Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas pričamo o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, o referendumu kao najvišem obliku narodne volje, kao najvišem obliku neposredne demokratije, kao o najneposrednijem načinu učešća građana u vršenju državne vlasti i donošenju odluka, kao političkih, tako i nekih drugih.

S obzirom na to da smo mi iz Jedinstvene Srbije za Srbiju koja poštuje volju naroda, mi ćemo naravno podržati ovaj Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati za ovaj i ovakav predlog.

Putem referenduma građani se naravno izjašnjavaju neposredno da li su za ili protiv određenog zakona, akta, političke ili druge odluke koje su već donesene ili se njihovo donošenje planira. Novi zakon o referendumu omogućiće građanima da efikasno ostvaruju svoje Ustavom zagarantovano pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma. Novim zakonom se otklanjaju nedostaci niza rešenja iz postojećeg važećeg zakona zbog kojih su građani institut referenduma u poslednje vreme i institute narodne inicijative u praksi jako retko koristili.

Naime, od 1990. godine do danas institut referenduma je korišćen svega šest puta. Dva puta, znači 1990. i 2006. godine na referendumu građani Srbije su se izjašnjavali o ustavnim promenama. Godine 1998. građani Srbije su se izjašnjavali o tome da li žele učešće stranog faktora u posredovanju po pitanju Kosova i Metohije i imali smo tri neuspešna referenduma 1992. godine o državnim simbolima i ustavnim amandmanima. Međutim, od 2006. godine, kada smo imali referendum o donošenju aktuelnog i postojećeg Ustava, takav mehanizam nismo koristili i takav vid građanskog izjašnjavanja do današnjeg dana.

Činjenica je da je važeći zakon donet 1994. godine i da ovaj Predlog zakona koji je pred nama sadrži brojna usklađivanja sa Ustavom iz 2006. godine, pre svega po pitanju ukidanja obaveznog cenzusa za izlazak potrebnog broja birača, kao uslova za uspeh referenduma, kao i u svrhu uređivanja svih vrsta referenduma predviđenih Ustavom.

Rešenja predviđena Predlogom zakona zasnivaju se na preporukama Saveta Evrope iz revidiranog Kodeksa dobre prakse u oblasti referenduma iz oktobra 2020. godine. Postojeći Zakon o referendumu iz 1994. godine morao je da bude usklađen sa Ustavom iz 2006. godine, kao što je i kolega Pastor rekao, najkasnije do 31. decembra 2008. godine, po ustavnim zakonima, međutim, do toga nije došlo jer ovo pitanje očigledno za prethodnu vlast nije bilo dovoljno važno.

Nama jeste. Mi smo u postupku promene Ustava kakva je planirana i takve ustavne promene imaju za obavezu i sprovođenje referenduma, odnosno izjašnjavanje građana po tom pitanju, a jednostavno oni kojima su puna usta bila Evropske unije, evropske politike, evropskog puta nije ni padalo na pamet da donesu Zakon o referendumu na koji su bili obavezni.

E upravo ti su danas najveći kritičari ovog Predloga zakona i ovog zakonskog rešenja. Prosto moram da postavim pitanje tim kritičarima vlasti i ovog Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi, kojima su, kao što sam rekao, puna usta demokratije, koji smatraju da su jedini pravi predstavnici civilnog i građanskog sektora i građanskog društva, misleći verovatno da smo svi ostali mi krezubi i nepismeni plebs, postavljam pitanje njima koji smatraju već decenijama unazad da imaju tapiju na evropske integracije i proevropsku politiku – zašto nisu u vreme svoje vlasti doneli Zakon o referendumu, iako su imali obavezu da to urade? Nisu, jer ih suštinski ne interesuju ni demokratija, ni volja naroda, ni evropski put, ni referendum, jer sve to za šta su se oni usmeno retorički zalagali bio je samo plašt u stvari za trgovanje uticajem i lično bogaćenje dok su bili na vlasti.

Oni sada govore kako ovaj Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi nije demokratski, neće odražavati volju narodu. Pa zar nisu to isti oni koji su do pre samo godinu dana govorili građanima Srbije da u Srbiji ne postoji ni minimum uslova za demokratske izbore?

Zar to nisu isti oni koji su sve vreme ubeđivali građane Srbije da je bojkot izbora jedino i najbolje rešenje? Zar nisu to isti oni koji su pre samo godinu dana bojkotovali izbore, zar nisu to oni koji danas ponovo ubeđuju građane da treba da izađu na izbore pod istim tim uslovima i da glasaju, jel te, za njih.

Zar nisu to oni isti koji su ucenjivali državu učešćem predstavnika Evropskog parlamenta u razgovorima o izbornim uslovima. Zar nisu to oni isti koji su na tim pregovorima pokušali da ucenjuju i te iste evroparlamentarce i međunarodne posrednike. Zar nisu to isti koji su ih i uvredili na tim pregovorima rekavši da su ti evroparlamentarci postigli sporazum sa vlasti, a ne sa opozicijom i time ih naljutili, pa su evroparlamentarci čak u jednom trenutku tako ljuti na svoje dotadašnje ljubimce, napustili na kratko te razgovore. Zar nisu to oni isti koji su tražili i ako nisu u parlamentu, da učestvuju u organima poput RIK, a danas kada treba da daju predloge za RIK oni nemaju ljude za to.

Da, drage kolege, to su oni isti, Đilasi, Jeremići, Lutovci i ostali kojima ni ja, ni vi, ni narod Srbije ne veruju više ni kada kažu da je danas četvrtak 25. novembar, jer sve što su do sada uradili i uradili, bila je laž, bila je prevara, mahinacija, imaginacija.

Pa, zar nije sam Đilas, dok je bio gradonačelnik 2009. godine, bivšem ambasadoru Kamerunu Manteru, rekao, da je njegov program za Beograd više marketing nego realnost. To možete naći u papirima Vikiliksa, svakako. Sve je kod njih marketing, sve je laž, pokušaj da se nametne lažna slika o Srbiji. To ne bio toliki problem, da oni tu lažnu sliku o Srbiji ne pokušavaju da plasiraju i u svetu, narušavajući tako ugled Srbije. Videli su to Bilčik, Fajon, Flakenštajn, Kukan, videli su ko su oni, trebalo im je malo vremena, ali su videli. Videće i ostali, ali ostaje izgubljeno vreme koje se ne može nadoknaditi i šteta koju ne možemo popraviti.

Oni se međusobno ovih dana kolju, oko kolača koji još uvek nisu zaradili, kolju se oko mandata koje još uvek nisu dobili, oko toga ko će biti kandidat za koju funkciju. Međusobno vade oči jedni drugima, ponašaju se kao rogovi u vreći. Zašto? Zato što im je lični interes ispred državnog.

Onima koji je državni interes ispred ličnog lako se dogovaraju i sarađuju. Evo, na primer, koalicija SPS i JS, traje već 13 godina, i upravo će danas predsednici SPS Ivica Dačić i Dragan Marković Palma, predsednik JS, potpisati sporazum o nastavku saradnje koja traje punih 13 godina i o zajedničkom učešću na izborima. Ista je situacija i dobro funkcioniše i vladajuća koalicija, evo punih devet godina, bez ikakvih problema, jer nas interesuje politika, a ne interesuju nas lični interesi. Uvek politiku i državu Srbiju stavljamo ispred interesa ličnih, ili stranački, uostalom, JS nema ni ministre ni državne sekretare, ali to nikada nije sprečavalo ni Dragana Markovića Palmu, ni JS, ni sve nas da radimo dobre stvari za Srbiju.

Vi ste ministarka, iscrpno i detaljno obrazložili Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i neću se puno baviti time, već nekim, da kažem, suštinskim stvarima. Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi donosi ukidanje praga izlaznosti birača, koji je prema postojećim pravila 50% upisanih, kao i lakše korake za podnošenje narodne inicijative, odnosno, produžetak roka za prikupljanje potpisa sa sedam na 90 dana.

Ovo su osnovni razlozi zbog kojih je Vlada odlučila da promeni zakon koji je donet 1994. godine, a korigovan 1998. godine. Osnovna mana aktuelnog, postojećeg zakona je u delu koji se odnosi na narodne inicijative, bila je taj da je rok za podnošenje potpisa sedam dana za 30.000 potpisa, pa je sada on produžen na 90 dana kako bi onaj ko želi da pokrene inicijativu mogao da ih prikupi.

Ono što je bitno takođe reći, Venecijanska komisija je pozdravila ovaj predlog. Naime, i predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, ali i ministarka pravde Maja Popović, kao i naša koleginica Žarić Kovačević, su branili ovaj Predlog zakona pred Venecijanskom komisijom pre par nedelja i uspešno ga predstavili i odbranili. Jednostavno mi imamo podršku ovom zakonu.

Novi zakon će najverovatnije prvo se primeniti prvom prilikom, prilikom izjašnjavanja građana o promenama delova najvišeg pravnog akta, odnosno Ustava koji se odnosi na sudstvo i taj referendum će biti održan 16. januara. Mi ćemo već sledeće nedelje na dnevnom redu Narodne skupštine imati predlog teksta ustavnih amandmana iz oblasti pravosuđa.

Što se tiče praga uspešnosti na referendumu, kao što sam rekao, i Venecijanska komisija je rekla da prag ne treba da postoji, jer ako postoji više prava dobijaju apstinenti od onih koji izađu na referendum.

Mi ćemo doneti ovaj zakon, ne sumnjam u to, jer postoji apsolutna volja u ovom parlamentu. Mi ne možemo sprovedemo ustavne promene koje su nam neophodne u procesu pridruživanja i otvaranja novih klastera, bez promene Zakona o referendumu. Zakon o referendumu će stupiti na snagu odmah i zato što nemamo vremena za gubljenje i da se okrećemo i osvrćemo na sve koji bi želeli da nam podmetnu nogu. Čekao se stav Venecijanske komisije, dobili smo pozitivan stav i idemo i ustavne promene.

Naravno, šta ćemo menjati u Ustavu. Nakon Zakona o referendumu mi ćemo raspravljati o predlogu ustavnih amandmana. Izmene se odnose na način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i na proces izbora sudija i predsednika sudova. Takođe, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva, a Državno veće tužilaca menja će naziv. Predloženim amandmanima se ukida trogodišnji probni rad sudija i tužilaca i predviđene su promene u nadležnostima Narodne skupštine i odlučivanje u Skupštini.

Izbor sudija danas, trenutno, kakva je situacija spada u ustavnu nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije definisana je članom 99. Ustava Republike Srbije. Mi smo pokrenuli proceduru promene Ustava i tu proceduru ovaj saziv mora da završi do kraja, jer ne postoji mogućnost da nakon parlamentarnih izbora neki novi saziv Narodne skupštine nastavi ovu proceduru, već bi morao da krene u čitavu proceduru ustavnih promene izpočetka.

Mi iz JS se svakako zalažemo za to da se iznađe najbolji i najoptimalnije rešenje koje bi regulisalo ovu oblast i u skladu sa tim izmenama uzećemo učešće u radu po tom pitanju, kao parlamentarna stranka. Moram da kažem, da nezavisnost sudske vlasti postoji i pod sadašnjim ustavom. U članu 4. Ustava Republike Srbije sudijama je zagarantovana stalnost i nepremestivost sudijske funkcije sem nakon prvog izbora kad se biraju na tri godine. Intencija ovih predloženih ustavnih promena idu u pravcu povećanja nezavisnosti sudijske grane vlasti, od strane Narodne skupštine Republike Srbije.

Moram da skrenem pažnju da je Narodna skupština Republike Srbije odraz volje naroda, pa je negde na taj način i izbor sudija odraz te iste volje. Mi možemo ovde napraviti idealan sistem izbora sudija i sudskih organa vlasti i obezbediti najveći mogući stepen nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija, a da on bude obesmišljen iz razloga jer nije sve do sistema već je mnogo toga i do ljudi, do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, odnosno do svakog pojedinačnog sudije, do njegovih stručnih, moralnih i drugih kvaliteta.

Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i po zakonu, ako je posvećen svom poslu, stručan i veran zakletvi koju je dao, koji poštuje opšte prihvaćene vrednosti u društvu, takav sudija je bio, jeste i biće nezavistan. Oni koji pojedinci kojih je na sreću jako malo, oni koji u svemu gledaju svoj lični ili politički interes što možemo videti kod pojedinaca u poslednje vreme, nisu bili niti će biti nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu, već za taj interes koji protežiraju.

Mi iz jedinstvene Srbije smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava. Mi smatramo da sudska nezavisnost nije vredna sama za sebe, i nije i ne može biti posmatrana, kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosioca sudijske funkcije, već institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i slobode.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda neophodno je da se tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću. Jer i sam Riko Fer je rekao „zakoni vrede onoliko koliko vrede i oni koji su pozvani da ih primenjuju“.

Naravno da treba unapređivati i doterivati svaku oblast našeg društva, pa i pravosuđe. Treba ga učiniti još efikasnijim, kvalitetnijim i boljim, ali ne zato što neko sa strane to traži od nas, već pre svega, zbog nas samih, jer ovi sa strane, odnosno svetski centri političkih moći, svakako žele Srbiji nametnuti pravo sile, a Srbija na to njihovo pravo sile može odgovoriti jedino silom prava i pravde.

Nemojte nikada potcenjivati silu prava i pravde. Žilava je ona. To se može videti svih ovih godina unazad na primeru naše južne pokrajine, na brojim drugim primerima, kako kod nas, tako i u svetu.

Da zaključim, Jedinstvena Srbija je za Srbiju u kojoj vlada volja naroda, a ne želje pojedinaca koji svoju volju žele nametnuti narodu uz pomoć sa strane. Referendum i narodna inicijativa jesu alati za sprovođenje narodne volje i JS se zalaže za Srbiju prosperiteta i pravde.

U tom smislu Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Zahvaljujem.

Poštovani članovi Vlade, danas je 25. novembar, Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama. Drago mi je što su većina prisutnih članova Vlade u stvari dame. Mislim da ćemo imati dobre sagovornike za ovo što ja želim da kažem i da pitam.

Prosto, postoji jedna velika svetska akcija – 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama. Mi iz Jedinstvene Srbije, naravno, kao što sam siguran i čitava Vlada Republike Srbije, smatramo da ta borba protiv nasilja nad ženama mora da traje 365 dana u godini, odnosno treba da bude permanentna i stalna. Svedoci smo da nasilje nad ženama je prisutno i u našem društvu. Svakodnevno imamo primere, raznorazne primere u našoj štampi i medijima.

Tako da ovo pitanje mogu da postavim premijerki, ali mogu i potpredsednici Vlade, koja je ujedno i predsednica Koordinacionog tela za ravnopravnost polova, kao i ministarki Kisić, čiji je deo verovatno nadležnosti i njenog ministarstva, ali i svim ministarkama prisutnim ovde. Prosto, koji je plan Vlade u borbi protiv nasilja nad ženama?

Svedoci smo da imamo primere i ljudi koji plediraju da budu lideri jednog dela građana Republike Srbije, koji se predstavljaju kao vođe određenih političkih opcija, grupacija, koji su takođe osvedočeni nasilnici nad ženama, za koje postoji službena beleška u policijskoj stanici na Vračaru da je tukao svoju ženu, da je tukao i njenog oca pred decom. Radi se o Draganu Đilasu. To nije novo, ali smatramo da ta matrica ponašanja od strane nekog ko pledira da bude javna ličnost, ko pledira da bude bitan i uticajan u našem društvu, zaista pruža jedan loš primer i treba ga stalno isticati i ponavljati svuda i na svakom mestu i da je to takođe jedan svojevrstan vid borbe protiv nasilja nad ženama.

Naravno, moje pitanje jeste ono koje sam vam postavljao i u ranijim prilikama. Šta su uradile institucije sistema sa tim slučajem? Gde je zapelo u procesu istrage nasilja nad suprugom koje je izvršio Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, ako se tako zove njegova stranka, i gde se stalo sa tim slučajem i zašto institucije sistema ne rešavaju to?

Mi iz Jedinstvene Srbije zaista smatramo da nasilje nad ženama jeste krivično delo koje ne zastareva. Mogao je Dragan Đilas da se nagodi sa suprugom, mi tu ženu zaista razumemo, samohrana majka, ali jednostavno institucije ne mogu da se nagode sa bilo kim kada je u pitanju krivično delo, a ovo jeste krivično delo za koje postoje svedoci, za koje postoji službena beleška i za koje postoje svi mogući dokazi. Hvala.

Razumem vas kao predstavnike izvršne vlasti, da ne želite da komentarišete rad institucija koje su nezavisne od izvršne vlasti, ali ja kao narodni poslanik te institucije koje su nezavisne od izvršne vlasti nekako polažu računa Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa sebi dajem za pravo da to komentarišem. Prosto, takvi slučajevi nasilja nad ženama, ne vidim reakciju tih zaštitnika građana i ostali nezavisnih institucija, koje najviše što umeju to je da potenciraju tu svoju nezavisnost od izvršne vlasti.

Zašto ovo kažem? Imali smo nedavno jednu situaciju da je inspekcija Poverenika za informacije od javnog značaja, išla u inspekcijski nadzor vinarije u kojoj, eto, slučajnoj, radi i zaposlen je sin predsednika Republike. U toj inspekciji, kasnije, istraživački novinari su otkrili da je jedan od članova te inspekcije, u stvari i član jedne opozicione stranke, i da je bila kandidat na lokalnim izborima te iste opozicione stranke.

Sada postavljam vama pitanje, da li su te nezavisne institucije nezavisne samo i isključivo od izvršne vlasti, od Narodne skupštine Srbije, od države Republike Srbije, a nisu nezavisne od opozicije i opozicionih političkih stranaka?

Prosto je čudno i simptomatično to da nezavisne institucije mešaju lične i privatne političke afinitete sa poslom koji rade. Postavljam pitanje, da li je moguće da neko ko je politički aktivista, i angažovan politički, radi u tim nezavisnim institucijama i kako se boriti protiv toga?

Drugo pitanje je ujedno i pohvala, mi smo mogli čuti od predsednika Republike juče da je napravljen novi program podsticaja za povećanje prirodnog priraštaja u Republici Srbiji. Znamo da je to jedan od najvećih problema naše zemlje i da je država rešena da se bori sa tom situacijom. Takođe, smo imali i podatak da je negde oko 53 hiljade ljudi za godinu dana manje u državi Srbiji nego što je bilo prethodne godine. Ta situacija naravno iziskuje reakciju države i raduje sama činjenica da će, kako je predsednik Republike rekao, da će se za svako prvo rođeno dete izdvajati oko 300 hiljada dinara ili nešto preko 2.500 evra, da će mladi bračni parovi imati čak i neku stimulaciju vezanu za kupovinu stanova.

Ono što je moje pitanje, jeste da li, verovatno ćete celovit program izneti narednih dana, ali da li recimo, država razmatra dodatne olakšice za trudnice i porodilje i za njihov radno-pravni status kada je u pitanju rađanje i stimulacija priraštaja. Hvala.

