Hvala potpredsedniče.

Uvažena ministarko, uvažene kolege, poštovani građani, kao što smo već istakli, naša poslanička grupa će u danu za glasanje dati podršku zakonskim predlozima sa ove rasprave.

Što se tiče seta izbornih zakona, smatramo da su novine koje ovi zakoni donose povoljne za subjekte koji učestvuju u izbornom procesu, kao i da sva zakonska rešenja nose poboljšanja, pre svega, u samoj organizaciji i transparentnosti izbora, i ono što je takođe značajno, što su maksimalno uvažene evropske preporuke, tačnije relevantnih tela koja se time bave.

Ja bih se ipak osvrnula na Zakon o socijalnom preduzetništvu, o njemu je danas bilo manje reči, ali ovaj zakon zaista jeste dokaz kontinuiteta i trajne opredeljenosti države Srbije da donosi korisne i pre svega, odgovorne javne politike.

Građanima Srbije je poznato da JS, kao stranka prepoznatljivog socijalnog programa koji ima svoje jasne primene i u Jagodini i u drugim gradovima širom Srbije, na lokalnom nivou donosi konkretne odluke koje se tiču poboljšanja uslova života za najugroženije kategorije stanovništva.

Donošenje ovog zakona ima za cilj da pomogne upravo ekonomskim najugroženijim grupama i mislimo da će ovaj zakon biti od posebnog značaja i za lokalne samouprave, jer će dati čvrst okvir za buduće postavke socijalnog preduzetništva, kao i za njegov razvitak.

Ovim zakonom se definišu pojmovi koji su u vezi sa socijalnim preduzetništvom, precizira se važna društvena uloga socijalnog preduzetništva, pojedinosti koje određuju poslovanje, kao i sami program razvoja.

Zakon će olakšati donatorima samu identifikaciju onih subjekata koji posluju po principima socijalnog preduzetništva i naravno, veću kontrolu zloupotreba, što će se ostvariti kroz poseban savet koji će formirati Vlada Srbije.

Ulogu u razvoju i u promovisanju socijalnog preduzetništva ima i tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, razne civilne organizacije, mreže, kao i pojedinci koji pomažu i podstiču održivi razvoj i socijalnu ekonomiju.

Ako pogledamo svetske brojke u Sektoru socijalnog preduzetništva, u svetu danas radi preko 40 miliona ljudi, a volontira čak oko 200 miliona ljudi. U EU u Sektoru socijalnog preduzetništva radi oko 13 miliona ljudi.

U razvijenim svetskim i evropskim zemljama socijalno preduzetništvo učestvuje u značajnoj meri u ukupnom bruto društvenom proizvodu. Zapadne zemlje zaista imaju dugu tradiciju i kontinuitet socijalnog preduzetništva, a što se tiče Srbije uprkos nedostatku konkretnog pravnog okvira ono je više decenija prisutno i kod nas. Donošenjem, a nadamo se i očekujemo, pre svega, adekvatnom primenom ovog zakona, ova će se oblast urediti, jer i u samom zakonu se navodi da naš pravni sistem nije do sada prepoznavao socijalno preduzetništvo, kao kategoriju od opšteg značaja.

Ono što želim da dodam je da istraživanja pokazuju da je postojeći Sektor socijalnog preduzetništva u Srbiji, usmeren na socijalne ciljeve, da ima važnu društvenu misiju i ovaj će zakon biti čvrst orjentir kako onima koji su već u ovoj oblasti, tako možda i nekim budućim učesnicima u socijalnom preduzetništvu.

Samo donošenje zakona treba da bude početak jedne veće i obimnije državne podrške ovoj oblasti, jer kroz jačanje kapaciteta, veću socijalnu kooperaciju konstantno praćenje aktivnosti i nastojanje da se smanje eventualne zloupotrebe, dobićemo željene efekte, a to su vidljivost i zapošljavanje i zaštita ekonomski najranjivijih. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Uvažena ministarko, poštovane kolege JS će u danu za glasanje dati podršku zakonu o izmenama Zakona o kulturi kao i izmenama Zakona o bibliotičko-informativnoj delatnosti.

