Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Poslanici Jedinstvene Srbije neće podržati ovaj amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, zato što se ovim amandmanom obesmišljava sam Predlog zakona i želi se praktično ukinuti pretplata za javni medijski servis.

Predlagač se ovim predlogom amandmana nije rukovodio principima nezavisnosti javnog servisa, pozitivnom demokratskom praksom drugih zemalja koje neguju nezavisnost svojih javnih medijskih servisa, već čine upravo suprotno. Predlogom ovog amandmana žele da umesto građana finansiranje javnog servisa pređe u potpunosti na državu ili možda žele da se ukine postojanje javnog medijskog servisa. Nisam sasvim siguran šta je namera, jer u obrazloženju stoji da javni servis ne ispunjava zakonsku obavezu objektivnog informisanja. Svi mi prisutni i iznosimo primedbe na rad javnog servisa.

Prekjuče je moj kolega narodni poslanik Vojislav Vujić izneo primedbu da predsednik Jedinstvene Srbije, jedne parlamentarne stranke Dragan Marković Palma nije gostovao na RTS zadnjih par godina. Primedbe imaju i sve druge političke stranke, ali ni jedna nije iznela ovakav predlog kojim se ili onemogućava rad ili ograničava na način nezavisnost javnog medijskog servisa.

To što svi imamo manje ili veće primedbe možda i jeste pokazatelj nezavisnosti javnog medijskog servisa. Naime, javni medijski servis je mnogo puta u svom radu pokazao da je potreba države i građana Srbije. U vreme epidemije korona virusom, javni servis je stavio svoje resurse za potrebe snimanja izvođenja i nastave na daljinu na svom trećem kanalu i na platformi RTS Planeta. Na hiljade nastavnih jedinica snimljeno je od početka epidemije do danas i od velike su koristi za sve učenice osnovnih i srednjih škola.

Javni medijski servis razlikuje se od komercijalnih medija po tome što emituje i one sadržaje koji su od društvenog interesa, a ne izazivaju toliku medijsku pažnju da bi bili komercijalno isplativi, kao što su naučni program, obrazovni program, sadržaje od značaja za negovanje tradicije, kulture i jezika svih naroda i nacionalnih manjina i religijskih grupa.

Nacionalni servis emituje na jezicima nacionalnih manjina emisije i vodi računa o negovanju nacionalnih, kulturnih i religijskih različitosti na način koji te različitosti tretira kao bogatstvo naše države. Takvi programi svakako nisu sfera interesovanja komercijalnih medija.

Javni medijski servis putem svojih regionalnih centara širom Srbije omogućava građanima širom naše države, ne samo da čuju vesti iz različitih krajeva, već da plasiraju svoja privredna, sportska, kulturna i druga dostignuća. Upravo je to jedan od načina da se podsticaj, da se pruži, da tako kažem, podsticaj ravnomernom regionalnom razvoju za koji se svi zalažemo.

Javni medijski servisi u svetu su tekovina modernih demokratskih država kakva je svakako i država Srbija. Jedinstvena Srbija se zalaže za očuvanje tih tekovina i zato smo protiv ovog i ovakvog amandmana. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o tri veoma važna zakona među kojima je i Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Povezana škola“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, vredan 65 miliona evra.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je svaka investicija u obrazovanje odlična investicija, jer je svakako neznanje najskuplje.

Juče u raspravi kada smo govorili o Zakonu o digitalnoj imovini, rekao sam da je svet, pa i Srbija, koja je integralni deo sveta, na početku 21. veka prešla iz ere industrijskog u eru informatičkog društva, a strateške vrednosti informatičkog društva jesu kreativnost, informacija i znanje. Pri tome, znanje nije čast i privilegija, već je znanje pre svega suštinski resurs za razvoj i stvaranje profita.

Pre nekoliko decenija, naime, mi smo mogli čitav svoj radni vek koristiti znanja stečena u srednjoj školi ili na fakultetu. Danas bilo koji profesionalac sebi ne može pružiti takav komfor. Naime, svi smo svesni da se znanje danas uvećava eksponencijalno, a zastareva još brže.

Jedno američko istraživanje kaže da nivo, odnosno obim znanja se udvostručuje na svakih 18 meseci. To znači da je upotrebljivost znanja iz pojedinih oblasti takva da se meri mesecima i godinama, a ne više decenijama, kao što je bilo nekada.