Samo kratko.
Zahvaljujem na odgovoru.
Ovo nije prvi put da se zloupotrebljava pozicija u nekom od nezavisnih tela. Setite se prethodnog zaštitnika građana koji je sa tog mesta krenuo u svoju političku kampanju. Ono što mi iz JS, a siguran sam i svih 250 poslanika ovde ne mogu da podrže jeste da to postane jedan manir ponašanja, matrica i praksa.
Drago mi je i siguran sam da ćemo se svi kao poslanici boriti protiv takve pojave i drago mi je što čujem da ste rešeni i vi kao Vlada da se borite i da nećete stati na tom putu da se borite protiv takvih, situacija, prosto nije prirodno da imate energiju pojedinih nezavisnih tela i opozicionih stranaka, prosto to nije ni normalno, nije ni tekovina Evrope, nije ni srpska tekovina, nije nikakva tekovina i jednostavno moramo se boriti protiv toga. Drago mi je da ćemo svi zajedno rešiti takve situacije, zapravo siguran sam.
Ono što je bitno i što želim da kažem je to da mi iz JS, zaista podržavamo i ovaj program stimulacije rađanja, odnosno podrške pronatalitenoj politici, jer zaista jedna od važnih stavki i našeg programa jeste borba protiv bele kuge, kako se to narodski kaže, odnosno disbalansa između nataliteta i mortaliteta.
Tako da svaka podrška u tom smislu i tom projektu povećanja prirodnog priraštaja u našoj zemlji.
Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji se tiču ekonomske politike naše zemlje. Juče smo izglasali Zakon o budžetu za 2022. godinu i nekako, logičan sled događaja jeste da danas raspravljamo i o ovom setu ekonomskih zakona koji će ispratiti i usmeriti pravac ekonomske politike naše zemlje u skladu sa onim što smo doneli juče Zakonom o budžetu.

Ono što bih odmah na početku hteo da kažem i istaknem i ono što je nama iz JS jako važno jeste da je u našoj ekonomskoj politici konačno uveden red.

Naime, budžet u parlamentu se dostavlja na vreme i u zakonskom roku. Budžet se projektuje realno, konzervativno, kako po pitanju prihoda, tako i po pitanju rashoda.

Još je škotski ekonomista filozof i jedan od pionira političke ekonomije Adam Smit rekao da jedini dobar proračun jeste uravnotežen proračun. U tom smislu i tom nekom maksimom se očigledno vodilo i kod projektovanja ovogodišnjeg budžeta. Da je to tako, govori nam čak i činjenica da dok se svuda u svetu povećava udeo javnog duga u BDP-u, mi i ove godine planiramo smanjenje udela javnog duga u BDP-u sa očekivanih 58,2%, koliko treba da bude na kraju ove godine, na 55,5%, koliko planiramo da bude udeo javnog duga na nivou centralne države do kraja naredne godine.

Ovo praktično predstavlja kontinuitet ekonomske politike koja se vodi od 2012. godine, politike kontinuiranog i konstantnog smanjenja javnog duga. To je odgovorna ekonomska politika, zahvaljujući kojoj smo mi kao država imali prostor da i u vreme pandemije korona virusa sačuvamo našu ekonomiju, izgradimo neophodne bolnice, nabavimo dovoljno vakcina i medicinskih sredstava i pružimo neophodnu finansijsku pomoć, kako privredi, tako i stanovništvu.

Da nije takve politike bilo, mi ne bismo mogli da u prethodnom periodu, u periodu pandemije korona virusa, sprovedemo tri paketa finansijske pomoći koji imaju vrednost više od osam milijardi evra. To svakako ne bi bili u stanju da uradimo da u godinama pre pandemije nije se vodila odgovorna ekonomska politika, politika štednje i smanjivanje javnog duga.

Čak i po mišljenju Fiskalnog saveta o jučerašnjem Zakonu o budžetu, koji je izneo Pavle Petrović, budžet Srbije za 2022. godinu je, kako kažu, oprezno planiran i deficit od 3% BDP, odnosno 1,7 milijardi evra, lako će se ostvariti i da Fisklani savet procenjuje da će deficit verovatno biti i manji od 2%.

Ono što je budžet projektovao, odnosno na čemu je projektovan jeste na proceni rasta naše privrede za sledeću godinu od 4,5% i to je takođe jedna konzervativna procena i po svoj prilici, ukoliko ne bude nepredviđenih okolnosti u svetu, u okruženju, ja sam siguran da će ta stopa rasta od 4,5% biti prevaziđena i u narednoj godini.

Srbija je pokazala svoju žilavost i snagu i možemo biti ponosni na činjenicu da ćemo ovu godinu, godinu pandemije korona virusa, završiti sa ekonomskim rastom od preko 7% što je najverovatnije najveća stopa rasta u Evropi ili će biti jedna od najvećih.

Taj budžet koji smo doneli juče garantuje dve stvari. Sa jedne strane povećanje životnog standarda građana Republike Srbije, a sa druge strane snaženje privrednih aktivnosti naše države.

Plodove te odgovorne ekonomske politike građani ubiru sada i država konstantno radi na povećanju životnog standarda stanovništva. Srbija je sa 330 evra, koliko je iznosila prosečna plata 2012. godine, kada smo bili tek na četvrtom mestu u regionu, dospela na oko 600 evra koliko će 610, kako je rečeno, biti početkom 2022. godine.

Od 1. januara 2022. godine predviđa se povećanje penzija od 5,5% shodno švajcarskoj formuli koju primenjujemo, a dodatno u februaru predviđena je isplata od 20.000 dinara penzionerima, plus onih 20 evra koje će se u januaru isplatiti i to je povećanje mase penzija za 11,2% u odnosu na ovu godinu.

Naravno, biće i povećanjae plata u javnom sektoru u proseku za 7,3% i to za one koji su zaposleni u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama od 8%, za sve ostale u javnoj upravi od oko 7% što daje povećanje prosečnog ili prosek od 7,3%.

Od 1. januara raste i minimalna plata, minimalna zarada, za 9,4% i iznosiće nešto više od 35.000 dinara. Nastavlja se rasterećenje zarada i sve ovo u skladu sa osnovnim ekonomskim načelom za koje se zalažemo i mi iz JS, a to je da budžet pre svega troše građani.

Porezom na dohodak građana, Zakonom o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, mi ovde rasterećujemo dodatno privredu i olakšavamo poslovanje privrednim subjektima, jer neoporezivi deo povećavamo sa 18.300 dinara na 19.300 dinara. Takođe, doprinos na teret poslodavca kada je PIO fond u pitanju smanjuje se 0,5%, odnosno sa 11,5 na 11%.

Ima tu i drugih olakšica kojima se poslodavci oslobađaju za 70% obračunatog i obustavljenog poreza za zarade za novozaposlena lica, kao i 70% oslobađanja poreza za lica koja su zaposlena na poslovima razvoja i istraživanja. Prosto su sve te olakšice koje jesu podsticaj države snaženju privrednog razvoja onom drugom cilju o kome sam pričao maločas i koji sam naveo maločas.

Naravno, ono što je jako važno jeste da sledeće godine na nivou opšte države planira se 485 milijardi dinara kapitalnih investicija, što je 7,3% BDP. Kada se dodaju privatne i sve ostale investicije koje se očekuju, dolazi se na nivo od 25,4% što je više od iznosa u ovoj godini, ali ono što je još važnije, više je od iznosa 2019. godine, one godine kada nije postojao i nije započeta pandemija korona virusa. Znači, više nego i u vremenu pre Kovida.

Politika države je naravno usmerena ka zapošljavanju građevinske industrije, koja je pokazala dobar rezultat i Srbija u ovom trenutku gradi sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, počela je pre neki dan i izgradnja metroa u Beogradu. U budžetu za narednu godinu postoji novac i za završetak radova na novoj fabrici za proizvodnju vakcina, za izgradnju radova za Nacionalni stadion, završetak Kliničkog centra Srbije u Beogradu i izgradnju mnogih bolnica i škola itd. Ono što je meni kao poslaniku iz Jagodine jako bitno, jeste to da je nedavno pri poseti predsednika Srbije Jagodini dogovorena izgradnja nove opšte bolnice u Jagodini i to je nešto zbog čega su građani Jagodine jako zadovoljni.

Ono što za vreme bivše vlasti nije bila praksa, a što je dobra praksa i koju ste vi, gospodine ministre, uveli i to je, čini mi se, rekao i juče moj kolega narodni poslanik, Vojislav Vujić, i to je sada pravilo jeste da se završni račun donosi u zakonitom roku, da se redovno usvaja u Skupštini Republike Srbije, To je praksa koja čini ekonomsku politiku naše države, Vlade Republike Srbije i svih nas, čini je transparentnom, čini je proverljivom, podložnom kontroli.

Evo i danas imamo priliku da zapravo raspravljamo o završnom računu za 2000. godinu i to kritičari današnje vlasti za vreme svoje vladavine nikada nisu radili. Ja ih sada pitam – zašto to nisu radili kada su oni bili na vlasti? Zašto ti kritičari današnje vlasti nisu podnosili redovno završni račun Narodnoj skupštini Republike Srbije? Da li je to dokaz njihove ne transparentnosti i da li je možda to razlog čak toga što su sa vlasti otišli bogatiji za mnogo novca? Novca koji, evo bavimo se godinu dana, pojedini drže na računima u inostranstvu i mi se time ovde godinu dana i više bavimo i tražimo odgovore na pitanja otkud ti novci.

Svi ovi zakoni o kojima danas raspravljamo tiču se ekonomske politike naše zemlje, rekao sam. Srbija zadnjih godina vodi veoma ambicioznu ekonomsku politiku, politiku brojnih, rekao bih, kapitalnih infrastrukturnih projekata, od auto-puteva i pruga, do metroa, „Beograda na vodi“ i drugih projekata. Kako Srbija iz dana u dan, iz godine u godinu sprovodi u delo te kapitalne projekte, tako šačica ljudi, ali ekonomski i medijski moćnih ljudi, pokušava da omalovaži i diskredituje takve ambiciozne projekte.

Mark Tven je rekao – izbegavajte one koji omalovažavaju vaše ambicije. To rade samo mali ljudi, dok veliki ljudi u vama pobuđuju osećaj da i vi možete postati veliki. Znači, ona šačica ljudi koja je pre dva dana protestvovala, nekih 100-150 ljudi, koliko je bilo na Makišu, protestvovalo je za otpočinjanje radova na metrou, jesu upravo ti mali ljudi o kojima Mark Tven priča.

Na primer, čitam u medijima da je Sanda Rašković Ivić povodom protesta rekla, pazite: „Iskra je zapaljena današnjim protestom i nadam se da će se ljudi osvestiti. Još nije kasno jer je tek počelo kopanje Depoa za metro i ima vremena da se taj projekat zaustavi“. Tipično za male ljude, ogromnog ega i nepremostive sujete. Obično takvi ljudi od sopstvenog ega ne vide dalje od nosa. Zaslepljeni sopstvenom sujetom i zlobom nisu ni svesni realnosti niti su sposobni da vide šta je pravi put.

Takvi su bili i oni koji su protestvovali i na „Beogradu na vodi“, koji danas šetaju Savskom promenadom i oni koji sada traže vezu da bi kupili stambeni prostor u tom istom „Beogradu na vodi“ protiv koga su tako snažno bili.

Poručujem upravo tim ljudima, tim malim ljudima i još sitnijim dušama, da razvoj Srbije više niko ne može da zaustavi i spreči, jer su građani Srbije shvatili da je Mark Tven u pravu i da takve male ljude treba izbegavati u najširem mogućem krugu.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu definiše se povećanje plata kod korisnika budžetskih sredstava i ja sam rekao da je to kada je u pitanju javni sektor negde u proseku 7,3%, 8% za vojsku, zdravstvo, socijalne službe itd. a ostali javni sektor 7%.

Mi iz JS podržavamo činjenicu da građani Srbije, bilo da su radnici, bilo da su penzioneri, unapred znaju kolika će im plata biti, kolika će im penzija biti, koliko će im i kada biti povećane penzije i plate i tako mogu da planiraju svoj život.

To je veliki rezultat ove vlasti, verujte, veliki rezultat ove vlasti, jer daje sigurnost ljudima, daje im mogućnost da planiraju i to je veoma važno i to mi iz JS snažno podržavamo.

Kada je u pitanju Zakon o porezima na imovinu, odnosno način utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava na upotrebljavanim motornim vozilima, treba reći da je prvi proizvođač serijskih automobila Henri Ford kada su ga pitali svojevremeno koji je automobil najbolji, očekivali da će reći Ford model „T“ ili kako su ga Tin Lizi, to je prvi taj automobil koji je serijski proizvođen na traci, pomislili su da će reći da je taj, ali ne, on je odgovorio – najbolji automobil je novi automobil.

I idealna situacija zaista bi bila da svi mi možemo da vozimo nove automobile. Naravno da to nije situacija ne samo u Srbiji nego i u EU. Naime, prosečna starost automobila u zemljama EU je 10,8 godina, ali ima i država EU kao što je Rumunija i neke druge čiji su otprilike automobili prosečne starosti kao što je prosečna starost automobila u Srbiji, negde oko 17 godina.

To je naša realnost i JS snažno podržava ovaj zakon jer on negde pravi balans između finansijskih mogućnosti naših građana sa jedne strane i bezbednosti u saobraćaju sa druge strane, jer su i finansijske mogućnosti naših građana i bezbednost saobraćaja jako važna pitanja.

Mogli smo čuti podatke maločas i ja bih rado da ih ponovim ovde, a to je rekao ministar Nedimović, da se za automobile kubikaza od dve do dve i po hiljade kubika smanjuje porez za 14 hiljada dinara, da se za automobile od dve i po hiljade do tri hiljade kubika porez smanjuje za čak 29 hiljada dinara, a da se za automobile preko tri hiljade kubika porez smanjuje za skoro 500 evra. To je veliko olakšanje za naše građane i za budžet građana Republike Srbije i to je razlog zašto ćemo i ovaj zakon podržati.

Naime, tu se sukcesivno i stepenasto smanjuje porez za automobile starosti od pet do 20 godina. Za ona vozila starija od 20 godina nema nikakvih promena jer se i sada već plaća 20% od propisanog iznosa poreza, tako da dodatno umanjenje poreza na ove automobile bi možda moglo da podstakne i uvoz baš tih najstarijih modela, što nam naravno nije interes pre svega iz razloga bezbednosti u saobraćaju.

Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona ovde je najvažnija promena po nama iz JS skraćenje roka postupanja po zahtevima za zaštitu prava intelektualne svojine sa 120 dana na upodobljavanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku gde se taj rok skraćuje na 30 dana i to je jako važno za privredu i negde kao, ponavljam, poslanik koji dolazi iz Jagodine, gde imamo dosta stranih investitora, ali i domaćih privrednika, negde nam je uvek kao jedan od problema stavljeno do znanja u razgovorima, od tih stranih investitora i naših domaćih privrednika upravo taj komplikovan, dugačak, složen carinski postupak i postupak ocarinjenja inputa i autputa i negde je, kako bih rekao, skraćenje tih postupaka, povećanje efikasnosti carinjenja vrlo važna stvar kada je u pitanju podsticaj za razvoj privrede i negde je i to jedan od faktora koji privlači, verujte mi, strane ulagače, strane investitore da dođu u Srbiju. Ako imamo i tu proceduru efikasnu, to je jedan faktor više za još više stranih investicija i za još veći i snažniji privredni razvoj.

Kada govorimo o Zakonu o budžetskoj inspekciji, kao što je prethodni govornik, naša koleginica Sanja rekla, tu se definiše centralizacija budžetske inspekcije, tu se određuje da budžetski inspektor može biti ekonomista ili pravnik sa minimum četiri godine fakulteta, odnosno obrazovanja iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine i to će omogućiti da poslovi budžetske inspekcije obavljaju lica koja imaju usko stručno obrazovanje koje je neophodno za obavljanje ovog specifičnog posla.

Naravno, tu se uređuju i postupci prinudne naplate, rešenja budžetskih inspektora da Uprava za Trezor sprovodi tu prinudnu naplatu kod budžetskih korisnika itd.

Ono što bih ja rekao jeste, i da prvi put pomenem danas, jer sam maločas slušao i izlaganje predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i mi iz JS, jedan od naših najvažnijih programskih načela jeste borba protiv bele kuge, borba za povećanje prirodnog priraštaja, povećanje nataliteta, i predsednik je pre jedno 40 minuta ili možda sat vremena objavio da će država za svako prvorođeno dete davati 300 hiljada dinara, da će porodilje imati i povlastice priliko studiranja i mnogih drugih situacija i mi iz JS kao ljudi koji se godinama bore i propagiraju da je jedan od najvažnijih državnih problema i borba protiv bele kuge pozdravljamo taj čin. Mi smo recimo u našim lokalnim programima u Jagodini imali i imamo slične akcije i mislim da svi zajedno, počev od države preko autonomnih pokrajina do lokalnih samouprava treba da učinimo sve kako bismo poboljšali prirodni priraštaj naše države i kako bismo se izborili sa jednom od najvećih pošasti u našem društvu, a to je borba protiv bele kuge.

Kao što je juče predsednik JS Dragan Marković Palma rekao – budžet Republike Srbije donosi optimizam i ovi zakoni koji ga prate i iz tog razloga Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati i ovaj set pratećih zakona. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pre nego što započnem raspravu o današnjoj temi, zaista ne mogu a da se ne osvrnem na, mogao bih reći slobodno, performans i nastup kolege sa početka ove sednice, kolege koji je zajedno sa svima nama ovde, u ovom domu položio zakletvu da će poštovati Ustav, da će štititi Ustav Republike Srbije, da će poštovati zakon Republike Srbije, a ovde često, kao i danas, ne poštuje i krši Ustav Republike Srbije, ne poštuje i krši zakone Republike Srbije, pljuje Srbiju, državu u kojoj je rođen, koja mu je dala sve, od školovanja, lečenja i u kojoj uživa bukvalno sva prava koja uživaju i svi drugi građani Republike Srbije. Njegov nastup je bio, najblaže rečeno, sraman.

Kada rekoh – krši Ustav, pa sam naziv stranke kojoj pripada je u neku ruku kršenje Ustava, jer Sandžak ne postoji ni kao administrativna, ni kao geografska, već isključivo kao istorijska kategorija. Krši zakon i on je danas prekršio član 343. Krivičnog zakona Republike Srbije koji se odnosi na širenje panike i nereda, jer je rečima da u Srbiji raste i neguje se fašizam, u Srbiji koja je podnela strašne žrtve i koja baštini i svoje postojanje i istoriju na antifašizmu, i kada je rekao da se nijedan Bošnjak u Srbiji ne oseća sigurno i time je zastrašio i širio paniku među bošnjačkim stanovništvom i bošnjačkim građanima Srbije, u stvari prekršio taj zakon. Ja, evo, ovde i u ime svoje poslaničke grupe, a siguran sam i u ime ogromne većine prisutnih ovde u sali, pozivam Tužilaštvo da reaguje na to.

On optužuje Srbiju za širenje fašizma, posle silnih žrtava koje je država Srbija dala u Drugom svetskom ratu i u borbi protiv fašizma, a pritom toleriše i postavlja tablu Aćif-efendiji, čoveku koga je Hitler odlikovao za svoje zasluge u Drugom svetkom ratu.

Šta Srbija i Srbi misle i da li se Bošnjaci osećaju nesigurno i zastrašeno u Srbiji, govori i činjenica i situacija na sahrani pokojnog našeg uvaženog kolege muftije Muamera Zukorlića, gde su bili i predstavnici svih poslaničkih grupa u ovom parlamentu. Svi su ga uvažavali i svi su se osećali bezbedno na toj sahrani. Mi imamo ovde kolege Bošnjake narodne poslanike, konkretno gospodina Samira Tandira, za koga znam da obilazi sve nas kolege po Srbiji, obilazi gradove u Srbiji, pa da li se ikada osetio ugroženim, nesigurnim, nepoštovanim, bilo šta od onoga što je naš kolega s početka sednice izgovorio?

