ŽIVOTA STARČEVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1968. godine. Živi u Jagodini.

Po obrazovanju je diplomirani geograf.

Do 2006. godine je radio kao profesor u gimnaziji u Jagodini.

Od 2006. godine načelnik je školske uprave u Jagodini zadužen za Pomoravski okrug.

Član je predsedništva, izvršnog i glavnog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. po prvi put dobija mandat narodnog poslanika. Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Zamenik je predsednika poslaničke grupe "Jedinstvena Srbija".

Služi se engleskim jezikom.
Poslednji put ažurirano: 05.12.2020, 10:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 70
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim odmah na početku svima vama, naravno i građanima Srbije, da poželim srećnu novu 2022. godinu.

Prvo zasedanje, prvo vanredno zasedanje ove godine je sa jednom lepom temom. Danas raspravljamo o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica Kovid-19.

Već više puta u poslednjih godinu i po dana donosilo smo slične zakone kojima se pružala dodatna podrška građanima i privrednim subjektima u Republici Srbiji usled posledica pandemije Kovid-19.

Pandemija korona virusa u poslednje dve godine dovela je do ekonomske krize svetskih razmera, do velikog pada aktivnosti svuda u svetu, do svetske energetske krize. Povećan je i obim zaduživanja država i smanjen je, na kraju krajeva, životni standard većine stanovnika naše planete. Ta kriza se nastavlja i dalje i možemo samo da se nadamo da će ovo rapidno širenje Omikron virusa biti ujedno i poslednji talas i da će svet uspeti da se izbori sa ovim nevidljivim neprijateljem.

Gde je u svemu tome u poslednje dve godine naša lepa Srbija? Borili smo se, činili smo sve, pa, između ostalog, i zahvaljujući merama štednje u prethodnom periodu i merama fiskalne konsolidacije srpska kasa je mogla da izdrži pritisak posledica korona virusa. Uspeli smo da očuvamo proizvodne kapacitete, uspeli smo da sačuvamo radna mesta, da održimo nivo zaduženosti države ispod nivoa Mastrihta, da ostvarimo privredni rast od 7,5% u prethodnoj, 2021. godini. Čak smo upeli i da povećamo i minimalnu zaradu na 300 evra, kako ste rekli ministre, i prosečnu platu da dovedemo do nivoa od 600 evra. Uspeli smo da povećamo iznos penzija po švajcarskoj formuli i da pružimo adekvatnu pomoć privredi i građanima i da u vreme energetske krize u čitavom svetu imamo stabilnu energetsku situaciju, da nivo zaposlenosti danas bude ispod nivoa zaposlenosti pre pandemije korona virusa.

Uspeli smo, ministre, za ovu 2022. godinu da isplaniramo, ali i da izglasamo budžet, koji ne samo da je investicioni i razvojni, već planira i dodatno smanjenje zaduženosti naše države.

Naravno, uspeli smo, i to je jako važno, da u 2022. godini ostanemo lider u direktnim stranim investicijama koje su u 2021. godini iznosile 3,9 milijarde evra.

Kada smo već, gospodine ministre, kod stranih investicija želeo bih da vas informišem da upravo u ovom trenutku dok mi ovde razgovaramo, Dragan Marković palma, lider JS, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodine sa direktorima nemačke kompanije „Fišer“ koji su prošle godine otvorili fabriku „Fišer automobil“ Jagodini za proizvodnju delova za „Mercedes“ i „BMV“. Ti razgovori koji se sada upravo vode jesu na temu otvaranja nove, druge fabrike ove kompanije, „Fišer“, takođe u Jagodini, koja će proizvoditi šrafovsku robu i različite vrste industrijskih i građevinskih tiplova, po čemu je ova kompanija najpoznatija u svetu. Ta druga, nova fabrika nemačke kompanije „Fišer“ zaposliće novih 600 radnika, novih 600 mladih ljudi.

Sve ovo što sam naveo uspeli smo zahvaljujući, između ostalog, i sprovođenjem tri paketa državne pomoći koji su bili u iznosu od osam milijardi evra, koji su obuhvatili pomoć privredi, građanima, i to svim kategorijama stanovništva, zaposlenima i nezaposlenima, penzionerima i danas mladim ljudima.

Mladi ljudi od 16 do 29 godina ili su učenici ili studiraju ili su na početku svoje radne karijere i svakako im je svaka vrsta podrške i pomoći neophodna i dobrodošla.

Danas govorimo o privremenom registru mladih ljudi kojima ćemo dati pomoć u iznosu od 100 evra. To je nama iz JS posebno značajno jer su mladi za JS zakon. To pokazujemo već dugi niz godina unazad, kako svojim delovanjem u parlamentu, tako i svojim delovanjem u sredinama u kojima su nam građani dali poverenje.

Da su mladi za JS zakon govore tradicionalna putovanja studenata u Beč koje grad Jagodina organizuje za studente koji studiraju na fakultetima u Jagodini i za Jagodince koji studiraju na univerzitetima u Beogradu, Kragujevcu i Nišu. To radimo kako bi naši studenti videli kako se živi i studira u jednom gradu koji je više puta proglašavan mestom najboljim za život, ali vodimo ih da im pokažemo da tamo radnim danom posle 10 časova uveče ulice su puste i prazne jer se radi, a samim tim rano leže i odmara.

Vodimo ih da vide Univerzitet u Beču, da vide da taj Univerzitet jeste dobar, ali da mogu da kažu i da naši univerziteti nisu ništa slabiji.

Dragan Marković Palma je više puta naglasio da želi da naši mladi odu, vide svet, ali da se vrate i da žive i da rade u našoj zemlji.

Kao što je rekao Ludvik Bor – želite li zavoleti i upoznati svoju otadžbinu, pođite u tuđe zemlje. To je politika za koju se zalažemo, koju sprovodimo i koju podržavamo. Briga za mlade je što svake godine već godinama unazad učenike četvrtog o i osmog razreda osnovne škole, kao i učenike završnih razreda srednje škole vodimo besplatno o trošku grada Jagodine na more. Često kada sretnemo i pitamo te mlade ljude koliko puta su uopšte bili na moru oni kažu tri puta, u četvrtom, osmom i na kraju srednje škole.

