ŽIVOTA STARČEVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1968. godine. Živi u Jagodini.

Po obrazovanju je diplomirani geograf.

Do 2006. godine je radio kao profesor u gimnaziji u Jagodini.

Od 2006. godine načelnik je školske uprave u Jagodini zadužen za Pomoravski okrug.

Član je predsedništva, izvršnog i glavnog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. po prvi put dobija mandat narodnog poslanika. Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Zamenik je predsednika poslaničke grupe "Jedinstvena Srbija".

Služi se engleskim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 05.12.2020, 10:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 54
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Uvažena predsedavajuća, potpredsednice Kovač, uvaženi potpredsednici Narodne skupštine, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije, gospođo Gojković, uvaženi ministre Popoviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, kako bi rekao naš akademik Matija Bećković – jedine neprekidne srpske karike.

U istoriji Srbija je bila porobljavana, čak i srpska crkva spaljivana, zabranjivana. Jedini srpski identitet, jedini srpski pečat koji je živeo sve vreme od svog osnivanja 1198. godine jeste manastir Hilandar.

Odmah na početku moram da kažem, u ime Jedinstvene Srbije, u ime Dragana Markovića Palme, u ime poslaničke grupe JS i u moje lično ime, da smo ponosni što danas raspravljamo o zakonu o očuvanju istorijskog i kulturnog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Ponosni smo što ćemo biti generacija poslanika koji će po prvi put usvojiti zakon kojim ćemo ispuniti zavet Svetog Save da svaka srpska glava vodi računa o srpskoj kući, o manastiru Hilandar.

Usvajanjem ovog zakona svaki građanin Srbije će voditi brigu o Svetom manastiru Hilandar, o njegovom neprocenjivom istorijskom, kulturnom, a rekao bih i duhovnom nasleđu, odnosno država Srbija će na jedan institucionalizovan način voditi računa o očuvanju i zaštiti kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Svet Gora je monaška republika. Ono što je Vatikan za rimokatolike, to je Sveta Gora za pravoslavne hrišćane, s tim što Sveta Gora je država, bez da se svi drugi uvrede, država neprestane molitve, država neprestane istine i pravde, neprestanog vapaja za jedinstvom i ljubavlju. Na jednoj takvoj značajnoj teritoriji Sveti Sava je smatrao da Srbija treba i mora imati jedan Sveti manastir, poput manastira Hilandar.

Na Svetoj Gori danas živi 2.508 stanovnika. Imamo 20 manastira, 17 grčkih, jedan ruski, Pantelejmon, jedan bugarski Zograf, i naravno naš, srpski Sveti manastir Hilandar.

Manastir Hilandar je jedan od pet manastira po značaju na Svetoj Gori. Zato svake četvrte godine predstavnik Hilandara postaje predsednik Svete Gore, prot, od grčke reči protos. Možete misliti koliki je značaj to i za srpski narod i za srpsko nasleđe i za sam manastir Hilandar.

Da li znate da na Svetoj Gori danas, osim što imamo tih 20 manastira, imamo 2.508, rekoh, stanovnika, u manastiru Hilandar imamo 50 monaha, 10 iskušenika? To je znatno više nego što je, recimo, bilo devedesetih godina kada je bilo ne više od 20 monaha.

Godišnje između 15.000 i 17.000 ljudi poseti Sveti manastir Hilandar, 15.000 do 17.000 ljudi prenoći u manastiru, dobije po dva obroka dnevno i prevoz od luke do pristaništa i od pristaništa do manastira i sve to besplatno. Zašto? Jer je Sveti Sava ostavio zavet monasima Hilandara da je Hilandar kuća svih Srba. Kako onda domaćinima naplatiti prenoćište i hranu?

Hilandar je jedini srpski manastir gde u crkvi ne možete na ikoni ostaviti novac. Ako neko želi da ostavi prilog može se javiti nekom od monaha koji je zadužen za komunikaciju i da da ili ostavi dobrovoljni prilog, ali se ni od koga to ne traži, zato što je Hilandar kuća svih Srba.

Ovim zakonom, nije važno to što samo institucionalizujemo očuvanje i zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar, već zato što ovim zakonom svaku kuću, svaku srpsku glavu, svakog građanina Srbije sjedinjujemo sa Hilandarom.

Mi poslanici u Narodnoj skupštini glasanjem za ovaj zakon, odakle god da smo, iz Beograda, Niša, Kragujevca, Prokuplja, Subotice, sjedinjujemo građane koje predstavljamo sa Svetim manastirom Hilandar. Upravo u tome je taj važan istorijski značaj donošenja ovog zakona.

Ne postoji srpski vladar koji nije brinuo i pomogao Hilandaru, ako pogledate i pođemo od Hilandarskog hrama, Hilandarske crkve, tu je svakako Sveti knez Lazar koji je izgradio jednu pripratu, Sveti kralj Milutin koji je izgradio drugu pripratu i obnovio prvu koju je izgradio Sveti Sava i mi samo u hramu vidimo to trojstvo Lazara, Milutina i Svetog Save.

Da ne govorim o tome šta je uradio car Dušan za vreme svog boravka, dve i po godine je boravio na Hilandaru u vreme kuge. On je kupio 600 hektara zemlje za manastir Hilandar. Ne znam drage koleginice i kolege da li znate da je zemljište aerodroma u Solunu u vlasništvu manastira Hilandar, da stapije potiču iz vremena cara Dušana i da Grčka država i danas priznaje te tapije i da simbolično ali plaća zakupninu te teritorije i tog zemljišta.

Često možemo u istoriji čuti i neke negativne stvari o Obrenovićima, ali i Aleksandar Obrenović je jedan od velikih donatora Svetog manastira Hilandar. Naime, rekoh maločas one reči Matije Bećkovića da je Hilandar jedina neprekidna srpska karika. U vreme okupacije Grčke od strane Turaka jedino Sveta Gora nije bila okupirana ali su manastiri na Svetoj Gori plaćali veliki harač. U nedostatku novca manastiri su jedni drugima pozajmljivali novac i ostao je veliki dug Hilandara prema Bugarskom manastiru i Aleksandar Obrenović je otkupio sva ta dugovanja.

Čak i u vreme komunizma kada je na neki način pravoslavlje bilo sputavano, proganjano, postojali su čak i tada srpski političari koji su pomagali i vodili računa ne u nekoj velikoj meri, ali su pomagali i vodili računa o srpskom manastiru Hilandar. Takav primer je bio Dobrica Ćosić koji je sadio vinograd u Hilandaru sa tadašnjim Igumanom ocem Mitrofanom, iako je bio politički aktivan u Komunističkoj partiji tadašnje Jugoslavije.

