Hvala, predsedavajuća.

Opet smo imali priliku da vidimo tu manipulaciju prema građanima Srbije koji nas pomno slušaju, opet priča kako nisu data istraživačka prava Rio Tintu izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz 2006. godine. Opet manipulacija da nisu data istraživačka prava Rio Tintu izmenama i dopunama zakona iz 2011. godine. Opet prenebregavanje činjenice da su u strateškim dokumentima eksplicitno navodili kompaniju Rio Tinto i to sve, naravno, od čoveka koji je učestvovao u svim tim događajima od 2006. godine, pa nadalje.

Druga stvar koja je mene ovde sada iznenadila, jer sam smatrao da je gospodin predsednik jedne konzervativne stranke, on kaže, nažalost, nije naša kompanija, pa upravo smo privatizaciju pokrenuli tih godina kada je ta partija vodila državu i upravo smo tada okrenuli čitav sistem razmišljanja u našoj državi i krenuli smo ka privatnoj inicijativi, ka privatizaciji svih društvenih preduzeća i jednostavno sada opet vidimo tu neku nekonzistentnost u politici koju ovde izlažu.

Kada neko priča o korupciji, zaista ne mislim na konkretnog gospodina, za njega znam da nema veze sa tim, ali prosto mislim da to nije tema za dotičnu političku opciju. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas jedan, rekao bih, protivustavan, pun neistina i u mnogim delovima nepismen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Naravno da poslanička grupa Dragan Marković Palma – JS neće glasati za takav zakon. Nećemo glasati zato što je ovaj predlog 86 narodnih poslanika iz redova opozicije jeste krajnja politizacija teme eksploatacije jadarita sa jedinom namerom da se uberu jeftini politički poeni. Nećemo glasati zato što oni ovu temu vide kao oružje kojim napadaju vlast, oružje kojim napadaju predsednik Aleksandra Vučića, kao način da kroz užasnu manipulaciju osećanjima građana Srbije, unošenjem straha i panike kod građana Srbije da se na taj način nekako domognu vlasti, po mogućstvu bez izbora.

Mi danas ne znamo da li će iskopavanja uopšte biti. Država Srbija stav svoj po tom pitanju izgradiće na osnovu mišljenja relevantnih stručnjaka iz rudarske struke, geologa, hidrogeologa, hidrologa, pravih a ne lažnih ekologa, ekonomista i pravnika.

Država Srbija rukovodiće se najboljim interesima države i građana Srbije, i kao što je i predsednik Srbije rekao – mi imamo još najmanje godinu dana vremena koji će se iskoristiti da se utvrde sve relevantne činjenice o bezbednosti eventualne eksploatacije litijuma.

Znači, mi u ovu raspravu ulazimo bez ikakvih predubeđenja, što ne može da se kaže za predlagače.

Juče je ministarka rekla da se nakon 20 godina istraživanja jedina lokacija koja gde bi se eksploatisao jadarit, odnosno litijum jeste ta lokacija oko Jadra, a da ostale lokacije koje je opozicija nabrajala nisu u opticaju, pa je samim tim pomenula i Jagodinu, iz koje ja dolazim, i ovde poruka ljudima iz Pomoravlja, koje su mnogi tamo zastrašivali u zadnjih par godina, da je potvrđeno da tamo eksploatacije zaista neće biti.

Projekat „Jadar“ se mora sagledate iz ugla ekonomije. Kao što rekoh, uticaj na zdravlje i na životnu sredinu presudiće da li će se litijum uopšte kopati ili ne, ali pored toga treba posmatrati ovu temu i iz ekonomskog ugla, odnosno sa ekonomskog aspekta.

Planirana je investicija od 2,55 milijardi, 3.500 novih radnih mesta, 1,9 milijardi dobiti ili 3% BDP samo od rudarenja i dobijanja litijuma, ali to nije sve. Treba uzeti u razmatranje i privlačenje brojnih drugih investicija poput proizvodnje baterija za električna vozila, pa i same proizvođače električnih vozila, što bi dovelo do stvaranja i otvaranja novih 20 hiljada radnih mesta. Ukupan efekat bi se u tom slučaju povećao za 11,4 milijardi evra godišnje ili nešto manje od 16% BDP.

Da li treba apriori odbaciti takve efekte, kao što to čine ovi naši neoludisti, a objasniću zašto neoludisti. Naravno da ne. Ako bi sve bilo bezbedno po zdravlje ljudi i po životnu sredinu samo bi krajnje neodgovorni ljudi mogli da odbace priliku koja se dešava samo jednom i nikada više. Džaba je predlagač juče pokušao sa minimalizuje ekonomske efekte. Tako su radili i sa brojnim drugim projektima koje je radila ova vlast, pa su bili demantovani i nisu uspeli.

Siguran sam da će država Srbija po ovom pitanju rukovoditi se onom narodnom poslovicom – tri puta meri, jednom seci.

Poslanička grupa Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija podržaće odluku koju bude donela država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, jer u poslednjih 12 godina pokazalo se da je uvek donosio odgovorne odluke, da su to uvek bile odluke na korist građana i države Srbije. Nema nikakve sumnje da će to tako biti i sada.

Znate, ima jedno pitanje na koje ovi naši neoludisti nemaju odgovor. Svi smo mi najosetljiviji na decu. Evo i ja imam decu. Ljudi koji donose odgovorne odluke imaju decu i prosto postavljam pitanje da li oni zaista misle da oni decu Srbije više vole od nas? Da li oni državu Srbiju više vole od nas? Naravno da ne. Oni su to pitanje litijuma krajnje politizovali kako bi srušili vlast.

Ovde u ovoj sali je jedan predsednik jedne političke stranke rekao, nedavno, da nema kopanja litijuma u nedemokratskom režimu. Šta to treba da znači? Ovaj režim je kao nedemokratski, predsednik Vučić je neki strašni autokrata, a oni koji su osvedočene demokrate dođu na vlast, kada oni budu došli na vlast, litijum će moći da se kopa. I to je ono što mi juče, a evo i danas pričamo.

Koliko je ovaj režim nedemokratski možemo videti i na medijima koji isključivo njih prikazuju, koji isključivo služe u njihove propagandne svrhe i koji ama baš ni jednu jedinu reč lepu, pohvalnu ne izgovore na to šta rade državne institucije. Koliko je ovaj režim nedemokratski govori i to da su dobili izbore kada god su ih zatražili. A, kolike su oni demokrate govore njihove izjave da će juriti po ulicama, da će plivati Dunavom neko, da će ići u šumu, valjda da bi podigli kakav ustanak, šta li.

Prethodnih dana, pre ove sednice smo mogli, a naravno i juče tokom izlaganja predlagača i kreatora ovog zakona, ona je u jednoj emisiji rekla – nismo mi apriori protiv iskopavanja litijuma, već znate, mi nismo za iskopavanje litijuma u današnjoj državi gde su neke institucije uništene ili zarobljene ili kako god su oni rekli, a kada mi dođemo na vlast i kada mi stvorimo institucije po našim merilima i po našim vrednostima onda ćemo moći da kopamo. I jedna je rečenica u tom izlaganju predlagača vrlo bitna. Ona je tada rekla – nismo mi apriori protiv napretka Srbije.

Šta je time htela da kaže? Time je zapravo rekla i potvrdila da i oni misle da eksploatacija litijuma jeste napredak za Srbiju i da će litijum kopati kada oni dođu na vlast. Na stranu što oni ovakvi kakvi jesu nikada neće doći na vlast, oni su ovim rečima potvrdili da je ova tema samo oružje za napad na vlast i pokušaj dolaska na vlast mimo izbora. Čista politizacija i manipulacija građanima Srbije.

I da budemo načisto, nije Rio Tinto dovela ova vlast u Srbiju, Rio Tinto je u Srbiju dovela vlast koju su činili današnji predstavnici opozicije. Oni su izglasali zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima

2006. godine čime je potvrđeno eksploataciono pravo Rio Tintu. Današnja opozicija je 2011. godine kada su bili vlast potvrdila ponovo, za svaki slučaj da overe istraživačka prava Rio Tintu u Srbiji.

Hajde da vidimo ko su vođe te kampanje protiv iskopavanja litijuma? Jedan je samozvani producent, jedan je valjda dizajner i radnik u kulturi, jedan je mašinski mozak koji i dok je bio na vlasti govorio je da je iskopavanje litijuma razvojna šansa za Srbiju, a sada je promenio mišljenje i svi su protiv litijuma iz jednog jedinog razloga što se nadaju da će na toj temi srušiti vlast, odnosno doći na vlast. Niko od njih ne zna ama baš ništa o litijumu, o čemu govori ovakav nepismen i pun neistina Predlog zakona. Jer da nešto znaju o litijumu i da ih zaista ova tema suštinski zanima, osim da dođu na vlast, oni ne bi ni potpisali, ni predložili ovakav zakon. Niko od njih nije ekolog, niko od njih nije geolog, niko od njih nije hidrolog, hidrogeolog, šta god, niko od njih nije tehnolog. Znači, radi se o čistoj politizaciji.

