ŽIVOTA STARČEVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1968. godine. Živi u Jagodini.

Po obrazovanju je diplomirani geograf.

Do 2006. godine je radio kao profesor u gimnaziji u Jagodini.

Od 2006. godine načelnik je školske uprave u Jagodini zadužen za Pomoravski okrug.

Član je predsedništva, izvršnog i glavnog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. po prvi put dobija mandat narodnog poslanika. Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Zamenik je predsednika poslaničke grupe "Jedinstvena Srbija".

Služi se engleskim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 05.12.2020, 10:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 74
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osamnaesto vanredno zasedanje , 14.02.2022.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije gospođo Jevđić, poštovani ministre Siniša Mali, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije Kovid-19, ili da prevedemo na manje pravni jezik ili jezik razumljiviji narodu, danas raspravljamo o zakonu koji će omogućiti novu isplatu pomoći mladima od 100 evra.

Mi smo više puta u ovom sazivu tokom zadnjih godinu i po dana, skoro dve godine, raspravljali o sličnim zakonima kojima smo omogućili da se pruži dodatna pomoć građanima, ali ne samo građanima, već i privrednim subjektima u Republici Srbiji usled posledica pandemije Kovida-19.

Početkom ovog meseca smo isplatili prvi put pomoć mladima od 100 evra i ta pomoć je imala jako dobar odjek u javnosti, i ne samo odjek, sve te vrste pomoći koje smo davali građanima i privredi imale su, pored dobrog odjeka, i dobar krajnji rezultat. Naime, pandemija korona virusa je dovela do ekonomske krize svetskih razmera, do pada privredne aktivnosti svih zemalja, do energetske krize, povećan je obim zaduženosti većine svetskih država i smanjen je životni standard većine stanovnika naše planete. Ta kriza se nastavlja i dalje jer pandemija nije okončana i možemo samo da se nadamo da će ta pandemija trajati što kraće, odnosno da će se ubrzo okončati.

Gde je Srbija, gde smo mi u svemu tome prethodne dve godine? Pa eto, ovo što sam maločas rekao, borili smo se. Zahvaljujući nekim merama štednje i fiskalne konsolidacije u ranijem periodu mi smo uspeli da sačuvamo našu kasu i da naša srpska kasa izdrži sve pritiske koje sa sobom nosi pandemija korona virusa.

Mi smo uspeli pre svega da očuvamo proizvodne kapacitete, da očuvamo radna mesta, da održimo nivo zaduženosti države ispod nivoa Mastrihta, uspeli smo da sačuvamo i privredni rast. Da podsetim samo da je u 2021. godini taj privredni rast bio 7,5%. Uspeli smo da povećamo iznos minimalne zarade na 300 evra, a da nam prosečna zarada u Republici Srbiji iznosi negde oko 600 evra. Uspeli smo da povećamo i penzije po švajcarskoj formuli i da pružimo adekvatnu pomoć privredi i građanima. Uspeli smo da i u vreme energetske krize sačuvamo energetsku stabilnost naše države i da nivo nezaposlenosti u Srbiji bude ispod nivoa nezaposlenosti pre pandemije korona virusa.

Uz sve to, ostali smo i lider u direktnim stranim investicijama, jer smo u 2021. godini imali direktne strane investicije u iznosu od čak 3,9 milijardi. Naravno, to smo uspeli, između ostalog, i sprovođenjem tri paketa državne pomoći koji su bili u iznosu skoro nešto manje od devet milijardi, paketa koji je pored privrede obuhvatao sve kategorije stanovništva – i zaposlene, i nezaposlene, i penzionere, i radnike i u zdravstvu i prosveti, i starima i evo mladima danas po drugi put donosimo takav zakon da se obezbedi ta novčana pomoć od 100 evra.

To je dobro, i nama iz Jedinstvene Srbije je to posebno značajno jer su za Jedinstvenu Srbiju mladi zaista zakon. To nije neka politička parola i floskula, već mi to pokazujemo svuda gde nam je narod ukazao poverenje i na delu.

Da su mladi za Jedinstvenu Srbiju zakon govore i tradicionalna putovanja mladih u Beč, grad Jagodina organizuje za studente koji studiraju na fakultetima u Jagodini i mladim jagodincima koji studiraju na drugim fakultetima širom Srbije, na univerzitetu u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.

To radimo kako bi naši studenti videli kako se živi i studira u jednom gradu koji je više puta proglašavan za najbolje mesto za život u svetu, ali vodimo ih i da bi videli da tamo posle recimo, 22.00 časova radnim danima nema nikoga na ulicama, osim možda ponekog turiste, jer se tamo radi, samim tim rano leže, i odmara. Da vide da Univerzitet u Beču jeste dobar Univerzitet, ali da mogu da se vrate i da kažu da i naši univerziteti nisu ništa slabiji.

Dragan Marković Palma je više puta naglasio da naša želja jeste da naši mladi odu da vide svet, da se vrate i da žive i rade u našoj zemlji. To je politika za koju se zalažemo, koju sprovodimo i koju podržavamo.

Briga za mlade je i što svake godine već godinama unazad učenike četvrtog i osmog razreda osnovne škole i učenike završnog razreda srednje škole svake godine vodimo besplatno o trošku grada Jagodine na more. Često kada sretnemo i pitamo te mlade ljude koliko puta su bili na moru oni kažu – pa, tri puta. U četvrtom, osmom i na kraju srednje škole. To je upravo tada kada su išli u organizaciji grada Jagodine.

Briga za mlade je i to što imamo najnižu cenu vrtića u Srbiji. Briga za mlade je to što od 2004. godine, vodimo upornu i temeljnu pronatalitetnu politiku zbog čega svake godine se u gradu Jagodina upiše po jedno odeljenje đaka prvaka više.

Briga za mlade je i to što smo uveli besplatan gradski prevoz, prvo za učenike i najmlađe i kasnije za penzionere, a evo, već godinama unazad za sve stanovnike, za sve građane grada Jagodine.

Briga za mlade je i to što od kako JS zadnjih 17 godina vodi grad Jagodinu, oktobarsku nagradu grada Jagodine dobijaju najbolji učenici osnovnih i srednjih škola u našem gradu. To je po pravilu neki prvi novac koji su oni zaradili u svom znoju i svom trudu.

