Hvala, predsednice.

Svi ideali ovog sveta ne vrede suzu jednog deteta, kako reče Dostojevski.

Ja ću danas pričati o suzama dva deteta, jednog dečaka od osam godina i devojčice od tri godine i o suzama njihovih roditelja, kojima je država evo punih sedam meseci na pravdi Boga oduzeli decu.

Ne, ne radi se o državi Srbiji, radi se o državi Austriji, o gradu Beču, o jednoj njihovoj socijalnoj radnici i njenom iživljavanju nad jednom uglednom, dobrostojećom porodicom, posvećenim roditeljima koji su imali samo jednu želju, da što više pruže svojoj deci.

Ni ta deca ni ti roditelji nisu ničim zaslužili da budu izloženi neviđenoj patnji u zadnjih sedam meseci.

Sada verovatno se pitate zašto potežem pitanje jedne porodice u Austriji, u Beču ovde u srpskom parlamentu. Više je razloga. Prvi je taj jer se radi o porodici u kojoj su deca i majka državljani Republike Srbije. Imaju dvojno državljanstvo, a otac je državljanin Republike Austrije, inače je rođen u Srbiji, stalno je u Srbiji, koji je mnogo toga uradio za unapređenja odnosa između Austrije i Srbije i zato je nagrađivan kako u Austriji, tako i u Srbiji.

1/2 GD/IR

Drugi razlog je taj što tu porodicu jako dobro lično poznajem. Poznajem roditelje, poznajem decu i mom profesorskom oku ne bi promakla bilo kakva anomalija u ponašanju roditelja. Ne bi mi promaklo bilo kakvo ponašanje i izgled dece koje bi ukazivalo na nasilje nad decom, zanemarivanje ili bilo šta slično.

Naprotiv, moglo se videti, roditelje potpuno posvećene svojoj deci, požrtvovanu majku, oca, uspešnog poslovnog čoveka koji je činio sve da stvori najbolje moguće uslove za odrastanje svoje dece i mogao sam videti srećnu decu.

Iako ih poznajem i često sam u kontaktu sa ocem, evo punih sedam meseci roditelji su skrivali od mene tu svoju situaciju, sve se nadajući da se radi o kobnoj grešci države Austrije i grada Beča i da će pravnim, legalnim putem vratiti decu u svoj dom.

Nažalost, kome god su se obratili u Beču, nailazili su na uzmicanje, nezainteresovanost, nedostatak volje nadležnih gradskih i pokrajinskih vlasti da se slučaj oduzete dece preispita i utvrdi stvarne činjenice.

Naišli su na konstantno iživljavanje, čak otvorenu netrpeljivost i mržnju socijalne radnice koja je donela odluku da otme decu roditeljima.

Sve se desilo tako što je dečak, napravivši nestašluk u osnovnoj školi, a ljut na roditelje što su ga kaznili, oduzimanjem mobilnog telefona, verovatno želeći da opravda svoje ponašanje, na krajnje sugestivno pitanje direktorke, odgovorio na način koji je impliciran u samom pitanje. Na pitanje – tebe sigurno otac tuče i maltretira kući, dečak je odgovori sa – da.

Poznato je da sugestivna pitanja jesu tako formulisana da sugerišu, impliciraju određeni odgovor, usmeravajući osobu koja odgovara ka onome što ispitivač želi da čuje. U slučaju osmogodišnjeg dečaka reklo bi se klasična manipulacija.

Direktorka zove socijalnu radnicu. Socijalna radnica odvodi dečaka u smeštaj sa drugom decom, takođe oduzetom od roditelja i tu nije kraj. Otimaju iz majčinog naručja i odvode sestru od tri godine, proglašavaju dete detetom koje je zanemareno, zapušteno sve zato što je devojčica mršave građe.

Nisu vredela ni priznanja dečaka da je sve izmislio. Nisu vredele, niti vrede suze dece koja traže da se vrate kući. Nisu vredele ni molbe, ni vapaj roditelja. Socijalna radnica je rekla da je ona ta koja odlučuje i da će videti da li će im vratiti decu za dve, tri godine i da li će uopšte to učiniti do njihove osamnaeste godine.

