Ne znam da li treba od vas da dobijem dozvolu? Držite se vi silosa vaših i nemojte da pričate o nečemu što ne znate.

Te noći prekršili su odluku Ustavnog suda, spakovali su čoveka. I sada da vam pričam još nešto, iskoristiću 20 minuta, da vama kažem ono što je bilo.

Prvo je pokušano na gangsterski način da se ukrade Slobodan Milošević u petak, da ga odvedu u Tuzlu, pa da kažu neki ga gangsteri skupili. To su bili ljudi koji su sa ukradenim oružjem iz Majke Jevrosime, ovde blizu, sedeli u mantilima i pokušali. Nije uspelo, jer je Pavković čuvao tada Kobre. Ali, sutradan se Pavković povukao. Naredio je da se povuče vojska i da odnesu i oružje sa sobom.

Interesantno da je ostala jedna BOV-a, borbeno oklopno vozilo sa mitraljezom okrenutim ka kapiji. Na mitraljezu je bila municija. Očekivali su da neko od nas tamo, ne ja naravno, ne socijalisti, bilo je nekih raznih ljudi, skoči valjda na to, da počne da puca i da to bude proglašeno za državni udar, za pokušaj državnog udara i zabranu Socijalističke partije Srbije. Zašto bi Pavković povukao pištolje i puške, a ostavio BOV-u? To je borbeno oklopno vozilo, ko je služio vojsku zna šta je to.

Nisam nikada u životu video nešto očajničke, bednije, nego što sam tu noć proveo. Pa, izručuju ga na Vidovdan, na Vidovdan najsvetiji praznik naš. Da li je moguće da tih 30 srebrnjaka toliko vrede? Toliko vrede da su počeli da kradu i lažu još tog dana. Pa, zapalili su ovu Skupštinu da bi zapalili listiće. Ko je prebrojao tih 500 hiljada, koje je navodno Koštunica dobio više? Znate kad su izbori gotovi? Znate vrlo dobro, kada se potpišu zapisnici. Gde su ti zapisnici? Ko je brojao te glasove?

Verujte mi, ne govorim kao socijalista, govorim kao građanin i advokat, koji je mogao one noći… Pa, pogledajte kako je to moglo da bude da se radilo dostojanstveno, onako kakav je bio Slobodan Milošević. On nije bio čovek koji bi tražio da se ubije ili da ubija nekog, niti je pokušao, niti mu je padalo napamet, niti je bio naoružan. Jedino je Marija imala taj pištolj iz koga je pucala kada smo odlazili tad, ali ne ka Čedi, kao što pričaju, nego ka istražnom sudiji koji je slučajno bio tu.

Zašto je poslat Čedomir Jovanović? On je mogao i da pogine tamo, ako dođe do nečega. Zašto nije došao Koštunica da razgovara sa svojim prethodnikom? Pa, ako nije hteo da mu da aboliciju, onda da mu kaže zašto ga šalju u zatvor. Ali, ima razloga za to. Pa, ako nije on, što nije došao Zoran Đinđić? Nije mu teško bilo da dođe, pa došao je na trosed, dok su ljudi lupali u šerpe i lonce. Meni je sekretar Miloševićev rekao - dođi Tomo ako hoćeš da ga vidiš, eno ga sedi na trosedu Zoran Đinđić. Naravno, to su krili od Vuka Draškovića, na primer, čiji poslanici sede ovde, pa su posle priznali. Samo se nisu dogovorili oko ministra finansija mislim.

Znači, mogao je da dođe Zoran Đinđić i da mu kaže. Zato sam upotrebio reč prevara. Laži, lažu su započele, a kada kreneš vlast sa lažima, onda vrlo brzo stigneš do krađe, jer ko laže taj i krade.

Ovo sam vam pročitao namerno, da se ne iščuđavaju ljudi. Lažu danas. Slušam komentare zbog ove „Porodice“. Ta porodica nije dokumentarac, nemojte verovati sve što je unutra, to je igrana seriji. Ja sam duže tamo u toj emisiji nego što sam bio stvarno, ali to nije ni važno, nebitno je. Ono što je bitno jeste da nije tačno da je pištolj uperio u sebe itd.

Da su došli da razgovaraju sa njim kao ljudi, sa Slobodanom, on bi otišao tamo gde se dogovori. Nije bilo plana, nije bilo želje da ginemo, a ja sam znao da ukoliko dođe do nečega svićemo izginuti. To što je Legija pričao meni – Tomo, ja tebe znam, ja ću da te sačuvam. Kako? Kao ono Mirko i Slavko? Pazi Mirko metak, pa će da se skloni. Da je došlo do nečega, ja i ne znam zašto su onog grešnog Čedu poslali. Vele ako i bude, ako izginu ljudi, najmanja šteta je da on pogine. On je bio mlad, nije bio ni oženjen.

