Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sasvim ću kratko o ovoj temi, REM, kao nezavisno regulatorno telo, definisano je Zakonom o elektronskim medijima i njegove nadležnosti su jasno navedene u članu 2. Zakona o elektronskim medijima.

Mi danas, kao Narodna skupština treba da izaberemo jednog, od dva predložena kandidata. Mislim da su oba kandidata dobra i da zadovoljavaju profesionalno i etički tražene neke kriterijume i koga god da izaberemo ne bismo napravili grešku.

Ono što bih hteo da kažem, jeste da JS snažno podržava institucionalno regulisanje medijske slike u Srbiji. Zašto to kažem?

Jednostavno bih povezao to sa pregovorima, odnosno razgovorima sa opozicijom, uz posredstvo evropskih parlamentaraca, koje se pre desetak dana dogodilo u Beogradu, u Palati federacije, gde smo mogli čuti predloge pojedinih opozicionih predstavnika, da se stvaraju neka, da tako kažem, para-tela ili tela koja su neformalna, van sistemska tela koja bi radila isti posao koji radi i REM.

Mi, kao JS, smo i tada na tom sastanku i razgovoru sa predstavnicima opozicije i evropskim parlamentarcima, to jasno izneli svoj stav, da mi ne podržavamo bilo kakvo rešenje vezano za medijsku situaciju u Srbiji, koje ne bi bilo u okviru zakonskih rešenja, važećih zakonskih rešenja Republike Srbije i ne podržavamo nikakve van institucionalne i ne sistemske odluke i rešenja, tipa, da se pravi neka urednička supervizija na javnim servisima ili bilo šta slično.

Mislimo da su to jednostavno, loša rešenja.

Drugo, bilo je tamo i predloga da se pravi dogovor oko toga, ko će koliko imati članova REM-a. Dogovor se ne pravi, zna se jasno procedura kako se biraju članovi saveta REM-a i ta procedura je jasno propisana i nju moramo da poštujemo.

U tom smislu, JS i prosto tu ima potrebu još jednom da ponovim, snažno podržava institucionalni rad svih organa vezanih za medijsku sliku u Srbiji, bilo da se tu radi o REM-u, bilo da se radi o javnim servisima, ili bilo šta slično, svaki vid van institucionalnog kontrolisanja ili regulisanja medijske slike u Srbiji, mi smo jasno protiv toga. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavniče Ministarstva pravde, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici.

Danas razgovaramo o setu zakona i odluka iz oblasti pravosuđa, tačnije o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, o Zakonu o dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, kao i o Odluci o izboru Republičkog javnog tužioca i o izboru predsednika pojedinih sudova.

Naravno, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sva ova zakonska rešenja i ove predloge odluka.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama uvršćuje u naš pravosudni sistem obaveze preuzete iz preporuka GREKA, grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, kao i aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava. Ovom, kao i izmenom i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva propisuje se, između ostalog, i etički odbor kao stalno telo Visokog saveta sudstva.

Naime, u članu 15. Zakona o visokom savetu sudstva pored Komisije za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova i disciplinskog organa, kao novo stalno telo, konstituiše se i etički odbor. Ovim izmenama ovih zakona, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu sudstva povećava se, da tako kažem, stepen nezavisnosti

10/2 MJ/CG

sudijske funkcije, a samim tim se utvrđuje i nezavisnost sudske grane vlasti i time pravimo još jedan korak ka usklađivanju našeg pravosudnog sistema sa sistemima pravosuđa u EU.

Ova vladajuća većina se opredelila za evropski put i na tom putu istrajava uprkos problemima koji povremeno proizilaze iz činjenice da isplivavaju dvostruki standardi evropske politike, kada je u pitanju Srbija. Evropski put i evropski standardi su nešto čemu ova vladajuća većina stremi, naravno, uz očuvanje elementarnih državnih i nacionalnih interesa, naravno i uz očuvanje elementarnog dostojanstva države Srbije.

Ova vladajuća većina i njeni predstavnici ne vode dve politike, jednu za unutrašnje biračko telo i onu spoljnu, za međunarodnu zajednicu, kao što su to nekada činili neki prethodnici. Ova vlast ne vodi ni prozapadnu ni prorusku, ni prokinesku, već vodi jednu politiku, vodi prosrpsku politiku.

Imamo jasno postavljene ciljeve kako kada su u pitanju državni i nacionalni interesi, tako i jasne ciljeve u razvoju naše ekonomije i životnog standarda stanovništva. Ova vlast unapred kaže građanima kojim tempom će rasti životni standard i koji ciljevi su kojima stremimo u tom smislu. To ranije nikada nije bilo.

Srbija je danas politički stabilna, ekonomski sigurna, zdravstveno bezbedna i kao takav lider je u regionu po pitanju i stranih investicija i ekonomskom i svakom drugom pitanju. Izvršna vlast se ne meša u rad pravosudnih organa. Po tom pitanju sam siguran da smo dostigli evropske i svetske standarde.

Mi iz Jedinstvene Srbije, svakako poštujemo nezavisnost sudske grane vlasti, ne mešamo se ni na koji način ne vršimo pritisak na pravosudne organe, kao što to čine i pokušavaju medijski da manipulišu našim pravosuđem pojedine opozicione stranke. Imamo tu eklatantne primere manipulacije i zloupotrebe pravosudnih organa od strane pojedinih opozicionih političara iz stranaka.

Možda je najupečatljiviji primer nasilja u porodici koje je izvršio Dragan Đilas, nad svojom suprugom Ivom Đilas 2014. godine, a na koje nadležne institucije nisu reagovale iako postoji službena beleška, sačinjena u PU Vračar.

Ili možda možemo govoriti o medijskim manipulacijama sa pravosudnim organima Marinike Tepić, najplaćenije radnice Dragana Đilasa koja u medijima, umesto u pravosudnim organima i institucijama iznosi najgnusnije laži protiv najodgovornijih lica u državi, iznosi najgnusnije laži protiv predsednika naše stranke Dragana Markovića Palme, a da pri tom recimo, nije podnela nijednu tužbu u vezi tih laži, pa ni tužbu protiv Dragana Markovića Palme i time dala osnov tužilaštvu za postupanje.

Čitam danas u novinama da Mariniki Tepić smeta objavljivanje video materijala o zločinima Veljka Belivuka i njegove kriminalne grupe. Navodno smeta jer se time uništavaju dokazi. Naravno da se time ne uništavaju dokazi, naravno da ništa što nije izašlo u javnost nije izašlo, a da se prethodno sa time nije tužilaštvo složilo.

Vidite, smeta joj objavljivanje u javnosti nečega što je stvarno bilo, nečega što je dokazano, a ne smeta joj da prvo u javnost, a ne u pravosudnim organima i tužilaštvu pusti onu besramnu laž o Draganu Markoviću Palmi. Jer, njoj se jel te može, njoj ne treba tužilaštvo, njoj ne trebaju institucije, ona je sama i policija i tužilac i sudija.

Treba da prestane da naziva svedokom Branislava Radosavljevića, jer on to nije. On je kriminalac, on je lažov, on je stranački aktivista te stranke Dragana Đilasa i Marinike Tepić. To je čovek kome je Marinika obećala da nikada i nikako neće otkriti njegov identitet i tako ga zaštiti za izgovorene laži. Naravno, mi smo ga otkrili za 15 minuta i ustanovili o kome je reč.

Naravno da ona nije ni prijavila Dragana Markovića Palmu za te lažne optužbe. Nije to uradila, jer zna da bi bila tužena za lažno prijavljivanje, ali je ista uredno tražila od tužilaštva da postupa iako to isto tužilaštvo je ignorisala kao instituciju, već je krenula u medije sa svojim lažima.

Dragan Marković Palma je taj koji je otišao u tužilaštvo, poštujući tu instituciju i tražio da postupaju po lažnim navodima Marinike Tepić. Onda je putem medija vršila pritisak na tužilaštvo da se postupak izmesti iz tužilaštva u Jagodini u tužilaštvo u Kraljevo. Kada je medijski pritisak uspeo i sve premešteno u Kraljevo, tražila je da se slučaj premesti u Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beograd, koje nije nadležno za te stvari i pri tome je ispred tužilaštva u Kraljevu dala izjavu kako je u tom tužilaštvu dobila obećanje da će taj slučaj biti izmešten u Tužilaštvo za organizovani kriminal, što je bila takođe laž i nije ništa drugo nego još jedna politička manipulacija tužilaštvom, odnosno tim važnim i bitnim državnim organom.

Takvo ponašanje treba da osude svi, pa i evropske institucije, jer to nije ponašanje nekoga ko se zalaže za evropske vrednosti i ko stalno tim evropskim institucijama blati naše pravosudne organe.

Da podsetim da su ti isti Đilasi, Marinike i drugi mutanti koji su proizašli političkom mutacijom iz Demokratske stranke, dok su oni bili na vlasti, oni su pravosuđe tretirali kao svoj partijski organ i koji su preko advokata, setite se onog nesrećnog Ristića iz Niša, Petrovića iz Šapca itd, vedrili i oblačili srpskim pravosuđem. To danas znaju i tužioci i sudije i oni mogu da uporede njihovu poziciju tada, kada su na vlasti bili ti današnji politički mutanti DS i kakva im je pozicija danas.

Gde ćete bolji primer političke manipulacije pravosudnim organima, tužilaštvom, ili pokušaja političke manipulacije, možda je bolje reći, nego da izmisle navodno obijanje stana aktivistkinje te stranke Dragana Đilasa u Jagodini i Marinika odmah na svoje društvene mreže stavi - Zago, ženo, gde si, javi se, probudi se, reaguj, jer, jelte, Dragan Marković Palma vrši pritisak na svedoke. Klasična politička manipulacija državnim organima. Takve političke manipulacije ne donose ništa dobro ni pravosuđu, ni građanima, ni državi. To je razlika između njih i nas. Oni državne organe doživljavaju kao alat za političke manipulacije, dok mi državne organe poštujemo a državu temeljno i uporno gradimo i jačamo.

Jedinstvena Srbija će sve ove primere klasične političke manipulacije pravosudnim organima od strane ovih opozicionih političara obavestiti sve evropske institucije, jer oni moraju da znaju ko su ti ljudi i koliko su oni iskreni u svojoj evropskoj opredeljenosti a koliko im je stalo do vlasti, kako bi zaštitili svoj biznis i kapital.

Zato ćemo mi iz Jedinstvene Srbije danas podržati izbor Zagorke Dolovac. Naime, Zagorka Dolovac je 2010. godine, kada su ti Đilasi i ostali bili na vlasti, bila im je najbolja. Danas im je najgora. Nama iz Jedinstvene Srbije Zagorka Dolovac i tada i sada je bila dobra, jer mi se ne mešamo u njen rad. Niko iz JS je nikada nije pozvao, za razliku od onih koji bi i te kako da se mešaju u rad Državnog tužioca, kako bi izbegli slovo zakona, kao što je bio slučaj sa već čuvenom službenom beleškom. Tužilaštvo zanima one koji se tužilaštva boje, a mi koji nemamo praksu nelegalnih aktivnosti, nemamo potrebu da se bavimo tužilaštvom i pravosuđem.

Još jednom naglašavam, Jedinstvena Srbija će podržati, kako izmene i dopune Zakona o sudijama i Visokom savetu sudstva, tako i odluku o izboru Zagorke Dolovac za Republičkog javnog tužioca, ali i izbore predsednika sudova u Kragujevcu, Pančevu i Beogradu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o nizu sporazuma, što o Sporazumu za Ujedinjenim Kraljevstvom Velike Britanije i Severne Irske o saradnji, partnerstvu i trgovini, koji je bio neophodan jer je Velika Britanija izašla iz EU, pa i sporazumi Srbije sa EU samim tim prestaju da važe i kao sporazumi između Srbije i Velike Britanije. Ali, naravno, raspravljamo i o nizu sporazuma sa relevantnim finansijskim institucijama vezanim za finansijsku podršku, razvoju velikih infrastrukturnih projekata, poput Moravskog koridora, poput razvoja železničke infrastrukture i mnogih drugih infrastrukturnih sporazuma. Naravno, za sve ove sporazume u danu za glasanje poslanička grupa JS će glasati za, odnosno podržati ove sporazume.

Srbija danas više nego ikada gradi i razvija svoju infrastrukturu. Toga ne bi bilo da Srbija nije ekonomski stabilna i da javne finansije Srbije nisu pod kontrolom. Svedoci smo snažnog privrednog razvoja Srbije čak i u vreme pandemije korona virusa i tu ohrabruje i raduje podatak da je u drugom kvartalu ove godine zabeležen privredni rast od čak 15,2%, što je znatno više od projektovanih 10,6%, ako se ne varam. Kao što ste vi gospodine ministre rekli, to znači da će sa sigurnošću na kraju godine naša zemlja beležiti privredni rast koji će biti veći od 6%.

Takav snažni privredni rast ne bi postojao da nije bilo teških ekonomskih reformi koje su našu zemlju izvukle iz kandži bankrota u koje su nas stavili upravo oni koji danas kritikuju sve što se dešava u Srbiji i koji lažu i blate Srbiju u međunarodnim institucijama.

Ovakav privredni rast ne bi postojao da nije bilo i ovoliko direktnih stranih investicija. Naime, po podacima UN tada, Srbija je treća vodeća ekonomija u tranziciji po prilivu direktnih stranih investicija u 2020. godini u ukupnom iznosu od 3,44 milijarde. Čuli smo i podatak da je do sada samo za 2021. godinu taj iznos direktnih stranih investicija dostigao 1,5 milijardu i to je sve ukupno više nego sve zemlje u našem okruženju zajedno.

