ŽIVOTA STARČEVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1968. godine. Živi u Jagodini.

Po obrazovanju je diplomirani geograf.

Do 2006. godine je radio kao profesor u gimnaziji u Jagodini.

Od 2006. godine načelnik je školske uprave u Jagodini zadužen za Pomoravski okrug.

Član je predsedništva, izvršnog i glavnog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. po prvi put dobija mandat narodnog poslanika. Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Zamenik je predsednika poslaničke grupe "Jedinstvena Srbija".

Služi se engleskim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 05.12.2020, 10:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 20
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, danas raspravljamo o vašem izveštaju, o Iizveštaju Komisije za zaštitu konkurencije za 2019. godinu.

Jedinstvena Srbija smatra da ste vi, odnosno to nezavisno regulatorno telo važan kontrolni činilac u funkcionisanju našeg domaćeg tržišta i zbog toga će naša poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje glasati za ovaj vaš izveštaj.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je konkurencija neka vrsta tržišne utakmice, nadmetanja, rivalitet između pojedinaca, preduzetnika, između privrednih subjekata za što bolji položaj na tržištu, za stvaranje što većih prihoda, za pridobijanje novih kupaca, za jednostavno nadmetanje i borba za poslovne interese tih privrednih subjekata.

Naime, slobodno tržište mora biti prostor gde ima mesta za sve, a koliko će ko od tog prostora imati mora zavisiti, pre svega, od menadžerskih, preduzetničkih sposobnosti, od inovativnosti, kvaliteta, cene i mnogih drugih faktora.

Suprotno stanje od konkurentnog tržišta jeste monopol. Monopol je stanje na tržištu gde na jednoj strani, na strani ponuđača, imate jednog prodavca koji u poziciji u kojoj jeste ima najveći uticaj i na formiranje cene i na kvalitet proizvoda. Na drugoj stran je više kupaca, koji, nažalost, zbog takve situacije nisu u stanju da biraju ponuđače, niti da bitno utiču na cenu i na kvalitet. Jednostavno, monopolistička situacija na tržištu podrazumeva maksimalizaciju profita monopoliste.

Komisija za zaštitu konkurencije je osnovana 2006. godine sa osnovnim zadatkom da se stara o zaštiti konkurencije, odnosno o zaštiti slobodnog tržišta.

Iako je ovakav način regulisanja tržišta putem nezavisnog regulatornog tela, hajde da kažemo, relativno nov za nas ovde u Srbiji, takav način regulisanja nije nov u svetu. Negde kamen temeljac toga, početak toga jeste bio 1911. godine, kada je čuveni Rokfelerov „Standard Oil“ razbijen na čak 34 kompanije.

Danas ta regulatorna tela u svetu imaju veliku moć. Kolika je moć, recimo, antimonopolske Komisije EU pokazuje nam i slučaj iz 2017. godine, kada je ta antimonopolska Komisija EU kaznila firmu „Alfabet“, vlasnika „Gugla“ za, ako se ne varam, rekordnih 2,42 milijarde evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja.

Kažem, kod nas je Komisija formirana 2006. godine, u okruženju su takva tela formirana ranije. Recimo u Češkoj i Mađarskoj 1991. godine, u Rumuniji i Sloveniji, ako se ne varam, 1997. godine.

Od 2006. godine do danas mi možemo izneti i primedbe i pohvale u radu Komisije za zaštitu konkurentnosti i neki narodni poslanici su pričali o tome, ali ono što bih ja ovde naveo jeste da je Komisija za zaštitu konkurentnosti nezavisno regulatorno telo koje je dobilo pozitivan izveštaj od Evropske komisije koja prati vaš rad kroz Poglavlje 8 u procesu pristupanja Srbije EU, što je, takođe, važno i bitno.

Koliko je veliki značaj fer konkurencija na nekom tržištu upravo nam govori i definicija Evropske komisije koju sam maločas spomenuo, koja kaže da konkurencija omogućava efikasnu upotrebu ograničenih društvenih resursa, omogućava veći i brži tehnološki razvoj, inovacije, niže cene, veći kvalitet, raznovrsnost proizvoda i, na kraju krajeva, ono što je najvažnije, povećava produktivnost.

