| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovom prilikom ću postaviti pitanje vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac. Gospođo Dolovac, postavljam vam pitanje da li ćete i kada ćete podneti ostavku na mesto Vrhovno javnog tužioca i zašto nećete?
Na prošloj sednici Narodne skupštine Republike Srbije tražio sam vašu ostavku. Događaj i u tužilaštvu nakon te sednice, samo su potvrdili da sam bio u pravu. Vašim činjenjem i ne činjenjem došlo je do svojevrsne blokade i opstrukcije rada Visokog saveta tužilaštva zbog koje je došlo i do poništavanja konkursa za popunjavanje tužilačkih mesta.
Tužilaštva su suočena sa nedostatkom kadrova, koji će u narednom periodu biti još veći, jer će dobar broj tužilaca otići u penziju. Time ste doveli u nezavidan položaj tužilaštva širom Srbije i onemogućili funkcionisanje ove važne pravosudne grane.
Svojim činjenjem i ne činjenjem ste bukvalno podelili tužilaštva na vaša i nezavisna i samostalna. Imamo situaciju da po istim predmetima imamo potpuno različita postupanja tužilaštva. Svojim činjenjem i ne činjenjem doveli ste građane Srbije u poziciju da vam više niko ne veruje i da su građani Srbije skeptični po pitanju mogućnosti da dođu do pravde i istine.
Nije li vas makar malo sramota što ste Srbiju i njene građane i tužilaštvo, kao važan sektor naše države i društva, doveli u takvu situaciju? Osećate li makar malo odgovornosti za to ili se kod vas jedino računa vaša fotelja vrhovnog javnog tužioca?
Neću ni da pomislim da je razlog druge prirode i da ste vi jednostavno u poziciji da ne odlučujete o sebi samoj, odnosno da vam neko drugi nalaže da ostanete na poziciji na kojoj ste.
Vi ste svojim činjenjem i ne činjenjem doveli čitavo društvo, državu Srbiju i njene građane u stanje opšteg nepoverenja u rad tužilačke, pravosudne grane. Doveli ste u pitanje poverenje javnosti u Tužilaštvo i time naneli ozbiljnu štetu ugledu javno-tužilačke funkcije, što je po članu 103. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu dovoljan razlog za prestanak vršenja javno-tužilačke dužnosti.
Povredili ste i član 51. Zakona o javnom tužilaštvu, gde u stavu 2. stoji da je nosilac javno-tužilačke funkcije dužan da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje u nepristrasnost u svom radu.
Krivi ste za nepostupanje u slučajevima izazivanja panike, kao što je u slučaju izmišljenog zvučnog topa, izmišljene smrti pretučenog momka u Valjevu koji uopšte i nije postojao kao takav, izmišljenog seksualnog uznemiravanja studentkinje i izmišljotine da je policija pretukla studentkinju Poljoprivrednog fakulteta. Ako to nisu krivična dela izazivanje panike, onda ne znam šta su.
Povredili ste član 53. Zakona o javnom tužilaštvu, koji nalaže javnost u radu javnog tužioca i nosioca javno-tužilačke funkcije. Vas nigde nema. Sve vreme vršenja svoje dužnosti vrhovnog tužioca vi ste ignorisali svoju zakonsku obavezu vezano za javnost u svom radu. Svojom netransparentnošću, izazvali ste podozrenja i sumnju u pravedno postupanje pravosudne grane na čijem ste čelu.
Nema čoveka u ovoj sali koji vam više veruje. Vi polažete račune Narodnoj skupštini, eto jednog razloga da podnesete ostavku. Prekršili ste i član 54. Zakona o javnom tužilaštvu, jer ste tolerisali političko delovanje pojedinih tužilaca, čak i otvoreno anti-državno ponašanje, ako niste imali dovoljno autoriteta ili možda niste imali dovoljno volje, a možda ste se i slagali sa političkim stavovima dotičnih tužilaca.
Član 107. Zakona o javnom tužilaštvu u stavu 1. kaže da odluka o prestanku javno-tužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca donosi Narodna skupština, a na predlog Visokog saveta tužilaštva posle sprovedenog postupka u kojem se utvrđuje razlog za prestanak javno-tužilačke funkcije i vrhovnog javnog tužioca.
Imamo Narodnu skupštinu, imamo razloge za vaše razrešenje, ali ste vi, kako smo videli, upravo iz tih razloga paralizovali rad Visokog saveta tužilaštva. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici danas govorimo o najvažnijem zakonu o kome raspravljamo u toku jedne godine, a to je svakako budžet.
Ovaj budžet za 2026. godinu nešto se razlikuje od budžeta kojeg smo donosili, recimo, u periodu od 2012, 2013. do 2016. godine, kao na primer i oni budžeti koje smo donosili u periodu od 2016. do 2020. godine.
Naime, u periodu od 2012. do 2016. godine, budžet je bio restriktivan i bavio se konsolidacijom naših javnih finansija, narodski rečeno – spašavali smo državu od bankrota.
U tom periodu u potpunosti smo stabilizovali naše finansije, uveli jasnu fiskalnu disciplinu, stabilizovali sve naše makroekonomske parametre.
Od 2016. do 2020. godine budžeti koje smo glasali imali su tu razvojnu komponentu, bili su usmereni na zapošljavanje ljudi, otpadanje novih radnih mesta, dovođenje direktnih stranih investicija, ali i snažan infrastrukturi razvoj.
Ovaj period obeležio je snažan ekonomski razvoj, uvećanje deviznih zlatnih rezervi i drastično smanjenje nezaposlenosti.