Ono što bih ovde istakao je da su i najveći industrijski giganti iz ekonomski najrazvijenije zemlje EU Nemačke upravo izabrali Srbiju kao najbolje mesto za investiranje. To smo mogli videti juče u Pazovi, gde je počela izgradnja fabrike „Tuv“, to smo mogli videti i pre manje od mesec dana u Jagodini gde je otvorena fabrika „Fišer“, koju su otvorili predsednik Vučić i Dragan Marković Palma. Ova prva remontuje i pravi motore za avio-industriju, ova druga koju sam pomenuo u Jagodini radi delove za automobile marke „mercedes“ i „BMV“. Znači, radi se o visokim tehnologijama.

Danas u nemačkim fabrikama u Srbiji radi oko 70.000 radnika. Da ekonomija Srbije nije dobra, da ekonomija Srbije nije snažna, da kurs nije stabilan, da Srbija nije država koja je politički stabilna, ekonomski sigurna, zdravstveno bezbedna, svakako da ni ove nemačke, a i sve ostale investicije ne bi u ovoj meri dolazile u Srbiju. To je najbolji argument u prilog tvrdnjama koje sam maločas izneo, da je Srbija danas uspešna i da je Srbija danas, bez lažne skromnosti, politički, ekonomski, vojni i svaki drugi lider u regionu. Naravno, Srbija je danas partner, a ne podanik, i Srbija je prepoznata danas kao ozbiljna i odgovorna država.

Naravno da to mnogima ne odgovara. Pojedinim silama ne odgovara jer Srbijom više ne mogu manipulisati, komšijama jer smo ih u svakom pogledu prestigli i postižemo bolje rezultate od njih, a ovim našim domaćim unutrašnjim dušebrižnicima jaka i snažna Srbija smeta jer oni u takvoj Srbiji nemaju šta da traže.

I dok nam je jasno da snažna Srbija ne odgovara onima koji bi da opravdaju svoje učešće u NATO bombardovanju Srbije, svedoci smo pritisaka od naših komšija, suseda, koji su se u zadnje vreme aktivno uključili u kampanju pritisaka na Srbiju, i dok je to nekako očekivajuće i očekivano od strane Hrvatske, bošnjačkih lidera u Bosni i Hercegovini, pomalo iznenađuje pritisak od strane onih koji su na vlast u svojoj zemlji došli na krilima autoriteta Srpske pravoslavne crkve, autoriteta blagopočivšeg mitropolita Amfilohija. Ti isti danas odbijaju da potpišu sporazum sa Srpskom pravoslavnom crkvom i donose rezolucije štetne po interese Srbije i građana Srbije. Njima ovom prilikom mogu samo da uputim mudre reči Petra Petrovića Njegoša da je svak rođen da po jednom umre, a da čast i bruka žive dovijeka.

Kada sam već kod Srpske pravoslavne crkve, samo bih kratko jednu malu digresiju. Hteo bih da obavestim i vas narodne poslanike, kao i javnost Srbije da će sutra u 8.45 časova u Hramu Svetog Jovana u Končarevu služiti se sveta arhijerejska liturgija. Svetu arhijerejsku liturgiju će služiti Njegova svetost patrijarh Porfirije i vladika šumadijski gospodin Jovan, te ovom prilikom sve vernike iz šumadijske eparhije da prisustvuju liturgiji.

No, da se vratim na pritiske kojima je izložena Srbija ovih dana.

Naime, pored pritisaka spolja, možemo svedočiti sve većim i sve bezočnijim lažima i kritikama dela opozicije koji ne birajući reči, ne birajući laži, blate Srbiju kako pred domaćom javnošću, tako i pred međunarodnim institucijama, i to upravo oni za vreme čije vlasti je Srbija bila pred bankrotom. Ti i takvi pričaju kako se danas Srbija prezadužuje, ti koji su Srbiju doveli na ivicu bankrota, koji su kredite uzimali da bi mogli da isplate plate, da održe tekuću likvidnost i uzimali kredite po sedam i više procenata kamate, ti i takvi kritikuju što mi uzimamo kredite isključivo i jedino za kapitalne infrastrukturne projekte. Optužuju nas za prezaduženost u trenutku kada je Srbija na nivou zaduženosti od 58% bruto domaćeg proizvoda, a da je, recimo, danas u ovom trenutku jedna Nemačka na 2,2 miliona evra ili 80% zaduženosti bruto domaćeg proizvoda, ili jedna Italija koja je na 180% ili Grčka koja je čak na 343% javnog duga.

Da li ekipa okupljena isključivo oko ličnih interesa i zaštite ličnih biznisa kritikuje danas Srbiju što je prosečna plata u Srbiji iznad 500 evra ili što će, kako smo mogli čuti, biti u januaru 2022. godine 612 evra ili možda da će minimalna plata ili minimalac čuveni do kraja godine biti veći od 300 evra, odnosno viši od 35.000 dinara?

Ili kritikuju možda povećanje penzija? Ili možda kritikuju to što će prosečna plata u Beogradu u januaru 2020. godine biti 770 evra? Ili kritikuju možda što nam je deficit u prvih pet meseci ove godine znatno manji od planiranog, odnosno da smo imali prihode u iznosu od 533,8 milijardi, rashode od 633,6 milijardi, odnosno da nam je deficit 99,8 milijardi, što je znatno manje od planiranih 120 milijardi dinara.

Naravno, da im smeta uspešna Srbija, jer u toj i takvoj uspešnoj Srbiji nemaju šta da traže. Mi ćemo se rukovoditi mudrim rečima - ako si uspešan imaćeš lažne prijatelje i prave neprijatelje ali budi uspešan uprkos tome.

Ono što se moglo jutros čuti na Kolegijumu Narodne skupštine, vidim da su u Agendu pregovora kroz posredovanje evropskih parlamentaraca, znate, 9. i 10. pregovori o izbornim uslovima, da su, ta ekipa je negde ubacila u agendu tih razgovora temu – politički narativ. Baš se radujem tome, jer ću pitati gospodu posrednike, evroparlamentarce, da li oni podržavaju politički narativ Dragana Đilasa? Da li oni podržavaju politički narativ Marinike Tepić, Vuka Jeremića i njima sličnih? Politički narativ linča, laži, vređanja najgore vrste. Politički narativ pretnje porodicama, rođacima političkih neistomišljenika. Politički narativ izgovaranja najodvratnijih laži upravo protiv onih koji ne misle kao oni.

Naš politički narativ, naravno, će biti ekonomija, biće životni standard, penzije, plate, investicije, fabrike, putevi, bolnice, briga o selu, o poljoprivrednicima. Naš narativ će biti Moravski koridor, brze pruge i druge strane investicije, a njima ostavljamo njihov krug pokvarenosti i njihovo blato i njihov politički narativ.

Kao što je predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma svojevremeno rekao – osnovni zadatak politike je briga za svakog građanina. Mi ćemo i nastaviti da vodimo računa i da vodimo brigu o svakom građaninu, a njima ostavljamo brigu za svoj ogromni kapital i brigu za svoj biznis.

Naravno, Jedinstvena Srbija će, kao što sam već rekao, poslanička grupa u Danu za glasanje podržati sve ove sporazume. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Mi danas ovde raspravljamo o zakonima o studentskom organizovanju i Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, u pojedinostima. Ono što ja, sa zadovoljstvom mogu da kažem jeste da su svi predloženi amandmani dobronamerni i u cilju popravljanja teksta postojećih zakona i da mi je drago da je na Odboru za obrazovanju usaglašen stav u vezi amandmana posvećenom članu 20. stav 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Mislim, da time i taj zakon dobija još više na pravičnosti, a svakako će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kako i u pojedinostima, tako i u celini.

Ja sam govoreći u načelu o zakonima i o Zakonu o visokom obrazovanju, pre svega, završio to izlaganje rečenicom – da je obrazovanje kao veslanje uzvodno, čim prestanete, počnete da se krećete unazad. Time bih i nastavio iz prostog razloga što smo svedoci da zadnjih 20 godina, da je naš obrazovni sistem u konstantnim reformama obrazovanja. Naravno, da te reforme obrazovanja na svim nivoima kako srednjem, osnovnom i visokom ne mogu se izvršiti preko noći, jer svaka reforma obrazovanja mora da traje najmanje onoliko koliko traje i odgovarajući obrazovni ciklus.

Ono što je bitno danas reći jeste da razvoj, civilizacijski razvoj, razvoj naučno-tehnološki razvoj u svetu se kreće toliko munjevitom brzinom, toliko se munjevitom brzinom menja svet da je potreba za reformama i da bi neki obrazovni sistem išao u korak sa tim promenama i tim napretkom, on mora stalno da se menja. Ne samo da prati taj napredak, već mora i da anticipira u kom pravcu se kreću te promene u narednih pet, deset i više godina, jer danas kada upišemo po jednog osnovca on završava svoje školovanje za najmanje 12 ili 16 i više godina. Mi moramo da znamo šta je to što će trebati našoj državi, našoj privredi i društvu od obrazovanja, od obrazovnih profila i tako dalje.

To naravno stavlja svaki obrazovni sistem u tzv. stanje permanentnih i konstantnih reformi. Jednostavno obrazovni sistem ne može više biti tako krut, mora biti fleksibilan. Klasični i kruti sistemi formalnog obrazovanja moraju se menjati i mora se ljudima ponuditi mnogo više programa dokvalifikacije, prekvalifikacije i specijalizacije kako bi naši građani imali priliku da se stalno obrazuju za one poslove koji se nude na tržištu rada.

Da se ne bi desilo ono što se dešavalo pre 20, 15 godina kada su oni koji danas na sva usta optužuju današnju vlast koji su zatvarali radna mesta, zatvarali fabrike i ostavljali ljude bez posla, a ti ljudi ostajući bez posla nisu imali rešenja za sebe da nađu neko novo zaposlenje i neko novo radno mesto. Naravno danas, za razliku od njih, mi otvaramo nova radna mesta. Stalno postoji potreba za radnom snagom i u tom smislu mi moramo da ponudimo kao obrazovni sistem jedan fleksibilniji sistem sa dosta programa dokvalifikacije, prekvalifikacije i specijalizacije.

Zašto ovo pričam? Ovo, naravno, ne važi samo za srednje stručno obrazovanje, već važi i za visoko obrazovanje. Prekjuče sam na televiziji, kada su najavljivali prijemne ispite, gost je bio sa Elektrotehničkog fakulteta i on je rekao jednu rečenicu koja je meni zaista zaparala uši - pošto je veliko interesovanje za Elektrotehnički fakultet, pošto se mnogo kandidata prijavilo, oni su pripremili poseban ispit kako bi što jaču trijažu napravili. Ja mislim da je to fundamentalno pogrešna postavka. Zašto?

Nije posao fakulteta da izabere, odnosno krajnje je vreme da fakultet izađe iz tog odela naučne institucije i da uđe konačno u odelo obrazovne institucije, jer nije posao fakulteta samo da izabere one najgenijalnije, najbolje i najsposobnije, koji će se baviti naukom i da pri tom, ako je najveće interesovanje na primer za IT smerove trenutno, da jedan ogroman broj zainteresovanih učenika budućih studenata jednostavno tom njihovom teškom trijažom, kako su oni rekli, da ih jednostavno odstrane i eliminišu taj veliki broj potencijalno dobrih IT stručnjaka, ne tih genijalaca koji će se baviti naukom, ali kvalitetnih, vrednih ljudi koji će želeti da se bave tom strukom, za čijim poslom postoji potreba na tržištu rada. Za takvom radnom snagom postoji potreba na tržištu rada, traže se IT stručnjaci.

Onda je, po meni, mnogo logičniji i bolji pristup da takvi fakulteti naprave dogovor sa državom da se i prošire kvote za takva radna mesta za koje tržište rada ima potrebu, gde postoji interesovanje učenika odnosno budućih studenata, nego da ih jednostavno odbacimo od tih smerova.

Inače, država Srbija poslednjih 12 godina stalno govori da je ulaganje u obrazovanje investicija i da nije trošak. U tom smislu možda ova preporuka fakultetima i njihovoj upisnoj politici može biti korisna.

Na kraju krajeva, ja bih tu jedan citat Brajana Trejsija rekao, koji kaže: "Ako želite da promenite ili poboljšate nešto u svom životu, morate da počnete tako što ćete menjati unutrašnje aspekte svoga uma". Pa, eto i preporuke tim fakultetima, da malo porazmisle o tome da konačno izađu iz tog odela naučne institucije u odelo obrazovne institucije. Treba i jedno i drugo, ali je pitanje mere. Možda treba o tome diskutovati. Što se tiče tih obrazovnih zakona i obrazovanja, ja bih toliko.

Međutim, kolege narodni poslanici su me podstakli da malo progovorim i o aktuelnoj situaciji. Naime, kolega Marković je rekao da se u društvu stvara atmosfera linča i nasilja. I naravno da ne samo u ovom domu i ne samo poslanici Jedinstvene Srbije, nego svi mi u poslednje vreme govorimo o nasilju kao modelu ponašanja pojedinih političkih opcija. Naravno da ukazujemo na to da institucije sistema često ne reaguju na dokazane i potvrđene slučajeve nasilja i da to možda jeste ponašanje institucija koje podstiče i podgrejava tu atmosferu linča i nasilja.

Naime, pričao sam ovde o jednom nasilniku, znate već o kome, stalno pričamo o njemu, da je vršio nasilje nad porodicom, da postoji o tome službena beleška, da se stalno govori u ovom skupštinskom sazivu o tome, a da institucije do dana današnjeg nisu reagovale. A upravo taj isti čovek, taj isti nasilnik je glavni režiser stvaranja te atmosfere linča i nasilja.

