Poštovani predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 107 – povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Moram da izrazim, zaista, žaljenje što je koleginica svoje prvo obraćanje izložila u jednom ovakvom tonu. Razumem ja mladost, razumem polet, ali ne razumem činjenicu da… Ovo što je mlada koleginica rekla kada čujemo to nama neprijatelji drugi ne trebaju, znate.

To je narativ koji sam ja slušao od njenih kolega prethodnih godina i u Evropskom parlamentu i u raznim međunarodnim forumima, kada vi optužite državu Srbiju da je, u ovom konkretnom slučaju rečeno, razvaljena država, da je zarobljena država, kao što je pričao recimo gospodin Lazović, žao mi je što nije tu, pre godinu dana u Evropskom parlamentu. To je narativ članova naše delegacije, naših parlamentarnih delegacija. Upravo sam o tome pričao prekjuče kada sam izlagao.

Znate, više vremena trošimo da ubedimo naše domaćine, strance da ovo što izgovaraju poslanici, kao što je izgovorila mlada koleginica, nije tačno nego što znanje, energiju koristimo da nešto dobro uradimo za državu Srbiju. To je ona katastrofa o kojoj sam ja pričao i ona loša praksa koja je postojala do sada i koju, buduća predsednice, moramo da izmenimo dalje u radu narodnih poslanika.

Neću da ulazim u to da žena ili devojka, nebitno, uglavnom ženi kaže stvari koje je koleginica izgovorila. To je zaista strašno. To je degradirajuće za žene.

Znate šta, jednostavno, još jednom da ponovim – kada nam ovakva izlaganja dođu na red nama neprijatelji ne trebaju.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije moram odmah na početku da izrazim veliko žaljenje što danas kada obeležavamo 20 godina od stradanja i pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, danas kada svi zajedno treba da pokažemo pijetet prema žrtvama Srba na Kosovu i Metohiji, kada treba da pokažemo minimum empatije prema iseljenim, izbeglim i raseljenim licima sa Kosova i Metohije, mi danas ovde gledamo cirkus. Ono što je interesantno, cirkuska predstava traje sat, dva sata, ali cirkus koji opozicija pravi ovde u Skupštini, i ne samo u Skupštini, tom cirkusu nema kraja. Danas je, nažalost, falio još samo suzavac, pa da vidimo kompletnu matricu onoga sa kim su pojedini ovde potpisali deklaraciju i zahtev da Kosovo postane članica Evropske unije.

No, da se vratimo na temu. Jedinstvena Srbija će podržati izbor Ane Brnabić za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije, kao i kandidate za potpredsednike i članove skupštinskih odbora. Razloga je mnogo, a ja ću u narednoj diskusiji da se fokusiram na tri koja mislim da su najvažnija.

Naime, svesni smo da je Srbija danas izložena bezočnim pritiscima, kako spolja, tako i iznutra, a očigledna je, i evo vidimo danas i dokazana, sprega spoljašnjeg i unutrašnjeg faktora. Taj pritisak je posledica naše suverenističke politike, politike očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, što uključuje i našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, politike koja nije ni prozapadna, ni proruska, već politika koja se isključivo rukovodi interesima države Srbije i građana Srbije, politika koja ide putem evropskih integracija, ali vodi računa da na tom putu ne izgubi srce i dušu, razum, glavu i pamet, već politika koja se trudi da očuva osnovne, elementarne i najvažnije kulturne, nacionalne i druge identitete, politika koja teži da očuva ekonomski prosperitet i progres i politika koja teži da očuvamo stara prijateljstva i gradimo nova.

Naravno, takva politika ne odgovara mnogima spolja. Danas u svetu je situacija takva, da ako nisi sa njima onda si protiv njih. Onda su našli unutra u Srbiji svoje poltrone koji vode politiku stvaranja haosa i političke nestabilnosti, zauzvrat se nadajući da će im ovi spolja dati priliku priliku i dovesti ih na vlast ali po mogućstvu bez izbora.

Kao što pre neki dan Dragan Marković Palma reče – nisu njima problem izborni uslovi koje traže da se menjaju. Njima je problem narod koji ih neće. Ali, na njihovu veliku žalost narod ne mogu da menjaju.

Da odoleli svim tim pritiscima, kako spolja tako i iznutra, da bi sačuvali naš teritorijalni integritet i suverenitet, da bi nastavili sa daljim ekonomskim progresom, sa povećanjem životnog standarda građana Srbije, danas nam je više nego ikada potrebno. Pod jedan – jedinstvo države i naroda; pod dva – politička i ekonomska stabilnost i pod tri – odgovorna politika na svim nivoima vlasti.

Upravo su to tri glavna razloga koja sam pomenuo na početku izlaganja i o kojima ću govoriti u nastavku.

Danas je više nego ikada potrebno uspostaviti najširi mogući državni i nacionalni konsenzus. Jedinstvena Srbija će dati svoj puni doprinos stvaranju tog jedinstva naroda. Pri tom, ne podrazumevamo pod jedinstvom naroda, jedinstvo svih političkih partija. Jer, evo vidimo i danas, a videli smo u prethodnom periodu da je to nemoguća misija, da prosto, pojedine stranke opozicije ne mogu da izađu i ne žele da izađu iz svojih stranačkih šinjela, a sve i da žele ne mogu, jer im ne daju njihovi strani mentori, poput Rota, Šidera, Šeneha, Fiole fon Kramon i drugih.

Potpuno odsustvo želje za bilo kakvim dijalogom opozicija je pokazala i time što je odbila da ide na konsultacije kod legalnog izabranog predsednika države kome Ustav nalaže da obavi takve stranačke konsultacije pre konstituisanja Narodne skupštine Republike Srbije i konstituisanja Vlade Republike Srbije.

Nisu došli ni na dogovore koje smo vršili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I tu su pokazali potpuno odsustvo volje za bilo kakvim dogovorom i saglasjem.

Jedino što oni žele, jeste da dođu na vlast, naravno po mogućstvu bez izbora, kao što rekoh. Gde ćete bolji dokaz nego traže i dva ministarska mesta, i to ni manje ni više nego ministra policije i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Za to, dame i gospodo, morali bi da pobedite prvo na izborima, pa onda da tražite bilo šta.

Pod jedinstvom države i naroda podrazumevamo mobilisanje svih onih političkih struktura, svih onih političkih snaga, bilo da su to političke partije, bilo da su to udruženja građana, ne vladin sektor ili ugledni pojedinci, znači, mobilisanje svih onih koji mogu da okupe građane Srbije oko državotvorne politike i u odsutnoj političkoj borbi u ova teška vremena. Ta politička borba Srbije nije ništa drugo, nego borba za istinu i pravdu, a znamo da u zla vremena istina i pravda prve stradaju.

Danas je u svetu prevladalo pravo sile nad silom prava. Istina je kod onoga kod koga je i moć i mač i onoga koji smatra i drži se devize da istoriju pišu pobednici.

Srbija je mnogo puta bila pobednik u ratu, a gubitnik u miru. Vreme je za mudru politiku u kojoj će Srbija konačno jednom izbeći da bude strana u ratu i da vodi računa isključivo o sopstvenim državnim i nacionalnim interesima, a ne da vodi tuđe bitke. To je težak put, to je najteži mogući put, to je pozicija između čekića i nakovnja. Da bi istrajali na tom putu moguće je jedino ako budemo jedinstveni, odnosno ako ostvarimo to jedinstvo države i naroda.