Naš veliki Vladika Nikolaj Velimirović za koga se u pravoslavlju drži da je posle Svetog Save jedan od dvojice najučenijih ljudi uz oca Justina Popovića vladika Nikolaj je iz logora Dahau uputio pismo Srbiji molivši Srbe da se zamonaše u Svetom manastiru Hilandar, jer je znao za pravilo da ako Hilandar spadne na ispod sedam monaha da će upravljanje i rukovođenje Hilandara preuzeti Grci. On je u logoru u zatočeništvu vodio računa o manastiru Hilandar i vodio računa o zavetu Svetog Save da svaka srpska glava bilo gde da je vodi računa o toj svetoj srpskoj kući.

Ko smo mi danas da, kada uživamo blagodeti jake i stabilne Srbije, sebi damo za pravo da zaboravimo taj zavet Svetoga Save?

Svi naši vladari su brinuli o manastiru Hilandar, ali moram da naglasim da danas kao nikada ranije država odvaja ne samo za manastir Hilandar, već za SPC. Završili smo Hram Svetog Save na Vračaru. Renoviraju se, restauriraju, brojni manastiri, pa, evo, i danas usvajamo po prvi put Zakon o zaštiti kulturno-istorijskog nasleđa manastira Hilandar i na ovaj način stavljamo pečat, identitetski pečat, jer zauvek spajamo našu neprekidnu kariku Svetog manastira Hilandar i naroda Srbije.

Još jednom ponavljam, time ispunjavamo zavet Svetoga Save i zauvek institucionalno ćemo čuvati i štiti našu srpsku kuću koju nam je ostavio.

Nažalost, do danas nismo imali ovakav zakon kakav danas donosimo. Imali smo Uredbu u vreme vlade Vojislava Koštunice, koju su kasnije ovi žuti Đilasovi naučnici ukinuli i danas imamo pred sobom Predlog zakona koji ćemo doneti i koji će zauvek ostati kao zalog, kao obaveza i budućim nekim generacijama da slede i poštuju zavet Svetog Save i da ovaj zakon bude večna spona srpskog naroda sa svojom kućom Hilandarom.

Mi ne smemo nikada zaboraviti taj sveti zavet. Ovaj zakon koji donosimo upravo jeste dokaz snage i napretka Srbije i da Srbija ima i snage i sredstava, ali pre svega da ima volje i vere da vodi računa o našem kulturnom identitetu, našoj kulturnoj i duhovnoj baštini, o našem nasleđu i zavetu Svetog Save da svaka srpska glava vodi računa o Hilandaru i da svaka srpska muška glava poseti manastir Hilandar.

Ovaj zakon nema za cilj samo materijalnu brigu prema Hilandaru, administrativni status manastira i monaštva, već ima za cilj, pre svega, ispunjenje tog zaveta Svetoga Save.

Upravo danas u ovom visokom domu, u kome smo donosili mnoge zakone, sjedinjujemo i donosimo zakon o najvažnijoj srpskoj kući, o jedinoj srpskoj kući koja postoji neprekidno od svog osnivanja, od 1198. godine do danas. Svaka ruka koja bude podignuta za ovaj zakon danas biće blagoslovena.

Rekoh da i Rusi i Bugari imaju svoj manastir na Svetoj gori. I Rusija i Bugarska su donele zakone o svojim manastirima poput ovog koji ćemo mi ovih dana izglasati i doneti.

Jedna Rumunija, koja ima samo imanje i nekoliko monaha na Svetoj gori, ima zakon kojim uređuje funkcionisanje i odnos države prema tom imanju i monasima i godišnje izdvaja negde oko 900 hiljada evra.

Moram sa ponosom da kažem da i grad Jagodina, iz koga dolazim, pomaže Hilandar, da dom zdravlja i bolnica pomažu ambulantu u Hilandaru, da jagodinski lekari idu i pomažu i leče monahe na Hilandaru, da porodica Dragana Markovića Palme ima poseban odnos sa manastirom, a imamo i tu situaciju da je poverenik manastira Hilandar stanovnik Jagodine Miloš Stojković.

Hilandar je među pet manastira po značaju na Svetoj gori. Jedna trećina imovine čitave Svete gore pripada manastiru Hilandar. Nijedan drugi manastir na Svetoj gori nema toliko imovine, šuma, imanja. O tome treba brinuti. O svemu tome brine tih 50 monaha i 10 iskušenika, kao i onih koji se dobrovoljno jave da pomognu, kao i radnici koji rade na obnovi manastira koji je izgoreo, kao što ste rekli 2004. godine, i gde se više od 90% objekata i stvari obnavlja.

Mi smo kao narod i kao država dužni da tvorimo i da čuvamo ono što nam je naš rodonačelnik Sveti Sava ostavio. Hilandar posećuju ne samo ljudi iz Srbije, već iz čitavog sveta, od Rusije do Amerike, od Putina i Medvedeva, preko princa Čarlsa do, recimo, Leonarada Dikaprija, Orlanda Bluma i drugih.

Hilandar svoja vrata otvara i onima koji nisu pravoslavni Hrišćani, jer hilandarski monasi poštuju i slede učenje Svetog Save, da treba poštovati i voleti sve ljude. Dobar primer je to da je, na primer, za vreme turske okupacije Grčke, turski paša dobio dete zahvaljujući čudotvornoj lozi Svetog Simeona Mirotočivog i da je u znak zahvalnosti poklonio 1.100 hektara zemlje.

Oduvek se u Hilandaru poštovalo pravo na naciju i na opredeljenje, što je vrhunac pravoslavlja, jer pravoslavlje nije ništa drugo nego sloboda. Ali, Hilandar je i pečat našeg srpskog identiteta u svakom pogledu. Mi smo našu autokefalnu crkvu dobili sa Hilandara. Sveti Sava je sa Hilandara krenuo put Vaseljenske patrijaršije, da traži autokefalnu crkvu i ideja naše autokefalne Sprske pravoslavne crkve potekla je upravo od Svetoga Save i hilandarskih monaha.

Važan je podatak da su u privih 300 godina postojanja SPC svi episkopi i arhiepiskopi bili hilandarski monasi. Ako pogledate Pećku patrijaršiju, taj iskonski dom SPC, mesto gde se ustoličuju srpski patrijarsi i ako pogledate tamošnje kivote, možete videti da su i Sveti Sava prvi, Sveti Sava drugi i svi ostali u stvari bili hilandarski monasi.