Srbiji je danas preko potrebna stabilnost, više nego ikada, jer je Srbija ovih dana izložena velikim pritiscima, a naročito po pitanju Kosova i Metohije. Toj politici stabilnosti moramo dati doprinos svi, pa i te famozne institucije koje smo ovde prozivali i mi narodni poslanici, gde su tokom plenuma i pitanja Vladi i sama premijerka i drugi visoki zvaničnici rekli da čekaju da se oglase te famozne institucije, itd, itd.

Mislim da i te famozne institucije moraju dati svoj doprinos neophodnoj i preko potrebnoj političkoj stabilnosti u državi Srbiji.

Negde, kada smo već kod tih ljudi i kod te priče, kolega narodni poslanik je malo čas rekao da ljudi koji su visoko obrazovani imaju manjak patriotizma. Ja mislim da, moram da odgovorim na to i da se osvrnem na to, patriotizam nije obrnuto proporcionalan stepenu obrazovanja, odnosno nema direktne veze sa obrazovanjem i stepenom obrazovanja, već pre svega patriotizam, dame i gospodo, ima veze sa čašću, sa obrazom i, pre svega, sa usvojenim i naučenim sistemom vrednosti, prihvaćenim sistemom vrednosti. Pitanje patriotizma zaista nema veze sa nekim stepenom obrazovanja.

Oni o kojima je gospodin Rističević, oni nemaju taj dovoljan stepen patriotizma, ne zato što su obrazovani, ne zato što puno toga znaju, već nemaju dovoljan stepen patriotizma jer njihov usvojen sistem vrednosti je pre svega novac i samo novac. Oni za Srbiju i za građane Srbije ne haju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Ružiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu o studentskom organizovanju i zakonu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, znači, o jednom potpuno novom zakonu i o izmenama i dopunama jednog važnog sistemskog zakona koji tretira jedan važan deo obrazovnog sistema Srbije.

Odmah na početku da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati oba ova zakonska predloga.

Kada govorimo o zakonu o studentskom organizovanju, možemo reći da istorija studentskog organizovanja ima tradiciju koliko i najstariji univerziteti i fakulteti na svetu, poput Bolonjskog, koji je osnovan 1088. godine ili Sorbone, koja je osnovana 1150. godine, ali negde ozbiljniji začeci studentskog organizovanja vezani su naravno upravo za te univerzitete, ali negde u XIII veku.

Što se tiče Srbije, začeci institucionalnog organizovanja studenata vezuju se za 1852. godinu i osnivanje Fonda za pomoć siromašnim studentima. Međutim, svi ti oblici studentskog organizovanja nisu bili institucionalno i zakonski uređeni sve do 2005. godine, kada je donet Zakon o visokom obrazovanju, koji je prepoznao oblike studentskog organizovanja poput studentskog parlamenta i studentskih konferencija.

Međutim, vremenom se pokazalo da je ostalo dosta nedorečenosti i jednostavno, ukazala se potreba za pravljenjem potpuno novog zakona koji danas imamo kao zakonski predlog ovde u Narodnoj skupštini i koji podržavamo. Rekoh, bilo je neophodno zakonski regulisati i taj oblik organizovanja ljudi, odnosno organizovanja studenata.

Istorija studentskog organizovanja je negde paralelna sa istorijom i studentskog aktivizma, koji je vrlo često vezan i za politički aktivizam tih studentskih organizacija, kao što je to bio, recimo, Revolucionarni studentski pokret koji je na Beogradskom univerzitetu osnovan dvadesetih godina 20. veka, a koji je bio naročito aktivan tridesetih godina 20. veka i koji je bio pod velikim uticajem tada Komunističke partije Jugoslavije ili, recimo, poput studentskih protesta 1968. godine, koji su bili deo jednog šireg masovnog, civilizacijskog, svetskog pokreta, ali tu su bili i studentski pokreti devedesetih godina, „Otpor“, sve do poslednjeg „Jedan od pet miliona“.

Zajedničko većini pomenutih studentskih političkih aktivnosti bilo je da su jako zloupotrebljavani od strane političkih partija i grupacija, a slobodno mogu reći, zloupotrebljavani i od pojedinaca.

Maločas je Dragan Marković Palma pomenuo jedan takav slučaj, a to je slučaj Dragana Đilasa, koji je kao vođa studentskog pokreta 1992. godine zloupotrebio taj studentski pokret zarad svojih ličnih interesa.

S obzirom da sam tada bio student četvrte godine fakulteta, bio sam, hajde da tako kažem, upoznat sa tim dešavanjima, svedok tog vremena i mogu odgovorno da kažem da je Dragan Đilas zloupotrebio taj politički protest zarad svog ličnog bogaćenja.

Naime, te 1992. godine, on i njegov kum Mlađan Đorđević, koji je živeo u domu „Mika Mitrović“ na Voždovcu, a pitam gde sada živi, koji su obojica bili u izlizanim, pocepanim farmericama, a gde su sada, oni su taj protest i studente iskoristili za lično bogaćenje i možda je to najbrutalniji primer ekonomskog i političkog uspona.

Naime, neposredno nakon završetka tih protesta, koji su, da vas podsetim, završili kako bi krenuo tzv. opozicioni vidovdanski sabor ispred Narodne skupštine, raspisani su izbori za predsednika, na kojima je bio i kandidat Milan Panić, koga je Dragan Đilas podržao i pozvao studentske aktiviste iz tadašnjeg protesta da podrže njegovu kampanju tako što će raditi kampanju u svojim lokalnim sredinama. E, ti studentski aktivisti su krajem te 1992. godine proneli vest da Dragan Đilas pravi žurku za prvi zarađeni milion.

Znači, govorim o čoveku koji je unovčio studentski protest i zaradio prvi milion maraka za manje od godinu dana, a da vas podsetim, govorim o vremenu kada je na kraju 1992. godine inflacija iznosila 19.855%, a Đilasov profit je iznosio višestruko više od tih 20.000%.

Ono što je bitno, jeste da govorimo o vremenu kada u studentskim menzama nije bilo ni hleba i kada su se studenti koje je tada zaveo Dragan Đilas snalazili za život na razne načine.

Najveći deo tih tadašnjih studenata danas su ljudi koji odgovorno i teško rade i zarađuju za svoj život, za razliku od Dragana Đilasa, koji ide od egzotične do egzotične destinacije, proverava kakvo je stanje na njegovim bankovnim računima i uživa u svom bogatstvu.

Osnovno je pitanje - zašto neko iznosi novac iz svoje zemlje ako je pošteno taj novac zaradio i ako je platio porez? Đilas, unovčivši studentski protest, uvideo je da trgovinom uticajem može se zaraditi veliki novac, pa je brzo preko DS gradio svoju političku karijeru, koju je vodio isključivo kao priliku za lično bogaćenje.

Dragan Đilas, čovek bez skrupula, koji je u branjenju svog ličnog poslovnog interesa spreman na sve, možda je najbolji primer činjenica da je otkupio dugove te iste DS, zahvaljujući kojoj je sve u životu stekao i danas je drži u ekonomskom i političkom ropstvu.

Đilasova bitka za vlast u stvari jeste bitka za povlašćeni položaj. Kako tretira DS danas, kao najveći poverilac, tako je tretirao dok je bio na vlasti i građane Srbije i njegov jedini politički cilj i želja jeste da dođe na vlast kako bi nastavio ono što je radio nekada i za šta su ga građani Srbije odbacili kao političara.

Ne bih više o zakonu o studentskom organizovanju, pričao bih o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Vi ste, gospodine Ružiću, maločas rekli da sam čitav život u obrazovanju, da sam 17 godina neko ko sprovodi obrazovnu politiku Ministarstva prosvete u Pomoravskom okrugu i svakako da sam svedok svih reformi obrazovnog sistema i to u svim njihovim delovima, i u osnovnom, srednjem i u visokom.

Za razliku od osnovnog i srednjeg obrazovanja, gde su reforme išle nekako u kontinuitetu i gde je rast kvaliteta tih delova obrazovnog sistema, znači, rast kvaliteta u osnovnom i srednjem obrazovanju negde bio kontinuiran i pratio je te obrazovne reforme, ne mogu da kažem da je isti slučaj bio i sa visokim obrazovanjem.

Naime, od kada je 2005. godine donet Zakon o visokom obrazovanju, jednostavno bili smo primorani da stalno menjamo taj zakon zbog niza nedorečenosti koje su dovele do situacije da u našim visokoškolskim ustanovama, ne svim, ali u delu visokoškolskih ustanova, rast kvaliteta, u tim ustanovama, nije išao paralelno sa rastom biznisa. Negde je na mnogim našim visokoškolskim ustanovama biznis rastao više i brže, nego što je rastao kvalitet obrazovanja i nastava na tim visokoškolskim ustanovama, što nije dobro i što nije društveno poželjno i što, naravno, svi mi želimo da se promeni.

Mislim da ovim izmenama i dopunama Zakona, a izdvojiću dve izmene koje su, po meni, ključne i suštinske. Prva je da se izmešta mogućnost da Nacionalni savet za visoko obrazovanje postupa u drugom stepenu po žalbi o akreditacionom postupku i da se taj neki institut prebacuje Nacionalnom savetu za akreditaciju. Mislim da je to dobro rešenje, jer se na taj način kompletan postupak akreditacije, odnosno ispunjavanja minimuma uslova, kvaliteta i standarda kvaliteta pojedinih visokoškolskih ustanova prebacuje na Akreditacionu komisiju. Mislim da je to dobro, jer je ranije to bilo razvodnjeno i dovodilo je do brojnih problema.

Druga stvar je to što se Nacionalni savet za visoko obrazovanje bira u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i to je dobro rešenje i predlog daje Vlada.

Sve ovo bih završio jednim citatom koji je rekao Lao Ce, a to je da je obrazovanje, kao veslanje, uzvodno, ako prestanete krećete se unazad. Zato čitavo društvo, gospodine ministre, čitava država, naše ministarstvo, obrazovne ustanove, ne smeju prestati da veslaju ni u ovo doba korone i obrazovni sistem mora da se stalno razvija i radi kako bismo stvorili dobre uslove za budućnost nekih budućih generacija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka gospođo Kisić Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, danas ovde raspravljamo o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, i to u onom delu gde ispravljamo, da tako kažem, jedan prazan prostor koji se stvorio usled neusklađenosti privrednih reformi i reformi penziono-invalidskog sistema i gde jedan deo populacije penzionera, da tako kažem, nije bio u mogućnosti da ostvari sva ona svoja prava koja su im pripadala. Ovde ovim izmenama i dopunama zakona pronalazimo način i rešenje da to sve ispravimo.

Naime, u Srbiji danas imamo negde oko 1.696.000 penzionera, što na ukupnu populaciju od 6.945.000 građana Republike Srbije iznosi negde oko 24,42% stanovništva. Odnosno, danas pričamo o populaciji penzionera, o delu naše populacije koji je tokom svog radnog veka i života dao nemerljiv doprinos izgradnji naše države i razvoju naše države, o delu populacije koji je svojim odgovornim odnosom prema državi, svojom posvećenošću dobrobiti Srbije dala ogroman doprinos ekonomskim reformama konsolidaciji javnih finansija naše zemlje i reformama koje su Srbiju, koja je bila, da vas podsetim, 2012. godine pod bankrotom, pretvorili u ekonomski stabilnu i prosperitetnu državu za jako kratko vreme.

Ući u proces tih ekonomskih reformi kojima su konsolidovane naše javne finansije nije svakako bila laka odluka. Samo ljudi koji su ekonomski prosvećeni, koji su posvećeni svojoj državi mogli su razumeti i podržati takve reforme. Ta podrška mnogih, odnosno ogromne većine građana države Srbije, a pogotovo naših penzionera, naročito se pokazala važnom u prethodnih godinu i po dana, u vreme kada je pandemija korona virusa i ekonomska i zdravstvena kriza zahvatila svet, a Srbija je zahvaljujući tim ekonomskim reformama uspela za vreme pandemije korona virusa da očuva privredu, da očuva ekonomsku i finansijsku stabilnost, da bude lider u stranim investicijama, ne samo u regionu, već i znatno šire, i da sa druge strane sačuva zdravstvenu bezbednost i obezbedi dovoljno vakcina za sve, pogotovo za one najugroženije, a to su upravo penzioneri.

Možda na tom primeru možemo najbolje videti koliko dobrobiti može biti za neko društvo kada se stvori sinergija u odgovornom ponašanju, sa jedne strane, države i u odgovornom ponašanju, sa druge strane, većine građana države. Naravno, to dovodi do rezultata da imamo ekonomski stabilnu državu i zdravstveno bezbednu državu, državu u kojoj možemo birati između četiri vakcine, u kojoj se ne vodi bitka za ležaj u bolnicama tokom pandemije korona virusa. Sve to su razlozi zbog kojih će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati i ove izmene i dopune zakona.

Rezultati u svim sferama društva bili bi još veći da su isti stepen odgovornosti i rekao bih isti stepen ljubavi prema državi pokazali svi politički faktori i svi politički akteri na političkoj sceni naše zemlje. Nažalost, to nije bio slučaj, jer postoji jedan, doduše, na sreću, malobrojan deo političke scene u Srbiji koji se sve vreme, kako tokom ekonomskih reformi, tako i tokom borbe protiv korona virusa, ponašao krajnje neodgovorno trudeći se da svim snagama, koje na svu sreću i nisu tako velike, diskredituje svaki napor države i građana da se izbori sa pretećim ekonomskim bankrotom naše države. Još jednom se vraćam na 2012. godinu i na situaciju prezaduženosti naše države, u koju su nas doveli ti isti koji se sada tako neodgovorno ponašaju i koji na svaki način sapliću i podrivaju napore naše države. Oni podrivaju napore naše države i tokom borbe protiv Kovida 19, oni svojim ogovaranjima, pisanjima raznoraznih dopisa i pisama međunarodnim institucijama i pojedincima pokušavaju da diskredituju teško stečeni međunarodni kredibilitet naše države Srbije.