Prošlog petka, pošto je, naime, majci dopušteno petkom pola sata kontakta sa decom, dečak je rekao da su mu govorili da ovih dana će ići iz tog smeštaja u drugu kuću, a posle u treću, tačnije u hraniteljsku porodicu i da se više neće vratiti kod roditelja.

Ponavljam još jednom, radi se o dobrostojećoj porodici. Radi se ocu veoma uspešnom privredniku u Beču.

Roditelji su se na kraju obratili i državi Srbije, tačnije Generalnom sekretarijatu predsednika Republike Srbije, koji je u najkraćem mogućem roku prosledio predstavku roditelja Vladi Republike Srbije na postupanje.

Na molbu roditelja neću ovde javno izneti lične podatke i imena, ali ću reći da je predmet, koji je upućen Kabinetu Vlade Republike Srbije, zaveden pod brojem 07-3380/2025 od 11. decembra 2025. godine.

Roditelji su veoma zahvalni na promptnom reagovanju Generalnog sekretarijata predsednika Vlade Republike Srbije, ali su me zamolili da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i njenom predsedniku gospodinu Macutu, nadležnim

1/3 GD/IR

resornim ministarstvima: za rad i socijalna pitanja, gospođi Milici Đurđević Stamenkovski, Ministarstvu za brigu o porodici, gospođi Jeleni Žarić Kovačević, Ministarstvu inostranih poslova, gospodinu Marku Đuriću – koje su nadležnosti tih ministarstava u zaštiti prava naših građana koji su na privremenom radu u inostranstvu i koje će procedure i postupke preduzeti kako bi prava naših državljana na privremenom radu u Austriji bila zaštićena.

2/1 TĐ/MJ 10.15 – 10.25

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovom prilikom ću postaviti pitanje vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac. Gospođo Dolovac, postavljam vam pitanje da li ćete i kada ćete podneti ostavku na mesto Vrhovno javnog tužioca i zašto nećete?

Na prošloj sednici Narodne skupštine Republike Srbije tražio sam vašu ostavku. Događaj i u tužilaštvu nakon te sednice, samo su potvrdili da sam bio u pravu. Vašim činjenjem i ne činjenjem došlo je do svojevrsne blokade i opstrukcije rada Visokog saveta tužilaštva zbog koje je došlo i do poništavanja konkursa za popunjavanje tužilačkih mesta.

Tužilaštva su suočena sa nedostatkom kadrova, koji će u narednom periodu biti još veći, jer će dobar broj tužilaca otići u penziju. Time ste doveli u nezavidan položaj tužilaštva širom Srbije i onemogućili funkcionisanje ove važne pravosudne grane.

Svojim činjenjem i ne činjenjem ste bukvalno podelili tužilaštva na vaša i nezavisna i samostalna. Imamo situaciju da po istim predmetima imamo potpuno različita postupanja tužilaštva. Svojim činjenjem i ne činjenjem doveli ste građane Srbije u poziciju da vam više niko ne veruje i da su građani Srbije skeptični po pitanju mogućnosti da dođu do pravde i istine.

Nije li vas makar malo sramota što ste Srbiju i njene građane i tužilaštvo, kao važan sektor naše države i društva, doveli u takvu situaciju? Osećate li makar malo odgovornosti za to ili se kod vas jedino računa vaša fotelja vrhovnog javnog tužioca?

Neću ni da pomislim da je razlog druge prirode i da ste vi jednostavno u poziciji da ne odlučujete o sebi samoj, odnosno da vam neko drugi nalaže da ostanete na poziciji na kojoj ste.

Vi ste svojim činjenjem i ne činjenjem doveli čitavo društvo, državu Srbiju i njene građane u stanje opšteg nepoverenja u rad tužilačke, pravosudne grane. Doveli ste u pitanje poverenje javnosti u Tužilaštvo i time naneli ozbiljnu štetu ugledu javno-tužilačke funkcije, što je po članu 103. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu dovoljan razlog za prestanak vršenja javno-tužilačke dužnosti.

Povredili ste i član 51. Zakona o javnom tužilaštvu, gde u stavu 2. stoji da je nosilac javno-tužilačke funkcije dužan da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje u nepristrasnost u svom radu.