Direktna posledica konkurentskog tržišta jeste jeftinija roba većeg kvaliteta za kupce i to je ono što je najvažnije.

Naravno, svako ko se bori na tom slobodnom tržištu, svako od tih konkurenata teži da osvoji što veći prostor na tržištu, što je i prirodno, po mogućstvu da dostigne taj status monopola, jer trka na tržištu jeste u krajnjoj liniji trka za profit, pa je samim tim i ta antimonopolska borba neka večita borba, rekao bih, mačke i miša.

Ono što je bitno reći jeste da vi radite po Zakonu o zaštiti konkurencije i da prepoznajete dva različita oblika povrede konkurencije. To su restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog položaja.

Vi ste u 2019. godini odradili puno predmeta, negde oko 80 predmeta, ali što se tiče povrede konkurencije, tu ste završili tri predmeta vezana za restriktivne sporazume i sedam predmeta vezanih za zloupotrebu dominantnog položaja.

U javnosti smo mogli čuti više vaših reakcija na te negativne pojave narušavanja slobodnog tržišta. Poznata je i ona vaša reakcija na najveće uvoznike, distributere i prodavce sportske obuće koji su se, naravno, međusobno dogovarali o ceni te sportske obuće koja je bila višestruko, neverovatno bih rekao, veća od nabavne cene tamo gde se ta sportska obuća radila u zemljama kao što su Vijetnam, Bangladeš itd. Vi ste te privredne subjekte tada kaznili sa nešto više od 45 miliona dinara. Ipak, najveća takva vaša sankcija bila je kada ste reagovali na zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu sladoleda i kada ste firmu koja je izvršila tu povredu, ne bih sada pominjao ime, kaznili sa skoro 302 miliona dinara ili sa 2,8 miliona evra.

Što se tiče rada Komisije, javnost često misli da vi utičete, odnosno postavljate relaciju između vaše Komisije i konkurenata, što jednostavno nije tako. Ljudi teško prihvataju da monopol sam po sebi nije kažnjiv, već da je kažnjiva samo zloupotreba tog monopola, odnosno vaš zadatak je da se starate o postojanju jednakih uslova za sve i pružanju šanse konkurentima da, na osnovu svojih sposobnosti, zauzmu određeni deo prostora na tom tržištu, odnosno Komisija nema, kako bih rekao, tu robinhudovsku ulogu da štiti male od velikih. To nije posao Komisije. Posao Komisije jeste da stvori iste uslove za sve, a kako će se ko snaći na slobodnom tržištu, to je, praktično, stvar koja zavisi od sposobnosti privrednih subjekata.

Naravno, svako ograničenje i povreda konkurencije dovodi do negativnih pojava kao što su gušenje inovacija, kao što je zatvaranje tržišta za druge učesnike, naročito one manje i takva situacija može obuhvatiti čitave grane i sektore privrede, industrije itd, ali, ono što je bitno, nema razvoja privrede, guše se mala i srednja preduzeća tako i, jednostavno, sve stagnira.

Možda najbolji primer tih negativnih pojava na tržištu jeste i može se ilustrovati kroz dogovaranje ponuđača u postupku javnih nabavki i to spada u jedan od najtežih oblika povrede konkurencije. Naravno, opet na kraju kupac je taj koji trpi najveće konsekvence takvih pojava.

Mi iz Jedinstvene Srbije svakako podržavamo borbu protiv takvih negativnih tržišnih aktivnosti, da tako kažem.

Ono što bih rekao jeste da ne postoji ni jedna tržišna ekonomija na svetu koja u nekom segmentu nema ograničenje konkurencije, samo je pitanje kada će se to ograničenje otkriti i kako će se sankcionisati.