Obrazloženje predloga zakona koji smo dobili u Narodnoj skupštini, a i ono koje smo juče čuli je blago rečeno skandalozno. U obrazloženju piše da će se ruda tretirati sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni što je najrizičniji deo u postupku eksploatacije. Tako piše u obrazloženju. Znači, oni u obrazloženju plasiraju laž će se tretirati na temperaturi od 90 stepeni. Samim tim po logici stvari, ako je najveći rizik posledica jedne lažne informacije, samim tim i rizik je lažan.

Pazite šta kaže u obrazloženju. Kažu – pare agresivnih kiselina, otparavaće se u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač i pluća, kožu životinja i ljudi. Em je nepismeno, na stranu to što je zlonamerno, što unose strah i paniku kod građana Srbije, a da ne pričamo o tome da sve i da ima nekih isparavanja, ona se sakupljaju u prečistačima. Inače, sumporna kiselina na 90 stepeni isparava manje nego voda na nula stepeni. Isparavanja u mnogim fabrikama postoje, naravno da se ona neutralizuju prečistačima. Hoćemo li da zatvorimo sve te fabrike? Videli smo da ste vi majstori u zatvaranju fabrika i ne sumnjamo da to dobro radite.

U jednoj rečenici kažu da će biti potrebno da se dnevno doprema oko hiljadu tona vode iz Drine, a onda odmah u sledećoj rečenici piše da će oko 1500 tona otpadne vode u sebi sadržati, a suština je da 70% vode će biti korišćeno iz podzemnih voda iz samog rudnika. Vode koje inače nisu za piće, jer im je visok salinitet i drugo, biće zatvoreni sistem najvećim delom, a ono što je sigurno ta voda neće imati i nema ni danas nikakav kontakt sa podzemnim pijaćim vodama u Mačvi i Podrinju.

U obrazloženju ovog zakona imamo i deo šta su eksperti rekli o ovom problemu. Da vidimo koji su ti eksperti i šta su rekli. Prvi je Ratko Ristić dekan Šumarskog fakulteta. Predlagač je u dvočasovnom izlaganju rekla da ti eksperti nisu politički orijentisani. U slučaju Ratka Ristića ja se apsolutno slažem, on je čovek potpuno politički dezorijentisan. On je u poslednje četiri godine bio na tri različite izborne liste. On kaže da litijum nije ruda budućnosti, da litijuma ima više u Nemačkoj i Francuskoj, da se nigde ne eksploatiše, što naravno ništa od toga nije tačno.

Drugi na toj listi eksperata koju su nam dali u obrazloženju jeste Dušan Stanojević, profesor Medicinskog fakulteta, koji kaže da će iskopavanje litijuma zagaditi poljoprivredno tlo zapadne Srbije. To je inače da vas podsetim, onaj ginekolog koji je litijum poredio sa pastuvom. To je bilo obrazloženje predlagača zakona i sada ne bih bio tu zaista ni bezobrazan, ni maliciozan da kažem čega da se drži, a čega da se ne drži, ali jednostavno to je čovek koji nema veze n sa poljoprivrednom, još manje sa rudarstvom i tehnologijom, ali eto i on je neki litijumski ekspert.

Treća je, naravno, već čuvena Dragana Đorđević, navodni ekspert koja je lansirala tvrdnju da će se jadarit tretirati sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni i koja je posle toga priznala da je slagala. Juče smo čuli obrazloženje, gde ona kaže, pa neka stave prst u sumpornu kiselinu da vide koliko je štetan. Stavite vi gospođo Đorđević prst u sumpornu kiselinu, a nama nemojte prodavati te jeftine trikove.

Čitajući obrazloženje naiđoh, pazite, na neke eksperte za klimu i eksperte za vodu. Pretraživajući čitav dan da vidim ko su oni, gle, čuda, nađoh podrinjski anti-korupcijski tim, skraćeno PAKT. Rekoh sebi, da vidim ko su ti ljudi. Tražih, pretraživah i uglavnom videh da je to jedan čovek, novinar Miroslav Mijatović, koji je član jedne stranke koja je ovde u parlamentu. Znači, on je politički vrlo orijentisan, nisu baš svi dezorjentisani. On je taj klimatolog, hidrolog, on je pravnik, novinar, zaista svestran neki čovek.

Onda pogledah njihovu VEB internet stranicu da vidim šta su im ciljevi. Odmah na početku stoji da ih finansira Vlada kraljevine Švedske. Eto, građani Srbije da znate ko su ti eksperti za klimatologiju i hidrologiju. Znači, PAKT nije nevladina organizacija, to je u stvari organizacija Vlade kraljevine Švedske.

Sada da pojasnim zašto ih nazivam ludistima ili neoludistima, kako sam započeo. Sigurno ste čuli za ludiste ili ludite, pokret koji je stvoren početkom 19. veka, a naziv je dobio po Nedu Ludu koji je krajem 18. veka 1779. godine razbio svoj razboj, misleći da mu je on pretnja za posao. To je pokret koji je krivio mašine za svoj težak položaj, pa su onda 1811. godine 11. marta uništili sve mašine misleći da će tako da sačuvaju svoj položaj, posao itd. Naravno, ispostavilo se da su potpuno u pogrešnom pravcu razmišljali, jer prva industrijska revolucija je otvorila sto puta veći broj mesta i nebrojeno puta je poboljšala položaj industrijskih radnika. Znači, mašine nisu bile krive.

Elem, zašto to sada pričam? Evo, dva veka kasnije uprkos razvoju civilizacije, uprkos razvoju nauke, uprkos činjenici da živimo u eri veštačke inteligencije, mi u Skupštini imamo ludiste ili neoludiste. Imamo neformalnu poslaničku grupu neoludista koji za svoj težak položaj krive fabrike. Poslednji primer je „Linglong“, kriva im je „Železara“ u Smederevu, RTB Bor,“ Jura“, krive rudnike. Kažu, oni će to sve srušiti. Evo srušiće Ling Long, srušiće „Beograd na vodi“, Srušiće spomenik Stefanu Nemanji, sve će slušiti.

Metode zašto su oni neoludisti? Zato što su metode ovih naših neoludista i onih ludista pre dva veka potpuno identične. Oni bi da ruše, oni bi da lome, umesto da predlože neki normalan smislen program koji bi građanima Srbije ponudili kao politički alternativu vlasti.

Međutim, ne. Oni i dalje za svoj politički neuspeh krive litijum, krive predsednika Vučića, umesto da sednu i naprave svoj program koji bi ponudili kao alternativu. Umesto programa dobili smo parolu i posle luda lud.

Ovde bih se vratio na ono što sam pričao na prethodnoj sednici, a to je ta manipulacija najfinijim i najtananijim osećanjima građana Srbije. Mogli smo čuti kako je Rio Tinto snabdevao nacističku Nemačku čelikom tokom Drugog svetskog rata, pa ona ovi neoludisti, prosto sada postavljam pitanje. Svako ko pobije Bajerov aspirin i on je Hitlerov saradnik. Vi ste ti koji štitite stari Savski most, vi ste ti koji hoćete lancima da se vezujete za stari Savski most. Zar ja treba da vas sada nazovem naslednicima i čuvarima te njihove tradicije? Naravno da neću. Niste vi to. Vi ste ono što sam rekao, neoludisti.

Takođe, mogli smo čuti da „Rio Tinto“ obara vlade u državama u kojima radi, pa je naveden primer Papue Nove Gvineje. Drage kolege, manite se više tih gluposti. Nije Srbija nikakva banana država. To smo mogli videti nedavno i u Generalnoj skupštini UN kakav smo nastup imali predsednika Srbije. Ja vas molim po ko zna koji put da prestanete sa manipulacijama oko baš svake teme. Prestanite da izigravate neoludiste i da vraćate Srbiju u 19. vek, jer nećete to uspeti.

Srbija se uspešno ukrcala se u 21. vek. Srbija je u petak dobila investicioni kreditni rejting, Srbija je u subotu potpisala sveobuhvatni sporazum o ekonomskom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Srbija gradi puteve, pruge, bolnice. Srbija krči svoj put uspešno. Ponavljam svoj put. Srbija nije ničiji lobista, Srbija nije ničiji sluga, već ima svoju samostalnu slobodarsku politiku koja se isključivo rukovodi interesima države i interesima građana Srbije.

