21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste me, gospodine Vučeviću, a bogami i kolega iz opozicije malo, kako bih rekao, nagnali da se javim za reč, a pri tome ću koristiti vreme poslaničke grupe, da znate.
Naime, Milan Kundera je napisao, početkom 80-ih godina, roman koji se zove „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ i pominjem taj roman gde kaže da su ljudi koji trče samo za ličnim zadovoljstvima, koji ne podnose račune nikome, koji jednostavno smatraju da su apsolutno slobodni su inkarnacija lakoće, a lakoća je po prirodi sebična, bezobrazna i vrlo često nevaspitana. Težina po Kunderi se vezuje za bića i za principe i ona je moralna i nesebična.
Zašto ovo kažem? Mi smo ovde, ovih pet diskusije, mogli čuti, naravno, o rebalansu budžeta i o Zakonu o finansijskom pomoći porodici sa decom, diskusije koje su bile argumentovane, koje su bile pune analitičkih podataka i zaključaka. Naravno, bilo je i ostrašćenih govora, punih opštih i načelnih fraza, bilo je i neargumentovanih kritika, ali bilo je, kao što smo i sada imali priliku da vidimo, izliva ogoljene mržnje, pa i brojnih napada ad hominum, lično, i vi ste, predsednice, nažalost, bili meta takvih napada ovih dana, ali ne samo vi, već i mnogi drugi, sve do bacanja Ustava i psovanja.
Neko mi reče u hodniku, kaže, navikli smo na to. Ne, mi ne smemo nikada se naviknemo na to. Mi iz JS zaista nećemo nikada da se naviknemo da se šalje loša ili ružna slika iz našeg parlamenta i dok god su Dragan Marković Palma i JS, dok god smo tu trudićemo se da takvu sliku ne šaljemo.
Postoji navika da pojedini narodni poslanici politizuju ama baš sve i vi ste o tome maločas, gospodine Vučeviću, pričali. Politizuje se odlazak u vojsku, politizuje se roditeljstvo, porodica, hraniteljstvo. Postala je navika da pojedini poslanici manipulišu i onim najtananijim i najfinijim osećanjima građana Srbije, pa i maločas kada je bio amandman o tome da se ukine finansiranje vojnog roka, to me je prvo isprovociralo da se javim za reč, a onda i ova vaša konstruktivna diskusija.
Naime, ja imam dva sina koji će od sledeće godine ići u vojsku, Bogu hvala, jer su tako vaspitavani i tako treba i strašno me nervira diskusija poput tog poslanika koji hoće da ukine finansiranje vojnog roka ili recimo poslanika koji je pre neki dan rekao da građanima ovim rebalansom nudimo rat, rov i top. To je baš krajnje bezobrazno. Gde je pročitao to? U kom od ovih predloga zakona je mogao da nađe to? Naravno da je to neistina i prosto postavljam pitanje – dokle ćete da manipulišete najfinijim i najtananijim osećanjima građana Srbije? Dokle ćete da unosite paniku i strah kod građana Srbije? Šta će pomisliti kada čuju jednog narodnog poslanika koji kaže, nudite ovim rebalansom budžeta rat, rov i top?
Znači, to su te političke manipulacije koje zaista su neprimerene za ovaj dom, neprimerene za neke koji planiraju da budu ozbiljni ljudi i ozbiljni političari.
Kaže isti taj poslanik, glasaće za Zakon o finansijskoj podršci porodici, ali mu smeta kontekst. A, šta mu to smeta? Kaže – deca se ne rađaju za državu, već iz ljubavi, kaže. A, gde je to mogao da pročita da se deca rađaju za državu, gde je to mogao da pročita da se deca ne rađaju iz ljubavi? Lako je to reći, izgovoriti – al, sam rekao, ali zaista izgovarati neistine i ono što zaista ne stoji to nije ništa drugo nego politička manipulacija.
Opet, naravno, sve to zarad jeftinih političkih poena i ja se pitam dokle može da bude niska ta granica? Da li uopšte postoji dno, koje može da se dotakne u želji da se prosto ubere neki jeftini politički poen.