Umesto pomirenja i politike pomirenja i politike razvoja, dotični kolega je svojim govorom radio isključivo na destabilizaciji situacije i političkih prilika, radio isključio na širenju mržnje i zlobe. Svakako moramo da osudimo takav nastup i da podsetimo na to da njegov lider gospodin Ugljanin, kada ima fotelju u Republici Srbiji i kada bude deo vlasti u Republici Srbiji, za njega je Srbija majka, a danas govori svojim poslanicima da optužuju Srbiju da neguje i gaji fašizam, da štiti fašizam i da su svi Bošnjaci u Srbiji ugroženi. E pa, nije tačno. I da li je ta fotelja gospodina Ugljanina vredna toga da se destabilizuje država Srbija i da se dobri međunacionalni odnosi u višenacionalnoj državi Srbiji, čime se mi ponosimo i smatramo našim kvalitetom, da se ti odnosi narušavaju?

Da se vratim na temu. Danas raspravljamo o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Sporazum je potpisan 29. jula 2021. godine u Skoplju i potpisali su ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tada domaćin premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.

Ovaj sporazum je nastao u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, koji mi iz Jedinstvene Srbije smatramo veoma dobrom inicijativom i koju snažno podržavamo. Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje svakako podržati ovaj sporazum. Sam termin Zapadni Balkan nije postojao ni kao geografski, ni kao geopolitički pojam, sve do početka ovog veka, kada su taj pojam utemeljile određene institucije Evropske unije u Briselu radi geopolitičkih potreba same Evropske unije. Prvi put termin Zapadni Balkan je pomenut 2003. godine na Samitu Evropske unije u Solunu, kada je Evropskom unijom predsedavala Grčka.

Sam taj termin Zapadni Balkan obuhvata pet država – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru. Kao geograf, mogu reći da termin Zapadni Balkan nije geografski pojam, već geopolitički, jer da je geografski, tom pojmu bi pridružili svakako i našeg suseda Hrvatsku, koja je najzapadnija balkanska zemlja, koliko god oni želeli da prave otklon od svog geografskog položaja i od toga da su država koja je na Balkanu i najzapadnija država Balkana, ali takođe i Albanija u tom slučaju, koja geografski pripada južnom Balkanu, svakako ne bi u geografskom smislu pripadala ovde. Ali, Zapadni Balkan, kao geopolitički pojam, to je teritorija koja obuhvata 207.784 kilometara kvadratnih ili blizu 40% površine Balkanskog poluostrva i ukupno 17.936.991 stanovnika. Radi poređenja, bivša Jugoslavija je u trenutku raspada imala 23.528.230 stanovnika i imala je površinu od 255.804 kilometra kvadratnih.

Naravno, ovo poređenje nisam napravio kako bih u političkom smislu poredio Zapadni Balkan i bivšu Jugoslaviju, jer su to zaista dve različite potpuno stvari, i u političkom i u geopolitičkom i u međunarodnopravnom poretku. Poređenje je išlo u smislu veličine, odnosno teritorijalnih i ljudskih resursa država Zapadnog Balkana.

Rekoh, ovaj sporazum je potpisan u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“. „Otvoreni Balkan“ je ekonomska zona koju uspostavljaju tri zemlje u regionu Balkana u jugoistočnoj Evropi, to su Srbija, Albanija i Severna Makedonija.

Uspostavljanjem ove ekonomske zone Albanija, Severna Makedonija i Srbija, imaju za cilj povećanje trgovine, saradnju i poboljšanje međusobnih bilateralnih odnosa. „Otvoreni Balkan“ je jedinstveno tržište od 11 miliona i 829 hiljada ljudi i ima površinu od 131.935 kilometara kvadratnih.

Namera je „Otvorenog Balkana“ su da između ostalog pruži veće mogućnosti za trgovinu, razmenu studenata, za razmenu kulture, za sportsku saradnju, saradnju u svim oblastima društva i države, da podstakne integraciju EU u državama članicama „Otvorenog Balkana“. Državljanima država članica treba da se obezbedi da u te tri države putuju samo uz ličnu kartu i štedi se ogromno vreme na graničnim prelazima. U ovoj uniji roba i kapital između ovih zemalja bi tekli brže i uštedelo bi se više od 30 miliona sati prelazeći granice svake godine.

Procena ovog projekta po Svetskoj banci štedi 3,2 milijarde dolara od čega bi ušteda samo Srbiji iznosilo negde oko milijardu i po dolara. U 2020. godini, da bi poredili snagu „Otvorenog Balkana“ u 2020. godini, bruto domaći proizvod ovih zemalja zajedno iznosio je oko 80 milijardi dolara, po glavi stanovnika taj bruto domaći proizvod iznosio je negde u proseku 6.256 dolara. Ako poredimo sada pojedinačno te tri države članice možemo videti da je Srbija tu sa 52,96 milijarde dolara u 2020. godini ili 7.666 dolara po glavi stanovnika. Da je rast u 2020. godini, što se Srbije tiče bio minus 0,98 i po tome je Srbija u doba korone je bila najuspešnija, odnosno imala je najmanji pad bruto domaćeg proizvoda, jer su sve ostale i evropske i većina svetskih država imale znatno veći pad i da je taj neki rast prognoziran u ovoj 2021. godini, rast bruto domaćih proizvoda negde oko 7,5%. Za razliku od Srbije, Albanija ima bruto domaći proizvod u 2020. godini, negde oko 14,8 milijardi dolara i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika od 5.215 dolara. Godine 2020. pad bruto domaćih proizvoda je u Albaniji bio 3,5% i planiran rast za 2021. godinu 5%. Što se Severne Makedonije tiče bruto domaćih proizvod se u 2020. godini je bio negde oko 12 milijardi dolara ili prosečno po glavi stanovnika je bruto proizvod oko 5.880 dolara.

Znači, Srbija, kao što se može videti je ekonomski najrazvijenija, najjača članica „Otvorenog Balkana“ i to ne kažu samo ovi brojevi koje sam ja ovde izneo, ne govori samo statistika, to ne kažem samo ja i većina članova ovog visokog doma. Naime, prošle nedelje smo bili Dragan Marković Palma je predvodio delegaciju koja je išla u posetu austrijskom parlamentu, kao predsednik parlamentarne grupe austrijsko-srpskog prijateljstva na poziv gospođe Gudrun Kugler. Dragan Marković je na njen poziv otišao. Gudren Kugler je predsednica austrijsko-srpskog prijateljstva, odnosno parlamentarne grupe austrijsko-sprskog prijateljstva i znate šta je ona izgovorila tada za Srbiju u srpskom parlamentu. Ona je tom prilikom izjavila da Austrija smatra da je Srbija Švajcarska na Balkanu. Gde ćete veću pohvalu, gde ćete veće priznanje kada vam parlamentarac predstavnik jedne od najrazvijenijih evropskih zemalja kaže - da je vaša država Švajcarska na Balkanu. To je zaista veliko priznanje i politici koje vodi Srbija i svakako da nam je prijalo kada smo čuli jednu takvu izjavu.

Što se tiče „Otvorenog Balkana“, rekoh, ova ideja, inicijativa, pruža jaku mogućnost za podsticaj ekonomskog razvoja tri države, naravno ako bi se, a „Otvoreni Balkan“ je otvoren i za druge države, ukoliko bi se toj inicijativi „Otvorenog Balkana“ pridružili i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, to bi bilo još veće tržište, još više mogućnosti za ekonomski i svekoliki drugi razvoj. Ono što je možda još bitnije od tog ekonomskog razvoja ta inicijativa „Otvoreni Balkan“ pre svega politički stabilizuje područje zapadnog Balkana.

Mislim da je krajnje vreme da zapadni Balkan ne bude žarište sukoba, političkih sukoba, sukoba interesa velikih sila, da Balkan, kao što ste vi ministre rekli, treba da zaokruži svoje granice i da vodi računa o sebi i da na taj način ovaj region, umesto žarišta sukoba i nesuglasica postane region stabilnosti, mira i prosperiteta.

Rekoh, ovaj sporazum o saradnji u zaštiti od prirodnih katastrofa, između tri države, on negde definiše procedure, postupke u tim nekih, da tako kažem, kriznim situacijama, u situacijama kada se u ove tri zemlje, a sve tri su podložne i zemljotresima i poplava i drugim prirodnim katastrofama, požarima i tako dalje. Međusobna saradnja po ovom pitanju je veoma značajna.

Samo bih vas podsetio zemljotres u Skoplju 26. jula 1963. godine kada je hiljadu ljudi poginulo, više od tri hiljade povređeno, kada je između 120 i 200 hiljada ljudi ostalo bez vlastitog doma, kada je uništeno 75% do 80% Skoplja. Ili recimo, 1979. godine kada je Albaniju i susednu Makedoniju pogodio zemljotres u kome je stradalo 136 ljudi, a hiljadu je bilo povređeno. Recimo, kada je u zemljotresu u Albaniji pre dve godine, 2019. godine u Draču poginulo 39 ljudi, a 650 povređeno. Recimo da pomenemo i poplave 2014. godine u Srbiji, kada je preko hiljadu objekata oštećeno i ugroženo, a kada je više od 30.000 stanovnika evakuisano i kada je procenjena šteta iznosila više od milijardu evra.

Takve situacije uvek iziskuju solidarnost, pomoć i uzajamnu saradnju susednih država. Srbija je tu saradnju pokazivala uvek i u Skoplju, i u Albaniji, i u susednoj Crnoj Gori koja nije članica „Otvorenog Balkana“, ali da podsetim i prošlog leta u Grčkoj kada su naši heroji, vatrogasci učinili nadljudske napore da zaštite naselja u bratskoj Grčkoj od strašnih požara kojima je bila zahvaćena.

Srbija je pokazivala uvek tu solidarnost i 1979. godine kada je na sto kilometara crnogorske obale došlo do velikog devastiranja kada je 101 osoba poginula, 35 je tada u Albaniji i naši očevi i naši dedovi su odvajali jako dugo kako bi pomogli obnovu i izgradnju Crne Gore i crnogorske obale. Na kraju krajeva i ovakve situacije pokazuju značaj proširenja inicijative „Otvoreni Balkan“, pa i na Crnu Goru i na druge.

Ovaj sporazum precizira procedure i postupke u takvim situacijama. On garantuje da svaka zemlja članica „Otvorenog Balkana“ može računati na svoje partnere ne samo u dobru već i u teškim situacijama. Osim zajedničkog ekonomskog interesa, osim povezivanja naroda, radne snage, bezbednosti i pomoći u situacijama velikih katastrofa bilo da su prirodne ili da ih je izazvao ljudski faktor. Zato što je „Otvoreni Balkan“ odlična inicijativa i odličan projekat, zato što je to način da se balkansko područje učini politički i ekonomski stabilnim regionom, zato što je „Otvoreni Balkan“ otvoren i za druge države zapadnog Balkana Jedinstvena Srbija podržava ovaj sporazum.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje glasati za ovaj sporazum, kao i za Sporazum o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola sa Narodnom Republikom Kinom, sa našom da tako kažem prijateljskom državom i tradicionalnim prijateljom. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u prilici da biramo kandidate za sudije u pet osnovnih, pet prekršajnih, kao i u Privrednom sudu u Kragujevcu. Naravno da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ove predloge.

Izbor sudija spada u ustavnu nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije, koju definiše član 99. tog Ustava i već nekoliko godina vodi se javna rasprava o tome da su potrebne ustavne promene vezane za uvećanje stepena nezavisnosti pravosudne grane vlasti, odnosno da i ta pravosudna grana vlasti stekne dodatni, viši stepen samostalnosti, nezavisnosti, naročito u ovom delu koji se tiče Narodne skupštine Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije je napravila nacrt predloga ustavnih promena vezanih za pravosuđe i pravosudnu granu vlasti. Ovih dana Venecijanska komisija će se izjasniti o tom nacrtu koji je izradila Vlada Republike Srbije. Naši predstavnici, naše kolege iz Odbora za pravosuđe, koliko znam, već jesu i prisustvovaće tom plenarnom zasedanju Venecijanske komisije, mislim da će i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije takođe prisustvovati tom plenarnom zasedanju i pretpostavljam da ćemo dobiti pozitivno mišljenje Venecijanske komisije za te ustavne promene, čime ćemo nastaviti proceduru koju smo započeli u Narodnoj skupštini.

Ono što moram ovom prilikom da kažem jeste da i po postojećem Ustavu mi imamo zagarantovanu nezavisnost sudske grane vlasti. Naime, član 4. Ustava Republike Srbije garantuje sudijama odnosno nosiocima pravosudnih funkcija stalnost i nepremostivost sudijske funkcije, sem nakon prvog izbora, kada se biraju na tri godine.

Intencija i namera ovih ustavnih promena ide u pravcu povećanja nezavisnosti sudske grane vlasti, pre svega od Narodne skupštine Republike Srbije. Ali, moram da primetim i skrenem pažnju da Narodna skupština jeste odraz volje naroda, odnos volje građana Republike Srbije, pa je tom nekom analogijom i izbor sudija izraz iste te volje.

Mi iz Jedinstvene Srbije mislimo da to nije suština. Ono što bismo mi iz Jedinstvene Srbije rekli jeste da i najbolje definisan sistem izbora sudija, koji bi obezbeđivao nezavisnost sudstva, može biti obesmišljen u svom sprovođenju, iz prostog razloga jer nije sve samo do sistema, već je i do ljudi, do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, odnosno do svakog pojedinačnog sudije, do njegovih stručnih, moralnih i drugih kvaliteta.

Čuveni francuski pisac i pravnik Anri Bordo je rekao - U pravosuđu uvek postoji neka opasnost, ako to nije zakon, onda su to sudije. I to je ono što sam želeo reći. Sve je do ljudi. To smo govorili, lično sam govorio, i kod kodeksa ponašanja narodnih poslanika, da nijedan kodeks ponašanja ne može da narodnog poslanika koji želi da prekrši kodeks i želi da napravi incident, on će ga napraviti, neće ga svakako sprečiti Kodeks. Tako je isto i u ovom slučaju.

Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i zakonu, a koji je posvećen svom poslu, ako je stručan i veran zakletvi koju je dao, onaj koji poštuje prihvaćene vrednosti u društvu, takav sudija je bio, jeste i biće nezavistan u svakom pravosudnom sistemu.

Oni pojedinci kojih je, na sreću, jako malo, oni koji u svemu gledaju svoj lični ili možda čak i politički interes, nisu bili, niti će biti, nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu, već su se vezali za lični interes ili interes neke političke opcije koju podržavaju.

Naš književnik, pravnik, istoričar i profesor, Svetislav Rajačić kaže - Zakoni ne zavise od onih koji ih postavljaju, odnosno koji ih donose, već zavise od onih koji ih sprovode. U ovom slučaju, od onih koji sude po tim zakonima i presuđuju. A naš nobelovac Ivo Andrić, čiju tablu s ponosom držimo ovde u ovoj velikoj sali Narodne skupštine, u svom delu "Znakovi pored puta", kaže: "Kažu da postoji mesto pravog suda i pune istine. To je mesto gde istina sija, gde pravda caruje". Na pitanje - gde je to mesto, odgovorio je: "Ono je među nama, ovde gde stojimo. Budi hrabar, iskren, postojan, čovekoljubiv, razuman i pravedan i takvo mesto će biti svuda gde tvoja noga stupi i tvoja reč odjekne." Ove reči mogu biti najbolji vodič svakom sudiji u svom radu.

Ustav Republike Srbije u svom članu 152, u svom 1. stavu, kaže: "Zabranjeno je političko delovanje sudija". Nažalost, imali smo priliku da vidimo primer da se sudija poziva u političke emisije, ne da bi davao pravno mišljenje o nekim temama koje su važne za društvo, već kako bi davao političke sudove i stavove. Stalno govori o mešanju vlasti u rad pravosuđa, stalno komentariše skupštinske odluke o izboru tužilaca i sudija, a ja ovde postavljam pitanje - a šta je sa mešanjem sudija, odnosno tog sudije u rad Narodne skupštine Republike Srbije, u rad Vlade Republike Srbije ili predsednika Republike Srbije?

Hajde da govorimo o tom licemerstvu onoga koji se stalno žali i kao mantru ponavlja da se u rad sudija mešaju izvršna i zakonodavna vlast, verovatno vodeći se onom izrekom da sto puta izgovorena laž postaje istina. Po njemu, očigledno da je samo sudska grana vlasti nezavisna od izvršne i zakonodavne, a da izvršna i zakonodavna vlast i te kako mogu kao nosioci pravosudnih funkcija da se mešaju u njihov rad. Dokle to licemerje? Dokle ti dvostruki standardi? Dokle to lažno i po Srbiju negativno kreiranje javnog mnjenja i dodvoravanje nekima sa strane?

Mi ovde možemo govoriti i o zloupotrebi nosioca pravosudne funkcije. Frensis Bekon je rekao: "Jedna nepravedna presuda napravi više zla nego mnogi nepravedni postupci". Ja postavljam pitanje - a šta je sa presudom gnjilanskoj grupi? Ciceron je rekao da odviše stroga primena prava može dovesti do velike nepravde. I ja postavljam pitanje - a zašto taj dotični gospodin ne pita i ne priča o delu opozicije koja najotvorenije i najdirektnije vrši pritiske na pravosudnu vlast, a pri tom su im puna usta nezavisnosti pravosuđa? Pa, gde ćete očigledniji primer od primera nasilnika Dragana Đilasa, gde postoji i službena beleška o izvršenom nasilju u porodici, a gde se deo izvršne vlasti, ali bogami ni deo sudske vlasti nije oglasio po tom pitanju i ta službena beleška i taj slučaj je ostao nerazrešen?

Ili, recimo, gde ćete očigledniji primer nego njegova zaposlena u njegovoj kompaniji „Multikom“ Marinika Tepić, koja ode, da izjavu u Višem tužilaštvu u Kraljevu, a onda, nakon izlaska iz zgrade, ispred same zgrade Višeg tužilaštva u Kraljevu slaže da joj je obećano nešto što nikada nije obećano u tom tužilaštvu i zbog čega je naterala i samo tužilaštvo da mora da demantuje tu njenu izjavu? Zar to nisu najočigledniji primeri pritiska na pravosuđe i na pravosudni sistem?

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava. Ali, mi smatramo da sudska nezavisnost nije vredna za sebe i ne može biti posmatrana kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosioca pravosudnih funkcija, već kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj nezavisno, nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda, neophodno je da tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću.

Naime, Rikoferi je rekao – zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi koji su pozvani da ih primenjuju. Naravno da treba unapređivati i doterivati svaku oblast našeg društva, pa i pravosuđe. Treba ga učiniti još efikasnijim, kvalitetnijim i boljim. Nema vlasti bez ljudi, ljudi bez materijalnih dobara, materijalnih dobara bez prosperiteta, ni prosperiteta bez pravde i dobre politike.

Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju vlasti dobrih ljudi, za Srbiju prosperiteta i pravde. Mi smatramo da svi ovi predloženi kandidati ispunjavaju te, ne samo osnovne norme koje zahteva jedan nosilac pravosudne funkcije, već da ispunjavaju i one druge kriterijume moralne i sve druge.

Mi ćemo u danu za glasanje naravno podržati sve ove predloge. Hvala.

Hvala, potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Jevđić.

Uvaženi ministre Mitroviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o muzejskoj delatnosti, zakona koji smo doneli 16. aprila 2021. godine, koji treba da stupi na snagu 17. oktobra 2021. godine. Izmene jesu male, kao što ste, vi ministre, rekli, menja se član 49. stav 3. koji definiše uslove za izbor direktora i vršioca direktora muzeja, izmena je mala i tom izmenom usklađujemo ovaj zakon sa Zakonom o kulturi.