Godine 2020. i 2021. bile su godine pandemije Korona virusa kroz koje je Srbija prošla kao jedina ili jedna od dve ako se ne varam zemlje u Evropi koje nisu imale negativnu stopu rasta BDP-a i koja je zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici i u prethodnim periodima i tada uspela da obezbedi građanima, da vas podsetim i četiri vrste vakcina, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, da obezbedi, ministar Mali se jako dobro toga seća jer je obrazlagao ovde u Skupštini, dakle, da obezbedi finansijsku pomoć mladima, penzionerima, različitim kategorijama stanovništva ali i da obezbedi i finansijsku pomoć privrednim subjektima.
Godine razvoja su se nastavile i u postkovid godinama iako je svet iz postkovid godina ušao u snažnu geopolitičku krizu, koja sama po sebi podrazumeva i ekonomsku krizu. Lanci snabdevanja koji su bili poremećeni još za vreme pandemije Korona virusa dodatno su poremećeni ratom u Ukrajini bliskoistočnom krizom.
Geopolitička borba u čijoj osnovi se nalazi borba za izgradnju novog, drugačijeg svetskog poretka, izgradnja jednog multipolarnog sveta sa jedne strane i očuvanja postojećeg unipolarnog svetskog poretka sa druge strane dovela je do ekonomske krize, energetske krize, do pojave za masovnim posezanjem za ekonomskim sankcijama. U takvom okruženju ekonomija većine država sveta više su se vodile političkim nego ekonomskim razlozima i logikom.
Srbija kao mala evropska zemlja, samim tim i mala ekonomija, pokazala se veoma otpornom na ekonomske nedaće koje su pogodile svet, pre svega zbog jedne odgovorne ekonomske politike, kako mi iz Jedinstvene Srbije volimo da kažemo – domaćinske politike.
Ni jednog trenutka naša ekonomija nije upala u recesiju, stopa rasta je uvek bila pozitivna. Ove godine će biti na nivou od 2,3% BDP-a i sve vreme se radi na smanjenju stope zaduženosti koja je danas jedna od najnižih ikada u Srbiji i iznosi 43% BDP-a. Stopa nezaposlenosti je na 8,5%, a inflaciju smo vratili u ciljanje okvire od oko 3,7%.
Na nižu stopu rasta od projektovana najviše je uticao pad u oblasti građevinarstva, naročito u delu niskogradnje, ali i pad u oblasti usluga i nešto lošija poljoprivredna godina.
Budžet za 2026. godinu usmeren je na dalje povećanje životnog standarda građana sa jedne strane, ali ima i svoj investicioni karakter i uz sve to je socijalno odgovorna.
Projektovani rast BDP-a za narednu godinu iznosi 3%, rast investicionih aktivnosti biće 6,9%, što uz povećanu domaću potrošnju rast IKT sektora, kao i rast usluga biće glavni generator privrednog rasta u 2026. godini.
Kada govorimo o direktnim stranim investicijama, nakon lošije prve polovine godine, u drugom delu ove godine došlo je do ponovnog napretka koji će se, siguran sam, nastaviti i u narednoj godini. To nam daje sigurnost u dalji industrijski rast, odnosno rast industrijske proizvodnje u narednom periodu.
Jedinstvena Srbija je uvek ulagala napore po pitanju dovođenja stranih investitora i otvaranja novih radnih mesta. Evo, pre deset dana jedna delegacija iz Jagodine je boravila u Kini, napravila dobre kontakte i dogovore. U isto vreme u Kini je bila i ministarka privrede i brojni naši državnici i jednostavno su se vrlo često čak putevi ukrštali i to je dobro.
Dovođenje stranih investicija mora biti prioritetan posao i u narednom periodu jer je to jedan od motora razvoja naše ekonomije, rasta životnog standarda naših građana. U to ime podržavam i činjenicu da su i ovim budžetom opredeljena značajna sredstva za subvencionisanje ovog posla.
Budžet za poljoprivredu je zadnjih godina napravio veliki iskorak. U ovom Predlogu budžeta opredeljeno je negde oko 145 milijardi dinara ili 7,1% ukupnog budžeta za poljoprivredu, od toga čak 116,5 milijardi dinara za subvencije u poljoprivredi. Politika subvencionisanja poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje daje dobre rezultate. Ono što bi trebalo uraditi u narednom periodu jeste znatno veće ulaganje u poljoprivrednu infrastrukturu.
Dosta smo uradili po pitanju saobraćajne infrastrukture. Puno smo uradili na energetskoj infrastrukturi i u narednom periodu treba raditi na poljoprivrednoj infrastrukturi, odnosno revitalizaciji postojećih i izgradnji novih sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, izgraditi dodatne kapacitete za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, hladnjača, uvesti dodatni red na tržištu poljoprivrednih proizvoda kako bi se iskorenili ilegalni nakupci, ali i staviti akcenat na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, organsku poljoprivrednu proizvodnju, kvalitetnu poljoprivrednu proizvodnju i ulaganje u prerađivačke kapacitete.
Obnavljanje stočnog fonda u našim selima takođe treba da bude jedan od prioriteta agrarne politike. To između ostalog znači i obuzdavanje uvozničkog lobija. Ako smo mogli da obuzdamo uvoznički lobi u trgovini time što smo rekli da naši trgovinski lanci moraju da imaju domaće proizvode u ponudi, to isto možemo da uradimo i u poljoprivredi i da zaštitimo na taj način naše poljoprivredne proizvođače.
Što se tiče poljoprivrede, možemo biti zaista jako zadovoljni ovim budžetom i sredstvima koja su predviđena za subvencije, ali da u narednim godinama razmišljamo i o sve jačem razvoju poljoprivredne infrastrukture.
Govorili ste, ministre Mali, da je od 2012. godine izgrađeno 608,7 kilometara auto-puteva i da će samo u ovoj godini biti otvoreno 97,8 kilometara auto-puteva.
