Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Justina Pupin Košćal

Pitanje

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Uvaženi predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje pitanje postavljam ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Branku Ružiću.

S obzirom na činjenicu da se deca danas neuporedivo manje kreću, što ostavlja trajne posledice na njihov razvoj, zdravlje i radnu sposobnost, da li postoji mogućnost da se fond časova fizičkog vaspitanja poveća u nižim razredima osnovne škole, od prvog do četvrtog, na pet puta nedeljno, kao i to da sa decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, pored učitelja, nastavu vode i profesori fizičkog vaspitanja zato što je jako bitno da sa najmlađima radi najstručniji kadar?

O tome se već razgovaralo na nivou Saveza pedagoga fizičke kulture i Saveza učitelja Republike Srbije i postignuta je načelna saglasnost da je ideju moguće sprovesti u delo bez smanjivanja fonda časova učiteljima. Razgovori na ovu temu svojevremeno su vođeni i sa SANU. Fizička aktivnost ima veliki značaj za svakoga od nas, a za decu predškolskog, mlađeg, odnosno osnovno školskog uzrasta je od neprocenjivog značaja.

A zašto? Zato što u razvoju deteta postoje periodi kada se razvijaju fizičke sposobnosti i to je tzv. senzitivni period. Taj senzitivni period traje do 12, odnosno 13. godine života, kada je za većinu sposobnosti neophodno svakodnevno fizičko vežbanje i ukoliko taj period propustimo šteta je nenadoknadiva. Pored biološkog, fizičko vežbanje pozitivno utiče i na psihološki, kao i na socijalni razvoj deteta, što je nauka odavno dokazala.

U skorijoj budućnosti država će imati veliki problem, s obzirom na to da su nam deca sve gojaznija, sve neaktivnija i sa sve većim procentom telesnih deformiteta, skolioza, kifoza, ravni tabani i ostali deformiteti, a taj problem će se ispoljavati kroz smanjenu radnu sposobnost, kako umnu, tako i fizičku, kao i kroz velike troškove za zdravstvo države.

Da je nekretanje osnovni uzrok dijabetesa tipa 2 kod dece pokazuju i najnovija istraživanja naučnika koji je za svoje otkriće u genetici dobio Nobelovu nagradu. Najbolji način za prevenciju za skoro sve bolesti, počevši od običnog gripa preko degenarativnih promena, povišenog holesterola, povišenog pritiska, dijabetesa, depresije, pa do srčanih i malignih oboljenja upravo je fizička aktivnost zato što ona doprinosi jačanju imuniteta kao i kvaliteta života. Korona nam je na najbolji način pokazala važnost jakog imunog sistema i to koliko je jaka naša potreba za kretanjem koje često nismo ni svesni.

Ako pogledamo zemlje u regionu, videćemo da je Mađarska uvela svakodnevno fizičko vežbanje i da su Mađari prva sportska nacija u svetu po broju osvojenih medalja na olimpijskim igrama u odnosu na broj stanovnika. Istorijska je odgovornost na nama da li ćemo stvoriti zdravu i radno sposobnu naciju i da li ćemo stvoriti sistem koji će to obezbediti. Što pre to uradimo, negativne posledice koje su sada već izuzetno vidljive biće neuporedivo manje. Jer, ovo nije privremeno pitanje, već trajno pitanje vitalnosti nacije. Hvala.
Zahvaljujem se uvaženi ministre na vašem odgovoru. Naredna tri minuta bih iskoristila da sledeće pitanje uputim ministarki kulture, gospođi Maji Gojković.

U poslednje vreme smo svedoci prisvaja kulturne baštine Srbije u čemu prednjače predstavnici privremenih institucija u Prištini, koji su najpre skrnavili, palili i uništavali srpske manastire i crve širom KiM, a onda ih prisvajali, želeći da tako dokažu da su tu bili pre nas, da su u stvari oni gradili zadužbine srpskih vladara.

Toj vrsti pokušaja falsifikovanja kulture, a time i istorije, svakodnevno svedočimo, a to je udar na našu istoriju, poreklo, kulturu, nacionalni identitet. S

Sa druge strane, širom sveta je rasuto na hiljade srpskih relikvija, rukopisa i drugih primera kao nematerijalne i materijalne baštine iz različitih perioda naše istorije. Različiti su razlozi. Navela bih nekoliko primera.

Najpre, nestanak dva kovčega sa 56 najvrednijih srpskih rukopisa koje je do tada čuvala Narodna biblioteka u Beogradu. U Prvom svetskom ratu trebalo je da budu evakuisani, međutim nestali su na niškoj železničkoj stanici. Tu se nalazila i Hilandarska krisovulja, dva jedina zapisa rujanskog, četiri jevanđelja se nalaze u Pragu i Sankt Petersburgu. Zatim, Ilovički prepis, Zakonopravila Sv. Save iz 1262. godine u toku Drugog svetskog rata uzele su ustaše iz manastira Sv. Arhangela Mihaila na prevlaci i odnele u Zagreb, gde se i danas nalazi.

Malo je vremena da nabrajam sve primere, ali je potpuno jasno da sa nestankom kulturno-istorijskih dokumenata ne slučajno briše deo našeg identiteta i fakti o istoriji srpskog naroda, a to je priznaćemo, falsifikovanje naše istorije.

Iz tih razloga bih pitala ministarku kulture – da li Ministarstvo kulture planira aktivnosti kojima bi se obezbedilo vraćanje naših najvrednijih artefakata u Srbiju? Ranije je bilo reči da će se u Ministarstvu kulture formirati fond iz koga će se ta aktivnost finansirati. Da li Ministarstvo razmišlja o formiranju jedinstvenog registra materijalne i nematerijalne kulturne baštine Srbije, kako bi se sprečilo falsifikovanje naše istorije i kulture i sačuvala ostavština naših predaka iz svih istorijskih perioda, kao i tragova kultura koje su na prostoru današnje Srbije postojale. Hvala.