Kažem, izmena je naizgled mala, ali za nas iz Jedinstvene Srbije veoma važna jer se tiče menadžmenta muzeja. Pokušaću u ovom izlaganju da objasnim i zašto je to važno. Naravno, Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Naime, muzej je neprofitna stalna ustanova u službi naroda i njegovog društva i njegovog razvoja. Muzej je otvoren za javnost, ustanova koja sakuplja, čuva, istražuje, komunicira i izlaže materijalna svedočanstva čoveka i njegove okoline, i to je sad jako važno, radi proučavanja, radi obrazovanja, ali i radi zabave.

Prvi zapisi o umetničkoj zbirci dragocenosti skupljenih u ratnim pohodima se javljaju još iz perioda pre nove ere, iz 1176. godine, iz grada Suzi, tadašnje Mesopotamije, odnosno na području današnjeg Irana. Bilo je i palata, pominjane su u Staroj Grčkoj u Persepolju palate pune izloženih rizničkih materijala, kao i umetničkih skulptura Stare Grčke, koje su za vreme nekih svečanosti povremeno otvarane i izložene javnosti.

Ali ipak muzeji današnjeg tipa prvi put se javljaju u doba renesanse, u Italiji. Recimo to da je Zbirka Lorenca Veličanstvenog u Firenci nazvana Muzej kodeksa i umetničkih relikvija i od 16. veka to zanimanje i interesovanje za prikupljanje građe raste i javljaju se galerije u kojima se čuvaju umetnička dela.

Muzeji mogu biti umetnički i naučni. Naučni su arheološki, istorijski, etnografski, prirodnjački, tehnički, vojni, kriminalistički, itd. Umetnički to su oni koji sadrže zbirke slika, skulptura, grafika, objekata primenjene umetnosti, itd.

Po svom karakteru, strukturi i teritorijalne kompetencije mogu biti nacionalni, mogu biti zavičajni, mogu biti gradski, itd.

Ono što je bitno, muzejska delatnost je jako raširena u svetu i posvećuje joj se dosta pažnje. S toga su pojedini muzeji poput Luvra, Metropolitena, jako posećeni.

Muzeji se trude da na različite načine privuku posetioce. U tome često koriste i savremene tehnologije, kao što su internet prezentacije, društvene mreže, tri de tehnologiju, pa i ovu najnoviju, vi art tehnologiju, odnosno tehnologiju virtuelne realnosti i sve čine kako bi svoje riznice, svoje eksponate približili posetiocima.

Međutim, kod nas među zaposlenima u muzejskoj delatnosti često je mišljenje da je to elitistička delatnost, što jeste i treba da bude, čak da je to delatnost tesno povezana sa naučnom delatnošću, što takođe treba da bude i što jeste, ali negde naši radnici u muzejskoj delatnosti često odbijaju da budu marketinški menadžeri i da svojim marketinškim nastupom se potrude da povećaju posetu naših muzeja.

Smatram da takav pristup se mora promeniti i možda je danas, dok razgovaramo upravo o izmeni tog dela Zakona o muzejskoj delatnosti, gde govorimo o menadžmentu, o izboru direktora ili vršioca dužnosti direktora, odličan trenutak da raspravljamo o tome, jer muzeji imaju i kulturološku, ali imaju i edukativnu ulogu. Muzeji imaju ulogu stvaranja i čuvanja identiteta, kako nacionalnog, tako i lokalnog. Na kraju krajeva, muzeji imaju i ulogu koja možda nije najvažnija, ali nije nevažna, a to je ulogu turističke atrakcije.

Sve ove uloge i sve ovo je objedinjeno u radu muzeja i nijedna od tih uloga neće biti ostvarena i ispunjena ako muzej nema publiku. To vam je isto kao kada kao kupac imate mnoštvo prodavnica oko sebe i ako imate prodavnicu koja nema nikakav marketinški nastup i aktivnosti u tom smislu, teško da ćete ući u nju. Pre ćete u one druge koje imaju razrađenu marketinšku aktivnost. Naravno da će takva porodica vremenom bankrotirati.

Muzeji, naravno, neće bankrotirati zbog toga što nemaju posetioce i JS je protiv tog neoliberalnog shvatanja funkcionisanja tako važnih ustanova, kao što je muzej. Muzej mora da ima svog osnivača. Osnivač mora brinuti o muzeju. Nije komercijalni deo i komercijalna uloga muzeja najbitnija i najvažnija svakako, ali moramo naći načina da povećamo posetu naših muzeja i to je, pre svega, uloga koju treba da ostvari menadžment muzejskih ustanova. Zato sam i rekao na početku da je za nas iz JS ova promena jako važna i da treba diskutovati danas o tome.

Naravno, neophodno je da se uvede potpuni marketinški pristup. To ne podrazumeva samo reklamu. Na prvom mestu, marketing je formirati proizvod koji je zanimljiv posetiocima, koji će da ga zainteresuje, koji je atraktivan, ali koji neće podilaziti posetiocima, potom da se taj proizvod dobro prezentira.

Na primer, jedan Luvr godišnje poseti 10.200.000 ljudi, jedan Kineski nacionalni muzej godišnje poseti 8.600.000 ljudi, jedan Metropoliten u Njujorku posti bez malo sedam miliona ljudi, ali to nikako ne znači komercijalizaciju tih muzeja i nikako ne znači smanjivanje vrednosti umetničke, kulturne i svake druge vrednosti tih eksponata i tih muzeja. Naprotiv, sve suprotno. Zato je potrebno dosta uraditi na promociji.

Mi u Srbiji, negde sam našao podatak, imamo između 180 i 200 muzeja i moramo zaista u narednom periodu učiniti da ti muzeji kod nas ne budu samo nemi svedoci naše istorije, kulture i umetnosti, već aktivni učesnici u toj promociji.

Ja sam poslanik koji dolazi iz Jagodine i posebno sam ponosan na grad koji ima tri muzeja dobra, kvalitetna muzeja, od kojih su dva jako specifična i poznata i jedinstvena u Srbiji i po tome prepoznata i u svetu. To su Muzej voštanih figura, Muzej naivnih i marginalnih umetnosti i Zavičajni muzej.

Muzej voštanih figura u Jagodini otvoren je 2008. godine. Jedan je od šest takvih muzeja u Evropi i prvi i jedini u Srbiji.

Muzej godišnje poseti oko 50 hiljada turista i to pre svega đačkih ekskurzija, jer je obilazak tog muzeja svojevrsna i veoma atraktivna šetnja kroz istoriju naše države, od Svetoga Save do danas.

Muzej svake godine dopunjava se novim voštanim figurama i evo, 5. oktobra, na dan kada se upokojila naša srpska heroina Milunka Savić, mi smo u Muzej voštanih figura uneli novu figuru, figuru Milunke Savić. Reč je o našoj srpskoj heroini, balkanskih i Prvog svetskog rata, koja je ranjavana devet puta, koja je živela, po jednim podacima, od 1890. godine, po drugom podatku od 1892. godine do tog 5. oktobra 1973. godine, ženi koja je najviše odlikovana u istoriji srpskog ratovanja, koja je krila svoj pol kako bi učestvovala u tim ratovima. Nosilac je ordena Legije časti, Karađorđeve zvezde sa mačevima i jedina žena nosilac francuskog odlikovanja Ratni krst sa zlatnom palminom granom. Figura je rad vajara, slikara i kostimografa Marijane Pejkić, Ljiljane Vejvodić, Snežane Simonović i Tatjane Stajić.

Kao što rekoh, muzej svake godine obogaćuje se novim figurama, tako da, ja sam se nadao da će i ministarka Gojković biti prisutna, možda je i vreme da polako razmišljamo i o nekom novom, većem prostoru, s obzirom na to da se sadržaj Muzeja voštanih figura obogaćuje svake godine.

Muzej naivne i marginalne umetnosti je specijalizovana institucija, jedinstvena u našoj zemlji, sa posebnim programom muzeološke zaštite, dela naivne i marginalne umetnosti, putem aktivnosti prikupljanja, sistematizovanja, kroz muzeološku dokumentaciju, proučavanja, izlaganja i publikovanja.

Osnovan je 1960. godine. Prvo se zvao Galerija samoukih likovnih umetnika, a od 1985. godine promenio je naziv u Muzej naivne umetnosti, koji je 2007. godine promenio ponovo naziv u Muzej naivne i marginalne umetnosti. Jedinstven je takav u Srbiji, jedan od nekoliko u svetu i jako poznat i posećen.

Zbirka tog muzeja je internacionalnog karaktera. Broji preko 3.000 dela oko 350 umetnika u periodu od tridesetih godina 20. veka do danas i zastupljeni su svi umetnici naivne umetnosti od Srbije, preko Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i drugih država u regionu, ali i Nemačke, Italije, Kipra, Slovačke, Belorusije itd.

U njima se nalaze reprezentativna dela naših svetskih klasika naivne i marginalne umetnosti, od Janka Brašića iz Oparića, pa preko Martina Janoša i Jana Sokola i Anujke Miran i Marije Balan.

Što se tiče Zavičajnog muzeja, izrastao je u značajnu ustanovu kulture u Jagodini, ali i u celom Pomoravlju, koja prikuplja na desetine hiljada vrednih predmeta prirodnjačkog, arheološkog, istorijskog, etnološkog i umetničkog karaktera. Osnovan je 1954. godine i od tada o zbirki starina koje je sakupljao čuveni jagodinski profesor u tadašnjoj učiteljskoj školi Dušan Vukičević Duja i taj Zavičajni muzej je smešten u zgradi nekadašnjeg Sokolskog doma, koji je, takođe, građevina i spomenik kulture i to je omogućilo da se postavi stalna izložba eksponata i svakom posetiocu se pruža jedinstvena prilika da na jednom mestu sazna o vekovnim tokovima života i rada ljudi na prostoru Pomoravlja.

U tom fondu se nalazi preko 50 zbirki, a najviše od neolita i neolitske plastike, čuvene u svetu, zbirke stakala, jer je prva srpska fabrika stakla uopšte postojala upravo u Jagodini od 1846. godine, zbirka numizmatike, legati akademskih slikara 19. i 20. veka itd.

Da rezimiram na kraju. Danas menjamo Zakon o muzejskoj delatnosti u delu u kome usklađujemo ovaj zakon sa Zakonom o kulturi, a tiče se neophodnih uslova koje treba da ispuni direktor muzeja ili vršilac dužnosti direktora muzeja.

Da bi muzeji ostvarili svoju ulogu i misiju kulturološku, edukativnu, misiju čuvara nacionalnog, regionalnog i lokalnog identiteta, neophodno je da direktor muzeja osnovnih uslova koje danas propisujemo ima i menadžerskih sposobnosti kojima bi naše muzeje približili najširem spektru stanovništva.

Danas u eri informacionih tehnologija, u eri virtuelne stvarnosti i 3D tehnologija, u eri kada zahvaljujući moćnim sredstvima komunikacije informacije postaju dostupne u realnom vremenu, u vremenu društvenih mreža, veoma je važno da naši muzeji iskoriste te prednosti današnjice i naše muzeje i njihove bogate riznice i depoe da približimo svakom stanovniku ne samo Srbije, već i čitavog sveta. U tom smislu, mi iz Jedinstvene Srbije posmatramo ove izmene i dopune Zakona o muzejskoj delatnosti i to su razlozi zašto ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre, Siniša Mali, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zakonu o predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije, a kome se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovida 19 i predlog Zakona o zaduživanju Republike Srbije kod „OTP“ banke za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije pruge Subotica-Horgoš do granice sa Mađarskom.

Jedinstvena Srbija i poslanička grupa JS će sva četiri ova zakona u danu za glasanje podržati, jer smatra da se svim ovim zakonima dodatno uređuju kako fiskalni, odnosno poreski sistem, poslovanje privrednih subjekata, ali se unapređuje i poslovanje privrednih subjekata u vreme pandemije Kovida 19, ali se i pojačava naša infrastruktura i pre svega u ovom slučaju železnička infrastruktura.

Porez postoji od kako postoji i država. Porez nije ništa drugo nego alat kojim se finansira funkcionisanje države. Otuda je i poreska, odnosno fiskalna politika važan segment politike svake države. Na dobrim programima poreske politike formirane su brojne vlade, ali su i na neadekvatnim i lošim primerima poreske politike brojne vlade i padale u svetu. Jednostavno, poreski sistem mora da bude pravičan, mora da bude funkcionalan, mora da bude dobro odmeren kako bi bio stimulacija, a ne kočnica za privredni rast i razvoj.

Poreski sistem, rekoh, mora da bude pravičan. Uostalom, priča o Robinu Hudu nije ništa drugo nego priča o nepravičnosti jednog poreskog sistema u jednom istorijskom periodu u Engleskoj, odnosno na prostorima današnje Velike Britanije. Pravičnost poreskog sistema jeste u stvari umešnost da se izbalansiraju poreska potraživanja prema svim poreskim obveznicima.

To je jako važna stvar kod svakog poreskog sistema, odnosno kod svake poreske politike. Naravno, mora da bude i funkcionalan, odnosno treba da obezbedi dobar obuhvat poreskih obveznika, treba da obezbedi kvalitetnu i naplatu poreskih potraživanja, a i da obezbedi dovoljno sredstava za rad države. Naravno, mora da bude i stimulativan, jer treba da obezbedi takav sistem, takvu privrednu klimu da će i poreska politika, između ostalog, stimulisati otvaranje novih radnih mesta, stimulisati investicione aktivnosti.

Mi zaista možemo da se pohvalimo u tom segmentu, jer je Srbija 2020. godine bila na prvom mestu po direktnim stranim investicijama u regionu. Ona i danas negde prima oko 60% svih direktnih stranih investicija u regionu što je između ostalog pokazatelj i dobre poreske politike države Srbije prema privrednim subjektima.

Kada govorimo o tome, nije važno samo kako ćemo obezbediti sredstva za budžete, za budžet države, za lokalne budžete, već je važno i da taj novac, dobijen od poreskih obveznika bude plasiran na najbolji mogući način i upravo u one projekte i u one najvažnije potrebe koje imaju građani države Srbije ili građani pojedinih lokalnih samouprava.

Da se ne desi da taj budžetski novac ide u neke isprazne projekte, kao što se to dešavalo u nekim ranijim i za vreme nekih bivših vlasti, čak i u privatnim džepovima, već da taj novac bude investiran u izgradnju infrastrukture, u izgradnju autoputeva, u izgradnju kvalitetnih železnica, a o tome ću govoriti nešto kasnije, u izgradnju bolnica i za druge potrebe neophodne za život i rad građana i za dobro funkcionisanje privrede, države i društva.

Ja bih ovom prilikom istekao da sam posebno ponosan na način na koji se novac poreskih obveznika izdvaja u lokalnoj samoupravi, odakle ja dolazim, a to je Jagodina, jer je ona dobar primer kako se novac štedi i troši samo na najvažnije i najbitnije stvari koje se tiču života građana Jagodina. Tako, recimo, sada je aktuelno da se 200 km atarskih puteva nasipa tucanikom. Do kraja godine, eventualno na proleće sledeće godine, svih 200 km će biti završeno i poljoprivredni proizvođači će do svojih njiva moći da idu jednim udobnim, kvalitetnim putem, moći će da idu i putničkim automobilima bez ikakvih problema. To je važno i to možemo videti i na terenu iz zadovoljstva tih ljudi u seoskim sredinama, jer time se znatno poboljšava i kvalitet njihovog života i poboljšavaju se mogućnosti za njihovu proizvodnju i za rad.

I ne samo to, ne postoji sokak u selu, ulica u gradu koja nije asfaltirana. Mi smo kompletno zamenili vodovodnu mrežu u Jagodini u prethodnih nekoliko godina, izmestili azbestne cevi i stavili zdravije, bolje i kvalitetnije cevi i kompletnu vodovodnu mrežu u gradu i sistem vodosnabdevanja smo sopstvenim sredstvima, sopstvenim mogućnostima, dobrim budžetiranjem i kvalitetnom raspodelom novca, na taj način smo obezbedili kvalitetnu i zdravu, veoma kvalitetnu pijaću vodu za građane Jagodine. To je poenta trošenja budžetskih sredstava, odnosno sredstava poreskih obveznika. Najbitnije je da taj novac završi na projekte koji su najpotrebniji.

Kada govorimo o fiskalizaciji, Zakon o fiskalizaciji predviđa uvođenje novog modela fiskalizacije na koji fiskalni obveznici trebaju da pređu u periodu od 1. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine. Taj prelazni period je tražila privreda, tražili su privrednici. U tom periodu ćemo preći na jedan mnogo savremeniji, mnogo brži i mnogo efikasniji model fiskalizacije.

Naime, vi ste, ministre, rekli da su već krenule prijave preko sajta Poreske uprave. Ako se ne varam, rekli ste da je nešto više od 800 privrednih subjekata, odnosno 1.400 prodajnih mesta već prijavljeno preko sajta Poreske uprave. Taj proces će se nastaviti i dalje. Ono što bih ja ovde istakao, jeste da je dobro to što će se ti privredni subjekti prijavljivati i za subvencije, odnosno da taj prelaz sa jednog sistema fiskalizacije na drugi sistem fiskalizacije neće koštati privredne subjekte, odnosno da je u budžetu Republike Srbije obezbeđeno šest milijardi dinara za te potrebe i da će svaki privredni subjekat dobiti po 100 evra po prodajnom mestu, odnosno 100 evra po fiskalnom uređaju.

Ono što treba ovde reći i to ste i vi rekli, ministre, jeste da oni koji nisu u sistemu poreza na dodatu vrednost PDV dobiće 20% veću subvenciju za kase zbog nemogućnosti da iskoriste ulazni PDV i kako bi taj trošak nadomestili.

Veoma je važno da je ovaj sistem, novi sistem fiskalizacije veoma fleksibilan, da je mnogo jeftiniji i da korisnici kao fiskalni uređaj mogu da koriste tablete, računare i mobilne telefone. U tom smislu, taj sistem je i jeftiniji za privredne subjekte, jer neće više biti godišnjih plaćanja servisiranja kasa, sertifikata, sistem će biti efikasniji i podrazumevaće i bolji rad poreske uprave, ali i bolji uvid i samih privrednih subjekata u svoje poslovanje. Za te potrebe ste uveli i sajt „Budi efiskalizovan.gov.rs.“ i na njemu se mogu naći i pitanja i najvažnija pitanja i odgovori kada je ovaj proces promene sistema fiskalizacije u pitanju.

Ono što bih kod ovog zakona istakao jeste da prijem podataka iz fiskalnih uređaja omogućavaće bolju analizu i lakše uočavanje nepravilnosti u radu poreskih obveznika, ali i nove načine kontrole izdavanja fiskalnih računa, jer će validnost računa biti proveravana jedinstvenim skeniranjem QR koda na računu. Validnost poreskih računa moći će da provere ne samo Poreska uprava, inspektori Poreske uprave, već će moći da provere i kupci u maloprodajnim objektima, jednostavnim proveravanjem QR koda koji se nalazi na fiskalnom isečku i time će svi zajedno doprineti poštovanju poreskih propisa i smanjenju sive ekonomije.

Naravno, podaci o prometu će se dobiti u realnom vremenu, bukvalno istog trenutka i biće uporedivi i na nivou teritorije, industrijske grane, vremena izdavanja, a raspolagaće se i sa iznosima prosečnih prometa, što je bitno za analizu u sektoru analize rizika poreske uprave.

Tako da, ovaj novi model fiskalizacije podržao je i NALED, ovaj novi model fiskalizacije podržala je i Privredna komora Srbije i prosto mislim da je to jedan proces ka efikasnijoj fiskalizaciji i kvalitetnijem i boljem poreskom sistemu.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima je plaćena novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19, moram reći, a i vi ste sami, ministre, naglasili da je u prethodna tri paketa pomoći države vredna ukupno osam milijardi evra, odnosno država je učinila veliki napor da olakša građanima, privrednim subjektima poslovanje, funkcionisanje u ovom vremenu pandemije virusa korone.

