Gospodine predsedniče, koleginice i kolege poslanici, zbog ozbiljnosti teme o kojoj hoću da govorim ja ću pročitati ono što sam napisao zajedno sa kolegom Zoranom Živanovićem, jednim od advokata koji su se prijavili da u Hagu zastupaju srpske žrtve.

Ove godine, 7. maja Specijalno veće za Kosovo u Hagu odredila su dva zastupnika za dve grupe žrtava, jednog u predmetu Hašima Tačija, gde je pored mnogih zločina obuhvaćeno i kidnapovanje ljudi od kojih su mnogi završili kao žrtve trgovine organima i drugog u predmetu Mustafe Seljemija.

Lični podaci žrtava nisu poznati i ne treba da budu poznati, ali je sigurno da je među njima najveći broj državljana Republike Srbije srpske nacionalnosti.

Veliki broj advokata iz Republike Srbije sa višegodišnjim iskustvom i u radu međunarodnih krivičnih sudova i domaćeg pravosuđa primljen je na listu kosovskog suda.

Uz dužno poštovanje izabranih zastupnika mislim da bi Republika Srbija trebalo da ispita razloge zbog kojih je ovaj sud uskratio mogućnost našim građanima žrtvama da ih u tom za njih visokorizičnom postupku zastupaju advokati sa kojima ne mogu da razgovaraju na svom jeziku, bez tumača.

Po pravilniku ovog suda zastupnici se dodeljuju po obavljenim konsultacija sa žrtvama koje učestvuju u postupku, pri čemu se uzimaju u obzir njihovi stavovi i interesi.

Izražavam sumnju da je stav srpskih žrtava u predmetima Seljimi i Tači bio da žele profesorku Pujes i advokata Losa kao svoje zastupnike, jer mislim da za njih nikada do tada nisu ni čuli. Verujem ili da nisu ni pitani ili da ih je neko anoniman kome su ove žrtve bile poznate i dostupne ubedio da će oni najbolje štititi njihove interese.

Nizak kredibilitet kosovskog suda je očigledno izražen njegovim preseljenjem iz Prištine u Hag, postavljanjem na sudske i tužilačke funkcije isključivo međunarodnih sudija i tužilaca.

Postavljanje zastupnika žrtava koji sa njima ne mogu da komuniciraju na istom jeziku bez prisustva trećih lica, prevodilaca, nametanjem nepoznatih ljudi čija stručnost je neupitna, ali sa kojima ne mogu na svom jeziku da uspostave i običnu komunikaciju, ne doprinosi kredibilitetu tog suda, barem u Srbiji. Zato predlažem da nadležni organi Republike Srbije na to ukažu specijalnim većima za Kosovo i da na adekvatan način prate dalji rad ovih veća, posebno vodeći računa o zaštiti državljana Republike Srbije srpske nacionalnosti koji se u tim postupcima javljaju kao žrtve i svedoci.

Podsećam vas da sam već jedanput predložio i nisam naišao na dobar odgovor Vlade da neko mora da prati to, to što se dešava. Da ja nisam reagovao u petak, reagovao bih ja kada sam bio kod patrijarha u petak i pokazali su portal Kosovo onlajn.

Drugo, mnogo je važno ko će biti punomoćnik zato što advokat koji je branilac može da vrši uvid u spise. Isto i punomoćnik oštećenih može da vrši uvid u spise tužilaštva i da utiče na to koji će dokaz kada biti izveden. Ovako, mi smo lišeni ljudi tamo. Niti posmatramo suđenje, niti naši ljudi zastupaju naše ljude.

To je ono što ja hoću da vam postavim Vladi kao pitanje. Misli li bilo šta da uradi u vezi toga? Ja ću kasnije kao ovlašćeni predstavnik grupe SPS-a da pročitam još detaljnije.

Sada se samo zahvaljujem Zoranu Živanoviću što mi je pomogao ovo da uradim, naročito ovaj deo koji ću kasnije da pročitam.