Primarno je da se postojeći Zakon o kulturi uskladi sa novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti koji je nedavno donet u Narodnoj skupštini.

Ravnopravnost, ne samo rodna, već ravnopravnost uopšte je termin koji u poslednje vreme prožima sve društvene segmente i odnose. Srbija kao i ceo civilizovani svet uopšte teži da ravnopravnost više ne bude cilj sama po sebi, već da se ona ostvari u punom smislu i da počne da se podrazumeva.

Novim odredbama kojima će se dodatno urediti Zakon o kulturi kulturne ustanove će morati da imaju više zaposlenih iz redova nacionalnih manjina kao i pripadnika manje zastupljenog pola. Ovakvim i sličnim zakonskim rešenjima daje se postojan okvir koji će omogućiti lakše ostvarivanje politika jednakih mogućnosti kojima se teži.

Mi smo svedoci da se kroz istoriju položaj žena, kulturnih stvaralaca, menjao, ali taj položaj je generalno uvek bio nepovoljan. Čak i danas kada na snazi imamo veoma jake antidiskriminacione zakone situacija i dalje nije potpuno povoljna. Ako jedan od ključnih nosioca kulture umetnik ili umetnica kao pojedinac koji daje doprinos kulturnom razvoju, žena je uvek u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarca.

Kada je stvaralaštvo u pitanju, ako je žena ta koja stvara uvek se naglašava da je to žensko stvaralaštvo i verujem da ćemo se složiti da je vreme za brisanje tih razlika za napuštanje dominantnog muškog obrasca o kulturi i ravnopravnog tretmana žena koje učestvuju u stvaranju kulturnog sadržaja.

Kada govorimo o nacionalnim manjinama mi mislimo, verujem da će se i kolege i njihovi predstavnici složiti, da aktuelna kulturna politika podrazumeva očuvanje i negovanje kulturnih posebnosti svih nacionalnih manjina u Srbiji kao i prostor za jedno slobodno kulturno delovanje i umetnički izraz.

Kada govorim o očuvanju posebnosti ja se ne bih zadržala samo na tim specifičnostima kultura nacionalnih manjina već možda svih oblasti u Srbiji. Veoma je retko, pa možemo reći i u Evropi, da jedna mala zemlja poput naše ujedinjuje tako različite kulturne karaktere regiona osobenih kultura koje su se pak razvijale pod uticajem različitih nekada i čak potpuno suprotnih tradicija, ali ta različitost jeste naše bogatstvo.

Jedinstvena Srbije podržava decentralizaciju kulture ulaganja u infrastrukturi u kulturi u gradovima u Srbiji, mi možemo da stvorimo jednu postojanu bazu za dalji razvoj kulture, ali i želim da poručimo da to nije dovoljno. Dakle, nije dovoljno samo ulaganje u ustanove već moramo ulagati i u ljude pogotovo u mlade, talentovane umetnike i umetnice, stvaraoce koje ova država mora da prepozna i podržava.

Takođe, osvrnula bih se i na konkurs, tj. projekat „Prestonica kultura Srbije 2023“. To je zaista jedna prilika da lokalne samouprave pokažu svoje kompetetivne prednosti, to je inače domaći pandan projektu „Evropska prestonica kulture“.

Smatramo da je Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. godine veoma važan proces u kome je opisan specifični kulturni kredo naše zemlje i možemo da kažemo da se do sada delovalo u skladu sa ovim strateškim dokumentom.

Vrlo je važno nastaviti negovanje i promociju onoga što se karakteriše kao kulturno nasleđe i naravno ne zapostaviti savremeno stvaralaštvo.