Briga za mlade je i to što imamo najnižu cenu vrtića u Srbiji. Briga za mlade je i to što od 2004. godine vodimo upornu i temeljnu pronatalitetnu politiku zbog čega svake godine Jagodina upisuje po jedno odeljenje đaka prvaka više. Briga za mlade je i to što uveli besplatan prevoz u početku upravo za mlade, za đake i za penzionere, a kasnije i za sve građane grada Jagodina.

Briga za mlade jeste i to što JS zadnjih 17 godina, kako vodi grad Jagodinu, Oktobarsku nagradu grada Jagodine dobijaju najbolji učenici svih osnovnih i srednjih škola u Jagodini i to im je najčešće prvi zarađen novac u životu.

Briga za mlade je i to što grad Jagodina finansira sve sportske klubove kako u gradu, tako i u selima. Briga za mlade je i to što svako jagodinsko selo ima veliki teren i osvetljeni mali sportski teren. Briga za mlade je i to što se u svakom jagodinskom selu, ali i u gradu, kulturno umetnička društva finansiraju iz grada i vodi se računa o kulturnom životu mladih na selu.

Briga za mlade jesu i besplatni koncerti tokom Jagodinskog kulturnog leta. Briga za mlade na kraju je vrlo važna i ovih 100 evra koje država daje mladima jeste ta borba za mlade i briga za mlade. U tu borbu za mlade moraju se uključiti svi, država, lokalne samouprave, kulturne, obrazovne institucije, sportske organizacije, privreda, svi, čitavo društvo.

Borba za mlade jesu i nova radna mesta. Borba za mlade jeste i kvalitetno obrazovanje. Borba za mlade je i otvaranje naučno-tehnološkog parka. Nema alternative u borbi za mlade ljude. Zaista moramo okrenuti i to polako poslednjih godina i uspevamo, taj trend iseljavanja mladih ljudi iz zemlje. Sve češće i sve više možemo videti primere mladih ljudi koji se vraćaju iz belog sveta u svoju domovinu i ne smemo stati u toj borbi jer sve dok poslednjeg mladog čoveka, a rekao bih i do poslednjeg građanina Srbije, ne vratimo u našu lepu Srbiju koja ih je odgajala, koja ih je iškolovala i čije ih sunce greje bolje nego bilo gde u belom svetu… Kada tu borbu dobijemo, a učinićemo sve da je dobijemo, možemo govoriti da je naša politika pobedila, da smo našoj politikom anulirali sve pogubne postupke i nebrigu za mlade koje su pokazale generacije političara pre nas, naročito nebrigu onih kojima su usta bila toliko puta Evrope da su sve mlade iz Srbije oterali u tu istu Evropu. Ti isti danas pozivaju da se na referendumu o ustavnim promenama zaokruži – ne. Njima Evropa odgovara samo kada su u prilici da sopstvene džepove pune javnim novcem i kada su mladi u rekama i kada mladi u rekama odlaze u Evropu. Kada treba nešto uraditi u pravcu bržeg pristupanja EU oni pozivaju da se takvi potezi miniraju.

Upravo je to slučaj sa predstojećim referendumom o ustavnim promenama koji uz put su podržali i Venecijanska komisija i EU, jer smo zahvaljujući tom procesu ustavnih promena otvorili dva klastera.

Oni pozivaju da se kaže ne takvim ustavnim promenama. Pri tom, koriste prljave trikove i laži, podmeću kukavičja jaja kako se referendumom menja, ne znam, preambula o Kosovu, ili kako se referendumom otvaraju vrata Rio Tintu, kojem su uz put baš oni 2004. godine i kasnijih godina, širom otvorili vrata Srbije.

Zašto to rade? Prvo, zato što ih ni evrointegracije, ni Srbija, ni mladi, ni građani, ni penzioneri, ni životna sredina, suštinski, ne interesuju, već samo njihov lični interes i zaštita ličnog biznisa.

Drugo, zato što nemaju politiku, nemaju program, ne znaju šta je to državnička politika, jer su politikanti, sitne političke šićardžije, koji znaju samo da vode politiku da komšiji crkne krava. Briga ih što kolju vola za kilo mesa, samo da bi se dočepali vlasti, jer samo tako, dok su na vlasti, znaju da vode biznis, da se bogate na grbači naroda.

No, neću više da trošim na njih. Želim da iskoristim priliku da pozovem građane Srbije da izađu u nedelju 16. januara na referendum o ustavnim promenama i zaokruže da. To je dobra odluka za Srbiju. Ovim činom mi, ova generacija političara, želimo da eliminišemo bilo kakve špekulacije da se politika, zakonodavna i izvršna vlast mešaju u pravosuđe. Ovim ustavnim promenama sudije ne moraju više da strahuju da li će biti reizabrani nakon probnog perioda, jer se taj probni period ukida.

Takođe, sudije i tužioce više neće birati Narodna skupština, već struka. Znate, Dragan Marković Palma je danas napravio dobro poređenje - situacija u pravosuđu je kao i u fudbalu, ko izgubi fudbalsku utakmicu krivi sudiju. I u sudskom procesu neko mora da izgubi i onda mu je kriv najčešće sudija. Uspehom referenduma 16. januara, sudije postaju istinski nezavisne, tužioci samostalni i sve te spekulacije više neće imati nikakvo utemeljenje. Ustavne promene su vezane samo i isključivo za promene u pravosuđu i usmerene su na obezbeđivanje većeg stepena nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija.

No, da se vratimo na današnju temu. Za JS zaista mladi su zakon, kao što sam rekao. Oni su naša budućnost i sve što radimo, radimo za tu našu budućnost. Zato će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim u ime JS, u ime Poslaničke grupe JS i predsednika Dragana Markovića Palme da izrazim najiskrenije saučešće porodici Branka Marinkovića povodom njegove prerane i tragične smrt. Branko Marinković je svakako bio jedan vrstan, svestran pravnik. Kao zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije svima nama ovde je bio sve vreme i uvek dostupan, na usluzi i uvek je znao da da i osmeh i lepu reč i koristan savet i svakako da je njegova smrt veliki gubitak za Narodnu skupštinu Republike Srbije i za sve nas. Još jednom želim da izrazim naše najiskrenije saučešće.