Kada je izručen u Hag, pozvali su me kod Rusa i Rusi su mi rekli, dakle, ja to ne mogu da tvrdim, ali Rusi su mi rekli da su novih 60 miliona dali Amerikanci za glavu Slobodana Miloševića. Nisam znao te noći da je ambasador što je doneo 50 miliona dolara insistirao da bude živ uhapšen, jer nije bio siguran da će biti živ. Onda su mi rekli da su dodatnih 60 miliona dali za njega. Porasla cena Judinih srebrenjaka. Čoveka su ubili u Hagu. Nisu ga ubili iz pištolja, nisu ga ubili otrovom, ubili su ga iscrpljivanjem.

Znate li vi kako to izgleda tamo? On je imao sobu u kojoj se spavao i jednu sobu preko puta u kojoj je držao dokumenta. Od prašine i svega onoga, oni ti daju jedno milion stranica ne bi li se iscrpeo. Poslednji ga je video Pavle Bulatović, moj dobar drug, Bog da mu dušu prosti. Rekao mu je ja ne mogu više da izdržim, premoren sam, idi razgovaraj sa mojim advokatima, ja ću da spavam i više se nije probudio. To je ono što ja vama hoću da kažem.

Naneta je sramota Srbiji. Niko nije svog predsednika izdao, predao ili prodao, još gore, to nikada nije bilo. Pa i Amerikanci, ja sam branio u Hagu tada, i otišao sam gore i svi su mi rekli – kako ste mogli da date predsednika? Pogledajte austrijski primer. Jesmo li mi dokazali da je Kurt Valdhajm bio na Kozari kao poručnik i on je bio predsednik Austrije, pa niko mu nije sudio, niko ga nije poslao negde. Sačekali su lepo da prođe četiri godine, pa da se skloni.

Izvinite, predsedniče, ali mnogo je besa u meni.

Gospođo potpredsednice, koleginice i kolege, uvaženi ministri sa saradnicima, želim da prvo možda i zloupotrebim vašu pažnju na dva minuta.

Rođen sam u Bitolju, to je Makedonija i tamo sam 50 godina na letovanju, možda i 60. Upoznao sam mnoge ljude, mnogo sam ih branio u Skoplju, ne postoji nijedan čovek koji mi se nije javio telefonom da se zahvali nama za 8.000 vakcina, nisu znali za još ovih osam. Znate šta na šta treba svi da budemo ponosni, barem ja, tu vakcinu zovu Vučićeva vakcina. Toliko sam hteo da vam uzmem od pažnje, jer verujte mi to je mnogo važno. Postoje Bugari koji su pričali tamo – šta vam Srbi daju, ne daju vam ništa, mi ćemo da vam damo. Od Bugara nisu dobili ništa. Prenosim vam ono što narod kaže, intelektualci i drugi.

Dakle, ogromna zahvalnost narodu Srbije, znači, Vladi i predsedniku što su to dobili. To je nešto na šta moramo da budemo ponosni. Kažem i na to da se zove vakcina, Vučićeva vakcina.

Što se samog predmeta tiče, ovo o čemu sam hteo da govorim, vi morate da znate da ja obično imam primedbe na zakon. Imao sam primedbe i na jedan i na ovaj drugi za koji ćemo glasati u četvrtak, a na ovaj sporazum nemam primedbe, zaista nemam.

Ovaj Sporazum koji govori o granicama i o svemu tome, on je onako napravljen kako treba da bude napravljen, ali razumite, gospodine Vuline, strah nas koji smo matori, i kolege odavde. Mi smo prošli DOS. Ja sam prošao Džefrija Najsa koji je šetao kroz Beograd kao Gestapo. Pokušao je da upadne u moju kancelariju, izbacio sam ga naravno napolje. Poslao policajca i rekao – napolje.

Zašto se mi plašimo svega ovoga? Jeste ograničen suverenitet, jeste da imamo da on ako izvrši krivično delo u okviru posla neće biti krivično gonjen, neće ni platiti naknadu štete, ali moramo da nešto drugo znamo – da je stvar našeg ponosa, našeg čoveka. Hoćemo li mi njima dozvoliti tako nešto da urade ili ćemo znati, za razliku od DOS-a, da smo mi domaćini u svojoj kući i da on nije glavni, važniji od nas.

Ponovo ću da pričam o Makedoniji. Jedan iz NATO je ubio u saobraćajci, mrtav pijana, ministra makedonske Vlade i njegovu ženu. Otišao je kući, spakovao kofer i otišao. Ima razlike u ovom Sporazumu, u onome šta uradi u okviru posla i šta će da uradi van toga. To van toga, ako pijan nekoga zgazi i ubije ili prebije, on će odgovarati samo u okviru posla.