Šta to znači u oblasti obrazovanja i učenja? Naime, većina današnjih učenika u toku svog radnog veka kretaće se različitim, često međusobno nepovezanim oblastima života. Formalno obrazovanje više ne zadovoljava potrebe privrede, tako da će se sve više okretati neformalnom i informalnom obrazovanju.

Učenje će postati kontinuirani proces koje traje celog života, tzv. celoživotno učenje, a znati - kako i znati - šta moraju biti dopunjeni sa znati - gde, odnosno gde naći potrebna znanja.

Ove brze promene nametnule su preispitivanje načina na koji se učilo i na koji učimo i podučavamo, jer je postalo jasno da tradicionalno organizovana nastava nije dovoljna za postizanje kvalitetnog obrazovanja.

Od obrazovnih sistema i nastavnika očekuje se drugačiji pristup prilagođen uslovima informatičkog društva. Nastavnik ne može više da bude isključivo predavač, već on treba da podstiče i usmerava učenje u čijem centru je učenik da koristi informaciono-komunikacionu tehnologiju koja je od velikog kulturološkog značaja za mlade ljude i da pomoću nje dodatno motiviše i angažuje svoje učenike.

Informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovanju nisu i ne mogu biti same sebi cilj, već sredstvo za razvijanje veština i znanja kod učenika. Za svakog nastavnika od izuzetne važnosti je da ume da integriše informaciono-komunikacione tehnologije u pedagogiju i da je koristi za promociju učenja u čijem središtu je učenik.

Iz ovoga proizilazi da moderna škola mora biti opremljena najsavremenijom informaciono-komunikacionom tehnologijom, da moderan nastavnik mora biti dobro obučen da koristi tu tehnologiju, ali i da razume kako da to informatičko znanje kvalitetno integriše u jedan uspešan pedagoško, didaktičko, metodički pristup učenju i podrazumeva modernog učenika koji je zainteresovan za jedan kreativan pristup učenju, istraživanju u procesu učenja. Samo tako naša škola može odgovoriti potrebama modernog informatičkog društva i biti snažan pokretač naše ekonomije i privrede u celini.

Zato ovaj projekat „Povezana škola“ koji, rekoh, vredi 65 miliona evra i podrazumeva obezbeđivanje 48.000 laptopova, uvođenje bežične mreće u 1.900 škola, 50.000 računara za zamenu stare računarske opreme u školama, čija je prosečna starost od sedam do deset godina. Takođe, podrazumeva i obuku 250 trenera i 50.000 nastavnika širom Srbije za korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija i za integraciju tih novostečenih informatičkih znanja u nove pedagoško-metodičke oblike rada, odnosno stvaranje modernih škola.

Iz takvih škola i jedino iz takvih škola izaći će stručnjaci, mladi stručnjaci koji će biti sposobni da odgovore svim izazovima današnjice, koji će biti sposobni za stalno stručno usavršavanje i doživotno učenje. Takve škole će biti snažan zamajac ekonomiji naše države i društva u celini. Sve su to razlozi zbog kojih ovaj projekat „Povezana škola“ mi iz JS podržavamo i glasaćemo u danu za glasanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u raspravi mogli često čuti pojmove kao što su digitalna imovina, kao što je kriptovaluta, bitkoin, token, itd. Sutra ćemo pričati o jednom lepom i veoma korisnom projektu „Povezana škola“ gde ćemo čuti pojmove kao što su digitalna učionica, digitalna škola, bežična lokalna mreža, itd.

Sve ove rasprave govore o tome da su svet, pa i Srbija, s početka 21. veka definitivno prešli iz industrijske ere u informatičku eru, odnosno iz industrijskog društva u informatičko društvo.

Naime, svi smo svesni da danas govorimo o modernim zakonima kojima ćemo regulisati mnoge nove procese i pojave koji su vezani za eru koju živimo, odnosno za informatičko društvo.

Takođe, svi smo svesni toga da postoji tržište digitalnom imovinom, tržište kriptovalutama. Ono što bi bio zadatak države, a posebno vašeg Ministarstva, uvaženi ministre, jeste da narodu, odnosno građanima Srbije, na jedan jednostavan i razumljiv način objasnite šta su to kriptovalute, šta je to digitalna svojina.

