Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas na dnevnom redu važan zakon čije donošenje predstavlja jedan od prioriteta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Javna rasprava o Nacrtu zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti sprovedena je u periodu od 28. aprila pa do 17. maja ove godine i svi zainteresovani su mogli da dostave svoje predloge, sugestije, inicijative ili komentare.

Na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, održanoj 2. decembra 2021. godine, čiji sam redovan član, razmotren je predlog zakona u načelu, kao i Informacija o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za period od 1. jula do 30. septembra 2021. godine.

Ovim zakonom unapređuje se položaj korisnika usluga privremenog smeštaja pod ravnopravnim uslovima, uz aktivno, efektivno i informisano učešće svih lica koja učestvuju u donošenju odluka koja se tiču života i prava korisnika.

Zaštita prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti omogućava kontinuirano osposobljavanje korisnika za samostalan život i puno i ravnopravno učešće u društvu i ostvarivanje socijalne inkluzije kroz proces deinstitucionalizacije.

Opština Titel, iz koje ja dolazim, je do pre nešto kraće od godinu dana imala zaključen ugovor sa prihvatilištem u sklopu Doma za stare u Bečeju. U međuvremenu, ova vrsta usluge je ukinuta, tako da će ovaj zakon omogućiti lakše i brže zbrinjavanje korisnika kojima je u kratkom vremenskom roku potrebno obezbediti privremeni smeštaj da porodicama i pojedincima koji su u socijalnim i životnim problemima i teškoćama pružimo neophodnu pomoć i podršku kako bi ih savladali i kako bi im stvorili uslove za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

Opština Titel kao društveno-odgovorna samouprava, uprkos tome što spada u treću kategoriju razvijenosti, sa skromnim izvornim budžetom, koji iznosi svega 528.601.927,00 dinara daje veliki doprinos u poboljšanju uslova života svih građana koji su u teškom ekonomskom položaju, ali ne zaboravljajući pri tome ni najmlađe, kao ni učenike, studente, trudnice, porodilje, najstariju kategoriju stanovništva.

Za ovu poslovnu godinu iz budžeta izdvojili smo za program socijalne i dečije zaštite ukupno 77 miliona 221 hiljadu 260 dinara, a preko deset miliona dinara smo izdvojili za centar za socijalni rad čije je odeljenje u Titelu.

Isplaćujemo jednokratne pomoći porodiljama za prvo dete 50 hiljada dinara, a za drugo, treće i svako naredno po 30 hiljada dinara. Refundiramo i prenatalni skrining. Izdvajamo milion i 200 hiljada dinara za finansiranje 100% troškova za boravak trećeg, četvrtog i svakog narednog deteta u predškolskoj ustanovi za celodnevni i poludnevni boravak, a 33 miliona dinara izdvajamo za prevoz učenika osnovnih i srednjih škola. Prevoz im je besplatan. Za "Crveni krst" opredelili smo 950 hiljada dinara, a dva miliona i 900 za logopede, pratioce i troškove prevoza učenika sa smetnjama u razvoju. Stipendiramo 30 studenata, a ti troškovi iznose tri miliona dinara.

Sarađujemo i sa Komesarijatom za izbeglice, tako da smo obezbedili 12 miliona 590 hiljada dinara za kupovinu kuća porodicama interno raseljenih lica.

Ono što želim da naglasim jeste činjenica da opština Titel nema svoj centar za socijalni rad, već sve aktivnosti obavlja u okviru centra za socijalni rad za opštine Žabalj i Titel, odeljenje u Titelu.

Ovom prilikom molim ministarstvo da nam pomogne da osnujemo centar za socijalni rad opštine Titel, za čiji rad bi bila potrebna još dva do tri izvršioca, jer je broj korisnika na našoj opštini znatno visok. Imamo na evidenciji preko tri hiljade korisnika, s tim što ovaj broj obuhvata i novčanu pomoć i negu drugog lica, osposobljavanje za rad, smeštaj u ustanove socijalne zaštite, hraniteljstvo, starateljstvo i druga prava iz zakona.

U deset naših hraniteljskih porodica smešteno je 16 dece. Imamo zaposlena svega tri radnika, koji uprkos velikom broju predmeta i korisnika, vredno rade i daju svoj maksimum, kako bi savesno i odgovorno izvršili poverene poslove, a verujte mi da su preopterećeni.

Šta mi kao opština Titel imamo sa Žabljem? Nemamo ništa. Nemamo nikakvih dodirnih tačaka. Udaljeni smo 40 km, superviziju vrši radnik iz Žablja, koji dolazi nedeljno u Titel, sva rešenja, sva uverenja i odluke donose se u Žablju, tako da predmeti stalno kruže i putuju na ovoj relaciji.