Ne znam da li znate podatak da je običaj slavljenja krsnih slava, takođe, potekao sa Hilandara? Taj naš srpski pravoslavni pečat, jer nijedan drugi narod ne slavi krsnu slavu, je upravo potekao sa Hilandara i istorija srpske krsne slave u stvari jeste jednaka istoriji Hilandara.

Zbog značaja Hilandara po časti, ne po vlasti, srpski patrijarh i iguman hilandarski se nalaze u istoj ravni i kada su zajedno na svečanostima stoje jedan do drugog, jer tako srpski patrijarh pokazuje čast igumanu ne kao igumanu, nego kao predstavniku svete institucije SPC, našeg ishodišta vere i nacije, kao znak poštovanja manastiru Hilandaru.

Zato mi danas ovim zakonom, opet ponavljam, sjedinjujemo narod sa Hilandarom i ispunjavamo taj zavet Svetog Save.

Pozivam vas da svi danas podržimo ovaj zakon, jer ovaj zakon ne donosimo ni zbog kog drugog, ni zbog EU… Uostalom, kada smo kod EU, manastir Hilandar je jedini manastir na Svetoj gori koji je odbio pomoć od evropskih fondova. Tamošnji monasi su želeli jednostavno da zaštite, da sačuvaju taj srpski pečat u manastiru Hilandaru.

Ovaj danas zakon donosimo isključivo zbog nas i zbog našeg identiteta. Zato vas pozivam da saborno podržimo ovaj zakon i da se sećamo dobro onoga dana kada smo sjedinili narod i Hilandar, da se sećamo dana kada smo se kao narod obavezali da institucionalno čuvamo ikonu Svete Bogorodice Trojeručice, jednu od četiri najpoštovanijih ikona Bogorodice u hrišćanskom svetu, pred kojom se mole ne samo pravoslavni hrišćani, već ljudi iz čitavog sveta i zahvaljujući kojoj imamo na hiljade dokumentovanih svedočenja o čudotvornim moćima ove svete ikone.

Ovim zakonom obavezali smo se da čuvamo svetu lozu Svetog Simeona Mirotočivog, koja je sama iznikla iz hilandarskog kamena na mestu gde se naš Sveti otac Simeon upokojio. Nikada posađena, nikada zalivena, a evo više od 800 godina rađa čudotvorne plodove.

Obavezali smo se da čuvamo bunar koji je Sveti Sava sa monasima kopao i koji za 800 godina nikada nije presušio.

Obavezali smo se da čuvamo maslinu cara Dušana, da čuvamo manastirsku riznicu za neprocenljivim kulturnim i duhovnim nasleđem našeg naroda.

Danas ovim zakonom obavezali smo se da čuvamo jedinstvo i zajedništvo srpskog naroda i Hilandara.

Danas smo se obavezali ovim zakonom da čuvamo sebe, ono što smo bili, ono što jesmo i ono što ćemo biti.

Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 21.09.2021.

Hvala predsedavajuća, potpredsednice Jevđić, poštovane potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, kao i o Odluci o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Oba ova predloga poslanička grupe Jedinstvene Srbije u danu za glasanje će podržati.

Zakon o sprečavanju korupcije donet je 2019. godine. Prošle su dve godine od početka njegovog sprovođenja i implementiranja i u prethodne dve godine, što Agencija za sprečavanje korupcije, ali i druga tela kao što je GREKO, videli su određene nedostatke u implementaciji i sprovođenju ovog zakona i dale su određene primedbe, koje mi danas ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona ispravljamo i činimo ovaj zakon sprovodljivijim, primenjivijim u praksi, zato što mi iz Jedinstvene Srbije korupciju smatramo rak ranom svakog društva i naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Postoje brojne definicije korupcije i ono što je najčešće primenjivo i korišćeno jeste da korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi.

Korupcija, naravno, postoji od kako postoji država, a siguran sam da je korupcija postojala i u nekim starijim i primitivnijim oblicima organizovanja društva. O korupciji su pričali i Aristotel i Ciceron, što znači da je bila prisutna i u vreme stare Grčke i starog Rima. Korupcija izaziva krupne i negativne posledice u svakom društvu, u svakoj ekonomiji. Između ostalog, korupcija krši onaj osnovni univerzalni princip jednakosti svih ljudi pred zakonom, što je zagarantovano, između ostalog, i našim Ustavom, Ustavom Republike Srbije. Ona stvara sistem u kome su oni koji su privilegovani ili oni sa dobrim vezama situiraniji. Korupcija dovodi do smanjivanja privredne aktivnosti, do povećanja broja nezaposlenih, do rastakanja države, privrede i društva. Jednostavno, korupcija razjeda i nagriza supstrat svake privrede i svake ekonomije.

Ova vladajuća većina okupila se 2012. godine oko brojnih političkih ciljeva i programskih načela, a jedno od osnovnih jeste bila borba protiv kriminala i korupcije i nulta tolerancija prema korupciji.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da tamo gde cveta korupcija, tamo vene sve ostalo. Nismo pobornici nekih novijih ekonomskih teorija, kao što je, recimo, jedna koju je iznela Juen Ang, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Mičigenu, koja je objavila knjigu "Zlatno doba Kine, paradoks ekonomskog buma i korupcije" u kome ona korupciju deli na četiri tipa, od kojih za prva tri tipa kaže da su loši i nepoželjni, a da je četvrti tip poželjan, jer u kratkom vremenskom roku izaziva rast privredne aktivnosti i povećava zaposlenost.

Naravno da nismo ni za teoriju koju je izneo nedavno ekonomista srpskog porekla, Branko Milanović, koji kaže da korupcija može biti i dobra za privredni rast Srbije.

Ostajemo pri našem stavu da tamo gde cveta korupcija sve drugo vene, a taj naš stav smo jednostavno izveli empirijski, iskustveno, iz naše ne tako davne prošlosti.

Setimo se samo te 2012. godine i Srbije koju je razjedala korupcija, kriminal, Srbije koja je tada bila razorene privrede, sa velikom stopom nezaposlenosti, iz koje su investitori često bežali ili je zaobilazili. Setimo se te Srbije u kojoj je stopa nezaposlenosti bila sve veća, siromaštvo velikog dela naroda sve veće a stvarala se jedna nova politička klasa bogatih ljudi.

Naravno, tu državu, do te 2012. godine predvodila je pre svega Demokratska stranka i građani su bili svesni pljačkaških privatizacija koje su se desile nakon Petooktobarskih promena, prodaje cementare u Popovcu za jedan evro, rasprodaje državne imovine u bescenje. Bili su svesni rađanja novih političkih tajkuna, poput, recimo, Dragana Đilasa, ljudi koji su trgovinom političkim uticajem dolazili do enormnih profita.