Što se tiče današnje rasprave, danas raspravljamo o setu zakona koji su od izuzetne koristi za bolji život naših građana. Ne mislim tu samo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj pomoći porodica sa decom, već mislim i na set zakona o potvrđivanju sporazuma u okviru inicijative "Otvoreni Balkan", konkretno Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na Zapadnom Balkanu, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između vlada Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju odobravanja ovlašćenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.

Jedinstvena Srbija je stranka čije je jedno od osnovnih političkih načela, primarnih političkih načela, borba protiv bele kuge. Samim tim, Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom jeste i te kako poželjan i prihvatljiv za nas, jer se i sami trudimo da u sredinama u kojima smo dobili podršku naroda činimo sve u pravcu podizanja prirodnog priraštaja i stvaranju boljih uslova za trudnice i porodilje, kao i za porodice tokom podizanja dece.

Za Jedinstvenu Srbiju inicijativa "Otvoreni Balkan" jeste odlična inicijativa, koja će objediniti tržišta država Zapadnog Balkana, trenutno Albanije, Severne Makedonije i Srbije, čime će privreda i ekonomija tih država koje su pristupile ovoj inicijativi biti konkurentnija, tržište veće i značajnije i omogućen je i slobodan protok robe, kapitala, radne snage, što će dovesti do povećanja privredne aktivnosti u ovim zemljama, a samim tim i do povećanja životnog standarda građana.

Zato će Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati sve ove predloge, kao i ove izveštaje nezavisnih regulatornih tela.

Kao što već rekoh, jedno od osnovnih programskih načela Jedinstvene Srbije jeste borba protiv bele kuge, odnosno borba za očuvanje i unapređenje vitalnosti nacije, odnosno povećanje prirodnog priraštaja. Slab, tačnije negativan prirodni priraštaj o kome ste i vi ministre malo čas govorili i izneli ste strašne podatke o čak nekih 70 hiljada ljudi na godišnjem nivou manje, što je jedan sada već veći grad u Srbiji, veličina jednog većeg grada u Srbiji, jeste zaista zabrinjavajuća činjenica. Sama ta činjenica i taj podatak stavljaju borbu protiv bele kuge odnosno tu proaktivnu populacionu politiku kao možda najveći prioritet svih politika u Srbiji i naše trenutno stanje što se tiče prirodnog priraštaja je možda i najveći nacionalni problem u Srbiji.

Zbog toga, nužno je povesti najširu moguću društvenu akciju da se učini sve kako bi podstakli mlade ljude da se lakše, češće i brže odlučuju na stvaranje porodice i rađanje dece. Jer, slaba će nam uteha biti i auto-putevi i brze pruge i klinički centri, nove škole, nove otvorene fabrike, ako ne budemo imali kome to da ostavimo.

Mladi naraštaj, deca, jesu budućnost naše zemlje. Dobro je što se trudimo da tim našim budućim naraštajima ostavimo snažniju i organizovaniju i bolju državu, ali je jednako važno da se snažno borimo da tih mladih generacija bude sve više, kako bi imao ko da nastavi da gradi i izgrađuje ovu našu lepu Srbiju.

U taj posao se moraju uključiti baš svi, i država i lokalne samouprave i mediji i obrazovne i kulturne institucije i čitavo društvo, jer ne može se u toj borbi dobiti rezultat preko noći. Populaciona politika podrazumeva dugotrajan proces borbe koji će rezultate dati tek decenijama ispred nas.

Država danas povećava izdvajanje za porodicu u kojoj se rodi prvo dete sa 100 na 300 hiljada dinara, omogućava im da uz pomoć države kupe svoj stan ili kuću. To su važne mere u pravcu poboljšanja prirodnog priraštaja, ali nisu i jedine.

Naime, to što je Srbija lider u privlačenju stranih investicija na Zapadnom Balkanu, što se otvaraju nove fabrike, IT kompanije, naučno-tehnološki parkovi, a samim tim i nova radna mesta na kojima se zapošljavaju mladi ljudi, takođe jeste važna mera u populacionoj politici. Briga za bolji status trudnica i porodilja, kao i poboljšanje nivoa socijalne zaštite, jesu takođe važne mere populacione politike.

Jedinstvena Srbija je, stavljajući borbu protiv bele kuge u sam vrh svojih prioriteta u Jagodini, na primer, gde nas građani podržavaju već punih 17 godina, od samog početka počela sa veoma proaktivnom populacionom politikom. I vi ste, ministre, nedavno posetili Jagodinu, hvala vam za to, i tom prilikom ste izjavili da je Jagodina jedan od pionira u proaktivnoj populacionoj politici. Mi smo donosili razne mere za pomoć porodicama sa decom, u jednom trenutku čak 3.000 evra za svako rođeno dete, kao mera, onda od 200 mera svakog meseca do punoletstva deteta. Takođe, izdvajaju se sredstva za pomoć trudnicama i porodiljama, pomoć oko veštačke oplodnje, a doveli smo i veliki broj stranih investitora i takođe zaposlili mlade ljude.

Otuda se rezultati već pojavljuju. Ja kao načelnik školske uprave u Jagodini mogu da kažem da imamo gotovo svake godine po jedno odeljenje đaka prva više u Jagodini. To je između ostalog rezultat i takve proaktivne populacione politike. Moraju se sve lokalne samouprave uključiti u tu borbu, ali i naše najvažnije obrazovne, kulturne institucije i svi mediji sa nacionalnom frekvencijom. Ovo treba shvatiti kao višedecenijski rat, ali rat u kome neće biti žrtava, već rat za rađanje života.

Otvoreni Balkan je ekonomska zona koju uspostavljaju tri zemlje u regionu Balkana, to su Albanija, Severna Makedonija i Srbija i uspostavljanjem ove ekonomske zone, ove tri države imaju za cilj povećanje trgovine, saradnje i poboljšanje međusobnih bilateralnih odnosa. Ove tri zemlje zajedno imaju površinu od 131.935. kilometara kvadratnih, imaju oko 11,8 miliona stanovnika, gustina naseljenosti je 97 stanovnika po kilometru kvadratnom i BDP sve tri države zajedno iznosi oko 80 milijardi dolara ili prosečna BDP po glavi stanovnika je negde oko 6.256 dolara.