Sada zato to stvara nama muku, jer vi pročitate da je njemu zabranjeno da upotrebljava torturu, da muči, da bije, sve ono što Hrvati rade, hrvatska policija, da ne smemo…

A, onda, kad to sve pročitaš, onda pročitaš da on neće biti krivično gonjen, da neće platiti naknadu štete nego Srbija i onda se pitaš da li je to ograničenje suvereniteta. Na jedan način jeste. Ali, ako mi pazimo i ne dozvolimo da nam se ponašaju kao slonovi u staklarskoj radnji, zato što je on iz NATO ili ne znam odakle je došao.

Da vas podsetim samo. U Rambujeu smo mi potpisali Sporazum sa Kontakt grupom i onda je došao jedan Hil i doneo u dva sata ujutru našoj delegaciji da treba da dozvolimo da NATO pakt divlja po Srbiji, da koriste naše resurse, da hapse naše ljude, znači Miloševića prvo, itd.

To je onaj strah, gospodine Vulin, koji mi imamo, i muftija i ovaj ovde i svi mi. Ubi nas godina proizvodnje, gospodine Vulin. To je suština.

Hvala lepo.

Pitanja koja želim da postavim odnose se na ministra pravde.

Ne samo poslanici SPS, valjda smo svi ovde zainteresovani za nezavisno, ali zato i efikasno pravosuđe.

Dva pitanja koje imam jesu u vezi sa Vladom.

Vlada Srbije je predala nama da rešimo pitanja u Ustavu, promena odredbi koje bi dovele do nezavisnog pravosuđa. Pošto sam i advokat pored toga što sam poslanik, smatramo da je potrebno da gospođa ministar koja je dala izjavu da će se o tome konsultovati sa tužiocima i sudijama, da doda tome i advokate, jer advokati traže da se u Ustavu definitivno raspravi da je advokatura kao deo pravosuđa nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom. Na taj način mi postajemo deo gde i treba da budemo, Poglavlje 23, a ne kao usluga na tržištu, kao što je izgleda govorio Siniša Mali.

Ono drugo što želim da kažem jeste pitanje efikasnosti pravosuđa. Nama jeste potrebno nezavisno pravosuđe, ali nama je potrebno i efikasno. Mi smo svesni da su mnogo opterećeni sudovi pogotovo u krivičnim postupcima. Zato smo predlagali i predlažem i ja sad da se izmeni Zakon o krivičnom postupku i pitanje koje postavljam gospođi ministarki pravde – da li ima nameru da u toku zasedanja ove Skupštine iznese pred nas izmene Zakona o krivičnom postupku koje će ubrzati pravosuđe, barem u krivičnom postupku, tako da na primer mi imamo potvrđivanje optužnice i to se radi formalno. Tužilac preda optužnicu, ovi potvrde i onda šta se dešava? Drže se nepotrebna suđenja i onda se ta suđenja praćena sa dosta halabuke u medijima završavaju sa oslobađajućim presudama. Onda svi mi plaćamo tom čoveku naknadu štete.

U Hrvatskoj postoji jedno pravilo i na zapadu. Kada se podnese optužnica treba da se održi rasprava o ročištu na kome će biti tužilac, odbrana i sudija i tada kada se iznesu argumenti za i protiv i utvrdi se da je dovoljno dokaza dao tužilac, onda sud snosi odgovornost za dalje. Ovako, to se formalno radi i mi imamo mnogo oslobađajućih presuda, previše. Upravo zbog brzopletosti tužilaštva i policije.

Druga stvar koja isto može da ubrza to je da se naredi da se sva krivična suđenja tonski prate, jer to ubrzava neverovatno. Umesto da se unosi u zapisnik, pa onda imaju strane primedbe na zapisnik, pa šta je rekao, pa kako je rekao, onako kako radi Specijalni sud, tako treba da se radi i u svim ili barem ozbiljnijim predmetima, gde je kazna iznad pet ili deset godina.

Treća stvar koju ja pokušavam valjda 30 godina da ubedim ljude, to je da UKP-e, Uprava kriminalističke policije ne treba da bude u MUP-u, nego da treba da bude kod tužilaštva ili u Ministarstvu pravde, jer neće biti korespodencije između policajaca i tužilaštva, da se sprovede tužilačka istraga do kraja, da tužilac pribavlja u razgovoru sa policajcima kojima kaže ovamo i onako, uradite ovo, uradite ono, jer on ima odgovornost. To je nešto što je ključno pitanje da se mi mrdnemo od ovog svega što se dešava i da svaki sudija tri puta brže će raditi ako ova dva predloga prva budu usvojeni. Hvala vam lepo i izvinjavam se na 24 sekunde.

Gospođo predsednice, uvažene koleginice i kolege koji predstavljaju sve narode koji žive na ovoj teritoriji Srbije, kao poslanik i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS u danu za glasanje mi ćemo podržati izbor svih ovih predloženih sudija.

Verujem Visokom savetu sudstva da je proveo sve što treba i da smo dobili predloge za ljude koji zaslužuju tu funkciju. Naravno, nadam se da više nećemo nikada za tri godine preispitivati dostojnost tih ljudi, jer to je odredba koja ne treba da postoji.