Sve to ukazuje da je potrebno osnovati centar za socijalni rad u mojoj opštini, zaposliti još stručnih radnika, kako bi se na još kvalitetniji i efikasniji način zadovoljile potrebe korisnika.

U danu za glasanje, podržaću Predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas raspravljamo o dva važna predloga zakona. Jedan se odnosi na potvrđivanje Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu, a drugi na uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Vlade NRK. Potvrđivanjem ovih sporazuma omogućava se njihovo stupanje na snagu i inkorporisanje u domaći pravni sistem, čime će se omogućiti njihovo sprovođenje.

Oba sporazuma su zaključena ove godine, prvi u julu a drugi u mesecu maju i podjednako su nam važna, iz više razloga. U svom izlaganju prokomentarisaću oba predloga zakona.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu predstavlja zajednički interes Republike Srbije, Republike Albanije i Republike Severne Makedonije, u cilju unapređivanja saradnje u sprečavanju i ublažavanju posledica od katastrofa i pripremljenosti za katastrofe.

Srbija je uvek spremna da pomogne i da pruži prijateljsku pomoć i podršku u teškim trenucima, jer je Srbija humana i organizovana država. U prilog tome podsetiću vas na pružanje pomoći Albaniji, kada su je pogodili razorni zemljotresi u kojima je bilo nastradalih, povređenih, kao i urušenih objekata i velike materijalne štete. Kako bi pomogla Republici Albaniji, Republika Srbija uputila je specijalistički tim za pretragu i spasavanje iz ruševina Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova koji je sačinjavalo 13 osoba sa pratećom specijalnom opremom za otklanjanje posledica zemljotresa. Tim je bio angažovan na području Tumana i Drača i iz ruševina je spasao tri osobe.

U Severnoj Makedoniji ovog leta na više lokacija delovale su snage Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Sektora za vanredne situacije i helikopterske jedinice u gašenju šumskih požara, a ranije, avgusta 2016. godine, nakon obilnih padavina koje su zadesile Skoplje, Srbija je uputila dva tima za spasavanje od ukupno 30 članova, opremljenih pumpama velikog kapaciteta.

Isto tako, kada su Srbiju zadesile katastrofalne poplave, maja 2014. godine, Makedonija je uputila spasilački tim od 40 ljudi sa čamcima i opremom.

Potvrđivanje ovog sporazuma treba da doprinese učvršćivanju veza na Zapadnom Balkanu, podizanju saradnje na viši nivo kao i efikasnijem sprovođenju aktivnosti zaštite i spašavanja stanovništva materijalnih, kulturnih dobara i životne sredine u uslovima vanrednih situacija, kao i efikasnijem otklanjanju posledica nepogoda, kako bi se što pre normalizovali uslovi za život i rad u pogođenom području.

Drugi Predlog zakona odnosi se na potvrđivanje Sporazuma o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Sporazum je potpisan 27. maja 2021. godine. Sporazumom se našim državljanima koji imaju prebivalište u Narodnoj Republici Kini omogućava zamena naše važeće vozačke dozvole za kinesku vozačku dozvolu, i to bez prethodnog polaganja teorijskog i praktičnog dela vozačkog ispita za određene kategorije vozila.

To predstavlja rešavanje važnog pitanja za naše državljane u njihovom svakodnevnom životu, naročito za one čije je obavljanje profesije vezano za upravljanje motornim vozilom. Istu privilegiju, naravno, imaju i kineski državljani u Republici Srbiji.

Stupanje na snagu Sporazuma i njegova primena predstavljaju direktnu finansijsku korist za državljane Republike Srbije koji imaju prebivalište u Narodnoj Republici Kini, jer ih lišava finansijskih troškova i plaćanja polaganja teorijskog i praktičnog dela vozačkog ispita za određene kategorije vozila i skraćuje postupak dobijanja kineske vozačke dozvole.

Sporazum će u značajnoj meri produbiti bilateralnu saradnju između Srbije i Narodne Republike Kine, priznajući važnost saradnje u svim oblastima, uzimajući u obzir međunarodne obaveze država i postupajući u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ciljevima i principima međunarodnog prava.

Saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva javne bezbednosti Narodne Republike Kine je veoma uspešna, uz tendenciju daljeg intenziviranja u svim oblastima iz nadležnosti dva ministarstva.