Dragan Đilas je sam prijavio dobit od 619 miliona evra. Taj novac je zaradio trgujući sekundama reklamnih prostora koje mu je ustupila ili prodala RTS ili druge televizije sa nacionalnom frekvencijom. Dragan Đilas je tada, naravno, bio visoki funkcioner u državi, bio je gradonačelnik Beograda jedno vreme, bio je direktor Kancelarije za kapitalna ulaganja i on je, pre svega, rekao bih, Dragan Đilas je definicija korupcije.

Ako nije, prosto postavljam pitanje, ali moram pre toga da ponovim definiciju korupcije. Korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sopstvene koristi. Ako ja nisam u pravu, i ako Dragan Đilas nije koristio političku moć i uticaj za sticanje svog velikog bogatstva, kako to da onda danas kada nije na vlasti i kada nema taj politički uticaj ne pravi tako veliki finansijske profite, taj marketinški modul, taj genije, taj mašinski mozak izgleda da mnogo bolje radi, dok je na vlasti, nego kada je u opoziciji.

Tadašnja vlast je više vodila računa o stvaranju jedne visoke političke klase, bogatih ljudi, nego o posledicama takvog raslojavanja društva, i posledicama bezprizornog pljačkanja i trošenja državnog novca izvan svake mere, a zarad sticanja lične koristi.

Takvo ponašanje nije ništa drugo bilo nego koruptivno ponašanje. Ali ono što je najveći problem jeste što je takvo ponašanje našu državu dovelo do ivice bankrotstva i građani su 2012. godine, kaznili takvu vlast i jasno stavili do znanja da žele drugačiju vlast, vlast sa nultom tolerancijom prema bilo kakvom obliku korupcije.

Otuda je ta 2012. godina, bila prelomna i u ekonomskom smislu za Srbiju. Rekli smo da korupcija uništava privredu, da korupcija stvar lošu ekonomsku situaciju u državi, da stvara veliki broj nezaposlenosti, odnosno visoku stopu nezaposlenosti i da odbija investitore.

Godine 2012. nova vlast, nova vladajuća većina koju podržava JS, krenula je sa merama konsolidacije, fiskalne konsolidacije države, sa merama štednje u državnoj kasi i proklamovana je žestoka borba protiv korupcije.

Sve te mere su dovele do toga da su naše finansije danas stabilizovane, da je naša ekonomija krenula sa rastom, pa je čak u vreme pandemije Korona virusa, i među vodećim državama, ne samo regiona, već i čitave Evrope.

Doveli smo do toga da je nivo nezaposlenosti jako nizak. Doveli smo do toga da je Srbija u 2020. godini sa 3.5 milijardi stranih investicija bila lider u regionu. Doveli smo do toga da danas Srbija u 2021.godini dve trećine ukupnih stranih investicija u regionu upravo jeste u Srbiji.

Zar ima boljeg dokaza o tome koliko je ova država uradila u sprečavanju korupcije od same te činjenice da investitori intenzivno ulažu u Srbiju?

Naravno, u međuvremenu mi smo doneli mnogo tih antikoruptivnih zakona o kojima je naš kolega Bačevac pričao, od kojih bih pre svega izdvojio Zakon o poreklu imovine, Zakon o finansiranju političkih stranaka i finansiranju političkih aktivnosti i mnoge druge antikoruptivne zakone, među kojima je i ovaj Zakon o sprečavanju korupcije.

Tako domaćinsko ponašanje prema državnom novcu dalo je rezultat i da smo imali sve do ove pandemije korona virusa i suficit u državnom budžetu, ali taj suficit i to domaćinsko ponašanje doveli su do toga da smo u vreme pandemije korona virusa kao država mogli da pomažemo kako privredu, tako i građane Srbije. Čak smo u doba korone zahvaljujući takvom vođenju ekonomske politike održavali i privredni rast, nismo doživeli privredni pad kakav su doživele brojne druge države u Evropi i svetu.

Transparentnost je jako važna. transparentnost pre svega u rukovođenju i u korišćenju javnih sredstava je jako važna antikoruptivna mera. Možda je dobar primer i sam grad Jagodina koji je verovatno jedan od retkih lokalnih samouprava koja redovno, iz godine u godinu, uredno prijavljuje sve donatore i sve donacije koje grad prima.

Kada govorimo o korupciji i o ovom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije koji je danas na dnevnom redu, naravno, kao što sam rekao, poslanička grupa JS će ovaj zakon podržati u danu za glasanje.

Kada govorimo o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika, o odluci o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, mi smo nedavno, u decembru, usvojili ovaj Kodeks. Tada sam rekao da svrha tog Kodeksa jeste jačanje ugleda parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela u državi, ali sam i tada rekao da ni jedan Kodeks, ni jedan Poslovnik o radu parlamenta neće od nas 250 narodnih poslanika učiniti idealne, jer nije sve do propisa, mnogo toga je i do ljudi. Odnosno, sve je do ljudi, do njihovih moralnih vrednosti, vaspitanja. Mi smo narodni poslanici, mi smo birani od naroda, pa smo, u neku ruku, i ogledalo toga naroda, ali i ogledalo sredine i porodice, ogledalo usvojenih moralnih i drugih nadzora.

Ako je Kodeks taj koji će nekom garantovati da ćemo mi, narodni poslanici, se ponašati po nekim opšte usvojenim normama, mi iz JS naravno ćemo biti i danu za glasanje za usvajanje tog kodeksa, ali i dalje, kažem, nije sve do Kodeksa, nego je do ljudi. Ne postoji taj Kodeks i ne postoji taj Poslovnik o radu narodnih poslanika koji će sprečiti neka neželjena ponašanja.

U tom smislu najvažnija promena kod ovih izmena i dopuna Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika jeste stvaranje tog etičkog odbora u kome neće biti narodnih poslanika, odnosno neće biti principa – kadija ti sudi, kadija te tuži, već će taj odbor biti sastavljen od zaposlenih u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dva člana, i iz redova fakultetskog nastavnog osoblja kojima su etika i moral predmet stručnog i naučnog interesovanja, znači tri člana.

Usvajanjem ove odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika mi smo, na kraju krajeva, ispoštovali i neke preporuke koje su nam dali opet već pomenuti GREKO i EU, i pored činjenice da smo svedoci dvostrukih standarda koje EU primenjuju u politici prema Srbiji.