Srbija je najveća teritorijalno, najmnogoljudnija i ekonomski najrazvijenija članica Otvorenog Balkana. Mi iz JS smatramo Otvoreni Balkan odličnom inicijativom, kao što sam rekao, ta inicijativa će objediniti tržišta država Zapadnog Balkana, čime će se privreda i ekonomija tih država koje su pristupile ovoj inicijativi, biti konkurentnije, tržište veće i značajnije, omogućen slobodan protok robe, kapitala, radne snage, što će dovesti do povećanja privredne aktivnosti, a samim tim i do povećanja životnog standarda građana.

To nije jedini benefit ove inicijative. Pojačaće se kulturni, obrazovni, sportski i drugi oblici saradnje. Po prvi put na Balkanu dame i gospodo, umesto podela i svađa uspostavlja se saradnja i zbližavanje. Prvi put na Balkanu umesto zatvaranja granica imamo njihovo otvaranje.

Prvi put na Balkanu, dame i gospodo, umesto ispunjavanja interesa stranih sila vodimo računa o sopstvenim interesima.

Prvi put na Balkanu, dame i gospodo, umesto potenciranja razlika potenciramo zajedničke interese.

„Otvoreni Balkan“ znači da je barut u buretu zvanom Balkan zamenjen tolerancijom i saradnjom.

Naravno da „Otvoreni Balkan“ je otvoren i za druge države zapadnog Balkana, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Te države iz svojih unutrašnjo-političkih razloga nisu pristupile ovoj inicijativi, ali sam siguran da će uspesi ove inicijative i koriste koje će Albanija, Severna Makedonija i Srbija izvući iz ove saradnje neminovno i ove naše susede uveriti u potrebu da se i one uključe i priključe ovoj inicijativi.

Oni kojima se najmanje sviđa ova inicijativa „Otvoreni Balkan“ jesu privremene prištinske institucije. Jasno je njima da je „Otvoreni Balkan“ suprotan geopolitički proces od onoga koji oni zagovaraju, a koji bi doveo do njihovog krajnjeg cilja, a to je njihova secesija od Srbija.

Njima ne odgovara mir i saradnja, njima odgovaraju sukobi, neslaganje, tenzije. Zato su čelnici prištinskih institucija uz pomoć opozicije u Albaniji organizovali proteste u Tirani i paljenje srpske zastave u vreme održavanja trilateralnog sastanka Vučić – Rama – Zajev.

Paljenje zastave pripada srednjem veku. „Otvoreni Balkan“ je budućnost, a budućnost uvek pobedi.

Otuda i nervoza nekih naših kolega u ovoj Narodnoj skupštini, videli smo prošle nedelje, koji su bili primorani da čitaju saopštenja u ovoj sali, saopštenja privremenih prištinskih institucija, ne shvatajući da sedište albanskog nacionalnog korpusa nije Priština, već Tirana. Priština je veliki grad u Republici Srbiji, kao što su i Đakovica, Prizren, Peć, Vučitrn, Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić. Otuda i netrpeljivost privremenih prištinskih institucija prema Ediju Rami i albanskoj vlasti. Otuda saradnja sa opozicijom u toj zemlji.

U svakom slučaju, konkretan rezultat trilateralnog sastanka u Tirani jesu sporazumi koji su pred nama i koji će olakšati trgovinu poljoprivrednim proizvodima, znatno olakšati fluktaciju radne snage i objedinjavanje tržišta rada ove tri države, kao i objedinjavanje sistema elektronskih podataka kako bi ljudi lakše ostvarivali svoja prava gde god da se nalaze u ove tri zemlje.

Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na zapadnom Balkanu pruža svim državama da imaju trenutan i jednak pristup kada je reč o radnim i boravišnim dozvolama.

Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije građana zapadnog Balkana utire put uspostavljanju zajedničkog sistema kako bi svi koji žele da se registruju ili konkurišu za radnu dozvolu u drugoj zemlji mogli to da učine preko pametnih telefona ili računara. Svrha je da nema granica za sve koji žele slobodno da prenose robu i kapital, niti za kretanje njihovih uslova.

Inicijativa „Otvoreni Balkan“ i proces pristupanja EU nisu međusobno suprotstavljeni procesi. Naprotiv, pa i tokom ovog trilateralnog sastanka komesar Verhelji je rekao da EU podržava inicijativu „Otvoreni Balkan“.

Mogli smo čuti i ambasadora, američkog ambasadora u Srbiji, Godfrida, koji takođe kaže da SAD podržavaju „Otvoreni Balkan“, ali sve to nije važno, bitno je da su države zapadnog Balkana, u ovom trenutku ove tri države, same prepoznale svoj interes i dobre koristi od ove inicijative koja se zove „Otvoreni Balkan“.

Predsednici ove tri države su pozvali i Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru da se priključe i ne gube dragoceno vreme, ali su takođe rekli da taj ko želi da trči – trčaće, ko želi da stoji – stajaće.

Mi iz JS zaista smatramo da je ova inicijativa odlična, da je „Otvoreni Balkan“ dobra inicijativa. Zadovoljni smo tom inicijativom, a u potpunosti ćemo biti zadovoljni tom inicijativom onda kada pravila koja sada uspostavljamo za granične prelaze na Tabanovcima i drugim graničnim prelazima budu važila i primenjivana na graničnom prelazu Srbije i Albanije, na graničnom prelazu Morinu, i na graničnom prelazu Srbije i Severne Makedonije, na graničnom prelazu Đeneral Janković.

Još jednom, iz svih navedenih razloga JS će u danu za glasanje podržati sve zakone i sporazume.

Hvala.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o listi kandidata za članove Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Savet REM-a naime po Zakonu o elektronskim medijima broji devet članova i bira ih Narodna skupština Republike Srbije na predlog ovlašćenih predlagača.

Nama ova lista, nama poslanicima iz JS ova lista predloga je sasvim u redu. Predloženi kandidati nam nisu ni u kom pogledu sporni. Oba predloga su i stručni kandidati i kvalitetni kandidati i nezavisni kandidati. Stoga ćemo u danu za glasanje, pretpostavljam nijanse će odlučivati o tome za koga ćemo se odlučiti.