Narodna Republika Kina je pokazala spremnost da Ministarstvu unutrašnjih poslova omogući donacije u vidu tehničke opreme i obuka.

Naša dva naroda povezuje čelično prijateljstvo i Srbija nikada neće zaboraviti da je Kina bila uz nju u najtežim trenucima. Kina i danas snažno podržava naše vitalne nacionalne interese.

Zahvaljujući predsednicima Srbije i Kine, Aleksandru Vučiću i Si Đinpingu, između dve zemlje uspostavljeno je strateško partnerstvo, koje je dovelo do snažnih kineskih investicija u našu zemlju, koje su omogućile nova radna mesta i poboljšanje naše ekonomije.

Da podsetim, uprkos pandemiji, nije bilo nijedne kineske kompanije koja je obustavila radove u Srbiji, a svi planovi su ispunjeni često i pre roka, što je retkost ne samo na Balkanu, već i šire.

Na kraju, ovima prljavih ruku i obraza od kreča i farbe poručujem - džabe ste krečili, Srbija ide napred, živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko sa saradnikom, poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, želim da izrazim veliko zadovoljstvo što ćemo danas razmatrati Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između naše Vlade i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede. Više je razloga za to, a osnovni je što se radi o jednoj maloj zemlji udaljenoj od naše Srbije, ali zemlji i narodu koji ceni i poštuje nezavisnost, suverenitet i teritorijalnu celovitost drugih država.

Komonvelt Dominika je jedna od karipskih zemalja koja je povukla priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Hvala im na tome. Hvala im što poštuju teritorijalni integritet Srbije, a time i principe međunarodnog prava, za razliku od drugih pojedinih zemalja.

Kao što je predsednik Vlade Dominike izjavio prilikom posete Srbiji, ne samo da je ta odluka čvrsta i nepromenljiva, nego imaju i principijelan stav i radiće na tome da čitav karipski svet razume nepravdu koja je Srbiji i nama Srbima nametnuta.

Srbija je opredeljena da razvija politički dijalog i ekonomsku saradnju sa Komonvelt Dominikom i ostalim zemljama Asocijacije država Kariba, kao i karipske zajednice. Sa ovom prijateljskom zemljom stvoreni su uslovi za unapređenje bilateralne saradnje u raznim oblastima, a naročito u oblasti poljoprivrede i obrazovanja.

Memorandum između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede potpisan je 4. februara 2019. godine. Imajući u vidu kapacitete poljoprivredno-prehrambenog sektora Republike Srbije sa jedne strane i potrebe za primenom nauke, tehnologije, inovacija, kao i uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržište Dominike s druge strane, realizacijom navedenog Memoranduma, odnosno uspostavljanjem saradnje u navedenim oblastima, poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije bi ostvario značajne benefite kako po osnovu trgovine, odnosno izvoza proizvoda, tako i kroz transfer znanja i tehnologija, što bi svakako doprinelo i prisustvu srpskih kompanija, naših kompanija regionu Srednje Amerike.

Naravno da će predsednik Srbije i naša Vlada nastaviti da rade na razmeni naučnih i tehničkih informacija i dostignuća u naučnim istraživanjima u oblasti poljoprivrede, pomoći Dominiki u razvoju i uvođenju modernih tehnologija u oblasti poljoprivrede, kao i u preradi i plasmanu poljoprivrednih proizvoda.

Unaprediće se saradnja i u oblasti biotehnologije, organske poljoprivrede, akvakulture i razvoja politike kvaliteta u poljoprivredi, kao i u veterinarskoj i fitosanitarnoj oblasti koja se odnosi na zdravlje, dobrobit i uzgoj životinja, kao i zdravlja bilja i zaštitu bilja, uključujući seme i drugi sadni materijal.

Sa velikim zadovoljstvom u danu za glasanje podržaću zakon o potvrđivanju Memoranduma između naše Vlade i Vlade Komonvelt Dominike o saradnji u oblasti prirede, kao i sve zakone koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, ministri, poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, želim da izrazim veliko zadovoljstvo što ćemo danas razmatrati Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o socijalnoj sigurnosti između naše Vlade i Vlade Kvebeka, provincije Kanade.

Važan zakon obzirom na tematiku regulisanja, velikog broja naših državljana koji žive i rade na teritoriji Kvebeka i obzirom na činjenicu da oblast socijalne sigurnosti između Republike Srbije i Kvebeka do sada nije bila regulisana međunarodnim ugovorom. Tačno je da je oblast socijalne sigurnosti i regulisan sporazumom između Republike Srbije i Kanade i da je isti stupio na snagu 1. decembra 2014. godine, ali njime nisu obuhvaćeni osiguranici na teritoriji Kvebeka jer u skladu sa pravnim propisima Kanade ova kanadska provincija ima poseban penzijski plan i posebne ingerencije da zaključuje sporazume o socijalnoj sigurnosti, a pravni osnov sadržan je u odredbi člana 25. Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Kanade.