Maločas je u svom izlaganju, moj kolega iz moje poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, Nenad Filipović, kao informatičar probao da nam kaže šta su kriptovalute, međutim, i sam sebe ne smatram formatički neukim, naprotiv, ali mislim da građanima nije jasno šta su to kriptovalute. Zato bi možda vaše Ministarstvo moglo da pokrene kampanju i objasni građanima Srbije o čemu se radi iz prostog razloga što svi građani znaju kada je u pitanju klasična valuta, da ona počiva na pokriću, zlatnim rezervama, u deviznim rezervama, da počiva na snazi centralne banke, na privrednom razvoju države.

Takođe, svi građani znaju, da ako se klasična valuta štampa bez pokrića ide inflacija, ide pad vrednosti klasičnih valuta, a jednostavno šta se dešava sa kriptovalutoma. Iz tog razloga negde predlažem da pokrenete tu neku kampanju i objasnite ljudima, iz prostog razloga što znam puno ljudi koji su uložili dosta novca u tzv. mašine za kopanje kriptovaluta i slične stvari, ušli su u neki posao gde su, manje više, svi, i oni koji su zaradili i oni koji su propali tokom posla, ima i jednih i drugih koje poznajem, su negde tumarali u magli i iz prostog razloga sve to je po prilično velika nedoumica u javnosti.

Iz tog razloga, a iz razloga što je to tržište kriptovalutom jedno od najbrže rastućih tržišta danas. I sami ste rekli da se negde trguje oko 750 milijardi dolara godišnje bitkoinom, da će ta berza porasti vrlo na 1.700 milijardi, pažljivo sam vas slušao.

Ono što sam pročitao jeste da je u celom tom obimu trgovine 46% trgovine i transakcija bitkoinima u sivoj ili nelegalnoj zoni. Zato je dobro što danas donosimo, odnosno radimo izmene i dopune Zakona o pranju novca i finansiranju terorizma iz prostog razloga što ćemo na taj način ne samo usklađivati taj zakon sa zakonom o kome smo na početku pričali, sa Zakonom o digitalnoj imovini, već taj zakon obuhvata i preporuke FATF-a međunarodne organizacije koja se bavi pranjem novca i finansiranjem terorizma.

S obzirom, da sam maločas rekao da je veliki broj transakcija u toj sivoj ili ilegalnoj zoni, ovaj zakon je važan iz prostog razloga što ceo svet danas ima problem sa terorizmom, ima ga i Srbija.

Mi znamo, već je jasno kako su se finansirale, nekada UČK i ANA, da su to bile neke non-profit organizacije gde se sakupljao novac iz inostranstva, bilo je tu i političkih partija koje su ih finansirale, ali bilo je i nelegalnih poslova kao što su trgovina oružjem, drogom itd.

Danas, juče smo mogli da pročitamo vest u novinama da je u Nemačkoj nađen sajt, doduše na dark vebu, ne na običnim pretraživačima, gde je potpuno normalno i transparentno prodavao drogu za bitkoine.

Da bismo kao država mogli da vidimo te transakcije i da bismo mogli da sprečimo te nelegalne radnje od trgovine narkoticima, oružjima itd. do finansiranja terorizma, što je jako važno, mi danas pričamo o ovim zakonima i smatram da su ovi zakoni jako važni. Iz tog razloga poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati i za ova dva zakona, ali i za čitav set zakona o kojima danas raspravljamo.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje Ministarstvu pravde i resornoj ministarki Maji Popović.

Naime, grad Jagodina i firma „Nort karton“ d.o.o. Beograd su dana 28. marta 2013. godine zaključili ugovor o davanju u zakup 11 hektara, 72 ara i tri metra kvadratna zemljišta u industrijskoj zoni bez naknade. Obaveza „Nort kartona“ ovim ugovorom bila je da izgradi industrijski objekat za dve godine i da zaposli 150 radnika. „Nort karton“ objekat nije završio u ugovorenom roku i grad Jagodina je uputila više od 10 dopisa „Nort kartonu“ između 2015. i 2017. godine, a sa zahtevom za završetak objekta i zapošljavanje radnika.

Sve ovo o čemu pričam i ugovore i dopise mogu i lično da dostavim nadležnom Ministarstvu pravde, računajući i ugovor i sve dopise između 2015. i 2017. godine.