Jedinstvena Srbija će dati svoj doprinos i Jedinstvena Srbija će ući u taj pokret za državu i narod. To je na kraju, krajeva naš i krajnji politički cilj, jer je naziv naše stranke Jedinstvena Srbija i to je u potpunom saglasju sa idejom stvaranja tog pokreta.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da funkciju u izvršnoj vlasti ne mogu i neće biti merilo doprinosa tom državnom jedinstvenom, uostalom i Dragan Marković Palma je više puta rekao, ne mora neko da bude ministar da bi nešto radio za Srbiju i u tom smislu ćemo nastaviti i dalje. Evo i danas je Dragan Marković Palma sa delegacijom od 300 ljudi u Beču i sutra će imati sastanak sa Gudrum Kugler u parlamentu Austrije. Gudrum Kugler je predsednica parlamentarne grupe prijateljstva Austrija-Srbija. Dragan Marković Palma je u prethodnom sazivu bio predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva Srbija-Austrija. Naravno, da će tamo zastupati državotvornu politiku, politiku koju smo zacrtali ovde u parlamentu, politiku koju je zacrtala Vlada Republike Srbije i politiku koju je zacrtao predsednik Republike Srbije.

Da budem potpuno jasan. Tu se najviše obraćam budućoj predsednici i potpredsednicima i predsednicima skupštinskih odbora. Ta praksa da se u inostranstvu predstavlja parlament na državotvoran i odgovoran način mora da se nastavi u ovom Četrnaestom sazivu i da ne pravimo greške koje smo pravili ranije, odnosno da se ne desi da predsednik Odbora za spoljne poslove u prethodnom sazivu, trči od Strazbura, preko Brisela, Bona do Vašingtona i sve najgore priča o Srbiji.

Da se ne desi da predsednica, pazite predsednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, traži da evropski parlament i EU uvedu neku vrstu sankcija Srbiji. Pa, to nije udar na Aleksandra Vučića, to nije udar na nas iz vlasti, to je udar na decu, na đake, na studente, na radnike, na penzionere, na sve građane Srbije, na čitavo društvo. Onda se čude što ih narod neće na izborima. Naravno da neće, jer ne tolerišu takvo ponašanje.

Ono što je bitno, jeste da kada pravimo skupštinske odbore u narednom sazivu koji će nas predstavljati na raznim međunarodnim događajima, da sastav tih delegacija bude primeren, da se ne desi da bude pet ili četiri od 12 članova delegacije iz vlasti, iz stranaka koje vode državotvornu politiku, a sedam ili osam članova iz opozicije. Onda mi više vremena potrošimo ubeđujući naše domaćine i strance da nije istina ono što govore članovi naše delegacije, umesto da usmerimo svu snagu, energiju i znanje da predstavimo državu Srbiju kako treba i da napravimo neki dobar posao za Republiku Srbiju. Naravno, to je, rekoh, najviše na vama, na predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, potpredsednicima i predsednicima skupštinskih odbora.

Drugi razlog za ovakav naš stav jeste svakako da je Srbiji danas neophodna ekonomska i politička, politička pre svega, a iz nje će proizaći i ekonomska stabilnost. Naime, današnji svet je svet nestabilnosti, političkih, ekonomskih, ratnih kriza, pandemija. Ta situacija se neizbežno preliva i na našu zemlju. Pored te uvezene nestabilnosti, nažalost, mi imamo i opoziciju i pojedine tajkunske medije koji koriste, ama baš svaku priliku da izmisle aferu, da stvore neku kriznu situaciju i koriste i najveće tragedije u našem društvu kako bi stekli određeni politički poen.

Naime, Srbija, odgovorno tvrdim nikada nije imala goru opoziciju u istoriji. Jednostavno, to su ljudi koji su zloupotrebili tragične događaje u „Ribnikaru“, u Orašju, Duboni, čak su uradili i sledeće. Svojoj koaliciji su dali naziv „Srbija protiv nasilja“ u ukrali to ime ljudima koji su tada, u to vreme, iskreno bili zabrinuti zbog nasilja koje se desilo u Srbiji, maja meseca prošle godine. E, vidite, tu „Srbiju protiv nasilja“, nije sada tu, vodi čovek koji je izvršio nasilje u porodici, vodi čovek koji je pretio policiji, vodi čovek koji je dokazano nasilnog karaktera, a to je i pokazao na prethodnoj sednici kada je psovao narodne poslanike ovde u ovoj sali Narodne skupštine.

Ono što je bitno jeste ovo što se dešava ovih dana, i vi ste o tome pričali. Jovo Bakić, ja ga ne mogu nazvati profesorom jer profesor ne znači samo znati jednu naučnu oblast, već imati i određene moralne kvalitete, je javno pozivao, a on podržava "Srbiju protiv nasilja", e takav čovek je pozivao da se ljudi jure na ulicama, pretio je da će ljudi plivati po Savi i Dunavu. Ovih dana se to i dešava, na ulici se napadaju aktivisti stranaka koje nemaju isto mišljenje i stavovi kao oni.

Evo šta su izmislili, gledajte kakav idiom, kakva hipokrizija, pazite, izmislili su termin - građansko hapšenje. Šta vi zamišljate, da je Srbija Divlji Zapad pa da samo još počnete da vešate na ulicama?

Znate šta, to je slika i prilika boraca protiv nasilja. Sve za šta se predstavljaju su u stvari suprotno od toga. Nasilnici su a glume borce protiv nasilja, autokrate su a glume demokrate, anarhisti su a glume legaliste. Na svu sreću, loši su glumci. Narod to vidi, zato ih i ne podržava. Posebno su mi u poslednje vreme odbojni oni kojima su puna ustava Kosova i Metohije a koji idu u koaliciju sa onima koji imaju stav da je status Kosova i Metohije završena priča, idu u koaliciju sa onima koji potpisuju ove deklaracije da Kosovo uđe u EU, oni koji su ovde u ovoj Narodnoj skupštini dostavljali deklaraciju o genocidu u Srebrenici, želeći time da stave omču oko vrata čitavoj naciji, narodu i generacijama u budućnosti. Kada oni kažu, a dešava se da kažu - Izdali ste Kosovo, kada počnu da se deru i viču - Izdali ste Kosovo, na pamet mi padne ona narodna - Držte lopova.

Jedinstvena Srbija je bila u opoziciji i tada kada smo išli preko granica naše zemlje sve najbolje smo pričali o vlasti, o državi koju imamo i jednostavno ne mogu da razumem to tužakanje, upravo kod onih koji su nas 1999. godine bombardovali i koji danas sve što rade rade da bi opravdali tu agresiju na Srbiju. Znate na šta mi to liči? To mi liči na ono kada neko ima pet deteta i ode kod komšije koji ne može očima da ga vidi i ogovara dva deteta.

Srbiji je potrebna politička stabilnost kako bi nastavili ekonomski razvoj, kako bi i dalje bili lider u privlačenju stranih investicija, kako bi završili započete projekte i kako bi otpočeli nove, od kojih je svakako "Ehpo 2027" najvažniji.

Mi smo u prošloj godini, u zadnjem kvartalu, imali privredni rast od 3,8%, u čitavoj godini oko 2,5%. Predviđa se i prognoze su za ovu godinu da će privredni rast biti 3,5%. BDP je bio 69,5 milijardi evra, a direktne strane investicije su bile 4,5 milijarde evra. Da bi se to nastavilo, da bi napravili taj kontinuitet u privrednom i ekonomskom razvoju, podizanju životnog standarda građana, potrebno je i to treće, a to je odgovorna politika na svim nivoima i to je treći važan razlog zbog koga ćemo glasati kako ćemo glasati.

Srbiji danas nisu potrebni razni politički eksperimenti, razne parapolitike, već odgovorna politika svuda i na svim nivoima.

Na poslednjim izborima jedna grupa ljudi je ponudila građanima Srbije jednu, rekao bih blago, čudnu politiku, a ja sam je nazvao politikom trećeg oka. Znate, kada neko priča da je zemlja ravna ploča, kada neko priča da postoje vremenske prostorne kapije, da ljudi koji imaju plave i zelene oči su vanzemaljci, pri tom direktno uvredivši tu mene, pazite, ja, Jagodinac, Pomoravac, kome su i otac i deda i pradeda i čukundeda i svi ostali živeli vekovima u Poljniku kod Trstenika, ja vanzemaljac?! To su ljudi koji su u vreme najjače pandemije korona virusa u Milanu i Lombardi pozivali građane Srbije da idu na šoping u Milano! To je neodgovorna politika. To je dovelo do toga da se danas deca manje vakcinišu i evo, pojavile su se male boginje, bolest koja je gotovo bila iskorenjena u Srbiji.