Veoma je važna izgradnja brzih pruga i u to ime podržavam vaše reči da je prioritet brza pruga Beograd-Niš. Ta brza pruga prolaziće kroz Jagodinu, mesto iz koga dolazim. Ono što molim da se razmotri jeste činjenica da ta pruga prolazi maltene kroz centar grada i da deli Jagodinu na dva dela. Veliki deo građana Jagodine moli da se preplanira trasa brze pruge kroz grad i da ona prođe po obodu grada, odnosno između grada i industrijske zone, jer bi to imalo veliki ekonomski, ekološki i urbanistički značaj.
IKT sektor je u prethodnoj godini beležio rast od 12,9%. Srbija mora da nastavi sa razvojem ovog sektora i ima sve uslove da bude lider u regionu u ovoj oblasti.
Otvaranje naučno-tehnoloških parkova, DATA centara, razvoj veštačke inteligencije, razvoj podrške startap programima jesu način da se sa ovogodišnjih otprilike blizu 4,5 milijarde izvoza ovog sektora, IKT sektora, i 12,9% rasta vrlo brzo dođe do znatno većih sredstava od ove grane privrede.
Rekoh da je ovo budžet usmerenje na uvećanje životnog standarda građana. Projektovan je rast penzija, rast plata u javnom sektoru. Projektovan je rast minimalne plate. Nastavlja se projekat subvencionisanja stambenih kredita za mlade.
Vi ste, ministre, rekli da je prosečna zarada u septembru bila 931 evro, a da će u decembru preći granicu od 1000 evra, a da je 2012. godine prosečna plata bila oko 300 evra. Minimalna zarada je povećana za samo godinu dana za 37% i iznosi 551 evro, a 2012. godine je iznosila negde oko 15.700 dinara.
Doneli smo Zakon o alimentacionom fondu, kojim smo obezbedili finansijsku sigurnost samohranim majkama. Tu je i Fond za stanove za mlade, koji je jedan od najboljih programa za poboljšanje kvaliteta života mladih ljudi kod nas.
Ovaj budžet se donosi u jednom izuzetno teškom momentu za državu, Srbiju koja ni kriva, ni dužna je kolateralna šteta u borbi golijata. Pričam o aktuelnoj energetskoj krizi oko gasa, naročito oko NIS.
Čuli smo danas predsednika Aleksandra Vučića da je ostalo svega par dana za rad NIS. Čuli smo da zbog sankcija kojima je nepravedno izložena NIS, iako su sankcije uvedene Rusiji, neće dozvoliti da naša država dođe u situaciju da trpi.
Vlada je podržala danas predlog, i to pozdravljamo mi iz JS, predsednika da se ruskim partnerima da 50 dana da se dogovore sa potencijalnim kupcima kako bi se izbegla nacionalizacija kompanije.
Predsednik je zatražio da produži licencu NIS-u za 50 dana, što je takođe dobro, znajući da je i do sada država Srbija i njeno rukovodstvo mudro upravljalo kriznim situacijama. Setimo se poplava 2014. godine. Već sam pričao o koronavirusu 2020/2021 godine.
Siguran sam da ćemo i ovu kriznu situaciju rešiti u najboljem interesu države Srbije i njenih građana.
Uostalom, kada bi se obistinile vesti da je Ukrajina pristala na američki plan od 28 tačaka i da su se u Abu Dabiju sastali ruski i američki zvaničnici, čitava ova kriza oko NIS-a rešila bi se još lakše, ali, znate, napetosti su najveće na kraju bitke i tada najčešće stradaju oni nevini. Zato podržavamo mudru odluku predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije koju su doneli danas.
Poslanička grupa Dragan Marković Palma smatra da je predloženi budžet kontinuitet jedne odgovorne ekonomske politike i mi ćemo u danu za glasanje podržati taj budžet.
Takođe, mi ćemo podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima jer će se na taj način uvesti red na tržištu udžbenika, datim našim učenicima bolji i kvalitetniji sadržaj i osim obrazovnih sadržaja udžbenicima ćemo vratiti i vaspitnu funkciju.
Danas ovde u ovoj sali, ali i na skupštinskom Odboru za obrazovanje, pojedinci su kritikovali izmene i dopune Zakona o udžbenicima jer smatraju da je sasvim u redu da nam hrvatski izdavači, odnosno njihove ćerke firme štampaju udžbenike, da na svoj način obrađuju teme od vitalnog značaja za naš obrazovni sistem i vaspitanje budućih generacija.
Kao neko ko punih 20 godina sprovodi obrazovnu politiku Republike Srbije na jednom delu njene teritorije apsolutno se ne slažem sa pomenutim kritizerima i smatram da su predložene izmene i dopune zakona veoma važne za očuvanje naše kulturne baštine, za kvalitetan obrazovno-vaspitni proces u našim školama.
Uostalom, vidimo šta nam se u poslednjih godinu dana servira iz Hrvatske. Vidimo taj nacionalistički zanos kod naših komšija, nacionalistički zanos najčešće i konstantno potpaljivan mržnjom prema srpskom narodu. Vidimo i da brojni blokaderski nalozi se vode iz Hrvatske. Mi jednostavno tome moramo stati na put.
Uostalom, izmene i dopune Zakona o udžbenicima su u potpunom skladu sa odredbama Deklaracije donesene na Svesrpskom saboru i tu Deklaraciju smo usvojili ovde u ovom parlamentu i ne vidim nikakav problem sa tim.
Još jednom da ponovim, u danu za glasanje poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija podržaće sve ove predložene tačke dnevnog reda.
Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija smatra da je uloga Regulatornog tela za elektronske medije, u javnosti poznatiji kao REM, jako važno i stoga smatramo i zato smo veoma ozbiljno pratili proces predlaganja kandidata i daćemo svoj doprinos u izboru kandidata za ovo važno regulatorno telo.
Elektronski mediji su danas najuticajniji i najbrojniji oblik medija, dovoljno moćni, kako neko reče, da nevine naprave krivima, krive nevinima.
Razvojem interneta sa početka ovog milenijuma došlo je do eksplozije različitih elektronskih medija, do stvaranja svojevrsne medijske džungle. Tako velika konkurencija dovela je do toga da mediji sve više jure za senzacionalizmom, pritom često ne birajući sredstva, uključujući i kreiranje lažnih vesti i drugih nedozvoljenih tehnika i zloupotreba.
Tako smo mogli videti i pojedine elektronske medije, televizije u prethodnih godinu dana koje su pretvorene u štabove za sprovođenje obojene revolucije u Srbiji, što je nezabeležen primer delovanje neke televizije u svetu.
Zakon o elektronskim medijima jeste taj koji uređuje ovu sferu, ali mora postojati i nezavisno telo koje će imati kontrolnu ulogu. Otuda je REM veoma važan i zato se danas bavimo ovim telom, pre svega kako bismo uredili naš medijski prostor na valjan način.
Pred nama je 18 kandidata koje nam je dostavio Odbor za kulturu i informisanje, koji su predloženi iz devet društvenih oblasti, kako je definisao Zakon o elektronskim medijima. Naravno da je i javnost zainteresovana za izbor REM-a i naravno da su se odmah pojavili oni koji pokušavaju da čitav postupak i sam izbor unapred dezavuišu.
Juče je na televiziji koja je do sada prekršila ama baš svako pravilo koje je mogla da prekrši po Zakonu o elektronskim medijima, koja je u zadnjih godinu dana bila štab obojene revolucije u Srbiji i koja se najviše bavila medijskom opstrukcijom izbora članova REM-a, a to je naravno televizija N1, na toj televiziji videh Radeta Veljanovskog kako kaže da ne očekuje da ćemo dobiti konstruktivan Savet REM-a koji će zaista moći da reši probleme koji su se, kako kaže, nagomilali. Citiram: „Vidim, znajući ljude koji su predloženi, da možemo da imamo sasvim sigurno tri dobra, konstruktivna člana Saveta, možda četiri, a vrlo teško pet. Zašto je to važno? Jer se neke odluke donose dvotrećinskom većinom sa šest glasova“, kaže Rade Veljanovski.
Naravno znamo Radeta Veljanovskog i znamo zašto on unapred nema nikakvo očekivanje od izbora novog Saveta REM-a. Prvo zato što ne može da prežali da lično nije član Saveta REM-a, jer je Rade uvek imao taj merak, a drugo jer bi voleo da REM ne bude nezavistan, već naprotiv da bude skrojen po njegovim merama i da svaka glava REM-a ima istu frizuru kao Rade Veljanovski.
Sada bih malo analizirao tu kratku, ali sadržajnu izjavu Radeta Veljanovskog zato što kroz tu njegovu izjavu možemo videti želju onih, ako ništa više, makar podržavaju obojenu revoluciju u Srbiji.
Na početku odmah kaže da vidi tri dobra kandidata. Naravno da znamo da su Radetu najbolji Antonela Riha i Rodoljub Šabić, a trećeg nije mogao da izbegne iz kolegijalnih razloga, a iz ideoloških bi ga verovatno izbegao.
Da vidimo ko je Rodoljub Šabić? Advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja, čovek koji je i te kako pumpao obojenu revoluciju poslednjih godinu dana. On je na TV štabu obojene revolucije širio paniku o navodnoj upotrebi zvučnog topa. On je jedan od onih o kojima sam pričao kada sam govorio o ne postupanju Tužilaštva na prethodnom zasedanju, odnosno po prethodnoj tački dnevnog reda pre neki dan. On je 24. oktobra izjavio, citiram, da institucije na neki način ćute uprkos činjenici da su upotrebu neke vrste oružja potvrdile i nevladine organizacije i ispitano 150 ljudi.
U istom tom štabu obojene revolucije TV N1, sa osvedočenim srbomrzcem Naimom Leo Beširijem, on je pozivao na novi 5. oktobar i rekao, citiram: „Mi smo, dakle, u situaciji koja je takva kakva je, ona nije ni slučajno dobra i može, ako ne dođe do raspleta u pozitivnom smislu, da eskalira i u krajnje neprijatno, čak i tragično, jednostavno ostaje mi da se nadam da vlast to razume, dakle batina ima dva kraja“. To su reči onog ko pledira da bude član REM-a.
Rodoljub Šarić nije kandidat samo za REM, on je već član Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, poznati RERI, koji je, prema podacima koje je sam RERI objavio na svoj sajtu, 2023. godine prihodovao 631.932 evra, dok je godinu dana ranije inkasirao 413.316 evra. Znači, za dve godine milion evra. Donatori su američki USAID, britanska ambasada u Beogradu, Rokfeler fondacija, Vlada Holandije, kao i niz domaćih nevladinih organizacija poput Fondacije za otvoreno društvo, poput CRTE i organizacije „EU za tebe“.
Slične i još gore stvari dotični je postavljao na omiljenoj platformi „H“. Recimo 2012. godine na godišnjicu hrvatske „Oluje“ on postavlja tvit, slušajte – vazduh trepti kao da nebo gori, sprema se oluja. To je postavio kandidat za člana REM-a 2012. godine na godišnjicu, na dan obeležavanja godišnjice „Oluje“. Ili kada je 2019. godine od svog samosaplitanja pokušao da napravi slučaj politički motivisanog napada. Na njegovu žalost nadzorne kamere su otkrile da se čovek, buljeći u mobilni telefon, ne gledajući kuda ide, sapleo, pao i posekao po licu.