Zbog neispunjavanja ugovornih obaveza „Nort kartona“, grad Jagodina je dana 3. novembra 2017. godine podneo tužbu Privrednom sudu u Beogradu radi raskida ugovora o zakupu. „Nort karton“ je dana 30. januara 2018. godine podneo protivtužbu za isplatu iznosa preciziranog nakon veštačenja na 291.324.170,65 dinara i 888.781 evro, a po osnovu uloženog u započeti objekat.

Ističem činjenicu da je zemljište „Nort kartonu“ dato bez naknade, pa raskidom ugovora nema šta da mu se vraća. U ovom slučaju jedino grad Jagodina trpi štetu zbog činjenice da je predmetna lokacija zauzeta započetim, a nezavršenim objektom.

Takođe, ističem da je objekat građen isključivo za potrebe „Nort kartona“ i sva ulaganja koja je imao „Nort karton“ bila su isključivo za sopstvene potrebe, a ne za potrebe grada Jagodine. Građevinska dozvola je u međuvremenu prestala da važi, objekat je sada bespravan, ne upisan u katastru nepokretnosti i kao takav je predviđen za rušenje. Uz to zbog dugova „Nort kartona“ prema izvođačima radova, rešenjem kojim se usvaja privremena mera i „Nort kartonu“ zabranjuje da otuđi ili optereti nepokretnost u izgradnji, objekat je predmet javne prodaje kod javnog izvršitelja. U prilogu mogu dostaviti zaključak javnog izvršitelja od 16. juna 2020. godine.

Obzirom da grad Jagodina ima ovakvu situaciju u praksi, moram da vam postavim poslaničko pitanje radi razjašnjenja iste, a koje je od interesa za sve građane Jagodine, odnosno postavljam pitanje za sledeću pravnu stvar. Naime, da li u slučaju kada investitor kome je ustupljeno zemljište bez naknade za potrebe izgradnje fabrike po ugovoru zaključenom sa opštinom, odnosno gradom, a radi zapošljavanja određenog broja radnika, te ukoliko isti, odnosno investitor ne ispoštuje ugovorne odredbe i ne izgradi planiranu investiciju u ugovorenom roku, odnosno odustane od iste, opština, odnosno grad ima pravo da raskine ugovor bez naknade štete? Da li je opština, odnosno grad, nakon raskinutog ugovora i poništene građevinske dozvole zbog neispunjene obaveze investitora, odnosno odustanka od izgradnje obavezan da investitoru isplati naknadu za deo objekta koji je investitor izgradio na predmetnoj parceli koja mu je bila ustupljena?

Molim pravno tumačenje i stav Ministarstva o ovom pitanju, a sva potrebna dokumenta, ukoliko su potrebna, mogu lično dostaviti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici agencija, Fiskalnog saveta i komisija, dame i gospodo narodni poslanici, danas ovde razgovaramo o setu izveštaja o radu, što Agencije za sprečavanje korupcije, što Fiskalnog saveta, što Agencije za hartije od vrednosti i Agencije za zaštitu prava u postupku javnih nabavki.

Sve ove organizacije i njima slične se bave delatnostima koje im je država poverila, delatnostima koje su od izuzetne važnosti i značaja za sve građane Republike Srbije.

Zato mi iz JS smatramo da je postojanje i rad ovih organizacija, institucija, nezavisnih tela, jako važan iz razloga što predstavljaju neku vrstu kontrole, neku vrstu monitoringa i neku vrstu regulatora pojedinih oblasti iz sfera društvenog života. Takođe smatramo da njihov rad pobuđuje veliku pažnju javnosti i svih građana Republike Srbije.

Ovakve organizacije i agencije, u svetu čak nazivaju i četvrtom granom vlasti, pored zakonodavne, izvršne i sudske. Jedna od zajedničkih odrednica svih ovih tela jeste njihova nezavisnost od preostale tri grane vlasti, ali tu nezavisnost naravno treba shvatiti uslovno, jer da postoji potpuna nezavisnost, ne bismo danas razgovarali ovde u ovom domu i ne bismo usvajali izveštaj o radu i planove rada, što ćemo uraditi tokom sutrašnjeg dana.

Ja danas se neću puno baviti samim izveštajem, npr. Agencije za sprečavanje korupcije, jer su o tome pričale dosta prethodno moje kolege. Sama agencija je od 1. septembra dobila ne samo nov naziv, već i nov alat u ruke i javnost sa pravom očekuje rezultate rada.

