinuirana pomoć i podrška, te je cilj Vlade Republike Srbije, poboljšanje kvaliteta njihovog života i otvaranje novih radnih mesta.

S tim u vezi, podsetiću i na još dva od ukupno šest prioriteta koji su pred nama, to su pod jedan, ubrzane reforme i pod dva, ekonomsko osnaživanje Republike Srbije.

Kao što vidimo, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, se trude da obezbede što bolje poslovno okruženje kako bismo mogli da ispunimo ciljeve i planove koje imamo prema planu Srbija 2025. Važno je napomenuti i podsetiti, da kada je Aleksandar Vučić, postao premijer, prosečna plata je bila 330 evra, a prosečna plata u martu ove godine je 555 evra.

Sve ovo ne bi moglo da bude realizovano da naši građani nisu iscrpeli teške reforme koje su mogle da se dese. Aleksandar Vučić je imao viziju kako Srbija može dugoročno da napreduje, i mi smo tada verovali u tu priču. Mi verujemo u tu priču i danas, verujemo u tu viziju i danas, i evo danas Srbija više nije zemlja gubitnika, već pobeđuje na brojnim poljima.

Srbija nije beznačajna na mapi Evrope, niti na mapi sveta i imamo prijatelje kako na istoku, tako i na zapadu i imamo podršku da napredujemo.

Sada moramo da radimo još više i još jače, kako bismo do kraja ove godine imali prosečnu platu u iznosu od 600 evra.

Podsetiću da je prema planu Srbija 2025. planirano još mnogo toga da se uradi, i da smo na pravom putu da te 2025. godine imamo prosečnu platu od 900 evra, kako je planirano planom Srbija 2025.

I na svemu što smo postigli, do sada narode, ja čestitam, čestitam svima nama i nastavljamo dalje zajedno.

Građani Republike Srbije su na izborima glasali za svoju budućnost, za nove puteve, za investicije, za nove škole, za ekonomski napredak Srbije, za mir i stabilnost.

Mi smo na pravom putu i za tu budućnost moramo još više da radimo, i još jače da se borimo da budemo još vredniji i još marljiviji i da nastavimo ono što je jako važno, da budemo u stalnoj komunikaciji sa našim građanima.

Pred nama je veliki posao i svi moramo da damo svoj maksimum.

I zato puna podrška u daljoj borbi predsedniku Aleksandru Vučiću, u nove pobede, živela Srbija.