Zašto su to radili i zašto to rade? Već sam jednom ovde, dame i gospodo, u ovom visokom domu rekao da oni u Srbiji koja je stabilna i jaka, u Srbiji koja se razvija, u Srbiji u kojoj raste životni standard građana, u kojoj svi ekonomski brojevi idu plus, oni u takvoj Srbiji nemaju šta da traže. Oni su svesni očajno male podrške koju imaju među građanima Republike Srbije i oni čak sad otvoreno govore da ne haju za to šta građani žele i koga građani žele. Oni žele da nametnu sebe na silu, uz pomoć onih koji ih podržavaju van Srbije. U tom toliko otvoreno idu da kažu da njih ne zanima ni izborna volja građana i šta građani misle.

Evo poslednjeg primera vezano za to, pričam o konferenciji za štampu Đilasove najplaćenije radnice Marinike Tepić i citiram njen tvit: Šta je za nas lustracija? Nije revanšizam, već da oni koji su kršili ljudska prava na slobodu izbora, informisanja, mišljenja, izražavanja, ne mogu više da se kandiduju i nema onda, pazite dobro, reći će građani na izborima da li smo krivi. Ne, nego ne možete više ni da se kandidujete.“ Završen citat.

Oni otvoreno kažu da njih demokratija ne interesuje, da njih izbori kao kruna demokratije apsolutno ne interesuju. Oni otvoreno kažu da njih ne interesuje šta će građani reći na izborima. Oni jednostavno hoće da dođu na vlast na silu i da kada dođu na vlast zabrane svima koji drugačije misle ne samo da misle, već zabranjuju i uskraćuju i ono ustavno pravo da biraju i da budu birani. Oni ignorišu narod, ignorišu demokratiju i oni misle da su samo oni pametni, da su najpametniji, da su najlepši, da su najbogatiji i da oni imaju jedini božansko pravo da vladaju Srbijom, jer oni su, jel te, viša rasa, oni su nadljudi.

Pa, pitam ja vas, dame i gospodo narodni poslanici ovde, a pitam i javnost Srbije, na šta vam liči ovakva politika, na šta vas podseća ovakva politika i politički stav? Mene neodoljivo podseća na fašizam. Samo što se ovde ne radi o nacionalnom fašizmu kakav je bio izvorni u vreme Nacističke Nemačke ili Musolinijeve Italije, već se radi o jednom anacionalnom mondijalističkom fašizmu. Ali, fašizam je fašizam. On podrazumeva diktaturu, on podrazumeva nepoštovanje volje naroda, on podrazumeva postojanje više klase, klase koja je predodređena da vlada. Svi elementi tog fašizma sveli su se i našli su se u jednom jedinom tvitu Marinike Tepić.

Marinika Tepić kaže i odgovara predsedniku Srbije – evo, ti si prvi koga ćemo mi, po tom našem fašističkom principu, staviti u neke naše moderne konclogore. Nažalost ili na sreću građana Srbije, u stvari na sreću građana Srbije, Marinika Tepić je potpuno promašila metu. Jer, ko najviše krši ljudska prava od aktuelnih političara? Ko bije svoju suprugu i tuče njenog oca? Ko preti supruzi? Ko je taj ko preti policajcu dok je na službenoj dužnosti? Ko preti studentima na ulici? Na kraju krajeva, ko sprečava i ko se ljuti i viče i urliče na novinare i ko se bori protiv nezavisnog i slobodnog novinarstva na svojim konferencijama za štampu? Pa, upravo Marinikin gazda Dragan Đilas.

Evo, poručujem Mariniki, iako se ne slažem duboko, suštinski sa njenim izjavama i političkim stavovima, i rekao sam da smatram da imaju elemenata fašizma, ja kažem, po tim tvojim kriterijumima, Marinika, prvi na tom vašem odstrelu koji biste vi proizveli kada biste došli na vlast trebao bi da bude upravo tvoj gazda Dragan Đilas.

Često možemo čuti da se kaže da jedina sposobnost nesposobnih jeste da onesposobe sposobne. I deo opozicije, ovakva kakva jeste, nesposobna, stalno pokušava lažima, pokušajima izvrtanja stvarnosti da dezavuiše i da provuče kroz svoj krug pokvarenosti i kroz svoje blato svakoga ko pokazuje rezultat i zbog tog svog rezultata ima podršku naroda.

Već smo rekli da tom delu opozicije podrška naroda ne treba, oni ignorišu volju naroda i stalno izvrću realnost. Primera je bezbroj, ali evo nekih od njih. Na primer, prošle nedelje u Jagodini je otvorena fabrika „Fišer“, koja će zapošljavati više od 400 radnika. Tom prilikom je vlasnik te fabrike, inače peti najbogatiji Nemac, prof. Klaus Fišer, rekao da će već krenuti odmah u izgradnju i druge nove fabrike u Jagodini koja će zaposliti oko 1.000 radnika novih i tom prilikom je došao da tu fabriku otvori i predsednik Srbije.

Evo odličnog primera kako se izvrće stvarnost i realnost. Za medije koji podržavaju Dragana Đilasa i njegovu svitu nije bila vest da je otvorena nova, moderna, savremena fabrika koja proizvodi delove za Mercedes, BMV, za najveće i najmoćnije svetske kompanije, da će se zaposliti 400 radnika, koji će primati dobre i visoke plate, da to jača stabilnost ekonomsku naše države, da naša država jeste privlačna i najprivlačnija za strane investitore, ne samo u regionu nego i šire, da se Srbija ekonomski razvija, jer je to najbolji pokazatelj. Kada vam dođe peta kompanija u Nemačkoj, u ekonomski najrazvijenijoj državi EU, ovde investira i kaže – odmah sledeći korak nova investicija, ne, to za te medije nije vest, to za Mariniku Tepić, Dragana Đilasa, Sandu Rašković Ivić, Vuka Jeremića nije vest.

Znate šta je bila njihova vest, tog dana, jer su želeli da izokrenu stvarnost? Vest je bila da je predsednik Republike Srbije svojim dolaskom u Jagodinu, jelte, oprao Dragana Markovića Palmu i da je poslao jasnu poruku tužilaštvu. Iako je tada i tom prilikom, to je i gospodin Aleksandar Mirković rekao prethodnog puta, iako je predsednik Srbije rekao da niko neće uticati, ako je Dragan Marković Palma kriv, on će odgovarati, iako je tada i tom prilikom i sam Dragan Marković Palma rekao da njega ne treba da brani niko od Marinikinih laži, pa ni predsednik Republike, iako je rekao da je on sam sebe prijavio u tužilaštvo, jer Marinika nije htela da ga prijavi, jer zna da bi odgovarala za lažno prijavljivanje. Ne, za te medije je to bila glavna vest, nije bila glavna vest da je Srbija prosperitetna, da Srbija napreduje i da se nešto lepo dešava u državi Srbiji. Ne, samo da prave haos, samo da provlače ljude kroz blato, jer jedino u takvoj sredini, u takvom krugu svoje pokvarenosti oni mogu da budu nešto koliko-toliko bitni.

Kada govorimo o tom izvrtanju stvarnosti, evo i sledećeg primera. Mesecima, a možda je bolje reći i godinama unazad, Vuk Jeremić, Dragan Đilas i njegova klika obmanjuju javnost kako će Srbija, odnosno predsednik Srbije, priznati Kosovo, i evo samo što nije, i evo još koliko sutra, i evo još malo sutra, i tako unedogled. Onda juče, kada u Briselu u prisustvu međunarodnih posrednika predsednik Republike kaže tom samozvanom predstavniku kosovske administracije, u lice – nikada neću priznati Kosovo, to za te medije koji podržavaju tu kliku oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića nije bila vest, nije bila glavna vest.

Znate šta je njima bila glavna vest? Glavna vest je bila, jelte, da je Vrhovni kasacioni sud poništio odluku Apelacionog suda i vratio na ponovno presuđivanje u vezi predmeta Darka Šarića. Pritom, otvoreno lažu i povezuju državu Srbiju sa tim, iako je kod nas sudstvo nezavisno, iako je to sve iz proceduralnih razloga, iako država sa tim nema ništa, ali ama baš ništa. A pogotovo nema ni sa tim sudijama, koje su upravo oni koji su se raštrkali iz nekadašnje DS, postavljali, odnosno setimo se reforme pravosuđa koju su vodili niški i šabački advokat, da im ne pominjem imena.

Oni su sve te sudije postavili i mi nemamo ništa protiv, mi samo tim ljudima kažemo – radite onako kako treba i radite po zakonu. Niko se ne meša tim ljudima. Ali, jelte, nije vest da je predsednik Srbije rekao Kurtiju u lice da neće priznati Kosovo, već je glavna vest presuda Darku Šariću. To je ono o čemu pričam i što jeste izvrtanje stvarnosti i realnosti. Ili kada najplaćenija Đilasova radnica Marinika Tepić kaže – evo, tužilaštvo dva meseca ne preduzima ništa po slučaju Palme. „Alo, Zago, ženo, ne spavaj“, citiram Mariniku Tepić. A istina je u stvari suprotna.

Istina je da više od dva meseca Marinika Tepić je izgovorila najgnusnije i najogavnije laži protiv Dragana Markovića Palme, pritom ne dajući nijedan dokaz, nijednu žrtvu, samo jednog navodnog svedoka Branislava Radosavljevića, o kome smo pričali već ovde dosta puta, kriminalcu koji je hapšen šest puta, osuđivan i koji je inače, jelte, gledam i slušam na nekom radiju, proglašen za mladu nadu Stranke slobode i pravde, jer je on njihov visoki stranački aktivista. E, neka im je na čast. A i njega su hteli da sakriju, ni njega nisu hteli da dovedu u tužilaštvo i zato su ga zamaglili i zato su mu skremblovali glas, jer su hteli da ta laž ostane u magli, da visi negde u javnosti, bez ikakvih dokaza, bez svedoka.

Govori o 31 svedoku. Pa od tog 31 svedoka, 30 su u stvari saradnici i prijatelji Dragana Markovića Palme koje je taj kriminalac naveo u onom sramnom videu koji su prikazali na konferenciji za štampu. Znači, nijedan nije Marinikin svedok. I te ljude su provlačili kroz tužilaštvo, morali su da daju izjave. Zbog čega? Zbog Marinikinih laži.

Naravno, još jednom ponavljam, zarad javnosti, ona je tu laž izjavila i htela je da ostavi u magli, da visi u javnosti i da svaki put upire u Dragana Markovića Palmu, a da pritom nije podigla tužbu u tužilaštvu i nije podnela prijavu u tužilaštvu, jer zna da bi odgovarala za lažno prijavljivanje, već je htela da to ostavi takvo. I nije ona ta koja insistira pred tužilaštvom, nego je upravo Dragan Marković Palma taj koji stalno i svakodnevno insistira da se ta stvar izvede na čistac i on je taj koji ne želi da to ostane nerazjašnjeno, neraščišćeno i da visi u vazduhu.

Ali njihovi mediji o tome ne izveštavaju. Oni pričaju o tome da je to što je Marinika rekla krajnja i definitivna istina, oni uopšte ne uzimaju ni daju ni delić sumnje u njenu izjavu. Zašto? Zato što otvoreno podržavaju i rade i agituju za tu stranu.

Šta reći, na kraju krajeva, o ljudima kojima se kokoške priviđaju kao droga? Jednostavno, ti mediji koji podržavaju Dragana Đilasa i ostalu kliku kao da imaju zavet ćutanja po pitanju nasilja u porodici, odnosno kao da imaju zavet ćutanja nad slučajem Dragana Đilasa, dok Marinikine laži non-stop trpaju u etar.

Ono što je istina, za šta postoje svedoci, za šta postoje žrtve, za šta postoje dokazi, o tome ne pričaju ili su eventualno pre jedno mesec i po dana sa jednom kratkom vešću rekli – a, to je demantovano. Pa ljudi, to ne može da se demantuje. Postoji potpis Ive Đilas na službenoj belešci u Policijskoj upravi Vračar, postoji dokaz. Oni su mogli da se nagode.

Ja razumem Ivu Đilas, samohrana majka, zna sa kime ima posla i onda kaže – bolje da se nagodim i živim mirno, nego da imam dalje problema sa čovekom sa kojim inače imam problema, ali tu postoji dokaz. O tome ti mediji ne govore ni jednu jedinu reč.

Zato za razliku od onih, odnosno njih koji ne priznaju sud naroda mi kao prioritet postavljamo volju naroda. Za razliku od njih kojima je cilj bavljenja politikom, zaštita ličnog kapitala i biznisa, mama je cilj zaštita nacionalnih i državnih interesa. Za razliku od njih kojima je prioritet očuvanje i uvećanje ličnog bogatstva, nama je cilj ekonomski napredak države i povećanje životnog standarda naših građana.

Oni će nastaviti sa njihovim nedelima, mi ćemo nastaviti sa našim delima, novim koje ćemo ostaviti generacijama iza njih, a građani Srbije to pomno posmatraju i građani Srbije su jedini koji presuđuju na izborima koja je politika za njih najbolja, koliko god to bolelo Dragana Đilasa i njegovu klitku, tako je bilo i tako će u Srbiji biti i zato Jedinstvena Srbija podržava ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi kolega poslanik Aleksandar Mirković je pitao kako da nazove Mariniku Tepić. Ja bih da mu pomognem jer sam imao prilike ovde da dajem različite definicije te društveno devijantne pojave, pa smo rekli da je to najplaćeniji radnik u kompaniji Dragana Đilasa, možemo je tako nazvati, možemo je nazvati Đilasovim Pinokiom, možemo je nazvati seoskom opajdarom koja samo zna da širi laži po sokacima i razne druge nazive.