Što se tiče izbora sudija, ja se nadam da će i dalje ostati ovlašćenje ove Skupštine da prvi izbor sudija bude u Skupštini Srbije. Ne mislim da je dobro da deset ljudi kasnije odlučuju ko će biti i ko neće biti sudija. O svemu ostalom, o sastavu Visokog saveta sudstva, o promeni imena Vrhovnog kasacionog suda, jer to su babe i žabe, ne može Vrhovni i Kasacioni zajedno nikako. To su sve formalno priče koje ćemo uraditi nadam se.

Ono što je meni palo u oči i što bode oči kada pričamo o izboru sudija. Kako je moguće da u Ivanjici ne postoji niko ko je zainteresovan, nije ni dostojan da bude sudija Opštinskog suda u Ivanjici. Zamislite u vašem Valjevu dođe neko iz Beograda da vam bude sudija, jer nema interesovanja i nema zaposlenih u Valjevu koji to zaslužuju.

(Mihailo Jokić: … iz Bajine Bašte.)

To nije dobro.

Samo sam rekao to što sam rekao. To je jedna primedba koja mi je bola oči. Ja bih se zamislio i u Ministarstvu pravde, a i u vašem Visokom savetu sudstva zbog takvih pojava.

Evropska komisija je stavila primedbe na pravosuđe u Srbiji. Ja nisam došao na red kada je to bila tema dnevnog reda sednice, jer su prethodni poslanici potrošili vreme i onda neću da se vraćam nazad. Ali, jedan deo je prihvaćen i to je ponovljen predlog Vlade da se rešava o promeni Ustava.

Ono što ja želim i što mislim da govorim u ime svih advokata ovde i svih nas koji želimo dobrobit pravosuđu, da se to što pre nađe na dnevnom redu ovde, da vidimo mi da li vi iz Vlade mislite da nešto precizirate tu vašu inicijativu ili da i mi na Odboru za ustavna pitanja, gde imam čast da budem član, to sredimo i da mi uredimo promenu pravosuđa, ali samo pravosuđa, jer za to onda referendum ne mora.

Ako budemo gurali i promenu nadležnosti, onda moramo da idemo na referendum i to će mnogo da traje. Kako kažu Rimljani - Ad calendas Graecas. To neće nikad biti završeno, u svakom slučaju ne u vreme zasedanja ove Skupštine. Zato bi želeo da što pre to pitanje rešimo, jer i od toga će zavisiti koja će biti ovlašćenja Skupštine i šta ćemo mi da radimo u budućnosti u vezi pravosuđa.

Podsećam vas, u 18. veku, 1740. i neke godine, Monteskje je napisao deo De l'esprit des loix, to znači u prevodu - duh zakona. U njemu je predložio promenu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i odmah su počele priče. Kod zakonodavne imamo fer izbore, kod Vlade da li su ministarstva dovoljno brojna, nisu, jesu, da li treba da imaju ovo ili ono. Ali, kod pravosuđa jedino što je bilo bitno do sada da li je pravosuđe nezavisno.

Ja se zalažem za nezavisno pravosuđe, ali ne može da bude ni na nebu, ni na zemlji. Svi mi od nekoga zavisimo, mi od birača, Vlada od nas. Pravosuđe mora da zavisi, bar kod prvog izbora, od ove Skupštine.

Želim da vas napomenem i građanima koji slušaju, sve manje nas sluša, ali svejedno, daj da iskoristimo to što u ovoj sali više nemamo nadgornjavanja sa opozicijom oko nekih stvari koje nisu bitne. Mi možemo da uredimo pravosuđe potpuno kako treba, da napravimo pravosuđe dostojno nas, jer nećemo imati opstrukciju od raznoraznih izjava i raznoraznih ideja o ministarstvima za nepotrebna dela itd.

Očekivao sam da pred ovom Skupštinom, očekujući da imamo Kosovo koje je jedna priča, jedno pitanje sam postavio, odgovor mi je bio po Nušiću. On ima to u autobiografiji, kad pitate kako se neko zove, on ti odgovori - moja tetka svira violinu. Ja sam tražio da se formira nešto za Kosovo i da se prati rad suda u Hagu. Odgovorili su mi nešto što nisam ni pitao.

Nadam se da će ovde da vrca od delovanja Ministarstva pravde. Zakon o krivičnom postupku, koji je nedorečen i ima neki sudija za prethodni postupak koji je bio neki istražni sudija, pa sad ima neku nadležnost kod pritvora, pa nešto odlučuje o zakonima, o dokazima, ovamo ili onamo. Znači, to je živ klan - nedoklan.