Srbija takve vrste neodgovornosti ne može da toleriše i trpi. Takva neodgovornost dovela je do toga da ponavljamo izbore u Beogradu. Znate, kada kažu - nećemo ulaziti u vlast jer ćemo na sledećim izborima dobiti duplo više glasova. Stvarno? Znači li to da je lični interes stavljen ispred opštih interesa, ispred interesa građana Beograda i građana Srbije? To znači - zaustavićemo sve narednih šest meseci, samo kako bismo mi dobili duplo više glasova.

Ali, nisu oni najneodgovorniji. Oni o kojima sam pričao maločas su još neodgovorniji. Oni su neodgovorni jer rade za interese dva tajkuna, jednog vlasnika medija i jednog koji je bio vlasnik medijskog prostora u Srbiji. Zarad zaštite ličnog kapitala, njima nije strano da zastupaju interese drugih i da rade protivno interesima države Srbije. To je posebno do sada neviđeni nivo neodgovornosti i zato na predstojećim Beogradskim izborima i na izborima na više od 80 gradova i opština u Srbiji, mora se uspostaviti jedna odgovorna politika, politika u korist građana, uostalom, o tome je još 2004. godine pričao Dragan Marković Palma, kada je rekao da je osnovni zadatak svake lokalne samouprave da obezbede bolje uslove za život svakog građanina. Rezultate takve politike možemo videti i u Jagodini, i na mnogim drugim mestima.

Pokret za državu i narod, će tu odgovornu politiku sprovoditi u svakom gradu širom Srbije, a ovaj skupštinski saziv sada ima skoro dvotrećinsku većinu i tu činjenicu mora iskoristiti da poboljša ugled Parlamenta i narodnih poslanika da uči na ranijim greškama, da bira prave ljude i vodi jednu balansiranu politiku i donosi zakone i akte isključivo u korist građana Republike Srbije i da se rukovodimo maksimom da onaj ko pravi zakon, mora taj zakon prvi i poštovati. Hvala.

Prethodni govornik, gospodin Erić je od 2013. godine na vlasti. Pre njega na vlast nije bila Jedinstvena Srbija, već je bila grupa građana jedna u Ćupriji. Jedinstvena Srbija nije bila na vlasti od 2008. godine, za vaše obaveštenje, gospođo Radovanović.

Ono što zaista opet moram da kažem i mnogo mi je glupo da kažem, ali zaista evo već drugi dan laž iz vaše poslaničke grupe.

Ja zaista vas molim… Ne znam zašto to radite, pogotovo vi. Znate, pričali smo više puta. Ne vidim motiv da tako nisko idete i da vi počnete da pravite blato oko sebe kao što rade neki članovi poslaničke grupe. To od vas nisam očekivao, s obzirom na vašu prethodnu karijeru. Smatrao sam da je to vama krajnje nepotrebno.

Eto, molim vas ne uzimajte više i ne lažite o Jedinstvenoj Srbiji, jer ću onda morati da krenem da otvaram svoje neke fajlove i da onda počnem da pričam o Narodnoj stranci, što u ovom trenutku niti je tema, niti je moja želja. Hvala.

Hvala.

Gospođo Radovanović, ja i dalje tvrdim da se čudim i da me interesuje zašto pravite blato oko sebe i valjate se u tom blatu koje sami pravite? Zaista vas to pitam.

Vi pričate o pijetetu prema nekome, vi. Vi, gospođo Radovanović, vi pričate o pijetetu, vi pričate o pljačkaškim privatizacijama. O čemu vi pričate?

Gospođo Radovanović, još jednom i poslednji put, više neću o tome, poslednji put vas molim da ne radite to. Ja ne znam šta su vam obećali, da li su vam obećali mesto ministra policije. Ne delite kolač koji ne postoji. Ne priliči vam to, kao bivšem policajcu, kao pukovniku policije, ne priliči vam takav manir. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo jednu notornu laž. Nikada gospodin Marković to nije izgovorio ni u jednoj emisiji. To je izgovorila, naprotiv, koaliciona koleginica gospođe Parlić i naravno da je slagala i o tome imamo i sudske presude i o tome ćemo pričati kada dođe vreme.

Ono što je interesantno jeste da se koleginica pridružila svojoj opozicionoj koleginici u iznošenju takvih gnusnih optužbi i laži i, s obzirom na tu činjenicu, da koristi reči onog kog sam ja nazvao – skupštinskim Pinokiom. Očigledno da je i njoj počeo nos da raste. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, opet, ponavljam, to su reči vašeg lidera opozicije, gospođe koja je stalno na čelu ispred vas i gde stojite iza njenih leđa. To nisu reči Dragana Markovića Palme. Dragan Marković Palma je ponavljao reči vašeg lidera, odnosno gospođe koja vas vodi i kojoj vi tako dobro čuvate leđa.

Šta je sa ženama iz Jagodine? Prvo, treba da vam kažem da je Jagodina grad koji od 2004. godine odvaja davanja trudnicama i porodiljama za prvo, drugo i svako naredno dete, daje davanja nezaposlenim trudnicama i porodiljama po 12.000 dinara mesečno i Jagodina je lider u podsticanju nataliteta i pružanju podrške porodicama za rađanje. Jagodina subvencioniše, pomaže i daje pomoć ženama za veštačku oplodnju i to radi takođe od 2004. godine. Zahvaljujući svim tim akcijama, Jagodina od 2004. godine ima najnižu cenu vrtića. U Jagodini se najboljim učenicima i đacima svake godine daju novčane nagrade. To je njihov prvi, svojim radom, stečen novac.

Jagodina je izgradila 52 terena za male sportove za mlade. U Jagodini se finansira preko četrdeset kulturno-umetničkih društava gde mladi u selima mogu da se bave kulturom, da očuvaju svoju tradiciju.

Kada govorimo o svemu tome, Jagodina je kao posledicu svih tih davanja u zadnjih 10 godina, svake godine upisala po jedno odeljenje đaka prvaka više.

Što se tiče vas neka vam je na čas laž, jer ja kažem Dragan Marković Palma nikada to nije rekao za sebe, nego je ponavljao reči vašeg lidera, vašeg vođe. Hvala.

(Ivana Parlić: Po amandmanu.)

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, predsednice Vlade, ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku ovog izlaganja prosto moram da se osvrnem na jedno poslaničko pitanje koje je postavljeno jutros u onom delu sednice za postavljanje poslaničkih pitanja, a koje je postavljeno Vladi Republike Srbije, odnosno vama, premijerka. Ne znam da li je postavljeno u ime proletera, penzionera ili zemljoradnika ili svih zajedno, ali je svakako postavljeno u ime jednog ministra i državnih sekretara i direktora koje ta grupacija ima.

Naime, narodni poslanik je, postavljajući poslaničko pitanje, kritikovao obračun penzija. Kako on kaže - taj procentni način obračuna penzija nije dobar. Verovatno da ima i on i njegov ministar neka bolja objašnjenja za to. Tom prilikom je, onako krajnje demagoški, izjavio da je jedini način da se pomogne onima sa najnižim penzijama uvođenje trinaeste penzije, ali ne na račun PIO fonda, već na račun i teret lokalnih samouprava.

To pokazuje, zaista, prema nama, jednu nepodnošljivu lakoću neodgovornosti. Pored toga što pokazuje i neznanje, pokazuje i nebrigu kako prema penzionerima, tako i prema lokalnim samoupravama i prema državi u celini.