Gde ćete bolji primer od jučerašnjeg primera ponašanja prištinskih vlasti na graničnim prelazima Jarinje i Brnak, kada su mimo bilo kog sporazuma, bilo kog potpisanog dogovora, od Briselskog do svih ostalih, doveli duge cevi na sever Kosova. Doveli su specijalne jedinice na sever Kosova, ulivajući strah i nemir među srpskim stanovništvom na severu Kosova. Onda, EU i njeni predstavnici izdaju saopštenje gde apeluju, pazite, na obe strane da se uzdrže od bilo kakvog ekstremnog ponašanja. Ne postoje obe strane, postoji samo jedna strana koja ne poštuje Briselski sporazum i sve dogovore. To su, naravno, privremene institucije u Prištini. Srbija je ispoštovala sve što je obećala, sve našta se obavezala i nema tu dve strane.

Bez obzira na sve to, bez obzira na činjenicu da smo svesni tih dvostrukih standarda koji se primenjuju u politici EU prema Srbiji, mi ovaj zakon i, između ostalog, i ovaj Kodeks i sve što radimo u uređivanju naše države ne radimo ni zbog EU, ni zbog tih njenih predstavnika. Sve što radimo radimo zbog sebe samih kako bi što bolje i kvalitetnije uredili našu državu i kako bi imali, obezbedili na taj način što bolji, bezbedniji i kvalitetniji život građana naše države.

Naravno, JS će u danu za glasanje podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, kao i Predlog odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Uvažena predsedavajuća, potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim u ime Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme i u moje lično ime da čestitam građanima Srbije, građanima Republike Srpske, ali i Srbima u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i širom sveta, gde god da su, Dan nacionalnog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Želim da im poručim da taj dan obeleže i slave sa ponosom i želim im da ga slave u zdravlju, sreći i miru.

Možda je danas baš ta prilika da se prisetimo one dobre i drage nam stare srpske molitve kojom su se naši preci Bogu molili u najtežim istorijskim trenucima. Ta molitva glasi – Daj bože da se Srbi slože, množe i obože. Možda kao nijedna druga rečenica izrečena na srpskom jeziku i napisana ćiriličnim pismom, ova molitva precizno, jasno opisuje zašto danas slavimo Dan nacionalnog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali precizno i jasno pokazuje i naše najveće vreline, ali i naše najveće mane.

U ovu molitvu je utkana sva veličina srpskog naroda kada je jedinstven, kada vodi računa o svom potomstvu i budućnosti, i kada se okrene svojoj veri. Srbija je tada snažna, Srbija je tada svoja, Srbija je tada samostalna, slobodna, Srbija je tada čvrsta u svojim uverenjima.

Takvu politiku danas vodi Republika Srbija, politiku poštovanja i uvažavanje drugih, politiku pomirenja i saradnje kako sa susedima, sa zemljama u okruženju, tako i sa čitavim svetom, alidanas Srbija vodi i politiku samopoštovanja. Naša politika Srbije nije ni prozapadna, nije ni proruska, nije ni prokineska, naša politika je, pre svega prosrpska, odnosno srpska politika i politika interesa Republike Srbije.

Srbija danas vodi računa o interesima Srbije, ali vodi računa i o interesima srpskog naroda, ma gde on bio. Srbija brine i o Republici Srpskoj, i o Srbima u Crnoj Gori i svuda u svetu.

To nije velikosrpska hegemonija kako nas za to lažno optužuju Milo Đukanović i Bakir Izetbegović, mi uvažavamo suverenitet i Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Srbija je upravo ta koja insistira na međunarodnom pravu. Srbija je ta koja insistira na poštovanju Dejtonskog sporazuma. Srbija je ta koja se interesuje i traži poštovanje ljudskih, nacionalnih, verskih prava i sloboda srpskog naroda svuda gde se nalazi, pa i u Crnoj Gori i ništa manje ne traži od onoga, što na primer, Viktor Orban traži od Srbije i ne napada nam napamet da zbog toga bilo šta zamerimo Mađarskoj, već naprotiv, na tom principu međusobnog uvažavanja i poštovanja, gradimo najbolje moguće odnose sa našim severnim susedom.

Danasa nam je ta politika nacionalnog jedinstva potrebna možda više nego ikada, jer srpski korpus na Balkanu je danas izložen brojnim pretnjama, brojnim izazovima koji se mogu rešiti samo uz snažno nacionalno jedinstvo.

Ugrožavanje teritorijalnog suvereniteta i celovitosti Srbije na prostoru Kosova i Metohije i pokušaji revizije Dejtonskog sporazuma sa ciljem unitarizacije Bosne i Hercegovine i potiranja Republike Srpske pokušaji oduzimanja imovine SPC i oduzimanje nacionalnog identiteta građana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi, a ima ih 30% jesu najveći izazovi koji stoje pred našom nacionalnom politikom. Od tuda je nacionalno jedinstvo danas potrebnije više nego ikada.

Sloboda je vrhunski nacionalni cilj svih zemalja, pa i srpskog naroda, možda je srpski narod najbolji primer koliko je sloboda važna i koliko postizanje tog cilja jednostavno nema cenu. Srpski narod u odbrani tog cilja, u odbrani slobode nikada nije kalkulisao. Pokazivao je uvek kada je trebalo i čojstvo i junaštvo, pokazivao je uvek da pre svega i nadasve voli slobodu.

Znali smo u istoriji, što bi rekao čuveni pesnik Marko Miljanov „da branimo sebe od drugih, ali i da čuvamo druge od sebe“.

Danas u 21. veku nam je pre svega potreban mir i stabilnost, potrena nam je ekonomska i svekolika druga saradnja, kako u regionu tako i sa svetom. Potrebno nam je da sve više jačamo našu ekonomiju, da što bolje uredimo našu državu koja je u jednom periodu do pre deset godina bila jako zapuštena, jer samo ekonomski jakom i dobrom uređenom državom i sa stabilnim i mirnim regionom i Srbija, ali i čitav Balkan prestaće da budu tamni vilajet ili prokleta avlija i samo ekonomski jaka i stabilna država može biti slobodna, nezavisna i svoja.

Danas na ovaj dan, za ovaj svečani trenutak, znači na Dan nacionalnog jedinstva slobode i nacionalne zastave mi moramo sa velikom ljubavlju, poštovanjem i ponosom isticati našu trobojku, jer po tom trobojkom smo izvojevali slobodu, po tom trobojkom smo izgrađivali državu, po tom trobojkom smo se venčavali, po tom trobojkom smo se krštavali.