Znate, nije sporno biti opozicija vlasti, to je legitimno i to je dobro. Svaka vlast hoće dobru opoziciju, ali problem je kada vi zastranite u svom opozicionom delovanju i postanete opozicija građanima Srbije, jer unošenjem straha, panike, manipulacijom sa najfinijim i najtananijim osećanjima građana Srbije vi u stvari postajete vremenom opozicija samoj Srbiji. I onda ne čudi što su rezultati na izborima takvi kakvi jesu.
Ovih dana mnogo često i mnogo puta smo mogli čuti razne priče vezane za štrajk prosvetnih radnika 2. septembra. Ispričane su brojne priče koje nemaju nikakvu vezu sa istinom, da ne kažem gluposti. Pet dana se ponavlja kao neka mantra kako su tobože pravljeni neki spiskovi štrajkača, a ja zaista kao načelnik Školske uprave u Jagodini, neko ko operativno sprovodi obrazovnu politiku na terenu, tvrdim da nikakvih spiskova nije bilo, da jedino što se od podataka 2. septembra Ministarstvo prosvete slalo jeste broj škola koje su u delimičnoj ili potpunoj obustavi nastave, čak se nisu u tabelama navodila ni imena, odnosno nazivi škola.
Tako da, apsolutno ne stoji ta činjenica, ali bez obzira što je ministarka demantovala to, bez obzira što je premijer pričao o tome i demantovao, bez obzira na sve nastavlja se ta mantra, nastavljaju se te laži vezane za štrajk prosvetnih radnika, jer nema veze što nije istina, toliko je gore po samu istinu.
Jedna narodna poslanica, koja je pri tom profesor na fakultetu i naučni radnik, reče nam da su nam škole propale i da su u očajnom stanju. Taj zaključak izvela je na osnovu činjenice, odnosno na osnovu vesti da je u jednoj školi u jednoj učionici otpao plafon, obrušio se plafon.
Naravno da to što se desilo je nedopustivo i siguran sam da nadležni rade već po tom pitanju, ali ono što mene prosto zapanjilo jeste da takav katastrofičan zaključak izveden na osnovu jednog slučaja, a ta takav zaključak izvede naučni radnik, profesor na fakultetu. Zašto?
Zato što metoda kojom je koleginica izvela taj zaključak naziva se generalizacija ili uopštavanje. E, pa da vam kažem sada, generalizacija je logička operacija kojom se na osnovu posmatranja ograničenog broja članova neke klase dolazi do uopštene tvrdnje, pojma ili zaključka koji važi za sve pripadnike te klase, odnosno, treba koleginica da zna kao naučni radnik da ograničeni broj ne može nikada biti broj jedan. Jedna škola, jedna učionica.
Pritom, taj ograničeni broj nikako ne može biti jedan, ali i ono što je još strašnije za jednog naučnog radnika jeste da je generalizacija zamka u koju mnogi upadaju koliko god bili slobodoumni i radoznali. Kada uopštavamo ili generalizujemo opasno se približavamo predrasudama i stereotipima ili potpadamo pod njihov uticaj, a da se to ne bi desilo, odnosno treba shvatiti da generalizacija spada u tzv. kognitivne diverzije, odnosno greške u mišljenju koje pravimo kada neki opšti zaključak izvodimo na osnovu svog ograničenog iskustva, odnosno subjektivno.
To može da se desi nekom običnom čoveku, ali jednom naučnom radniku, pošto ovo što pričam spada u osnove naučne metodologije, metodologije naučnog istraživanja i logike naravno, tako da, u svemu tome treba, prosto je takva vrsta zaključivanja i delovanja ovde u Narodnoj skupštini, nedopustiva za jednog profesora i naučnog radnika i ne treba da se sramoti ako ni zbog kog drugog već zbog svojih studenata.
Ono kada sam pričao o nepodnošljivoj lakoći postojanja upravo važi za takve govornike u ovoj Narodnoj skupštini koji neargumentovano, koji bez analize izvode razne zaključke a samo zarad biranja jeftinih političkih poena.