Da li njima smeta to što će 1,6 miliona, 650.000 hiljada, naših najstarijih sugrađana imati prosečnu penziju od 45.390 dinara, da li im ne odgovara to što će 1. oktobra penzije biti povećane za 5%, a 1. januara 2024. godine za 14,6%, odnosno kumulativno preko 20%? Ako na to dodamo i 20,8% dosadašnjeg povećanja penzija, to je povećanje od ukupno preko 40%.

Prosto, ja moram da kažem da JS se protivi takvoj demagogiji i podržava svaki napor da se položaj poljoprivrednika, penzionera, pa i tih proletera o kojima govore, mora biti realan i održiv i da se rešava na taj način, a ne demagoškom pričom.

Jednostavno, umesto demagogije predlažem da krenu da rešavaju istinske probleme ruralnih sredina i resora za koji su preuzeli odgovornost.

Kad smo već kod ruralnih sredina, ruralne sredine se prazne demografski i prosto, eto, jednog predloga da utiču na to, a to mi je ovako dobar deo da se vežem za drugo, odnosno za prvo što sam hteo da govorim, o tačkama dnevnog reda, a to je Zakon o privremenom registru majki i drugih lica radi pružanja novčane pomoći. Jedinstvena Srbija će podržati taj predlog, jer je to deo borbe države Srbije da se popravi demografska slika Srbije ili, narodski rečeno, borba protiv bele kuge.

Vi znate da naša demografska situacija nije sjajna, da godišnje u proseku gubimo oko 35.000 stanovnika, da smo u vreme korone, recimo 2022. godine, izgubili čak 74.000 stanovnika. Sve mere koje je Vlada Republike Srbije preduzela po tom pitanju su dobro i davanja za prvo, drugo i svako naredno dete, neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje, podizanje starosne granice žena za vantelesnu oplodnju i sve te druge mere, Bogu hvala, dale su i rezultate. To smo mogli čuti i ovih dana i ove godine da je broj rođenih beba veći, da je samo u periodu januar – februar 2023. godine taj broj veći za 487 beba, odnosno za 5,1%.

Jedinstvena Srbija se, naravno, slaže sa tim merama i podržava ih, jer je i sama bila pionir u tim merama. Mi u Jagodini sprovodimo takav program od 2004. godine i rezultat toga jeste da smo u zadnjih 10 godina svake godine upisivali po jedno odeljenje đaka prvaka više.

Ne bih da pominjem sve te mere, to narod jako dobro zna. Ono što bih ovom prilikom rekao jeste da ćemo tu, kao i sve ostale tačke dnevnog reda, podržati.

Na kraju, ono što je naravno za JS važno i za našu koaliciju, ali mislim i za sve u ovoj sali i za čitavu državu, JS će podržati predlog da se za ministra prosvete izabere dr Slavica Đukić Dejanović. Mislim da njeno znanje, iskustvo, ugled u narodu, njena staloženost, razložnost i sve ostale osobine, ne govoreći o bogatstvu njene profesionalne karijere je kandiduju za jednog dobrog ministra prosvete. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Kaže ovaj narodni poslanik prethodni govornik, prvo sam počastvovan što ste čitali program JS, jer ste imali šta da naučite, ali odmah ste na početku rekli da ste malo zbunjeni i da nešto ne razumete.

Pa, nije to ni čudo što ste zbunjeni i što ne razumete, jer da ste malo više radili na sebi, da ste, recimo, prvo krenuli da se obrazujete, pa da obrazujete druge, pa da onda pričate o obrazovanju, vi ste dok ste bili ovlašćeni za 2. tačku dnevnog reda jedno nedelju dana pričali o obrazovanju i dali sebi pravo da pričate o obrazovanju. Zato ste i zbunjeni i zato ne razumete.

Pitate zašto šef poslaničke grupe koji je inicirao postupak smene ministra nije tu da brani ministra? Pa, ljudi, to je šizofreno. On je inicirao smenu ministra, a on treba da bude tu da brani ministra. Drugo, on nije tu jer zaista nije znao da će poslanik Lazović tako dostojanstveno, dugo i čvrsto braniti i biti ovlašćen i za drugu tačku dnevnog reda. Ova sednica predugo traje. Postoje unapred zakazani sastanci. Danas su tu turski investitori. Naravno da je predsednik i šef poslaničke grupe na sastanku sa njima, ali će doći, ne brinite.

Druga stvar, kaže – 10 godina u struci ministra. Pa, Rade Basta je bio i više od 10 godina privrednik.

Kaže - zamislite evropski put stoji u programu JS, i? Jedinstvena Srbija je 2008. godine zajedno sa SPS formirala proevropsku Vladu. Lazoviću, vi to ne znate, jer niste to pratili i niste radili na sebi, ali 2008. godine JS i SPS su formirali proevropsku Vladu.

Program JS jeste evropski put, ali nije puzanje na kolenima i klečanje pred Violom fon Kramon, kao što ste vi radili, gospodine Lazoviću. Setite se kad smo bili u Evropskom parlamentu, niste sedeli sa nama nego ste išli u vaše, kod vaših Zelenih, vi ste išli posebnim kolima, pričali sve najgore o Republici Srbiji i prosto to narod već zna.

Treća stvar, još jednu stvar, izvinjavam se i završavam, rekli ste zapošljavanje. Samo da vam kažem, u Jagodini Dragan Marković Palma i JS koju vodi Dragan Marković Palma zaposlili su 3.000 radnika i otvoreno je 3.000 novih radnih mesta, zahvaljujući našem naporu, zahvaljujući našem političkom delovanju. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postoji jedna francuska izreka koja kaže – ništa ne naliči više na poštena čoveka nego licemer.

U prethodnom govoru je rečeno – a, gde to idemo sa ovakvim pristupom državi? Čovek koji je kritikovao to što je jedna politička partija, u ovom slučaju politička partija JS, inicirala proceduru za smenu ministra Radeta Baste, i to kaže predsednik stranke čiji su opštinski odbori svojim stranačkim pečatima svojevremeno overavali smene i imenovanja tužioca i sudija, a pritom kritikuju inicijativu za smenu ministra koji je politička figura. Vlada je političko telo koje je izabrala Narodna skupština Republike Srbije i pritom svesno zaboravljajući ili ne želeći da kaže da su njihovi opštinski odbori, i to smo ovde mnogo puta u Narodnoj skupštini Republike Srbije mogli videti, oni su svojim pečatima overavali saglasnosti za imenovanje ili razrešenje nosioca pravosudnih funkcija, koji su i tada bili samostalni i nezavisni u svom radu, a pogotovo danas.

Druga stvar, pomenuti govornik je u prethodnom govoru rekao da SPS-JS vode antievropsku politiku, što je notorna laž. Socijalistička partija Srbije – Jedinstvena Srbija vode proevropsku politiku, ali proevropska politika nije politika bezuslovnog prihvatanja svih predloga i svih uslova od strane EU. Naprotiv, zato je proces pregovaranja, kaže se pregovaranje, i završavam tu, upravo zato što se sa EU pregovara o načinu pristupanja EU, a ne bezuslovno prihvatanje svih uslova, ultimatuma itd. Zahvaljujem.

Hvala.

Mogli smo da svedočimo jednom izlivu zavisti i ljubomore prethodnog govornika prema JS, jer JS je na prethodnim lokalnim izborima u Leskovcu izašla sama i postigla još malo 9% glasova, što je neostvariv cilj dotičnom gospodinu i on o tome u Leskovcu može samo da sanja, i ne samo u Leskovcu. Znači, JS je postigla odlične rezultate na lokalnim izborima i u Vranju, gde je dobila 8,5% i u Vrnjačkoj Banji 26% i u Bačkom Petrovcu, slovačkoj sredini, 36% samostalno i to su sve neki neostvarivi snovi.