Ono o čemu bih danas pričao jeste sledeće. Mi danas biramo članove REM-a, odnosno člana REM-a nezavisnog regulatornog tela koje ima ovlašćenja kontrole medija, razmatra prijave po pitanju elektronskih medija i izriče mere od mere upozorenja, pa sve do privremene mere zabrane, objavljivanja programskog sadržaja i do one najdrastičnije oduzimanja dozvole elektronskim medijima.

To danas u eri elektronskih medija koji su toliko danas moćni da kreiraju i sadašnjost i budućnost, koji su toliko moćni da kreiraju javno mnjenje, koji su u stanju da nameću modele ponašanja, pa čak i političke stavove, svakako nisu mala i beznačajna ovlašćenja. Upravo zato i odgovornost REM-a zaista jeste velika.

Juče sam u ovoj sali, govoreći o setu zakona iz domena obrazovanja i prosvete, ukazao na porast pojave nasilja u školama. Porast nasilja u školama posledica je prisutnog nasilja od porodice, preko neposrednog okruženja, ali i u filmovima, video igricama, na internetu, i zbog pojave nasilja u našim elektronskim medijima.

Imali smo, naime, situaciju, ako se ne varam, u nedelju gde su naši elektronski mediji čitav dan izveštavali o nasilničkom ponašanju jednog jutjubera. Imali smo pre izvesnog vremena, ne tako davno, situaciju da su naši elektronski mediji izveštavali o samoubistvu jedne jutjuberke zbog i usled internet nasilja. Imali smo i imamo i danas situaciju da je na našim televizijama sve prisutnije nasilje u emisijama koje se prikazuju u realnom vremenu. Imamo i situaciju da možemo videti da elektronski mediji danas često prave emisije koje govore o ljudima koji su bili ili jesu sa one strane zakona i koji su samim tim često pribegavali nasilju.

Ovde prosto moram da postavim pitanje, a koja se poruka šalje na taj način deci i mladima? Da li je to poruka da je nasilje prihvatljiv model ponašanja, da je to prihvatljiv model rešavanja problema i odnosa u životu?

Ne čudi to, jer taj sadržaj medijski uveo je još pre dosta godina jedan medijski moćnik, tvorac rijalitija, programa koji često prikazuju i scene nasilja kao načina da se rešavaju međuljudski odnosi, čovek koji je i sam učinio porodično nasilje i zato je nagrađen nekažnjavanjem. On, Dragan Đilas, je između ostalog tvorac modela ponašanja koji nasilje smatra prihvatljivim vidom ponašanja.

Onda ne čudi što je on i svoju političku borbu zasnovao na nasilju. Setite se scene nasilja prema ljudima čija je jedina krivica što su se zatekli na autoputu, putu ili ulici u vreme kada se njima prohtelo da zatvore iste.

Sam čin blokade auto-puteva, puteva, ulica nije ništa drugo nego čin nasilja i uvodi nasilje kao prihvatljiv model političke borbe i to svakako jeste nešto što je jako opasno i što stvara jednu lošu atmosferu i klimu u društvu. Sveprisutno nasilje postaje sve veći društveni problem, protiv koga se može i mora boriti samo angažovanjem čitavog društva i države.

Juče sam rekao da je za borbu protiv nasilja potreban multidisciplinarni pristup koji će uključiti sve društvene sfere. Mediji su svakako važan segment u toj borbi. Uloga REM-a u toj borbi može biti i ključna. Naime, Zakon o elektronskim medijima u svom članu 47. stav 4. kaže da je pružilac medijske usluge dužan da ne pruža programske sadržaje koji ističu i podržavaju, pa navode narkomaniju, nasilje, upravo ono o čemu pričam, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, kao i sadržaje koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca i slušalaca. Upravo u ovoj zakonskoj odredbi, upravo u ovlašćenjima koja su ovim zakonom data REM-u možda leži i ključ te borbe protiv nasilja u društvu.

Mi iz Jedinstvene Srbije zalažemo se za borbu protiv svih oblika nasilnog ponašanja. Takav model nasilja usvaja se od porodice, od neposrednog okruženja, ali veliku ulogu u usvajanju takvog modela ponašanja imaju i mediji. Zato apelujemo na REM, pa i na člana REM-a koga ovih dana budemo izabrali da daju svoj maksimalni doprinos u okviru svojih zakonskih ovlašćenja u borbi protiv širenja nasilja, kao modela ponašanja u društvu.

Druga stvar koja je vezana za REM i ovlašćenja koja REM ima u vezi elektronskih medija odnosi se na širenje lažnih vesti i o tome bih nešto danas da kažem. Naime, Zakon o elektronskim medijima propisuje obavezu pružaoca medijskih usluga da obezbedi istinito informisanje.

Naime, isti taj član 47. u svom 1. stavu Zakona o elektronskim medijima kaže – pružalac medijske usluge, u odnosu na svoj programski sadržaj i u skladu sa svojom programskom koncepcijom, dužan je da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje. Ovo „slobodno“ ne znači da elektronski mediji mogu slobodno da lažu, slobodno znači da u okviru istinitog, objektivnog, potpunog informisanja mogu da iznesu one činjenice do kojih su došli u istraživačkom novinarstvu. Potencira se da izveštavanje bude istinito, objektivno i potpuno, što znači da se čuju sve strane, svi aspekti teme o kojoj se priča i to je ono što znači slobodno, objektivno, blagovremeno i potpuno informisanje.

Nažalost, svedoci smo da pojedini mediji, koji čak i nisu registrovani na teritoriji Republike Srbije, aktivno učestvuju u medijskom širenju laži, kreiranju lažnih vesti i kreiranju lažnih afera, a znate, poznato je da dok istina stane na noge laž već obleti pola sveta. Mora se naći način da se toj po društvo veoma štetnoj praksi stane na put, jer društvo umesto da se sve vreme bavi svojim konstruktivnim i održivim razvojem, ogromno vreme i energiju troši na odbranu od laži i iznošenje istine.