Srbija nije ništa posebno u odnosu na druge takve države i na druga tržišta, odnosno, ono što sam hteo da kažem je da u Srbiji stepen ograničenja konkurencije nije ništa veći nego u nekim drugim čak razvijenijim tržištima i ekonomija sveta, a razlog tome je zato što imamo usaglašene svoje propise sa evropskim i, da kažem, svetskim zakonodavstvom u toj oblasti.

Ono što bih rekao jeste da vi imate neke instrumente, pomenuli smo kažnjavanje, ali nije cilj kažnjavanje. Cilj je da se tržište i konkurentnost na tržištu dovedu u red, da ono što je moj kolega narodni poslanik maločas rekao – konkurentnost u ekonomiji jeste kao demokratija u politici, i prosto, da se tu dovedu stvari kako treba.

Vi imate i druge mere, ne samo kazne, recimo, čak meru da se zabrani učestvovanje u javnim nabavkama ili neke druge aktivnosti u tržištu na određeni vremenski period, usled čestog povređivanja, da tako kažem, pravila ponašanja na tržištu.

Da rezimiram, mi iz Jedinstvene Srbije zalažemo se za funkcionisanje slobodnog tržišta, za stvaranje što veće konkurentnosti u našoj privredi i našem tržištu, jer na taj način preduzeća u našoj zemlji posluju i usmerena su na kvalitet, na kreiranje konkurentskih cena, na inovativnost, pa samim tim će vremenom biti konkurentni ne samo na domaćem tržištu, već i na inostranom tržištu i na taj način osnažićemo još više privredni i ekonomski razvoj naše države.

Iz ovih razloga poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće ovaj vaš izveštaj. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje sam želeo da postavim ministru Selakoviću. Obzirom da uvaženi ministar nije trenutno tu, postaviću pitanje predsednici Vlade.

Naime, juče na Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojen je Izveštaj o Kosovu i izvestilac za Kosovo, gospođa Viola fon Kramon zatražila je od Saveta EU i pozvala da se da zeleno svetlo za viznu liberalizaciju građana Kosova i apel je uputila zemljama EU koje nisu priznale nezavisnost naše južne srpske pokrajine.

Obzirom na stavove pomenute gospođe siguran sam da taj predlog za viznu liberalizaciju nije proizašao iz poštovanja Ustava Republike Srbije u kome stoji da su građani KiM u stvari građani Republike Srbije, pa je želela da ispravi nepravdu EU, pa da tom drugom delu naših građana da istu viznu liberalizaciju kakvu imamo mi u ovim drugim delovima naše zemlje.

Očigledno je da se vrši, odnosno da se stvara atmosfera pritiska ne samo na Republiku Srbiju, već i na evropske institucije i na članice EU koje nisu priznale Kosovo. Moje pitanje ide u pravcu – da li će naša diplomatija krenuti u jedan ofanzivni nastup u svim važnim i relevantnim evropskim institucijama i svetskim institucijama da objasni kako su ovakvi neodgovorni i loši potezi, izjave i odluke ne samo odstupanje od proklamovane statusne neutralnosti EU pregovaračkom procesu već direktno narušavaju sam pregovarački proces i negde, kako bih rekao, narušavaju i mir i stabilnost regionu. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje bih postavio gospodinu Lončaru. Naime, za neki dan navršiće se punih godinu dana od prvog slučaja zaražavanja kovidom 19 u Srbiji. Za proteklih godinu dana videli smo jednu divovsku borbu lekara, medicinskih sestara, nemedicinskog osoblja, protiv pošasti koja je zahvatila čitav svet, ne samo Srbiju. Država, ali i svi mi pojedinačno moramo i činimo sve da se nekako zahvalimo tim herojima današnjice za rešenost, odlučnost, postojanost u toj borbi.

Pre neki dan je u ovom visokom domu, recimo Dragan Marković Palma predsednik Jedinstvene Srbije rekao da će organizovati odlazak 1.100 radnika u Grčku i da je za to pribavio sredstva od donatora. To je svakako jedan mali jest pažnje o ljudima koji nesebično vode brigu o zdravlju naših građana.