Na kraju, još jednom da kažem Jedinstvena Srbija, naravno, neće glasati i neće podržati ovakav Predlog izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste me, gospodine Vučeviću, a bogami i kolega iz opozicije malo, kako bih rekao, nagnali da se javim za reč, a pri tome ću koristiti vreme poslaničke grupe, da znate.

Naime, Milan Kundera je napisao, početkom 80-ih godina, roman koji se zove „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ i pominjem taj roman gde kaže da su ljudi koji trče samo za ličnim zadovoljstvima, koji ne podnose račune nikome, koji jednostavno smatraju da su apsolutno slobodni su inkarnacija lakoće, a lakoća je po prirodi sebična, bezobrazna i vrlo često nevaspitana. Težina po Kunderi se vezuje za bića i za principe i ona je moralna i nesebična.

Zašto ovo kažem? Mi smo ovde, ovih pet diskusije, mogli čuti, naravno, o rebalansu budžeta i o Zakonu o finansijskom pomoći porodici sa decom, diskusije koje su bile argumentovane, koje su bile pune analitičkih podataka i zaključaka. Naravno, bilo je i ostrašćenih govora, punih opštih i načelnih fraza, bilo je i neargumentovanih kritika, ali bilo je, kao što smo i sada imali priliku da vidimo, izliva ogoljene mržnje, pa i brojnih napada ad hominum, lično, i vi ste, predsednice, nažalost, bili meta takvih napada ovih dana, ali ne samo vi, već i mnogi drugi, sve do bacanja Ustava i psovanja.

Neko mi reče u hodniku, kaže, navikli smo na to. Ne, mi ne smemo nikada se naviknemo na to. Mi iz JS zaista nećemo nikada da se naviknemo da se šalje loša ili ružna slika iz našeg parlamenta i dok god su Dragan Marković Palma i JS, dok god smo tu trudićemo se da takvu sliku ne šaljemo.

Postoji navika da pojedini narodni poslanici politizuju ama baš sve i vi ste o tome maločas, gospodine Vučeviću, pričali. Politizuje se odlazak u vojsku, politizuje se roditeljstvo, porodica, hraniteljstvo. Postala je navika da pojedini poslanici manipulišu i onim najtananijim i najfinijim osećanjima građana Srbije, pa i maločas kada je bio amandman o tome da se ukine finansiranje vojnog roka, to me je prvo isprovociralo da se javim za reč, a onda i ova vaša konstruktivna diskusija.

Naime, ja imam dva sina koji će od sledeće godine ići u vojsku, Bogu hvala, jer su tako vaspitavani i tako treba i strašno me nervira diskusija poput tog poslanika koji hoće da ukine finansiranje vojnog roka ili recimo poslanika koji je pre neki dan rekao da građanima ovim rebalansom nudimo rat, rov i top. To je baš krajnje bezobrazno. Gde je pročitao to? U kom od ovih predloga zakona je mogao da nađe to? Naravno da je to neistina i prosto postavljam pitanje – dokle ćete da manipulišete najfinijim i najtananijim osećanjima građana Srbije? Dokle ćete da unosite paniku i strah kod građana Srbije? Šta će pomisliti kada čuju jednog narodnog poslanika koji kaže, nudite ovim rebalansom budžeta rat, rov i top?

Znači, to su te političke manipulacije koje zaista su neprimerene za ovaj dom, neprimerene za neke koji planiraju da budu ozbiljni ljudi i ozbiljni političari.

Kaže isti taj poslanik, glasaće za Zakon o finansijskoj podršci porodici, ali mu smeta kontekst. A, šta mu to smeta? Kaže – deca se ne rađaju za državu, već iz ljubavi, kaže. A, gde je to mogao da pročita da se deca rađaju za državu, gde je to mogao da pročita da se deca ne rađaju iz ljubavi? Lako je to reći, izgovoriti – al, sam rekao, ali zaista izgovarati neistine i ono što zaista ne stoji to nije ništa drugo nego politička manipulacija.

Opet, naravno, sve to zarad jeftinih političkih poena i ja se pitam dokle može da bude niska ta granica? Da li uopšte postoji dno, koje može da se dotakne u želji da se prosto ubere neki jeftini politički poen.

Znate, nije sporno biti opozicija vlasti, to je legitimno i to je dobro. Svaka vlast hoće dobru opoziciju, ali problem je kada vi zastranite u svom opozicionom delovanju i postanete opozicija građanima Srbije, jer unošenjem straha, panike, manipulacijom sa najfinijim i najtananijim osećanjima građana Srbije vi u stvari postajete vremenom opozicija samoj Srbiji. I onda ne čudi što su rezultati na izborima takvi kakvi jesu.

Ovih dana mnogo često i mnogo puta smo mogli čuti razne priče vezane za štrajk prosvetnih radnika 2. septembra. Ispričane su brojne priče koje nemaju nikakvu vezu sa istinom, da ne kažem gluposti. Pet dana se ponavlja kao neka mantra kako su tobože pravljeni neki spiskovi štrajkača, a ja zaista kao načelnik Školske uprave u Jagodini, neko ko operativno sprovodi obrazovnu politiku na terenu, tvrdim da nikakvih spiskova nije bilo, da jedino što se od podataka 2. septembra Ministarstvo prosvete slalo jeste broj škola koje su u delimičnoj ili potpunoj obustavi nastave, čak se nisu u tabelama navodila ni imena, odnosno nazivi škola.

Tako da, apsolutno ne stoji ta činjenica, ali bez obzira što je ministarka demantovala to, bez obzira što je premijer pričao o tome i demantovao, bez obzira na sve nastavlja se ta mantra, nastavljaju se te laži vezane za štrajk prosvetnih radnika, jer nema veze što nije istina, toliko je gore po samu istinu.

Jedna narodna poslanica, koja je pri tom profesor na fakultetu i naučni radnik, reče nam da su nam škole propale i da su u očajnom stanju. Taj zaključak izvela je na osnovu činjenice, odnosno na osnovu vesti da je u jednoj školi u jednoj učionici otpao plafon, obrušio se plafon.

Naravno da to što se desilo je nedopustivo i siguran sam da nadležni rade već po tom pitanju, ali ono što mene prosto zapanjilo jeste da takav katastrofičan zaključak izveden na osnovu jednog slučaja, a ta takav zaključak izvede naučni radnik, profesor na fakultetu. Zašto?

Zato što metoda kojom je koleginica izvela taj zaključak naziva se generalizacija ili uopštavanje. E, pa da vam kažem sada, generalizacija je logička operacija kojom se na osnovu posmatranja ograničenog broja članova neke klase dolazi do uopštene tvrdnje, pojma ili zaključka koji važi za sve pripadnike te klase, odnosno, treba koleginica da zna kao naučni radnik da ograničeni broj ne može nikada biti broj jedan. Jedna škola, jedna učionica.

Pritom, taj ograničeni broj nikako ne može biti jedan, ali i ono što je još strašnije za jednog naučnog radnika jeste da je generalizacija zamka u koju mnogi upadaju koliko god bili slobodoumni i radoznali. Kada uopštavamo ili generalizujemo opasno se približavamo predrasudama i stereotipima ili potpadamo pod njihov uticaj, a da se to ne bi desilo, odnosno treba shvatiti da generalizacija spada u tzv. kognitivne diverzije, odnosno greške u mišljenju koje pravimo kada neki opšti zaključak izvodimo na osnovu svog ograničenog iskustva, odnosno subjektivno.

To može da se desi nekom običnom čoveku, ali jednom naučnom radniku, pošto ovo što pričam spada u osnove naučne metodologije, metodologije naučnog istraživanja i logike naravno, tako da, u svemu tome treba, prosto je takva vrsta zaključivanja i delovanja ovde u Narodnoj skupštini, nedopustiva za jednog profesora i naučnog radnika i ne treba da se sramoti ako ni zbog kog drugog već zbog svojih studenata.

Ono kada sam pričao o nepodnošljivoj lakoći postojanja upravo važi za takve govornike u ovoj Narodnoj skupštini koji neargumentovano, koji bez analize izvode razne zaključke a samo zarad biranja jeftinih političkih poena.

No, ono što bih ja sada ovom prilikom jeste da se vratim na rebalans budžeta. Jedinstvena Srbija podržaće rebalans budžeta. Zašto? Vidite, mi, ova vlast, ministar Mali koji je tu ministar finansija već više mandata, već godinama unazad donosimo budžete, donosimo rebalanse budžeta. Koji su rezultati tih rebalansa i tih budžeta? Redovno izmirivanje svih obaveza, ekonomski rast naše zemlje kada gotovo nigde u Evropi nema ekonomskog rasta, pad stope zaduženosti, pad stope nezaposlenosti, sve veći iznos para u državnoj kasi, sve veće devizne rezerve, sve veće zlatne rezerve, sve vreme raste minimalna zarada, za vas u opoziciji, ako hoćete, i medijalna zarada raste. Rastu i socijalna davanja. I danas imamo jedan zakon koji ćemo u ponedeljak izglasati na tu temu.