Krivi ste za nepostupanje u slučajevima izazivanja panike, kao što je u slučaju izmišljenog zvučnog topa, izmišljene smrti pretučenog momka u Valjevu koji uopšte i nije postojao kao takav, izmišljenog seksualnog uznemiravanja studentkinje i izmišljotine da je policija pretukla studentkinju Poljoprivrednog fakulteta. Ako to nisu krivična dela izazivanje panike, onda ne znam šta su.

Povredili ste član 53. Zakona o javnom tužilaštvu, koji nalaže javnost u radu javnog tužioca i nosioca javno-tužilačke funkcije. Vas nigde nema. Sve vreme vršenja svoje dužnosti vrhovnog tužioca vi ste ignorisali svoju zakonsku obavezu vezano za javnost u svom radu. Svojom netransparentnošću, izazvali ste podozrenja i sumnju u pravedno postupanje pravosudne grane na čijem ste čelu.

Nema čoveka u ovoj sali koji vam više veruje. Vi polažete račune Narodnoj skupštini, eto jednog razloga da podnesete ostavku. Prekršili ste i član 54. Zakona o javnom tužilaštvu, jer ste tolerisali političko delovanje pojedinih tužilaca, čak i otvoreno anti-državno ponašanje, ako niste imali dovoljno autoriteta ili možda niste imali dovoljno volje, a možda ste se i slagali sa političkim stavovima dotičnih tužilaca.

Član 107. Zakona o javnom tužilaštvu u stavu 1. kaže da odluka o prestanku javno-tužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca donosi Narodna skupština, a na predlog Visokog saveta tužilaštva posle sprovedenog postupka u kojem se utvrđuje razlog za prestanak javno-tužilačke funkcije i vrhovnog javnog tužioca.

Imamo Narodnu skupštinu, imamo razloge za vaše razrešenje, ali ste vi, kako smo videli, upravo iz tih razloga paralizovali rad Visokog saveta tužilaštva. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja u vezi problema sa kojim se suočavaju Dom zdravlja i Opšta bolnica u Jagodini, ali ne samo ove jagodinske zdravstvene ustanove, već i druge zdravstvene ustanove u Srbiji.

Naime, već dugi niz godina postoji, kako bih rekao, neka vrsta neusaglašenosti između Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po pitanju kadrovske obezbeđenosti zdravstvenih ustanova. Kadrovskim planovima koje donosi Ministarstvo zdravlja utvrđuje se ukupan broj zaposlenih po kadrovskoj strukturi koja se priznaje zdravstvenoj ustanovi. To praktično znači da će se tom priznatom broju radnika obezbediti radni odnos na neodređeno vreme i plate koje se finansiraju iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Međutim, prijavljivanje i ugovaranje zaposlenih kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je sasvim druga priča. Osnovi problem zdravstvenih ustanova je nesklad i razlika između broja priznatih radnika po kadrovskom planu i broja radnika koje finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje, tzv. ugovorenih radnika.

Kao razlog zbog koga je nemoguće zaposliti onoliko radnika koliko je utvrđeno kadrovskim planom navode se normativi koje je dao Institut za javno zdravlje „Batut“. I to bi bilo logično i to bi bilo dobro i ispravno ukoliko bi se zahtevom tražilo zapošljavanje preko broja utvrđenog kadrovskim planom. Međutim, nemogućnost zapošljavanja radnika u okvirima kadrovskog plana predstavlja problem zdravstvenim ustanovama i stanovište zdravstvenih ustanova jeste da kadrovski plan mora biti ispoštovan od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

S druge strane, i ti postojeći normativi su, kako bih rekao, jako niski i diskutabilni, u smislu da se do njih dolazi na osnovu broja stanovnika, a pritom se ne uzimaju u obzir, na primer, raseljena i izbegla lica kojih u Jagodini ima nekoliko hiljada. I ta lica, ti ljudi, žive u Jagodini i leče se i u Domu zdravlja i u Opštoj bolnici u Jagodini. Jednostavno, ta lica nisu obuhvaćena.