No, ono što bih ja sada ovom prilikom jeste da se vratim na rebalans budžeta. Jedinstvena Srbija podržaće rebalans budžeta. Zašto? Vidite, mi, ova vlast, ministar Mali koji je tu ministar finansija već više mandata, već godinama unazad donosimo budžete, donosimo rebalanse budžeta. Koji su rezultati tih rebalansa i tih budžeta? Redovno izmirivanje svih obaveza, ekonomski rast naše zemlje kada gotovo nigde u Evropi nema ekonomskog rasta, pad stope zaduženosti, pad stope nezaposlenosti, sve veći iznos para u državnoj kasi, sve veće devizne rezerve, sve veće zlatne rezerve, sve vreme raste minimalna zarada, za vas u opoziciji, ako hoćete, i medijalna zarada raste. Rastu i socijalna davanja. I danas imamo jedan zakon koji ćemo u ponedeljak izglasati na tu temu.
Sve vreme, ono što je važnije, pored svega ovoga kroz taj budžet rastu investicije, kapitalne investicije, investicije u infrastrukturu i sve to nam donosi veliki rast BDP, da li u tom globalnom smislu, da li rast BDP po glavi stanovnika, o čemu sam pričao na početku ove rasprave.
Tako da, ne bih dalje ponavljao ono što sam pričao na početku ove rasprave. Prosto, na kraju, želim da pohvalim još jednom i istaknem ono što smo mi kao Jedinstvena Srbija istakli, a to je novih 18 milijardi dinara, dodatnih, u agrarnom budžetu. Tako da, Ministarstvo poljoprivrede sa 137 milijardi u budžetu i kako je ministar rekao sa 100,5 milijardi dinara za direktna agrarna plaćanja smo napravili iskorak.
Jedinstvena Srbija to zaista podržava i podržava svaki dalji napor u tom smislu da se ulaže u poljoprivrednu infrastrukturu, da se ulaže širenje područja koja su navodnjavanja, da se osavremenjava oprema za borbu protiv remenskih nepogoda, da budemo još bolji u odbrani protiv poplava, itd.
Znate, kako Dragan Marković Palma voli da kaže – gospodin poljoprivredni proizvođač prvo ujutru kada ustane on pogleda u nebo. Da bismo mu te njegove muke olakšali, mislim da je upravo ovo put da pomognemo poljoprivrednom proizvođaču da malo manje brine oko posla kojim se bavi.
Na kraju, hteo bih da kažem i ono što sam na kraju prethodnog izlaganja rekao, a to je, novac ne može kupiti ljubav, ali poboljšava vašu pregovaračku poziciju. Tako je i u životu, tako je i u politici, tako je i u međunarodnim odnosima. U tom smislu Jedinstvena Srbija podržava ovaj budžet i ekonomsko jačanje Srbije. Ali, Jedinstvena Srbija, i to moram ovom prilikom da kažem, podržava svaku reč koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Generalnoj skupštini ujedinjenih nacija u Njujorku prekjuče izgovorio. Hvala.
Evo, upravo jednog primera lakoće, nepodnošljive lakoće postojanja, naime, i generalizacije o kojoj sam pričao.
Pozivam mladog kolegu da dođe, evo ja sam neko ko rukovodi, odnosno koordinira rad 70 obrazovnih ustanova i da obiđemo svih 70 obrazovnih ustanova i svih preko 500 školskih objekata da vidi koliko se nije ulagalo u obrazovanje. Naprotiv, vi ste u velikoj zabludi. Prosto, ne možete pričati meni to jer ja obilazim sve škole u svom okrugu bar jednom mesečno, a obilazim, bogami, i po Srbiji, po prirodi posla.
Tako da, to da se ne ulaže u školske zgrade i to što ste mi pokazali dve, tri fotografije je čist primer manipulacije i čist primer generalizacije. To što ste rekli da su nam deca funkcionalno nepismena i pričali ste o petnaestogodišnjacima, o PISA testu, morate da znate da obrazovni koncept jednog obrazovnog sistema i obrazovni koncept koji nam daje PISA testove nisu kompatibilni. Ne radi se o istim stvarima.
Samo za primer, jedan da vam dam – rezultati na PISA testovima, pošto sam ja načelnim od 2004. godine „Mladih Kozma“, evo prozivam vas, od 2004. godine sam načelnik, znači rezultati PISA testa su bili gori te 2005, 2006, 2007. godine kada je Tinde Kovač i uvela te PISA testove nego što su danas. Tako da, opet pričate opšte…
Pričate o procentima. Pedeset procenata radnika nemaju stalni radni odnos, što nije tačno. Pa, nije tačno, ja radim tehnološke viškove od 15. avgusta do 1. septembra svake godine i znam da kod mene, na teritoriji ŠU Jagodina to nije tačno. Ne da nije tačno, nego nije ni približno.