Ne bih ja dalje o tim nazivima. Ono što ste vi u pravu jeste da se danas u Jagodini desila jedna lepa stvar i da smo u Jagodini mogli da čujemo nekoliko lepih vesti, a to je da osim što je otvorena fabrika „Fišer“ sa 400 zaposlenih radnika. Profesor Klaus Fišer, vlasnik kompanije „Fišer“ je danas dao i drugu lepu vest, a to je da će veoma brzo krenuti sa izgradnjom i druge fabrike te kompanije takođe u Jagodini. Ta vest je obradovala ne samo predsednika Aleksandra Vučića, ne samo Dragana Markovića Palmu, već je obradovala sve građane Srbije.

Naravno, nije obradovala gospođu laž, naravno nije obradovala tu kliku oko Dragana Đilasa jer njima ne odgovara stabilna i jaka Srbija. Njima odgovara samo Srbija na kolenima jer u stabilnoj i jakoj Srbiji oni nemaju šta da traže, jer nemaju program, jer nemaju ideje i pored toga što imaju inženjerski mozak, ali neupotrebljiv.

Mi ćemo, naravno, nastaviti da radimo u korist građana Srbije, mi ćemo nastaviti da otvaramo fabrike, mi ćemo nastaviti da jačamo, snažimo i ekonomiju i međunarodnu poziciju Srbije i da čuvamo političku stabilnost Srbije, jer jaka Srbija jeste na korist građana Srbije, a jeste i na žalost Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Vuka Jeremića, Sande Rašković Ivić i ostalih fariseja srpske političke scene. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre otprilike tri sada na svom fejsbuk profilu Marinika Tepić je postavila sledeće, citiram: „Dok čekamo privođenje Palme zbog podvođenja devojčica i žena, zašto novinari ne pitaju tužilaštvo šta radi, Dačića o blindama za dovoženje devojaka ili Vučića o druženjima u Bokeljki, umesto što prenose pomahnitalog Palmu. Tako se zatrpava ovo zlo“, kraj citata.

Dame i gospodo, da nije bolesno, ovo bi bilo smešno, a svakako je tužno. Možda je i dobro, jer je ova Đilasova seoska opajdara pokazala da jedino što zna jeste da širi podmukle laži po selu i ništa više od toga.

Postavlja se pitanje dokle ide granica bestijalnosti, bezobrazluka i pokvarenosti ove žene? Koje je to dno koje ona ne može dosegnuti? Pa, mi jedva čekamo da se oglasi tužilaštvo, da konačno stavi tačku na sve laži koje je ovo zlo izgovorilo.

Ova žena se sprda sa institucijama, sa ljudima, njihovim porodicama, sa građanima Srbije. Ne postoji niko koga ovaj Đilasov Pinokio neće provući kroz svoje blato. Pa, ona je nedavno ispred Višeg tužilaštva u Kraljevu rekla da je zadovoljna njegovim radom, a sada, pre tri sata, vidimo pita se šta rade. Ona je to isto tužilaštvo naterala da demantuje njene laži izrečene ispred zgrade samog tog tužilaštva o obećanju da će slučaj biti premešten u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Jasno nam je da je lagala, da je htela da manipuliše Tužilaštvom u Kraljevu, da mu se naruga, da izvrši politički pritisak na ovu instituciju.

Ona podiže ulogu njenoj partiji pokera, jer su joj u rukama prazne karte. Nema svedoka, nema žrtava, jer je sve izmislila. Pri tome, ona nije tužila Dragana Markovića Palmu, jer zna da bi odgovarala za lažno prijavljivanje, već je Dragan Marković Palma reagujući na gnusne laži sam otišao u Tužilaštvo i tražio da se ispita istinitost njenih laži. Palma je tužio sve te lažove Đilasove i kriminalce i tražimo da institucije postupaju po tim tužbama.

Ova žena se kockarskim igrama ne kocka samo sa Draganom Markovićem Palmom, njegovom porodicom, ne kocka se samo sa emocijama i osećanjima građana Srbije koje je žestoko uznemirila svojim lažima, ona se kocka i sa ugledom naših institucija. Ona blati predsednika države, predsednika Narodne skupštine, ona blati svakog čoveka koji nije na Đilasovom platnom spisku i svakog od njih hoće da provuče kroz to svoje blato.

Moje pitanje vama, predsednice Vlade i vama gospođo Popović, kao ministarki pravde, jeste - da li postoje elementi krivičnog dela u ovoj njenoj izjavi na Fejsbuk profilu? Da li postoje elementi krivičnog dela u njenoj lažljivoj izjavi ispred Tužilaštva u Kraljevu? I, još jednom pitam, da li će nadležne državne institucije postupati po službenoj belešci iz decembra 2014. godine po prijavi Ive Đilas da je Dragan Đilas tukao nju i njenog oca? Ovde postoje žrtve, postoje svedoci, postoji krivac i to što su se oni nagodili, ako su se nagodili, ne oslobađa Dragana Đilasa krivice za porodično nasilje.

Postavljam i pitanje da li nadležni organi istražuju otkud Đilasu računi na egzotičnim destinacijama, da li je plaćao poreze i da li će mu ispitivati poreklo enormno stečene imovine? Mi iz JS smatramo da Đilasa nasilnika i tajkuna treba uhapsiti, da ne utiče na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo nasilja u porodici i treba mu oduzeti pasoš da ne bi otišao u države sa kojima nemamo sporazum o ekstradiciji a na kojima je pohranio svoje skrivene milione. Hvala.

Slažem sa vama predsednice Vlade i sa vama gospođo Popović.

Granice nema i to nas uveravaju svakog dana svojim bezobrazlukom, drskošću i svojim gnusnim lažima, aferama koje plasira Marinika Tepić, ali koje osmišljava Dragan Đilas i koji to radi stalno i neprestano iz jednog prostog razloga što njemu i njemu sličnima ne odgovara snažna i stabilna Srbija, jer oni u toj Srbiji nemaju šta da traže u politici, u toj i takvoj Srbiji.

Njima odgovara Srbija koja je slaba, Srbija koja je na kolenima i oni čine sve da svojim lažima podrivaju institucije sistema, da podrivaju državu Srbiju, da narušavaju njen ugled u svetu, ne vodeći računa, da nanose štetu javnim preduzećima protiv otvoreno rade, a zarad zaštite svog kapitala, biznisa i profita. Znamo o čemu pričamo.

Ti ljudi ne prezaju od toga da čak stavljaju metu na čelo deci predsednika države, da idu na lično, da gađaju porodice odgovornih ljudi u Srbiji, funkcionera. I to je ono što je najgore. To je crvena linija koja je pređena, koju su oni prešli. Duboko se slažem sa vama i sa vašim pitanjima gde je tu kraj, kako će to završiti i jel treba, ono što ste rekli, da neko izgubi glavu zbog nečijih laži?

Šta je kraj i da li je cilj, dovoljno jak i dovoljno dobar da bismo tako završili, naravno da nije i naravno da postoje stvari koje se u politici ne rade, a oni ih uporno i stalno rade.

U ovom maniru političkog i štetočinskog delovanja, jednom za svagda se mora stati na put. Oni podrivaju ugled Srbije u svetu, koji Srbija mukotrpno gradi i stvara godinama unazad, jednom intenzivnom i jakom diplomatskom aktivnošću, na svim nivoima.

Postavlja se ono pitanje koje ste vi predsednice Vlade postavili, a to je zašto naše institucije tolerišu ovakvo njihovo ponašanje i da li je razlog to, da nam EU možda ne bi zamerila, da im diramo pulene, da nam ne bi zalepili etiketu vlasti, koji manjka demokratičnosti. Da li bi ovakvo ponašanje, pitam i postavljam i sebi i vama i svima pitanje, ovakvo ponašanje i ovakve laži prošle u Nemačkoj ili Francuskoj ili bilo gde drugde nekažnjeno?

Svakako ne bi. Oni juče prete medijima, novinarima, svim jadnim radnicima i svim glasačima stranaka na vlasti, prete im lustracijom.

Gospodo, Dragane Đilas i ljudi oko Dragana Đilasa, jedini koji može da vrši lustraciju jeste narod na izborima i niko više. Zato vas pitam predsednice Vlade i vas gospođo Popović, kao ministra pravde, zašto smo dekriminalizovali klevetu u našem krivičnom pravu, i dokle ćemo trpeti ovako destruktivno i štetočinsko ponašanje, kojim se podriva ugled države Srbije? Hvala.

Samo kratko.
Nećemo se plašiti, slažem se sa vama i ne plašimo se svakako tih, da citiram njih, opskurnih likova. Mi svi zajedno, pa i te famozne institucije države moramo shvatiti da to što radi Dragan Đilas sa svojom klikom nije opoziciono političko delovanje, već jedno otvoreno destruktivno delovanje, protiv interesa države Srbije, a zarad zaštite ličnog kapitala i profita.
To država Srbija ne sme tolerisati, ne sme biti taoc njihovog kapitala i profita i moraju te famozne institucije raditi svoj posao, jer je u pitanju interes države Srbije.
Jedinstvena Srbija će poslati pismo Evropskom parlamentu i dokumentovano objasniti ko su Dragan Đilas i Vuk Jeremić, odnosno ko su ljudi za čiju političku sudbinu su toliko zabrinuti i čije laži stavljaju kao činjenicu u svojim izveštajima u Srbiji.
To mora učiniti i država Srbija onako kako uspešno brani interese Srbije prema spolja, tako mora uspešno zaštiti interese Srbije od ovih štetočina koji svoje lične interese stavljaju ispred državnih i interesa građana Srbije.
Doveli su Srbiju do bankrota dok su bili na vlasti. Dok je Srbija slabila oni su se bogatili. Njima ne odgovara jaka i stabilna Srbija, jer njoj nemaju šta da traže.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS želi ovom prilikom da zatraži informaciju o nadležnim državnim organima o sledećem.

Naime, 7. decembra 2014. godine u Policijskoj stanici Vračar napravljena je službena beleška po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, po prijavi da je Dragan Đilas izvršio nasilje u porodici.

Naime, u toj službenoj belešci stoji da je Dragan Đilas 6. decembra oko 18.00 časova došao u stan Ive Đilas i njene porodice, da je napao Ivu Đilas, da je udario tasta, odnosno oca Ive Đilas, svog bivšeg tasta, da mu je naneo teške telesne povrede i da je pretio svojoj supruzi Ivi Đilas da će joj odrubiti glavu.

Po odlasku sa mesta na kome je vršio porodično nasilje i nasilje nad bivšom suprugom, Dragan Đilas je silazeći niz stepenice rekao nekom – pozovi policiju. To nam daje pravo da sumnjamo da je Dragan Đilas tim pozivom želeo da uz pomoć svog političkog i uz pomoć svog ekonomskog uticaja izvrši pritisak na nadležne državne organe i institucije.

Obzirom da je danas 2021. godina, tražimo informaciju da li se nešto po ovoj službenoj belešci radilo i preduzelo, ako nije, zašto nije, i tražimo da u tom slučaju, ako nije, da nadležni organi preduzmu sve zakonom dozvoljene i potrebne radnje.

Naime, radi se o predsedniku Stranke slobode i pravde, čoveku koji je osmislio lično, što preko svog radnika Marinike Tepić, i posejao više laži po Srbiji, nego što su poljoprivrednici posejali žita u poslednjih 10 godina. Oni za farmu kokošaka kažu da je mesto na kome se proizvodi droga. Oni blate funkcionere ove države, direktore javnih preduzeća, lokalne funkcionere, ali im to nije dosta i ništa im nije sveto. Oni nastavljaju u svom maniru da blate predsednika Republike, blate članove njegove porodice, smišljaju najgnusnije laži protiv dece predsednika Republike, a pri tome ne daju ni jedan dokaz i svoje laži plasiraju po medijima kao jednu krajnju istinu, baš kao i u slučaju Drana Markovića Palme.

Kao predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas misli da je sloboda da lažeš koliko hoćeš i šta hoćeš i da pri tom ne odgovaraš. On slobodu vidi kao slobodu da tuče, da preti, ucenjuje, upada i razbija institucije, a da za to ne odgovara. On pravdu vidi tako što su pravda njegove laži. Te laži uzima kao činjenice kojima on podiže optužnicu i po kojima on presuđuje i da nikome pri tom ne da za pravo da se brani. To je Đilasova sloboda i to je Đilasova pravda

E, pa neće moći, neće moći. Pravda je jedino u institucijama države Srbije, a nije ni u Draganu Đilasu, ni u Stranci slobode i pravde, ni u jednoj drugoj političkoj stranci. Tome jednom za svagda moramo stati na put i zbog toga tražimo od organa da reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u slučaju gde imamo žrtve, gde imamo svedoka, gde imamo počinioca, odnosno krivca, a to je Dragan Đilas. Pravda za Đilasovu ženu i tasta. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre Siniša Mali sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde danas raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ličnim kartama.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako će podržati ova zakonska rešenja i ove predloge.

Lična karta je veoma važan lični dokument, uz pasoš svakako najvažniji i logično je da se s vremena na vreme Zakon o ličnoj karti osvežava, kako bi se prilagodio potrebama današnjice, potrebama vremena u kojem živimo.

Međutim, ono što želim da kažem jeste da sintagma lična karta se ne koristi samo da bi označila taj personalni, taj lični dokument. Sintagma lična karta u našem jeziku se često koristi kako bi objasnili nečiju biografiju, nečiji životni put, nečija dostignuća, dela, ili kako danas mladi popularno kažu, nečiji CV.

Naravno da je u prirodi svakog čoveka da ima što bogatiju biografiju, odnosno što bogatiju ličnu kartu, da njegova lična karta bude puna dela, podataka koji će ostati zabeleženi u sećanjima najbližih, ali ne samo najbližih, već i šire društvene zajednice.