Briga za mlade je i to što grad Jagodina finansira sve sportske klubove, kao u gradu, tako i u selima. Briga za mlade je to što svako selo ima i mali sportski teren, i veliki teren, izgradili smo iz za sve, ali pre svega za mlade.

Briga za mlade i to što grad Jagodina finansira sva kulturno-umetnička društva i svako selo ima kulturno-umetničko društvo.

Finansiramo i održavamo zbog svih, ali najviše zbog mladih, jer samo na taj način možemo da naša sela održimo, da ih učinimo vitalnim i da im obezbedimo budućnost, jer bez mladih nema ni budućnosti tih sela.

Briga za mlade jesu i ovih 100 evra, koje država daje mladima i to po drugi put. U borbi za mlade moraju se uključiti svi. Mora se uključiti i država, moraju se uključiti i lokalne samouprave, mora se uključiti i kulturne, obrazovne, naučne institucije, sportske organizacije, privreda, bukvalno svi.

Borba za mlade su i nova radna mesta. Borba za mlade je i kvalitetno obrazovanje. Borba za mlade je i otvaranje naučno-tehnoloških parkova itd.

Nema alternative toj borbi za mlade ljude. Moramo, okrenuti taj proces odlaska mladih ljudi iz države. To polako zadnjih par godina uspevamo da radimo i da okrenemo taj trend iseljavanja mladih ljudi iz zemlje.

Sve češće i sve više možemo videti primere mladih ljudi koji se vraćaju iz belog sveta u svoju domovinu. Sada imamo obrnut proces da oni lekari, zdravstveni radnici, medicinski radnici koji su odlazili u Nemačku, ili već gde, počinju polako da se vraćaju.

Kada tu borbu dobijemo, a učinićemo sve da tu borbu dobijemo, možemo govoriti da je naša politika pobedila i da smo tom našom politikom anulirali sve pogubne posledice i postupke, i nebrigu za mlade, koju su pokazale generacije političara pre nas. Naročito nebrigu onih kojima su toliko usta puna mladih i Evrope, da su sve mlade oterali u tu istu Evropu.

Ti isti danas tuže državu zato što daje pomoć od 100 evra mladima. Gde ćete direktniji i gde ćete konkretniji dokaz o tome koliko im je stalo do brige za mlade? Oni na mlade generacije gledaju, prosto, kao na privremene stanovnike Srbije, koji se u Srbiji rode, koji se u Srbiji školuju, eventualno, lepe plakate za njihove političke partije, a onda izlagani, očajni, iznevereni od istih, o kojima pričamo, odlaze iz Srbije.

Mi takvu Srbiju želimo i hoćemo da menjamo, i menjamo i to, tom delu opozicije strašno smeta, zato tuže Srbiju. Imali smo primer jednog opozicionara, i imena mu se ne sećam, jer prosto, toliku podršku ima u narodu, da uputi krivičnu prijavu protiv Srbije jer dajemo pomoć od 100 evra mladim građanima Republike Srbije. Neću da trošim više reči na njih.

Želim da iskoristim priliku da pozove sve naše građane Srbije da izađu 3. aprila na izbore i da im poželim demokratske i fer izbore, da svim političkim činiocima poželim srećan početak izborne kampanje.

Jedinstvena Srbija, kao što sam i prošli put rekao na parlamentarne izbore 3. aprila izaći će u koaliciji sa svojim starim koalicionim partnerom, 14 godina traje ta naša koalicija sa SPS, od 2008. godine smo zajedno. Ta naša koalicija ima prepoznatljiv program, ima prepoznatljive ljude koji predvode Ivica Dačić i Dragan Marković Palma. Mi smo uvek radili u korist građana i države Srbije. Naša koalicija ima konkretne i realne rezultate. Zato za našu koaliciju nije upitna podrška naroda, jer imamo konkretne rezultate, imamo realnu politiku, imamo politiku očuvanja osnovnih državnih i nacionalnih interesa, politiku ekonomskog razvoja zemlje, politiku socijalne pravde, politiku brige i o mladima, i o starima, politiku brige za radnička prava, ali i politiku poboljšanja statusa poljoprivrednih proizvođača, ali i realnu zelenu politiku, a ne ekološku demagogiju, koju možemo čuti ovih dana na ulicama.

Pozivam sve građane Srbije da na sledećim izborima podrže koaliciju SPS-JS, na parlamentarnim i lokalnim izborima. Na predsedničkim izborima naša koalicija podržava aktuelnog predsednika i mi ih pozivamo da glasaju za njega.

Hvala.

Sedamnaesto vanredno zasedanje, 09.02.2022.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužioca, dame i gospodo narodni poslanici, danas vrlo verovatno po poslednji put na bilo koju temu, a svakako poslednji put na temu izbora nosioca pravosudnih funkcija, odnosno sudija, tužioca i zamenika tužioca, razgovaramo na tu temu u ovom skupštinskom sazivu, svakako.

Nakon ovoga ćemo imati još samo posle podne ovu Posebnu sednicu i verovatno će posle toga Naroda skupština, po onom planu, 15. februara biti raspuštena i raspisani novi parlamentarni izbori.

Od 3. avgusta 2020. godine, kada je konstituisan ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije, pa evo do 9. februara poslanička grupa JS, koja broji osam poslanika u ovom sazivu, imala je samo u plenumu u ovoj sali 351 izlaganje i diskusiju, bila je vrlo aktivna, ne samo u plenumima, već i u skupštinskim odborima i radnim telima. Trudili smo se, zaista da damo neki svoj doprinos kao JS, kao poslanička grupa JS radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije, zaista može da kaže da je uradio sve poslove koji su postavljeni pred Narodnu skupštinu Republike Srbije u prethodnih godinu i po dana, da nema zakona i drugih akata koje nismo doneli.

Ono što mogu da kažem je da su među tim poslovima bili neki izuzetno važni poslovi. Tu bih izneo, recimo, da je ovaj skupštinski saziv izneo čitavu proceduru ustavnih promena u domenu pravosuđa, što je jako važan posao.