Danas, pošto je 15. septembar 2021. godine, tačno 103 godine od proboja Solunskog fronta u Jagodini simbolično je razvijena 103 metra dugačka Srpska zastava i na taj način smo simbolično želeli da obeležimo današnji praznik i da odamo počast svim palim borcima, ne samo na Solunskom frontu, već i u svim drugim istorijski važnim trenucima.

Ne razumem pojedine naše susede kojima smeta trobojka zahvaljujući kojoj i uz pomoć koje su i oni bivali oslobađani. Po tom trobojkom vodila se i Mojkovačka bitka, probijan je Solunski front, oslobađana je Hrvatska. To nije pitanje nečijih … težnji, već je jedno važno identitetsko pitanje, baš kao što su to srpski jezik i ćirilica baš kao što je to i naša pravoslavna vera i SPC.

Ne smeta Srbiji nezavisna i samostalna Crna Gora, Srbiji smeta to što su Srbima u Crnoj Gori ugrožena elementarna ljudska prava, pravo na rad, pravo na nacionalni identitet, pravo na veroispovest, pravo na imovinu koju su verujući narod Crne Gore i SPC baštinili vekovima unazad, smeta nam pokušaj revizije istorije.

Postavljam pitanje koliko Srba danas u Crnoj Gori radi u državnim institucijama, a ima ih 30% u Crnoj Gori? Po kom osnovu se oduzima vlasništvo Srpske pravoslavne crkve nad crkvama, manastirima, crkvenim imanjem? Po kom osnovu se izbacuju srpski jezik i ćirilica iz obrazovnog sistema Crne Gore?

Ako sam rekao da molitva „Daj bože da se Srbi slože, množe i obože“ jeste negde i krajnji cilj naše nacionalne politike, onda taj cilj ne može biti dostižan ako kao narod ne uradimo mnogo, mnogo više po pitanju povećanja priraštaja.

Samo ako i biološki uspemo da obnovimo našu naciju možemo govoriti o jakoj, snažnoj i slobodnoj Srbiji. Nema jake Srbije ako nema jake dečije graje u svakom kutku države Srbije. Nema jake Srbije ako nema prepunih školskih klupa. Nema jake Srbije bez krštavanja i venčanja, a to je osnov i temelj svakog društva - porodica, mladi naraštaji.

Pomolimo se još jednom na današnji Dan nacionalnog jedinstva, slobode i nacionalne slobode molitvom „Daj bože da se Srbi slože, množe i obože“.

Živela Srbija! Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre otprilike tri sada na svom fejsbuk profilu Marinika Tepić je postavila sledeće, citiram: „Dok čekamo privođenje Palme zbog podvođenja devojčica i žena, zašto novinari ne pitaju tužilaštvo šta radi, Dačića o blindama za dovoženje devojaka ili Vučića o druženjima u Bokeljki, umesto što prenose pomahnitalog Palmu. Tako se zatrpava ovo zlo“, kraj citata.

Dame i gospodo, da nije bolesno, ovo bi bilo smešno, a svakako je tužno. Možda je i dobro, jer je ova Đilasova seoska opajdara pokazala da jedino što zna jeste da širi podmukle laži po selu i ništa više od toga.

Postavlja se pitanje dokle ide granica bestijalnosti, bezobrazluka i pokvarenosti ove žene? Koje je to dno koje ona ne može dosegnuti? Pa, mi jedva čekamo da se oglasi tužilaštvo, da konačno stavi tačku na sve laži koje je ovo zlo izgovorilo.

Ova žena se sprda sa institucijama, sa ljudima, njihovim porodicama, sa građanima Srbije. Ne postoji niko koga ovaj Đilasov Pinokio neće provući kroz svoje blato. Pa, ona je nedavno ispred Višeg tužilaštva u Kraljevu rekla da je zadovoljna njegovim radom, a sada, pre tri sata, vidimo pita se šta rade. Ona je to isto tužilaštvo naterala da demantuje njene laži izrečene ispred zgrade samog tog tužilaštva o obećanju da će slučaj biti premešten u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Jasno nam je da je lagala, da je htela da manipuliše Tužilaštvom u Kraljevu, da mu se naruga, da izvrši politički pritisak na ovu instituciju.

Ona podiže ulogu njenoj partiji pokera, jer su joj u rukama prazne karte. Nema svedoka, nema žrtava, jer je sve izmislila. Pri tome, ona nije tužila Dragana Markovića Palmu, jer zna da bi odgovarala za lažno prijavljivanje, već je Dragan Marković Palma reagujući na gnusne laži sam otišao u Tužilaštvo i tražio da se ispita istinitost njenih laži. Palma je tužio sve te lažove Đilasove i kriminalce i tražimo da institucije postupaju po tim tužbama.

Ova žena se kockarskim igrama ne kocka samo sa Draganom Markovićem Palmom, njegovom porodicom, ne kocka se samo sa emocijama i osećanjima građana Srbije koje je žestoko uznemirila svojim lažima, ona se kocka i sa ugledom naših institucija. Ona blati predsednika države, predsednika Narodne skupštine, ona blati svakog čoveka koji nije na Đilasovom platnom spisku i svakog od njih hoće da provuče kroz to svoje blato.

Moje pitanje vama, predsednice Vlade i vama gospođo Popović, kao ministarki pravde, jeste - da li postoje elementi krivičnog dela u ovoj njenoj izjavi na Fejsbuk profilu? Da li postoje elementi krivičnog dela u njenoj lažljivoj izjavi ispred Tužilaštva u Kraljevu? I, još jednom pitam, da li će nadležne državne institucije postupati po službenoj belešci iz decembra 2014. godine po prijavi Ive Đilas da je Dragan Đilas tukao nju i njenog oca? Ovde postoje žrtve, postoje svedoci, postoji krivac i to što su se oni nagodili, ako su se nagodili, ne oslobađa Dragana Đilasa krivice za porodično nasilje.

Postavljam i pitanje da li nadležni organi istražuju otkud Đilasu računi na egzotičnim destinacijama, da li je plaćao poreze i da li će mu ispitivati poreklo enormno stečene imovine? Mi iz JS smatramo da Đilasa nasilnika i tajkuna treba uhapsiti, da ne utiče na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo nasilja u porodici i treba mu oduzeti pasoš da ne bi otišao u države sa kojima nemamo sporazum o ekstradiciji a na kojima je pohranio svoje skrivene milione. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Slažem sa vama predsednice Vlade i sa vama gospođo Popović.