36/1 TĐ/LŽ 17.00 – 17.10

Ono što moram da demantujem je da nije tačno da je JS, ne u Leskovcu, nego bilo gde, jer nam je to princip rada u kampanji, nikada nije pričala ni protiv koga. Jedinstvena Srbija na lokalu uvek i isključivo i ima mandat od predsednika Dragana Markovića Palme, i to je naš stranački princip - na lokalu nikada ne pričamo ni protiv koga, osim ako nas neko ne dokači, da tako kažem. U svakom drugom slučaju, isključivo i jedino prezentujemo program JS, koji može da se na lokalu vidi tamo gde nas je narod priznao većinski, koji može da se vidi u Jagodini, koja može da posluži kao primer kako se vodi lokalna samouprava. Tako da je jednostavno apsolutna laž da je JS bilo gde, a ne u mestu koje je prethodni gospodin pomenuo, znači, pričala bilo protiv koga. Isključivo se na lokalu, kada su lokalni izbori u pitanju, lokalni programi, bavimo našim lokalnim stranačkim programima. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana premijerko, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, odmah na početku da kažem da se JS kategorički protivi smeni Bratislava Gašića sa mesta ministra unutrašnjih poslova.

U dosadašnjoj diskusiji nismo dobili ni jedan jedini argument koji bi bio u korist objektivne ili subjektivne odgovornosti ministra Gašića i zaista pitam one koji su podneli inicijativu za smenu ministra Gašića, a za šta je to tačno ministar Gašić odgovoran? Da li je ministar Gašić odgovoran zato što je kriminal od Nove godine do danas manje za 20% u odnosu na isti period prošle godine? Da li je ministar Gašić odgovoran za to što je beogradska policija rešila sva najteža krivična dela protiv života i tela ljudi, a izvršioci su privedeni tužilaštvu, tužiocima? Da li je ministar Gašić odgovoran zato što je uhapšen ubica u Priboju? Da li je ministar Gašić odgovoran, jer je uhapšen masovni ubica, onaj psihopata, iz Mladenovca? Jeste. To su sve dobri rezultati rada ministra Gašića i zato JS neće glasati, kategorički je protiv smene ministra Gašića.

Policija i policijski službenici masovno su posvećeni svom poslu, maksimalno dobro rade svoj posao i ministar Gašić je, na primer, za vreme krize u Mladenovcu sve vreme bio sa policijom dok taj krvnik nije uhapšen, uhapšeni su i njegov otac i stric.

Šta je Gašić, kao ministar unutrašnjih poslova, mogao više da uradi? Dajte mi jedan smisleni odgovor za objektivnu i subjektivnu krivicu ministra Gašića, a da to ne bude Gašić je Vučićev, SNS, a mi ne podnosimo ni Vučića i SNS i zbog toga hoćemo njegovu smenu ili, recimo, mi želimo da oslabimo Vučića, pa ćemo smenom Gašića oslabiti Vučića. Slaba vam je procena, a argumenti su politički, a ne realni i ne ukazuju na objektivnu, bilo objektivnu, bilo subjektivnu odgovornost ministra Gašića.

Da li ministar Gašić ima odgovornost za tragediju u „Ribnikaru“? Ne, gospodo draga. „Ribnikar“ je možda najočigledniji, a svakako jeste najtragičniji primer gde je zakazala porodica, gde je dete bilo zapostavljeno, nažalost, u jednoj porodici koja je naizgled i na prvi pogled bila ugledna, uspešna porodica, dobra porodica. Međutim, da znate, radim čitav svoj život u obrazovanju, što kao profesor, što kao neko ko, evo punih 17 godina koordinira rad 60 obrazovnih ustanova. U svojoj karijeri imao sam dosta slučajeva vršnjačkog nasilja, u svojoj karijeri imao sam dosta slučajeva nasilja i nastavnika nad decom, i dece nad nastavnikom, roditelja nad decom, roditelja nad nastavnicima, bilo je svega. Nasilje je prisutno u društvu i mi ne negiramo prisutnost nasilja, ali mi želimo da se ta situacija sa nasiljem smanji, da se poboljša.

Znate nije Srbija ekskluzivna zemlja u kojoj vlada nasilje. Nasilja ima u Velikoj Britaniji, nasilja ima i u Nemačkoj, nasilja ima u SAD mnogo više nego u našoj zemlji statistički. Jednostavno, ovde nije bilo svih ovih dana priče o tome kako ćemo rešiti problem nasilja, već je više bilo priče i upiranja prstom u ministra Gašića, u Vladu Republike Srbije, u državu Srbiju itd, a jako, jako malo predloga vezanih za sprečavanje, za prevenciju nasilja itd.

Odgovorno tvrdim, 17 godina, kažem, koordiniram rad 60 obrazovnih ustanova i na tom području za koje sam zadužen imam odličnu saradnju sa policijskom upravom, ne samo za vreme ministrovanja ministra Gašića, već za vreme svih 17 godina. Policija uporno sarađuje. Mi uporno radimo na prevenciji, sprečavanju nasilja. Nebrojeno mnogo predavanja učenicima, nebrojeno mnogo seminara za nastavnike, mnogo rada i u MUP-u i u Ministarstvu prosvete, kada je u pitanju prevencija, sprečavanje nasilja.

Nasilje je kompleksan problem, pa je i rešenje kompleksno. Rešenje mora biti personalizovano, jer je nasilje personalizovano. Prošli put sam rekao, video sam da su neki vrteli glavom, ali u „Ribnikaru“ je nasilje izvršio jedan trinaestogodišnjak sa imenom i prezimenom. Nije to bilo koji trinaestogodišnjak, jer trinaestogodišnjaci to ne rade, ljudi to ne rade. Jednostavno, radi se o detetu koje umesto roditeljske ljubavi, brige, nažalost, dobilo oružje u ruke. Radi se o dečaku koga je, ne vodeći računa o njegovom psihofizičkom razvoju, o njegovim emotivnim, kognitivnim sposobnostima, otac vodio na poligone, učio ga baratanju oružjem. Radio je sve ono što inače roditelji u tom uzrastu sa svojom decom ne rade i što se ne radi, jer to nije karakteristično za taj uzrast deteta. Dečaku je umesto tog očinskog razgovora, umesto odlaska u prirodu, na izlete stavljeno oružje u ruke, i to je zaista veliki problem.

Ono što je indikativno jeste da je tom dečaku ugrađen i usađen pogrešan sistem vrednosti. Nije mu se posvećivala dovoljna pažnja i bio je zanemaren i to odgovorno kažem. Ako je tačna informacija koju smo mogli dobiti, a to je da je dečak hteo u jednom trenutku pre zločina da javi majci šta mu je namera i šta želi da uradi i da je odustao od toga, znate li šta to govori? To govori da se taj dečak više puta obraćao majci i da nije dobio odgovor i da je bio često ignorisan.

To je problem. Ovde nije zakazao sistem. Nema tog ministra unutrašnjih poslova, nema tog ministra prosvete, nema tog direktora škole koji je ovo mogao ljudi da spreči. Nema tog školskog policajca.

O čemu mi pričamo? Pričamo o izuzetnoj anomaliji, kao posledica zapostavljenosti deteta. Ne pričamo o nečemu što je matrica i nemojte to tako prikazivati. Otuda nema odgovorne… Prosto, zatajila je porodica i ne vidim nikakvu objektivnu, ni subjektivnu odgovornost bilo koga u tom slučaju.

Da li je ministar Gašić odgovoran za zločine u Duboni i Malom Orašju? Naravno da nije. Ministar Gašić je čitave noći bio sa policijom sve dok nije taj psihopata uhapšen. Rekoh maločas – uhapšeni su i otac i stric koji su držali nelegalno oružje.

(Aleksandar Jovanović: To nije otac.)

Radi se o tome… Molim gospodina Jovanovića da ne dobacuje i da, pošto je upravo aktuelna vest da je pao helikopter vojni u Hrvatskoj, zamoli svoje kolege iz Hrvatske koji šetaju sa njim na protestu i da traže odgovornost ministra odbrane u Hrvatskoj, jer to se tamo desilo.