Antonela Riha, novinarka sa višedecenijskim iskustvom rada, nažalost, uglavnom protiv interesa Srbije, aktivno podržava obojenu revoluciju, ideološki se potpuno uklapa u matricu Dinka Gruhonjića i Jove Bakića, napada patrijarha Porfirija koga naziva administratorom SPC, pokušavajući da izmisli nekakav raskol u Svetom Sinodu SPC i u crkvi uopšte. Takođe, smatra da je u Srebrenici počinjen genocid i ona postavlja svašta na društvenoj mreži „H“, ali moram priznati da nema taj udvorički manir prema blokaderima kakav ima Rodoljub Šabić, ni približno sličan, čak se i ne libi da uputi i po koju kritiku blokaderima.
Antonela Riha je izjavila da je profesionalni motiv zato što je pristala na kandidaturu to što je više decenija svedok pritiska na medije. Citiram: „Danas mi se čini da su mediji u gorem položaju, imamo zakone koji su pisani po evropskim standardima, ali se ne poštuju“ i kaže: „upravo je proces izbora za Savet REM pokazao kako se zakoni ne poštuju“. Ipak joj ne smeta da i po tom njoj nezakonitom izboru bude kandidat. Nije to licemerno, ne. Sada mi moramo kao u onoj priči o magarcu i zmiji da izaberemo jedno od ovo dvoje. To su ti dobri kandidati po Radetu Veljanovskom.
Dodaje još Rade da su oni i konstruktivni. Postavlja se opravdano pitanje – šta je po Radetu konstruktivni član REM-a? Podrazumeva se da su to oni kandidati po uzusima opozicije, Picule, Bartulice, Šidera, Šenaha. Oni kandidati koji su svoji, koji su okrenuti struci, oni nisu konstruktivni.
Kaže Rade da može videti i četvrtog, teško petog člana, ali je važno da bude šest tih konstruktivnih, jer se neke odluke u Savetu REM-a donose dvotrećinskom većinom. Tu dolazimo do srca i duše Radeta Veljanovskog. Znate za koju odluku je potrebna dvotrećinska većina u Savetu za elektronske medije, odnosno REM-u. Savet regulatornog tela za elektronske medije – REM donosi dvotrećinskom većinom, šest od devet članova, odluke koje se tiču izbora članova upravnih odbora javnih servisa, što znači RTS i RTV.
Ova specifična kvalifikovana većina je prema Zakonu o elektronskim medijima je potrebna za najvažnije odluke koje se tiču funkcionisanja javnih servisa u Srbiji, a za ostalo je potrebna prosta većina od prisutnih. To je ono što muči Radetovu dušu i to pokazuje kako javne medijske servise zamišljaju opozicija i blokaderi i zato su danima blokirali rad RTS-a. Znate zašto? Njima ne treba slobodan javni servis. Njima treba lojalan javni servis.
Građani znaju da se nama na vlasti baš i ne sviđa kako izveštava RTS i kako funkcioniše, ali nismo preko REM-a uticali ni na uređivačku politiku, niti na kadrovsku politiku. Danas RTS svakako nije Vučićev RTS, jer da jeste ne bi urednik RTS-a Ivan Plavšić javno poželeo svima iz vlasti da im deca umru od raka i nazvao stokom neprosvećenom, ali Radetovom RTS-u, takvi bi bili u njegovom RTS-u, takvi bi bili svi urednici i novinari RTS-a. Jednoumlje bez pogovora. Svi bi morali da nose na glavama frizure Radeta Veljanovskog, Antonele Rihe i Rodoljuba Šabića. Vlada Severne Koreje je propisala 15 različitih frizura za muškarce i žene, a oni nam ovde serviraju da možemo imati svega nekoliko.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija uvek se ponašala tako što je uvažavala pre svega Ustav, zakone i pravila koja uređuju sistem. Pod tim pravilima mi treba da izaberemo devet predstavnika iz svake društvene sfere po jednog.
Znate šta, sloboda izbora ne znači uvek i izbor koji voliš. Ona ponekad podrazumeva da moraš da se odlučiš i na izbor koji prezireš. Zato će naša poslanička grupa glasati za one za koje smatra da svojim radom, ugledom i zaslužili da budu kandidati za članove REM-a, ali ćemo poštujući pravila, poštujući zakon, glasati za one za koje ne mislimo da su samostalni i nepristrasni. Na kraju krajeva, sve je to demokratija. Hvala vam.
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, prvo pitanje hteo bih da postavim ministarki prosvete doktorki Slavici Đukić Dejanović, ako je tu? Ne, nema je. Ništa, onda bih postavio pitanje ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević.
Imali smo prilike da vidimo da ste najavili da krećete u izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da ste rekli da je to imalo negativne posledice na budžete lokalnih samouprava, što i ja, kao neko ko je iz Jagodine i bavi se lokalnom samoupravom, takođe znam i prosto bih postavio pitanje - na koji tačno način i koje su to najvažnije promene koje ćete nam predložiti tim izmenama zakona? Taj zakon je najavljen svojevremeno kao zakon koji će uvesti transparentnost u radu državnih institucija itd, pa smatram da su i izmene i dopune tog zakona takođe jako važne, jer će uticati na transparentnost rada državnih organa.
Vidimo, takođe, da obilazite upravne okruge. Da li to znači da ćete proširiti njihove nadležnosti? Dolazim iz Jagodine koja je centar Pomoravskog upravnog okruga i smatram da pored proširenja nadležnosti upravnih okruga trebate da radite i na poboljšanju položaja načelnika upravnih okruga i vratiti im status koju su imali ranije. Bili su državni službenici na položaju, a sada su postavljena lica. Predlog Jedinstvene Srbije bio bi da im se vrati status državnih službenika na položaju.