Danas posle podne na Posebnoj sednici ćemo negde staviti i tačku, što se Narodne skupštine tiče i njenog učešća u toj proceduri. Naravno, u nekom sledećem sazivu biće doneti i potrebni zakoni da bi te ustavne promene u potpunosti zaživele.

Ono što je još bitno od tih važnih skupštinskih zadataka, mislim da je ovo prvi skupštinski saziv koji je doneo Kodeks o ponašanju narodnih poslanika, što je, takođe jako važno, da je ovaj skupštinski saziv izneo, pregovore međustranačke i unutar stranačke, odnosno međustranačke pregovore o izbornim uslovima, da smo doneli potpuno novo izborno zakonodavstvo. Tako da je bilo tu puno važnih poslova. Meni lično, recimo, da smo doneli dva vrlo važna identitetska zakona, kao što je Zakon o očuvanju kulturnog nasleđa svetog manastira Hilandar ili, recimo, Zakon o upotrebi ćirilice i zaštiti ćiriličnog pisma i mnoge druge.

Međutim, da se vratim na ovo što je ovaj skupštinski saziv uradio i što će danas, otprilike završiti jesu te ustavne promene. Ovo je prva zakonodavna vlast koja razvlašćuje samu sebe, da tako kažem. To pokazuje naš odnos kako prema vlasti, tako prema državi i, naravno, na prvom mestu prema institucijama i prema narodu i građanima.

Pokazali smo da su nama građani na prvom mestu i država Srbija i da je naš cilj, pre svega, zadovoljni građani i jaka i jedinstvena Srbija. To je neki cilj kome stremimo.

Evo, danas, kažem, po poslednji put, raspravljamo o izboru nosioca pravosudnih funkcija, jer po još uvek važećem Ustavu i po članu 99. Ustava Republike Srbije Narodna skupština raspravlja i bira nosioce pravosudnih funkcija. Pošto smo puno puta pričali na tu temu, ja tu ne bih ništa novo dodao od onoga što smo već rekli.

Na primer, i Volter je rekao da je najbolja ona vladavina u kojoj se čovek mora pokoravati samo zakonima. U tom smislu mi smo sudsku vlast u potpunosti izmestili, učinili je nezavisnom od izvršne i zakonodavne vlasti i Srbija će kada se ovaj proces reforme pravosuđa završi biti država sa možda i najnezavisnijim pravosuđem u Evropi i u svetu, naravno, kada i prateći zakoni budu doneti uz ove ustavne promene.

Napravili smo potpuno nezavistan pravosudni sistem, ali svaki sistem, pa i pravosudni ne čine samo pravila, odnosno norme i zakoni, već svaki sistem čine i ljudi. U tom smislu je jako važno da struka koja će ubuduće birati nosioce pravosudnih funkcija bira najbolje među sobom za nosioce tih funkcija.

Tek kada se izbori čovekoljublje javlja se pravda, rekao je Lao Ce. Šta to znači, preneto na izbor sudija, nekih budući? To znači da nosioci pravosudnih funkcija, odnosno sudije i tužioci moraju pre svega biti dobri, časni i moralni ljudi, a onda dobri poznavaoci struke, pa tek na kraju oni koji sude i tuže.

Više puta sam ovde rekao da ni jedan sistem neće valjati ako ne valjaju ljudi koji čine taj sistem. Zato ovde i skrećem pažnju onima kojima smo preneli u nadležnost dalju reformu pravosuđa da pažljivo biraju ljude, pre svega, a onda i nosioce pravosudnih funkcija.

Henri Bordo je rekao da u pravosuđu uvek postoji neka opasnost, ako to nije sam zakon, onda su to sudije i nema veće nepravde nego kada pravda zakasni, odnosno sudstvo mora biti efikasno. To je jako važno, upravo da se ne bi desila ta nepravda da pravda zakasni.

Naime, mi imamo slučaj da je, recimo, po privatnoj tužbi Dragana Markovića Palme tek nakon godinu i po dana zakazano ročište protiv onog blurovanog, skremblovanog, „svedoka“, u stvari kriminalca, Branislava Radosavljevića koji je krao automobile i za to više puta hapšen i osuđivan. Tek je nakon godinu i po dana zakazano prvo ročište. Naravno da kod tog prvog ročišta taj kriminalac, ne da se nije pojavio, nego je čak dao i neko svoje opravdanje kako ga boli zub, pa ne može da dođe na ročište.

Danas imamo situaciju da svako može da kaže svašta o svakome, s da pri tome, pravda i ako stigne stigne mnogo kasno. Mi moramo da napravimo, osim efikasnih zakona, i osim efikasnih zakonskih rešenja koje će negde u naše zakonodavstvo ponovo uneti odgovornost za izrečenu reč, moramo napraviti i efikasan pravosudni sistem kako ne bi došli do onoga što je Momčilo Nastasijević rekao, a to je – nema veće nepravde, nego kada pravda zakasni.

Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu i koji će suditi po pravu i pravdi, onaj koji je zakletvu dao i koji poštuje opšte prihvaćene vrednosti u društvu, takav sudija je bio i sada jeste i biće nezavistan u svakom pravosudnom sistemu. Oni pojedinci, kojih je, na svu sreću, malo, kojima su lični ili možda čak politički neki interesi i ciljevi važniji od struke, zakona, prava i pravde i morala, takvi pojedinci nisu bili, nisu danas, a teško da će i biti nezavisni u nekom drugom sistemu, boljem sistemu koji pokušavamo da napravimo u pravosuđu.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava, ali mi smatramo da sudska nezavisnost nije cilj sam za sebe, odnosno nije vredno za sebe i ne može biti posmatrana kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosilaca sudijske funkcije, već institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda, neophodno je da tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću, posvećenošću poslu, i kao što je Rikoferi rekao – zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi koji su pozvani da ih primenjuju.

Pomenuo sam da ćemo popodne potvrditi rezultate referenduma o ustavnim promenama i moramo reći da je referendum svojevrsni praznik demokratije. I protekli referendum koji smo organizovali je bio svojevrsni praznik demokratije i rezultati referenduma su pokazali jasnu volju građana da se ide u reformu pravosuđa.