Međutim, ovih dana u medijima možemo videti najavu pojedinih članova Kriznog štaba koji govore o neophodnosti pooštravanja mera za borbu protiv trenutne epidemiološke situacije, a usled povećanja broja zaraženih od korone. U ovim izjavama se pominje zatvaranje kafića, restorana i ugostiteljskih objekata koji u najvećoj meri poštuju propisane epidemiološke mere. Sa druge strane možemo videti, rekao bih neshvatljive prizore na Kopaoniku, na Zlatiboru, kao i tajne korona žurke u pojedinim noćnim klubovima.

Moje pitanje je – može li Krizni štab doneti mere koje će malo preciznije gađati glavne izvore zaraze, mere koje će biti malo više konkretizovane, a malo manje generalizovane i opšte? Naime, ugostiteljski objekti koji poštuju sve propisane epidemiološke mere postaju u neku ruku žrtve neodgovornog ponašanja na onim mestima koje svi mi danas prepoznajemo kao glavne izvore zaraze. Imam utisak da ako bi krizni štab donosio malo preciznije mere da bi rezultati u borbi bili još uspešniji, a da bi građani bili zadovoljniji.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Poštovani ministre Lončar, nadam se da će sutra Krizni štab doneti jednu mudru odluku koja će voditi računa o svim aspektima kako zdravstvenim, tako i o životu ljudi, radu i tako dalje.

Što se tiče JS borba za očuvanje teritorijalnog integriteta jeste jedan od najvažnijih borbi koju naša država vodi danas, naravno, uz podizanje ekonomije i očuvanja zdravlja ljudi. Znamo da nije usvojen izveštaj za Srbiju, ali smo pričali o izveštaju koji je juče usvojen za Kosovo gde su provučene neke stvari koje su neprihvatljive za Republiku Srbiju.

Postavio bih ovde pitanje ministru Ružiću. Naš obrazovni sistem je u prethodnih godinu dana bio pred velikim izazovom, izazovom funkcionisanja tog jako obimnog sistema u uslovima pandemije. Smatram da je taj sistem pokazao da je žilav. Taj sistem je pokazao da je adaptivan, prilagodljiv i da uz sve probleme naše škole postižu one proklamovane obrazovne ishode i ciljeve, a da naše škole nisu prepoznate kao mesta velikog rizika od zaražavanja. To je vrlo važno.

Ono što je trenutno veliki posao Ministarstva prosvete, pretpostavljam sada je vreme za to, to je priprema obrazovnog sistema za izvođenje završnog ispita, naravno i prijemnih ispita na fakultet, odnosno upis učenika u srednje škole i na fakultete. Moje pitanje prema vama jeste – u kojoj fazi je taj proces i šta Ministarstvo radi po tim pitanjima?

Kratko bih samo za ministarku privrede, gospođu Atanasković, kao iskusni privrednik, dugogodišnji, jako uspešan privrednik, imam jedno pitanje za vas. Holding fabrika kablova u Jagodini je već tri godine u procesu tzv. UPPR i fabrika kablova, znate da je decenijama bila zamajac razvoja ne samo Jagodine, Pomoravlja već čitave Srbije, baš kao što je to i „Prva petoletka“. Moje pitanje prema vama i vašem ministarstvu jeste – da li vaše ministarstvo prati situaciju vezano za trenutno stanje u fabrici kablova i da li postoji mogućnost pomoći za revitalizaciju te fabrike? Fabrika kablova i danas ima veliki potencijal, ima i dobar proizvodni program, ima nekoliko stotina zaposlenih ljudi.

Javnost u Jagodini je jako zainteresovana, jer nema stanovnika Jagodine kome neko ili ne radi ili nije radio u fabrici kablova. U tom smislu znamo da je fabrici likvidnost najveći problem i da li se radi na nekom od modela. Da li je to neki investicioni fond? Da li je to neka druga vrsta investiranja ili partnerstva kako bi se ta fabrika ponovo vratila na onaj put na kome je nekada bila. Hvala vam.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje sam želeo da postavim ministru Selakoviću. Obzirom da uvaženi ministar nije trenutno tu, postaviću pitanje predsednici Vlade.