Ne sumnjam da ti rezultati postoje, ali kao čovek koji se između ostalog bavi i odnosima sa javnošću imam jednu krajnje dobronamernu i konstruktivnu primedbu. Naime, svi se ovde slažemo da je korupcija pojava koja nagriza, izjeda osnovni supstrat svakog društva i države, da je korupcija pojava koja odvraća strane investitore, da je korupcija pojava koja stvara nepoverenje u institucije, da je korupcija pojava koja uništava na kraju krajeva, ekonomiju naše države. Iz tog razloga, mi iz JS smatramo da je borba protiv korupcije, pored borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, pored borbe za ekonomsko snaženje naše države, otvaranje novih radnih mesta, borba protiv korupcije jeste jedna od najvažnijih politika ove vlasti.

Još je sredinom prošlog veka čuveni nemački ministar finansija Franc Ecel rekao – država nije krava koja se hrani na nebu, a muze na zemlji. Korupcija je tema koja pobuđuje veliku pažnju javnosti, javnost je za nju veoma zainteresovana i, naravno, svi građani Srbije.

Otuda je jako važno da Agencija za sprečavanje korupcije pravovremeno, kvalitetno, objektivno i sadržajno obaveštava javnost i građane o svom radu. Vi ste maločas pomenuli sajt i upravo je to jedna od mojih primedbi.

Naime, pripremajući se za ovaj sastanak, prvo što sam uradio, naravno, posetio sam vaš sajt, sajt Agencije za sprečavanje korupcije, i pretražujući ga video prvo da nije završen, da ima puno stranica koje su u izradi. Takođe, nedovoljno je informativan. Jednostavno, Agencija kao da se usredsredila na svoj neposredni rad, a zapostavila je promociju svog rada.

Međutim, i vi i ja znamo…

Evo, završavam brzo.
Međutim, i vi i ja znamo da je promocija rada gotovo jednako važna kao i sam rad, tako da bi Agencija trebalo da posveti više pažnje u tom smislu.
Takvu vrstu primedbi, recimo, nemam za sajtove Agencije za hartije od vrednosti, a pogotovo nemam za sajt Agencije za zaštitu prava u postupku javnih nabavki, iz prostog razloga što su jako informativni, jako sadržajni, sa puno linkova, kvalitetnim izborom informacija i ka relevantnim institucijama.
Jedinstvena Srbija će glasati za. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je predsednik Dragan Marković Palma na početku ovog zasedanja danas rekao, poslanička grupa JS će podržati ovaj set zakona o priznavanju, o odobravanju, ratifikovanju, kako god hoćete, sporazuma sa relevantnim finansijskim institucijama iz više razloga.

Prvo, ovi sporazumi se tiču konkretnog zdravlja građana Srbije i pomoći će u borbi sa epidemijom Kovida-19. Drugi razlog je taj što ovaj set zakona se tiče mnogih lokalnih samouprava i konkretnih koristi za građane Srbije i tiče se poboljšanja infrastrukture lokalnih samouprava u sferama vodosnabdevanja, prerade otpadnih voda, sfere poboljšanja daljinskog grejanja i sve to zadržavajući dobar kreditni rejting Republike Srbije, za koji znamo da je agencija „Mudis“ 2. septembra 2020. godine zadržala na nivou BA3. Takođe, rejting agencija „Fič“ je, isto u septembru, dala rejting ocenu Republici Srbiji BB+. Obe agencije, naravno, predviđaju stabilan rejting Srbije sa tendencijom, ukoliko se ova ekonomska kriza prouzrokovana pandemijom Kovida-19 završi, poboljšanja kreditnog rejtinga.

To je važno i važno je da je i stanje javnog duga i javnih finansija u Srbiji dobro, jer po mesečnom izveštaju Uprave za javni dug u septembru mesecu Srbija je imala 57,6% BDP učešće u javnom dugu. Sve to govori da te stabilne finansije predstavljaju dobru osnovu da se nastavi, s jedne strane, borba sa korona virusom i dobro upravljanje kriznom situacijom izazvanom pandemijom korona virusa, a s druge strane da se nastavi izgradnja infrastrukture u lokalnim samoupravama i da se na taj način poboljša kvalitet života ljudi u Srbiji.