Ono što je pitanje za vas ministarka Kovačević, vidim da ste u stalnoj komunikaciji sa jedinicama lokalne samouprave. Na koji način možete da im ponudite konkretnu pomoć i koji su to projekti kojima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pomaže lokalnim samoupravama?
Hteo bih da postavim ovom prilikom pitanje ministru Lončaru, ministru zdravlja. Poštovani ministre, vi ste u prethodnih nekoliko vikenda organizovali preventivne zdravstvene preglede širom Srbije u zdravstvenim ustanovama. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je to jako dobro i lično ste ispratili taj proces, koliko sam video, i prosto, kao neko ko dolazi, kao što rekoh, iz Jagodine koja je te preventivne preglede organizovala godinama unazad, smatramo da je to vrlo važan posao i negde moje pitanje je da li već imate efekte tih organizovanih preventivnih zdravstvenih pregleda i naročito me interesuju efekti u pogledu brisanja ili ukidanja listi čekanja u zdravstvenim ustanovama.
Zahvaljujem, ministre.
Pored svega što ste naveli mislim da je jedan od vrlo važnih efekata preventivnih zdravstvenih pregleda koje radite taj što se kod građana stvara navika da odlaze na te preventivne zdravstvene preglede i mislim da je to sastavni deo, danas u 21. veku, sastavni deo opšte kulture i mislim da je to takođe vrlo važan efekat svih ovih pregleda.
Hteo bih ovom prilikom da postavim pitanje ministru Đorđu Milićeviću, zaduženom za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom. Poštovani ministre, mi iz JS smatramo saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu veoma važnom i pridajemo joj posebnu pažnju, pre svega zato što dolazim iz Pomoravlja gde imamo jako puno ljudi koji su rodom iz Pomoravlja, koji žive i rade u inostranstvu. Mi dugi niz godina održavamo veze i sarađujemo sa njima i nastavimo da svoju dijasporu uključimo u razvoj Jagodine i celog Pomoravlja.
Drugi važan razlog je strateški interes naše zemlje da se što više poveže sa dijasporom kako bi se i tamo van granica Srbije sačuvali običaji, tradicija, kultura i pre svega srpski jezik i ćirilica, što čini najvažnije elemente našeg nacionalnog identiteta, ali i da bi pripadnici dijaspore znali da su poštovani u svojoj zemlji matici.
Naš predsednik Dragan Marković Palma, poznato je, afirmiše te veze. Zahvaljujuće njemu Jagodina je postala značajan karika te saradnje i na državnom nivou. Zato želimo da pohvalimo sve napore države da se dijaspora i Srbija još čvršće i dugoročnije povežu, a ciljeve države potvrđuje i osnivanje vašeg kabineta koji već dva mandata predano radi na ostvarivanju strateških ciljeva sa porodicom.
Moje pitanje vama jeste, polazeći od značaja jačanja veza srpske dijaspore i matice koje su sve konkretne aktivnosti vašeg kabineta i osnovni pravci daljeg rada vašeg kabineta zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom? To bi bila moja pitanja za danas. Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ovom prvom delu postaviti dva pitanja, pre svega predsedniku Vlade i pojedinim resornim ministrima, a u drugom delu ću i ministarki prosvete.
Naime, ministar Martinović mi je dao šlagvort za prvo pitanje. Sredinom ovog meseca kao što znate, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić bio je u poseti arapskoj Republici Egipat i tamo je potpisan, pomenuo je ministar Martinović, sporazum o slobodnoj trgovini. Mi iz JS smatramo da je taj sporazum, prvo snažno podržavamo taj sporazum, a i smatramo da je taj sporazum veoma važan za obe države.
Uostalom, predsednik JS Dragan Marković Palma je i predsednik poslaničke grupe prijateljstva Egipat-Srbija, a i pre osam godina je uspostavio jako dobre poslovne i političke kontakte u Egiptu, a pre šest godina osnovan je i Privredni savet Srbija-Egipat, čiji je on predsednik. Sporazum je pre svega velika šansa i o tome je malo govorio ministar Martinović, za našu poljoprivredu jer je Egipat država sa 111 miliona stanovnika i veliki je uvoznik poljoprivrednih proizvoda, ali nije samo šansa za poljoprivredne proizvode već i za IT sektor, za farmaceutsku industriju, pa verovali ili ne, čak i za visoko obrazovanje, a to ću kasnije da obrazložim.
Moje pitanje za vas, predsedniče Vlade, ali i za ministra poljoprivrede, pa i za ministra saobraćaja, jer se govorilo o otvaranju novih avio linija prema Kairu i drugim destinacijama u Egiptu, Aleksandrija, ako se ne varam, jeste – da li se krenulo sa realizacijom akcionih planova vezanih za to da se iskoristi na najbolji način ovaj sporazum kako bi povećali bilateralnu saradnju koja trenutno iznosi 100 miliona dolara, a ja sam siguran da može biti višestruko veća ta robna razmena. Koje su procene benefita od ovog sporazuma i šta sve sporazum obuhvata? I, da li i kada će se krenuti sa novim avio linijama iz Beograda za Kairo, Aleksandriju i tako dalje?
Drugo pitanje u ovom delu je vezano za opet postavljam vama i ministru poljoprivrede – vi ste 15. jula održali sastanak sa predstavnicima sedam poljoprivrednih udruženja, prema informacijama koje sam našao na sajtu Vlade, postignut je dogovor o tome da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede a u cilju rešavanja zahteva koje su izneli predstavnici udruženja u najkraćem roku predloži izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako da najkasnije do sredine oktobra taj zakon, te izmene i dopune zakona budu izmenjene.