Hvala.
Poštovana predsednice, evo ja dobih izvinjenje. Vi niste, ali ja dobih izvinjenje. Rekao je gospodin – u redu, možda ja nisam u pravu.
Ne možda, niste u pravu. Niste u pravu.
O tome da li ja idem pred prosvetne radnike, pozivam vas opet u moju školsku upravu u Jagodini i pozivam vas da vidite koliko ja nemam komunikaciju sa svojim kolegama prosvetnim radnicima, koliko oni nemaju komunikaciju sa ŠU, Ministarstvom prosvete, itd. Opet jedna paušalna izjava, opet jedan generalizacija i opet jedna nepodnošljiva lakoća postojanja.
Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, prvo pitanje hteo bih da postavim ministarki prosvete doktorki Slavici Đukić Dejanović, ako je tu? Ne, nema je. Ništa, onda bih postavio pitanje ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević.
Imali smo prilike da vidimo da ste najavili da krećete u izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da ste rekli da je to imalo negativne posledice na budžete lokalnih samouprava, što i ja, kao neko ko je iz Jagodine i bavi se lokalnom samoupravom, takođe znam i prosto bih postavio pitanje - na koji tačno način i koje su to najvažnije promene koje ćete nam predložiti tim izmenama zakona? Taj zakon je najavljen svojevremeno kao zakon koji će uvesti transparentnost u radu državnih institucija itd, pa smatram da su i izmene i dopune tog zakona takođe jako važne, jer će uticati na transparentnost rada državnih organa.
Vidimo, takođe, da obilazite upravne okruge. Da li to znači da ćete proširiti njihove nadležnosti? Dolazim iz Jagodine koja je centar Pomoravskog upravnog okruga i smatram da pored proširenja nadležnosti upravnih okruga trebate da radite i na poboljšanju položaja načelnika upravnih okruga i vratiti im status koju su imali ranije. Bili su državni službenici na položaju, a sada su postavljena lica. Predlog Jedinstvene Srbije bio bi da im se vrati status državnih službenika na položaju.
Ono što je pitanje za vas ministarka Kovačević, vidim da ste u stalnoj komunikaciji sa jedinicama lokalne samouprave. Na koji način možete da im ponudite konkretnu pomoć i koji su to projekti kojima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pomaže lokalnim samoupravama?
Hteo bih da postavim ovom prilikom pitanje ministru Lončaru, ministru zdravlja. Poštovani ministre, vi ste u prethodnih nekoliko vikenda organizovali preventivne zdravstvene preglede širom Srbije u zdravstvenim ustanovama. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je to jako dobro i lično ste ispratili taj proces, koliko sam video, i prosto, kao neko ko dolazi, kao što rekoh, iz Jagodine koja je te preventivne preglede organizovala godinama unazad, smatramo da je to vrlo važan posao i negde moje pitanje je da li već imate efekte tih organizovanih preventivnih zdravstvenih pregleda i naročito me interesuju efekti u pogledu brisanja ili ukidanja listi čekanja u zdravstvenim ustanovama.
Zahvaljujem, ministre.
Pored svega što ste naveli mislim da je jedan od vrlo važnih efekata preventivnih zdravstvenih pregleda koje radite taj što se kod građana stvara navika da odlaze na te preventivne zdravstvene preglede i mislim da je to sastavni deo, danas u 21. veku, sastavni deo opšte kulture i mislim da je to takođe vrlo važan efekat svih ovih pregleda.
Hteo bih ovom prilikom da postavim pitanje ministru Đorđu Milićeviću, zaduženom za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom. Poštovani ministre, mi iz JS smatramo saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu veoma važnom i pridajemo joj posebnu pažnju, pre svega zato što dolazim iz Pomoravlja gde imamo jako puno ljudi koji su rodom iz Pomoravlja, koji žive i rade u inostranstvu. Mi dugi niz godina održavamo veze i sarađujemo sa njima i nastavimo da svoju dijasporu uključimo u razvoj Jagodine i celog Pomoravlja.