Sve vreme, ono što je važnije, pored svega ovoga kroz taj budžet rastu investicije, kapitalne investicije, investicije u infrastrukturu i sve to nam donosi veliki rast BDP, da li u tom globalnom smislu, da li rast BDP po glavi stanovnika, o čemu sam pričao na početku ove rasprave.

Tako da, ne bih dalje ponavljao ono što sam pričao na početku ove rasprave. Prosto, na kraju, želim da pohvalim još jednom i istaknem ono što smo mi kao Jedinstvena Srbija istakli, a to je novih 18 milijardi dinara, dodatnih, u agrarnom budžetu. Tako da, Ministarstvo poljoprivrede sa 137 milijardi u budžetu i kako je ministar rekao sa 100,5 milijardi dinara za direktna agrarna plaćanja smo napravili iskorak.

Jedinstvena Srbija to zaista podržava i podržava svaki dalji napor u tom smislu da se ulaže u poljoprivrednu infrastrukturu, da se ulaže širenje područja koja su navodnjavanja, da se osavremenjava oprema za borbu protiv remenskih nepogoda, da budemo još bolji u odbrani protiv poplava, itd.

Znate, kako Dragan Marković Palma voli da kaže – gospodin poljoprivredni proizvođač prvo ujutru kada ustane on pogleda u nebo. Da bismo mu te njegove muke olakšali, mislim da je upravo ovo put da pomognemo poljoprivrednom proizvođaču da malo manje brine oko posla kojim se bavi.

Na kraju, hteo bih da kažem i ono što sam na kraju prethodnog izlaganja rekao, a to je, novac ne može kupiti ljubav, ali poboljšava vašu pregovaračku poziciju. Tako je i u životu, tako je i u politici, tako je i u međunarodnim odnosima. U tom smislu Jedinstvena Srbija podržava ovaj budžet i ekonomsko jačanje Srbije. Ali, Jedinstvena Srbija, i to moram ovom prilikom da kažem, podržava svaku reč koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Generalnoj skupštini ujedinjenih nacija u Njujorku prekjuče izgovorio. Hvala.

Evo, upravo jednog primera lakoće, nepodnošljive lakoće postojanja, naime, i generalizacije o kojoj sam pričao.

Pozivam mladog kolegu da dođe, evo ja sam neko ko rukovodi, odnosno koordinira rad 70 obrazovnih ustanova i da obiđemo svih 70 obrazovnih ustanova i svih preko 500 školskih objekata da vidi koliko se nije ulagalo u obrazovanje. Naprotiv, vi ste u velikoj zabludi. Prosto, ne možete pričati meni to jer ja obilazim sve škole u svom okrugu bar jednom mesečno, a obilazim, bogami, i po Srbiji, po prirodi posla.

Tako da, to da se ne ulaže u školske zgrade i to što ste mi pokazali dve, tri fotografije je čist primer manipulacije i čist primer generalizacije. To što ste rekli da su nam deca funkcionalno nepismena i pričali ste o petnaestogodišnjacima, o PISA testu, morate da znate da obrazovni koncept jednog obrazovnog sistema i obrazovni koncept koji nam daje PISA testove nisu kompatibilni. Ne radi se o istim stvarima.

Samo za primer, jedan da vam dam – rezultati na PISA testovima, pošto sam ja načelnim od 2004. godine „Mladih Kozma“, evo prozivam vas, od 2004. godine sam načelnik, znači rezultati PISA testa su bili gori te 2005, 2006, 2007. godine kada je Tinde Kovač i uvela te PISA testove nego što su danas. Tako da, opet pričate opšte…

Pričate o procentima. Pedeset procenata radnika nemaju stalni radni odnos, što nije tačno. Pa, nije tačno, ja radim tehnološke viškove od 15. avgusta do 1. septembra svake godine i znam da kod mene, na teritoriji ŠU Jagodina to nije tačno. Ne da nije tačno, nego nije ni približno.

Hvala.

Poštovana predsednice, evo ja dobih izvinjenje. Vi niste, ali ja dobih izvinjenje. Rekao je gospodin – u redu, možda ja nisam u pravu.

Ne možda, niste u pravu. Niste u pravu.

O tome da li ja idem pred prosvetne radnike, pozivam vas opet u moju školsku upravu u Jagodini i pozivam vas da vidite koliko ja nemam komunikaciju sa svojim kolegama prosvetnim radnicima, koliko oni nemaju komunikaciju sa ŠU, Ministarstvom prosvete, itd. Opet jedna paušalna izjava, opet jedan generalizacija i opet jedna nepodnošljiva lakoća postojanja.

Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, prvo pitanje hteo bih da postavim ministarki prosvete doktorki Slavici Đukić Dejanović, ako je tu? Ne, nema je. Ništa, onda bih postavio pitanje ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević.

Imali smo prilike da vidimo da ste najavili da krećete u izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da ste rekli da je to imalo negativne posledice na budžete lokalnih samouprava, što i ja, kao neko ko je iz Jagodine i bavi se lokalnom samoupravom, takođe znam i prosto bih postavio pitanje - na koji tačno način i koje su to najvažnije promene koje ćete nam predložiti tim izmenama zakona? Taj zakon je najavljen svojevremeno kao zakon koji će uvesti transparentnost u radu državnih institucija itd, pa smatram da su i izmene i dopune tog zakona takođe jako važne, jer će uticati na transparentnost rada državnih organa.

Vidimo, takođe, da obilazite upravne okruge. Da li to znači da ćete proširiti njihove nadležnosti? Dolazim iz Jagodine koja je centar Pomoravskog upravnog okruga i smatram da pored proširenja nadležnosti upravnih okruga trebate da radite i na poboljšanju položaja načelnika upravnih okruga i vratiti im status koju su imali ranije. Bili su državni službenici na položaju, a sada su postavljena lica. Predlog Jedinstvene Srbije bio bi da im se vrati status državnih službenika na položaju.

Ono što je pitanje za vas ministarka Kovačević, vidim da ste u stalnoj komunikaciji sa jedinicama lokalne samouprave. Na koji način možete da im ponudite konkretnu pomoć i koji su to projekti kojima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pomaže lokalnim samoupravama?

Hteo bih da postavim ovom prilikom pitanje ministru Lončaru, ministru zdravlja. Poštovani ministre, vi ste u prethodnih nekoliko vikenda organizovali preventivne zdravstvene preglede širom Srbije u zdravstvenim ustanovama. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je to jako dobro i lično ste ispratili taj proces, koliko sam video, i prosto, kao neko ko dolazi, kao što rekoh, iz Jagodine koja je te preventivne preglede organizovala godinama unazad, smatramo da je to vrlo važan posao i negde moje pitanje je da li već imate efekte tih organizovanih preventivnih zdravstvenih pregleda i naročito me interesuju efekti u pogledu brisanja ili ukidanja listi čekanja u zdravstvenim ustanovama.

Zahvaljujem, ministre.

Pored svega što ste naveli mislim da je jedan od vrlo važnih efekata preventivnih zdravstvenih pregleda koje radite taj što se kod građana stvara navika da odlaze na te preventivne zdravstvene preglede i mislim da je to sastavni deo, danas u 21. veku, sastavni deo opšte kulture i mislim da je to takođe vrlo važan efekat svih ovih pregleda.

Hteo bih ovom prilikom da postavim pitanje ministru Đorđu Milićeviću, zaduženom za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom. Poštovani ministre, mi iz JS smatramo saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu veoma važnom i pridajemo joj posebnu pažnju, pre svega zato što dolazim iz Pomoravlja gde imamo jako puno ljudi koji su rodom iz Pomoravlja, koji žive i rade u inostranstvu. Mi dugi niz godina održavamo veze i sarađujemo sa njima i nastavimo da svoju dijasporu uključimo u razvoj Jagodine i celog Pomoravlja.

Drugi važan razlog je strateški interes naše zemlje da se što više poveže sa dijasporom kako bi se i tamo van granica Srbije sačuvali običaji, tradicija, kultura i pre svega srpski jezik i ćirilica, što čini najvažnije elemente našeg nacionalnog identiteta, ali i da bi pripadnici dijaspore znali da su poštovani u svojoj zemlji matici.

Naš predsednik Dragan Marković Palma, poznato je, afirmiše te veze. Zahvaljujuće njemu Jagodina je postala značajan karika te saradnje i na državnom nivou. Zato želimo da pohvalimo sve napore države da se dijaspora i Srbija još čvršće i dugoročnije povežu, a ciljeve države potvrđuje i osnivanje vašeg kabineta koji već dva mandata predano radi na ostvarivanju strateških ciljeva sa porodicom.