Poljoprivredni proizvođači iz Jagodine.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovom prilikom ću postaviti pitanje vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac. Gospođo Dolovac, postavljam vam pitanje da li ćete i kada ćete podneti ostavku na mesto Vrhovno javnog tužioca i zašto nećete?
Na prošloj sednici Narodne skupštine Republike Srbije tražio sam vašu ostavku. Događaj i u tužilaštvu nakon te sednice, samo su potvrdili da sam bio u pravu. Vašim činjenjem i ne činjenjem došlo je do svojevrsne blokade i opstrukcije rada Visokog saveta tužilaštva zbog koje je došlo i do poništavanja konkursa za popunjavanje tužilačkih mesta.
Tužilaštva su suočena sa nedostatkom kadrova, koji će u narednom periodu biti još veći, jer će dobar broj tužilaca otići u penziju. Time ste doveli u nezavidan položaj tužilaštva širom Srbije i onemogućili funkcionisanje ove važne pravosudne grane.
Svojim činjenjem i ne činjenjem ste bukvalno podelili tužilaštva na vaša i nezavisna i samostalna. Imamo situaciju da po istim predmetima imamo potpuno različita postupanja tužilaštva. Svojim činjenjem i ne činjenjem doveli ste građane Srbije u poziciju da vam više niko ne veruje i da su građani Srbije skeptični po pitanju mogućnosti da dođu do pravde i istine.
Nije li vas makar malo sramota što ste Srbiju i njene građane i tužilaštvo, kao važan sektor naše države i društva, doveli u takvu situaciju? Osećate li makar malo odgovornosti za to ili se kod vas jedino računa vaša fotelja vrhovnog javnog tužioca?
Neću ni da pomislim da je razlog druge prirode i da ste vi jednostavno u poziciji da ne odlučujete o sebi samoj, odnosno da vam neko drugi nalaže da ostanete na poziciji na kojoj ste.
Vi ste svojim činjenjem i ne činjenjem doveli čitavo društvo, državu Srbiju i njene građane u stanje opšteg nepoverenja u rad tužilačke, pravosudne grane. Doveli ste u pitanje poverenje javnosti u Tužilaštvo i time naneli ozbiljnu štetu ugledu javno-tužilačke funkcije, što je po članu 103. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu dovoljan razlog za prestanak vršenja javno-tužilačke dužnosti.
Povredili ste i član 51. Zakona o javnom tužilaštvu, gde u stavu 2. stoji da je nosilac javno-tužilačke funkcije dužan da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje u nepristrasnost u svom radu.
Krivi ste za nepostupanje u slučajevima izazivanja panike, kao što je u slučaju izmišljenog zvučnog topa, izmišljene smrti pretučenog momka u Valjevu koji uopšte i nije postojao kao takav, izmišljenog seksualnog uznemiravanja studentkinje i izmišljotine da je policija pretukla studentkinju Poljoprivrednog fakulteta. Ako to nisu krivična dela izazivanje panike, onda ne znam šta su.
Povredili ste član 53. Zakona o javnom tužilaštvu, koji nalaže javnost u radu javnog tužioca i nosioca javno-tužilačke funkcije. Vas nigde nema. Sve vreme vršenja svoje dužnosti vrhovnog tužioca vi ste ignorisali svoju zakonsku obavezu vezano za javnost u svom radu. Svojom netransparentnošću, izazvali ste podozrenja i sumnju u pravedno postupanje pravosudne grane na čijem ste čelu.
Nema čoveka u ovoj sali koji vam više veruje. Vi polažete račune Narodnoj skupštini, eto jednog razloga da podnesete ostavku. Prekršili ste i član 54. Zakona o javnom tužilaštvu, jer ste tolerisali političko delovanje pojedinih tužilaca, čak i otvoreno anti-državno ponašanje, ako niste imali dovoljno autoriteta ili možda niste imali dovoljno volje, a možda ste se i slagali sa političkim stavovima dotičnih tužilaca.
Član 107. Zakona o javnom tužilaštvu u stavu 1. kaže da odluka o prestanku javno-tužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca donosi Narodna skupština, a na predlog Visokog saveta tužilaštva posle sprovedenog postupka u kojem se utvrđuje razlog za prestanak javno-tužilačke funkcije i vrhovnog javnog tužioca.
Imamo Narodnu skupštinu, imamo razloge za vaše razrešenje, ali ste vi, kako smo videli, upravo iz tih razloga paralizovali rad Visokog saveta tužilaštva. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja u vezi problema sa kojim se suočavaju Dom zdravlja i Opšta bolnica u Jagodini, ali ne samo ove jagodinske zdravstvene ustanove, već i druge zdravstvene ustanove u Srbiji.
Naime, već dugi niz godina postoji, kako bih rekao, neka vrsta neusaglašenosti između Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po pitanju kadrovske obezbeđenosti zdravstvenih ustanova. Kadrovskim planovima koje donosi Ministarstvo zdravlja utvrđuje se ukupan broj zaposlenih po kadrovskoj strukturi koja se priznaje zdravstvenoj ustanovi. To praktično znači da će se tom priznatom broju radnika obezbediti radni odnos na neodređeno vreme i plate koje se finansiraju iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Međutim, prijavljivanje i ugovaranje zaposlenih kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je sasvim druga priča. Osnovi problem zdravstvenih ustanova je nesklad i razlika između broja priznatih radnika po kadrovskom planu i broja radnika koje finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje, tzv. ugovorenih radnika.