Što se tiče Opšte bolnice u Jagodini, u toku epidemije kovida-19 zaposleno je ukupno 37 lica, medicinskih sestara, tehničara, zbog povećanog obima posla na određeno vreme. Smatramo da je potrebno hitno rešiti pravni status ovih zaposlenih, jer oni na određeno vreme rade duže od dve godine, a ugovaraju se na svaka tri meseca. Opšta bolnica u Jagodini ima devet neugovorenih radnika, koji zbog blokade računa ne primaju platu. U Domu zdravlja u Jagodini 87 zaposlenih pre neki dan je ugovoreno do 31. avgusta. Moje osnovno pitanje je – da li će i kada biti ugovoreni radnici po strukturi do broja koji je utvrđen kadrovskim planom?

Inače, u Opštoj bolnici u Jagodini neophodno je zaposliti još 10 čistačica. Naime, od broja 43, taj broj je spao na 29 i pritom je starosna i zdravstvena struktura jako nepovoljna. U Opštoj bolnici se takođe pojavio, nažalost, iznenada jedan veliki problem, a to je da je u jednom kratkom vremenskom periodu ostala bez četiri anesteziologa, a u naredne dve godine još dva anesteziologa će otići u penziju. Tako da je potrebno zaposliti nove lekare, uputiti ih na specijalizaciju, a u međuvremenu omogućiti pomoć drugih zdravstvenih ustanova Opštoj bolnici u Jagodini. U tom smislu, potrebna je i neophodna pomoć i Ministarstva zdravlja i ovom prilikom apelujem na Ministarstvo da pomogne u rešavanju ovih problema. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS želi ovom prilikom da zatraži informaciju o nadležnim državnim organima o sledećem.

Naime, 7. decembra 2014. godine u Policijskoj stanici Vračar napravljena je službena beleška po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, po prijavi da je Dragan Đilas izvršio nasilje u porodici.

Naime, u toj službenoj belešci stoji da je Dragan Đilas 6. decembra oko 18.00 časova došao u stan Ive Đilas i njene porodice, da je napao Ivu Đilas, da je udario tasta, odnosno oca Ive Đilas, svog bivšeg tasta, da mu je naneo teške telesne povrede i da je pretio svojoj supruzi Ivi Đilas da će joj odrubiti glavu.

Po odlasku sa mesta na kome je vršio porodično nasilje i nasilje nad bivšom suprugom, Dragan Đilas je silazeći niz stepenice rekao nekom – pozovi policiju. To nam daje pravo da sumnjamo da je Dragan Đilas tim pozivom želeo da uz pomoć svog političkog i uz pomoć svog ekonomskog uticaja izvrši pritisak na nadležne državne organe i institucije.

Obzirom da je danas 2021. godina, tražimo informaciju da li se nešto po ovoj službenoj belešci radilo i preduzelo, ako nije, zašto nije, i tražimo da u tom slučaju, ako nije, da nadležni organi preduzmu sve zakonom dozvoljene i potrebne radnje.

Naime, radi se o predsedniku Stranke slobode i pravde, čoveku koji je osmislio lično, što preko svog radnika Marinike Tepić, i posejao više laži po Srbiji, nego što su poljoprivrednici posejali žita u poslednjih 10 godina. Oni za farmu kokošaka kažu da je mesto na kome se proizvodi droga. Oni blate funkcionere ove države, direktore javnih preduzeća, lokalne funkcionere, ali im to nije dosta i ništa im nije sveto. Oni nastavljaju u svom maniru da blate predsednika Republike, blate članove njegove porodice, smišljaju najgnusnije laži protiv dece predsednika Republike, a pri tome ne daju ni jedan dokaz i svoje laži plasiraju po medijima kao jednu krajnju istinu, baš kao i u slučaju Drana Markovića Palme.