Moje pitanje vama jeste, polazeći od značaja jačanja veza srpske dijaspore i matice koje su sve konkretne aktivnosti vašeg kabineta i osnovni pravci daljeg rada vašeg kabineta zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom? To bi bila moja pitanja za danas. Hvala.

Hvala svim ministrima.
Ministre Miličeviću, i lično sam imao priliku da se uverim koliko kampovi koje je vaše ministarstvo organizovalo znače deci na primeru kampa koji ste organizovali u Jagodini. Deca iz dijaspore upoznaju zemlju Srbiju, upoznaju svoje drugare ovde i to je zaista od velikog značaja.
Pomenuli ste doznake. Zaista, doznake koliko god da su velike nisu od najvećeg značaja za saradnju sa dijasporom, u kontekstu Deklaracije Svesrpskog sabora koju smo usvojili nedavno i ovde u parlamentu. Identitetska pitanja su takođe važna koja ste spomenuli i tu vidim i ulogu vašeg ministarstva i Ministarstva prosvete u očuvanju ćiriličnog pisma, srpskog jezika i drugih nacionalnih obeležja i identiteta.
Međutim, ono što je jako važno i ono što ste i vi pomenuli, mi iz Jedinstvene Srbije jako puno polažemo, jeste održavanje tih relacija i konekcija sa našim ljudima u inostranstvu, jer mi imamo jako puno uticajnih ljudi u inostranstvu.
Imamo članove parlamenata bogatih ljudi. Jednostavno, Dragan Marković Palma veliki deo svog političkog delovanja je usmerio u tom pravcu jačanja tih veza i konekcija i mislim da tu treba da poradimo više.
Prosto, da citiram, ti ljudi imaju dosta kapitala. Srbija je zemlja koja je trenutno sa najviše direktnih stranih investicija u regionu i mislim da i naši ljudi koji su stekli kapital vreme je da prestanu da budu gasterbajteri u inostranstvu, kako kaže Dragan Marković Palma, već da budu poslodavci u svojoj državi.
Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS podržaće predloženi rebalans budžeta, kao i zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i zakone o potvrđivanju sporazuma koji su na današnjem dnevnom redu.

Kao što znate JS od svog osnivanja nije menjala svoj slogan koji glasi – domaćinski. Domaćinski znači voditi porodicu, grad, državu na način da ta zajednica ekonomski napreduje, da je zdrava, složna, na način gde vodi se računa o svakom pojedincu, ali i o zajednici u celini, na način da se jača ugled te zajednice u širim okvirima.

Država Srbija, predsednik Aleksandar Vučić, ali i manji koalicioni partneri, Ivica Dačić, Dragan Marković Palma, i svi državno odgovorni i nacionalno osvešćeni političari zadnjih 20 godina vode Srbiju na domaćinski način. Znalo je i da se zategne kada je bilo potrebno da se zategne kaiš. Setite se perioda finansijske konsolidacije države, jer je država ostavljena sa praznom kasom. Znalo se da se zapne i pametno upravlja kriznim situacijama, setite se poplava 2014. godine i pandemije Kovida 19 2020. godine. Znalo se da se pomogne penzionerima, mladima, privatnim preduzetnicima kada to treba, bilo jednokratnim pomoćima, bilo sistemskim rešenjima i poboljšanjima. To građani Srbije su prepoznali. Postali su svesni sopstvenog značaja u ovom procesu domaćinskog vođenja države. Građani su time svojim odgovornim ponašanjem, redovnim plaćanjem poreza i drugih obaveza prema državi i ove godine povećali poreske prihode za 132,5 milijarde ili za 6,5%.

Većim prihodima od planiranih za ovu godinu došlo se kroz rast naplate PDV i poreza na dobit, ali i kroz povećanu ličnu potrošnju građana, što je direktna posledica realnog povećanja životnog standarda. Sve u svemu povećanje prihoda, kao i povećanje rashoda koje je posledica činjenice da je dobro stanje u budžetu Republike Srbije stvorilo mogućnosti za dodatno finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata, dovelo je do potrebe da danas radimo rebalans budžeta za 2024. godinu. Kao što rekoh, poslanička grupa JS podržaće rebalans budžeta, jer budžet jeste na neki način slika i prilika makroekonomskog okvira Republike Srbije koja kontinuirano beleži ekonomski rast i to u jako teškim uslovima političke, pa samim tim i ekonomske nestabilnosti svuda u svetu.

Na početku godine projektovani rast je bio od 3,5%, međutim, tekući trendovi dali su za pravo da su procene ekonomskog rasta 3,8% i to u godini kada je zbog veoma loših klimatskih, vremenskim uslova za poljoprivredu da smo došli do toga da nam je proizvodnja pala za 4%, ali zato nam građevinarstvo beleži rast od 9,1%.

Koliko smo napredovali u poslednjih 12 godina govori i činjenica da je BDP po glavi stanovnika 2012. godine iznosio 4.676 evra, a da se danas na kraju godine očekuje 11.527 evra, što je značajan napredak. Inflacija se smestila u planirane okvire.

Veoma su važne direktne strane investicije koje će ove godine premašiti za 16% prošlogodišnjih rekordnih 4,5 milijardi evra. Koliko je to važno možemo videti na primeru da recimo u Jagodini, odakle dolazim, 14 novih stranih investitora učinili su da nam skoro 50% puni u stvari porez od plata i direktne strane investicije jesu način da se podrži ovaj ekonomski rast.

Minimalna zarada će biti povećana za 13,7% i kao što je ministar Mali rekao, biće izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom i iznosiće 457 evra. Prosečna neto zarada obračunata za jun iznosila je 95.804 dinara i u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, to je realan nominalni rast za 12%, a realni od 7,9%. Imamo i izuzetne rezultate kada je u pitanju stopa nezaposlenosti koja je na 8,2%, odnosno na istorijskom minimumu.

Poređenja radi, pre samo 12 godina, ta stopa nezaposlenosti iznosila je 25,9%. Udeo javnog duga BDP je 49,8% što je daleko ispod mastrihstkih 60%, ili ispod proseka zaduženosti u Evrozoni, koja iznosi negde oko 89%. Na računu imamo 718 milijardi dinara, u Trezoru Narodne banke 41,7 tona zlata, ili ti u vrednosti od 3,5 milijardi evra ili 12,3% ukupnih deviznih rezervi.

Šta je u ovom rebalansu što mi iz JS ističemo? Ovim rebalansom se opredeljuje dodatnih 18 milijardi dinara više za poljoprivredu, čime će se ukupno sa 137 milijardi dinara izdvajanje za poljoprivredu biti otprilike 7,3% ukupnog budžeta. To je značajan iskorak u odnosu na neka ranija vremena. Jedinstvena Srbija podržava da se dalje ulažu napori u poboljšanje položaja poljoprivrednih proizvođača. Hrana je uvek bila strateški proizvod, a kako vreme ide ta važnost strateška je sve veća, i u tom smislu treba učiniti sve da se sačuva položaj, kako to predsednik JS Dragan Marković Palma, voli da kaže, gospodin poljoprivredni proizvođač.

Pomoć u širenju sistema za navodnjavanje, jačanje odbrane od vremenskih nepogoda, zaštita od poplavnih talasa jesu takođe, važni infrastrukturni projekti, kao što su važne i subvencije, zanavljanje poljoprivredne mehanizacije, kao što je važno čuvati paritet cena, inputa i cena poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivrednici su ove godine u najvećem delu Srbije pretrpeli veliku štetu, zbog veoma loših vremenskih prilika i treba nađi način da im se pomogne u saniranju štete.

Ovaj rebalans budžeta jeste na neki način međukorak ka pravljenju budžeta za sledeću fiskalnu godinu i mene kao radnika u obrazovanju raduje činjenica da je dogovoreno povećanje plata nastavnom osoblju u srednjim, osnovnim školama i vaspitačima u predškolskim ustanovama koje će biti 12% za 50% veće povećanje od svih ostalih. Pošto su plate zaposlenih u predškolskim ustanovama na teret lokalnih samouprava, ukazujem na potrebu korigovanja transfernih sredstava lokalnim samoupravama u budžetu za sledeću godinu, kako bi lokalne samouprave mogle bez problema da sprovedu dogovor Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete sa resornim sindikatima.