Jedinstvena Srbija je uvek vodila realnu politiku, politiku ostvarenja konkretnih koristi za građane Srbije i nikada nije obmanjivala građane. Međutim, mogli smo videti odmah nakon referenduma, u danu referenduma i danima nakon referenduma pokušaje obmanjivanja dela građana od strane opozicije.

O tome kako su pokušali da prekrajaju volju naroda najbolje govori snimak na kome jedan opozicioni predstavnik objašnjava kako treba pre objavljivanja zvaničnih rezultata referenduma da oni, kako kažu, spinuju rezultate referenduma i onda optuže vlast za krađu na referendumu. Gde ćete konkretniji dokaz za obmanu i koliko je, u stvari, politika njihova u stvari politika manipulisanja građanima Srbije i da je to politika obmane i opsene?

To se može posmatrati kao svojevrsna pokazna vežba, kao svojevrsni trening za predstojeće parlamentarne i predsedničke i u pojedinim delovima lokalne izbore 3. aprila ove godine. Ovi koji obmanjuju ljude i kojima su usta puna slobode i pravde možemo ovih dana videti koliko im je i do slobode i do pravde.

Zaposlenici u kompaniji Dragana Đilasa i on lično slobodu posmatraju kao volju jednog čoveka, odnosno kao volju Dragana Đilasa, a pravdu zaobilaze u širokom krugu, što smo mogli videti i u slučaju porodičnog nasilja koje je svojevremeno izvršio pomenuti. Kod njih je sve suprotno od onoga što zvanično kažu ili zvanično rade. Sve je obmana ili opsena.

Jedinstvena Srbija će na sledeće parlamentarne izbore izaći u koaliciji sa svojim starim koalicionim partnerom Socijalističkom partijom Srbije. Naša koalicija traje evo već punih 14 godina, od 2008. godine i naša koalicija ima jasan i prepoznatljiv program. Mi smo uvek radili u korist građana i države Srbije. Naša koalicija ima konkretne i realne rezultate i zato za našu koaliciju nije upitna i nikada neće biti upitna podrška naroda, jer imamo i realnu politiku, politiku očuvanja osnovnih državnih i nacionalnih interesa, politiku ekonomskog razvoja zemlje, politiku socijalne pravde, politiku brige i o mladima i onima starijima i politiku poboljšanja statusa poljoprivrednih proizvođača, ali i realnu zelenu politiku, a ne ekološku demagogiju.

Da zaključim. Nema vlasti bez ljudi. Nema prosperiteta države bez pravde i dobre politike. Mi se zalažemo za Srbiju u kojoj vlada volja naroda i mi se zalažemo za Srbiju prosperiteta i pravde i u tom smislu poslanička grupa Jedinstvene Srbije će, ukoliko nijedan od kolega narodnih poslanika ne iznese primedbu na pomenute predloge nosioca pravosudnih funkcija, glasati za ove predloge.

Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici.

Danas raspravljamo o nizu sporazuma sa relevantnim evropskim finansijskim institucijama vezanim za finansijsku podršku velikim infrastrukturnim projektima, poput projekta Moravskog koridora Pojate-Preljina, poput Fruškogorskog koridora deonice Novi Sad-Ruma, takođe poput projekta koji su vezani za ekologiju, kao što je projekat izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda u gradu Beogradu, kao što su projekti upravljanja čvrstim otpadom, ali i naravno kao što su projekti važni za poljoprivredu, poput projekta za navodnjavanje južnih oboda i padina Fruške gore, odnosno severnog Srema. To su sve važni infrastrukturni objekti.

Jedinstvena Srbija smatra da razvoj infrastrukture jeste osnovni preduslov privrednog razvoja Srbije, a da privredni razvoj Srbije mora pratiti i adekvatna i odgovarajuća politika zaštite životne sredine i zato ćemo u danu za glasanje podržati sve ove sporazume.

Naime, svedoci smo snažnog privrednog rasta i razvoja Srbije u poslednjoj deceniji, čak i u vreme pandemije korona virusa. Srbija je u 2021. godini zabeležila privredni rast više od 7%. Trenutna stopa zaduženosti Republike Srbije je 51,7%, što je daleko ispod nivoa Mastrihta i po tome smo država koja je lider u regionu. Poznato je da je 10. decembra poznata rejting agencija Standard and Poor's potvrdila kreditni rejting Srbiji BB plus, sa pozitivnim izgledima. Taj kreditni rejting Srbije je izuzetno stabilan, sa tendencijom rasta. Mogu da kažem da smo na korak od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga.

Naravno, to za posledicu ima da smo u 2021. godini imali opet 3,5 milijarde direktnih stranih investicija, takođe i po tom pitanju smo lideri u regionu, a za zahvaljujući toj činjenici i činjenici da je takva situacija godinama unazad, mi smo uspeli da oborimo nezaposlenost. Da vas podsetim da je tamo 2010, 2011. godine nezaposlenost bila preko 25%, a da je danas ispod 10%, odnosno trenutno na nivou negde oko 9%.

Republika Srbija je, prema izveštaju „IBM Global Location Trends“, više godina unazad svetski lider po broju otvorenih radnih mesta, posmatrano prema broju stanovnika. Sve su to odlični ekonomski pokazatelji. Preduslov da se ovakav trend nastavi jeste snažan infrastrukturni razvoj zemlje, i to u svim njenim delovima, što je preduslov za ravnomerni regionalni razvoj, a za šta se mi u Jedinstvenoj Srbiji posebno zalažemo.

Prilikom dolaska na vlast u Jagodini 2004. godine Dragan Marković Palma je započeo ekonomski preporod, da tako kažem, Jagodine sa minus 12.000 zaposlenih. Kako minus 12.000 zaposlenih? Upravo je taj broj ljudi otpušten u periodu od 2000. do 2004. godine lošim poslovanjem u Fabrici kablova, „Moravi“, „Palasu“, pivari i drugim preduzećima i toliko ljudi je ostalo praktično bez posla. Kada je on uporno, istrajno i putujući svuda gde je čuo za nekog potencijalnog investitora na taj način doveo 12 stranih investitora, otvorio dve industrijske zone i stvorio uslove da se zaposle hiljade i hiljade ljudi, mi danas praktično u Jagodini imamo čak i problem sa radnom snagom za pojedine delatnosti i stalno otvorene oglase i konkurse za slobodna radna mesta. Od te opustošene varoši došli smo do toga da je „Fišer“, koji je peta kompanija po snazi u Nemačkoj, otvorila prošle godine jednu fabriku, a evo već će na leto da gradi i otvori drugu fabriku gde će se zaposliti još 600 mladih ljudi.