Naravno da nije kriv Bratislav Gašić, kažem, jer je sve vreme bio sa policijom i šta je trebalo drugo da uradi Bratislav Gašić u tom slučaju? Ubica je uhapšen, priveden pravdi i to je ono što je posao policije i to je ono što je posao ministra unutrašnjih poslova.

Još jednom pitam, zašto je Gašić kriv? Prosto, nema ovde ni jednog trenutka i sve vreme ove rasprave ja nisam čuo ni jedan jedini valjan argument da je Bratislav Gašić kao ministar unutrašnjih poslova zakazao.

Jednostavno, JS, još jednom kažem, je kategorički protiv smene ministra Gašića, ali JS je juče zatražila ostavku i ukoliko te ostavke ne bude narednih dana, zatražila je smenu jednog ministra u Vladi Republike Srbije. Zatražila je smenu Radeta Baste, jer je to čovek koji je iskočio iz političkog programa JS. To je čovek koji je iskočio iz programa koji je proklamovala Vlada Republike Srbije i to je čovek koji daje izjave koje su suprotne i politici Vlade Republike Srbije i politici koju podržava JS i politici JS.

Mi prosto ne možemo i smatramo da nije ni moralno da čovek koji, kako je to Dragan Marković Palma rekao, igra za Zvezdu, a navija da pobedi Partizan, da bude u timu, da bude u Vladi Republike Srbije i najmanji moralni čin bi bio da podnese ostavku.

Ukoliko to ne uradi premijerka, postoje dva načina. Jedan je da vi to uradite, a drugi je da skupimo 60 potpisa ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali JS svakako jeste za smenu Radeta Baste sa mesta ministra privrede u Vladi Republike Srbije.

Jedinstvena Srbija ne podržava nasilje, prezire nasilje i uvek će biti protiv nasilja. Smatramo da je svaka rasprava na tu temu dobra, ako je konstruktivna, ako je argumentovana i zato vas molim da i u daljoj raspravi koristite argumente umesto parola, fraza i floskula. Hvala.

Gospodine predsedavajući, povredili ste Poslovnik član 107. stav 2. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku. Mi smo ovde imali situaciju da je narodni poslanik, ne samo da se direktno obraćao svom kolegi narodnom poslaniku, već je vikao, tu se mogla osetiti i neka doza pretnje i sve to danas u trenutku kada govorimo o borbi protiv nasilja.

Još jedna stvar je tu jako bitna. Ja bih želeo, gospodine predsedavajući, da vas zamolim da utvrdite i gde je mesto i gde sedi dotični narodni poslanik, jer se očigledno u prethodna dva dana pogubio. Ja zaista s vremena na vreme pogledam i svaki put vidim narodnog poslanika na drugom mestu da sedi. Juče je sedeo na mestu poslanika Jovanova, danas je sedeo na nekoliko mesta. Ja mislim da je osnovni red da se ispoštuje dogovor koji smo napravili na samom početku ovog saziva Narodne skupštine. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja u vezi problema sa kojim se suočavaju Dom zdravlja i Opšta bolnica u Jagodini, ali ne samo ove jagodinske zdravstvene ustanove, već i druge zdravstvene ustanove u Srbiji.

Naime, već dugi niz godina postoji, kako bih rekao, neka vrsta neusaglašenosti između Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po pitanju kadrovske obezbeđenosti zdravstvenih ustanova. Kadrovskim planovima koje donosi Ministarstvo zdravlja utvrđuje se ukupan broj zaposlenih po kadrovskoj strukturi koja se priznaje zdravstvenoj ustanovi. To praktično znači da će se tom priznatom broju radnika obezbediti radni odnos na neodređeno vreme i plate koje se finansiraju iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Međutim, prijavljivanje i ugovaranje zaposlenih kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je sasvim druga priča. Osnovi problem zdravstvenih ustanova je nesklad i razlika između broja priznatih radnika po kadrovskom planu i broja radnika koje finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje, tzv. ugovorenih radnika.

Kao razlog zbog koga je nemoguće zaposliti onoliko radnika koliko je utvrđeno kadrovskim planom navode se normativi koje je dao Institut za javno zdravlje „Batut“. I to bi bilo logično i to bi bilo dobro i ispravno ukoliko bi se zahtevom tražilo zapošljavanje preko broja utvrđenog kadrovskim planom. Međutim, nemogućnost zapošljavanja radnika u okvirima kadrovskog plana predstavlja problem zdravstvenim ustanovama i stanovište zdravstvenih ustanova jeste da kadrovski plan mora biti ispoštovan od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

S druge strane, i ti postojeći normativi su, kako bih rekao, jako niski i diskutabilni, u smislu da se do njih dolazi na osnovu broja stanovnika, a pritom se ne uzimaju u obzir, na primer, raseljena i izbegla lica kojih u Jagodini ima nekoliko hiljada. I ta lica, ti ljudi, žive u Jagodini i leče se i u Domu zdravlja i u Opštoj bolnici u Jagodini. Jednostavno, ta lica nisu obuhvaćena.

Što se tiče Opšte bolnice u Jagodini, u toku epidemije kovida-19 zaposleno je ukupno 37 lica, medicinskih sestara, tehničara, zbog povećanog obima posla na određeno vreme. Smatramo da je potrebno hitno rešiti pravni status ovih zaposlenih, jer oni na određeno vreme rade duže od dve godine, a ugovaraju se na svaka tri meseca. Opšta bolnica u Jagodini ima devet neugovorenih radnika, koji zbog blokade računa ne primaju platu. U Domu zdravlja u Jagodini 87 zaposlenih pre neki dan je ugovoreno do 31. avgusta. Moje osnovno pitanje je – da li će i kada biti ugovoreni radnici po strukturi do broja koji je utvrđen kadrovskim planom?

Inače, u Opštoj bolnici u Jagodini neophodno je zaposliti još 10 čistačica. Naime, od broja 43, taj broj je spao na 29 i pritom je starosna i zdravstvena struktura jako nepovoljna. U Opštoj bolnici se takođe pojavio, nažalost, iznenada jedan veliki problem, a to je da je u jednom kratkom vremenskom periodu ostala bez četiri anesteziologa, a u naredne dve godine još dva anesteziologa će otići u penziju. Tako da je potrebno zaposliti nove lekare, uputiti ih na specijalizaciju, a u međuvremenu omogućiti pomoć drugih zdravstvenih ustanova Opštoj bolnici u Jagodini. U tom smislu, potrebna je i neophodna pomoć i Ministarstva zdravlja i ovom prilikom apelujem na Ministarstvo da pomogne u rešavanju ovih problema. Hvala.

Poštovani predsedavajući, Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, odmah na početku želim u ime JS i u svoje lično ime da iznesem svoje i iskažem svoje najiskrenije saučešće porodicama svih žrtva nasilja, ne samo onog nasilja koje se desilo u „Ribnikaru“, u Duboni i Malom Orašju već svim žrtvama nasilja u Srbiji koje se desilo bilo gde i bilo kada.

Jedinstvena Srbija naravno ne podržava nasilje, prezire nasilje i uvek će se boriti protiv nasilja. Na veliku žalost našu umesto da nas ove strašne tragedije ujedine, da nas ujedine u borbi protiv tog nasilja, umesto da se napravi nacionalni konsenzus u borbi protiv nasilja desilo se da pojedinci taj trenutak slabosti i tuge čitavog društva, svih građana Srbije, iskoriste da bi pokušali da uberu politički poen za sebe po cenu da nanesu štetu državi Srbiji, da naprave štetu čitavom društvu i da dodatno podele građane Srbije.

Mogli smo čuti zahteve dela opozicije za formiranje neke tehničke Vlade, što nije ništa drugo nego pokušaj dolaska na vlast bez izbora. Mogli smo čuti zahteve za smenu pojedinih ministara, za smenu REM-a, tog nezavisnog regulatornog tela, a gde su u tim zahtevima deca, gospodo, gde su u tim zahtevima mere, predlozi mera za borbu protiv nasilja? Nema ih.