Treba reći da je u okviru sva tri ekonomska paketa podrške privredi i građanima, zaposlenima negde dato po 174.806 dinara, zaposlenima u turizmu i ugostiteljstvu 269.195 dinara, penzionerima negde oko 33.780 dinara. Zaposleni u privredi dobili su tri minimalne zarade u prvom paketu pomoći, 60% minimalca u drugom i tri polovine u tekućem trećem paketu.

Ono što je država još uradila, jeste da je obezbedila na vreme dovoljnu količinu i dobar izbor vakcina. Moram da primetim da tu šansu koju smo imali nismo iskoristili, nažalost, na najbolji način i da nemamo zadovoljavajući broj vakcinisanih drugom dozom vakcine. Prosto, trebamo svi još jednom da apelujemo na to da se građani vakcinišu.

Zašto? Ne samo zato što vakcinacijom ćemo uspeti da zaštitimo živote i zdravlje građana, ne samo zato što ćemo vakcinacijom uspeti da zaštitimo funkcionisanje privrede i privrednih subjekata, mi vakcinacijom štitimo i one koji su se najviše dali u ovoj borbi protiv virusa korone, onima koji satima, danima i mesecima, sada već i godinama, mogu reći se bore u kovid ambulantama, u kovid bolnicama za živote i za zdravlje ljudi, a to su lekari. Na tom putu i država je učinila dosta i čini će i ubuduće, povećava životni standard zaposlenih u zdravstvu, ali svako od nas treba na neki način da da svoj doprinos i da ukaže elementarnu zahvalnost svim tim ljudima zaposlenim u zdravstvu za sve ono što su uradili tokom pandemije korone-19.

Opet ću se osvrnuti na lokalnu samoupravu iz koje dolazim, odnosno na grad Jagodinu i da kažem da smo mi organizovali aprila ove godine putovanje zdravstvenih radnika u Egipat, u Hurgadu, da smo u junu takođe organizovali putovanje nekih 600 lekara u Paraliju i u Grčku i da ćemo sada od 23. do 30. oktobra opet organizovati jedan put lekara iz 20 medicinskih centara i opštih bolnica iz Srbije u Egipat, ponovo u Hurgadu, opet u organizaciji grada Jagodine, a opet, naravno, kao što su i prethodna dva putovanja, kao što su i sva putovanja do sada bila, i ovo putovanje će biti plaćeno sredstvima od donatora.

Tako da, na taj način, ali ne samo na taj način, evo, 17. oktobar se bliži, Dan grada Jagodine, ove godine, svake godine smo mi nagrađivali najuspešnije zdravstvene radnike, lekare, medicinske sestre tim nagradama oktobarskim i odgovarajućim novčanim sredstvima, po dva-tri, međutim, ove godine smo doneli odluku da 50 zdravstvenih radnika dobiju plaketu grada Jagodine, odnosno oktobarsku nagradu i prigodna sredstva.

To je jedan od načina da mi pokažemo zahvalnost, to je ono najmanje što možemo da pokažemo, tim herojima, tim borcima u ovim teškim vremenima Kovida 19.

Kada govorimo o železnici i izgradnji železnice, taj deo pruge Subotica-Horgoš do mađarske granice, ja prosto smatram da je ovo samo jedan mali deo, kap u moru onoga što se radilo i što će se raditi na železnicama. Železnički saobraćaj je jako važan saobraćaj za svaku državu, pa i za našu, jer je jeftiniji od drumskog saobraćaja, jer je pouzdan i jednostavno modernizacija i rekonstrukcija železnica zaista, uz izgradnju auto-puteva, jeste jedan od infrastrukturnih prioriteta naše države.

U tom smislu ja posmatram i ovu tačku o kojoj danas razmatramo, jer država Srbija će odvojiti negde oko 6,5 milijardi evra za rekonstrukciju pruga u Republici Srbiji, za stvaranje brzih pruga. Do kraja godine bi trebalo da se završi brza pruga Beograd-Novi Sad, u planu je i radi se rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd-Niš, gde bi vozovi trebali da idu brzinom od negde 200 km na sat, takođe od Niša do Preševa brzinom od 160 km na sat i to su projekti koji čine Srbiju u pravom smislu delom Evrope i delom sveta.

Mi možemo retorički da pričamo kako smo Evropa i svet, mi možemo retorički da se zalažemo, ali ovakvi projekti i ovakve stvari u stvari nas zaista integrišu i u tu Evropu i u taj svet.

Još jednom, u tom smislu, želim da potvrdim da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sva četiri predložena zakona. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, potpredsednice Kovač, uvaženi potpredsednici Narodne skupštine, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije, gospođo Gojković, uvaženi ministre Popoviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, kako bi rekao naš akademik Matija Bećković – jedine neprekidne srpske karike.

U istoriji Srbija je bila porobljavana, čak i srpska crkva spaljivana, zabranjivana. Jedini srpski identitet, jedini srpski pečat koji je živeo sve vreme od svog osnivanja 1198. godine jeste manastir Hilandar.

Odmah na početku moram da kažem, u ime Jedinstvene Srbije, u ime Dragana Markovića Palme, u ime poslaničke grupe JS i u moje lično ime, da smo ponosni što danas raspravljamo o zakonu o očuvanju istorijskog i kulturnog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Ponosni smo što ćemo biti generacija poslanika koji će po prvi put usvojiti zakon kojim ćemo ispuniti zavet Svetog Save da svaka srpska glava vodi računa o srpskoj kući, o manastiru Hilandar.

Usvajanjem ovog zakona svaki građanin Srbije će voditi brigu o Svetom manastiru Hilandar, o njegovom neprocenjivom istorijskom, kulturnom, a rekao bih i duhovnom nasleđu, odnosno država Srbija će na jedan institucionalizovan način voditi računa o očuvanju i zaštiti kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Svet Gora je monaška republika. Ono što je Vatikan za rimokatolike, to je Sveta Gora za pravoslavne hrišćane, s tim što Sveta Gora je država, bez da se svi drugi uvrede, država neprestane molitve, država neprestane istine i pravde, neprestanog vapaja za jedinstvom i ljubavlju. Na jednoj takvoj značajnoj teritoriji Sveti Sava je smatrao da Srbija treba i mora imati jedan Sveti manastir, poput manastira Hilandar.

Na Svetoj Gori danas živi 2.508 stanovnika. Imamo 20 manastira, 17 grčkih, jedan ruski, Pantelejmon, jedan bugarski Zograf, i naravno naš, srpski Sveti manastir Hilandar.

Manastir Hilandar je jedan od pet manastira po značaju na Svetoj Gori. Zato svake četvrte godine predstavnik Hilandara postaje predsednik Svete Gore, prot, od grčke reči protos. Možete misliti koliki je značaj to i za srpski narod i za srpsko nasleđe i za sam manastir Hilandar.

Da li znate da na Svetoj Gori danas, osim što imamo tih 20 manastira, imamo 2.508, rekoh, stanovnika, u manastiru Hilandar imamo 50 monaha, 10 iskušenika? To je znatno više nego što je, recimo, bilo devedesetih godina kada je bilo ne više od 20 monaha.

Godišnje između 15.000 i 17.000 ljudi poseti Sveti manastir Hilandar, 15.000 do 17.000 ljudi prenoći u manastiru, dobije po dva obroka dnevno i prevoz od luke do pristaništa i od pristaništa do manastira i sve to besplatno. Zašto? Jer je Sveti Sava ostavio zavet monasima Hilandara da je Hilandar kuća svih Srba. Kako onda domaćinima naplatiti prenoćište i hranu?

Hilandar je jedini srpski manastir gde u crkvi ne možete na ikoni ostaviti novac. Ako neko želi da ostavi prilog može se javiti nekom od monaha koji je zadužen za komunikaciju i da da ili ostavi dobrovoljni prilog, ali se ni od koga to ne traži, zato što je Hilandar kuća svih Srba.

Ovim zakonom, nije važno to što samo institucionalizujemo očuvanje i zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar, već zato što ovim zakonom svaku kuću, svaku srpsku glavu, svakog građanina Srbije sjedinjujemo sa Hilandarom.

Mi poslanici u Narodnoj skupštini glasanjem za ovaj zakon, odakle god da smo, iz Beograda, Niša, Kragujevca, Prokuplja, Subotice, sjedinjujemo građane koje predstavljamo sa Svetim manastirom Hilandar. Upravo u tome je taj važan istorijski značaj donošenja ovog zakona.

Ne postoji srpski vladar koji nije brinuo i pomogao Hilandaru, ako pogledate i pođemo od Hilandarskog hrama, Hilandarske crkve, tu je svakako Sveti knez Lazar koji je izgradio jednu pripratu, Sveti kralj Milutin koji je izgradio drugu pripratu i obnovio prvu koju je izgradio Sveti Sava i mi samo u hramu vidimo to trojstvo Lazara, Milutina i Svetog Save.

Da ne govorim o tome šta je uradio car Dušan za vreme svog boravka, dve i po godine je boravio na Hilandaru u vreme kuge. On je kupio 600 hektara zemlje za manastir Hilandar. Ne znam drage koleginice i kolege da li znate da je zemljište aerodroma u Solunu u vlasništvu manastira Hilandar, da stapije potiču iz vremena cara Dušana i da Grčka država i danas priznaje te tapije i da simbolično ali plaća zakupninu te teritorije i tog zemljišta.

Često možemo u istoriji čuti i neke negativne stvari o Obrenovićima, ali i Aleksandar Obrenović je jedan od velikih donatora Svetog manastira Hilandar. Naime, rekoh maločas one reči Matije Bećkovića da je Hilandar jedina neprekidna srpska karika. U vreme okupacije Grčke od strane Turaka jedino Sveta Gora nije bila okupirana ali su manastiri na Svetoj Gori plaćali veliki harač. U nedostatku novca manastiri su jedni drugima pozajmljivali novac i ostao je veliki dug Hilandara prema Bugarskom manastiru i Aleksandar Obrenović je otkupio sva ta dugovanja.

Čak i u vreme komunizma kada je na neki način pravoslavlje bilo sputavano, proganjano, postojali su čak i tada srpski političari koji su pomagali i vodili računa ne u nekoj velikoj meri, ali su pomagali i vodili računa o srpskom manastiru Hilandar. Takav primer je bio Dobrica Ćosić koji je sadio vinograd u Hilandaru sa tadašnjim Igumanom ocem Mitrofanom, iako je bio politički aktivan u Komunističkoj partiji tadašnje Jugoslavije.

Naš veliki Vladika Nikolaj Velimirović za koga se u pravoslavlju drži da je posle Svetog Save jedan od dvojice najučenijih ljudi uz oca Justina Popovića vladika Nikolaj je iz logora Dahau uputio pismo Srbiji molivši Srbe da se zamonaše u Svetom manastiru Hilandar, jer je znao za pravilo da ako Hilandar spadne na ispod sedam monaha da će upravljanje i rukovođenje Hilandara preuzeti Grci. On je u logoru u zatočeništvu vodio računa o manastiru Hilandar i vodio računa o zavetu Svetog Save da svaka srpska glava bilo gde da je vodi računa o toj svetoj srpskoj kući.

Ko smo mi danas da, kada uživamo blagodeti jake i stabilne Srbije, sebi damo za pravo da zaboravimo taj zavet Svetoga Save?

Svi naši vladari su brinuli o manastiru Hilandar, ali moram da naglasim da danas kao nikada ranije država odvaja ne samo za manastir Hilandar, već za SPC. Završili smo Hram Svetog Save na Vračaru. Renoviraju se, restauriraju, brojni manastiri, pa, evo, i danas usvajamo po prvi put Zakon o zaštiti kulturno-istorijskog nasleđa manastira Hilandar i na ovaj način stavljamo pečat, identitetski pečat, jer zauvek spajamo našu neprekidnu kariku Svetog manastira Hilandar i naroda Srbije.

Još jednom ponavljam, time ispunjavamo zavet Svetoga Save i zauvek institucionalno ćemo čuvati i štiti našu srpsku kuću koju nam je ostavio.

Nažalost, do danas nismo imali ovakav zakon kakav danas donosimo. Imali smo Uredbu u vreme vlade Vojislava Koštunice, koju su kasnije ovi žuti Đilasovi naučnici ukinuli i danas imamo pred sobom Predlog zakona koji ćemo doneti i koji će zauvek ostati kao zalog, kao obaveza i budućim nekim generacijama da slede i poštuju zavet Svetog Save i da ovaj zakon bude večna spona srpskog naroda sa svojom kućom Hilandarom.

Mi ne smemo nikada zaboraviti taj sveti zavet. Ovaj zakon koji donosimo upravo jeste dokaz snage i napretka Srbije i da Srbija ima i snage i sredstava, ali pre svega da ima volje i vere da vodi računa o našem kulturnom identitetu, našoj kulturnoj i duhovnoj baštini, o našem nasleđu i zavetu Svetog Save da svaka srpska glava vodi računa o Hilandaru i da svaka srpska muška glava poseti manastir Hilandar.

Ovaj zakon nema za cilj samo materijalnu brigu prema Hilandaru, administrativni status manastira i monaštva, već ima za cilj, pre svega, ispunjenje tog zaveta Svetoga Save.

Upravo danas u ovom visokom domu, u kome smo donosili mnoge zakone, sjedinjujemo i donosimo zakon o najvažnijoj srpskoj kući, o jedinoj srpskoj kući koja postoji neprekidno od svog osnivanja, od 1198. godine do danas. Svaka ruka koja bude podignuta za ovaj zakon danas biće blagoslovena.

Rekoh da i Rusi i Bugari imaju svoj manastir na Svetoj gori. I Rusija i Bugarska su donele zakone o svojim manastirima poput ovog koji ćemo mi ovih dana izglasati i doneti.

Jedna Rumunija, koja ima samo imanje i nekoliko monaha na Svetoj gori, ima zakon kojim uređuje funkcionisanje i odnos države prema tom imanju i monasima i godišnje izdvaja negde oko 900 hiljada evra.

Moram sa ponosom da kažem da i grad Jagodina, iz koga dolazim, pomaže Hilandar, da dom zdravlja i bolnica pomažu ambulantu u Hilandaru, da jagodinski lekari idu i pomažu i leče monahe na Hilandaru, da porodica Dragana Markovića Palme ima poseban odnos sa manastirom, a imamo i tu situaciju da je poverenik manastira Hilandar stanovnik Jagodine Miloš Stojković.

Hilandar je među pet manastira po značaju na Svetoj gori. Jedna trećina imovine čitave Svete gore pripada manastiru Hilandar. Nijedan drugi manastir na Svetoj gori nema toliko imovine, šuma, imanja. O tome treba brinuti. O svemu tome brine tih 50 monaha i 10 iskušenika, kao i onih koji se dobrovoljno jave da pomognu, kao i radnici koji rade na obnovi manastira koji je izgoreo, kao što ste rekli 2004. godine, i gde se više od 90% objekata i stvari obnavlja.

Mi smo kao narod i kao država dužni da tvorimo i da čuvamo ono što nam je naš rodonačelnik Sveti Sava ostavio. Hilandar posećuju ne samo ljudi iz Srbije, već iz čitavog sveta, od Rusije do Amerike, od Putina i Medvedeva, preko princa Čarlsa do, recimo, Leonarada Dikaprija, Orlanda Bluma i drugih.

Hilandar svoja vrata otvara i onima koji nisu pravoslavni Hrišćani, jer hilandarski monasi poštuju i slede učenje Svetog Save, da treba poštovati i voleti sve ljude. Dobar primer je to da je, na primer, za vreme turske okupacije Grčke, turski paša dobio dete zahvaljujući čudotvornoj lozi Svetog Simeona Mirotočivog i da je u znak zahvalnosti poklonio 1.100 hektara zemlje.

Oduvek se u Hilandaru poštovalo pravo na naciju i na opredeljenje, što je vrhunac pravoslavlja, jer pravoslavlje nije ništa drugo nego sloboda. Ali, Hilandar je i pečat našeg srpskog identiteta u svakom pogledu. Mi smo našu autokefalnu crkvu dobili sa Hilandara. Sveti Sava je sa Hilandara krenuo put Vaseljenske patrijaršije, da traži autokefalnu crkvu i ideja naše autokefalne Sprske pravoslavne crkve potekla je upravo od Svetoga Save i hilandarskih monaha.

Važan je podatak da su u privih 300 godina postojanja SPC svi episkopi i arhiepiskopi bili hilandarski monasi. Ako pogledate Pećku patrijaršiju, taj iskonski dom SPC, mesto gde se ustoličuju srpski patrijarsi i ako pogledate tamošnje kivote, možete videti da su i Sveti Sava prvi, Sveti Sava drugi i svi ostali u stvari bili hilandarski monasi.

Ne znam da li znate podatak da je običaj slavljenja krsnih slava, takođe, potekao sa Hilandara? Taj naš srpski pravoslavni pečat, jer nijedan drugi narod ne slavi krsnu slavu, je upravo potekao sa Hilandara i istorija srpske krsne slave u stvari jeste jednaka istoriji Hilandara.

Zbog značaja Hilandara po časti, ne po vlasti, srpski patrijarh i iguman hilandarski se nalaze u istoj ravni i kada su zajedno na svečanostima stoje jedan do drugog, jer tako srpski patrijarh pokazuje čast igumanu ne kao igumanu, nego kao predstavniku svete institucije SPC, našeg ishodišta vere i nacije, kao znak poštovanja manastiru Hilandaru.

Zato mi danas ovim zakonom, opet ponavljam, sjedinjujemo narod sa Hilandarom i ispunjavamo taj zavet Svetog Save.

Pozivam vas da svi danas podržimo ovaj zakon, jer ovaj zakon ne donosimo ni zbog kog drugog, ni zbog EU… Uostalom, kada smo kod EU, manastir Hilandar je jedini manastir na Svetoj gori koji je odbio pomoć od evropskih fondova. Tamošnji monasi su želeli jednostavno da zaštite, da sačuvaju taj srpski pečat u manastiru Hilandaru.

Ovaj danas zakon donosimo isključivo zbog nas i zbog našeg identiteta. Zato vas pozivam da saborno podržimo ovaj zakon i da se sećamo dobro onoga dana kada smo sjedinili narod i Hilandar, da se sećamo dana kada smo se kao narod obavezali da institucionalno čuvamo ikonu Svete Bogorodice Trojeručice, jednu od četiri najpoštovanijih ikona Bogorodice u hrišćanskom svetu, pred kojom se mole ne samo pravoslavni hrišćani, već ljudi iz čitavog sveta i zahvaljujući kojoj imamo na hiljade dokumentovanih svedočenja o čudotvornim moćima ove svete ikone.

Ovim zakonom obavezali smo se da čuvamo svetu lozu Svetog Simeona Mirotočivog, koja je sama iznikla iz hilandarskog kamena na mestu gde se naš Sveti otac Simeon upokojio. Nikada posađena, nikada zalivena, a evo više od 800 godina rađa čudotvorne plodove.

Obavezali smo se da čuvamo bunar koji je Sveti Sava sa monasima kopao i koji za 800 godina nikada nije presušio.

Obavezali smo se da čuvamo maslinu cara Dušana, da čuvamo manastirsku riznicu za neprocenljivim kulturnim i duhovnim nasleđem našeg naroda.

Danas ovim zakonom obavezali smo se da čuvamo jedinstvo i zajedništvo srpskog naroda i Hilandara.

Danas smo se obavezali ovim zakonom da čuvamo sebe, ono što smo bili, ono što jesmo i ono što ćemo biti.

Hvala.

Hvala predsedavajuća, potpredsednice Jevđić, poštovane potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, kao i o Odluci o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Oba ova predloga poslanička grupe Jedinstvene Srbije u danu za glasanje će podržati.