Pored svih tih, a vidimo da se i u Srbiji svuda otvaraju fabrike, mi možemo videti i mogli smo videti u prethodnih par meseci neke ljude koji kod Sava centra, kršeći i Ustav i pravo na slobodu kretanja i sve zakone, blokiraju auto-put. A koji im je najveći transparent prilikom tih protesta? Najveći transparent im je bio „Investitori, marš napolje“. Pa to znači „Fišer“ – marš napolje, „Boš“, „Mišelin“, „Simens“, „Panasonik“, „Kontinental“ – marš napolje, „Fijat Krajsler“, „Svarovski“, „Aunde“ – marš napolje.

Zar će građani Srbije glasati za takvu politiku? Naravno da neće. Neće se Srbija vraćati i neće građani Srbije dozvoliti da se Srbija vrati na one koji su prezadužili Srbiju, koji su Srbiju doveli na ivicu bankrota, koji su ostavili na desetine i desetine hiljada ljudi bez posla i egzistencije. Građani hoće Srbiju koja je perspektivna, Srbiju koja je zaposlena, ekonomski jaka, jer samo ekonomski jaka Srbija može biti i samostalna i svoja Srbija.

Zato su ovi infrastrukturni projekti jako važni, od putnog pravca auto-puta od Pojata do Preljine, tzv. Moravski koridor, koji je državni put prvog A reda i ima višestruko značajnu ulogu za razvoj Republike Srbije. Pomenuti putni pravac ima ulogu da povezuje ovaj kraj sa auto-putem E75 i sa auto-putem Beograd-Južni Jadran E763 i sa lukama u Crnoj Gori, sa lukom Bar, sa južnom Italijom itd. Taj put u dužini od 112 kilometara povezivaće velike gradove kao što su Kruševac, Kraljevo, Čačak i ostatak zapadne Srbije, čime će ta regija u kojoj živi jako veliki broj stanovnika postati investiciono i ekonomski znatno privlačnija regija.

Uz izgradnju auto-puta paralelno će se rešavati i hidrotehničko uređenje reke Zapadne Morave, koja će biti i predstavljati manju opasnost za poplave i druge prirodne nepogode.

Naravno, uz to će se raditi i digitalni koridor i taj kraj ni po čemu se neće razlikovati od bilo kog drugog kraja Srbije. I to je pravi primer ravnomernog regionalnog razvoja.

Kada je u pitanju projekat izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda i glavnih kanalizacionih vodova u gradu Beogradu, od suštinske je važnosti taj projekat za očuvanje životne sredine. Beograd je izašao na reke, izgrađen je "Beograd na vodi", taj deo grada je elitni deo Beograda i može po lepoti i funkcionalnosti konkurisati bilo kojoj drugoj svetskoj metropoli. To je dobro.

Ali, da bi bilo sve to još bolje, da bi Beograd, pored Save i Dunava, bio zaista elitni, neophodan je taj sistem za prečišćavanje otpadnih voda i ne samo ovaj projekat, već sve te slične i takve slične projekte treba raditi širom Srbije, jer su važni za očuvanje zdrave životne sredine, za čiste vode i jesu jedna realna, prava i istinska ekološka politika.

Jagodina ima odavno sistem za prečišćavanje otpadnih voda, još od 1993. godine, ali mi sada pravimo novi, savremeni sistem za prečišćavanje otpadnih voda, zajedno sa nemačkom razvojnom bankom, projekat vredan 22 miliona evra, koji podrazumeva, pored novog, savremenog sistema za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnju kanalizacionih mreža u selima Ribare, Rakitovo i Končarevo, čime se štiti bunarsko područje i samo vodovodno izvorište kraj reke Morave.

Uz put da kažem da smo i to vodovodno izvorište rekonstruisali, proširili izvorišne kapacitete, izgradili nove bunare, ali smo i uradili sve magistralne vodovode od izvorišta do grada i u gradu smo zamenili kompletan sistem cevi, izmestili smo stare azbestne cevi novim, čistijim i ekološki prihvatljivijim cevima, tako da je tu veliki posao odrađen.

Pred nama su sporazumi koji takođe podrazumevaju upravljanje čvrstim otpadom. Srbija radi na rešavanju problema divljih deponija, radi na izgradnji regionalnih deponija i to je svakako dobra i takođe realna zelena politika, politika zaštite životne sredine, a ne neka ekološka demagogija koju možemo čuti na ulicama.

Što se Jagodine tiče, ona je među prvima izgradila regionalnu deponiju "Gigoš", udaljenu desetak kilometara od Jagodine i reciklažni centar. Regionalna deponija se prostire na površini od 15,5 hektara i zapremine je oko dva miliona kubika otpada.

Rok trajanja je negde oko 20 do 25 godina, dok reciklažni centar koji zapošljava dvadesetak radnika, prerađuje negde oko 25 tona otpadnog materijala dnevno. U ovaj projekat uloženo je oko osam miliona evra.

Na ovaj način rešena je višedecenijska ekološka bomba u Jagodini, jer smo imali deponiju koja je od centra grada bila udaljena svega nekoliko stotina metara, da ne kažem najviše kilometar, i to je, još jednom kažem, prava, realna ekološka ili zelena politika, a ne ekološka demagogija koju možemo u poslednje vreme čuti, kako pokušavaju da plasiraju građanima na ulicama.

Kada je u pitanju projekat navodnjavanja Srema, to je dobar projekat i takve projekte, ministre, moramo raditi svuda u Srbiji. Jer, da budemo realni, od izgradnje sistema Dunav-Tisa-Dunav nije bilo kapitalnih projekata u navodnjavanje, a to je neophodan preduslov za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.