Moram da naglasim da je ovo godina jubileja kada Srbija i Kanada obeležavaju 80 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, a naš predsednik i naša Vlada i dalje kontinuirano rade na jačanju političkog dijaloga i na razvoju partnerstva srpsko-kanadskih veza u svim oblastima pa i u oblastima socijalne sigurnosti, a radi sveobuhvatne zaštite osiguranika na celokupnoj teritoriji Kanade.

Brojna srpska zajednica živi na kanadskom tlu i predstavlja važan most između dveju zemalja. Zbog toga je ovaj ugovor od izuzetnog značaja u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja pre svega zbog građana Srbije koji žive i rade u Kvebeku i kojima se zaključivanjem ugovora omogućava da ostvare svoja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite, kao i osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalnih bolesti.

Takođe, ovim ugovorom su obezbeđena i neka dodatna prava za osiguranike, strana ugovornica, na primer zdravstveno osiguranje za upućena lica, zdravstvena osiguranja za studente.

Za naše državljane su najznačajnija tri principa, odnosno tri načela. Prvo, da su izjednačeni sa državljanima odnosno da imaju isti tretman kao i građani Kvebeka. Drugo, da se godine radnog staža navršenih u Srbiji priznaju prilikom sticanja ostvarivanja i utvrđivanja visine prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u drugoj državi ugovornici. Treće načelo odnosi se na isplatu davanja u slučaju promene prebivališta u drugu državu ugovornicu. Ovo načelo podrazumeva da korišćenje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja nije ograničeno na teritoriju na kojoj su ta prava ostvarena i obezbeđuje isplatu davanja na teritoriji druge strane ugovornice. Dakle, ako se lice koje je steklo ili bi moglo da stekne pravo iz obaveznog socijalnog osiguranja obuhvaćeno ugovorom nastani na teritoriji druge strane, prva strana ugovornica će mu i dalje isplaćivati ostvarena davanja, odnosno vršiće njihov transfer u državu nastanjenja prebivališta bez umanjenja visine davanja.

Ovaj ugovor je zasnovan na opšte prihvaćenim principima. Zasnovan je na iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti, kao i na standardima koje predviđa Uredba EU broj 883/04. Republika Srbija primenjuje sporazume o socijalnom osiguranju sa 31 državom, od kojih je većina sa članicama EU u kojima živi i radi veliki broj naših građana.

U poslednjih nekoliko godina zaključeni su sporazumi sa Republiko Grčkom, Ruskom Federacijom. Zaključeni su i sa Kinom. U narednim mesecima očekuje se zaključivanje sporazuma sa Tunisom i Azerbejdžanom, kao i stupanje na snagu Sporazuma sa Francuskom. Takođe, pokrenute su inicijative za zaključivanje sporazuma sa Holandijom i sa Italijom.

Sa velikim zadovoljstvom zbog naših građana u danu za glasanje podržaću Zakon o potvrđivanju Ugovora o socijalnoj sigurnosti između naše Vlade i Vlade Kvebeka, kao i sve zakone koji su danas na dnevnom redu.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicom, poštovani narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, jedan važan propis čije donošenje je neophodno, jer će urediti sistem zaštite muzejske građe kao vrste pokretnih kulturnih dobara i muzejske dokumentacije. Na taj način stvaramo okvir da Republika Srbija sveobuhvatno uredi muzejsku delatnost i zaštitu muzejske građe, pogotovo ako se ima u vidu značaj ovih institucija i kulturnog nasleđa ne samo za istoriju, ne samo za nauku i kulturu, već i zadovoljavanje potreba građana.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja muzejske delatnosti, njena struktura i njena organizacija, uređenje i delokrug rada muzeja, način zaštite, korišćenja i obrade muzejske građe i vođenja muzejske dokumentacije i druga pitanja od značaja za obavljanje muzejske delatnosti.