Svakako da će nečije lične karte biti poznate u čovečanstvu sve dok čovečanstvo bude postojalo, jer su njihove lične karte ispunjene takvim delima i stvaralaštvom kakvo će čovečanstvo zauvek pamtiti. To važi i za umetnike, naučnike, istraživače, vojskovođe, lekare, profesore, ali i za političare.

Za neke će u ličnoj karti biti upisana brojna dela, pa će tako, recimo, pokojni Branko Pešić uvek pamtiti i uvek će mu u ličnoj karti stajati Beograđanka, Gazela, Mostarska petlja, 68.000 izgrađenih stanova. Iza, recimo, našeg kolege Milutina Mrkonjića ostaće ekspresno obnovljena infrastruktura nakon NATO bombardovanja. Iza Dragana Markovića Palme ostaće jedna potpuno tranformisana Jagodina, sa dve industrijske zone, 12 stranih investicija, sa jednom turističkom zonom, sa brojnim turističkim sadržajima i mnogo još toga.

Iza Aleksandra Vučića će svakako ostati kilometri i kilometri autoputeva, novi klinički centri, kovid bolnice, stabilna ekonomija, u čemu ste i vi učestvovali, uvaženi ministre, i što znamo da poštujemo.

Tako da, postoje ljudi čija je lična karta bogata, ispunjena podacima. Ali, ja bih danas da prosto apsolviram i postavljam negde i vama pitanje, dame i gospodo, šta će ostati u ličnoj karti Dragana Đilasa? Svakako, u ličnoj karti Dragana Đilasa ostaće razočarani studenti sa studentskog protesta 1992. godine. To su danas pedesetogodišnjaci, koji pošteno zarađuju hleb za sebe i za svoju porodicu, međutim, razočarani jer je iz tih studentskih protesta jedini koji je profitirao bio Dragan Đilas.

Sećam se, pričalo se negde kada je bila kampanja 1992. godine, Milana Panića koji se kandidovao za predsednika Republike i Dragan Đilas je podržao njegovu kampanju i zamolio je svoje studentske aktiviste, taj sastanak je bio na Filološkom fakultetu, da učestvuju u kampanji Milana Panića tako što će raditi kampanju u svojim lokalnim sredinama. Godinu dana nakon toga među istim tim studentskim aktivistima se pronela vest da Dragan Đilas pravi žurku jer je zaradio prvi milion. Vidite, isplati se taj studentski protest. Jedini koji je profitirao bio je Dragan Đilas.

Da vas podsetim, radi se o vremenu kada u studentskim domovima nije bilo hleba u studentskim menzama, radi se o vremenu kada je hiperinflacija bila oko 19 i preko 19.000%, kada je godišnji rast crnog kursa bio oko 19.000%. Kada govorimo o tim velikim procentima, vidimo da je i bogatstvo Dragana Đilasa tih godina hiperinflacije raslo u istom procentu kao što je i bila hiperinflacija u Srbiji.

Šta će ostati u ličnoj karti još Dragana Đilasa kao šefa Narodne kancelarije tadašnjeg predsednika Republike Srbije? Ništa, sem afera. Šta će ostati u ličnoj karti Dragana Đilasa kao ministra bez portfelja zaduženog Nacionalni investicioni plan? Ništa, sem afera. Čak ga je i tadašnji ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić, zamislite, stalno prozivao za korupciju i afere. Šta je ostalo iza Dragana Đilasa i šta će ostati iza Dragana Đilasa i u njegovoj ličnoj karti kao gradonačelnika Beograda? Takođe ništa, sem afera.

Da pobrojimo neke - Bus plus, Apeks solušn tehnolodži, polujavni konkurs. Godine 2008. Advans prodakšn, firmi, tadašnji grad i gradonačelnik dali su 68,7 miliona dinara, što je negde 85% ukupnog prihoda te firme. Grad je do polovine 2012. godine potrošio 270 miliona dinara, a najveći deo je izdvojen za TV produkciju, za njihovu reklamu u vrednosti od 222 miliona dinara. Recimo, 2009. godine je kupljen softverski paket, tzv. Sap erp za neverovatnih 9.855.723,44 evra, ali nikada ga nije upotrebila i nikada ga nije koristila. Jedna od najvećih afera svakako je finansijska, jer je Dragan Đilas u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda zadužio grad Beograd za više od 900 miliona evra, od toga polovina sam grad, a polovina javna gradska preduzeća.

Da nastavim dalje, u vreme gradonačelnika, tu je Bulevar, tu je Požeška, privatizacija „Luke Beograd“, most na Adi. Sve su to afere tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa koja će ostati u ličnoj karti tog čoveka, ali zato iza Dragana Đilasa biznismena sve vreme je ostajalo, dok je bio na vlasti, pa i danas, sve veće i veće bogatstvo.

Mi do današnjeg dana nemamo odgovor na prosta i najprostija pitanja, a to su - Dragane Đilase, da li ti zaista imaš te novce? Ako ih imaš, da li si platio porez? Ako si platio porez, čemu onda novac na egzotičnim računima, odnosno računima na egzotičnim mestima i poreskim rajevima?

O kakvim se ljudima radi, oni koji okružuju Dragana Đilasa, možemo videti i na sledećoj slici, odnosno na sledećim slikama. Ovde vidite sliku koja je snimljena u subotu, 22. maja, na glavnom odboru tzv. Stranke slobode i pravde. Tu na slici je, ovaj vam je poznat, već sam ga pokazivao više puta, drage kolege narodni poslanici, Branislav Radosavljević. To je onaj lažni Marinikin svedok koga je ona zaštitila tako što mu je zamaglila lice i skremblovala glas, jer se navodno plaši. Tu je i Marinika Tepić, gospođa laž, Đilasov Pinokio. Tu su i dve dame iz glavnog odbora, iz Jagodine, čije lične karte su prazne, ne bih da ih pominjem, nisu vredne reči. Naravno, ličnu kartu Branislava Radosavljevića znate. To je čovek koji je šest puta hapšen, 2008. i 2009. godine, koji je osuđen 2015. godine, koji se krio skoro deset godina u raznim mestima po Srbiji i koji je prvo bio aktivista stranke Vuka Jeremića, a onda je zajedno sa potpredsednikom stranke Vuka Jeremića, gospodinom Jovanovićem, prešao kod Dragana Đilasa ili se preprodao, kako god. On je aktivista stranke Dragana Đilasa na Voždovcu. To bi bila neka lična karta.

Lična karta Marinike Tepić. Znate, bila je u puno stranaka, od LSV, preko Nove stranke, do danas stranke Dragana Đilasa. Žena koja je ovde u Skupštini potpisala zahtev da se izglasa rezolucija o genocidu u Srebrenici, rezolucija kojom je ona želela da stavi pečat, ne samo nama ovde prisutnima, ne samo današnjim generacijama koje žive u Srbiji, već je htela da stavi pečat i svim budućim generacijama koje žive u državi Srbiji tim činom i tom rezolucijom.

Ne samo to. Znate da je to žena koja je bezočno laže, koja nema skrupula, koja nema morala, ne postoji dovoljna niskost u koju je ona spremna da krene samo zarad stvaranja ličnih ciljeva i ličnih zadataka, odnosno zadataka koje joj je dao Dragan Đilas.

Zašto vam pokazujem ovu sliku? Marinika je rekla da se ovaj čovek plaši i da ga je zato zamaglila i rekla je da se plaši i da mu je zato skremblovala glas. Ova slika je preuzeta sa Fejsbuk profila na kome su uz ovu sliku rekli – ako Palma pita gde smo, mi smo tu na glavnom odboru Stranke slobode i pravde. Vidite, klibere se i smeju se.

Da li se tako ponašaju ljudi koji se plaše? Svakako ne. Onaj ko se plaši svakako da ne objavljuje na društvenim mrežama ni gde se nalazi, a ponajmanje provocira one o kojima su izrekli najgnusnije i najniže moguće laži u političkoj istoriji Srbije. Kako se oni plaše tako se verovatno plaše i onih Marinikinih lažnih, tzv. stelt svedoci, ne postojeći svedoci, verovatno se na isti način plaše i na isti način se klibere i smeju na glavnom odboru te stranke.

Zašto vam pokazujem ovu sliku, odnosno na šta nam liči ovo ponašanje? Ovo ponašanje liči na ljude koji provociraju, jer kažu, ponavljam – ako Palma pita gde smo, recite mu da smo ovde na glavnom odboru SSP-a, uz sve ovo kliberenje. To ne bi bilo strašno da to nisu ljudi koji su optužili Dragana Markovića Palmu za pedofiliju, za podvođenje. Izneli su najgnusnije i najteže moguće optužbe i laži. Ja, naravno, nikada to ne bih uradio, ali svakako da posle takvog postupka ne bih se javno kliberio i provocirao, a da pri tom i sam znam da sam tim lažima pokušao da uništim jednog čoveka, znači, Dragana Markovića Palmu, da uništim njegovu porodicu, da zagorčam život jednom gradu, svim ženama u tom gradu, da zagorčam život jednoj maloletnici koju su tako nisko i drsko zloupotrebili.

Šta ovom slikom poručuju? Oni se smeju u lice Palmi i svim građanima Srbije, institucijama ove države Srbije i kažu – mi možemo da lažemo, možemo da platimo i pojedince, institucije, državu Srbiju i sve građane i baš nas briga za to, mi nastavljamo da vam se smejemo u lice, jer naše vrednosti nisu čast ni moral, poštenje, istina, naša jedina vrednost je naš lični interes i nema te granice pristojnosti, časti, morala, istine koju nećemo pogaziti smejući vam se u lice, a samo da bi ostvarili svoj cilj, a to je naš lični interes.

Samo tu da vam kažem, Dragan Marković Palma je pozvao na duel i Dragana Đilasa i Mariniku Tepić, i to na njihovoj televiziji, a oni su taj duel odbili. Zašto su odbili? Zašto ne smeju da se suoče sa Draganom Markovićem Palmom, javno, na televiziji? Zašto ne dozvole građanima Srbije da čuju pravu istinu, već samo njihove laži na pojedinim televizijama i u pojedinim medijima?

Naravno, Dragan Marković Palma je pozvao i na poligraf, i jedne i druge, da idu zajedno, poligraf možda nije neki dokaz, pravni i sudski, ali svakako ga zovemo drugačije i detektorom laži, pa da vidimo ko laže a ko govori istinu, da građani Srbije čuju istinu, jer građani Srbije zaslužuju istinu.

Evo druge slike koju su postavili uz komentar - Pozdrav Palmi od rušilačke ekipe. Isto, subota, 22, glavni odbor stranke Dragana Đilasa. Oni i ne kriju šta im je krajnji cilj. Za sebe kažu da su rušilačka ekipa, mada, iskreno, ne deluju kao neki koji mogu nešto da ruše. Njihova želja je da ruše i Dragana Markovića Palmu i Aleksandra Vučića. Sve to nije sporno. Ali, njihov krajnji cilj nije to. Njihov krajnji cilj je Srbija na kolenima, rušenje Srbije, tradicije, vere, kulture i sve to na način što upućuju najgnusnije i najniže laži o ljudima protiv kojih se bore i koji vole svoj narod.

Ja sam danas u pitanjima i rekao da nije sporna politička borba, sporno je to što se ide na lično, sporno je to što se kalja porodica, što se diraju deca, što se koriste najgnusnije i najbestidnije laži. To je sporno. Tome mora jednom za svagda da se stane na put.

Ne može ideologija "mani, mani, mani" i zarad te ideologije da se koriste ama baš sva niska i podla sredstva. Ideologija "mani, mani, mani", nikome nije donela dobro, a neće ni njima. Neće moći ovako bezdušno da lažu u nedogled. Neće moći.

Mi ćemo ovo isterati do kraja, jer to su ljudi bez časti i morala i ti ljudi bez časti i morala nikada neće moći da vode Srbiju. Građani Srbije to vide, građani Srbije to znaju i građani Srbije to ne podržavaju i nikada neće podržati.

Srbija je uređena država u kojoj rade institucije države svoj posao i mi ćemo preko institucija države ići do kraja, nećemo odustati dok ne isteramo ove fariseje na čistac. Nećemo posustati dok god ne dođu tamo gde im je mesto, a njihovo mesto je u zatvoru. Zato smo podneli tužbe, zato je Dragan Marković Palma podneo tužbe i protiv Marinike Tepić i protiv Branislava Radoslavljevića i svih onih koji su lagali, dok oni nisu podneli tužbe protiv Dragana Markovića Palme i nisu smeli to da urade i neće smeti nikada to da urade, jer znaju da lažu i da mogu da odgovaraju za lažno prijavljivanje, ali mi nećemo odustati.

Mi poštujemo institucije sistema. Srbija ima pravosudne institucije. Nisu tužilaštvo ni Marinika Tepić, ni Dragan Đilas, ni ostali fariseji srpske političke scene. Srbija ima svoje tužilaštvo, ima svoju policiju, ima svoje pravosuđe i sudske organe i sudove i mi ćemo preko tih naših institucija i preko sudova i naših tužbi isterati pravdu. I to ne pravdu samo za Dragana Markovića Palmu, i to ne pravdu samo za građane Srbije, mi tražimo pravdu i za Đilasa, odnosno tražimo pravdu za Đilasovu ženu i za njenog tasta, jer oni zaslužuju tu pravdu. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe JS želim da zatražim sledeću informaciju.

Naime, Dragan Marković Palma je danas dao sledeće kratko saopštenje.

„Tebe Dragane Đilase i tvoje izvođače najprljavijih i najpodmuklijih radova, što su me lažno napadali pozivam da idemo na poligraf. Poligraf nije materijalni dokaz za sud, ali poligraf je detektor laži. Đilase, ja sam tebe tužio i tvoje izvođače prljavih radova, kriminalce, lažove i prevarante, a ne ti mene. Tako da ja čekam kada će da započnu sudski procesi, a vi sve vreme lažete u medijima kako sam ja nešto uradio što nisam.