Kada smo već kod kulturnog nasleđa ja bih pomenula, ako se ne varam da ste juče posetili Čakovo, rumunski grad u kojem je rođen Dositej Obradović i raduje nas što su opredeljena sredstva za obnovu njegove kuće.

U junu 2018 godine, ja verujem da se mnoge kolege toga sećaju, Srbijom je odjeknula vest da mali maturanti, tj. mladi koji su u tom trenutku završavali osmi razred, naravno ne svi ali velika većina nije znala da prepozna ko je Dositej Obradović, oni zapravo nisu znali ko je to.

Kako će deca koja ne poznaju, ne cene, ne razumeju svoju tradiciju, kulturu i istoriju imati kapacitet da se interesuju, da pojme i da uvaže nešto što je tuđe?

Ne mogu a da se ne osvrnem i na vrlo aktuelno prisvajanje nečega što je naša kulturna baština, i to jedno beskrupulozno svojatanje Nikole Tesle, on jeste svetski ali je pre svega naš i mi smo svedoci da je na snazi jedna grupa kulturna asimilacija, ali to je možda i njegovo najveće priznanje, što ga drugi žele za sebe. Međutim, zbog nekih budućih generacija mi ne smemo da pristanemo na ovakvo grubo prekrajanje istorije i falsifikaciju.

Još jednom, u danu za glasanje mi ćemo podržati predložena zakonska rešenja.

Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, uvaženi gosti, u ime svoje poslaničke grupe osvrnula bih se na Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između naše zemlje i Evropske investicione banke, a pomoću kojeg će se obezbediti značajna sredstva za podršku malim i srednjim preduzećima.

Ako se osvrnemo na period od marta 2020. godine do danas, uprkos brojnim kriznim situacijama, mi smatramo da je Vlada Srbije uspela da nađe način da premosti probleme društva i društvenih sektora pravovremenom reakcijom i merama koje su bile adekvatne trenutku.

Ipak ne možemo da kažemo da su problemi potpuno rešeni. I u narednom periodu će biti izazova, pogotovu za mala i srednja preduzeća koja su pandemijom tj. njenim posledicama izuzetno pogođeni, te mere i aktivnosti Vlade smatramo nužnim za očuvanjem stabilnosti finansijskog i privrednog sistema, jer se Srbija suočava sa brojnim, tj. ogromnim brojem zahteva za kredit.

Pored poreskih olakšica koje su se desile u prethodnom periodu, ovo je takođe važna podrška, jer će se urediti dodela kreditnih sredstava privrednim subjektima, a koji su zahteve za kredit podneli Fondu za razvoj Republike Srbije. Direktna je pretpostavka da će se na ovaj način...

Molim samo kolege za malo mira, ukoliko je to moguće. Zahvaljujem.

Dakle, direktna je pretpostavka da će se na ovaj način ublažiti negativne posledice koje su mala i srednja preduzeća pretrpela i da će se na taj način povećati njihova likvidnost.

Ako pogledamo relevantne podatke Republičkog zavoda za statistiku, 95,5% srpske privrede čine upravo mikro, mala i srednja preduzeća. Oni čine 58% ukupne zaposlenosti u Srbiji. Mala i srednja preduzeća generišu srpsku privredu i oni su zajedno sa uslužnom delatnošću osetili najteže posledice ove pandemije.

Finansijski ugovor o kojem danas raspravljamo sa Evropskom investicionom bankom vredi 200 miliona evra. Subjekti će moći da dobiju, kako se navodi u zakonu, povoljne kredite koje su vid pomoći za likvidnost, održivost, a i za investicione aktivnosti firmi.

Mi iz JS ovakve mehanizme smatramo efikasnim, jer se ovde radi o očuvanju poslovanja privrednih subjekata, ali odgovornim, jer će se pravovremenom reakcijom smanjiti neki potencijalni budući rizici o kojima moramo da mislimo, budući da stvar sa pandemijom još uvek nije gotova.