Da li mi treba da vidimo, da li UKP, Uprava kriminalističke policije treba da bude u MUP-u ili treba da bude u Tužilaštvu ili bar u Ministarstvu pravde, da bi radila svoj posao, a MUP-u je dovoljno uniformisana policija. To je sve da bi se efikasno radilo, da bismo birali prave sudije, jer te sudije moraju da budu zainteresovane, da budu tamo, da konkurišu deset na jedan, a ne da uvozimo iz drugog grada u Ivanjicu, zato što tamo nema zainteresovanih.

Ministarstvo pravosuđa ima šansu koju nikad neće imati, da iskoristi ovaj parlament, da očisti zakone, da razjasni određene stvari.

Ja ću vam kao advokat samo nabrojati, da ne bih iskoristio više od pola vremena, da se Valjevac ne ljuti da trošim vreme. Hajde da vidimo problem određivanja i držanja u pritvoru bez osnova tamo gde prerasta u mere represije. To je stalno tako. Imate javnost, uhapsite čoveka. Zašto ga uhapse? Produžava se pritvor da niko ne zna zašto. Kaže - to javnost traži. Pa nije vox populi, vox dei. To je samo priča, na latinskom, nije glas javnosti glas Boga.

Mi moramo da budemo stručni. Jedan DNK se vadi danas mesecima. To je pitanje sati. Umesto toga sati su meseci.

Prisustvo branioca – gde je prisustvo branioca kad se izdaje potvrda o oduzetim predmetima? Tamo možete da upišete šta god hoćete ako branioca nema. Kako je to moguće da branilac nema uvid u predmet pre davanja iskaza okrivljenog, a to tužilac ima?

Pogledajte predmete u drugom stepenu. Ja vam govorim primedbe moje kancelarije, 14 advokata ima tamo. Svako je napisao po jednu primedbu i ja vam ih nabrajam. U drugom stepenu katastra predmeti se po žalbi rešavaju dve do tri godine. Gde je kadar u centrima za socijalni rad? Gde su psiholozi? Gde su pedagozi? Svega toga nema ili nema u dovoljnom broju. Na kraju, preopterećenost beogradskih sudova je nenormalna i zato se dešava da su razmaci između suđenja dva puta godišnje i onda neko odloži i gotovo. Neću više da vam zadržavam pažnju.

Želim da kažem nešto veoma važno. Ili ćemo mi ovde urediti pravosuđe ili ni jedna Skupština ga nikad neće urediti, jer sad imamo tu mogućnost da pričamo o pravosuđu, da ne pričamo o ovome i onome i da ga rešimo. I Zakon o krivičnom postupku i Krivični zakon da vidimo da li treba od 15 do 20 godina izricati, 16,17, 18, ne samo 20, pa 40, pa doživotna robija. Sve to moramo da vidimo i kada se jednom to uradi onda da stanemo iza toga i da imamo uređen pravni sistem u kome će i sudija biti dobro plaćen da ne bi bio korumpiran, jer u vreme ove promašene, to je najlepša reč koju mogu da kažem, reforme pravosuđa pod DOS-om, jer ipak ti ljudi odlaze polako u penziju i sada ostaje na nama da izaberemo mlade ljudi i ljude koji nisu opterećeni time, ali da ih platimo kako treba i da budu apolitični. Hvala vam lepo. Ja sam, eto, uštedeo osam minuta, Valjevac, smanjio sam.

Gospodine predsedniče, drage koleginice i kolege, i juče sam rekao da smo mi predstavnici naroda. Zašto sam to rekao? Uglavnom je objasnio kolega Đukanović. U ime poslaničke grupe SPS mi ćemo glasati za sve ovo što ste predložili. Nije bilo potrebno da nam čitate, jer smo to dobili u materijalima, ali ono što je dobro, što se ja nadam da ćemo usvojiti, mere Vlade Srbije za promene Ustava, i da će ovo biti poslednji put, da mi biramo vas i predsednike sudova, i Državno veće tužilaštva, „mutatis mutandis“, kad kažem za sudije odnosi se i na njih.

Slažem se sa kolegom Đukanovićem u skoro svemu što je izgovorio, jer on je i advokat pored toga, nas ima dosta advokata ovde, u SPS dvoje, ali mnogo više ovde.

Zašto vam ovo sad govorim? Hoću još nešto da kažem. Mi smo dobili predlog Vlade o kome ćemo verovatno diskutovati sigurno, ne znam kad, u kome se u pravosuđu traže izvesne izmene. Pozdravljam izmene, npr. da ne bude Vrhovni kasacioni sud, jer ne znam zašto ste to stavili, jer to su babe i žabe, kasacija i Vrhovni sud nije isto. Ne znam kako se vi niste pobunili zbog toga. Ali, dobro, to je vaš problem.

Nadam se dalje, da će sudije ovako i onako suditi, ovo i ono. Jedino što je kolega Đukanović govorio, jedino što nas zanima to je da se izbori za sudije, prvi izbor za sudije bude ovde.