Za našu zemlju, koju karakterišu jako promenljivi klimatski uslovi, gde su padavine i po količini i po rasporedu vrlo promenljive i variraju iz godine u godinu, navodnjavanje je bitan činilac povećanja i stabilizacije poljoprivredne proizvodnje. Primenom navodnjavanja dobijaju se visoki proizvodni rezultati, a ekonomičnost ulaganja u irigacione sisteme ukazuje da ovoj meri u poljoprivrednoj proizvodnji treba dati prioritet. Naime, navodnjavanjem se može stabilizovati, odnosno uvećati proizvodnja hrane i postojeći razvoj stočarstva, prerađivačkih i drugih grana poljoprivrede.

Kao što znate, ministre, u sastavu sistema za navodnjavanje, grade se i drugi objekti, koji mogu direktno ili indirektno utiču pozitivno na razvoj privrede i standarda stanovništva, ali kada smo već tu kod poljoprivrede, ja bih samo jednu malu digresiju i da apelujem da država, koliko je u mogućnosti, reaguje na činjenicu, a često mi poljoprivredni proizvođači, to zadnjih dana signaliziraju, na strašno poskupljenje veštačkih đubriva, da je urea poskupela sa 2.200 dinara, na 6000 dinara za džak od 50 kilograma.

Drugo, recimo, da su voćarska đubriva 35000 na 70000 po toni, i da probamo nekako da intervenišemo na tržištu, kako bi se taj rast zaustavio i sprečio.

Da zaključim, JS, je za razliku, JS je za Srbiju koja se gradi, za Srbiju u kojoj se stvara, i ovi sporazumi su usmereni upravo na izgradnju i stvaranje jedne bolje i snažnije Srbije. Ovi sporazumi su na korist građana, i zato ćemo u danu za glasanje podržati ove sporazume. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Poštovani članovi Vlade, danas je 25. novembar, Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama. Drago mi je što su većina prisutnih članova Vlade u stvari dame. Mislim da ćemo imati dobre sagovornike za ovo što ja želim da kažem i da pitam.

Prosto, postoji jedna velika svetska akcija – 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama. Mi iz Jedinstvene Srbije, naravno, kao što sam siguran i čitava Vlada Republike Srbije, smatramo da ta borba protiv nasilja nad ženama mora da traje 365 dana u godini, odnosno treba da bude permanentna i stalna. Svedoci smo da nasilje nad ženama je prisutno i u našem društvu. Svakodnevno imamo primere, raznorazne primere u našoj štampi i medijima.

Tako da ovo pitanje mogu da postavim premijerki, ali mogu i potpredsednici Vlade, koja je ujedno i predsednica Koordinacionog tela za ravnopravnost polova, kao i ministarki Kisić, čiji je deo verovatno nadležnosti i njenog ministarstva, ali i svim ministarkama prisutnim ovde. Prosto, koji je plan Vlade u borbi protiv nasilja nad ženama?

Svedoci smo da imamo primere i ljudi koji plediraju da budu lideri jednog dela građana Republike Srbije, koji se predstavljaju kao vođe određenih političkih opcija, grupacija, koji su takođe osvedočeni nasilnici nad ženama, za koje postoji službena beleška u policijskoj stanici na Vračaru da je tukao svoju ženu, da je tukao i njenog oca pred decom. Radi se o Draganu Đilasu. To nije novo, ali smatramo da ta matrica ponašanja od strane nekog ko pledira da bude javna ličnost, ko pledira da bude bitan i uticajan u našem društvu, zaista pruža jedan loš primer i treba ga stalno isticati i ponavljati svuda i na svakom mestu i da je to takođe jedan svojevrstan vid borbe protiv nasilja nad ženama.

Naravno, moje pitanje jeste ono koje sam vam postavljao i u ranijim prilikama. Šta su uradile institucije sistema sa tim slučajem? Gde je zapelo u procesu istrage nasilja nad suprugom koje je izvršio Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, ako se tako zove njegova stranka, i gde se stalo sa tim slučajem i zašto institucije sistema ne rešavaju to?

Mi iz Jedinstvene Srbije zaista smatramo da nasilje nad ženama jeste krivično delo koje ne zastareva. Mogao je Dragan Đilas da se nagodi sa suprugom, mi tu ženu zaista razumemo, samohrana majka, ali jednostavno institucije ne mogu da se nagode sa bilo kim kada je u pitanju krivično delo, a ovo jeste krivično delo za koje postoje svedoci, za koje postoji službena beleška i za koje postoje svi mogući dokazi. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Razumem vas kao predstavnike izvršne vlasti, da ne želite da komentarišete rad institucija koje su nezavisne od izvršne vlasti, ali ja kao narodni poslanik te institucije koje su nezavisne od izvršne vlasti nekako polažu računa Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa sebi dajem za pravo da to komentarišem. Prosto, takvi slučajevi nasilja nad ženama, ne vidim reakciju tih zaštitnika građana i ostali nezavisnih institucija, koje najviše što umeju to je da potenciraju tu svoju nezavisnost od izvršne vlasti.

Zašto ovo kažem? Imali smo nedavno jednu situaciju da je inspekcija Poverenika za informacije od javnog značaja, išla u inspekcijski nadzor vinarije u kojoj, eto, slučajnoj, radi i zaposlen je sin predsednika Republike. U toj inspekciji, kasnije, istraživački novinari su otkrili da je jedan od članova te inspekcije, u stvari i član jedne opozicione stranke, i da je bila kandidat na lokalnim izborima te iste opozicione stranke.

Sada postavljam vama pitanje, da li su te nezavisne institucije nezavisne samo i isključivo od izvršne vlasti, od Narodne skupštine Srbije, od države Republike Srbije, a nisu nezavisne od opozicije i opozicionih političkih stranaka?

Prosto je čudno i simptomatično to da nezavisne institucije mešaju lične i privatne političke afinitete sa poslom koji rade. Postavljam pitanje, da li je moguće da neko ko je politički aktivista, i angažovan politički, radi u tim nezavisnim institucijama i kako se boriti protiv toga?