Mi ne možemo da se ne osvrnemo na izuzetno povoljnu investicionu klimu koja u Srbiji danas postoji. Jedinstvena Srbija je sa svojim predsednikom gospodinom Draganom Markovićem bila direktni učesnik stvaranja odličnog investicionog ambijenta poslednjih godina. Zahvaljujući intenzivnoj aktivnosti gospodina Markovića, u jagodinskoj industrijskoj zoni su danas prisutne razne internacionalne kompanije zaključno sa, od pre par nedelja, nemačkim „Fišerom“.

Ove investicije imaju veliku ulogu kada je u pitanju smanjenje nezaposlenosti i uopšte u ukupnoj ekonomskoj slici Srbije, ali mi smatramo da je u ovom kriznom periodu od presudnog značaja pomoći i zaštititi domaćeg privrednika, kao i poljoprivrednika. Očuvanje i stimulacija domaćeg privrednog potencijala mora biti strateški cilj.

Osvrnula bih se na kraj 2020. godine kada je održan jedan samit. To je samit poslovnih lidera koji se označava kao jedan jako važan biznis događaj u Srbiji i tu smo mogli da čujemo izjavu predsednika Privredne komore koji je istakao da male ekonomije moraju da nađu svoj put da bi opstale i preživele. Da, slažemo se da su male ekonomije uvek u opasnosti i one su ugroženije u odnosu na one velike, ali zato im je na tom putu potrebna pomoć. Tu ne mislimo samo na kreditiranje ili pak bespovratna sredstva koja Vlada dodeljuje, već na jedan trajni model koji će biti smernica malim firmama da mogu da predvide rizike i prilagode se, da kažemo, ovoj novoj normalnosti koju je Kovid-19 doneo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, kao što je već u više navrata rečeno poslanička grupa Jedinstvene Srbije će dati podršku izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Amandman koji će bliže urediti pitanje dečijeg dodatka smatramo vrlo važnim, pre svega, zato što će više korisničkih grupa biti obuhvaćeno ovim amandmanom. Na ove važne izmene čeka se nekoliko, preciznije tri godine i očekujemo da se zakon koji garantuje finansijsku podršku porodicama sa decom još više unapredi u nekom budućem periodu. Sve ove intervencije u socijalnom sektoru, koje država radi su nužne u cilju zaštite dece i porodice, posebno ugroženih kategorija i naravno podrške pri nekim operativnim troškovima života.

Novčana pomoć nije jedini, ali smatramo da je vrlo bitan instrument socijalne zaštite. Po stupanju na snagu ovih izmena i dopuna u skladu sa novim zakonskim rešenjem, naknada zarada porodilja ne može biti manja od minimalca. Takođe, vrlo važna izmena se odnosi na majke dece sa invaliditetom, menjaju se to jest brišu se one odredbe koje su uslovljavale da te iste majke biraju između zarade i naknade koje su po difoltu dobijale jer su rodile decu sa invaliditetom. Možemo slobodno reći da su te odredbe imale jedan diskriminatorski karakter i da to nije bila dobra praksa i da je vrlo važno što će se to ovim rešenjem prevazići.

Takođe, zakon poznaje i poljoprivrednice, zatim od 1. januara samostalne preduzetnice će moći da ostvare naknadu zarade u visini od pet prosečnih zarada. Takođe, pitanje je da li ove izmene zakona mogu pozitivno odraziti na populacionu politiku. Odgovor je – da. Da li se ove izmene i dopune zakona mogu pozitivno odraziti na sveukupnu socijalnu politiku i odgovor je takođe – da. Međutim, ako postavimo pitanje da li su ove mere dovoljne, ja verujem da ćemo se složiti da još uvek nisu i da je potrebno raditi na unapređenju ove oblasti, postavljati prioritete i dalje se suočavati sa problemima.