Zašto da bude ovde? Zato sam ja i rekao, da smo mi predstavnici naroda, nas kontroliše nas, narod nas je izabrao, vas nije. Mi biramo vladu, mi možemo da oborimo vladu sutra ako ne valja.

Kako vi to mislite? Kako je to nalazište Venecijanske komisije koje uopšte ne mogu da razumem najbolje, da vas 10 birate sudije, radite o njima? Niste vi nezavisni, niste vi Bog, samo Bog ne mora nikoga da pita. U različitim vlastima, nije sudska vlast od Boga data. Ona je isto jedna od vrsta vlasti i neko ih mora kontrolisati.

Sada, veliko je pitanje, da se ne ponavlja ovo isto, što danas glasamo. Prvi put sam ja u parlamentu, ima ih koji su dugo. Vi ste nama pročitali imena koja smo dobili u materijalu, niste morali, dobili smo biografije, zato se nadam da više neću nikad morati da glasam za predsednike sudova, jer vi treba da ih izaberete, ne mi. Kažem „mutatis mutandis“, za koleginicu tužioca.

Takođe, slažem se da ne treba jednom izabranog sudiju za tri godine ponovo da proveravamo, i to je mešanje u nezavisnost pravosuđa. Ali, nas je 250 i nas 250 bolje valjda zna od vas 10 ko treba da bude sudija u ovoj zemlji.

Znate, kolega Đukanović je zaboravio, imali smo mi jednu reformu pravosuđa pod demokratama, koja naravno, nije uspela. Mi smo govorili, kaže naš narod – put u pakao je popločan dobrim namerama, ali nisu bile ni dobre namere. Čišćeni su sudovi, od nekoga ovako, onako. Jedna grupa je odgovarala, trošila po tri minuta, i manje od tri minuta za jednog sudiju, da ga izbaci ili unapredi. Ali, znate gde su posledice toga? Te sudije ostaju do penzije, jer vi ste stalni, niko ne može da vas pomeri, i to treba da bude tako, i da vas ne premeštaju i sl. Sve se slažem.

Sada, kako da to uradimo. Reći ću vam advokatsko iskustvo, naši članovi su bili, opet se lažem, da iz izvršne vlasti nikog ne treba da bude u Vrhovnom savetu sudstva, i isto se slažem, ako to smatrate da treba, da ne treba niko iz Skupštine, ali prvi izbor, ne. Zašto? Kako smo mi reagovali?

Naši predsednici komore su bili članovi Vrhovnog saveta sudstva, uvek pod tim i Tužilaštvo, smatram i jedno i drugo, kao ime i prezime. Inače, zajedno primate plate na istom mestu i to je mešanje koje nije dobro, ne treba u istoj zgradi da budete. Na tome sam radio dok sam bio predsednik Komore, ali nažalost, desio se raspad Jugoslavije, da ne budete zajedno nigde i da čekate vi tužioci isto na red kao i vi advokati, a ne da uđemo mi u sudnicu, a vi sedite već sa predsednikom. Vi niste na jednoj strani, a mi na drugoj, advokati, ali to je priča za neku drugu priču.

Hteo sam da kažem kako smo mi to rešavali. Kada su nam predlagali nekoga za sudiju, mi smo zvali Advokatsku komoru odakle je taj sudija, i tražili smo da se advokati izjasne, da li taj sudija treba da napreduje ili ne treba, da li je dobar ili nije i onda smo tako reagovali. Drugo je pitanje bilo naše pravo da pojedine iz vaših redova i onih redova iz Tužilaštva ne primimo u komoru, jer su bile sudije i tužioci koji su se prema nama ponašali gore nego prema optuženima. Bio je jedan tužilac za ratne zločine koga nismo hteli da čujemo da … jer su ulazili iz nevladinih organizacija kod njega, on je bio najsrećniji što je Bramerc rekao za njega da je najbolji čovek i najbolji tužilac. Nama ne treba takav u advokaturi.

Znate šta je bitno? Ako biste vi izuzeli i to, ja ovo lobiram više poslanicima nego bilo kome, jer se nadam da će razum zavladati i prevladati, da mi biramo sudije, pa ovako, mi imamo više partija, neka svako pita svoj odbor o kom čoveku se radi, a ne da ja čitam imena i nemam pojma ko su ti ljudi.

Ja verujem, apsolutno verujem, nije štos, verujem vama da su to najbolji ljudi, zašto ne bih verovao, ali bih voleo da znamo nešto o tome, a ne da mi čitate običnu biografiju. To je neki „modus operandi“.

Recimo, pominju predsednika Francuske. Predsednik Francuske Republike postavlja sudije, ali kako? Tako što dobije imena i onda se da ukaz kojim se postavljaju sudije i on se u to ne meša uopšte.