Kao predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas misli da je sloboda da lažeš koliko hoćeš i šta hoćeš i da pri tom ne odgovaraš. On slobodu vidi kao slobodu da tuče, da preti, ucenjuje, upada i razbija institucije, a da za to ne odgovara. On pravdu vidi tako što su pravda njegove laži. Te laži uzima kao činjenice kojima on podiže optužnicu i po kojima on presuđuje i da nikome pri tom ne da za pravo da se brani. To je Đilasova sloboda i to je Đilasova pravda

E, pa neće moći, neće moći. Pravda je jedino u institucijama države Srbije, a nije ni u Draganu Đilasu, ni u Stranci slobode i pravde, ni u jednoj drugoj političkoj stranci. Tome jednom za svagda moramo stati na put i zbog toga tražimo od organa da reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u slučaju gde imamo žrtve, gde imamo svedoka, gde imamo počinioca, odnosno krivca, a to je Dragan Đilas. Pravda za Đilasovu ženu i tasta. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe JS želim da zatražim sledeću informaciju.

Naime, Dragan Marković Palma je danas dao sledeće kratko saopštenje.

„Tebe Dragane Đilase i tvoje izvođače najprljavijih i najpodmuklijih radova, što su me lažno napadali pozivam da idemo na poligraf. Poligraf nije materijalni dokaz za sud, ali poligraf je detektor laži. Đilase, ja sam tebe tužio i tvoje izvođače prljavih radova, kriminalce, lažove i prevarante, a ne ti mene. Tako da ja čekam kada će da započnu sudski procesi, a vi sve vreme lažete u medijima kako sam ja nešto uradio što nisam.

Zato te zovem siledžijo Đilase da idemo na poligraf sledeće nedelje, zarad javnosti i građana Srbije da saznaju da li je to što ste vi sve vreme lagali o meni tačno. Ti si Đilase napravio šemu kako da politički profitiraš na najprizemniji način, pa si pokrenuo svoje kriminalce, lažove i prevarante.

Siguran budi siledžijo Đilase da nećeg politički profitirati, jer tebi je mesto u zatvoru, a ne meni. Ti si tukao suprugu i tasta, sa teškim telesnim povredama i ispred dece i rekao da ćeš da odrubiš sebi glavu.

Treba tužilaštvo i sudstvo da se bavi i time kako si zaradio te tolike pare i da građani Srbije saznaju. Siledžijo, pošto nećeš ti i tvoji izvođači prljavih radova na TV, pa si odbio da imamo duel i na tvojoj televiziji, evo Đilase pozivam te da idemo sutra na poligraf.“

Informacija koju tražim jeste da li su i dokle su stigli organi u istraživanju navoda koje smo svi mi ovde narodni poslanici već mesecima iznosili, ali ne samo narodni poslanici, već i javnost i građani Srbije, da li i dokle su nadležni organi istražili informacije o enormno stečenom bogatstvu Dragana Đilasa i o novcu koji je iznesen na račune raznih egzotičnih destinacija?

Drugo pitanje je da li je pokrenuta istraga u slučaju službene beleške iz decembra 2014. godine u kojoj Iva Đilas bivša supruga Dragana Đilasa je okrivila Dragana Đilasa da je tukao nju i njenog oca, naneo im teške telesne povrede i pretio bivšoj supruzi da će joj odrubiti glavu. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je osamdesetih i devedesetih godina Holding industrija kablova - Jagodina bila jedan od zamajaca privrednog razvoja ne samo Jagodine i ne samo Pomoravlja, već jedan od najznačajnijih privrednih subjekata u Srbiji.

Krajem osamdesetih godina, početkom devedesetih u Holding industriji kablova radilo je skoro 10.000 radnika. Naravno, zbog svih dešavanja u našoj zemlji i okruženju, holding industrija kablova je zapala u ekonomske probleme i danas u industriji kablova radi nekoliko stotina radnika.

Mi kao poslanička grupa JS obratili su nam se radnici, odnosno udruženje radnika akcionara Holding industrije kablova – Jagodina, koja broji 2.500 članova i to udruženje je pokušavalo zadnjih godina i obraćalo se raznim institucijama od Privrednog suda u Kragujevcu, preko Ministarstva privrede, do Vlade Republike Srbije, kako bi našli put za ostvarenje prava stečenih iz radnog odnosa, radeći u Holding industriji kablova „Kablovi“ u Jagodini.

Tako da ću kao narodni poslanik iz Jagodine, prosto, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i da vidimo koji je to način, odnosno pitanje prvo je koji je organ, institucija, nadležan za sprovođenje UPPR, odnosno unapred pripremljenog plana i programa privatizacije Holding industrije kablova – Jagodine, koji je usvojen pre tri godine?