Granice nema i to nas uveravaju svakog dana svojim bezobrazlukom, drskošću i svojim gnusnim lažima, aferama koje plasira Marinika Tepić, ali koje osmišljava Dragan Đilas i koji to radi stalno i neprestano iz jednog prostog razloga što njemu i njemu sličnima ne odgovara snažna i stabilna Srbija, jer oni u toj Srbiji nemaju šta da traže u politici, u toj i takvoj Srbiji.

Njima odgovara Srbija koja je slaba, Srbija koja je na kolenima i oni čine sve da svojim lažima podrivaju institucije sistema, da podrivaju državu Srbiju, da narušavaju njen ugled u svetu, ne vodeći računa, da nanose štetu javnim preduzećima protiv otvoreno rade, a zarad zaštite svog kapitala, biznisa i profita. Znamo o čemu pričamo.

Ti ljudi ne prezaju od toga da čak stavljaju metu na čelo deci predsednika države, da idu na lično, da gađaju porodice odgovornih ljudi u Srbiji, funkcionera. I to je ono što je najgore. To je crvena linija koja je pređena, koju su oni prešli. Duboko se slažem sa vama i sa vašim pitanjima gde je tu kraj, kako će to završiti i jel treba, ono što ste rekli, da neko izgubi glavu zbog nečijih laži?

Šta je kraj i da li je cilj, dovoljno jak i dovoljno dobar da bismo tako završili, naravno da nije i naravno da postoje stvari koje se u politici ne rade, a oni ih uporno i stalno rade.

U ovom maniru političkog i štetočinskog delovanja, jednom za svagda se mora stati na put. Oni podrivaju ugled Srbije u svetu, koji Srbija mukotrpno gradi i stvara godinama unazad, jednom intenzivnom i jakom diplomatskom aktivnošću, na svim nivoima.

Postavlja se ono pitanje koje ste vi predsednice Vlade postavili, a to je zašto naše institucije tolerišu ovakvo njihovo ponašanje i da li je razlog to, da nam EU možda ne bi zamerila, da im diramo pulene, da nam ne bi zalepili etiketu vlasti, koji manjka demokratičnosti. Da li bi ovakvo ponašanje, pitam i postavljam i sebi i vama i svima pitanje, ovakvo ponašanje i ovakve laži prošle u Nemačkoj ili Francuskoj ili bilo gde drugde nekažnjeno?

Svakako ne bi. Oni juče prete medijima, novinarima, svim jadnim radnicima i svim glasačima stranaka na vlasti, prete im lustracijom.

Gospodo, Dragane Đilas i ljudi oko Dragana Đilasa, jedini koji može da vrši lustraciju jeste narod na izborima i niko više. Zato vas pitam predsednice Vlade i vas gospođo Popović, kao ministra pravde, zašto smo dekriminalizovali klevetu u našem krivičnom pravu, i dokle ćemo trpeti ovako destruktivno i štetočinsko ponašanje, kojim se podriva ugled države Srbije? Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Poštovani predsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija postavlja pitanje Vladi, premijerki, ministarki pravde, ministru policije, potpredsednici Vlade nadležnoj za rodnu ravnopravnost - zašto nadležni organi nisu reagovali na službenu belešku policijske stanice Vračar u vezi izjave Ive Đilas od 7. decembra 2014. godine, u kojoj Iva Đilas, bivša supruga Dragana Đilasa, je iznela tvrdnje o nasilničkom ponašanju Dragana Đilasa prema njoj i članovima njene porodice?

U toj službenoj beleški koju će vam moj kolega Vojislav Vujić podeliti stoji da je Dragan Đilas napao suprugu, bivšu suprugu i njenu majku, da je sišao otac Ive Đilas u želji da ih razdvoji, da ga je Dragan Đilas oborio na pod i udario zatvorenom šakom ili pesnicom. U toj belešci stoji da je mesec dana ranije Dragan Đilas pretio svojoj bivšoj supruzi Ivi Đilas, rečima - odrubiću ti glavu.

Da li institucije nisu reagovale možda zbog jedne rečenice koja se nalazi u toj službenoj belešci u kojoj se kaže da je Dragan Đilas silazeći niz stepenice posle tog događaja, rekao nekome - pozovi policiju. Zašto je zvao policiju? Da li je tim pozivom hteo da izvrši svoj politički i ekonomski uticaj i pritisak na nadležne organe da ne reaguju na ceo događaj?

Jedinstvena Srbija pita, ali i zahteva, da istražni organi po ovom događaju reaguju, jer mi smatramo da nasilje nad ženama ne zastarava kao i genocid? Sada taj tobože borac za prava žena, a u stvari dokazani nasilnik nad ženama, istura Mariniku Tepić, prave konferenciju za štampu sa lažnim svedokom i skrivaju lica i skrembluju glas. Mi smo mislili da ga skrivaju da se ne bi otkrilo da je njihov aktivista stranački, što jeste. Međutim, saznali smo da je to čovek kriminalac koji je šest puta hapšen, osuđivan, koji je po nalogu Dragana Đilasa upao u RTS ne da bi se bunio protiv medijske zastupljenosti,, već verovatno kako bi ponovo počeli da preprodaju sekunde Javnog servisa i zarađivali milione. Takvi ljude Dragan Đilas i Marinika Tepić stavljaju da im čuvaju leđa na konferenciji za štampu povodom drugog rođendana njihove stranke.

Razlika između Dragana Markovića Palme i Dragana Đilasa je u tome što je Dragan Marković Palma sam otišao u tužilaštvo da traži, zahteva i insistira da se postupa po navodima Marinike Tepić koju je neko dobro naučio da ne podnosi krivičnu prijavu, jer zato što nema dokaze, zato što što je sve laž, mogla bi da odgovara za lažno prijavljivanje. Dok kod Dragana Đilasa postoji službena beleška, postoje dokazi, postoje žrtve, postoje svedoci, a nije reagovano. Moje pitanje zašto?

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS želi ovom prilikom da zatraži informaciju o nadležnim državnim organima o sledećem.

Naime, 7. decembra 2014. godine u Policijskoj stanici Vračar napravljena je službena beleška po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, po prijavi da je Dragan Đilas izvršio nasilje u porodici.

Naime, u toj službenoj belešci stoji da je Dragan Đilas 6. decembra oko 18.00 časova došao u stan Ive Đilas i njene porodice, da je napao Ivu Đilas, da je udario tasta, odnosno oca Ive Đilas, svog bivšeg tasta, da mu je naneo teške telesne povrede i da je pretio svojoj supruzi Ivi Đilas da će joj odrubiti glavu.