Drugo pitanje je ujedno i pohvala, mi smo mogli čuti od predsednika Republike juče da je napravljen novi program podsticaja za povećanje prirodnog priraštaja u Republici Srbiji. Znamo da je to jedan od najvećih problema naše zemlje i da je država rešena da se bori sa tom situacijom. Takođe, smo imali i podatak da je negde oko 53 hiljade ljudi za godinu dana manje u državi Srbiji nego što je bilo prethodne godine. Ta situacija naravno iziskuje reakciju države i raduje sama činjenica da će, kako je predsednik Republike rekao, da će se za svako prvo rođeno dete izdvajati oko 300 hiljada dinara ili nešto preko 2.500 evra, da će mladi bračni parovi imati čak i neku stimulaciju vezanu za kupovinu stanova.

Ono što je moje pitanje, jeste da li, verovatno ćete celovit program izneti narednih dana, ali da li recimo, država razmatra dodatne olakšice za trudnice i porodilje i za njihov radno-pravni status kada je u pitanju rađanje i stimulacija priraštaja. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre otprilike tri sada na svom fejsbuk profilu Marinika Tepić je postavila sledeće, citiram: „Dok čekamo privođenje Palme zbog podvođenja devojčica i žena, zašto novinari ne pitaju tužilaštvo šta radi, Dačića o blindama za dovoženje devojaka ili Vučića o druženjima u Bokeljki, umesto što prenose pomahnitalog Palmu. Tako se zatrpava ovo zlo“, kraj citata.

Dame i gospodo, da nije bolesno, ovo bi bilo smešno, a svakako je tužno. Možda je i dobro, jer je ova Đilasova seoska opajdara pokazala da jedino što zna jeste da širi podmukle laži po selu i ništa više od toga.

Postavlja se pitanje dokle ide granica bestijalnosti, bezobrazluka i pokvarenosti ove žene? Koje je to dno koje ona ne može dosegnuti? Pa, mi jedva čekamo da se oglasi tužilaštvo, da konačno stavi tačku na sve laži koje je ovo zlo izgovorilo.

Ova žena se sprda sa institucijama, sa ljudima, njihovim porodicama, sa građanima Srbije. Ne postoji niko koga ovaj Đilasov Pinokio neće provući kroz svoje blato. Pa, ona je nedavno ispred Višeg tužilaštva u Kraljevu rekla da je zadovoljna njegovim radom, a sada, pre tri sata, vidimo pita se šta rade. Ona je to isto tužilaštvo naterala da demantuje njene laži izrečene ispred zgrade samog tog tužilaštva o obećanju da će slučaj biti premešten u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Jasno nam je da je lagala, da je htela da manipuliše Tužilaštvom u Kraljevu, da mu se naruga, da izvrši politički pritisak na ovu instituciju.

Ona podiže ulogu njenoj partiji pokera, jer su joj u rukama prazne karte. Nema svedoka, nema žrtava, jer je sve izmislila. Pri tome, ona nije tužila Dragana Markovića Palmu, jer zna da bi odgovarala za lažno prijavljivanje, već je Dragan Marković Palma reagujući na gnusne laži sam otišao u Tužilaštvo i tražio da se ispita istinitost njenih laži. Palma je tužio sve te lažove Đilasove i kriminalce i tražimo da institucije postupaju po tim tužbama.

Ova žena se kockarskim igrama ne kocka samo sa Draganom Markovićem Palmom, njegovom porodicom, ne kocka se samo sa emocijama i osećanjima građana Srbije koje je žestoko uznemirila svojim lažima, ona se kocka i sa ugledom naših institucija. Ona blati predsednika države, predsednika Narodne skupštine, ona blati svakog čoveka koji nije na Đilasovom platnom spisku i svakog od njih hoće da provuče kroz to svoje blato.

Moje pitanje vama, predsednice Vlade i vama gospođo Popović, kao ministarki pravde, jeste - da li postoje elementi krivičnog dela u ovoj njenoj izjavi na Fejsbuk profilu? Da li postoje elementi krivičnog dela u njenoj lažljivoj izjavi ispred Tužilaštva u Kraljevu? I, još jednom pitam, da li će nadležne državne institucije postupati po službenoj belešci iz decembra 2014. godine po prijavi Ive Đilas da je Dragan Đilas tukao nju i njenog oca? Ovde postoje žrtve, postoje svedoci, postoji krivac i to što su se oni nagodili, ako su se nagodili, ne oslobađa Dragana Đilasa krivice za porodično nasilje.

Postavljam i pitanje da li nadležni organi istražuju otkud Đilasu računi na egzotičnim destinacijama, da li je plaćao poreze i da li će mu ispitivati poreklo enormno stečene imovine? Mi iz JS smatramo da Đilasa nasilnika i tajkuna treba uhapsiti, da ne utiče na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo nasilja u porodici i treba mu oduzeti pasoš da ne bi otišao u države sa kojima nemamo sporazum o ekstradiciji a na kojima je pohranio svoje skrivene milione. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS želi ovom prilikom da zatraži informaciju o nadležnim državnim organima o sledećem.

Naime, 7. decembra 2014. godine u Policijskoj stanici Vračar napravljena je službena beleška po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, po prijavi da je Dragan Đilas izvršio nasilje u porodici.

Naime, u toj službenoj belešci stoji da je Dragan Đilas 6. decembra oko 18.00 časova došao u stan Ive Đilas i njene porodice, da je napao Ivu Đilas, da je udario tasta, odnosno oca Ive Đilas, svog bivšeg tasta, da mu je naneo teške telesne povrede i da je pretio svojoj supruzi Ivi Đilas da će joj odrubiti glavu.

Po odlasku sa mesta na kome je vršio porodično nasilje i nasilje nad bivšom suprugom, Dragan Đilas je silazeći niz stepenice rekao nekom – pozovi policiju. To nam daje pravo da sumnjamo da je Dragan Đilas tim pozivom želeo da uz pomoć svog političkog i uz pomoć svog ekonomskog uticaja izvrši pritisak na nadležne državne organe i institucije.