Zato te zovem siledžijo Đilase da idemo na poligraf sledeće nedelje, zarad javnosti i građana Srbije da saznaju da li je to što ste vi sve vreme lagali o meni tačno. Ti si Đilase napravio šemu kako da politički profitiraš na najprizemniji način, pa si pokrenuo svoje kriminalce, lažove i prevarante.

Siguran budi siledžijo Đilase da nećeg politički profitirati, jer tebi je mesto u zatvoru, a ne meni. Ti si tukao suprugu i tasta, sa teškim telesnim povredama i ispred dece i rekao da ćeš da odrubiš sebi glavu.

Treba tužilaštvo i sudstvo da se bavi i time kako si zaradio te tolike pare i da građani Srbije saznaju. Siledžijo, pošto nećeš ti i tvoji izvođači prljavih radova na TV, pa si odbio da imamo duel i na tvojoj televiziji, evo Đilase pozivam te da idemo sutra na poligraf.“

Informacija koju tražim jeste da li su i dokle su stigli organi u istraživanju navoda koje smo svi mi ovde narodni poslanici već mesecima iznosili, ali ne samo narodni poslanici, već i javnost i građani Srbije, da li i dokle su nadležni organi istražili informacije o enormno stečenom bogatstvu Dragana Đilasa i o novcu koji je iznesen na račune raznih egzotičnih destinacija?

Drugo pitanje je da li je pokrenuta istraga u slučaju službene beleške iz decembra 2014. godine u kojoj Iva Đilas bivša supruga Dragana Đilasa je okrivila Dragana Đilasa da je tukao nju i njenog oca, naneo im teške telesne povrede i pretio bivšoj supruzi da će joj odrubiti glavu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu u pojedinostima, mislim na izmene i dopune Zakona o diskriminaciji, i o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Ja bih kao šef poslaničke grupe, danas rekao i nešto što nismo govorili kao poslanička grupa, u načelu.

Mi kao poslanička grupa ćemo svakako u danu za glasanje podržati oba ova zakona iz razloga što smo pažljivo čitali oba zakona, pažljivo ih analizirali, i videli da tu ima dosta dobrih rešenja i da se tu dosta vagalo i merilo, kada su u pitanju pojedina rešenja, koja su, sa stanovišta između ostalog i nas, iz Jedinstvene Srbije i naše politike, dosta važna i da nisu pređene neke linije, koje recimo mi smo sami sebi postavili u političkom programu.

Jedinstvena Srbija se uvek zalagala i za zabranu diskriminacije, odnosno protiv diskriminacije, uvek se zalagala i za rodnu ravnopravnost, i da je to tako, govori i činjenica da smo kao politička stranka na najvišu političku funkciju koju imamo, a to je potpredsednica Narodne Skupštine Republike Srbije, izabrali ženu, damu, Mariju Jevđić, i ponosni smo na to.

Mi smatramo da zakon o rodnoj ravnopravnosti, čak i nije potrebno donositi, jer rodna ravnopravnost, je civilizacijska tekovina, nešto što je normalno, nešto što se podrazumeva.

Mislimo da to nije pravno pitanje koje treba regulisati zakonom, ali smo svesni i te potrebe.

Mi ljude ne delimo ni po polu, ne delimo ni po nacionalnosti, po veri, po boji kože, mi ljude posmatramo sa stanovišta njihovih ljudskih karakteristika, posmatramo sa stanovišta njihove časti, njihove istinoljubivosti, po tome da li poštuju svoju tradiciju, kulturu i kako se odnose prema svojoj državi, kako se ponašaju kao građani države u kojoj žive i to su jedini parametri sa kojima, i sa stanovišta, sa kojih mi posmatramo ljude, a svakako ne po nekim svojim specifičnostima i osobenostima.

Međutim, dok mi ovde govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi poput Dragana Đilasa koji sebi daju pravo da tuku bivšeg bračnog druga i najbliže članove porodice i to sve pred decom.

Dok mi ovde danas govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi poput Dragana Đilasa koji se kriju iza suprotnog pola i isturaju suprotni pol kako bi promovisali njega lično i služili kao svakojaki štit.

Dok mi danas govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi protiv Dragana Đilasa koji plaćaju žene da vređaju druge žene poput slučaja kada je jedna od tih njegovih žena i radnica izašla ispred jedne javne ustanove u jednom gradu i iznela najteže moguće uvrede protiv svih žena koje rade u Javnom sektoru u tom gradu.

Dok mi danas govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi protiv Dragana Đilasa koji zloupotrebljavaju tešku i problematičnu situaciju jedne maloletne devojčice zarad sticanja najjeftinijih mogućih političkih poena.

Dok mi danas govorimo o zabrani diskriminacije imamo ljude poput Dragana Đilasa koji sebi daju za pravo i stavljaju se iznad ostalih, pa prete saobraćajnom policajcu koji je samo radio svoj posao, preti novinarima koji su samo radili svoj posao, preti studentima na ulici samo zato što su izgovorili nešto se njemu ne sviđa.

Iako mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da ovakav zakon i ovakvi zakoni nisu potrebni jer su civilizacijsko dostignuće, jer su nešto što se podrazumeva i što je normalno zbog ovakvih ljudi, svesni smo potrebe donošenja ovog zakona, odnosno ovih zakona.

I, dok mi ovde danas, ali ne samo danas i svakoga dana donosimo zakone kojima se država Srbija uređuje, kojima državu Srbiju činimo boljom, efikasnijom, bezbednijom, snažnijom, postoje ljudi poput Dragana Đilasa i Marinike Tepić koji čine sve da oslabe lažima oblate i na svaki način destabilizuju državu koja im je dala sve, koja im je dala slobodu, koja im je dala mogućnost školovanja, obrazovanja, koja im je dala mogućnost korišćenja raznoraznih životnih šansi u kojoj žive i rade.

Zašto to rade? Zato što oni iz dna duše mrze snažnu Srbiju, zato što mrze tradicionalnu srpsku kulturu, tradiciju, običaje. Oni čak, čini mi se, mrze i multietničnost Srbije, jer njima svaka nacija smeta. Oni negiraju naciju, oni negiraju nacionalne kulture, oni negiraju nacionalne tradicije. Za njih je sve to seljačko, za njih je sve to primitivno, oni mrze iz dna duše i Šumadinca i Lalu i Eru i Bunjevca i Zaplanjca, jer su oni sve ono protiv čega su oni i ono što oni najviše mrze.

Oni bi da ruše i porodicu kao osnovni stub našeg društva. Oni žele svet u kome će vladati bez izbora, u kome će vladati bez zakona i u kome će svi ljudi biti njihov plebs.

Upravo zato su oni napali i Dragana Markovića Palmu, jer je on tipičan predstavnik te države, odnosno te Srbije koju oni iz dna duše mrze. On je porodičan, čuva tradiciju, poštuje crkvu, neguje tradicionalnu kulturu, voli svoje ognjište, zalaže se za jedinstvenu Srbiju državu u kojoj će svi narodi se ponositi svojim identitetom, državu u kojoj će se svi narodi međusobno poštovati, uvažavati, državu koju poštuju i kojoj veruju.

E, takvu Srbiju oni žele da prikažu kao izopačenu, takvu Srbiju oni žele da pokažu kao nazadnu, kao dekadentnu, jer upravo Šumadinci, Ere, Lale, Bunjevci, Zaplanjci su najveća prepreka u ostvarivanju njihove orvelovske nadnacionalne, nadinstitucionalne i antidemokratske vladavine.

Jasno im je da Šumadinci, Ere, Bunjevci, Zaplanjci i ostali, nikada neće podržati njihovo nametanje vrednosti, njihov pokušaj nasilnog menjanja svesti, destrukcije tradicije i tradicionalne kulture, morala i porodice, ali šumadijski hrast slobode, samosvojnosti, jedinstvenosti je duboko u korenju, čvrst je i zdrav, a njegove grane dopiru do svakog dela Srbije. Taj hrast je izdržao i mnogo veće nevolje od Marinike Tepić i Dragana Đilasa. Srbija je pokazala kroz istorija, a pokazuje i danas da može i nacionalno i demokratsko, da može i tradicionalno i moderno, da može biti svoja ali deo sveta.

Dok mi danas, i ne samo danas, donosimo zakone i gradimo i jačamo institucije države, Marinika Tepić ispred vrata Višeg tužilaštva prošle nedelje nakon davanja iskaza, ne trepnuvši slaže kako je tužilac obećao da će predmet prebaciti iz tužilaštva u Kraljevo za tužilaštvo za organizovani kriminal, iako zna da ne postoji zakonski osnov za to, iako zna da se o tome nije ni govorilo u tužilaštvu, ali ona jednostavno igra svoje lažljive igre sa institucijama ove države, nateravši tužilaštvo koje je predano radilo svih ovih dana, koje se nije oglašavalo i samo radilo svoj posao, da mora da demantuje njene navode.

Zašto je to radila? Zato što nije imala šta da kaže tužilaštvu, jer nema ni žrtava, nema ni svedoka, pa je onda kao kockar koji nema nikakve karte u rukama počela da podiže ulog, nije joj prvo valjalo tužilaštvo u Jagodini, tražila je da se izmesti. Kad je izmešteno u Kraljevo, sad joj ne valja ni Kraljevo, traži tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu, može i Hag, može i Mauricijus, može šta god, ali činjenice ostaju. Gde god da bude ona nema dokaza, ona nema žrtava, jer sve što je rekla je slagala, sve što je rekla je izmislila i sve je to u fikciji i u okviru njenog kruga pokvarenosti.

Juče je Sanda Rašković Ivić na jednoj od tih njihovih televizija rekla: "

Evo, vidite šta se dešava u Srbiji dok Igora Jurića policija privodi", kako ona kaže, a nije privela, već je samo pozvala da bi se informisala o njegovim navodima organizovane pedofilije u Srbiji, "Dragan Marković Palma grmi na nacionalnim televizijama." Pa, zar Sanda Rašković Ivić sebi daje za pravo da ona presudi, a da taj kome ona sudi unapred i svojim lažima, jer je sve što je izrekla slagala, takođe, i to je demantovao profesor Veraldi, i to sam pričao ovde, da se ne ponavljam i pismom ambasadoru Srbije u Italiji i časopisu "Vreme", decidno demantovao, ona ne da, ne dozvoljava, zabranjuje da se neko brani od njenih gnusnih, niskih, najogavnijih laži.To su radili Fariseji, nekada i zato tu ekipu i nazivam farisejima srpske političke scene.

Naravno, samo mogu da joj kažem da ona ne može da manipuliše građanima Srbije. Građani Srbije nisu njeni pacijenti. Građani Srbije znaju da razmišljaju, znaju da rasuđuju i vrlo dobro znaju da donose vrlo razumne i vrlo odgovorne odluke.

Oni su kukavice. Dragan Đilas, a i svi ostali koji tuku žene, koji ih zlostavljaju, koji ih zanemaruju, jesu kukavice. On je to pokazao i time što nije prihvatio, odnosno odbio je TV duel sa Draganom Markovićem Palmom. Danas ga je Dragan Marković Palma pozvao da idu i na poligraf, jer građani Srbije zaslužuju istinu, zaslužuju da se sazna ko je ovde i u ovoj celoj situaciji lagao, jer ova afera koju je osmislio i finansirao Dragan Đilas jeste uznemirila javnost Srbije, jeste uznemirila građane Srbije.

Građani Srbije imaju pravo da saznaju šta je istina, ali oni kao kukavice izbegavaju da se suoče sa istinom, izbegavaju da se pogledaju u oči sa onima koje lažno optužuju. Pretpostavljam da će izbeći i poligraf.

No, da se vratimo mi opet na ovu našu temu. Srbija je demokratska, Srbija je snažna, Srbija je svoja, Srbija je deo sveta. Videli smo prekjuče da srpska istina izlazi na videlo. Imali smo jednu veoma važnu izjavu predsednika Češke, izjavu kakvu do sada nismo mogli da čujemo i to je veliki uspeh današnje Srbije. Taj uspeh ne mogu da ponište ti fariseji političke scene, kao što je Dragan Đilas, kao što je Marinika Tepić i ostala svita i bratija.

Srbija je danas poštovana. Mi ćemo ovde izglasati i zakon o rodnoj ravnopravnosti i mi ćemo ovde izglasati zakon o zabrani diskriminacije i učinićemo Srbiju još bližom svetu, učinićemo je još snažnijom i još uspešnijom.

Još jednom ponavljam, mi kao poslanička grupa ćemo u danu za glasanje glasati za ove zakone.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu govorimo o Predlogu o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu po osnovu sticanja uslova za odlazak u penziju.

Poslanička grupa JS koja poštuje institucije ove države, koja veruje institucijama ove države, koja veruje u nosioce pravosudnih funkcija će u danu za glasanja glasati za ovu odluku, a pomenutoj predsednici Prekršajnog suda želimo srećan odlazak u penziju i zahvaljujemo se na predanom i višegodišnjem i dugogodišnjem radu.

Međutim, postoji jedna grupacija, interesna grupacija okupljena oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića koja ne poštuje, koja stalno neargumentovano kritikuje i koja neprestano se trudi da podriva sve institucije države Srbije, pa i samu Srbiju kako spolja, tako i iznutra.

Ta interesna grupacija ne preza ni od čega. Nije joj strano ni nasilje, o tome sam prekjuče govorio u ovom visokom domu, koriste najniže, najprljavije, najgnusnije laži kako bi oblatili neku instituciju, nekog pojedinca, članove njihovih porodica. To rade beskrupulozno, bezosećajno, ne vodeći računa kakve će posledice imati kako po institucije, tako po državu Srbiju, kako po pojedince, po njihove članove porodica.