Drugo pitanje je kom organu, instituciji se radnici Holding industrije kablova – Jagodina treba da obrate u cilju zaštite svojih stečenih prava po osnovu radnog odnosa u ovom nekada veoma važnom i značajnom preduzeću?

Ovom prilikom bih samo hteo da kažem da se radi o više od 2.500 ljudi i da oni, prosto, traže odgovor koji je to put da oni ostvare svoja stečena prava. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje Ministarstvu pravde i resornoj ministarki Maji Popović.

Naime, grad Jagodina i firma „Nort karton“ d.o.o. Beograd su dana 28. marta 2013. godine zaključili ugovor o davanju u zakup 11 hektara, 72 ara i tri metra kvadratna zemljišta u industrijskoj zoni bez naknade. Obaveza „Nort kartona“ ovim ugovorom bila je da izgradi industrijski objekat za dve godine i da zaposli 150 radnika. „Nort karton“ objekat nije završio u ugovorenom roku i grad Jagodina je uputila više od 10 dopisa „Nort kartonu“ između 2015. i 2017. godine, a sa zahtevom za završetak objekta i zapošljavanje radnika.

Sve ovo o čemu pričam i ugovore i dopise mogu i lično da dostavim nadležnom Ministarstvu pravde, računajući i ugovor i sve dopise između 2015. i 2017. godine.

Zbog neispunjavanja ugovornih obaveza „Nort kartona“, grad Jagodina je dana 3. novembra 2017. godine podneo tužbu Privrednom sudu u Beogradu radi raskida ugovora o zakupu. „Nort karton“ je dana 30. januara 2018. godine podneo protivtužbu za isplatu iznosa preciziranog nakon veštačenja na 291.324.170,65 dinara i 888.781 evro, a po osnovu uloženog u započeti objekat.

Ističem činjenicu da je zemljište „Nort kartonu“ dato bez naknade, pa raskidom ugovora nema šta da mu se vraća. U ovom slučaju jedino grad Jagodina trpi štetu zbog činjenice da je predmetna lokacija zauzeta započetim, a nezavršenim objektom.

Takođe, ističem da je objekat građen isključivo za potrebe „Nort kartona“ i sva ulaganja koja je imao „Nort karton“ bila su isključivo za sopstvene potrebe, a ne za potrebe grada Jagodine. Građevinska dozvola je u međuvremenu prestala da važi, objekat je sada bespravan, ne upisan u katastru nepokretnosti i kao takav je predviđen za rušenje. Uz to zbog dugova „Nort kartona“ prema izvođačima radova, rešenjem kojim se usvaja privremena mera i „Nort kartonu“ zabranjuje da otuđi ili optereti nepokretnost u izgradnji, objekat je predmet javne prodaje kod javnog izvršitelja. U prilogu mogu dostaviti zaključak javnog izvršitelja od 16. juna 2020. godine.

Obzirom da grad Jagodina ima ovakvu situaciju u praksi, moram da vam postavim poslaničko pitanje radi razjašnjenja iste, a koje je od interesa za sve građane Jagodine, odnosno postavljam pitanje za sledeću pravnu stvar. Naime, da li u slučaju kada investitor kome je ustupljeno zemljište bez naknade za potrebe izgradnje fabrike po ugovoru zaključenom sa opštinom, odnosno gradom, a radi zapošljavanja određenog broja radnika, te ukoliko isti, odnosno investitor ne ispoštuje ugovorne odredbe i ne izgradi planiranu investiciju u ugovorenom roku, odnosno odustane od iste, opština, odnosno grad ima pravo da raskine ugovor bez naknade štete? Da li je opština, odnosno grad, nakon raskinutog ugovora i poništene građevinske dozvole zbog neispunjene obaveze investitora, odnosno odustanka od izgradnje obavezan da investitoru isplati naknadu za deo objekta koji je investitor izgradio na predmetnoj parceli koja mu je bila ustupljena?

Molim pravno tumačenje i stav Ministarstva o ovom pitanju, a sva potrebna dokumenta, ukoliko su potrebna, mogu lično dostaviti. Hvala.