Nažalost, kao i u drugim segmentima, i kultura je pretrpela i još uvek trpi posledice izazvane pandemijom Kovida-19, a ono što je još strašnije jeste činjenica da ste, gospođo ministarko, samo što ste preuzeli resorno ministarstvo suočeni i sa krađama u našim muzejima, odnosno sa činjenicom da je mafija, da su kriminalci ušli i u oblast kulture. Iskreno se nadam da će nadležni istražni organi postupiti po dokumentima koja su podneta, a već i postupaju, a koji ukazuju na sumnju da su u pitanju članovi kriminalne grupe Veljka Belivuka i onih koji su omogućili izvršenje ovih kriminalnih radnji.

Opština Titel, iz koje ja dolazim, je društveno odgovorna lokalna samouprava i, uprkos tome što spada u treću kategoriju razvijenosti sa skromnim izvornim budžetom od skoro 655 miliona dinara, daje veliki doprinos u poboljšanju uslova života svojih građana izdvajajući sredstva i za oblast kulture. Međutim, prošlu demokratsku vlast na čelu sa predsednikom opštine Petrović Milivojem i poslušnim njegovim saradnicima koji su pripadali bivšem režimu Borisa Tadića i Dragana Đilasa, nije interesovala ni privreda, ni ekonomija, a kamoli obrazovanje i kultura.

Propale privatizacije na opštini su ostavili preko 3.000 radnika bez posla, propale su najjače fabrike, kao što je Fabrika metalnih proizvoda „Pobeda“ i Fabrika konzervi i hladnjača, koja se bavila toplom i hladnom preradom voća i povrća, raspao se ceo Titelski poljoprivredni kombinat, ali Milivoje Petrović, zvani Pele procenat, imao je važnija interesovanja, što govori i njegov popularni nadimak. Slabost mu je bila i priroda, a naročito je voleo reku Tisu, šume i plodne oranice, a naravno i funkcije. Mada je obavljao funkciju predsednika opštine, uporedo je bio i predsednik Upravnog odbora „Vojvodinašume“, Novi Sad i sa te pozicije na telefonskoj sednici inicirao prodaju 50 hektara priobalja reke Tise i to na 99 godina, koje su u katastru nepokretnosti u Titelu vodile kao šuma prve klase u vlasništvu Republike Srbije. Možete zamisliti da je imenovani za sve ove radnje i nagrađen mestom u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i to u punom mandatu od četiri godine, a to mu je omogućio stranački kolega Goran Ješić.

Opština Titel je umesto obećanih novih radnih mesta, atraktivne radne zone, silosa za pretovar robe, dobila samo sudske sporove, višemilionske sudske troškove sa prevarenim kupcima. Sve ovo je bilo moguće uz pomoć Opštinske komisije za komasaciju, čiji je predsednik bila diplomirana pravnica, a ne sudija, kako je to zakon nalagao. Od tako unosnog posla, čiji je nosilac Javno preduzeće "Prostor", opštinsko preduzeće iz Titela, kupljen je jedan automobil na lizing. Mislim da je u pitanju polovni automobil i to za 1.600.000 dinara.

Sve ovo i još mnogo zateklo je novog predsednika opština Božić Dragana, kredit od milion evra Banke Inteze, koji su uzele demokrate za gasovod, samo što je gasovod ispario, nema ga. Mi smo ovaj kredit vraćali punih osam godina i otplatili smo ga u decembru 2019. godine. Tu je i preko 15 miliona duga prema EPS-u, nećete verovati, zbog krađe struje. Opština Titel je krala struju. Dakle, 40 miliona dug apoteke, za put preko Titelskog brega 83 miliona dinara, pet miliona prema DDOR-u i da dalje ne nabrajam. U pitanju je veliki novac za ovako malu i nerazvijenu opštinu koji se mogao ulagati u krupne projekte, u puteve, u vodovod, u zdravstvo, u kulturu, u obrazovanje. Zato Titel još uvek nema završenu kanalizacionu i vodovodnu mrežu, a nema ni gas.

Uprkos svemu, lokalna samouprava na čelu sa predsednikom Božić Draganom obnovila je zgradu Doma kulture u Titelu, koju smo zatekli u ruševnom stanju. Sada je to jedan uređen objekat sa 380 sedišta, u kojem smo organizovali brojne pozorišne predstave i za odrasle i za najmlađe. Obnovljena je unutrašnjost i spoljašnjost zgrade Narodne biblioteke u Titelu koja je osnovana 29. jula 1945. godine. Biblioteka broji 42 hiljade knjiga sa velikim brojem upisanih članova, od kojih su 422 dece do 14 godina, srednjoškolci i studenti.