Naime, juče na Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojen je Izveštaj o Kosovu i izvestilac za Kosovo, gospođa Viola fon Kramon zatražila je od Saveta EU i pozvala da se da zeleno svetlo za viznu liberalizaciju građana Kosova i apel je uputila zemljama EU koje nisu priznale nezavisnost naše južne srpske pokrajine.

Obzirom na stavove pomenute gospođe siguran sam da taj predlog za viznu liberalizaciju nije proizašao iz poštovanja Ustava Republike Srbije u kome stoji da su građani KiM u stvari građani Republike Srbije, pa je želela da ispravi nepravdu EU, pa da tom drugom delu naših građana da istu viznu liberalizaciju kakvu imamo mi u ovim drugim delovima naše zemlje.

Očigledno je da se vrši, odnosno da se stvara atmosfera pritiska ne samo na Republiku Srbiju, već i na evropske institucije i na članice EU koje nisu priznale Kosovo. Moje pitanje ide u pravcu – da li će naša diplomatija krenuti u jedan ofanzivni nastup u svim važnim i relevantnim evropskim institucijama i svetskim institucijama da objasni kako su ovakvi neodgovorni i loši potezi, izjave i odluke ne samo odstupanje od proklamovane statusne neutralnosti EU pregovaračkom procesu već direktno narušavaju sam pregovarački proces i negde, kako bih rekao, narušavaju i mir i stabilnost regionu. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje bih postavio gospodinu Lončaru. Naime, za neki dan navršiće se punih godinu dana od prvog slučaja zaražavanja kovidom 19 u Srbiji. Za proteklih godinu dana videli smo jednu divovsku borbu lekara, medicinskih sestara, nemedicinskog osoblja, protiv pošasti koja je zahvatila čitav svet, ne samo Srbiju. Država, ali i svi mi pojedinačno moramo i činimo sve da se nekako zahvalimo tim herojima današnjice za rešenost, odlučnost, postojanost u toj borbi.

Pre neki dan je u ovom visokom domu, recimo Dragan Marković Palma predsednik Jedinstvene Srbije rekao da će organizovati odlazak 1.100 radnika u Grčku i da je za to pribavio sredstva od donatora. To je svakako jedan mali jest pažnje o ljudima koji nesebično vode brigu o zdravlju naših građana.

Međutim, ovih dana u medijima možemo videti najavu pojedinih članova Kriznog štaba koji govore o neophodnosti pooštravanja mera za borbu protiv trenutne epidemiološke situacije, a usled povećanja broja zaraženih od korone. U ovim izjavama se pominje zatvaranje kafića, restorana i ugostiteljskih objekata koji u najvećoj meri poštuju propisane epidemiološke mere. Sa druge strane možemo videti, rekao bih neshvatljive prizore na Kopaoniku, na Zlatiboru, kao i tajne korona žurke u pojedinim noćnim klubovima.

Moje pitanje je – može li Krizni štab doneti mere koje će malo preciznije gađati glavne izvore zaraze, mere koje će biti malo više konkretizovane, a malo manje generalizovane i opšte? Naime, ugostiteljski objekti koji poštuju sve propisane epidemiološke mere postaju u neku ruku žrtve neodgovornog ponašanja na onim mestima koje svi mi danas prepoznajemo kao glavne izvore zaraze. Imam utisak da ako bi krizni štab donosio malo preciznije mere da bi rezultati u borbi bili još uspešniji, a da bi građani bili zadovoljniji.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Poštovani ministre Lončar, nadam se da će sutra Krizni štab doneti jednu mudru odluku koja će voditi računa o svim aspektima kako zdravstvenim, tako i o životu ljudi, radu i tako dalje.