Drugi važan razlog je strateški interes naše zemlje da se što više poveže sa dijasporom kako bi se i tamo van granica Srbije sačuvali običaji, tradicija, kultura i pre svega srpski jezik i ćirilica, što čini najvažnije elemente našeg nacionalnog identiteta, ali i da bi pripadnici dijaspore znali da su poštovani u svojoj zemlji matici.
Naš predsednik Dragan Marković Palma, poznato je, afirmiše te veze. Zahvaljujuće njemu Jagodina je postala značajan karika te saradnje i na državnom nivou. Zato želimo da pohvalimo sve napore države da se dijaspora i Srbija još čvršće i dugoročnije povežu, a ciljeve države potvrđuje i osnivanje vašeg kabineta koji već dva mandata predano radi na ostvarivanju strateških ciljeva sa porodicom.
Moje pitanje vama jeste, polazeći od značaja jačanja veza srpske dijaspore i matice koje su sve konkretne aktivnosti vašeg kabineta i osnovni pravci daljeg rada vašeg kabineta zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom? To bi bila moja pitanja za danas. Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ovom prvom delu postaviti dva pitanja, pre svega predsedniku Vlade i pojedinim resornim ministrima, a u drugom delu ću i ministarki prosvete.
Naime, ministar Martinović mi je dao šlagvort za prvo pitanje. Sredinom ovog meseca kao što znate, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić bio je u poseti arapskoj Republici Egipat i tamo je potpisan, pomenuo je ministar Martinović, sporazum o slobodnoj trgovini. Mi iz JS smatramo da je taj sporazum, prvo snažno podržavamo taj sporazum, a i smatramo da je taj sporazum veoma važan za obe države.
Uostalom, predsednik JS Dragan Marković Palma je i predsednik poslaničke grupe prijateljstva Egipat-Srbija, a i pre osam godina je uspostavio jako dobre poslovne i političke kontakte u Egiptu, a pre šest godina osnovan je i Privredni savet Srbija-Egipat, čiji je on predsednik. Sporazum je pre svega velika šansa i o tome je malo govorio ministar Martinović, za našu poljoprivredu jer je Egipat država sa 111 miliona stanovnika i veliki je uvoznik poljoprivrednih proizvoda, ali nije samo šansa za poljoprivredne proizvode već i za IT sektor, za farmaceutsku industriju, pa verovali ili ne, čak i za visoko obrazovanje, a to ću kasnije da obrazložim.
Moje pitanje za vas, predsedniče Vlade, ali i za ministra poljoprivrede, pa i za ministra saobraćaja, jer se govorilo o otvaranju novih avio linija prema Kairu i drugim destinacijama u Egiptu, Aleksandrija, ako se ne varam, jeste – da li se krenulo sa realizacijom akcionih planova vezanih za to da se iskoristi na najbolji način ovaj sporazum kako bi povećali bilateralnu saradnju koja trenutno iznosi 100 miliona dolara, a ja sam siguran da može biti višestruko veća ta robna razmena. Koje su procene benefita od ovog sporazuma i šta sve sporazum obuhvata? I, da li i kada će se krenuti sa novim avio linijama iz Beograda za Kairo, Aleksandriju i tako dalje?
Drugo pitanje u ovom delu je vezano za opet postavljam vama i ministru poljoprivrede – vi ste 15. jula održali sastanak sa predstavnicima sedam poljoprivrednih udruženja, prema informacijama koje sam našao na sajtu Vlade, postignut je dogovor o tome da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede a u cilju rešavanja zahteva koje su izneli predstavnici udruženja u najkraćem roku predloži izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako da najkasnije do sredine oktobra taj zakon, te izmene i dopune zakona budu izmenjene.
Poljoprivredni proizvođači iz Jagodine.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja u vezi problema sa kojim se suočavaju Dom zdravlja i Opšta bolnica u Jagodini, ali ne samo ove jagodinske zdravstvene ustanove, već i druge zdravstvene ustanove u Srbiji.
Naime, već dugi niz godina postoji, kako bih rekao, neka vrsta neusaglašenosti između Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po pitanju kadrovske obezbeđenosti zdravstvenih ustanova. Kadrovskim planovima koje donosi Ministarstvo zdravlja utvrđuje se ukupan broj zaposlenih po kadrovskoj strukturi koja se priznaje zdravstvenoj ustanovi. To praktično znači da će se tom priznatom broju radnika obezbediti radni odnos na neodređeno vreme i plate koje se finansiraju iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Međutim, prijavljivanje i ugovaranje zaposlenih kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je sasvim druga priča. Osnovi problem zdravstvenih ustanova je nesklad i razlika između broja priznatih radnika po kadrovskom planu i broja radnika koje finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje, tzv. ugovorenih radnika.