Nema ih, jer je baš briga te glasnogovornike zapada. Kažem – glasnogovornike zapada, jer smo na televiziji N1 mogli čuti da su to organizatori protesta, te stranke, taj deo opozicije, prozapadna opozicija. Znači, nema tih mera, jer to njima nije tema. Njima je tema, kako je rekao jedan od organizatora protesta protiv nasilja, da se oslobode Vučića i Rusije.

Oni imaju zahteve i ništa ih drugo ne interesuje. Ne interesuje ih jedna jako teška geopolitička situacija u kojoj se nalazi Srbija, ne zanima ih situacija na KiM, ne zanima ih neophodan dalji ekonomski rast i razvoj naše zemlje. Ništa ih to ne zanima jer oni samo hoće vlast, i to ne vlast osvojenu na demokratskim izborima, ne, to ih ne interesuje. Oni hoće vlast bez izbora, mimo narodne volje.

Hajde malo da se dozovemo pameti i razumu. Hajde malo da radimo za interese Srbije, a ne za interese jednog ili drugog pola moći. Srbija je mala. Srbija je na najnezgodnijoj geopolitičkoj poziciji. Srbija je jedino napredovala kada je bila svoja i kada se nije priklanjala ni jednom polu ili centru moći. Kome god od velikih da se priklonimo, ili će nas taj pojesti ili će nas onaj drugi uništiti. Znači, ni Rusija, ni kolektivni zapad, već samo i jedino i isključivo Srbija.

Prethodnih dana ovde u ovom domu, a i na ulici, moglo se videti kako se prstom upire, kako se po svaku cenu traži krivac za nasilje u državi. Najčešće se krajnje simplifikuje problem nasilja. A problem postoji. Problem nije nastao juče, nije nastao ni pre godinu dana, nije nastao ni pre 10 godina. Problem samim tim ne može ni da se reši jednim potezom čarobnog štapića, jer čarobni štapići ne postoje. Ako želimo da rešimo problem nasilja, moramo imati dovoljno odlučnosti, znanja, strpljenja i zajedništva, odnosno konsenzusa.

Ovaj problem nije teritorijalno vezan samo za Srbiju. Ovaj problem nagriza čitav svet, današnju civilizaciju. Imamo gotovo treći svetski rat u toku, imamo velike ekonomske, političke, energetske i svake druge krize. Imamo podele. Svet je podeljen danas. Imamo podele i u našem društvu, da se ne lažemo. Imamo jedan iscrpljujući životni tempo koji nam često uzima toliko vremena da nemamo vremena za prijatelje, za porodicu. Imamo tendenciju razaranja porodice, imamo pokušaje menjanja sistema vrednosti, tradicije i kulture, koji su vekovima stvarani na ovim prostorima. U takvoj situaciji normalno se stvara strah kod ljudi, a opšte je poznato da su strah i nasilje u srodstvu.

Već sam rekao da je problem kompleksan, pa je kompleksno i rešenje. Ono ne može biti univerzalno, kao što ni nasilje nije univerzalno. Rešenje mora biti krajnje personalizovano, jer je i nasilje personalizovano. Znate, u „Ribnikaru“ nije ubijao bilo koji trinaestogodišnjak. Ne, trinaestogodišnjaci to ne rade. Ljudi to ne rade. Uradio je trinaestogodišnjak sa imenom i prezimenom, dečak kome je falilo ljubavi ili mu je ljubav, nažalost, data na krajnje pogrešan način, ne vodeći računa o njegovom uzrastu, o njegovom psihofizičkom razvoju, o njegovim emotivnim, kognitivnim i drugim sposobnostima, bio je, nažalost, učen da koristi oružje, dato mu je oružje u ruke. Dečaku umesto toplog očinskog razgovora u kojem bi bio vaspitavan u skladu sa normalnim vrednostima, o tome da treba voleti svet oko sebe ili ljubiti bližnjeg svoga, kako je kome više volja, umesto odlaska na basket, fudbal, šetnju, izlet u prirodu sa čitavom porodicom, dato mu je oružje u ruke.

Da se o detetu, njegovom psihičkom stanju, sistemu vrednosti, nije vodilo računa, govori i činjenica da je danima na njegovom radnom stolu stajao njegov plan, a da niko nije našao za shodno da pogleda šta taj dečak ima na stolu i šta planira da uradi.

Meni je indikativna izjava da je dečak pred sam taj čin hteo da pozove majku. Zašto mi je to indikativno? Prosto, postavljam pitanje – zašto je odustao? Odustao je verovatno zato što je i ranije pokušavao na sličan način i bio je izignorisan, pa je odustao i ovog puta, jer je pretpostavio takođe da će biti ignorisan.

Zašto sve ovo pričam? Ljudi, zatajila je porodica. O tome su pričali mnogi poslanici ovde. O tome je pričao i Dragan Marković Palma, evo i ja. Porodica je zatajila i to je osnovni problem. Nijedan sistem na svetu u toj situaciji ne bi mogao da spreči ono što se desilo.

Radim u prosveti čitav svoj život. Imao sam na stotine slučaja vršnjačkog nasilja. Imao sam mnoge slučajeve porodičnog i svakog drugog nasilja. Jednostavno, nema tog obrazovnog sistema koji je mogao anticipirati, prevenirati i sprečiti ovaj događaj. Obrazovni sistem nije kriv. Zatajila je porodica kao osnovna ćelija svakog društva i moramo učiniti sve da osnažimo porodice, da društvo vratimo osnovnim tradicionalnim vrednostima, a da porodici vratimo ljubav, veru, nadu, sklad i mir. Samo u takvoj porodici deca će izrastati u dobre, poštene, brižne i pravične ljude.

Ne smemo dopustiti dalje urušavanje porodice, jer društvo je kao organizam. Ako je porodica osnovna ćelija svakog društva, onda je dovoljno da jedna ćelija postane maligna i metastaziraće po čitavom organizmu.

Zato sa ovim poboljšanjem uslova u kojima deca uče, a na tome se dosta uradilo u poslednje vreme, moraćemo se pozabaviti obrazovnim sadržajima, naročito kod dece u osnovnim školama. Mora se više sadržaja, pa možda i posebni nastavni predmet koji ćemo posvetiti domaćem, porodičnom vaspitanju, mora se povećati više časova fizičkog vaspitanja, o tome je govorila i moja koleginica Marija Jevđić. Mora se pojačati pedagoško-psihološki i vaspitni rad u školama.

Naša deca su dobra, ali sa decom se mora raditi više. Ali ne tako što ćemo im nametnuti samo još više sadržaja za učenje i pamćenje, već mora više vaspitnih sadržaja i pojačan vaspitni rad.

Mi danas raspravljamo o Izveštaju REM-a, zahtevu opozicije da se smene članovi REM-a, o medijima. Mi danas, nažalost, imamo medije koji jure za senzacionalizmom, jer se senzacionalizam najbolje prodaje. Trka za lajkovima, za čitanošću i gledanošću jeste ništa drugo nego trka za profitom. U eri interneta i elektronskih komunikacija, ogromna je konkurencija među pružaocima medijskih usluga. Novine kao mediji polako se gase, ali internet, taj beskrajni informacioni svemir, pruža nove neslućene mogućnosti. Medijska sfera se sve više oslanja na internet, radio odavno, a u novije vreme i televizija gube primat nad društvenim mrežama i televizije se takođe sele na internet.

Konkurencija u mediima je nikad veća. Promene u medijskoj sferi nikada brže i sve je teže pratiti medijske sadržaje, a kvalitet tih sadržaja je sve diskutabilniji. Otuda i praćenje medijskih sadržaja nije nimalo lako i regulatorna tela poput REM-a imaju sve teži zadatak.