Naravno, povećanje rashoda u odnosu na planirani budžet odnosi se najvećim delom i na putnu i železničku infrastrukturu i to je svakako za pohvalu. Ono što je takođe odgovorna ekonomska politika jeste i to što se dosta sredstava izdvaja za obezbeđivanje energetske stabilnosti. Naime, ide zima, potrebno je puno energenata, a u današnje vreme kada su mnogi ustaljeni kanali snabdevanja ugroženi, ili čak uništeni, kao primer Severnog toka, potrebno je obezbediti dovoljne rezerve energenata, ali ne samo to, potrebno je nastaviti sa naporima da se obezbedi što veća diversifikacija snabdevanja energentima. Energetska stabilnost danas znači ekonomsku, političku i svaku drugu stabilnost, a da bi Srbija nastavila ekonomski da se razvija stabilnost je neophodan preduslov.

Porodica je stub svakog društva. Mladi su budućnost svakog društva, zato je veoma važno što je država imala hrabrosti da se uputi u borbu protiv loše demografske situacije, borbu protiv bele kuge, odnosno, borbu za potomstvo. U današnje vreme kada nam je nametnuto materijalno, pre duhovnog, materijalno pre ljubavi, borba za potomstvo ima i svoju materijalnu komponentu. U tom smislu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podršci porodici sa decom ima veliki značaj i doprinos u toj borbi za potomstvo.

Naravno, da ovaj zakon ne može biti i nije jedini instrument u toj borbi, ali svakako da bez njega ne može. Država je povećala roditeljski dodatak i izdvojila dodatnih 10 milijardi dinara, što ukupno iznosi na godišnjem nivou negde oko 97 milijardi dinara, ako se ne varam, i to će biti značajan podsticaj za mlade roditelje da se lakše odluče za širenje porodice, a na taj način Republika Srbija bi postepeno rešila problem sa izuzetno lošim demografskim projekcijama.

Da završim, poznata je izreka da novac ne može kupiti ljubav, ali poboljšava vašu pregovaračku poziciju. Tako i u životu, tako i u politici, tako je u međunarodnim odnosima. Zato je važno da Srbija ima stabilne finansije, jer samo tako može imati samostalnu, slobodarsku i srpsku politiku. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ovom prvom delu postaviti dva pitanja, pre svega predsedniku Vlade i pojedinim resornim ministrima, a u drugom delu ću i ministarki prosvete.

Naime, ministar Martinović mi je dao šlagvort za prvo pitanje. Sredinom ovog meseca kao što znate, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić bio je u poseti arapskoj Republici Egipat i tamo je potpisan, pomenuo je ministar Martinović, sporazum o slobodnoj trgovini. Mi iz JS smatramo da je taj sporazum, prvo snažno podržavamo taj sporazum, a i smatramo da je taj sporazum veoma važan za obe države.

Uostalom, predsednik JS Dragan Marković Palma je i predsednik poslaničke grupe prijateljstva Egipat-Srbija, a i pre osam godina je uspostavio jako dobre poslovne i političke kontakte u Egiptu, a pre šest godina osnovan je i Privredni savet Srbija-Egipat, čiji je on predsednik. Sporazum je pre svega velika šansa i o tome je malo govorio ministar Martinović, za našu poljoprivredu jer je Egipat država sa 111 miliona stanovnika i veliki je uvoznik poljoprivrednih proizvoda, ali nije samo šansa za poljoprivredne proizvode već i za IT sektor, za farmaceutsku industriju, pa verovali ili ne, čak i za visoko obrazovanje, a to ću kasnije da obrazložim.

Moje pitanje za vas, predsedniče Vlade, ali i za ministra poljoprivrede, pa i za ministra saobraćaja, jer se govorilo o otvaranju novih avio linija prema Kairu i drugim destinacijama u Egiptu, Aleksandrija, ako se ne varam, jeste – da li se krenulo sa realizacijom akcionih planova vezanih za to da se iskoristi na najbolji način ovaj sporazum kako bi povećali bilateralnu saradnju koja trenutno iznosi 100 miliona dolara, a ja sam siguran da može biti višestruko veća ta robna razmena. Koje su procene benefita od ovog sporazuma i šta sve sporazum obuhvata? I, da li i kada će se krenuti sa novim avio linijama iz Beograda za Kairo, Aleksandriju i tako dalje?

Drugo pitanje u ovom delu je vezano za opet postavljam vama i ministru poljoprivrede – vi ste 15. jula održali sastanak sa predstavnicima sedam poljoprivrednih udruženja, prema informacijama koje sam našao na sajtu Vlade, postignut je dogovor o tome da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede a u cilju rešavanja zahteva koje su izneli predstavnici udruženja u najkraćem roku predloži izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako da najkasnije do sredine oktobra taj zakon, te izmene i dopune zakona budu izmenjene.

Poljoprivredni proizvođači iz Jagodine.

Završavam za, bukvalno rečenica do kraja. Poljoprivredni proizvođači iz Jagodine su me pitali, pošto nažalost to važno pitanje nije dobilo adekvatnu pažnju naših medija – šta podrazumeva taj dogovor i šta podrazumevaju najavljene izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i koji su benefiti za poljoprivredne proizvođače od izmene i dopune tog zakona?
Hvala.

Složićete se sa mnom da je pravovremeno i kvalitetno informisanje naših poljoprivrednih proizvođača veoma važno i u tom smislu predlažem da ovakvi dogovori, kao što je bio 18. jula, malo jače se medijski promovišu i na neki drugi, ili da se nađe bilo koji drugi način da dođe do poljoprivrednih proizvođača, jer nisu svi poljoprivredni proizvođači članovi tih udruženja. To je jedan konstruktivan predlog.

Što se tiče saradnje sa Egiptom, gospodine Martinoviću nije u pitanju samo izvoz poljoprivrednih proizvoda, mi smo Dragan Marković Palma, je u vreme ministra Nedimovića, vodio kod ministra jednog od najjačih privrednika u Egiptu Ajmana Gamila, koji je bio zainteresovan, recimo da, napravi ovde, investira i da napravi postrojenje koje prerađuje kukuruz u nekih 60 različitih proizvoda, koje bi kasnije plasirali na arapsko tržište i mogućnosti su svakako velike.

Hteo sam da postavim pitanje ministarki prosvete gospođi Đukić Dejanović, naime ovih dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, raspravljamo o deklaraciji Svesrpskog sabora i u toj deklaraciji u članu 31. Svesrpski sabor naglašava ujedinjujući značaj srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao stubova srpske kulture i nauke, ali i nacionalnog identiteta. U članu 32. Svesrpski sabor predlaže mere u cilju očuvanja i negovanja srpske kulture i srpskog nacionalnog identiteta,u tom smislu organizovanje i sprovođenje jedinstvenih, posebno standardizovanih programa učenja srpskog jezika ćiriličnog pisma, srpske književnosti kulture i istorije, daje se podrška osnivanju i izgradnji i obnovi i održavanju predškolskih i školskih srednješkolskih ustanova i ustanova kultura, kao i osnivanje obnova izučavanja srbistike na visoko školskim ustanovama u saradnji sa dompicilnim državama. U članu 48. deklaracije Svesrpski sabor traži zajednički rad u cilju unapređenja koordinisanog nastupa, okupljanju i angažovanju srpske dijaspore u svetu.

Poštovana ministarko, sve ovo su delokruzi rada Ministarstva prosvete Republike Srbije i ono što želim da vas pitam, kakav je rad Ministarstva prosvete sa našom dijasporom. Interesuje me, postavljam pitanje kakva je mreža dopunskih škola u inostranstvu, u koliko država postoje dopunske škole, da li Ministarstvo prosvete radi na širenju mreže dopunskih škola, koliko učenika pohađa naše škole u inostranstvu i koliko grupa i koliko nastavnika je angažovano na tom poslu.

Hteo bih da postavim, pošto je nama zaista važno iz JS, ali mislim i svima iz vladajuće koalicije, i smatramo važnim državnim pitanjima a to je borba protiv bele kuge, odnsono naše demografsko pitanje, pitanje je izmena zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i šta će te izmene podrazumevati i kakav će bit iznos roditeljskog dodatka, jer prosto možemo reći da u delu srpskih medija sprovodi se kampanja kako bi se bacila senka na činjenicu da će Srbija imati najveći roditeljski dodatak na Balkanu? Hvala.