Što se tiče JS borba za očuvanje teritorijalnog integriteta jeste jedan od najvažnijih borbi koju naša država vodi danas, naravno, uz podizanje ekonomije i očuvanja zdravlja ljudi. Znamo da nije usvojen izveštaj za Srbiju, ali smo pričali o izveštaju koji je juče usvojen za Kosovo gde su provučene neke stvari koje su neprihvatljive za Republiku Srbiju.

Postavio bih ovde pitanje ministru Ružiću. Naš obrazovni sistem je u prethodnih godinu dana bio pred velikim izazovom, izazovom funkcionisanja tog jako obimnog sistema u uslovima pandemije. Smatram da je taj sistem pokazao da je žilav. Taj sistem je pokazao da je adaptivan, prilagodljiv i da uz sve probleme naše škole postižu one proklamovane obrazovne ishode i ciljeve, a da naše škole nisu prepoznate kao mesta velikog rizika od zaražavanja. To je vrlo važno.

Ono što je trenutno veliki posao Ministarstva prosvete, pretpostavljam sada je vreme za to, to je priprema obrazovnog sistema za izvođenje završnog ispita, naravno i prijemnih ispita na fakultet, odnosno upis učenika u srednje škole i na fakultete. Moje pitanje prema vama jeste – u kojoj fazi je taj proces i šta Ministarstvo radi po tim pitanjima?

Kratko bih samo za ministarku privrede, gospođu Atanasković, kao iskusni privrednik, dugogodišnji, jako uspešan privrednik, imam jedno pitanje za vas. Holding fabrika kablova u Jagodini je već tri godine u procesu tzv. UPPR i fabrika kablova, znate da je decenijama bila zamajac razvoja ne samo Jagodine, Pomoravlja već čitave Srbije, baš kao što je to i „Prva petoletka“. Moje pitanje prema vama i vašem ministarstvu jeste – da li vaše ministarstvo prati situaciju vezano za trenutno stanje u fabrici kablova i da li postoji mogućnost pomoći za revitalizaciju te fabrike? Fabrika kablova i danas ima veliki potencijal, ima i dobar proizvodni program, ima nekoliko stotina zaposlenih ljudi.

Javnost u Jagodini je jako zainteresovana, jer nema stanovnika Jagodine kome neko ili ne radi ili nije radio u fabrici kablova. U tom smislu znamo da je fabrici likvidnost najveći problem i da li se radi na nekom od modela. Da li je to neki investicioni fond? Da li je to neka druga vrsta investiranja ili partnerstva kako bi se ta fabrika ponovo vratila na onaj put na kome je nekada bila. Hvala vam.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je osamdesetih i devedesetih godina Holding industrija kablova - Jagodina bila jedan od zamajaca privrednog razvoja ne samo Jagodine i ne samo Pomoravlja, već jedan od najznačajnijih privrednih subjekata u Srbiji.

Krajem osamdesetih godina, početkom devedesetih u Holding industriji kablova radilo je skoro 10.000 radnika. Naravno, zbog svih dešavanja u našoj zemlji i okruženju, holding industrija kablova je zapala u ekonomske probleme i danas u industriji kablova radi nekoliko stotina radnika.

Mi kao poslanička grupa JS obratili su nam se radnici, odnosno udruženje radnika akcionara Holding industrije kablova – Jagodina, koja broji 2.500 članova i to udruženje je pokušavalo zadnjih godina i obraćalo se raznim institucijama od Privrednog suda u Kragujevcu, preko Ministarstva privrede, do Vlade Republike Srbije, kako bi našli put za ostvarenje prava stečenih iz radnog odnosa, radeći u Holding industriji kablova „Kablovi“ u Jagodini.

Tako da ću kao narodni poslanik iz Jagodine, prosto, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i da vidimo koji je to način, odnosno pitanje prvo je koji je organ, institucija, nadležan za sprovođenje UPPR, odnosno unapred pripremljenog plana i programa privatizacije Holding industrije kablova – Jagodine, koji je usvojen pre tri godine?