Narodna biblioteka „Stojan Trumić“ je jedina ustanova kulture na teritoriji opštine Titel i u zgradi gde se ona nalazi smeštena je spomen-galerija poznatog Titeljanina, poznatog slikara, Stojana Trumića. Na galeriju smo posebno ponosni, jer poseduje 616 slikarevih umetničkih dela. Njegov slikarski pribor, predmeti za ličnu upotrebu, njegova priznanja, kao i lična biblioteka. Sva slikareva zaostavština je dostupna u novom prostoru galerije.

Iako se pandemija izazvana virusom ne smanjuje, lokalna samouprava je nedavno pomogla Narodnoj biblioteci da iz štampe izađe monografija o Stojanu Trumiću. Autor knjige je doktor Valentina Vuković, a izdavač je Narodna biblioteka iz Titela koja nosi ime ovog poznatog slikara i pedagoga. Ovom spomen zbirkom i monografijom veza umetnika sa njegovim rodnim mestom postala je još čvršća.

Takođe, održane su i brojne izložbe akademskih slikara, književne večeri poznatih pisaca, a ono što me posebno raduje jeste da lokalna samouprava ozbiljno radi na pripremi otvaranja muzeja koji će biti u istom kompleksu sa bibliotekom i galerijom. Muzej bi autentično oslikao vreme, slavne naše šajkaške i šajkaša, jer je njihov centar bio u Titelu. Da bi to mogli da ostvarimo i još mnogo toga planiranog moramo biti zdravi i zato pozivam moje sugrađane, moje Titeljane, pozivam sve građane Srbije da se vakcinišu, jer tako čuvamo svoje zdravlje, tako čuvamo našu Srbiju. Živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovana ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, donošenje Zakona o socijalnoj karti jedan je od prioriteta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U socijalnoj karti vode se i obrađuju podaci o pojedincu i sa njim povezanim licima koji su neophodni za utvrđivanje socijalnoekonomskog statusa, odnosno za ostvarivanje prava i usluga iz socijalne zaštite u skladu sa zakonima kao i podaci o ostvarenim pravima i uslugama iz socijalne zaštite koje lice koristi ili je koristilo, podaci o pravima i uslugama koji su u postupku ostvarivanja i podaci o odbačenim i odbijenim zahtevima tzv. neostvarena prava.

Uspostavljanjem registra socijalne karte imaćemo jedinstvenu i centralizovanu evidenciju u elektronskom obliku sa tačnim i ažuriranim podacima po kategoriji stanovništva koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava iz socijalne zaštite.

Važno je istaći da će uvođenjem ovog sistema biti omogućeno da građani koji su zaista u najtežem ekonomskom položaju budu vidljivi u sistemu kako bi blagovremeno i efektno ostvarili prava na potrebnu podršku.

Očekivanje Vlade Republike Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i naša očekivanja narodnih poslanika su da će se za istu količinu novca obezbediti mnogo bolja i pravednija raspodela ove pomoći. Bitno je da će se unaprediti i kontrola socijalnog davanja, a to će opet imati za posledicu pošteniju raspodelu novca za najugroženije. Za građane to znači da će se svaka promena u njihovom socijalnom, finansijskom, imovinskom statusu, automatski registrovati i da više neće morati da obilaze po deset, 15 šaltera kako bi ostvarili neko pravo iz oblasti socijalne zaštite. Drugim rečima, ovaj propis bi trebalo da spreči zloupotrebu ali i da utiče na državu da urgentno pruži pomoć kada je to potrebno.

Kako se to postiže? Postiže se tako što se socijalna karta pored povezivanja sa softverskim rešenjima kojima upravlja ministarstvo povezuje radi preuzimanja podatak i sa Centralnim registrom stanovništva, Republičkim fondom za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, MUP, Nacionalnom službom za zapošljavanje, poreskom upravom, RGZO. Bitno je povezati i lokalni nivo sa Centralnim registrom.

Verujem da ćete se složiti sa mnom da nam je zajednički cilj da se građanima obezbede osnovni uslovi za dostojanstven život.

U tom smislu opština Titel iz koje ja dolazim, zaista daje veliki doprinos poboljšanju uslova života onih građana koji su u teškom ekonomskom položaju, pri tome, ne zaboravljamo ni najmlađe, kao učenike, studente, trudnice, porodilje i najstariju kategoriju stanovništva.

Opština Titel, je društveno odgovorna lokalna samouprava, uprkos tome što spada u treću kategoriju razvijenosti i sa skromnim izvornim budžetom koji iznosi svega 655 miliona dinara.

Za ovu poslovnu godinu iz budžeta planirano je za Program socijalne i dečije zaštite ukupno 77.221.260,00 dinara, a preko 10 miliona se izdvaja za Centar za socijalni rad čije je odeljenje u Titelu.