Po odlasku sa mesta na kome je vršio porodično nasilje i nasilje nad bivšom suprugom, Dragan Đilas je silazeći niz stepenice rekao nekom – pozovi policiju. To nam daje pravo da sumnjamo da je Dragan Đilas tim pozivom želeo da uz pomoć svog političkog i uz pomoć svog ekonomskog uticaja izvrši pritisak na nadležne državne organe i institucije.

Obzirom da je danas 2021. godina, tražimo informaciju da li se nešto po ovoj službenoj belešci radilo i preduzelo, ako nije, zašto nije, i tražimo da u tom slučaju, ako nije, da nadležni organi preduzmu sve zakonom dozvoljene i potrebne radnje.

Naime, radi se o predsedniku Stranke slobode i pravde, čoveku koji je osmislio lično, što preko svog radnika Marinike Tepić, i posejao više laži po Srbiji, nego što su poljoprivrednici posejali žita u poslednjih 10 godina. Oni za farmu kokošaka kažu da je mesto na kome se proizvodi droga. Oni blate funkcionere ove države, direktore javnih preduzeća, lokalne funkcionere, ali im to nije dosta i ništa im nije sveto. Oni nastavljaju u svom maniru da blate predsednika Republike, blate članove njegove porodice, smišljaju najgnusnije laži protiv dece predsednika Republike, a pri tome ne daju ni jedan dokaz i svoje laži plasiraju po medijima kao jednu krajnju istinu, baš kao i u slučaju Drana Markovića Palme.

Kao predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas misli da je sloboda da lažeš koliko hoćeš i šta hoćeš i da pri tom ne odgovaraš. On slobodu vidi kao slobodu da tuče, da preti, ucenjuje, upada i razbija institucije, a da za to ne odgovara. On pravdu vidi tako što su pravda njegove laži. Te laži uzima kao činjenice kojima on podiže optužnicu i po kojima on presuđuje i da nikome pri tom ne da za pravo da se brani. To je Đilasova sloboda i to je Đilasova pravda

E, pa neće moći, neće moći. Pravda je jedino u institucijama države Srbije, a nije ni u Draganu Đilasu, ni u Stranci slobode i pravde, ni u jednoj drugoj političkoj stranci. Tome jednom za svagda moramo stati na put i zbog toga tražimo od organa da reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u slučaju gde imamo žrtve, gde imamo svedoka, gde imamo počinioca, odnosno krivca, a to je Dragan Đilas. Pravda za Đilasovu ženu i tasta. Hvala.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe JS želim da zatražim sledeću informaciju.

Naime, Dragan Marković Palma je danas dao sledeće kratko saopštenje.

„Tebe Dragane Đilase i tvoje izvođače najprljavijih i najpodmuklijih radova, što su me lažno napadali pozivam da idemo na poligraf. Poligraf nije materijalni dokaz za sud, ali poligraf je detektor laži. Đilase, ja sam tebe tužio i tvoje izvođače prljavih radova, kriminalce, lažove i prevarante, a ne ti mene. Tako da ja čekam kada će da započnu sudski procesi, a vi sve vreme lažete u medijima kako sam ja nešto uradio što nisam.

Zato te zovem siledžijo Đilase da idemo na poligraf sledeće nedelje, zarad javnosti i građana Srbije da saznaju da li je to što ste vi sve vreme lagali o meni tačno. Ti si Đilase napravio šemu kako da politički profitiraš na najprizemniji način, pa si pokrenuo svoje kriminalce, lažove i prevarante.

Siguran budi siledžijo Đilase da nećeg politički profitirati, jer tebi je mesto u zatvoru, a ne meni. Ti si tukao suprugu i tasta, sa teškim telesnim povredama i ispred dece i rekao da ćeš da odrubiš sebi glavu.

Treba tužilaštvo i sudstvo da se bavi i time kako si zaradio te tolike pare i da građani Srbije saznaju. Siledžijo, pošto nećeš ti i tvoji izvođači prljavih radova na TV, pa si odbio da imamo duel i na tvojoj televiziji, evo Đilase pozivam te da idemo sutra na poligraf.“

Informacija koju tražim jeste da li su i dokle su stigli organi u istraživanju navoda koje smo svi mi ovde narodni poslanici već mesecima iznosili, ali ne samo narodni poslanici, već i javnost i građani Srbije, da li i dokle su nadležni organi istražili informacije o enormno stečenom bogatstvu Dragana Đilasa i o novcu koji je iznesen na račune raznih egzotičnih destinacija?

Drugo pitanje je da li je pokrenuta istraga u slučaju službene beleške iz decembra 2014. godine u kojoj Iva Đilas bivša supruga Dragana Đilasa je okrivila Dragana Đilasa da je tukao nju i njenog oca, naneo im teške telesne povrede i pretio bivšoj supruzi da će joj odrubiti glavu. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je osamdesetih i devedesetih godina Holding industrija kablova - Jagodina bila jedan od zamajaca privrednog razvoja ne samo Jagodine i ne samo Pomoravlja, već jedan od najznačajnijih privrednih subjekata u Srbiji.

Krajem osamdesetih godina, početkom devedesetih u Holding industriji kablova radilo je skoro 10.000 radnika. Naravno, zbog svih dešavanja u našoj zemlji i okruženju, holding industrija kablova je zapala u ekonomske probleme i danas u industriji kablova radi nekoliko stotina radnika.

Mi kao poslanička grupa JS obratili su nam se radnici, odnosno udruženje radnika akcionara Holding industrije kablova – Jagodina, koja broji 2.500 članova i to udruženje je pokušavalo zadnjih godina i obraćalo se raznim institucijama od Privrednog suda u Kragujevcu, preko Ministarstva privrede, do Vlade Republike Srbije, kako bi našli put za ostvarenje prava stečenih iz radnog odnosa, radeći u Holding industriji kablova „Kablovi“ u Jagodini.

Tako da ću kao narodni poslanik iz Jagodine, prosto, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i da vidimo koji je to način, odnosno pitanje prvo je koji je organ, institucija, nadležan za sprovođenje UPPR, odnosno unapred pripremljenog plana i programa privatizacije Holding industrije kablova – Jagodine, koji je usvojen pre tri godine?

Drugo pitanje je kom organu, instituciji se radnici Holding industrije kablova – Jagodina treba da obrate u cilju zaštite svojih stečenih prava po osnovu radnog odnosa u ovom nekada veoma važnom i značajnom preduzeću?

Ovom prilikom bih samo hteo da kažem da se radi o više od 2.500 ljudi i da oni, prosto, traže odgovor koji je to put da oni ostvare svoja stečena prava. Hvala.