Zakon o sprečavanju korupcije donet je 2019. godine. Prošle su dve godine od početka njegovog sprovođenja i implementiranja i u prethodne dve godine, što Agencija za sprečavanje korupcije, ali i druga tela kao što je GREKO, videli su određene nedostatke u implementaciji i sprovođenju ovog zakona i dale su određene primedbe, koje mi danas ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona ispravljamo i činimo ovaj zakon sprovodljivijim, primenjivijim u praksi, zato što mi iz Jedinstvene Srbije korupciju smatramo rak ranom svakog društva i naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Postoje brojne definicije korupcije i ono što je najčešće primenjivo i korišćeno jeste da korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi.

Korupcija, naravno, postoji od kako postoji država, a siguran sam da je korupcija postojala i u nekim starijim i primitivnijim oblicima organizovanja društva. O korupciji su pričali i Aristotel i Ciceron, što znači da je bila prisutna i u vreme stare Grčke i starog Rima. Korupcija izaziva krupne i negativne posledice u svakom društvu, u svakoj ekonomiji. Između ostalog, korupcija krši onaj osnovni univerzalni princip jednakosti svih ljudi pred zakonom, što je zagarantovano, između ostalog, i našim Ustavom, Ustavom Republike Srbije. Ona stvara sistem u kome su oni koji su privilegovani ili oni sa dobrim vezama situiraniji. Korupcija dovodi do smanjivanja privredne aktivnosti, do povećanja broja nezaposlenih, do rastakanja države, privrede i društva. Jednostavno, korupcija razjeda i nagriza supstrat svake privrede i svake ekonomije.

Ova vladajuća većina okupila se 2012. godine oko brojnih političkih ciljeva i programskih načela, a jedno od osnovnih jeste bila borba protiv kriminala i korupcije i nulta tolerancija prema korupciji.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da tamo gde cveta korupcija, tamo vene sve ostalo. Nismo pobornici nekih novijih ekonomskih teorija, kao što je, recimo, jedna koju je iznela Juen Ang, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Mičigenu, koja je objavila knjigu "Zlatno doba Kine, paradoks ekonomskog buma i korupcije" u kome ona korupciju deli na četiri tipa, od kojih za prva tri tipa kaže da su loši i nepoželjni, a da je četvrti tip poželjan, jer u kratkom vremenskom roku izaziva rast privredne aktivnosti i povećava zaposlenost.

Naravno da nismo ni za teoriju koju je izneo nedavno ekonomista srpskog porekla, Branko Milanović, koji kaže da korupcija može biti i dobra za privredni rast Srbije.

Ostajemo pri našem stavu da tamo gde cveta korupcija sve drugo vene, a taj naš stav smo jednostavno izveli empirijski, iskustveno, iz naše ne tako davne prošlosti.

Setimo se samo te 2012. godine i Srbije koju je razjedala korupcija, kriminal, Srbije koja je tada bila razorene privrede, sa velikom stopom nezaposlenosti, iz koje su investitori često bežali ili je zaobilazili. Setimo se te Srbije u kojoj je stopa nezaposlenosti bila sve veća, siromaštvo velikog dela naroda sve veće a stvarala se jedna nova politička klasa bogatih ljudi.

Naravno, tu državu, do te 2012. godine predvodila je pre svega Demokratska stranka i građani su bili svesni pljačkaških privatizacija koje su se desile nakon Petooktobarskih promena, prodaje cementare u Popovcu za jedan evro, rasprodaje državne imovine u bescenje. Bili su svesni rađanja novih političkih tajkuna, poput, recimo, Dragana Đilasa, ljudi koji su trgovinom političkim uticajem dolazili do enormnih profita.

Dragan Đilas je sam prijavio dobit od 619 miliona evra. Taj novac je zaradio trgujući sekundama reklamnih prostora koje mu je ustupila ili prodala RTS ili druge televizije sa nacionalnom frekvencijom. Dragan Đilas je tada, naravno, bio visoki funkcioner u državi, bio je gradonačelnik Beograda jedno vreme, bio je direktor Kancelarije za kapitalna ulaganja i on je, pre svega, rekao bih, Dragan Đilas je definicija korupcije.

Ako nije, prosto postavljam pitanje, ali moram pre toga da ponovim definiciju korupcije. Korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sopstvene koristi. Ako ja nisam u pravu, i ako Dragan Đilas nije koristio političku moć i uticaj za sticanje svog velikog bogatstva, kako to da onda danas kada nije na vlasti i kada nema taj politički uticaj ne pravi tako veliki finansijske profite, taj marketinški modul, taj genije, taj mašinski mozak izgleda da mnogo bolje radi, dok je na vlasti, nego kada je u opoziciji.

Tadašnja vlast je više vodila računa o stvaranju jedne visoke političke klase, bogatih ljudi, nego o posledicama takvog raslojavanja društva, i posledicama bezprizornog pljačkanja i trošenja državnog novca izvan svake mere, a zarad sticanja lične koristi.

Takvo ponašanje nije ništa drugo bilo nego koruptivno ponašanje. Ali ono što je najveći problem jeste što je takvo ponašanje našu državu dovelo do ivice bankrotstva i građani su 2012. godine, kaznili takvu vlast i jasno stavili do znanja da žele drugačiju vlast, vlast sa nultom tolerancijom prema bilo kakvom obliku korupcije.

Otuda je ta 2012. godina, bila prelomna i u ekonomskom smislu za Srbiju. Rekli smo da korupcija uništava privredu, da korupcija stvar lošu ekonomsku situaciju u državi, da stvara veliki broj nezaposlenosti, odnosno visoku stopu nezaposlenosti i da odbija investitore.

Godine 2012. nova vlast, nova vladajuća većina koju podržava JS, krenula je sa merama konsolidacije, fiskalne konsolidacije države, sa merama štednje u državnoj kasi i proklamovana je žestoka borba protiv korupcije.

Sve te mere su dovele do toga da su naše finansije danas stabilizovane, da je naša ekonomija krenula sa rastom, pa je čak u vreme pandemije Korona virusa, i među vodećim državama, ne samo regiona, već i čitave Evrope.

Doveli smo do toga da je nivo nezaposlenosti jako nizak. Doveli smo do toga da je Srbija u 2020. godini sa 3.5 milijardi stranih investicija bila lider u regionu. Doveli smo do toga da danas Srbija u 2021.godini dve trećine ukupnih stranih investicija u regionu upravo jeste u Srbiji.

Zar ima boljeg dokaza o tome koliko je ova država uradila u sprečavanju korupcije od same te činjenice da investitori intenzivno ulažu u Srbiju?

Naravno, u međuvremenu mi smo doneli mnogo tih antikoruptivnih zakona o kojima je naš kolega Bačevac pričao, od kojih bih pre svega izdvojio Zakon o poreklu imovine, Zakon o finansiranju političkih stranaka i finansiranju političkih aktivnosti i mnoge druge antikoruptivne zakone, među kojima je i ovaj Zakon o sprečavanju korupcije.

Tako domaćinsko ponašanje prema državnom novcu dalo je rezultat i da smo imali sve do ove pandemije korona virusa i suficit u državnom budžetu, ali taj suficit i to domaćinsko ponašanje doveli su do toga da smo u vreme pandemije korona virusa kao država mogli da pomažemo kako privredu, tako i građane Srbije. Čak smo u doba korone zahvaljujući takvom vođenju ekonomske politike održavali i privredni rast, nismo doživeli privredni pad kakav su doživele brojne druge države u Evropi i svetu.

Transparentnost je jako važna. transparentnost pre svega u rukovođenju i u korišćenju javnih sredstava je jako važna antikoruptivna mera. Možda je dobar primer i sam grad Jagodina koji je verovatno jedan od retkih lokalnih samouprava koja redovno, iz godine u godinu, uredno prijavljuje sve donatore i sve donacije koje grad prima.

Kada govorimo o korupciji i o ovom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije koji je danas na dnevnom redu, naravno, kao što sam rekao, poslanička grupa JS će ovaj zakon podržati u danu za glasanje.

Kada govorimo o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika, o odluci o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, mi smo nedavno, u decembru, usvojili ovaj Kodeks. Tada sam rekao da svrha tog Kodeksa jeste jačanje ugleda parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela u državi, ali sam i tada rekao da ni jedan Kodeks, ni jedan Poslovnik o radu parlamenta neće od nas 250 narodnih poslanika učiniti idealne, jer nije sve do propisa, mnogo toga je i do ljudi. Odnosno, sve je do ljudi, do njihovih moralnih vrednosti, vaspitanja. Mi smo narodni poslanici, mi smo birani od naroda, pa smo, u neku ruku, i ogledalo toga naroda, ali i ogledalo sredine i porodice, ogledalo usvojenih moralnih i drugih nadzora.

Ako je Kodeks taj koji će nekom garantovati da ćemo mi, narodni poslanici, se ponašati po nekim opšte usvojenim normama, mi iz JS naravno ćemo biti i danu za glasanje za usvajanje tog kodeksa, ali i dalje, kažem, nije sve do Kodeksa, nego je do ljudi. Ne postoji taj Kodeks i ne postoji taj Poslovnik o radu narodnih poslanika koji će sprečiti neka neželjena ponašanja.

U tom smislu najvažnija promena kod ovih izmena i dopuna Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika jeste stvaranje tog etičkog odbora u kome neće biti narodnih poslanika, odnosno neće biti principa – kadija ti sudi, kadija te tuži, već će taj odbor biti sastavljen od zaposlenih u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dva člana, i iz redova fakultetskog nastavnog osoblja kojima su etika i moral predmet stručnog i naučnog interesovanja, znači tri člana.

Usvajanjem ove odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika mi smo, na kraju krajeva, ispoštovali i neke preporuke koje su nam dali opet već pomenuti GREKO i EU, i pored činjenice da smo svedoci dvostrukih standarda koje EU primenjuju u politici prema Srbiji.

Gde ćete bolji primer od jučerašnjeg primera ponašanja prištinskih vlasti na graničnim prelazima Jarinje i Brnak, kada su mimo bilo kog sporazuma, bilo kog potpisanog dogovora, od Briselskog do svih ostalih, doveli duge cevi na sever Kosova. Doveli su specijalne jedinice na sever Kosova, ulivajući strah i nemir među srpskim stanovništvom na severu Kosova. Onda, EU i njeni predstavnici izdaju saopštenje gde apeluju, pazite, na obe strane da se uzdrže od bilo kakvog ekstremnog ponašanja. Ne postoje obe strane, postoji samo jedna strana koja ne poštuje Briselski sporazum i sve dogovore. To su, naravno, privremene institucije u Prištini. Srbija je ispoštovala sve što je obećala, sve našta se obavezala i nema tu dve strane.

Bez obzira na sve to, bez obzira na činjenicu da smo svesni tih dvostrukih standarda koji se primenjuju u politici EU prema Srbiji, mi ovaj zakon i, između ostalog, i ovaj Kodeks i sve što radimo u uređivanju naše države ne radimo ni zbog EU, ni zbog tih njenih predstavnika. Sve što radimo radimo zbog sebe samih kako bi što bolje i kvalitetnije uredili našu državu i kako bi imali, obezbedili na taj način što bolji, bezbedniji i kvalitetniji život građana naše države.

Naravno, JS će u danu za glasanje podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, kao i Predlog odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim u ime Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme i u moje lično ime da čestitam građanima Srbije, građanima Republike Srpske, ali i Srbima u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i širom sveta, gde god da su, Dan nacionalnog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Želim da im poručim da taj dan obeleže i slave sa ponosom i želim im da ga slave u zdravlju, sreći i miru.

Možda je danas baš ta prilika da se prisetimo one dobre i drage nam stare srpske molitve kojom su se naši preci Bogu molili u najtežim istorijskim trenucima. Ta molitva glasi – Daj bože da se Srbi slože, množe i obože. Možda kao nijedna druga rečenica izrečena na srpskom jeziku i napisana ćiriličnim pismom, ova molitva precizno, jasno opisuje zašto danas slavimo Dan nacionalnog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali precizno i jasno pokazuje i naše najveće vreline, ali i naše najveće mane.

U ovu molitvu je utkana sva veličina srpskog naroda kada je jedinstven, kada vodi računa o svom potomstvu i budućnosti, i kada se okrene svojoj veri. Srbija je tada snažna, Srbija je tada svoja, Srbija je tada samostalna, slobodna, Srbija je tada čvrsta u svojim uverenjima.

Takvu politiku danas vodi Republika Srbija, politiku poštovanja i uvažavanje drugih, politiku pomirenja i saradnje kako sa susedima, sa zemljama u okruženju, tako i sa čitavim svetom, alidanas Srbija vodi i politiku samopoštovanja. Naša politika Srbije nije ni prozapadna, nije ni proruska, nije ni prokineska, naša politika je, pre svega prosrpska, odnosno srpska politika i politika interesa Republike Srbije.

Srbija danas vodi računa o interesima Srbije, ali vodi računa i o interesima srpskog naroda, ma gde on bio. Srbija brine i o Republici Srpskoj, i o Srbima u Crnoj Gori i svuda u svetu.

To nije velikosrpska hegemonija kako nas za to lažno optužuju Milo Đukanović i Bakir Izetbegović, mi uvažavamo suverenitet i Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Srbija je upravo ta koja insistira na međunarodnom pravu. Srbija je ta koja insistira na poštovanju Dejtonskog sporazuma. Srbija je ta koja se interesuje i traži poštovanje ljudskih, nacionalnih, verskih prava i sloboda srpskog naroda svuda gde se nalazi, pa i u Crnoj Gori i ništa manje ne traži od onoga, što na primer, Viktor Orban traži od Srbije i ne napada nam napamet da zbog toga bilo šta zamerimo Mađarskoj, već naprotiv, na tom principu međusobnog uvažavanja i poštovanja, gradimo najbolje moguće odnose sa našim severnim susedom.

Danasa nam je ta politika nacionalnog jedinstva potrebna možda više nego ikada, jer srpski korpus na Balkanu je danas izložen brojnim pretnjama, brojnim izazovima koji se mogu rešiti samo uz snažno nacionalno jedinstvo.

Ugrožavanje teritorijalnog suvereniteta i celovitosti Srbije na prostoru Kosova i Metohije i pokušaji revizije Dejtonskog sporazuma sa ciljem unitarizacije Bosne i Hercegovine i potiranja Republike Srpske pokušaji oduzimanja imovine SPC i oduzimanje nacionalnog identiteta građana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi, a ima ih 30% jesu najveći izazovi koji stoje pred našom nacionalnom politikom. Od tuda je nacionalno jedinstvo danas potrebnije više nego ikada.

Sloboda je vrhunski nacionalni cilj svih zemalja, pa i srpskog naroda, možda je srpski narod najbolji primer koliko je sloboda važna i koliko postizanje tog cilja jednostavno nema cenu. Srpski narod u odbrani tog cilja, u odbrani slobode nikada nije kalkulisao. Pokazivao je uvek kada je trebalo i čojstvo i junaštvo, pokazivao je uvek da pre svega i nadasve voli slobodu.

Znali smo u istoriji, što bi rekao čuveni pesnik Marko Miljanov „da branimo sebe od drugih, ali i da čuvamo druge od sebe“.

Danas u 21. veku nam je pre svega potreban mir i stabilnost, potrena nam je ekonomska i svekolika druga saradnja, kako u regionu tako i sa svetom. Potrebno nam je da sve više jačamo našu ekonomiju, da što bolje uredimo našu državu koja je u jednom periodu do pre deset godina bila jako zapuštena, jer samo ekonomski jakom i dobrom uređenom državom i sa stabilnim i mirnim regionom i Srbija, ali i čitav Balkan prestaće da budu tamni vilajet ili prokleta avlija i samo ekonomski jaka i stabilna država može biti slobodna, nezavisna i svoja.

Danas na ovaj dan, za ovaj svečani trenutak, znači na Dan nacionalnog jedinstva slobode i nacionalne zastave mi moramo sa velikom ljubavlju, poštovanjem i ponosom isticati našu trobojku, jer po tom trobojkom smo izvojevali slobodu, po tom trobojkom smo izgrađivali državu, po tom trobojkom smo se venčavali, po tom trobojkom smo se krštavali.

Danas, pošto je 15. septembar 2021. godine, tačno 103 godine od proboja Solunskog fronta u Jagodini simbolično je razvijena 103 metra dugačka Srpska zastava i na taj način smo simbolično želeli da obeležimo današnji praznik i da odamo počast svim palim borcima, ne samo na Solunskom frontu, već i u svim drugim istorijski važnim trenucima.

Ne razumem pojedine naše susede kojima smeta trobojka zahvaljujući kojoj i uz pomoć koje su i oni bivali oslobađani. Po tom trobojkom vodila se i Mojkovačka bitka, probijan je Solunski front, oslobađana je Hrvatska. To nije pitanje nečijih … težnji, već je jedno važno identitetsko pitanje, baš kao što su to srpski jezik i ćirilica baš kao što je to i naša pravoslavna vera i SPC.

Ne smeta Srbiji nezavisna i samostalna Crna Gora, Srbiji smeta to što su Srbima u Crnoj Gori ugrožena elementarna ljudska prava, pravo na rad, pravo na nacionalni identitet, pravo na veroispovest, pravo na imovinu koju su verujući narod Crne Gore i SPC baštinili vekovima unazad, smeta nam pokušaj revizije istorije.

Postavljam pitanje koliko Srba danas u Crnoj Gori radi u državnim institucijama, a ima ih 30% u Crnoj Gori? Po kom osnovu se oduzima vlasništvo Srpske pravoslavne crkve nad crkvama, manastirima, crkvenim imanjem? Po kom osnovu se izbacuju srpski jezik i ćirilica iz obrazovnog sistema Crne Gore?

Ako sam rekao da molitva „Daj bože da se Srbi slože, množe i obože“ jeste negde i krajnji cilj naše nacionalne politike, onda taj cilj ne može biti dostižan ako kao narod ne uradimo mnogo, mnogo više po pitanju povećanja priraštaja.

Samo ako i biološki uspemo da obnovimo našu naciju možemo govoriti o jakoj, snažnoj i slobodnoj Srbiji. Nema jake Srbije ako nema jake dečije graje u svakom kutku države Srbije. Nema jake Srbije ako nema prepunih školskih klupa. Nema jake Srbije bez krštavanja i venčanja, a to je osnov i temelj svakog društva - porodica, mladi naraštaji.

Pomolimo se još jednom na današnji Dan nacionalnog jedinstva, slobode i nacionalne slobode molitvom „Daj bože da se Srbi slože, množe i obože“.

Živela Srbija! Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma. Svakako će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Pitanje upotrebe jezika nije ni ideološko ni političko, već pre svega identitetsko pitanje jednog naroda. Narod ne treba poistovetiti sa pojmom države ili nacije, jer jedan narod može živeti u jednoj ili više država, može biti sastavni deo jedne nacije kao poseban entitet. Postaje brojne definicije naroda, ali negde skoro svima je zajedničko to da su narodi zajednice ljudi koje se služe ili kojima je zajednički jezik, pismo, nacionalna kultura, tradicija i često zajednička veroispovest.

Jedan narod postoji dotle dok postoje i njegova osnovna obeležja. Kolega je naveo citat Vuka Karadžića da se narod hrani jezikom i dok postoji i dok koristi jezik postoji i narod. Da jezik nije važno identitetsko pitanje, Kinezi bi, pretpostavljam, odavno svoje pismo koje ima na hiljade i hiljade znakova promenili nekim jednostavnijim. Da pismo nije važno identitetsko pitanje, verovatno bi i Grčka odavno zamenila svoj alfabet pismom koje koriste sve ostale države Evropske unije, ali ne, Grci i danas ponosno neguju i čuvaju svoj alfabet, koji je nastao pre nego pisma drugih članica Evropske unije. Da pismo nije važno identitetsko pitanje, zamislite da je u Rusiji hir to što su poznati brendovi „Starbaks“, „Mekdonalds“ i drugi upravo napisani na njihovom ćiriličnom pismu.