Rekao bih da je Republika Srbija dobro upravljala kriznom situacijom, kada je u pitanju pandemija korona virusa, ali da ta borba i to upravljanje kriznom situacijom, želeći s jedne strane da sačuvaju zdravlje stanovništva i živote stanovnika, a s druge strane da se zadrži i ta ekonomska i privredna aktivnost Srbije, ta borba protiv korone jednostavno košta. Otuda ova dva ugovora sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj i sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. Bitno će pomoći toj borbi, jer vidimo da smo juče imali više od 21.000 testiranih.

Jako je važno da se regionalne laboratorije u Srbiji osposobe i na taj način pomognu da i zdravstveni sistem, ali i sami građani koji se testiraju, dobiju brzu, kvalitetnu i validnu informaciju o tome da li su zaraženi korona virusom ili ne ili su to drugi neki simptomi.

Što se tiče ovog sporazuma sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, vezano za vodosnabdevanje i za prečišćavanje otpadnih voda, smatram da će 60 lokalnih samouprava imate veliki benefit od toga. Ne samo da smatram, već i znam, jer Jagodina, iz koje dolazim, je taj posao završila pre dve godine. Naime, napravili smo kompletnu rekonstrukciju izvorišta, povećali kapacitete, zamenili smo mašinsko–pumpne stanice, zamenili smo 12 kilometara cementno–azbestnih cevovoda i Jagodina je na taj način obezbedila trajno snabdevanje veoma kvalitetnom pijaćom vodom stanovnike svog grada. To je jedan benefit koji zaslužuju i treba da imaju sve opštine. Iz tog razloga ovaj sporazum je jako, jako dobar.

Ono što sam hteo da kažem jeste i da, što se tiče ovih sporazuma o energetskoj efikasnosti, da oni neće samo poboljšati kvalitet grejanja stanovnika, neće dati samo uštede budžetu Republike Srbije i pojedinih lokalnih samouprava, već će, pre svega, poboljšati i ekološku situaciju i smanjiti zagađivanja iz postojećih toplana i na taj način, takođe, poboljšati kvalitet života stanovnika Srbije.

Iz svih tih razloga poslanička grupa JS će u danu za glasanje dati podršku ovom setu zakona. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi kandidati za članove buduće Vlade Republike Srbije, večeras, danas, biramo 16. po redu Vladu Republike Srbije u modernoj eri višestranačja, ako računamo one izbore iz 1991. godine i Vlade Dragutina Zelenovića ili 142. Vladu, ako brojimo od prve Vlade Avrama Petronijevića iz 1839. godine, odnosno Kneževine Srbije.

Zašto pričam i zašto sam počeo sa ovim podacima? Ovih dana na raznim portalima i medijima možemo videti pojedince ili čitati pojedince koji, želeći da omalovaže, diskredituju Vladu koja još nije izabrana, koji žele da omalovaže i minimiziraju bilo kakav budući rezultat Vlade koju danas biramo, Vladu koja još nije izabrana nazivaju vladom oročenog mandata, govore o tome da vlada ima kratak period i da ne može puno toga da uradi i da postigne značajne rezultate.

Međutim, ja moram da vam kažem da u istoriji Srbije jednostavno jako često i jako puno su birane i smenjivane vlade. Samo u periodu od 1918. do 1929. godine birano je čak 26 vlada, počev od tzv. 12. Vlade Nikole Pašića, pa sve do prve Vlade Petra Živkovića 1929. godine.

Naime, država Srbija je uvek bila izložena brojnim izazovima, kako iznutra, tako i spolja. Kako bi odgovorila tim izazovima, kako bi na najbolji, najoptimalniji način rešila probleme sa kojima se suočava Srbija je često, između ostalog, i menjala, rekonstruisala svoje vlade.

Inače, danas u 21. veku, kada su promene u svetu, Evropi, okruženju jako brze, kada su periodi između ekonomskih kriza i perioda ekonomskog prosperiteta jako kratki i jako se brzo smenjuju, danas u doba kada vlada pandemija Korona virusa i naravno ekonomska kriza koja prati tu pandemiju Korona virusa, svet, pa i Srbija koja svakako nije izolovana od svega imaju i te kako potrebu da se menjaju. Otuda danas biramo vladu koja treba da odgovori potrebama današnjice, izazovima današnjice i koja treba da omogući dobro funkcionisanje svih sfera društva u uslovima pandemije i ekonomske krize koja pogađa čitav svet i koja treba vladu koja treba vladu da zaštiti pre svega zdravlje nacije.