Velika se galama diže protiv TV Pinka, Hepija, rijaliti programa i nasilja koje se može videti na tim televizijama. U redu, mogu prihvatiti i složiti se sa tim delimično. Više puta sam i sam u ovoj sali ukazivao na pojedine neprikladne sadržaje na ovim, ali i na nekim drugim medijima. Prekjuče se šetalo ispred RTS-a, jer navodno RTS ne informiše. Ne navodno, nego RTS ne informiše objektivno i istinito javnost. Pa i vi sami kolege znate da sam ovde u ovom domu više puta govorio kako mi iz JS imamo primedbe na izveštavanje RTS-a. Svi vi iz opozicije, svi do jednog ste deset puta više prisutni na RTS-u nego JS i Dragan Marković Palma.

Dragan Marković Palma nije gostovao šest godina na RTS-u, ali nikada nam nije palo na pamet da šetamo ispred RTS-a. Evo večeras 1200 ljudi iz čitave Srbije polazi za Grčku, za Hanioti u organizaciji Dragana Markovića Palme, a sve o trošku donatora. Baš me interesuje da vidim kakvo će biti izveštavanje RTS-a i baš me interesuje da vidim kakvo će biti izveštavanje drugih medija o tom događaju i o tim dešavanjima.

Ok, kažete - smetaju rijaliti. Hajde da razgovaramo o tome. O tome je govorio i predsednik Vučić. O tome treba razgovarati. Evo, „Pink“ je ukinuo Zadrugu, ali to ne sme biti selektivno. Onda nema rijalitija ni na jednoj drugoj televiziji, a ne samo na „Pinku“ i „Hepiju“. Dakle, nema ni na „N1“, „Nova S“ i na drugim televizijama.

U medijskoj sferi ne može biti selektivnog pristupa. Ako nema nasilja ne sme ga biti ni na „Pinku“, ni na „Hepiju“, ali, naravno, ne sme ga biti ni na „Nova S“ ni na „N1“. Ako nema nasilja na stranicama „Informera“, „Kurira“ „Srpskog telegrafa“, onda nema nasilja ni u „Danas“, ni u „NIN-u“, ni u „Novoj“, ni u „Vremenu“. Nema više ni snajpera, nema više ni meta, nema više Petričića itd.

Reći ćete da je ovo kod nas satira, pa onda dajte šlagvort i ovima drugima da kažu – pa, i ovo kod nas je satira. I nije satira i nije sve nasilje.

Znate, nema dvostrukih aršina, ili će biti univerzalnog pristupa, znači, neće biti selektivnog pristupa ili je sve politizacija.

Pa, gde ćete veću politizaciju, nego kada čujem, a evo i danas sam čuo i prethodnih dana sam to čuo da kažu da su „Pink“ i „Hepi“ nešto crno, najgore što se dešava u Srbiji, a verovatno su „N1“ i „Nova S“ televizije koje šire ljubav, hipi kulturu ili ko zna šta drugo. Onda je za takve verovatno Marko Vidojković Desanka Maksimović današnjice, a ne jedna bahata, nevaspitana, opskurna i blasfemična osoba kojoj je suština postojanje nasilje.

Slabo čujem i jako su mi nekako slabašne osude na Jovu Bakića. Ne mogu ga nazvati profesorom. Znate, biti profesor ne znači smo poznavati jednu naučnu oblast, biti profesor znači imati i puno vrlina i vrednosti, a kada neko kaže – da će nekog juriti po ulicama Beograda i da će neko plivati po Savi i Dunavu, svakako takvog čoveka ne mogu nazvati profesorom.

Šta je zatvaranje auto-puta nego nasilje nad slobodom kretanja. Šta je to kada pretite policajcem i šutirate kola građana Srbije nego nasilje i to sve uživo na „N1“.

Znači, ljudi, ako pričamo da nema nasilja, onda ne može biti dvostrukih aršina u slučaju nasilja, pa i u slučaju nasilja u medijima ili ćemo, postoji i drugi način, danas imamo svi 200 kanala, možemo birati šta nam je volja i pustiti tu slobodu izbora i to je naravno opcija.

Ili možda vi zagovarate maksimu „Quod licet lovi, non licet bovi“ ili - ono što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu. Tačnije, ono što vama dopuštate drugima ne dopuštate i dozvoljavate. Ako je to tako, gospodo, to otvoreno i kažite.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je svaki društveni dijalog lekovit, pa i dijalog na temu medija. Možemo i treba da razgovaramo. Uostalom, predsednik Vučić je i u petak na mitingu i sinoć na televiziji pozvao na dijalog i to je dobar državnički gest.

Hajte sada i vi pokažite makar malo političkog razuma i krenite u dijalog. Samo tako, uz dijalog i razumevanje, možemo doći do društvenog konsenzusa koji je Srbiji potrebniji više nego ikada. Pokažite sada makar trunku političke zrelost, izađite iz vaših šinjela, izađite iz vaših ideoloških ostrašćenosti i uđite u dijalog. To je jedni put koji može dovesti do nekog rezultata koji je dobar za Srbiju. Sve drugo je politikanstvo. Politikanstvom i ulicom nećete postići ništa, a posledice će biti loše po građane Srbije.

Srbija danas mora biti jedinstvenija više nego ikada i potrebniji je konsenzus više nego ikada.

Tražite smenu Bate Gašića sa mesta ministra policije? Za šta je to tačno odgovoran Bratislav Gašić? Zato što je kriminal u ovoj godini smanjen za 20% u odnosu na prethodnu godinu? Zato što je od januara do aprila 2023. godina 5.788 krivičnih dela, a u istom periodu prošle godine je bilo 7.205? Da ga smenimo zato što je beogradska policija rešila sva najteža krivična dela protiv života i tela, a izvršioci su podneti nadležnim tužiocima.

Uhapšen je policajac zbog ubistva u Priboju, uhapšen je masovni ubica iz Mladenovca, policija i policijski službenici maksimalno posvećeno rade svoj posao. Ministar Gašić je sve vreme bio sa policijom dok nije taj krvnik iz Mladenovca uhapšen. Uhapšeni su i njegovi otac i stric.

Šta je, ljudi, više policija mogla da uradi? Dajte mi jedan smisleni argument za ostavku Bratislava Gašića, a da to ne bude – Gašić je Vučićev i SNS-ov, a mi mrzimo i Vučića i SNS, pa samim tim hoćemo i ostavku Bratislava Gašića. Nemojte mi koristiti kao argument – smenimo Gašića da bismo oslabili Vučića. To nije mera borbe protiv nasilja, to je politikanstvo. Znate, tražite smenu. Budite iskreni prema sebi. Kažite otvoreno – mi hoćemo smenu Bratislava Gašića iz političkih razloga, a ne zbog realne odgovornosti. Recite – hoćemo smenu Gašića, Ružića, Vulina, REM-a, da bi izazvali što veći haos u državi, kako bi destabilizovali državu, kako bi preuzeli vlast bez izbora. Na taj način kao ljudi priznajte da politički zloupotrebljavate tragedije koje su nas sve zajedno zadesile.

Nema nikakve odgovornosti Bratislava Gašića, kao što nema odgovornosti ni Branka Ružića, ali prosveta je najosetljiviji sistem, radi se o našoj deci i imam razumevanje za njegov postupak.

Jedinstvena Srbija neće glasati, da znate, i to vam unapred kažem, za smenu Bratislava Gašića. Jedinstvena Srbija podržava poziv na širok društveni dijalog, Jedinstvena Srbija podržava formiranje velikog državnog pokreta, jer Jedinstvena Srbija se zalaže za ono što i njeno samo ime kaže i znači u njegovom najširem smislu – jedinstvo po svim važnim i elementarnim državnim i nacionalnim pitanjima.

Znate, još jedna stvar, nasilje se neće rešiti novim nasiljem. Nasilja ćemo se rešiti ako ga svuda i na svakom mestu osudimo, ako svuda i ličnim primerom pokažemo da nasilje nije prihvatljiv oblik ponašanja.

Drage kolege poslanici, lični primer je najbolji način da se rešimo nasilja. Razmislite o tome. Hvala.