Ne slažem se da je pismo samo prirodno dobro koje trebamo čuvati. Pismo je pre svega važno identitetsko pitanje jednog naroda i korišćenje i upotreba i zaštita pisma jeste jedno od važnih nacionalnih i identitetskih pitanja.

Zato svaka nacija i narod koji drže do sebe donose propise kojima uređuju način na koji se vodi briga o jeziku, pismu, kulturi, osnivaju se institucije i ustanove koje se bave proučavanjem, očuvanjem i razvojem jezika i pisma jednog naroda.

Srpski jezik, znate, a i kolege su već pričale, pripada slovenskoj grupi jezika, porodica indoevropskog jezika, preteča srpskog jezika je crkvenoslovenski jezik, koji je opet nastao od staroslovenskog jezika. Vuk Stefanović Karadžić se smatra najvećim reformatorom srpskog jezika, koji je narodni jezik pretočio u srpski književni jezik i on je 1814. godine u Beču objavio dve knjige – "Pismenica serbskoga jezika po govoru prostoga naroda" i "Mala prostonarodna slaveno-serbska pesnarica". Ono što je još važnije, 1818. godine Vuk Stefanović Karadžić objavljuje "Novi narodni rečnik", koji sadrži 26.270 reči koje je Vuk čuo u narodnom govoru.

Ćirilica je pismo koje se koristi pre svega u nekoliko slovenskih jezika, kao što su beloruski, bugarski, makedonski, ruski, rusinski, srpski i ukrajinski, a takođe i u velikom broju drugih jezika u oblastima evroazije. Naziv ćirilica dali su učenici Ćirila i Metodija, koji su stvorili glagoljicu i srpska ćirilica je u stvari ništa drugo nego adaptacija ćirilice za srpski jezik, koju je 1811. godine uobličio Vuk Stefanović Karadžić i Karadžić je srpsku ćirilicu zasnovao na prethodnom slavenosrpskom pismu po principu: "Piši kao što govoriš i čitaj kao što je napisano". Ja bih ovde rekao da je srpski jezik zvanični jezik u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori i govori ga oko 12 miliona ljudi. Takođe je manjinski jezik u državama centralne i istočne Evrope.

U današnjoj eri globalizma postoji veliki i uticajan pokret ljudi koji žele da negiraju nacije, samim tim finansiraju i podstiču svuda u svetu borbu upravo protiv osnovnih obeležja nacija, a to su, kao što sam rekao, između ostalog, i jezik i pismo, naravno, i nacionalna kultura, tradicija i vera. Otuda nas ne čudi što je baš Helsinški odbor za ljudska prava zatražio od Vlade Republike Srbije da povuče ovaj predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma. U njihovom obrazloženju, naravno, nema nijednog valjanog stručnog argumenta, već isključivo ideološko-političkih fraza i floskula. Znajući ko je Helsinški odbor i ko ih finansira, možemo reći da je ovaj njihov zahtev ništa drugo nego deo kontinuiranih i dobro koordinisanih napada na Srbiju zadnjih meseci i godina i da je sastavni deo borbe da se potre svako obeležje srpskog naroda.

Potiskivanjem srpskog jezika, ćirilice, omalovažavanjem nacionalne kulture, pokušajima da se srpska tradicija potisne u zaborav, Helsinški odbor i njemu slični drugosrbijanci pokušavaju u stvari da potisnu i izbrišu nacionalnu svest i osećaj nacionalne pripadnosti, naročito kod mladih ljudi u Srbiji. To čine nametanjem kulturnih vrednosti koje nisu sastavni deo srpske kulture i tradicije, to čine nametanjem matrice ponašanja koja nisu u skladu sa našom tradicijom i vaspitanjem, a sve to pritom uvijeno u formu zalaganja ili borbe za ljudska prava i slično.

Helsinški odbor se ni po čemu ne razlikuje od onih ustašoidnih siledžija koje su u Vukovaru i drugde u Hrvatskoj 2013. godine nasilno poskidali sve dvojezične table sa ćiriličnim natpisima, iako zakon u Hrvatskoj nalaže da u onim sredinama gde živi više od trećine pripadnika druge nacije, nacionalne manjine, kao što su u Vukovaru Srbi, gde ih ima 34-35%, iako ih zakon na to primorava, oni su sve dvojezične table na institucijama u Vukovaru i drugim mestima u Hrvatskoj silom poskidali i tih dvojezičnih tabli na većini institucija i u Vukovaru i u drugim mestima ni danas nema.

I dok je država Srbija postigla najviši stepen poštovanja, manjinskih prava svih manjina, pa i manjinskih prava hrvatske manjine, tako što mogu zvanično da upotrebljavaju svoj jezik, koriste svoje pismo, tako što mogu da se školuju na maternjem jeziku da uče iz udžbenika na maternjem jeziku, dotle u Hrvatskoj ne poštuju ni sopstvene zakone i izbacuju ćirilicu sa mestima na kojima ona mora biti.

Pazite, pri tom Hrvatska je članica EU, a Srbija nije članica EU. To nam jasno govori da pitanje pristupanja EU je pre svega političko pitanje, a ne pitanje postignutih standarda, kriterijuma na kojima EU insistira. Hrvatski političar još uvek žive u ratnim 90-im godinama, svoju politiku još uvek vode noseći šinjele zengi, svojim ratno-huškačkom retorikom raspiruju mržnju i sukobe i na taj način oni se održavaju na vlasti, na taj način oni sopstvenu krivicu za loše rezultate prebacuju na Srbiju.

Takva politika između ostalog, podržavana je i od pojedinih svetskih centara moći kojima politika pomirenja i saradnje, koju vodi, recimo Srbija, kao i mir i stabilnost na Balkanu, a pogotovu jaka i stabilna Srbija ne odgovaraju. Kada je Dragan Marković Palma pre nekoliko godina otišao u posetu pokojnom Milanu Bandiću u Zagreb, nijedan hrvatski mediji nije preneo poruke pomirenja i saradnje zarad bolje budućnosti i mladih naraštaja u obe države koje su tada poslali i Bandić i Palma, već su se isključivo bavili temama rata i otvaranjem nezaceljenih rana.

Tako i danas, dok Srbija vodi politiku pomirenja i saradnje, hrvatski političar i listom i ničim izazvani šalju najteže optužbe na račun Srbije i predsednika Srbije nazivajući politiku Srbije agresivnom.

Jasno je da se na Balkanu uspeh ne prašta, pa nam i Hrvatska ne prašta uspeh. Znamo i jasno nam je i da kroz istoriju jedino i što je uvek Hrvatska želela, jeste bilo da bude kao Srbija i da je to bio njen neostvareni san. Jasno je i to da uprkos svemu Srbija će i dalje voditi politiku pomirenja i saradnje, vodiće računa, naravno o svom dostojanstvu vodeći računa, naravno o sopstvenim interesima, nastavljajući da jača svoju međunarodnu poziciju, ali nastavljajući da jača i svoju ekonomiju, da jača svoju političku stabilnost i da napreduje dalje.

Nekako danas samo se Srbi zabranjuje da vodi računa o sopstvenom identitetu, samo se Srbima zabranjuje da budu ono što jesu, samo Srbi ne mogu da koriste svoj jezik i pismo da ističu svoja obeležja. O tome najbolje svedoči ili svedoče dešavanja u Crnoj Gori poslednjih godina Srbima, ali i drugom verujućem narodu u Crnoj Gori pokušali su da oduzmu pravo na imovinu Srpske pravoslavne crkve koju su vekovima stvarali i baštinili, da se nameće nepostojeće i nepriznata nevladina organizacija Crnogorska pravoslavna crkva. A kada su građani Crne Gore u mirnom otporu takvim nastojanjima isticali još jedno obeležje, ne srpsku zastavu, već trobojku koju je knjaz, a kasnije kralj Nikola ozvaničio kao zvanično crnogorsku zastavu, znači, ne crvene ili zelene zastave, već trobojku, crnogorska država predvođena Milom Đukanovićem činila je sve da zabrani isticanje trobojke zastave i da ih prekrečava svuda gde se nađe. I dok Albanci mogu gde god stignu da ističu zastavu Albanije na njihov dan zastave, jer jel te to je u redu i sastavni je deo borbe za njihova manjinska prava, to naravno nije dozvoljeno drugima i trobojka predstavlja simbol velikog srpskog nacionalizma i pokušaj okupacije Crne Gore.

O kakvoj okupaciji Crne Gore priča Milo Đukanović? Čudan je to neka okupacija, znate. Okupacija Crne Gore odvija se nekako naopako, ne tako što dva miliona Srba ode u Crnu Goru, pa je okupira, već tako što stotine hiljade Crnogoraca naseli Beograd, bude na vlasti na svim nivoima od vrha države do šefovskih mesta i odatle vlada zlim okupatorom Crne Gore koji se naziva Srbija. Da li je to ta okupacija Crne Gore o kojoj govori Milo Đukanović? Pa, ni u predsedništvu kiks boks saveza bivše SRJ nije se moglo izabrati predsedništvo bez pariteta, pedeset, pedeset, dva iz Srbije, dva iz Crne Gore, a od ova dva iz Srbije po mogućstvu jedan da bude crnogorskog porekla.

Da li je to ta okupacija Crne Gore od strane Srbije? Ko su ikone tih drugosrbijanaca koji napadaju Srbiju iznutra, koji zarad interesa spolja čine sve da potisnu u Srbiji i kod Srba svaki trag nacionalnog osećanja, te ikone drugosrbijanaca su Latinka Perović i Stevo Kapičić. To su crnogorski komunisti čiji je mladunče i njihov najbolji učenik upravo Milo Đukanović. Otuda i politika Mila Đukanovića nije ništa drugo nego nasleđe ovih pomenutih ikona drugosrbijanaca, bilo da ova politika pre neki dan sam rekao, nije ništa drugo nego želja da Crna Gora bude anti Srbija, da sve što ima prefiks srpsko u Crnoj Gori nestane, izgubi se ili u najmanju ruku da mu se stavi žuta traka.

Što se tiče važnosti ćirilice kao identitetskoga pitanja, treba reći da je ovaj zakon doneo i jednu novinu koju JS podržava, a to je Savet Vlade za srpski jezik i mi mislimo da je to dobar predlog jer će se na taj način institucionalno voditi računa o upotrebi srpskog jezika i o upotrebi ćiriličnog pisma i o njegovoj zaštiti.

Država mora činiti sve da ćirilično pismo bude široko u upotrebi. Naime, mi imamo danas u 21 veku jednu situaciju, a to je 21 vek je era informatičkog društva i društvenih mreža i u komunikaciji, naročito mladih ljudi, sve više su prisutne strane reči, izrazi, fraze, pa i skraćenice koje potiču iz drugih jezika. To sve ne bi bio problem i moglo bi se smatrati obogaćenjem našeg vokabulara, kada bi situacija bila da naša deca i da naši mladi ljudi čitaju knjige i čitaju domaću literaturu i da bogate na taj način svoj vokabular. Nažalost, danas u eri kompjutera, mobilnih telefona svedoci smo činjenice da mladi ljudi sve manje čitaju knjige, sami tim vokabulara mladih ljudi je sve siromašniji i često se dešava da za neku pojavu ili stvar znaju recimo engleski izraz ili frazu, a ne znaju adekvatnu srpsku reč. Personalni računar, mobilni telefon, tablet i druga dostignuća tehnike učinili su da ljudi danas, a naročito mladi ljudi sve manje upotrebljavaju ćirilično pismo.

Zato apel na državu da država mora podsticati korišćenje ćirilice i na internetu i na društvenim mrežama, započeto je sa stvaranjem tzv. ćiriličnih domena, međutim, ta neka akcija se nege vremenom izgubila, izbledela, a mislimo da je bila dobra.

Takođe, smatramo da je dobro i da JS podržava ovaj zakon, jer je ovo zakon koji se stara o srpskom identitetu čiji je sastavni deo i srpski jezik i ćirilično pismo. Dobro je što će ovaj zakon biti donet i u Republici Srpskoj i dobro je što ćemo prekosutra 15. septembra i u Srbiji i u Republici Srpskoj obeležiti Dan srpskog jedinstva slobode i nacionalne zastave.

Dobro je što ćemo taj dan obeležiti i u osnovnim i u srednjim školama u Republici Srbiji i u Republici Srpskoj, jer nam je dosta drugosrbijanaca i pojedinih komšija i drugih dušebrižnika koji decenijama unazad žele da nam nametnu osećaj inferiornosti, da nam nametnu osećaj kolektivne krivice što uopšte postojimo kao narod.

Srpski narod nema čega da se stidi. Srpski narod je uvek bio i biće evropski narod koji poštuje druge, ali narod koji poštuje i sebe, svoj jezik, pismo i tradiciju.

Sve su ovo razlozi zbog kojih će Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Živela Srbija!

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Selaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o tri predloga zakona o potvrđivanju bilateralnih sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima i između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa i naravno o potvrđivanju odluke 2014/2 o izmeni Aneksa 1. Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa.

Više puta do sada sam o ovakvim i sličnim sporazumima isticao stav JS, da je svaki ovakav sporazum jedan mali korak u razvijanju bilateralnih odnosa Srbije sa drugim državama, i da je svaki od ovakvih sporazuma jedan mali korak u približavanju Srbije svetu i sveta Srbiji. Zaista, danas Srbija jeste svet. Srbija sve manje zaostaje, a sve više se takmiči sa svetom i to sa onim najrazvijenijim delovima i državama sveta.

Srbija je danas poštovana, Srbija je danas uvažavana, Srbija se posmatra kao kredibilni partner, a ne kao „ prokleta avlija“.

Da je to tako, govori i poseta nemačke kancelarke Angele Merkel u ponedeljak 13. septembra, i ona je za jednu od svojih poslednjih međudržavnih poseta i aktivnosti izabrala upravo posetu Srbiji i Beogradu.

Mi znamo da jake i snažne države poput Nemačke, i veliki državnici kakva je Angela Merkel, vode računa i o najmanjim sitnicama i o onim neformalnim porukama i signalima koje šalju. Svakako da to što je njena poslednja, da tako kažem međudržavna aktivnost, upravo poseta Srbiji, jeste jedan neformalni signal i poruka kako svojim naslednicima u Nemačkoj, a znamo da u velikim i razvijenim svetskim državama, personalna promena ne izaziva bitne promene u strateškoj politici tih država, ali jeste i jedan signal i poruka i drugim državama EU, da je Srbija kredibilan i važan faktor stabilnosti ekonomskog i svekolikog razvoja regiona zapadnog Balkana.

Otuda i u tom svetlu, mi iz JS, posmatramo ovaj sporazum sa Nemačkom o ratnim memorijalima. Nije se, i to dobro znamo, Srbija u istoriji nalazila često na istoj strani, sa Nemačkom. Na protiv, u ključnim i istorijskim momentima, nalazili smo se na suprotnim stranama i Srbija može biti ponosna na svoju istoriju. Ali nisu bili na istim stranama, u istoriji uvek i Nemačka i Francuska, ali su uspeli da ostave iza sebe Verdensku bitku, sklopili savezništvo, stvorili EU, i postali su bliski saradnici i dobri susedi.

Znate, istoriju treba poznavati. Iz istorije treba izvlačiti pouke. Ali, istorija ne stvara život, već život stvara istoriju.

Danas u eri globalizacije, ekonomske dominacije velikih multinacionalnih kompanija, osnovni temelj stabilne ekonomije svake države jeste odgovorna politika saradnje i pomirenja, a ne politika podele i sukoba. Takvu međunarodnu politiku saradnje i pomirenja Srbija vodi, evo, poslednjih 10 godina i to je odgovorna spoljna politika, to je politika obostranog uvažavanja i poštovanja, saradnje, to je politika koja pronalazi zajedničke interese, a koja prevazilazi razlike.

Mi znamo da Nemačka, na primer, nikada neće promeniti svoj stav po pitanju nezavisnosti lažne države Kosovo. Ali, Nemačka takođe jako dobro zna da i Srbija neće nikada promeniti svoj stav da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije. Ali su i Srbija i Nemačka svesne da ima puno oblasti u kojima možemo sarađivati na dobrobit obe strane, u obostranom interesu, pre svega u domenu ekonomije.

Danas u Srbiji u nemačkim kompanijama radi oko 70 hiljada naših građana, a ne smemo nikako zaboraviti ni onih 450-460 hiljada naših građana koji rade u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Nemačka je naš spoljnotrgovinski partner broj jedan. Od ukupno 40 milijardi evra spoljnotrgovinske razmene koju ima Republika Srbija sa svetom, 5,2 milijarde jeste međusobna trgovinska razmena između Srbije i Nemačke, 3,1 milijarda evra ide na uvoz iz Nemačke a 2,1 milijarda jeste izvoz Srbije u Nemačku. Nemačka iz Srbije uglavnom uvozi elektrotehniku, mašine, hemijske proizvode, hranu, tekstil, odeću, vozila i delove, sirovine, metalne proizvode, obojene metale, proizvode od gume. Nemačka izvozi u Srbiju mašine, hemijske proizvode, motorna vozila i delove, elektrotehniku, obojene metale, druga vozila, itd.

Po rečima Franka Aletera, direktora nemačko-srpske privredne komore, Srbija je postala sve zanimljivija za nemačke investitore, a u poslednje vreme posebno u IT sektoru i sektoru ekologije, upravo u onim privrednim granama koje spadaju u visokotehnološke grane privrede, gde se traži najstručnija i najplaćenija radna snaga. Po Aleteru, Srbija je privlačna nemačkim investitorima zbog atraktivnih programa finansiranja, zbog dobre infrastrukture, zbog pravne sigurnosti, dobre i kvalifikovane radne snage, ali ja bih dodao - i zbog političke stabilnosti i zdravstvene bezbednosti.

Sve ovo ujedno su i argumenti zašto će JS podržavati saradnju sa svim državama, pogotovo sa najrazvijenijom državom EU, sa Nemačkom.

Poslanička grupa JS će podržati i ovaj sporazum, jer JS želi da Srbija postane ekonomski još snažnija, samim tim politički sve samostalnija i perspektivnija. To je tako kao što sam rekao jer Srbija vodi politiku saradnje i pomirenja.

O tome i takvom pristupu politici govori i inicijativa "Otvoreni Balkan", koja nije ništa drugo nego inicijativa saradnje između država u regionu. To je inicijativa koja će otvoriti granice država za ekonomsku, kulturnu, sportsku i svaku drugu vrstu saradnje. To je inicijativa pomirenja i stabilnosti u regionu.

Naravno da takva inicijativa ne odgovara svima, kao ni jaka i snažna Srbija. Ne odgovara ni pojedinima u regionu, a ne odgovara ni svima u svetu. Zato bošnjački deo vlasti u BiH, vlasti u Hrvatskoj, pa čak i deo vlasti u Crnoj Gori, svoju politiku temelji na raspirivanju mržnje, svađa i sukoba, na otvaranju nezaceljenih rana iz prošlosti, jer kako drugačije da opravdaju sopstveno neznanje, nemoć i nedostatak rezultata? Svakako, neće priznati svoju krivicu za loše ekonomsko stanje, za siromaštvo i besperspektivnost sopstvenog naroda. Naravno da im je lakše da sopstvenu krivicu prebace na Srbiju, a da kopaju po nezaceljenim ranama i da vode politiku po principu da komšiji crkne krava.