Pritom su i teški licemeri, jer oni se tobož bore za demokratiju, a pritom u svom delovanju ne poštuju ni jedan jedini demokratski princip. Da vas podsetim, u teoriji države i društva demokratije je vladavina zakona, uređeno društvo koje podrazumeva poštovanje ljudskih sloboda, ali i zaštitu svakog pojedinca, njegove slobode, časti i integriteta.

Demokratsko društvo znači da svaka institucija radi svoj posao, da policija i tužilaštvo istražuje, da sud sudi. Međutim, kod njih to ne važi. Oni su sebi dali za pravo i zato sam rekao politički fariseji Srbije, oni su sebi dali za pravo da sami budu i policija, i tužilaštvo, i sud, a da pritom negiraju iste te institucije države u kojoj žive.

Ovi licemeri se tobož bore za prava žena, bore se protiv porodičnog nasilja, a pritom i o tome sam prekjuče pričao u ovom visokom domu i neću se ponavljati, tuku svoje žene, tuku njihove članove porodica, javno šalju najteže uvrede ženama radi jeftinih političkih poena, iznose laži ne vodeći računa da li će ta laž naneti trajni bol, da će ta laž naneti trajni osećaj stigmatizacije žena, maloletnih lica ili dece.

Ima mnogo primera u prilog ove moje tvrdnje, ali ja ću se sada osvrnuti samo na najsvežiji primer, na jučerašnju konferenciju za štampu tog Đilasovog zaposlenog, dežurnog lažova, tog Đilasovog Pinokija, Marinke Tepić.

Ovaj Đilasov Pinokijo je naravno tu jučerašnju konferenciju za štampu dan ranije pompezno najavljivao tako što je govorila da će izneti spektakularne informacije i saznanja o tome kako u lažnoj aferi Palma, aferi koja postoji samo u njenoj pokvarenoj mašti i prljavim strastima, i izvinjavam se Bori Đorđeviću što koristim njegov stih u vezi ovako opskurnih ličnosti, u toj lažnoj aferi gde kaže kako navodno neki državni organi kriju dokaze, kriju neke slike devojčica iz telefona najbližeg saradnika Dragana Markovića Palme, kako neki tobož svedoci događaja su podneli krivične prijave protiv Dragana Markovića Palme.

Ono što je ona na toj konferenciji za štampu prvo uradila, naravno, napala je institucije ove države, napala je tužilaštvo, napala je policiju, napala je pravosuđe. Govori kako oni, tobože, znaju neke dokaze koji se nalaze u telefonu najbližeg saradnika Dragana Markovića Palme, ali ih kriju i neće da ih objave, a imaju taj telefon od juna prošle godine od dana za glasanje na lokalnim izborima.

Naravno da je ovo još jedna u nizu laži Marinike Tepić i to nije ništa novo. O čemu se u stvari radi? Hajde da razjasnimo celu situaciju. Radi se u stvari o tome da je u danu izbora, u junu prošle godine, jedna odrasla osoba, koja je bila i jeste aktivista jedne opozicione grupacije u Jagodini, pretila majci maloletne ćerke kako će javno objaviti i na društvenim mrežama postaviti eksplicitne fotografije te maloletne ćerke. Naravno da je majka odmah reagovala i prijavila policiji. Policija je odmah reagovala, angažovala svoju jedinicu za visoko-tehnološki kriminal, Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal. Ta odrasla osoba, taj opozicioni aktivista je uhapšen i oduzet je telefon, a majka žrtve, devojčice, je direktorka Centra za socijalni rad u Jagodini.

Znači, totalno su okrenuli priču. Telefon nije vlasništvo najbližeg saradnika Dragana Markovića Palme, nego opozicionog člana, a žrtva je ćerka, maloletna ćerka direktorke Centra za socijalni rad, Biserke Jakovljević. Znači, sve je slagala Marinika Tepić na toj konferenciji za štampu, sve je izokrenula. Pri tome, nije najgore to što je slagala, nego je najgore to što u celoj priči nije ni trepnula kada je iskoristila privatni problem i maloletnu devojčicu kako bi stekla jeftine političke poene.

E, u tome se mi razlikujemo od nje. Mogli smo mi tog dana da obnarodujemo šta se desilo juna 2020. godine i da sa tom političkom objavom smanjimo broj glasova tom opozicionom delu koji je izašao na glasanje, a da nama povećamo broj glasova, ali mi nismo hteli da to politizujemo, već smo hteli da sačuvamo pre svega mir jedne maloletne devojčice, mir jedne poštene, zdrave petočlane porodice i nismo hteli da to zloupotrebljavamo u političke svrhe.

Ali, to nije smetalo Mariniki Tepić da godinu dana nakon toga slaže, zloupotrebi, koristeći trač koji je dobila od svog izvora informacija iz Jagodine i da, ne trepnuvši, juče na konferenciji za novinare, kao slon u staklenoj radnji, razlupa život jedne devojčice, da napravi veliki nemir i uznemirenje u jednom petočlanoj porodici, samo zarad toga da bi stekla neki jeftini politički poen i da bi našla način da izađe iz svog kruga pokvarenosti i iz svih ovih laži koje je započela pre, evo, još malo ima mesec dana. Naravno, ona je sinoć…

Pre nego što to kažem, da kažem i jedan dobronameran savet gospođi Tepić. Kad smo već kod jagodinskog izvora informacija, moja topla preporuka je da što pre digne ruke od tog izvora informacija, jer njen jagodinski izvor informacija nije bio sposoban niti je sposoban da reši sopstvene životne probleme i pribegavao je vrlo interesantnim načinima da pobegne iz stvarnosti i o tome zna čitava Jagodina. Kakav joj je svedok, takve su joj i laži.

Naravno, sinoć je izašla javno majka maloletne ćerke, Biserka Jakovljvić, direktorka Centra za socijalni rad, majka žrtve sajber i svakog drugog nasilja, vršnjačkog i svakog drugog nasilja, izašla je jer više ne želi da je bilo ko ucenjuje, pa ni Marinika Tepić. Želela je da stavi tačku na tu priču, jednom za svagda. Njena ćerka je žrtva tog vršnjačkog nasilja, njena ćerka je žrtva sajber nasilja. Čitava porodica je bila pokušana više puta da se ucenjuje. Sada je na kraju, kao šlag na tortu, došla baš Marinika Tepić. Sram je bilo!

Ali, nije slučajno zašto je Biserka Jakovljević izabrana kao meta od strane Marinike Tepić i zašto je baš to targetirala juče na konferenciji za štampu. Reći ću vam i zašto. Ako me je neko slušao prošle nedelje, ja sam ovde na ovom mestu rekao povodom laži Sande Rašković Ivić, tog čuvenog ambasadora Srbije u Rimu, koja je slagala sve u vezi profesora Veraldija, ja sam ovde rekao da je pored profesora Veraldija te 2011. godine upravo sedela Biserka Jakovljvić, majka troje dece i ozbiljna žena. Ona je poznanik, ona zna lično profesora Veraldija i ona mu je bila domaćin tada. Ona je glavni svedok koja je u tužilaštvu svedočila protiv svih laži koje je iznela Sanda Rašković Ivić. Još jedan u grupi političkih fariseja srpskih.

Naravno, takvog svedoka treba dezavuisati, pa i po cenu da se oblati porodica i da se iskoristi njena maloletna ćerka. Pa, ima li niže? Ima li dovoljno velike niskosti u političkoj borbi i prljavštini i blatu u tom krugu pokvarenosti Marinike Tepić?

Postavljam pitanje Draganu Đilasu - dokle ćeš odobravati i podržavati takav prljav način političke borbe?

Druga jučerašnja laž na konferenciji za štampu je bila kako je Dragan Marković Palma napravio krivično delo time što je otkrio identitet ovog lažnog svedoka Marinike Tepić, koga je nazvala zaštićenim svedokom. Da vas podsetim, to je onaj kriminalac koji je šest puta hapšen 2008. i 2009. godine, koji je osuđivan 2015. godine, koji se deset godina krio što u Jagodini, što u Subotici, pa opet u Jagodini, i na kraju je našao zaštitu prvo kod Vuka Jeremića, pa kasnije kod Dragana Đilasa, i kome su navodno skremblovali glas i zamaglili lice jer se on plaši Dragana Markovića Palme. Rekao sam prekjuče - a ne plaši se da krade kola, ne plaši se da bezočno laže?

Evo, danas mogu da pokažem i sliku, a to je samo jedna od slika na instagramu Đilasove stranke, gde taj lažni svedok ovih dana šeta Beogradom, radi razne političke akcije po Beogradu, na Cvetnom trgu stavlja saksije, smeje se i kleberi se sa svojim stranačkim aktivistima. Da li to radi čovek koji se plaši? Ne, taj čovek se ne plaši ničega. Sve je ovo izmišljena priča u svrhu jedne prljave političke kampanje.

Naravno, rekla je - taj lažni svedok mu je pustio krivičnu prijavu jer je Dragan Marković Palma učinio krivično delo jer je otkrio identitet zaštićenom svedoku. Ko je tom svedoku dao status zaštićenog svedoka? Ko je tom svedoku dao uopšte dao status svedoka? On je juče, čuli smo od Marinike Tepić, bio saslušan, ali u svojstvu građanina. Zašto? Zato što jednostavno nema krivične prijave.

Pa mi jedva čekamo, evo, ja pozivam Mariniku Tepić da pusti krivičnu prijavu protiv Dragana Markovića Palme. Ako veruje, zaista, u sve njene laži, pa neka pusti krivičnu prijavu protiv Dragana Markovića Palme. Ali, ne, gospodo draga, ne, jer njen pravni tim, koga bogati Dragan Đilas debelo plaća, je posavetovao. Nema tu ničega, sve je laž. Nemoj da puštaš krivičnu prijavu jer ako pustiš krivičnu prijavu, bićeš tužena za javno prijavljivanje, a za to sleduje debela kazna.

Cela priča je u tome. Sve je laž. I sama Marinika Tepić ne veruje u svoje laži, jer da veruje išla bi i poštovala institucije ovog sistema, udostojila bi tužilaštvo i pustila bi krivičnu prijavu. Naravno, ništa od toga nema.

Naravno, ona je juče rekla da ne veruje tužilaštvu, da ne veruje policiji, da ne veruje u srpski sud, jer ona i njen Dragan Đilas jesu i sud i tužilaštvo, samo je njihov sud jedini pravi sud. Oni ne priznaju drugu pravdu do svoje pravde. Oni kažu – moji kriminalci i saradnici su jedini relevantni svedoci, moje laži su jedina prava istina, a onaj o kome lažemo nema prava da se brani, nema pravo na čast, nema pravo na dostojanstveni život. Jer njihove laži, jel te, su božanska istina i božanska pravda. Jedino tu njihovu istinu mogu mediji da prenesu. Ukoliko prenesu nečiju drugu istinu, odmah su to režimski mediji, to su režimski časopisi i televizije i ako novinari pokažu iole integriteta, onda daju sebi za pravo i da ih gaze po pešačkim prelazima.

Zašto ovo rade? Zašto ovo rade Dragan Đilas i Marinika Tepić? Mnogo je razloga. Prvo, da bi skrenuli pažnju javnosti sa činjenice koje govore o enormno stečenom bogatstvu Dragana Đilasa. Dragan Marković Palma je samo pitao: „Da li imaš ti te pare ili nemaš? Ako ih imaš, da li si platio porez? Ako si i platio porez, što si ih odneo u inostranstvo?“ Ništa drugo. Nije samo Dragan Marković Palma. Pa, ovde gotovo da nema poslanika u ovoj Narodnoj skupštini koji nije postavio to pitanje. Nema čoveka u Srbiji koji nije postavio pitanje – odakle ti tolike pare, Dragane Đilasu? Naravno, odgovor i dan-danas nismo dobili.

Druga stvar jeste da se skrene pažnja sa afere nasilja u porodici Dragana Đilasa. I o tome sam pričao i ne bih da se ponavljam. Znači, samo još jednom apelujem na institucije ove države, jer tu imamo žrtvu, imamo službenu belešku, imamo svedoke, sve imamo, a taj slučaj nije procesuiran. Još jednom apelujem na državne organe da krenu da procesuiraju i taj slučaj.

Naravno, jedan od razloga jeste i da sama Marinika Tepić, na jedan pompezan način krene u svoju najprljaviju političku kampanju. Jedan od razloga jeste i da nanesu štetu ne samo Draganu Markoviću Palmi, već i državi Srbiji. Setite se samo one njene najprljavije, najogavnije prve konferencije za štampu u vezi ove situacije, kada je rekla – ako zbog ovoga ne padne Vlada, ne znam zbog čega će. E pa, gospođo Tepić, neće zbog ovog pasti Vlada, neće zbog ovog država Srbija pasti na kolena, naprotiv, i ova država Srbija i ova Vlada i sve njene institucije, Jedinstvena Srbija, pa i Dragan Marković Palma, nastavićemo da radimo još više i bolje i da stvaramo dela koja stvaramo i koja ostavljamo budućim generacijama, jer jedini parametar našeg političkog delovanja jesu naša dela.

Zato će Dragan Marković Palma od 3. do 10. juna voditi 550 lekara i medicinskog osoblja u Paraliju, kao znak zahvalnosti tim herojima današnjice za sve što su uradili za državu i narod u prethodnih više od godinu dana. I to putovanje, opet da demantujem neke medije, ne ide i ne plaća se iz budžetskih sredstava, bilo kojih, ni grada Jagodine, već isključivo od sredstava obezbeđenih od donatora. Naravno, među tim donatorima nema Dragana Đilasa, jer nije navikao da daje. On ima malo drugačije navike. Hvala.