Regulatorno telo za elektronske medije kao nezavisno regulatorno telo mora imati i naći način da se bori sa tim problemom. Naravno, svesni smo činjenice da REM nije u mogućnosti da se sam izbori sa tim problemom. Svesni smo i činjenice da se mora u naše krivično zakonodavstvo uvesti odgovornost za javno izgovorenu reč i to, naravno, nije i nikada neće biti cenzura ili udar na novinarstvo, a posebno na istraživačko novinarstvo. I danas pravi, odgovorni, istinoljubivi novinari nisu i nikada neće biti problem. Problem je sa onim delom medija koji, krijući se iza plašta nezavisnog i istraživačkog novinarstva, u stvari zloupotrebljavaju isto i plasiraju lažne vesti i afere ne shvatajući nikako da takva praksa srozava i njihov ugled i ugled njihove konfesije i ugled njihove profesije, samim tim, i poverenje ljudi u te medije.

Danas istraživanja govore da građani nikada manje poverenja nemaju u medije. Taj model ponašanja novinara dođe mu, što bi moji Pomoravci rekli, kolju vola za kilo mesa. Ili možda kako je Leonardo da Vinči mnogo lepše rekao, a to je – bolje je patiti zbog istine nego biti nagrađen za laž. Lažima i lažnim vestima, kao i lažnim aferama pokušava se uticati na stavove javnog mnjenja, po principu da sto puta izgovorena laž postaje istina. Međutim, u realnom životu to nije tako. U realnom životu sto puta izgovorena laž najčešće samo diskredituje lažove. Još jednom ponavljam da ta borba sa lažnim vestima, sa lažnim aferama oduzima dragoceno vreme, da ta borba za istinu jednostavno jako puno košta i društvo i državu, ali za istinu se, naravno, vredi boriti.

Mi iz Jedinstvene Srbije znamo da nije istina u snazi, već da je snaga u istini. Iz tog razloga da ponovim, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati predlog sa liste kandidata za člana Saveta REM-a, kao što uvek podržavamo dobra rešenja i istinu. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Poštovani članovi Vlade, danas je 25. novembar, Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama. Drago mi je što su većina prisutnih članova Vlade u stvari dame. Mislim da ćemo imati dobre sagovornike za ovo što ja želim da kažem i da pitam.

Prosto, postoji jedna velika svetska akcija – 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama. Mi iz Jedinstvene Srbije, naravno, kao što sam siguran i čitava Vlada Republike Srbije, smatramo da ta borba protiv nasilja nad ženama mora da traje 365 dana u godini, odnosno treba da bude permanentna i stalna. Svedoci smo da nasilje nad ženama je prisutno i u našem društvu. Svakodnevno imamo primere, raznorazne primere u našoj štampi i medijima.

Tako da ovo pitanje mogu da postavim premijerki, ali mogu i potpredsednici Vlade, koja je ujedno i predsednica Koordinacionog tela za ravnopravnost polova, kao i ministarki Kisić, čiji je deo verovatno nadležnosti i njenog ministarstva, ali i svim ministarkama prisutnim ovde. Prosto, koji je plan Vlade u borbi protiv nasilja nad ženama?

Svedoci smo da imamo primere i ljudi koji plediraju da budu lideri jednog dela građana Republike Srbije, koji se predstavljaju kao vođe određenih političkih opcija, grupacija, koji su takođe osvedočeni nasilnici nad ženama, za koje postoji službena beleška u policijskoj stanici na Vračaru da je tukao svoju ženu, da je tukao i njenog oca pred decom. Radi se o Draganu Đilasu. To nije novo, ali smatramo da ta matrica ponašanja od strane nekog ko pledira da bude javna ličnost, ko pledira da bude bitan i uticajan u našem društvu, zaista pruža jedan loš primer i treba ga stalno isticati i ponavljati svuda i na svakom mestu i da je to takođe jedan svojevrstan vid borbe protiv nasilja nad ženama.

Naravno, moje pitanje jeste ono koje sam vam postavljao i u ranijim prilikama. Šta su uradile institucije sistema sa tim slučajem? Gde je zapelo u procesu istrage nasilja nad suprugom koje je izvršio Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, ako se tako zove njegova stranka, i gde se stalo sa tim slučajem i zašto institucije sistema ne rešavaju to?

Mi iz Jedinstvene Srbije zaista smatramo da nasilje nad ženama jeste krivično delo koje ne zastareva. Mogao je Dragan Đilas da se nagodi sa suprugom, mi tu ženu zaista razumemo, samohrana majka, ali jednostavno institucije ne mogu da se nagode sa bilo kim kada je u pitanju krivično delo, a ovo jeste krivično delo za koje postoje svedoci, za koje postoji službena beleška i za koje postoje svi mogući dokazi. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Razumem vas kao predstavnike izvršne vlasti, da ne želite da komentarišete rad institucija koje su nezavisne od izvršne vlasti, ali ja kao narodni poslanik te institucije koje su nezavisne od izvršne vlasti nekako polažu računa Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa sebi dajem za pravo da to komentarišem. Prosto, takvi slučajevi nasilja nad ženama, ne vidim reakciju tih zaštitnika građana i ostali nezavisnih institucija, koje najviše što umeju to je da potenciraju tu svoju nezavisnost od izvršne vlasti.

Zašto ovo kažem? Imali smo nedavno jednu situaciju da je inspekcija Poverenika za informacije od javnog značaja, išla u inspekcijski nadzor vinarije u kojoj, eto, slučajnoj, radi i zaposlen je sin predsednika Republike. U toj inspekciji, kasnije, istraživački novinari su otkrili da je jedan od članova te inspekcije, u stvari i član jedne opozicione stranke, i da je bila kandidat na lokalnim izborima te iste opozicione stranke.

Sada postavljam vama pitanje, da li su te nezavisne institucije nezavisne samo i isključivo od izvršne vlasti, od Narodne skupštine Srbije, od države Republike Srbije, a nisu nezavisne od opozicije i opozicionih političkih stranaka?

Prosto je čudno i simptomatično to da nezavisne institucije mešaju lične i privatne političke afinitete sa poslom koji rade. Postavljam pitanje, da li je moguće da neko ko je politički aktivista, i angažovan politički, radi u tim nezavisnim institucijama i kako se boriti protiv toga?