Hvala vam lepo. Nadam se da svi, naročito pravnici i advokati odavde, moraju da razumeju da naše žrtve i svedoci vapaju za pravdom. Teško nama ako ih ostavimo. Znate, jedini advokati koje sud plaća smo bili sudski advokati. Hrvati su plaćali svoje, muslimani su plaćali svoje, Šiptari su plaćali svoje. Haradinaj je platio 15 miliona dolara i dobio svedoke, naravno. Mi moramo da se uzmemo u pamet.

Hvala vam lepo. Isteklo mi je vreme.

Pitanja koja želim da postavim odnose se na ministra pravde.

Ne samo poslanici SPS, valjda smo svi ovde zainteresovani za nezavisno, ali zato i efikasno pravosuđe.

Dva pitanja koje imam jesu u vezi sa Vladom.

Vlada Srbije je predala nama da rešimo pitanja u Ustavu, promena odredbi koje bi dovele do nezavisnog pravosuđa. Pošto sam i advokat pored toga što sam poslanik, smatramo da je potrebno da gospođa ministar koja je dala izjavu da će se o tome konsultovati sa tužiocima i sudijama, da doda tome i advokate, jer advokati traže da se u Ustavu definitivno raspravi da je advokatura kao deo pravosuđa nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom. Na taj način mi postajemo deo gde i treba da budemo, Poglavlje 23, a ne kao usluga na tržištu, kao što je izgleda govorio Siniša Mali.

Ono drugo što želim da kažem jeste pitanje efikasnosti pravosuđa. Nama jeste potrebno nezavisno pravosuđe, ali nama je potrebno i efikasno. Mi smo svesni da su mnogo opterećeni sudovi pogotovo u krivičnim postupcima. Zato smo predlagali i predlažem i ja sad da se izmeni Zakon o krivičnom postupku i pitanje koje postavljam gospođi ministarki pravde – da li ima nameru da u toku zasedanja ove Skupštine iznese pred nas izmene Zakona o krivičnom postupku koje će ubrzati pravosuđe, barem u krivičnom postupku, tako da na primer mi imamo potvrđivanje optužnice i to se radi formalno. Tužilac preda optužnicu, ovi potvrde i onda šta se dešava? Drže se nepotrebna suđenja i onda se ta suđenja praćena sa dosta halabuke u medijima završavaju sa oslobađajućim presudama. Onda svi mi plaćamo tom čoveku naknadu štete.

U Hrvatskoj postoji jedno pravilo i na zapadu. Kada se podnese optužnica treba da se održi rasprava o ročištu na kome će biti tužilac, odbrana i sudija i tada kada se iznesu argumenti za i protiv i utvrdi se da je dovoljno dokaza dao tužilac, onda sud snosi odgovornost za dalje. Ovako, to se formalno radi i mi imamo mnogo oslobađajućih presuda, previše. Upravo zbog brzopletosti tužilaštva i policije.

Druga stvar koja isto može da ubrza to je da se naredi da se sva krivična suđenja tonski prate, jer to ubrzava neverovatno. Umesto da se unosi u zapisnik, pa onda imaju strane primedbe na zapisnik, pa šta je rekao, pa kako je rekao, onako kako radi Specijalni sud, tako treba da se radi i u svim ili barem ozbiljnijim predmetima, gde je kazna iznad pet ili deset godina.