Obzirom da je danas 2021. godina, tražimo informaciju da li se nešto po ovoj službenoj belešci radilo i preduzelo, ako nije, zašto nije, i tražimo da u tom slučaju, ako nije, da nadležni organi preduzmu sve zakonom dozvoljene i potrebne radnje.

Naime, radi se o predsedniku Stranke slobode i pravde, čoveku koji je osmislio lično, što preko svog radnika Marinike Tepić, i posejao više laži po Srbiji, nego što su poljoprivrednici posejali žita u poslednjih 10 godina. Oni za farmu kokošaka kažu da je mesto na kome se proizvodi droga. Oni blate funkcionere ove države, direktore javnih preduzeća, lokalne funkcionere, ali im to nije dosta i ništa im nije sveto. Oni nastavljaju u svom maniru da blate predsednika Republike, blate članove njegove porodice, smišljaju najgnusnije laži protiv dece predsednika Republike, a pri tome ne daju ni jedan dokaz i svoje laži plasiraju po medijima kao jednu krajnju istinu, baš kao i u slučaju Drana Markovića Palme.

Kao predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas misli da je sloboda da lažeš koliko hoćeš i šta hoćeš i da pri tom ne odgovaraš. On slobodu vidi kao slobodu da tuče, da preti, ucenjuje, upada i razbija institucije, a da za to ne odgovara. On pravdu vidi tako što su pravda njegove laži. Te laži uzima kao činjenice kojima on podiže optužnicu i po kojima on presuđuje i da nikome pri tom ne da za pravo da se brani. To je Đilasova sloboda i to je Đilasova pravda

E, pa neće moći, neće moći. Pravda je jedino u institucijama države Srbije, a nije ni u Draganu Đilasu, ni u Stranci slobode i pravde, ni u jednoj drugoj političkoj stranci. Tome jednom za svagda moramo stati na put i zbog toga tražimo od organa da reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u slučaju gde imamo žrtve, gde imamo svedoka, gde imamo počinioca, odnosno krivca, a to je Dragan Đilas. Pravda za Đilasovu ženu i tasta. Hvala.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe JS želim da zatražim sledeću informaciju.

Naime, Dragan Marković Palma je danas dao sledeće kratko saopštenje.

„Tebe Dragane Đilase i tvoje izvođače najprljavijih i najpodmuklijih radova, što su me lažno napadali pozivam da idemo na poligraf. Poligraf nije materijalni dokaz za sud, ali poligraf je detektor laži. Đilase, ja sam tebe tužio i tvoje izvođače prljavih radova, kriminalce, lažove i prevarante, a ne ti mene. Tako da ja čekam kada će da započnu sudski procesi, a vi sve vreme lažete u medijima kako sam ja nešto uradio što nisam.

Zato te zovem siledžijo Đilase da idemo na poligraf sledeće nedelje, zarad javnosti i građana Srbije da saznaju da li je to što ste vi sve vreme lagali o meni tačno. Ti si Đilase napravio šemu kako da politički profitiraš na najprizemniji način, pa si pokrenuo svoje kriminalce, lažove i prevarante.

Siguran budi siledžijo Đilase da nećeg politički profitirati, jer tebi je mesto u zatvoru, a ne meni. Ti si tukao suprugu i tasta, sa teškim telesnim povredama i ispred dece i rekao da ćeš da odrubiš sebi glavu.

Treba tužilaštvo i sudstvo da se bavi i time kako si zaradio te tolike pare i da građani Srbije saznaju. Siledžijo, pošto nećeš ti i tvoji izvođači prljavih radova na TV, pa si odbio da imamo duel i na tvojoj televiziji, evo Đilase pozivam te da idemo sutra na poligraf.“

Informacija koju tražim jeste da li su i dokle su stigli organi u istraživanju navoda koje smo svi mi ovde narodni poslanici već mesecima iznosili, ali ne samo narodni poslanici, već i javnost i građani Srbije, da li i dokle su nadležni organi istražili informacije o enormno stečenom bogatstvu Dragana Đilasa i o novcu koji je iznesen na račune raznih egzotičnih destinacija?

Drugo pitanje je da li je pokrenuta istraga u slučaju službene beleške iz decembra 2014. godine u kojoj Iva Đilas bivša supruga Dragana Đilasa je okrivila Dragana Đilasa da je tukao nju i njenog oca, naneo im teške telesne povrede i pretio bivšoj supruzi da će joj odrubiti glavu. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je osamdesetih i devedesetih godina Holding industrija kablova - Jagodina bila jedan od zamajaca privrednog razvoja ne samo Jagodine i ne samo Pomoravlja, već jedan od najznačajnijih privrednih subjekata u Srbiji.

Krajem osamdesetih godina, početkom devedesetih u Holding industriji kablova radilo je skoro 10.000 radnika. Naravno, zbog svih dešavanja u našoj zemlji i okruženju, holding industrija kablova je zapala u ekonomske probleme i danas u industriji kablova radi nekoliko stotina radnika.

Mi kao poslanička grupa JS obratili su nam se radnici, odnosno udruženje radnika akcionara Holding industrije kablova – Jagodina, koja broji 2.500 članova i to udruženje je pokušavalo zadnjih godina i obraćalo se raznim institucijama od Privrednog suda u Kragujevcu, preko Ministarstva privrede, do Vlade Republike Srbije, kako bi našli put za ostvarenje prava stečenih iz radnog odnosa, radeći u Holding industriji kablova „Kablovi“ u Jagodini.

Tako da ću kao narodni poslanik iz Jagodine, prosto, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i da vidimo koji je to način, odnosno pitanje prvo je koji je organ, institucija, nadležan za sprovođenje UPPR, odnosno unapred pripremljenog plana i programa privatizacije Holding industrije kablova – Jagodine, koji je usvojen pre tri godine?

Drugo pitanje je kom organu, instituciji se radnici Holding industrije kablova – Jagodina treba da obrate u cilju zaštite svojih stečenih prava po osnovu radnog odnosa u ovom nekada veoma važnom i značajnom preduzeću?

Ovom prilikom bih samo hteo da kažem da se radi o više od 2.500 ljudi i da oni, prosto, traže odgovor koji je to put da oni ostvare svoja stečena prava. Hvala.