Zahvaljujem.
Čuveni kompozitor i pijanista Franc List, koji je poreklom Mađar, rođen u Austriji, u mladosti živeo u Francuskoj, završio karijeru na nemačkom dvoru, je svojevremeno rekao – važno je da jedan narod, kroz sve vekove brojnih iskušenja, zadrži svoj urođeni temperament i svoju tradicionalnu simboliku. Srbi su, kao malo ko u ovom delu Evrope, u tome uspeli.
Ako smo uspeli da zadržimo svoj identitet pod otomanskom imperijom, ako smo uspeli da sačuvamo svoj identitet pod Austrougarskim carstvom, ako smo uspeli u toku dva svetska rata, u komunizmu, mislim da mi danas imamo obavezu, danas kada globalizam uništava sve što ima prefiks tradicionalno i nacionalno svuda u svetu, da ostanemo dosledni sebi i da vodimo računa o identitetskim pitanjima i da o tome vodimo računa ne samo u Srbiji, ne samo u Republici Srpskoj, već svuda u svetu gde žive Srbi, kako nam se ne bi desilo da neka druga ili treća generacija naših sunarodnika u dijaspori zaboravi da govori srpski jezik, da ne zna da čita ćirilicu ili da ne zna ništa o našoj istoriji, kulturi ili tradiciji.
Kada nam je jedan velikan poput Franc Lista, a namerno sam rekao da je poreklom Mađar, da je živeo u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, kad nam on oda takvo priznanje, onda to mora biti naš zavet za budućnost i to je obaveza svih nas.
Jedinstvena Srbija zato podržava Svesrpsku deklaraciju, podržava aktuelnu politiku države Srbije i vaš rad u Ministarstvu prosvete, gospođo Slavice Đukić Dejanović.
Ono što je poenta je da Srbin bude Srbin gde god se nalazio, jer je to naš zavet. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani i uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, predstavnici nezavisnih regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo 60 tačaka, od kojih je svaka na svoj način važna, korisna i od interesa za građane Srbije i poslanička grupa Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati svih 60 tačaka.

Ono što sam očekivao i nadao se da će biti glavna tema i najviše se diskutovati na današnjoj sednici jeste svakako Predlog odluke o usvajanju Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, Deklaraciji koja je doneta u Beogradu na Svesrpskom saboru 8. juna ove godine.

Kako je svojevremeno naš književnik i akademik Dobrica Ćosić rekao, velike odluke se ne donose, one se ljudima dogode i samo sprovode. Jedna od tih velikih odluka koja se dogodila jeste i Svesrpski sabor srpskog naroda i Deklaracija koju je Sabor doneo i koja je danas pred nama i o kojoj diskutujemo i koju ćemo usvojiti.

Deklaracija je najbolji odgovor na situaciju u kojoj se danas nalazi svet i srpski narod u današnjem svetu. Možda rečenica našeg čuvenog pesnika Branka Miljkovića, iako izgovorena sredinom prošlog veka, najbolje ilustruje i najbolji je opis vremena u kojem danas živimo - misao koja ne ume da misli zavlada svetom. Začaureni, tvrdoglavi i samozaljubljeni globalizam jeste danas ta misao koja ne ume da misli, koja je zavladala svetom i koja ne znajući da misli o posledicama svoje želje da po svaku cenu zadrži svoju svetsku hegemoniju gura svet u predapokaliptičko stanje.

Najbolji odgovor na svet današnjice za srpski narod jeste nacionalno okupljanje, saglasje srpskog naroda gde god da se nalazi na kugli zemaljskoj.

Vekovima razjedinjeni, vekovima i granicama razdvojeni, rasejani, ne samo po balkanskim gudurama već po čitavom svetu, vekovima svađani od strane drugih, vekovima podeljeni na Srbe, Srbijance, na Prečane i Krajišnike, na četnike i partizane, nekako smo navikli da je normalno da budemo stradalnici, da je prirodno da budemo slavom ovenčani gubitnici.

Poslednjih godina, zahvaljujući mudroj politici koja se vodi u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, zahvaljujući politici koja se, pre svega, rukovodi srpskim nacionalnim i državnim interesima, iskristalisala se svest da je vreme da se to stanje promeni i desila se, kako bi to Ćosić rekao, ta velika odluka da se saglase Mačvani, Semberijci, Hercegovci i Banaćani, Krajišnici i Timočani, Lale i Pomoravci, hercegnovski i kosovsko-mitrovački Srbi, Srbi u dijaspori, gastarbajteri i prekookeanski Srbi.

Naime, ovom Deklaracijom Srbi gde god da su dogovorili su se da su Srbi bez ikakvog prefiksa koji bi nas geografski, kulturološki ili na bilo koji način odvajao. Otuda ovaj Svesrpski sabor i Deklaracija koju je Svesrpski sabor usvojio nije kraj već početak procesa nacionalnog pomirenja i prevazilaženja istorijskih podela unutar srpskog naroda, proces usaglašavanja, sabiranja srpskog naroda, njegovo institucionalno organizovanje kroz formiranje nacionalnog saveta srpskog naroda.

Mi iz Jedinstvene Srbije smo više puta u ovom domu naglašavali potrebu nacionalnog jedinstva, jer bi to trebalo da bude krajnji politički cilj svih političkih aktera u srpskom narodu i treba naglasiti da to jedinstvo srpskog naroda ničim ne ugrožava ni na bilo koji način suverenitet država u kojima srpski narod živi.

Nije među Srbima slučajno zaživela parola "Daj Bože da se Srbi slože, obože i množe". Srpska pravoslavna crkva je ta koja je obožila srpski narod, koja je gradila i čuvala srpsku tradiciju, kolektivni duh i kulturu srpskog naroda. Zato je i danas SPC stub srpskog nacionalnog postojanja i neko kome srpski narod ukazuje najveće moguće poverenje i koja mora da ostane taj kohezioni faktor srpskog nacionalnog bića. Naravno da ovo nikako nije i neće biti na uštrb drugih konfesija, drugih crkvenih zajednica, nacionalnih manjina sa kojima vekovima živimo na zajedničkom prostoru u miru i međusobnom poštovanju.

Kosovo i Metohija je temelj srpske države, kolevka srpskog nacionalnog bića, očuvanje i zaštita srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije, kao i obezbeđivanje slobode kretanja i normalan život Srba u našoj južnoj pokrajini moraju biti od suštinskog značaja i uloga nacionalnog saveta mora biti da se ti uslovi stvore uprkos teškoj, gotovo nemogućoj situaciji u kojoj se nalaze Srbi na prostoru Kosova i Metohije.

Našu upornu politiku dijaloga, našu upornu politiku poštovanja međunarodnog prava, Rezolucije 1244, Briselskog sporazuma itd, na tu našu politiku prištinske privremene institucije odgovaraju politikom pritiska, ucena, maltretiranja, hapšenja i ubijanja Srba na Kosovu i Metohiji, odbijanjem da se implementira bilo koji sporazum, ali i odbijanjem da se poštuju elementarna i osnovna ljudska prava i slobode Srba, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji. Ne samo na Kosovu i Metohiji, Srbi gde god da su trpe pritiske kao retko kada pre, Srbiji se preti zato što ima svoj stav, svoju srpsku politiku, zato što svoju spoljnu politiku ne usaglašava sa spoljnom politikom EU, čitaj NATO-a, zato što poštuje i drži se međunarodnog javnog prava kao poslednje linije odbrane našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Jedinstvena Srbija smatra da je državna politika države Srbije dobro izbalansirana, da se rukovodi isključivo srpskim interesima i zato, ne samo da pruža podršku takvoj politici, već daje svoj doprinos promovisanju i sprovođenju takve politike.

Mnoge sile ovog sveta su se napregle da izvrše reviziju Dejtonskog sporazuma i izvrše unitarizaciju Bosne i Hercegovine, da ukinu Republiku Srpsku kao entitet u Bosni i Hercegovini.

Srbija kao garant sprovođenja Dejtonskog sporazuma i Republika Srpska kao entitet u BiH sa visokim stepenom autonomije moraju učiniti sve na internalizaciji i sprečavanju pokušaja revizije Dejtonskog sporazuma i pokušaju unitarizacije BiH. Uostalom, svi aktuelni napadi od strane medija i političkih aktera iz Sarajeva na Republiku Srpsku i na Republiku Srbiju, na predsednike Vučića i Dodika jesu deo plana unitarizacije BiH i revizije Dejtonskog sporazuma.

Gotovo horske izjave predsedavajućeg Predsedništva BiH, Denisa Bećirovića, Envera Halilovića i drugih da je Rezolucija Svesrpskog sabora veliko srpski projekat i da je opasnija i skandaloznija od memoranduma SANU govori koliko srpska sloga smeta nekima u regionu, ali u svetu.

To ste moglo videti na primeru donošenja Rezolucije genocida u Srebrenici u Savetu bezbednosti UN, na Skupštini Saveta UN kojom su želeli da obeleže čitav srpski narod kao genocidan naroda, a Republiku Srpsku kao nekakvu genocidnu tvorevinu. Tim činom se želela i formalno-pravno staviti anatema na srpski narod.