Treća stvar koju ja pokušavam valjda 30 godina da ubedim ljude, to je da UKP-e, Uprava kriminalističke policije ne treba da bude u MUP-u, nego da treba da bude kod tužilaštva ili u Ministarstvu pravde, jer neće biti korespodencije između policajaca i tužilaštva, da se sprovede tužilačka istraga do kraja, da tužilac pribavlja u razgovoru sa policajcima kojima kaže ovamo i onako, uradite ovo, uradite ono, jer on ima odgovornost. To je nešto što je ključno pitanje da se mi mrdnemo od ovog svega što se dešava i da svaki sudija tri puta brže će raditi ako ova dva predloga prva budu usvojeni. Hvala vam lepo i izvinjavam se na 24 sekunde.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, predstavnici naroda koji živi u Srbiji, oba pitanja koja želim da postavim predsedniku Skupštine i mom predsedniku stranke, u duhu svega onoga što mi u Socijalističkoj partiji Srbije i radimo, a to je pitanje da li ćete vi kao predsednik Skupštine dati inicijativu da poslanici svakog meseca ili u dva meseca imaju obaveznu tačku dnevnog reda koja bi se odnosila na našu južnu provinciju?

Nema smisla da Savet bezbednosti UN ima to kao stalnu temu, vi ste kao ministar inostranih poslova bili tamo, protestvovali što se smanjio broj sednica, a mi u Skupštini Srbije kao da nas se ta pokrajina ne tiče, nemamo stalno prisustvo.

Želim da vas podsetim da se na Kosovu i Metohiji dešavaju razne stvari, koje su nama bitne. Počelo je suđenje navodnim ubicama Olivera Ivanovića. Da li to treba mi da saznajemo sa televizije? Ja hoću da znam šta se sa tim suđenjem dešava.

Mi imamo Odbor za Kosovo, koje bi moglo svakog meseca, ili na dva meseca, kako hoćete, da nama daje izveštaj, usmeni ili pismeni, o stanju u Pokrajini.

Takođe, svedoci ste da su uhapšeni i sprovedeni u Hag šest pripadnika UČK. Mislim da je potrebno da mi znamo kakav je oblik saradnje sa tužilaštvom, šta mi radimo u vezi toga? To je neophodno potrebno, gospodo i dame, da bismo pogledali ljude u oči, da mi nismo zaboravili južnu pokrajinu.

Drugo pitanje je upućeno isto vama, predsedniče, kao i predsednici Vlade. Naš šef poslaničke grupe, Đorđe, je postavljao pitanje kada je bila Vlada u četvrtak, ali taj odgovor za nas nije zadovoljavajući. Mi nismo čuli misli li Vlada da formira neko telo koje će brinuti o toku suđenja o svedocima i žrtvama?

Znate, reći ću vam nešto. Ne volim o sebi da govorim, ali ja sam od 1996. godine do 2014. godine sedeo u tom ad hok Tribunalu, vaš sekretar je bio svedok. To je antisrpski sud i strašno je bilo kroz šta smo prošli, naročito oni koje smo branili. Prvo Hrvatska, Bosna, pa onda mi, pa Kosovo. Znate, to je antisrpstvo, da su protiv nas, na to smo navikli, ali ono protiv čega protestvujem i na šta ne želim da se naviknem nikada to je da nam rođena zemlja ne pomaže. Svi hrvatski branioci su plaćani od Hrvatske. Haradinaj, Limaj i ostali su plaćeni ne znam od koga. Mi smo radili za novac od Tribunala i, ponavljam, nikakve pomoći nismo imali do dolaska ove vlasti. Prvi koji nam je pomogao ste bili vi, kao ministar unutrašnjih poslova i Ljajić. Da nije bilo Ljajića, ja dokumenta nikada ne bih dobio.

Dobijali smo dokumenta od tužilaštva, jer našu državu, naročito pod DOS-om, nije interesovalo šta se sa nama tamo dešava. Davali su dokumenta kamionima, u kesama iz robnih kuća, koja su nas kasnije teretila, a mi nismo mogli da dobijemo.

Znate, užasno je kada uđete u Haški tribunal pa prvo desno vidite kancelariju Nataše Kandić koja prolazi kroz Tribunal kao kroz svoj stan. Isti status je imala i kod našeg tužioca za ratne zločine. A gde smo mi u tome?

Ne žalim se. Nisam čovek koji je ikad kukao…