Kao razlog zbog koga je nemoguće zaposliti onoliko radnika koliko je utvrđeno kadrovskim planom navode se normativi koje je dao Institut za javno zdravlje „Batut“. I to bi bilo logično i to bi bilo dobro i ispravno ukoliko bi se zahtevom tražilo zapošljavanje preko broja utvrđenog kadrovskim planom. Međutim, nemogućnost zapošljavanja radnika u okvirima kadrovskog plana predstavlja problem zdravstvenim ustanovama i stanovište zdravstvenih ustanova jeste da kadrovski plan mora biti ispoštovan od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
S druge strane, i ti postojeći normativi su, kako bih rekao, jako niski i diskutabilni, u smislu da se do njih dolazi na osnovu broja stanovnika, a pritom se ne uzimaju u obzir, na primer, raseljena i izbegla lica kojih u Jagodini ima nekoliko hiljada. I ta lica, ti ljudi, žive u Jagodini i leče se i u Domu zdravlja i u Opštoj bolnici u Jagodini. Jednostavno, ta lica nisu obuhvaćena.
Što se tiče Opšte bolnice u Jagodini, u toku epidemije kovida-19 zaposleno je ukupno 37 lica, medicinskih sestara, tehničara, zbog povećanog obima posla na određeno vreme. Smatramo da je potrebno hitno rešiti pravni status ovih zaposlenih, jer oni na određeno vreme rade duže od dve godine, a ugovaraju se na svaka tri meseca. Opšta bolnica u Jagodini ima devet neugovorenih radnika, koji zbog blokade računa ne primaju platu. U Domu zdravlja u Jagodini 87 zaposlenih pre neki dan je ugovoreno do 31. avgusta. Moje osnovno pitanje je – da li će i kada biti ugovoreni radnici po strukturi do broja koji je utvrđen kadrovskim planom?
Inače, u Opštoj bolnici u Jagodini neophodno je zaposliti još 10 čistačica. Naime, od broja 43, taj broj je spao na 29 i pritom je starosna i zdravstvena struktura jako nepovoljna. U Opštoj bolnici se takođe pojavio, nažalost, iznenada jedan veliki problem, a to je da je u jednom kratkom vremenskom periodu ostala bez četiri anesteziologa, a u naredne dve godine još dva anesteziologa će otići u penziju. Tako da je potrebno zaposliti nove lekare, uputiti ih na specijalizaciju, a u međuvremenu omogućiti pomoć drugih zdravstvenih ustanova Opštoj bolnici u Jagodini. U tom smislu, potrebna je i neophodna pomoć i Ministarstva zdravlja i ovom prilikom apelujem na Ministarstvo da pomogne u rešavanju ovih problema. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS želi ovom prilikom da zatraži informaciju o nadležnim državnim organima o sledećem.
Naime, 7. decembra 2014. godine u Policijskoj stanici Vračar napravljena je službena beleška po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, po prijavi da je Dragan Đilas izvršio nasilje u porodici.
Naime, u toj službenoj belešci stoji da je Dragan Đilas 6. decembra oko 18.00 časova došao u stan Ive Đilas i njene porodice, da je napao Ivu Đilas, da je udario tasta, odnosno oca Ive Đilas, svog bivšeg tasta, da mu je naneo teške telesne povrede i da je pretio svojoj supruzi Ivi Đilas da će joj odrubiti glavu.
Po odlasku sa mesta na kome je vršio porodično nasilje i nasilje nad bivšom suprugom, Dragan Đilas je silazeći niz stepenice rekao nekom – pozovi policiju. To nam daje pravo da sumnjamo da je Dragan Đilas tim pozivom želeo da uz pomoć svog političkog i uz pomoć svog ekonomskog uticaja izvrši pritisak na nadležne državne organe i institucije.
Obzirom da je danas 2021. godina, tražimo informaciju da li se nešto po ovoj službenoj belešci radilo i preduzelo, ako nije, zašto nije, i tražimo da u tom slučaju, ako nije, da nadležni organi preduzmu sve zakonom dozvoljene i potrebne radnje.