Drugo pitanje je kom organu, instituciji se radnici Holding industrije kablova – Jagodina treba da obrate u cilju zaštite svojih stečenih prava po osnovu radnog odnosa u ovom nekada veoma važnom i značajnom preduzeću?

Ovom prilikom bih samo hteo da kažem da se radi o više od 2.500 ljudi i da oni, prosto, traže odgovor koji je to put da oni ostvare svoja stečena prava. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje Ministarstvu pravde i resornoj ministarki Maji Popović.

Naime, grad Jagodina i firma „Nort karton“ d.o.o. Beograd su dana 28. marta 2013. godine zaključili ugovor o davanju u zakup 11 hektara, 72 ara i tri metra kvadratna zemljišta u industrijskoj zoni bez naknade. Obaveza „Nort kartona“ ovim ugovorom bila je da izgradi industrijski objekat za dve godine i da zaposli 150 radnika. „Nort karton“ objekat nije završio u ugovorenom roku i grad Jagodina je uputila više od 10 dopisa „Nort kartonu“ između 2015. i 2017. godine, a sa zahtevom za završetak objekta i zapošljavanje radnika.

Sve ovo o čemu pričam i ugovore i dopise mogu i lično da dostavim nadležnom Ministarstvu pravde, računajući i ugovor i sve dopise između 2015. i 2017. godine.

Zbog neispunjavanja ugovornih obaveza „Nort kartona“, grad Jagodina je dana 3. novembra 2017. godine podneo tužbu Privrednom sudu u Beogradu radi raskida ugovora o zakupu. „Nort karton“ je dana 30. januara 2018. godine podneo protivtužbu za isplatu iznosa preciziranog nakon veštačenja na 291.324.170,65 dinara i 888.781 evro, a po osnovu uloženog u započeti objekat.

Ističem činjenicu da je zemljište „Nort kartonu“ dato bez naknade, pa raskidom ugovora nema šta da mu se vraća. U ovom slučaju jedino grad Jagodina trpi štetu zbog činjenice da je predmetna lokacija zauzeta započetim, a nezavršenim objektom.

Takođe, ističem da je objekat građen isključivo za potrebe „Nort kartona“ i sva ulaganja koja je imao „Nort karton“ bila su isključivo za sopstvene potrebe, a ne za potrebe grada Jagodine. Građevinska dozvola je u međuvremenu prestala da važi, objekat je sada bespravan, ne upisan u katastru nepokretnosti i kao takav je predviđen za rušenje. Uz to zbog dugova „Nort kartona“ prema izvođačima radova, rešenjem kojim se usvaja privremena mera i „Nort kartonu“ zabranjuje da otuđi ili optereti nepokretnost u izgradnji, objekat je predmet javne prodaje kod javnog izvršitelja. U prilogu mogu dostaviti zaključak javnog izvršitelja od 16. juna 2020. godine.

Obzirom da grad Jagodina ima ovakvu situaciju u praksi, moram da vam postavim poslaničko pitanje radi razjašnjenja iste, a koje je od interesa za sve građane Jagodine, odnosno postavljam pitanje za sledeću pravnu stvar. Naime, da li u slučaju kada investitor kome je ustupljeno zemljište bez naknade za potrebe izgradnje fabrike po ugovoru zaključenom sa opštinom, odnosno gradom, a radi zapošljavanja određenog broja radnika, te ukoliko isti, odnosno investitor ne ispoštuje ugovorne odredbe i ne izgradi planiranu investiciju u ugovorenom roku, odnosno odustane od iste, opština, odnosno grad ima pravo da raskine ugovor bez naknade štete? Da li je opština, odnosno grad, nakon raskinutog ugovora i poništene građevinske dozvole zbog neispunjene obaveze investitora, odnosno odustanka od izgradnje obavezan da investitoru isplati naknadu za deo objekta koji je investitor izgradio na predmetnoj parceli koja mu je bila ustupljena?

Molim pravno tumačenje i stav Ministarstva o ovom pitanju, a sva potrebna dokumenta, ukoliko su potrebna, mogu lično dostaviti. Hvala.