Ne mislim ja da je ova Skupština predsednik Republike i da mi treba ukazom da postavljamo sudije, nego razumom, moramo da znamo o kojim ljudima se radi. Jer, ako ne zna, ta greška je neoprostiva, traje do penzije. Znači, izabraćemo čoveka sa 30 godina a onda 35 godina ćemo morati da ga trpimo, a on će ko zna kakve greške da napravi.

Pravosuđe je posle zdravstva najvažnije. Apsolutno se slažem, treći put pominjem Đukanovića, da smo oborili vrednost pravosuđa. E, daj da ga promenimo, hajde da uradimo nešto.

Evropska komisija nam zamera da nemamo opoziciju. Ako nemamo, hajde da to pretvorimo u prednost. Mi radimo i subotom i nedeljom. Donećemo sve te propise, uradićemo sve što treba i onda neka Vlada vidi šta će da uradi sa tim.

Zato je ta linija dobra, da mi predstavljamo narod, poslanici su predstavnici naroda i zato se donosi presuda u ime naroda. Zamislite ako tih 10 ljudi budu takvu vlast imali, da li će sudije da donose presudu u ime Vrhovnog saveta sudstva, jer više nemaju nikakve veze sa narodom. Kakve veze imaju narod i oni, kad ih mi ne biramo?

Da vam skratim muke da me slušate, ja ostajem pri tome, jer nema potrebe da pominjem ono što je Đuka rekao. Apsolutno to prihvatam. Đuka, imaš ti problema oko toga što si rekao, ali hajde da podelimo zajedno taj problem, jer zajedno isto mislimo. Hvala vam lepo i izvinite, još jednom.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege, predstavnici naroda, govorim vam zbog toga što ću sutra govoriti, da vas podsetim da narod preko nas bira sudije, a ne da se sami biraju.

Prevashodno želim da se zahvalim vama i vašem timu, jer ste dobro napisali. Toliko dobro, da niko živ ne može da glasa protiv, ni SPS, ni ja, kome je najteže. Sada ću vam reći i zašto.

Ovo o čemu ću ja govoriti može da se podvede pod naslov – Nužda zakon menja. Mi moramo da to uradimo, jer je takva situacija u kojoj se nalazimo. Ali, dozvolite mi da neko ko ne poznaje tu materiju, vi znate, ja sam krivičar, ali da vas pitam - da nisu možda opet rokovi prekratki? To je predlog za razmišljanje. Da li mi možda imamo problem sa rokovima? Jer, ako nam je krajnji cilj platni razredi, ne znam da li je to dovoljno do 1. januara 2022. godine?

Dalje treba imati u vidu da mi nismo završili sa epidemijom i pandemijom. Šta znate koliko će ova nesreća da traje? Eto, to je jedino što mogu da vam kažem, a da se ne naljutite, nadam se.

Ono o čemu ja hoću da govorim, u toku kampanje za Socijalističku partiju Srbije u kojoj sam aktivno učestvovao pitali su me i novinari i ljudi za šta ću da se zalažem pred ovom Skupštinom, a ja sam odgovarao da ću se zalagati za srednju klasu, da je srednja klasa postojala u vreme Jugoslavije i naglo je nema.

Podsećam vas da ste svi potomci ljudi koji su živeli od plate, ali ne samo živeli od plate, išli su na letovanje, koristili su prevoz K-15, za porodični popust, imali su letovalište. Gde je to? Kriminalna privatizacija je to uništila, raspad Jugoslavije. To je ono za šta želim da se borim i zato sam vam rekao da je meni najteže da ovo prihvatim, jer ovo direktno pogađa srednju klasu, a ona se zove na francuskom „salarijes“, to su ljudi koji žive od plate. Moj tast, je recimo, išao od svoje plate sa ženom i četvoro dece na letovanje. Da vidim ko to može da uradi sada.

Zato je važno da ovi zakoni budu što pre doneti, ali opet kažem, ne može ništa na brzinu da se uradi.

Ja se pitam da li možemo uopšte da donesemo platne razrede pri ovakvoj situaciji?

Znate, najveća primedba je, ako govorimo o istom poslu, o istim platama, 100 evra u Beogradu i 100 evra u Babušnici nije isto i to treba predvideti. Znate, kod nas ljudi idu za sve da kupe, plaćaju kirije koje su 10 puta veće nego u malim mestima. To su sve stvari za razmišljanje kako se to može uklopiti.

Ja nekako sa mojim neznanjem, stvarno ga priznajem, jer sam kažem, krivičar, razmišljam kako se to može uklopiti, da li su nama platni razredi možda kao ulazak u Evropu, jednog dana, a možda i pre. Kako će to da izgleda?

Ove sve izmene su odlaganje odlaganje rešenja. To pogađa tu srednju klasu. Ja zato i želim da govorim i kada god budem govorio govoriću o toj srednjoj klasi za koju me hvata nostalgija, lamentiram nad njom na neki način, ali ne Jugoslaviju. To je bilo pa prošlo. Hajde to u Srbiji da napravimo.