Drugo pitanje je ujedno i pohvala, mi smo mogli čuti od predsednika Republike juče da je napravljen novi program podsticaja za povećanje prirodnog priraštaja u Republici Srbiji. Znamo da je to jedan od najvećih problema naše zemlje i da je država rešena da se bori sa tom situacijom. Takođe, smo imali i podatak da je negde oko 53 hiljade ljudi za godinu dana manje u državi Srbiji nego što je bilo prethodne godine. Ta situacija naravno iziskuje reakciju države i raduje sama činjenica da će, kako je predsednik Republike rekao, da će se za svako prvo rođeno dete izdvajati oko 300 hiljada dinara ili nešto preko 2.500 evra, da će mladi bračni parovi imati čak i neku stimulaciju vezanu za kupovinu stanova.

Ono što je moje pitanje, jeste da li, verovatno ćete celovit program izneti narednih dana, ali da li recimo, država razmatra dodatne olakšice za trudnice i porodilje i za njihov radno-pravni status kada je u pitanju rađanje i stimulacija priraštaja. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre otprilike tri sada na svom fejsbuk profilu Marinika Tepić je postavila sledeće, citiram: „Dok čekamo privođenje Palme zbog podvođenja devojčica i žena, zašto novinari ne pitaju tužilaštvo šta radi, Dačića o blindama za dovoženje devojaka ili Vučića o druženjima u Bokeljki, umesto što prenose pomahnitalog Palmu. Tako se zatrpava ovo zlo“, kraj citata.

Dame i gospodo, da nije bolesno, ovo bi bilo smešno, a svakako je tužno. Možda je i dobro, jer je ova Đilasova seoska opajdara pokazala da jedino što zna jeste da širi podmukle laži po selu i ništa više od toga.

Postavlja se pitanje dokle ide granica bestijalnosti, bezobrazluka i pokvarenosti ove žene? Koje je to dno koje ona ne može dosegnuti? Pa, mi jedva čekamo da se oglasi tužilaštvo, da konačno stavi tačku na sve laži koje je ovo zlo izgovorilo.

Ova žena se sprda sa institucijama, sa ljudima, njihovim porodicama, sa građanima Srbije. Ne postoji niko koga ovaj Đilasov Pinokio neće provući kroz svoje blato. Pa, ona je nedavno ispred Višeg tužilaštva u Kraljevu rekla da je zadovoljna njegovim radom, a sada, pre tri sata, vidimo pita se šta rade. Ona je to isto tužilaštvo naterala da demantuje njene laži izrečene ispred zgrade samog tog tužilaštva o obećanju da će slučaj biti premešten u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Jasno nam je da je lagala, da je htela da manipuliše Tužilaštvom u Kraljevu, da mu se naruga, da izvrši politički pritisak na ovu instituciju.

Ona podiže ulogu njenoj partiji pokera, jer su joj u rukama prazne karte. Nema svedoka, nema žrtava, jer je sve izmislila. Pri tome, ona nije tužila Dragana Markovića Palmu, jer zna da bi odgovarala za lažno prijavljivanje, već je Dragan Marković Palma reagujući na gnusne laži sam otišao u Tužilaštvo i tražio da se ispita istinitost njenih laži. Palma je tužio sve te lažove Đilasove i kriminalce i tražimo da institucije postupaju po tim tužbama.

Ova žena se kockarskim igrama ne kocka samo sa Draganom Markovićem Palmom, njegovom porodicom, ne kocka se samo sa emocijama i osećanjima građana Srbije koje je žestoko uznemirila svojim lažima, ona se kocka i sa ugledom naših institucija. Ona blati predsednika države, predsednika Narodne skupštine, ona blati svakog čoveka koji nije na Đilasovom platnom spisku i svakog od njih hoće da provuče kroz to svoje blato.

Moje pitanje vama, predsednice Vlade i vama gospođo Popović, kao ministarki pravde, jeste - da li postoje elementi krivičnog dela u ovoj njenoj izjavi na Fejsbuk profilu? Da li postoje elementi krivičnog dela u njenoj lažljivoj izjavi ispred Tužilaštva u Kraljevu? I, još jednom pitam, da li će nadležne državne institucije postupati po službenoj belešci iz decembra 2014. godine po prijavi Ive Đilas da je Dragan Đilas tukao nju i njenog oca? Ovde postoje žrtve, postoje svedoci, postoji krivac i to što su se oni nagodili, ako su se nagodili, ne oslobađa Dragana Đilasa krivice za porodično nasilje.

Postavljam i pitanje da li nadležni organi istražuju otkud Đilasu računi na egzotičnim destinacijama, da li je plaćao poreze i da li će mu ispitivati poreklo enormno stečene imovine? Mi iz JS smatramo da Đilasa nasilnika i tajkuna treba uhapsiti, da ne utiče na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo nasilja u porodici i treba mu oduzeti pasoš da ne bi otišao u države sa kojima nemamo sporazum o ekstradiciji a na kojima je pohranio svoje skrivene milione. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS želi ovom prilikom da zatraži informaciju o nadležnim državnim organima o sledećem.

Naime, 7. decembra 2014. godine u Policijskoj stanici Vračar napravljena je službena beleška po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, po prijavi da je Dragan Đilas izvršio nasilje u porodici.

Naime, u toj službenoj belešci stoji da je Dragan Đilas 6. decembra oko 18.00 časova došao u stan Ive Đilas i njene porodice, da je napao Ivu Đilas, da je udario tasta, odnosno oca Ive Đilas, svog bivšeg tasta, da mu je naneo teške telesne povrede i da je pretio svojoj supruzi Ivi Đilas da će joj odrubiti glavu.

Po odlasku sa mesta na kome je vršio porodično nasilje i nasilje nad bivšom suprugom, Dragan Đilas je silazeći niz stepenice rekao nekom – pozovi policiju. To nam daje pravo da sumnjamo da je Dragan Đilas tim pozivom želeo da uz pomoć svog političkog i uz pomoć svog ekonomskog uticaja izvrši pritisak na nadležne državne organe i institucije.