Naime, radi se o predsedniku Stranke slobode i pravde, čoveku koji je osmislio lično, što preko svog radnika Marinike Tepić, i posejao više laži po Srbiji, nego što su poljoprivrednici posejali žita u poslednjih 10 godina. Oni za farmu kokošaka kažu da je mesto na kome se proizvodi droga. Oni blate funkcionere ove države, direktore javnih preduzeća, lokalne funkcionere, ali im to nije dosta i ništa im nije sveto. Oni nastavljaju u svom maniru da blate predsednika Republike, blate članove njegove porodice, smišljaju najgnusnije laži protiv dece predsednika Republike, a pri tome ne daju ni jedan dokaz i svoje laži plasiraju po medijima kao jednu krajnju istinu, baš kao i u slučaju Drana Markovića Palme.
Kao predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas misli da je sloboda da lažeš koliko hoćeš i šta hoćeš i da pri tom ne odgovaraš. On slobodu vidi kao slobodu da tuče, da preti, ucenjuje, upada i razbija institucije, a da za to ne odgovara. On pravdu vidi tako što su pravda njegove laži. Te laži uzima kao činjenice kojima on podiže optužnicu i po kojima on presuđuje i da nikome pri tom ne da za pravo da se brani. To je Đilasova sloboda i to je Đilasova pravda
E, pa neće moći, neće moći. Pravda je jedino u institucijama države Srbije, a nije ni u Draganu Đilasu, ni u Stranci slobode i pravde, ni u jednoj drugoj političkoj stranci. Tome jednom za svagda moramo stati na put i zbog toga tražimo od organa da reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u slučaju gde imamo žrtve, gde imamo svedoka, gde imamo počinioca, odnosno krivca, a to je Dragan Đilas. Pravda za Đilasovu ženu i tasta. Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe JS želim da zatražim sledeću informaciju.
Naime, Dragan Marković Palma je danas dao sledeće kratko saopštenje.
„Tebe Dragane Đilase i tvoje izvođače najprljavijih i najpodmuklijih radova, što su me lažno napadali pozivam da idemo na poligraf. Poligraf nije materijalni dokaz za sud, ali poligraf je detektor laži. Đilase, ja sam tebe tužio i tvoje izvođače prljavih radova, kriminalce, lažove i prevarante, a ne ti mene. Tako da ja čekam kada će da započnu sudski procesi, a vi sve vreme lažete u medijima kako sam ja nešto uradio što nisam.
Zato te zovem siledžijo Đilase da idemo na poligraf sledeće nedelje, zarad javnosti i građana Srbije da saznaju da li je to što ste vi sve vreme lagali o meni tačno. Ti si Đilase napravio šemu kako da politički profitiraš na najprizemniji način, pa si pokrenuo svoje kriminalce, lažove i prevarante.
Siguran budi siledžijo Đilase da nećeg politički profitirati, jer tebi je mesto u zatvoru, a ne meni. Ti si tukao suprugu i tasta, sa teškim telesnim povredama i ispred dece i rekao da ćeš da odrubiš sebi glavu.
Treba tužilaštvo i sudstvo da se bavi i time kako si zaradio te tolike pare i da građani Srbije saznaju. Siledžijo, pošto nećeš ti i tvoji izvođači prljavih radova na TV, pa si odbio da imamo duel i na tvojoj televiziji, evo Đilase pozivam te da idemo sutra na poligraf.“
Informacija koju tražim jeste da li su i dokle su stigli organi u istraživanju navoda koje smo svi mi ovde narodni poslanici već mesecima iznosili, ali ne samo narodni poslanici, već i javnost i građani Srbije, da li i dokle su nadležni organi istražili informacije o enormno stečenom bogatstvu Dragana Đilasa i o novcu koji je iznesen na račune raznih egzotičnih destinacija?
Drugo pitanje je da li je pokrenuta istraga u slučaju službene beleške iz decembra 2014. godine u kojoj Iva Đilas bivša supruga Dragana Đilasa je okrivila Dragana Đilasa da je tukao nju i njenog oca, naneo im teške telesne povrede i pretio bivšoj supruzi da će joj odrubiti glavu. Hvala.