Opština Titel refundira sa dva miliona prenatalni skrining, isplaćuje jednokratne pomoći porodiljama i to za prvo dete 50 hiljada, a za drugo, treće i svako naredno po 30 hiljada dinara.

Milion i 210 hiljada dinara izdvojeno za finansiranje 100% troškova za boravak, trećeg, četvrtog i svakog narednog deteta u predškolskoj ustanovi za celodnevni ili poludnevni boravak. Trideset tri miliona dinara izdvajamo za prevoz učenika osnovnih i srednjih škola, znači imaju besplatan prevoz.

Za Creveni krst izdvajamo takođe 950 hiljada dinara, a dva miliona 900 za logopede, pratioce i troškove prevoza učenika sa smetnjama u razvoju. Takođe, stipendiramo i 30 studenata i tri troškovi iznose tri milina dinara. U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice obezbedili smo 12 miliona 590 hiljada za kupovinu kuća porodicama interno raseljenih lica.

Ono što želim da istaknem u svom obraćanju jeste činjenica da opština Titel nema svoj centar za socijalni rad, nego aktivnost obavlja u okviru Centra za socijalni rad za opštinu Žabalj i opštinu Titel odeljenje u Titelu.

Ovom priliko molim ministarstvo da nam pomogne da osnujemo centar za socijalni rad za opštinu Titel, da nam omogući prijem u radni odnos još dva do tri izvršioca, jer je broj korisnika na našoj opštini znatno visok.

U prošloj godini imali smo na evidenciji 3201 korisnika, s tim što ovaj broj obuhvata sve pomoći iz okvira socijalne zaštite.

Sedamnaestoro dece je smešteno u naših 10 hraniteljskih porodica. Imamo zaposlenih svega tri radnika koji uprkos velikom broju predmeta i korisnika, vredno rade i daju svoj maksimu kako bi savesno i odgovorno izvršili poverene poslove.

Sa Žabljom nemamo nikakvih dodirnih tačaka, to je posebna lokalna samouprava, udaljeni smo 40 kilometara. Superviziju vrši radnik iz Žablja, koji dolazi nedeljno, ili po potrebi u Titel. Rešenja ili uverenja se donose u Žablju, tako da predmeti stalno kruže na ovoj relaciji, Titel-Žabalj, Žabalj-Titel.

Sve to ukazuje da je potrebno osnovati centar za socijalni rad u mojoj opštini. Zaposliti još stručnih saradnika kako bi se na još kvalitetniji i efikasniji način zadovoljile potrebe korisnika.

Na kraju, gospođo ministarko, vama lično i vašim saradnicima iskreno želim mnogo uspeha u daljem radu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, reforma javne uprave je sistematski i dugogodišnji proces transformacije državne javne i lokalne uprave u efikasnu, odgovornu, transparentnu i pouzdanu administraciju, otvorenu za građane u procesu odlučivanja. I vas i vaše ministarstvo, gospođo Obradović, čeka mnogo obaveza i rada, a za realizaciju istog imate punu podršku nas poslanika iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, iz lokalne samouprave iz koje ja dolazim, a to je opština Titel.

Pred nama su danas predlozi izmena pet zakona, i to Zakona o državnim službenicima, o zaposlenima u javnim službama, Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Javna rasprava o navedenim nacrtima zakona, ako se ne varam i ako ne grešim, sprovedena je od 12. novembra do 1. decembra 2020. godine i u toku trajanja javne rasprave nije bilo dostavljenih predloga, sugestija, inicijativa i komentara na tekstove nacrta zakona, osim sugestija koje je uputila Jedinstvena organizacija sindikata zaposlenih u Poreskoj upravi Srbije a koje se odnose na odredbe Zakona o sistemu plata koje nisu bile predmet izmene zakona.

Prokomentarisala bih član 63. Zakona o državnim službenicima kojim je propisana obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, a koji je stupio na snagu 1. januara 2019. godine, predmetna obaveza je utvrđena uz odložni rok, odnosno počev od 1. januara 2021. godine.

Nadalje, istim članom je propisano da izuzetno državni organ može primiti u radni odnos na određeno vreme, zbog privremenog povećanja obima posla bez sprovođenja javnog konkursa, lice koje je u prethodne dve godine učestvovalo u javnom konkursu koji je sprovodio državni organ i ispunio merila propisana za izbor tog konkretnog postupka, naravno, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i ima potrebne kompetencije.