Kao razlog zbog koga je nemoguće zaposliti onoliko radnika koliko je utvrđeno kadrovskim planom navode se normativi koje je dao Institut za javno zdravlje „Batut“. I to bi bilo logično i to bi bilo dobro i ispravno ukoliko bi se zahtevom tražilo zapošljavanje preko broja utvrđenog kadrovskim planom. Međutim, nemogućnost zapošljavanja radnika u okvirima kadrovskog plana predstavlja problem zdravstvenim ustanovama i stanovište zdravstvenih ustanova jeste da kadrovski plan mora biti ispoštovan od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
S druge strane, i ti postojeći normativi su, kako bih rekao, jako niski i diskutabilni, u smislu da se do njih dolazi na osnovu broja stanovnika, a pritom se ne uzimaju u obzir, na primer, raseljena i izbegla lica kojih u Jagodini ima nekoliko hiljada. I ta lica, ti ljudi, žive u Jagodini i leče se i u Domu zdravlja i u Opštoj bolnici u Jagodini. Jednostavno, ta lica nisu obuhvaćena.
Što se tiče Opšte bolnice u Jagodini, u toku epidemije kovida-19 zaposleno je ukupno 37 lica, medicinskih sestara, tehničara, zbog povećanog obima posla na određeno vreme. Smatramo da je potrebno hitno rešiti pravni status ovih zaposlenih, jer oni na određeno vreme rade duže od dve godine, a ugovaraju se na svaka tri meseca. Opšta bolnica u Jagodini ima devet neugovorenih radnika, koji zbog blokade računa ne primaju platu. U Domu zdravlja u Jagodini 87 zaposlenih pre neki dan je ugovoreno do 31. avgusta. Moje osnovno pitanje je – da li će i kada biti ugovoreni radnici po strukturi do broja koji je utvrđen kadrovskim planom?
Inače, u Opštoj bolnici u Jagodini neophodno je zaposliti još 10 čistačica. Naime, od broja 43, taj broj je spao na 29 i pritom je starosna i zdravstvena struktura jako nepovoljna. U Opštoj bolnici se takođe pojavio, nažalost, iznenada jedan veliki problem, a to je da je u jednom kratkom vremenskom periodu ostala bez četiri anesteziologa, a u naredne dve godine još dva anesteziologa će otići u penziju. Tako da je potrebno zaposliti nove lekare, uputiti ih na specijalizaciju, a u međuvremenu omogućiti pomoć drugih zdravstvenih ustanova Opštoj bolnici u Jagodini. U tom smislu, potrebna je i neophodna pomoć i Ministarstva zdravlja i ovom prilikom apelujem na Ministarstvo da pomogne u rešavanju ovih problema. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS želi ovom prilikom da zatraži informaciju o nadležnim državnim organima o sledećem.
Naime, 7. decembra 2014. godine u Policijskoj stanici Vračar napravljena je službena beleška po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, po prijavi da je Dragan Đilas izvršio nasilje u porodici.
Naime, u toj službenoj belešci stoji da je Dragan Đilas 6. decembra oko 18.00 časova došao u stan Ive Đilas i njene porodice, da je napao Ivu Đilas, da je udario tasta, odnosno oca Ive Đilas, svog bivšeg tasta, da mu je naneo teške telesne povrede i da je pretio svojoj supruzi Ivi Đilas da će joj odrubiti glavu.
Po odlasku sa mesta na kome je vršio porodično nasilje i nasilje nad bivšom suprugom, Dragan Đilas je silazeći niz stepenice rekao nekom – pozovi policiju. To nam daje pravo da sumnjamo da je Dragan Đilas tim pozivom želeo da uz pomoć svog političkog i uz pomoć svog ekonomskog uticaja izvrši pritisak na nadležne državne organe i institucije.
Obzirom da je danas 2021. godina, tražimo informaciju da li se nešto po ovoj službenoj belešci radilo i preduzelo, ako nije, zašto nije, i tražimo da u tom slučaju, ako nije, da nadležni organi preduzmu sve zakonom dozvoljene i potrebne radnje.
Naime, radi se o predsedniku Stranke slobode i pravde, čoveku koji je osmislio lično, što preko svog radnika Marinike Tepić, i posejao više laži po Srbiji, nego što su poljoprivrednici posejali žita u poslednjih 10 godina. Oni za farmu kokošaka kažu da je mesto na kome se proizvodi droga. Oni blate funkcionere ove države, direktore javnih preduzeća, lokalne funkcionere, ali im to nije dosta i ništa im nije sveto. Oni nastavljaju u svom maniru da blate predsednika Republike, blate članove njegove porodice, smišljaju najgnusnije laži protiv dece predsednika Republike, a pri tome ne daju ni jedan dokaz i svoje laži plasiraju po medijima kao jednu krajnju istinu, baš kao i u slučaju Drana Markovića Palme.
Kao predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas misli da je sloboda da lažeš koliko hoćeš i šta hoćeš i da pri tom ne odgovaraš. On slobodu vidi kao slobodu da tuče, da preti, ucenjuje, upada i razbija institucije, a da za to ne odgovara. On pravdu vidi tako što su pravda njegove laži. Te laži uzima kao činjenice kojima on podiže optužnicu i po kojima on presuđuje i da nikome pri tom ne da za pravo da se brani. To je Đilasova sloboda i to je Đilasova pravda
E, pa neće moći, neće moći. Pravda je jedino u institucijama države Srbije, a nije ni u Draganu Đilasu, ni u Stranci slobode i pravde, ni u jednoj drugoj političkoj stranci. Tome jednom za svagda moramo stati na put i zbog toga tražimo od organa da reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u slučaju gde imamo žrtve, gde imamo svedoka, gde imamo počinioca, odnosno krivca, a to je Dragan Đilas. Pravda za Đilasovu ženu i tasta. Hvala.