Ako smo to navikli od Bakira, od Džaferovića, od Milanovića, Plenkovića, pa i od Mila Đukanovića, nekako nismo očekivali da baš Milo Đukanović bude barjaktar te hajke na Srbiju. Nažalost, njegovu političku viziju Crne Gore danas možemo nazvati samo jednom rečju - antisrbija. Milo Đukanović svoju politiku sveo je na to da Crna Gora mora biti antisrbija, da srpski narod u Crnoj Gori i Srpska pravoslavna crkva moraju nestati iz Crne Gore ili da im se, u najmanju ruku, stave žute trake.

Postavljam pitanje ne Milu Đukanoviću nego narodu Crne Gore, jer Milo Đukanović dobro zna odgovor - da li će politika mržnje prema Srbiju i svemu što ima prefiks srpsko povećati životni standard građana Crne Gore? Da li će politika mržnje prema Srbiji i svemu što ima prefiks srpsko popuniti smeštajne turističke kapacitete u Crnoj Gori? Da li će takva politika dovesti do povećanja trgovinske razmene i jačanja privrede u Crnoj Gori? Da li će takva politika dovesti i doprineti miru i stabilnosti u regionu? Naravno da neće.

Dve stvari stoje iza takve politike Mila Đukanovića. Prvo, prikrivanje sopstvenih političkih neuspeha traženjem krivice u drugom, u ovom slučaju u Srbiji, a kako bi ponovo, eventualno, uspostavili apsolutnu vlast koja mu je ozbiljno poljuljana na prethodnim izborima. Drugi razlog je izvršavanje naloga dobijenih spolja, kako bi izvršio dovoljan pritisak na Srbiju i njen državni vrh, kako bi slabljenjem Srbije postigli svoje geopolitičke ciljeve, pre svega stvaranje nezavisne države Kosovo.

Svi prethodno pomenuti, koje sam pomenuo ranije, znaju da politika mira i saradnje jeste bolja politika i bolji izbor i za njihove države i za njihove građane. Oni znaju da je inicijativa "Otvoreni Balkan" dobra i za njihove države i za njihove građane takođe. Zašto onda odbijaju takvu inicijativu? Zato što znaju da bi u tom slučaju građani njihovih država jako brzo uvideli sav besmisao i pogubnost njihovih dosadašnjih pogrešnih politika i da bi ih iz tog razloga brzo skinuli sa vlasti. Drugi razlog je da rade to zato što njihovim mentorima spolja "Otvoreni Balkan" smeta za ostvarivanje svojih geopolitičkih i strateških ciljeva, jer to je inicijativa koja stabilizuje region, a svakako da stabilan Balkan nekima i ne odgovara.

Kako drugačije objasniti činjenicu da Viktor Orban otvoreno govori da EU više treba Srbija nego Srbiji EU, a da, s druge strane, već pomenuti i Bakir i Džaferović i Milanović i Đukanović i svi ostali otvoreno govore najružnije stvari o Srbiji? Pre neki dan smo u hrvatskim medijima mogli videti da Srbe čak porede i sa psima.

Nažalost, njima u Srbiji se pridružuju i pojedini politički marginalci, ali i finansijski moćnici poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Oni baš poput Mila Bakira i ostalih, još gore od njih blate Srbiju gde god stignu i kako god stignu.

Pogrešna je politička percepcija da oni svoju politiku baziraju na mržnji prema Aleksandru Vučiću, Dačiću, Palmi i ostalima iz vlasti, oni u stvari znaju da iza Vučića, Dačića, Palme i svih ostalih stoje građani Srbije i njihovi glasovi i oni znaju zato mrze građane Srbije i Srbiju, jer građani Srbije i Srbija su ti koji su odbacili te političke marginalce i finansijske moćnike.

Građani Srbije su ti koji su jasno rekli i danas kažu - mi vas nećemo i ne želimo, mi hoćemo jaku i snažnu Srbiju.

Građani su rekli – mi nećemo Đilasovu i Vučićevu Srbiju, živeli smo u takvoj Srbiji i ne ponovilo se. Građani su rekli – nećemo mržnju, svađe, pljačkaške privatizacije, rasprodaju Srbije, hoćemo jaku, snažnu, poštovanu Srbiju, Srbiju u kojoj svaki građanin Srbije može naći svoju perspektivu.

Šta oni, uostalom, nude građanima Srbije? Da li ste, kolege poslanici, mogli čuti od njih neki smisleni program ili ideju? Da li ste u njihovim nastupima mogli videti i trunku brige za građe Srbije? Ne, naravno. Mogli ste samo čuti mržnju, laži i na licima ste mogli videti samo zlobu. Zabrinutost možete videti samo kada je u pitanju zaštita sopstvenog kapitala stečenog u vreme kada su žarili i palili na političkoj sceni Srbije.

Svedoci smo svakodnevnih najbrutalnijih uvreda, laži upućenih predsedniku Srbije i njegovoj porodici. Uostalom, i mi iz JS i Dragan Marković Palma smo na svojoj koži osetili šta znači biti meta njihovih laži i ne haju oni što smo dokazali da je sve to što su izgovorili laž. Oni nastavljaju dalje, smišljaju nove i brutalnije laži. Tome, naravno, nema kraja.

Znate, kada neko stalno laže, kada bude uhvaćen mnogo puta u laži, njemu više niko ništa ne veruje. Upravo Đilasu, Jeremiću, njihovim plaćenicima, Mariniki Tepić, Sandi Rašković Ivić, više baš niko ne veruje. Ostaje im da se udave u sopstvenim lažima, a mi ćemo nastaviti da radimo i gradimo Srbiju koja će biti na ponos budućim generacijama.

Kada je u pitanju Sporazum sa Kiprom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa, naravno da ćemo podržati ovaj sporazum. Na primeru Grče nedavno Srbija je pokazala koliko je organizovana i spremna, sa jedne strane, i koliko je solidarna sa svojim prijateljima, sa druge strane.

Pre desetak dana sam sa delegacijom od 992 poljoprivrednika, predvođenih Draganom Markovićem Palmom, boravio u Grčkoj, u Paraliji, i nije bilo Grka, a Bogu hvala, imam dosta prijatelja među Grcima, nije bilo Grka koji nije rekao – hvala Srbiji i srpskim vatrogascima, koji nije pokazao divljenje prema našim herojima, koji su svoje znanje, umeće i hrabrost pokazali u borbi protiv vatrene stihije i spašavanju materijalnih dobara i ljudskih života u nama prijateljskoj zemlji.

Upravo tada sam bio jako ponosan na svoju zemlju, na naše građane, na te vatrogasce heroje i taj osećaj ne bih menjao ni za šta na svetu. Zato, saradnja, saradnja i saradnja sa svima koji nas poštuju, koji su dobronamerni, ali saradnja i pomirenje i sa onima sa kojima se baš uvek i ne razumemo najbolje. Moramo da nastavimo da pronalazimo zajedničke interese, moramo da nastavimo da prevazilazimo razlike. To je formula koju smo primenjivali, to je formula koju ćemo nastaviti da primenjujemo zarad bolje budućnosti Srbije. Živela Srbija!

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi potpredsedniče Vlade i ministre Nedimoviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o popisu poljoprivrede 2023. godine, o Predlogu zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednih subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima uslovljenim pandemijom Kovida–19, kao i o Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Vlade Republike Srbije i Evropske investicione banke, opet za podršku malim i srednjim preduzećima, kao i o Zakonu o potvrđivanju Memoranduma između Republike Srbije i Republike Italije. Sve ove zakone Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati, a evo i zašto.

Kada je reč o popisu kao proceduri, kao postupku za dobijanje neophodnih statističkih podataka, taj postupak je veoma složen, pa samim tim i popis poljoprivrede i zato je bio neophodan jedan ovakav poseban zakon koji bi uredio taj postupak kakav je ovaj koji je danas pred nama.

Popis poljoprivrede je, naravno, instrument kojim dobijamo neophodne statističke podatke o poljoprivrednim gazdinstvima i Srbija je već izvršila jedan takav popis 2012. godine i time je ušla u svetski program popisa poljoprivrede, koji je vodio FAO, odnosno organizacija pri UN za hranu i poljoprivredu.

Podaci dobijeni ovim popisom omogućiće pregled stanja i strukturu poljoprivrede kako na nacionalnom, tako i na mikro nivou, a za ovu proceduru biće potrebno odvojiti i finansijska sredstva, nešto manje od osam miliona evra i prosto je i ovaj zakon način kako bi se obezbedila ta sredstva budžetski.

Ono što je dobro uredio ovaj zakon jeste i da se popis poljoprivrede vrši najkasnije godinu dana nakon popisa stanovništva, čime se koriste i resursi koji će se koristiti u popisu stanovništva, koji će biti pre popisa poljoprivrede i time će se uštedeti znatna finansijska sredstva. Kao što je koleginica Karanac rekla, negde oko 43% uštede će biti.

Inače, podaci dobijeni ovim popisom moći će da se koriste kako za pravljenje strategije agrarne politike, tako i za planiranje, ali i za stručne analize u raznim stručnim i naučnim institucijama.

Sve ovo najviše ima smisla ako osim države i tih stručnih i naučnih institucija koristi od ovog popisa budu imali i poljoprivredni proizvođači, a imaće svakako, jer će stručne analize podataka dobijenih popisom iznedriti prave i kvalitetne savete za poljoprivredne proizvođače kako da kvalitativno i kvantitativno unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju i kako da postanu konkurentni na međunarodnom tržištu poljoprivrednih proizvoda, što će neminovno uslediti procesom pristupanja Srbije EU.

Naime, na putu pristupanja EU Srbija će biti u obavezi da prilagodi se nizu propisa i standarda koje propisuje EU.

Ovaj Zakon o popisu poljoprivrede jeste jedan korak u tom pravcu i svakako će Jedinstvena Srbija, kao što sam rekao na početku, podržati ovaj zakon.

Kada su u pitanju ova druga dva zakona koja se tiču mera podrške Vlade Republike Srbije privredi naše zemlje, mogu reći da su važni, pravovremeni i neophodni.

Naime, ako se setite, već u drugoj polovini 2019. godine, prognoze rasta svetske ekonomije, kada nije bilo ni pomena, ni pomisli na pandemiju Kovida-19, nisu bile tako optimistične. Naime, prognozirao se usporeni privredni rast, naročito u najvećim i najjačim svetskim ekonomijama, a onda kada je krenula epidemija u Kini, u januaru 2020. godine, računajući da će ta epidemija, poput SARS-a i nekih drugih epidemija, ostati u granicama Kine i te Jugoistočne Azije, već su tada, zbog pada privredne aktivnosti u Kini i privrednog rasta u Kini, svetski ekonomisti prognozirali svetsku recesiju, a onda, kada se ta epidemija u Kini proširila i prerasla u pandemiju, kada se virus proširio čitavim svetom, nije bilo potrebno biti bogzna kakav ekonomista da se shvati da je svet ušao i da ulazi u jednu veliku ekonomsku recesiju, jednu veliku ekonomsku krizu, možemo čak reći ekonomski šok, čije posledice i dan danas ne možemo sagledati, jer prosto ne znamo koliko će trajati ova pandemija i u kom pravcu će ići ta borba sa virusom Kovid-19 i posledicama pandemije.

Zato je jedan broj država krenuo u neophodne mere podrške privredi, koja je posustala zbog epidemije korona virusa, kako bi održali likvidnost privrednih subjekata, kako bi sačuvali postojeća radna mesta i kako bi koliko, toliko održali neku privrednu aktivnost.

Države koje su krenule sa takvom vrstom pomoći odvajale su u proseku negde oko 9% BDP. Međutim, Srbija, pre svega, zahvaljujući teškim ekonomskim reformama, zahvaljujući procesu fiskalne konsolidacije i zahvaljujući tome što je svoj javni dug u jednom trenutku smanjila na samo 52,5% BDP-a, bila je u stanju da izdvoji više, odnosno bila je u stanju da izdvoji negde oko 12,5% BDP-a u 2020. godini, odnosno nekih pet milijardi evra u prva dva paketa.

To je, naravno, bio ključ uz povoljnu strukturu naše privrede, jer u strukturi naše privrede uslužne delatnosti, pre svega hotelijerstvo i turizam, nisu učestvovali u nekom velikom procentu, kao i zahvaljujući uspešnoj borbi protiv korona virusa Srbija je uspela u 2020. godini, sa padom od svega minus 1,5% da bude zemlja sa najmanjim ekonomskim padom u Evropi u 2020. godini.

Vlada Republike Srbije je u međuvremenu donela i treći paket ekonomskih mera, vredan negde oko 250 milijardi dinara i sa prva dva paketa ukupna pomoć privredi iznosila je negde oko 953 milijardi dinara. Pomoć države privrednim subjektima, s tim što se trećim paketom mera, osim malih i srednjih preduzeća, u tu pomoć uzimaju u obzir i velika preduzeća, jer su i ona ugrožena pandemijom korona virusa.

U prethodnom periodu svaki preduzetnik i zaposleni u mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji dobio je ili će dobiti kroz isplatu minimalnih zarada ukupno 1.460 evra. Ako tome pridodamo i onih 100 evra prošle godine i ovih 60 ove godine, to je negde oko 1.620 evra koje će dobiti 1.050.000 zaposlenih u tim malim i srednjim preduzećima.

Kada govorimo o hotelijerstvu i turizmu, koji je najviše ugrožen pandemijom korona virusa, zaposleni u ovim granama su samo kroz minimalne zarade dobili negde oko 1.970 evra i ako dodamo ovih 160 evra pomoći, to iznosi na kraju negde oko 2.130 evra.

Rekli smo da je Srbija u 2020. godini imala najmanji pad privredne aktivnosti od svega 1,5%, ali čak i tada i u takvim okolnostima za privređivanje, zahvaljujući i merama Vlade Republike Srbije, beležili smo neke pozitivne rezultate.

Na primer, tokom 2020. godine kada je čitava svetska privreda trpela, naša industrijska proizvodnja je porasla za 0,4% i bila je veća za 0,4% u odnosu na 2019. godinu.

Tokom 2020. godine i izvoz je porastao i iznosio je 17,5 milijardi evra, dok je u 2019. godini bio 17,1 milijardu evra. Prošle godine registrovano je 50.500 više zaposlenih, a Srbija je, i to sam u nekom od ranijih izlaganja rekao, privukla 3,44 milijarde direktnih stranih investicija u 2020. godini po podacima UNCTAD-a, što je više od polovine ukupnih direktnih stranih investicija u jugoistočnoj Evropi u vreme pandemije korona virusa, odnosno Kovida-19.

Svako malo u Srbiji se otvori neka fabrika. Zamislite, dame i gospodo, da bi bilo ko investirao u Srbiju da Srbija nije politički stabilna, ekonomski sigurna i zdravstveno bezbedna država.

Evo, nedavno je u Jagodini predsednik Vučić sa Draganom Markovićem Palmom, otvorili su nemačku fabriku „Fišer“, čiji je vlasnik na samom otvaranju već najavio otvaranje nove, druge fabrike i trenutno se gradi austrijska fabrika „Šibel“, uskoro otvaramo i jednu kinesku fabriku, što znači da je ta investiciona aktivnost i da direktne strane investicije u Srbiji ne posustaju, naprotiv, rastu i dalje. I da je to tako pokazuju nam podaci iz ove godine.

Naime, ovi brojevi stoje ove godine neuporedivo bolje nego prošle godine. Planirani rast od 6% već je zagarantovan statističkim podacima u prvom polugodištu. Danas smo došli do nivoa da u prvom polugodištu imamo uvećani nivo stranih investicija za 18,3% i druga vest, dobra, takođe, da ćemo u drugom kvartalu imati rast od 15,2%, što je znatno više od projektovanih 10,6 i ti brojevi nam garantuju da ćemo imati sigurno taj projektovani rast privrede od 6%,

U poslednje vreme pojedini opozicioni dušebrižnici, upravo oni koji su Srbiju 2012. godine doveli do bankrota, a ti sada se brinu i optužuju vlast, današnju vlast, da se Srbija prezadužuje. E, pa da im na tu tvrdnju odgovorim konkretnim podacima.

Javni dug centralnog nivoa vlasti u martu 2021. godine u odnosu na februar iste godine povećan je za 134,2 milijarde dinara i iznosi 28,1 milijardu evra. Učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u na kraju marta meseca iznosi 55,7%, a učešće javnog duga opšteg nivoa u BDP-u je negde 56,5% u martu mesecu. Kako to izgleda u svetu? Javni dug u svetu iznosi negde oko 70 biliona dolara.

Sjedinjene američke države imaju javni dug od 21,5 biliona dolara ili 105% BDP. Japan 12 biliona dolara ili 237% BDP-a. Hajde da ostavimo te jake i velike svetske ekonomije i daleke od nas, da se približimo. Evropska unija ima 12,9 biliona dolara javnog duga ili 80,5% BDP-a, ili Italija 2,2 biliona dolara javnog duga ili 180% BDP-a zaduženosti, Grčka 343% BDP-a javni dug. Hrvatska, naš sused, 40 milijardi dolara ili 76,4% BDP-a iznosi dug Republike Hrvatske.

U proseku u vreme Kovida-19 javni dug u državama je povećan u razvijenim zemljama negde otprilike 100 do 150%, a u zemljama u razvoju sa 60 na 80, do 100% učešća javnog duga u BDP-u. Jednostavno, ova svetska kriza je uslovila da države reaguju i rešavaju probleme u privredi na različite načine i ulažući novac u privredne subjekte i tako stimulišući i proizvodnju i potrošnju i jednostavno privrednu aktivnost.

Jedinstvena Srbija smatra da je država Srbija prešla put od podanika, koji je izvršavao naloge moćnih sila, kako je bilo u vreme vlasti onih koji se sada predstavljaju kao opozicija, a u stvari nisu ništa drugo nego političke mutacije DS, do kredibilnog partnera sa kojim se danas dogovara i razgovara i takva je Srbija danas.

A zašto? Zato što je odgovornom politikom Srbija od zemlje pred bankrotom 2012. godine prešla put teških ekonomskih reformi i stabilizacije javnih finansija, do današnje zemlje stabilne i perspektivne ekonomije. Time je Srbija pokazala ozbiljnost i zaslužila poštovanje.

Samo ekonomski jaka Srbija ima snage da odgovori izazovima koje deo Međunarodne zajednice postavlja pred Srbiju.

Zato će JS podržati i ova dva predloga zakona.

Kada je u pitanju Memorandum sa Republikom Italijom, JS smatra da svaki ovakav bilateralni sporazum doprinosi jačanju spoljno-trgovinske pozicije naše zemlje, iako se ovaj sporazum ne tiče puno ljudi. Tu je ministar u pravu u svom uvodnom izlaganju. Ali, bez obzira, svaki bilateralni sporazum Srbije sa nekom drugom državom, a pogotovo sa Italijom koja je naš najveći spoljno-trgovinski partner, jača naše međusobne odnose i saradnju.

Veliki broj italijanskih investicija je prisutan u Srbiji. Samo u Jagodini imamo toliko italijanskih fabrika da je italijanski ambasador svojevremeno jednom prilikom rekao - dobrodošli u malu Italiju, a jedna od ulica u industrijskoj zoni u Jagodini se naziva sa pravom Italijanska ulica.

Na kraju, da rezimiram, današnji zakoni, koji govore o jednom kontinuiranom radu na korist građana, kontinuiranom radu obezbeđivanja ekonomske stabilnosti, sa ekonomskom stabilnošću svakako proizilazi i politička stabilnost naše države, raste na taj način i međunarodni ugled. I zbog svih tih razloga, JS u danu za glasanje podržaće sve ove predloge zakona. Hvala.