Znate, osnovne škole su imale odmarališta. Znam slučajno, „Vladislav Ribnikar“ je imao na Zlatiboru. Mrka je organizovao za profesore i učitelje te škole. Bio je za železnice, da se prevezu džabe i da budu u tim odmaralištima. Gde su ta odmarališta sada? Zato ja ovo govorim, što moramo to što pre da vratimo tu srednju klasu, jer vi potičete svi odatle.

Ja sam sin advokata, ali mi je deda bio trgovac, sitan trgovac, naravno, ali lepše bi bilo da kažem da je veliki, ali nije. Prema tome, to je ključ cele priče.

Da ja završim brzo, jer ne želim da davim nikoga. To je ono za razmišljanje, da nisu rokovi kratki, imajući u vidu epidemiju, a da li ćemo stići do tih platnih razreda, daj Bože. U vašim godinama, ministarko, siguran sam, ali da li ću ja to da doživim, ne znam.

Hvala vam lepo i izvinite ako sam vas davio.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, predstavnici naroda koji živi u Srbiji, oba pitanja koja želim da postavim predsedniku Skupštine i mom predsedniku stranke, u duhu svega onoga što mi u Socijalističkoj partiji Srbije i radimo, a to je pitanje da li ćete vi kao predsednik Skupštine dati inicijativu da poslanici svakog meseca ili u dva meseca imaju obaveznu tačku dnevnog reda koja bi se odnosila na našu južnu provinciju?

Nema smisla da Savet bezbednosti UN ima to kao stalnu temu, vi ste kao ministar inostranih poslova bili tamo, protestvovali što se smanjio broj sednica, a mi u Skupštini Srbije kao da nas se ta pokrajina ne tiče, nemamo stalno prisustvo.

Želim da vas podsetim da se na Kosovu i Metohiji dešavaju razne stvari, koje su nama bitne. Počelo je suđenje navodnim ubicama Olivera Ivanovića. Da li to treba mi da saznajemo sa televizije? Ja hoću da znam šta se sa tim suđenjem dešava.

Mi imamo Odbor za Kosovo, koje bi moglo svakog meseca, ili na dva meseca, kako hoćete, da nama daje izveštaj, usmeni ili pismeni, o stanju u Pokrajini.

Takođe, svedoci ste da su uhapšeni i sprovedeni u Hag šest pripadnika UČK. Mislim da je potrebno da mi znamo kakav je oblik saradnje sa tužilaštvom, šta mi radimo u vezi toga? To je neophodno potrebno, gospodo i dame, da bismo pogledali ljude u oči, da mi nismo zaboravili južnu pokrajinu.

Drugo pitanje je upućeno isto vama, predsedniče, kao i predsednici Vlade. Naš šef poslaničke grupe, Đorđe, je postavljao pitanje kada je bila Vlada u četvrtak, ali taj odgovor za nas nije zadovoljavajući. Mi nismo čuli misli li Vlada da formira neko telo koje će brinuti o toku suđenja o svedocima i žrtvama?

Znate, reći ću vam nešto. Ne volim o sebi da govorim, ali ja sam od 1996. godine do 2014. godine sedeo u tom ad hok Tribunalu, vaš sekretar je bio svedok. To je antisrpski sud i strašno je bilo kroz šta smo prošli, naročito oni koje smo branili. Prvo Hrvatska, Bosna, pa onda mi, pa Kosovo. Znate, to je antisrpstvo, da su protiv nas, na to smo navikli, ali ono protiv čega protestvujem i na šta ne želim da se naviknem nikada to je da nam rođena zemlja ne pomaže. Svi hrvatski branioci su plaćani od Hrvatske. Haradinaj, Limaj i ostali su plaćeni ne znam od koga. Mi smo radili za novac od Tribunala i, ponavljam, nikakve pomoći nismo imali do dolaska ove vlasti. Prvi koji nam je pomogao ste bili vi, kao ministar unutrašnjih poslova i Ljajić. Da nije bilo Ljajića, ja dokumenta nikada ne bih dobio.

Dobijali smo dokumenta od tužilaštva, jer našu državu, naročito pod DOS-om, nije interesovalo šta se sa nama tamo dešava. Davali su dokumenta kamionima, u kesama iz robnih kuća, koja su nas kasnije teretila, a mi nismo mogli da dobijemo.

Znate, užasno je kada uđete u Haški tribunal pa prvo desno vidite kancelariju Nataše Kandić koja prolazi kroz Tribunal kao kroz svoj stan. Isti status je imala i kod našeg tužioca za ratne zločine. A gde smo mi u tome?

Ne žalim se. Nisam čovek koji je ikad kukao…

Izvinjavam se, završavam samo jednom rečenicom. Ne želim da se to, da se to ne desi i ovom prilikom, da nam ginu svedoci i da nemamo podršku države. Hvala.