Obzirom da je danas 2021. godina, tražimo informaciju da li se nešto po ovoj službenoj belešci radilo i preduzelo, ako nije, zašto nije, i tražimo da u tom slučaju, ako nije, da nadležni organi preduzmu sve zakonom dozvoljene i potrebne radnje.

Naime, radi se o predsedniku Stranke slobode i pravde, čoveku koji je osmislio lično, što preko svog radnika Marinike Tepić, i posejao više laži po Srbiji, nego što su poljoprivrednici posejali žita u poslednjih 10 godina. Oni za farmu kokošaka kažu da je mesto na kome se proizvodi droga. Oni blate funkcionere ove države, direktore javnih preduzeća, lokalne funkcionere, ali im to nije dosta i ništa im nije sveto. Oni nastavljaju u svom maniru da blate predsednika Republike, blate članove njegove porodice, smišljaju najgnusnije laži protiv dece predsednika Republike, a pri tome ne daju ni jedan dokaz i svoje laži plasiraju po medijima kao jednu krajnju istinu, baš kao i u slučaju Drana Markovića Palme.

Kao predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas misli da je sloboda da lažeš koliko hoćeš i šta hoćeš i da pri tom ne odgovaraš. On slobodu vidi kao slobodu da tuče, da preti, ucenjuje, upada i razbija institucije, a da za to ne odgovara. On pravdu vidi tako što su pravda njegove laži. Te laži uzima kao činjenice kojima on podiže optužnicu i po kojima on presuđuje i da nikome pri tom ne da za pravo da se brani. To je Đilasova sloboda i to je Đilasova pravda

E, pa neće moći, neće moći. Pravda je jedino u institucijama države Srbije, a nije ni u Draganu Đilasu, ni u Stranci slobode i pravde, ni u jednoj drugoj političkoj stranci. Tome jednom za svagda moramo stati na put i zbog toga tražimo od organa da reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u slučaju gde imamo žrtve, gde imamo svedoka, gde imamo počinioca, odnosno krivca, a to je Dragan Đilas. Pravda za Đilasovu ženu i tasta. Hvala.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe JS želim da zatražim sledeću informaciju.

Naime, Dragan Marković Palma je danas dao sledeće kratko saopštenje.

„Tebe Dragane Đilase i tvoje izvođače najprljavijih i najpodmuklijih radova, što su me lažno napadali pozivam da idemo na poligraf. Poligraf nije materijalni dokaz za sud, ali poligraf je detektor laži. Đilase, ja sam tebe tužio i tvoje izvođače prljavih radova, kriminalce, lažove i prevarante, a ne ti mene. Tako da ja čekam kada će da započnu sudski procesi, a vi sve vreme lažete u medijima kako sam ja nešto uradio što nisam.

Zato te zovem siledžijo Đilase da idemo na poligraf sledeće nedelje, zarad javnosti i građana Srbije da saznaju da li je to što ste vi sve vreme lagali o meni tačno. Ti si Đilase napravio šemu kako da politički profitiraš na najprizemniji način, pa si pokrenuo svoje kriminalce, lažove i prevarante.

Siguran budi siledžijo Đilase da nećeg politički profitirati, jer tebi je mesto u zatvoru, a ne meni. Ti si tukao suprugu i tasta, sa teškim telesnim povredama i ispred dece i rekao da ćeš da odrubiš sebi glavu.

Treba tužilaštvo i sudstvo da se bavi i time kako si zaradio te tolike pare i da građani Srbije saznaju. Siledžijo, pošto nećeš ti i tvoji izvođači prljavih radova na TV, pa si odbio da imamo duel i na tvojoj televiziji, evo Đilase pozivam te da idemo sutra na poligraf.“

Informacija koju tražim jeste da li su i dokle su stigli organi u istraživanju navoda koje smo svi mi ovde narodni poslanici već mesecima iznosili, ali ne samo narodni poslanici, već i javnost i građani Srbije, da li i dokle su nadležni organi istražili informacije o enormno stečenom bogatstvu Dragana Đilasa i o novcu koji je iznesen na račune raznih egzotičnih destinacija?

Drugo pitanje je da li je pokrenuta istraga u slučaju službene beleške iz decembra 2014. godine u kojoj Iva Đilas bivša supruga Dragana Đilasa je okrivila Dragana Đilasa da je tukao nju i njenog oca, naneo im teške telesne povrede i pretio bivšoj supruzi da će joj odrubiti glavu. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je osamdesetih i devedesetih godina Holding industrija kablova - Jagodina bila jedan od zamajaca privrednog razvoja ne samo Jagodine i ne samo Pomoravlja, već jedan od najznačajnijih privrednih subjekata u Srbiji.

Krajem osamdesetih godina, početkom devedesetih u Holding industriji kablova radilo je skoro 10.000 radnika. Naravno, zbog svih dešavanja u našoj zemlji i okruženju, holding industrija kablova je zapala u ekonomske probleme i danas u industriji kablova radi nekoliko stotina radnika.

Mi kao poslanička grupa JS obratili su nam se radnici, odnosno udruženje radnika akcionara Holding industrije kablova – Jagodina, koja broji 2.500 članova i to udruženje je pokušavalo zadnjih godina i obraćalo se raznim institucijama od Privrednog suda u Kragujevcu, preko Ministarstva privrede, do Vlade Republike Srbije, kako bi našli put za ostvarenje prava stečenih iz radnog odnosa, radeći u Holding industriji kablova „Kablovi“ u Jagodini.

Tako da ću kao narodni poslanik iz Jagodine, prosto, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i da vidimo koji je to način, odnosno pitanje prvo je koji je organ, institucija, nadležan za sprovođenje UPPR, odnosno unapred pripremljenog plana i programa privatizacije Holding industrije kablova – Jagodine, koji je usvojen pre tri godine?

Drugo pitanje je kom organu, instituciji se radnici Holding industrije kablova – Jagodina treba da obrate u cilju zaštite svojih stečenih prava po osnovu radnog odnosa u ovom nekada veoma važnom i značajnom preduzeću?

Ovom prilikom bih samo hteo da kažem da se radi o više od 2.500 ljudi i da oni, prosto, traže odgovor koji je to put da oni ostvare svoja stečena prava. Hvala.