Ali, svet i Srbija danas i svet i Srbija 2022. godine neće biti isti. Svet se, kao što rekoh, jako brzo menja. Mi ne znamo da li će i kada biti završena pandemija Korona virusa. Ne mogu se precizno i tačno predvideti ni posledice ekonomske krize koja sledi i prati pandemiju. Ne znamo kakvi i koliki će biti pritisci, spoljnopolitički pritisci na našu državu. Sve to je razlog i upravo u tom smislu ja shvatam najavu predsednika Republike Srbije da ćemo 2022. godine imati nove parlamentarne izbore i novu Vladu koja će imati zadatak da odgovori nekom novom, drugačijem i nadamo se boljem vremenu.

Međutim, vlada koju danas biramo mora odgovoriti brojnim izazovima, kako sačuvati ekonomiju Srbije u uslovima pandemije i kako zadržati lidersku poziciju u regionu kada su u pitanju direktne strane investicije. Ova Vlada mora sačuvati političku i vojnu neutralnost u vreme kada smo svedoci veoma velikih turbulencija u svetu. Ova Vlada mora da očuva mir i stabilnost, ne samo u državi Srbiji, već i u regionu i da bude lider i stub očuvanja tog mira i stabilnosti u regionu.

Ova Vlada mora da očuva teritorijalni integritet i suverenitet naše države, a da pritom ostane na proklamovanom putu ka članstvu u EU. Ova Vlada mora da nastavi da gradi dobru spoljnu političku poziciju i da gradi dobre prijateljske odnose kako sa SAD i EU, tako i sa tradicionalnim prijateljima Rusijom i Kinom.

Naravno, ova Vlada treba da razvija i dobre dobrosusedske odnose. Ova Vlada treba da nastavi borbu sa kriminalom i korupcijom i da nastavi jačanje svih institucija sistema, mora da osnaži borbu protiv bele kuge, pospeši rađanje, sačuva zdravlje nacije. Ova Vlada mora da pokrene unutar preko potreban unutrašnji dijalog u društvu. Ova Vlada mora da nastavi sa revitalizacijom sela. Slažem se sa tvrdnjom u ekspozeu da svako selo treba da ima širokopojasni interes, ali svako selo mora da ima i zdravu pijaću vodi, kvalitetnu struju, gas, nasipane atarske puteve, mora da ima sportske terene, domove kulture, mora da ima penzionerske klubove kako bismo izjednačili kvalitet života kako u gradu, tako i na selu.

Slažem se i sa tvrdnjom da Srbija mora da ide u korak sa svetom i da Srbija mora da razvija veštačku inteligenciju, to je preko potrebno, ali Srbija mora da nastavi da čuva i da se trudi da očuva i našu prirodnu inteligenciju i znanje, odnosno naše mlade, da spreči odlazak u svet, odliv mozgova kako bismo te mlade, talentovane ljude sačuvali u našoj zemlji i kako bi od njih stvorili dobre građane Srbije.

Što se tiče obrazovanja, naše obrazovanje i naš obrazovni sistem je dobar. O tome svedoči činjenica da su mladi, školovani ljudi rado viđeni u najrazvijenijim državama sveta. Naš obrazovni sistem je nedavno pokazao da se lako i brzo adaptira i na iznenadne i nepovoljne i neprijatne situacije, ali prostora za popravljanje obrazovnog sistema i te kako ima.

Naime, naš obrazovni sistem moramo postaviti tako da odgovori potrebama ne današnjice, već nekog budućeg vremena. Zašto? Zato što oni koje danas školujemo iz obrazovnog sistema kao finalni proizvod izlaze tek za nekoliko godina, tako da naš obrazovni sistem mora ići ispred svog vremena.

Kažu – koja je razlika između škole i života? Školovan prvo da lekciju, pa vam onda da test, da vidi da li ste naučili. Život vam prvo da test iz koga naučite lekciju. Naš obrazovni sistem mora da bude usklađen sa potrebama života današnjice. Naš obrazovni sistem i stečeno znanje u njemu mora biti primenljivo. Zato mi je drago što je u ekspozeu obrazovanje stavljeno kao jedan od prioriteta.