Osim toga, u tom grmu se krio još jedan zec. Ako pogledamo ko su sponzori Rezolucije o genocidu, a to su, pazite, Nemačka i Ruanda, jasno je da su tom Rezolucijom hteli da devalviraju sopstvenu odgovornost za genocide koje su počinili. Znali su oni da tom Rezolucijom i tim usvajanjem otvaraju Pandorinu kutiju, znali su da sledi prava inflacija takvih rezolucija o genocidu, a svaka inflacija devalvira značaj toga. Znači, inflacija Rezolucije o genocidu devalvira genocid u Ruandi, devalvira genocid u Jasenovcu, devalvira genocid u Aušvicu. Samim tim najveći dobitnici nisu žrtve zločina u Srebrenici već upravo Ruanda i Nemačka. Najveći gubitnici jesu upravo žrtve genocida počinjenih širom sveta.

U Crnoj Gori najveća državna tajna je koliko je Srba izbrojano na popisu. To je najbolje čuvana informacija kod naših suseda još iz vremena kralja Nikola. Možeš saznati podatak koliko je duvana prošvercovano preko luke Bar, ali koliko Srba živi u Crnoj Gori nikako. Ta činjenica možda najbolje govori u kakvom su položaju Srbi u Crnoj Gori.

Zato je Svesrpski sabor i deklaracija najbolji odgovor na sve ove pritiske. Naši odgovori na pritiske moraju biti usaglašeni, harmonizovani, da budu ono što obuhvata interese i Republike Srbije i Republike Srpske i srpskog naroda u celini.

Samo zajedničkom usaglašenom politikom možemo se odupreti pritiscima, sačuvati slogu i preko potreban mir, a preko potreban mir može se obezbediti u današnjem podeljenom svetu samo tako ako vodimo politiku vojne neutralnosti i politiku koja proklamovana u državnoj politici Republike Srbije, ali politiku koja je proklamovana i u ovoj deklaraciji o kojoj danas pričamo.

Ono što je JS takođe veoma važno i zašto mislimo da je ova Deklaracija dobra jeste i to što se tradicionalne i porodične vrednosti ističu kao temeljne vrednosti srpskog društva.

Jako nam je važno što deklaracija definiše i mere za obezbeđenje demografskog rasta jer je to jedno od najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja. Džaba nam ekonomija, džaba nam nova radna mesta, džaba nam investicije koje danas su prisutne u Srbiji, Srbija ima budućnost samo ako ima potomstvo. Ali, da bi imala budućnost Srbiji je potrebno da neguje i kulturu sećanja, da čuva tradiciju, jezik i pismo ne samo u Srbiji i Republici Srpskoj već i u našoj dijaspori. Harmonizacija nastavnih planova i programa na svim nivoima obrazovanja u Republici Srbiji i Republici Srpskoj svakako jeste važan deo Deklaracije.

Nisu protivnici ove deklaracije samo oni koji su van Srbije, ima ih i u Srbiji. Neke od njih ćemo zasigurno čuti i danas. Autošovinisti, mrzitelji svega što je nacionalno, tradicionalno, zastupnici stranih interesa su se jednakom žestinom kao i ovih spolja, a mogu reći i žešće nego ovi spolja, a svakako mogu reći da su prostačkije se obrušili na ovu Deklaracije.

Tako je nosveratu srpske opozicione scene akademik Todorović tvitovao, izvinite moram da čitam jer njegove reči nisam baš voljan da zapamtim. Kaže – stižu Varvari, udariće još jedan glogov kolac u priču o normalnoj evropskoj Srbiji. Iza njih će da ostanu bačene, izgažene zastave i zapišani haustori. Uveče će vođe Varvara da učestvuju u velikom ždranju sa podvriskivanjem u zgadiji podignutoj na otetoj zemlji. To kaže akademik.

Beogradski profesor Ivan Videnović u intervjuu za „Slobodnu Bosnu“ kaže da Republika Srpska je plod etničkog čišćenja i genocida, da kao takva ne može da postoji, a da deklaracija koja je usvojena na Svesrpskom saboru čin političke agresije na BiH.

Sa ovog mesta svima njima poručujemo – Svesrpski sabor nije završen, tek je počeo.

Srbija u prvom kvartalu ove godine je vodeća ekonomija po stopi privrednog rasta od 4,7%, što je procena ne samo našeg Zavoda za statistiku već i Evrostata. To je najviši rast u Evropi u prvom kvartalu ispred Malte, Hrvatske, Kipra i mnogih drugih.

Evrostat kaže da čak 11 evropskih zemalja je imalo negativan rast međugodišnji BDP među kojima su Irska, Island, Estonija, Finska, Nemačka, Austrija itd.

Tokom 2023. godine Srbija je privukla rekordnih 4,5 milijardi direktnih stranih investicija i kumulativno od 2000. godine 15,9 milijardi direktnih stranih investicija, a javni dug je na nivou od 47,6% BDP u vreme kada je procenat zaduženosti Evrozone u proseku oko 89%.

Do 2027. godine nivo investicija u Srbiji biće oko 18 milijardi evra. Pre neki dan u Srbiju je došao kancelar Šolc i to je značajan korak ne samo u smislu daljeg ekonomskog razvoja već i veliki korak u smislu poboljšanja političke pozicije Republike Srbije.

Juče je počela probna, a za dva meseca i serijska proizvodnja električnog automobila „Fijat Grande Punto“ u Kragujevcu. Sve su to odlične vesti za Srbiju i njene građane, dodatni podsticaji za dalji rast BDP.

Uostalom, pohvale koje smo dobili od Svetske banke i mogućnost da do kraja godine dobijemo investicioni rejting jesu najbolji pokazatelji dobro pravca razvoja ekonomije.

Zašto ovo pričam? Na današnjem dnevnom redu jesu i brojni zakoni koji se tiču privrede, ekonomije i infrastrukturnog razvoja.

Poslanička grupa Dragan Marković Palma Jedinstvena Srbija će podržati sve ove zakone jer su oni garant daljeg privrednog razvoja Srbije. Ovi zakoni otvaraju nova radna mesta i ovim zakonima se stvaraju uslovi za dalji rast životnog standarda građana Srbije.

Srpski dinar je stabilan već čitavu deceniju. Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju aprila ove godine iznosile su oko 25 milijardi evra čime se obezbedila pokrivenost novčane mase od 169,8% ili 6,7 meseci uvoza robe i usluga što je više od dvostruko iznad standarda, inače utvrđenih u svetu.

Srbija trenutno raspolaže sa rekordnih skoro 40 tona zlatnih rezervi i sve su to više nego dovoljni razlozi da poslanička grupa Dragan Marković Palma Jedinstvena Srbija podrži da se i u narednom periodu na čelu Narodne banke nađe dosadašnja guvernerka, gospođa Jorgovanka Tabaković i što se tiče Jedinstvene Srbije tu podršku imate u punom kapacitetu.

U politici su važna dela i važnija dela od bilo kakvih priča. Sportski rečeno, bitan je rezultat na kraju utakmice. Ova vlast ima dela, ima rezultat i zato je narod koji je glavni selektor na izborima dao poverenje ovoj vladajućoj većini da naredne četiri godine vodi Srbiju zacrtanim pravdem.

Poslanička grupa Dragan Marković Palma daće ne samo podršku već i svoj doprinos daljem političkom, ekonomskom, kulturnom i svakom drugom jačanju i snaženju Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 107 – povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Moram da izrazim, zaista, žaljenje što je koleginica svoje prvo obraćanje izložila u jednom ovakvom tonu. Razumem ja mladost, razumem polet, ali ne razumem činjenicu da… Ovo što je mlada koleginica rekla kada čujemo to nama neprijatelji drugi ne trebaju, znate.

To je narativ koji sam ja slušao od njenih kolega prethodnih godina i u Evropskom parlamentu i u raznim međunarodnim forumima, kada vi optužite državu Srbiju da je, u ovom konkretnom slučaju rečeno, razvaljena država, da je zarobljena država, kao što je pričao recimo gospodin Lazović, žao mi je što nije tu, pre godinu dana u Evropskom parlamentu. To je narativ članova naše delegacije, naših parlamentarnih delegacija. Upravo sam o tome pričao prekjuče kada sam izlagao.

Znate, više vremena trošimo da ubedimo naše domaćine, strance da ovo što izgovaraju poslanici, kao što je izgovorila mlada koleginica, nije tačno nego što znanje, energiju koristimo da nešto dobro uradimo za državu Srbiju. To je ona katastrofa o kojoj sam ja pričao i ona loša praksa koja je postojala do sada i koju, buduća predsednice, moramo da izmenimo dalje u radu narodnih poslanika.

Neću da ulazim u to da žena ili devojka, nebitno, uglavnom ženi kaže stvari koje je koleginica izgovorila. To je zaista strašno. To je degradirajuće za žene.

Znate šta, jednostavno, još jednom da ponovim – kada nam ovakva izlaganja dođu na red nama neprijatelji ne trebaju.

Hvala.