Razlozi za utvrđivanje navedenog odložnog roka su mnogobrojni i proizilaze iz složenosti same kadrovske oblasti koja je regulisana brojnom zakonskom i podzakonskom regulativom.

Pre svega kao prethodni uslov neophodno je uspostaviti adekvatnu evidenciju kandidata sa izbornih lista koji su učestvovali u javnom konkursu i koji su ispunili sve kriterijume za izbor. Izuzetno strogi i kontrolisani uslovi zapošljavanja u prethodne dve godine imali su za posledicu nedovoljan broj sprovedenih konkursnih postupaka.

Takođe, negativan uticaj ima i sama dužina prosečnog trajanja konkursnog postupka koji može da traje i po nekoliko meseci, naročito u uslovima pandemije izazvane virusom Kovid 19, a to je i mali ukupan broj kandidata na održanim konkursima u prethodne dve godine koji jedva da i prevazilaze broj izvršilaca koji su zasnovali radni odnos.

Sa druge strane, kada se uzme u obzir značaj ljudskog potencijala u svakoj organizaciji i njegova uslovljenost pravilnom selekcijom, a naročito u uslovima potrebe koja je izazvana povećanjem obima posla značaj ovog pitanja postaje očigledan.

Sveukupno izneto ima za logičnu posledicu da se iz sprovedenih postupaka ne mogu iscrpeti podaci u dovoljnom obimu za formiranje adekvatne evidencije kandidata sa izbornih lista koji su učestvovali u javnom konkursu kako bi organ mogao da zaposli kandidata na određeno vreme bez sprovođenja dodatnog konkursnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, jasna je osnovanost i neophodnost produžetka roka iz predloga naročito jer bi se na taj način produžio period u okviru kojeg bi državni organi mogli da uspostave evidenciju kandidata za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme zbog povećanog obima posla sa dve na četiri godine, a na koji način bi se povećao i izbor potencijalnih kandidata za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme zbog povećanog obima posla, sve u cilju uspostavljanja i održavanja efikasnosti procesa rada.

Uprkos najvećoj ekonomskoj krizi ikada, naša država, odnosno predsednik Republike Srbije i Vlada uspeli su da potpuno promene percepciju naše zemlje. Našli su načina da reaguju na krizu, preuzeli na sebe najveći teret i pokazali da Srbija postaje i građanima i investitorima pouzdan i stabilan partner.

Poštovani građani Srbije, svedoci ste da kada se u Srbiji najviše radi i najviše gradi orkestrirano se napada predsednik države i Vlada i to od onih koji su upropastili ekonomiju, privredu, zdravstveni sistem, ostavili ljude bez posla, kupovali nekretnine, a pokradene pare trpali u svoje džepove.

Srbija i pored krize Kovidom ide sa povećanjem penzija od 5,9% od 1. januara 2021. godine, kao i sa povećanjem minimalne cene rada od 6,6%, povećanje plata zdravstvenim radnicima za 5%, a za ostale 3,5%, s tim što će od aprila biti i dodatnog povećanja od 1,5%. Uz sve ovo imamo i smanjenje opterećenja na zarade. Obnavljaju se domovi zdravlja, bolnice, grade klinički centri, putevi, železnice.

Da li je moguće da na sve rečeno tzv. „opozicija“ i dalje najstrašnije i najvulgarnije napada i vređa one koji nose najteži teret rasta i razvoja Srbije? Moguće je dragi građani. Ne mogu da se pomire sa tim da Srbija ide napred na čelu sa predsednikom i sa SNS i da ostvaruje odlične rezultate u svim sferama života o kojima oni nisu zbog svojih ličnih interesa ni pokušavali nešto da urade.

Ne smem ni da pomislim šta bi bilo sa Srbijom, šta bi bilo sa građanima, šta bi bilo sa nama da smo ovu pandemiju virusom Kovida-19 zatekli u vreme DS i demokratske vlasti.

Za kraj, dok oni lažu, vređaju, izmišljaju, predsednik Aleksandar Vučić je samo pre nekoliko dana doveo „Tojo tajers“ u Srbiju, otvorio dve nove kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu.

Velika hvala radnicima koji su danonoćno radili da u roku od samo nekoliko meseci završe ove bolnice i omoguće lečenje i spašavanje života velikog broja naših građana.

Srbija će završiti ovu godinu po proceni sa 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija. To je, poštovani građani, 63% ukupnih investicija na celom zapadnom Balkanu. Šta nam to govori? Govori nam da smo stabilni i da smo atraktivni.

Živela jaka i stabilna Srbija.