Na prethodnim parlamentarnim izborima narod je pokazao da želi politički kontinuitet, dao je ogromno poverenje strankama koje su i u prethodnom periodu činile vlast, pa je ova vlast, odnosno ova Vlada koju večeras biramo zaista i Vlada političkog kontinuiteta, ali i Vlada sa puno novih personalnih rešenja, samim tim i sa novom energijom, koja će dati jedan dodatni impuls daljem snažnom ekonomskom razvoju naše države i društva.

Otuda poslanička grupa JS će podržati, kao što je i u prethodnom izlaganju rekao naš predsednik Dragan Marković Palma, predlog predsednika Republike za izbor i za kandidate za Vladu Republike Srbije i u daljem radu će dati svoj doprinos kroz skupštinsko delovanje, kako bismo svi zajedno odgovorili izazovima današnjice.

Budućoj Vladi želim puno uspeha u radu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku, kao što i red nalaže, da svima vama čestitam na dobijenim mandatima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Siguran sam da ćemo u narednom periodu donositi dobre zakone i dobre odluke, imati efikasne i konstruktivne diskusije i kao što rekoh ti dobri zakoni, dobre odluke će omogućiti nastavak uspešne borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, omogućiće uspešan nastavak ekonomskog razvoja naše zemlje, omogućiće uspešnu borbu protiv epidemije Kovida-19, ali na način na koji nećemo dozvoliti da stane život, već na način koji će sa jedne strane obezbediti sigurnost i zdravlje građana, a sa druge strane obezbediti i da život, u uslovima pandemije, teče na što normalniji način.

Kao što je, maločas predsednik JS, Dragan Marković Palma, rekao poslanička grupa JS, sa zadovoljstvom se podržati izbor, gospodina Ivice Dačića, za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ne samo iz razloga što je, Ivica Dačić naš koalicioni partner već 12 godina, ne smo zato što je Ivica Dačić, uspešno radio na istaknutim mestima u državi Srbiji, bio je uspešan i premijer i ministar unutrašnjih i ministar spoljnih poslova. Ne samo zato što je, Ivica Dačić jedan mudar, iskusan političar, već i zato što je Ivica Dačić jedan dobar čovek i tolerantan čovek. Mislim da sve to, gospodina Ivicu Dačića kandiduje da bude dobar predsednik Narodne skupštine i dobar izbor za predsednika Narodne skupštine i dobar za Srbiju.

Mislim da se tom činjenicom rukovodio i predsednik države i predsednik stranke koja ima najviše narodnih poslanika u ovom parlamentu kada je kandidovao Ivicu Dačića za ovu visoku državnu funkciju. Naime, ovde se vodila diskusija i u javnosti da postoje funkcije koje su niže i više. Jednostavno svi znamo u političkoj teoriji da svaku državu čine tri osnovna stuba vlasti, a to su zakonodavni, izvršni i sudski i da su svi podjednako važni. Mislimo da će izborom Ivice Dačića za ovaj parlament ali i izborom narodnih poslanika, narod je poslao jasnu poruku na prethodnih parlamentarnim izborima kojim pravcem želi da naša država ide. Da ćemo imati jako stabilan taj zakonodavni stub vlasti i da je stabilnost naše države jako bitna i da sve odluke koje donosimo i koje ćemo donositi ići će u tom pravcu.

U nekim medijima pojedinci želeći da diskredituju Ivicu Dačića u stvari su omalovažavali poziciju ovog visokog doma, omalovažavali parlament, omalovažavali Ustav Republike Srbije i omalovažavali Republiku Srbiju, jer na taj način kritikujući i omalovažavajući bitne institucije u našoj državi, oni pokazuju samo jednu stvar, a to je da su im lične ambicije bitnije od bilo koje institucije države i od same države.

Jedinstvena Srbija u svom političkom delovanju uvek se jasno zalagala za političku ekonomsku i sveukupnu društvenu stabilnost u društvu. Mislimo da će i izbor Ivice Dačića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije biti korak u pravcu te stabilnosti sveukupne. Ovom prilikom želim prosto Ivici Dačiću da poželim uspešan rad u budućnosti i svima nama u ovom parlamentu i da nastavimo da radimo na dobrobit Srbije i građana Srbije. Hvala vam.