Mislim da je svima poznato da je JS stalno ukazuje na problem tzv. bele kuge u Srbiji, na nisku stopu nataliteta. Od osnivanja naše stranke 2004. godine, a što se tiče našeg predsednika, još ranije, jer je on bio osnivač jednog jedinstvenog fonda tada u Jugoslaviji, Fonda treće dete. Dakle, od 2004. godine do danas mi nalazimo načine, mere, stimulans, nazovimo to kako god, za jednu aktivnu borbu protiv bele kuge, jer to vidimo kao jedan od najistaknutijih društvenih problema. Sam predsednik Srbije je u ovom visokom domu, pre otprilike nedelju dana, govorio o problemu bele kuge. Mi i dalje imamo aktivan Savet za populacionu politiku, Strategiju za podsticanje rađanja, opredeljena sredstva iz budžeta, od formiranja nove Vlade i vaše specijalizovano ministarstvo koje se time bavi.

Niko nikome nema prava da zadire u privatnost i utiče na tako lične odluke, kao što je odluka imati dete ili nemati. Međutim, ono što država može da radi, je da stvara ambijent u kojem će ljudi poželeti da imaju decu, tu nije po sredi samo novac, mislim da ste baš vi, gospodine ministre pričali o tome kada smo u načelu raspravljali o ovom zakonu. Pomenula bih tu jedan od faktora, tu je faktor sigurnosti. Sada smo imali na Odboru za prava deteta jednu vrlo kvalitetnu diskusiju o tome. Dakle, ne mislim samo o tome na ekonomsku sigurnost, već onu bazičnu, ljudsku sigurnost. Da li smo mi danas društvo koje je sigurno. Mi ne možemo da ignorišemo sve prisutno nasilje, pogotovo ovo vršnjačko nasilje u školama i da se zapitamo ko vaspitava nasilnike, ko ih prave, da li ih prave roditelji ili mi snosimo jednu kolektivnu krivicu kao društvo.

Iako je već mnogo toga urađeno na ekonomskim uslovima se zaista radi. Smatramo da nije na odmet revidirati postojeće strategije, artikulisati ih, unaprediti i na kraju krajeva modernizovati. Strategijom iz 2018. godine pomenuću, predviđeno je više uključivanje lokalnih samouprava u samu tematiku jer je postojala pretpostavka da oni mogu pomoći konkretne na terenu. Jako je važno da i u budućnosti, za neke buduće izmene i dopune, saslušamo udruženja građana, kao i sada i još više uvažiti njihove sugestije.

Još jednom želim da naglasim da je za JS briga o porodici i traženje načina za njen opstanak trajno opredeljenje. Hvala vam.

Zahvaljujem poštovana potpredsednice, uvažena ministarko, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani, za JS briga o najstarijem stanovništvu jeste jedan od prioriteta i ne moramo da naglašavamo da su preduslovi za jednu, da kažemo, spokojnu starost, stabilne penzije i pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

To ne poklanja nijedna država, niti jedna vlast, već su to građani sami sebi obezbedili višedecenijskim vrednim radom. Međutim, odgovorna država, kakva Srbija danas jeste je tu da unapređuje i uređuje sistem i da se suočava sa izazovima.

Sam kvalitet, stabilnost i kontinuitet penzijskog osiguranja, zavisi i od kretanja brojnih socijalnoekonomskih, kao i demografskih faktora, koje država može da kontroliše i predvidi, naravno, u nekim specifičnim situacijama.

Iako ovaj zakon ne donosi suštinske izmene, donosi značajna tehnička poboljšanja, prevazilaženje problema i brojnih stvari koje bismo mogli da karakterišemo kao neke nedoumice, a tu se pre svega misli na grupu korisnika prevremene starosne penzije, koji su zbog raznih procesa u njihovim preduzećima, a koje su ipak bile odluke Vlade Srbije, nisu mogli da ostvaruju pravo na starosnu penziju zbog same prirode tih uslova.

Problemi ove grupe korisnika penzijskog i invalidskog osiguranja, sa ovim izmenama i dopunama zakona će se trajno rešiti, a naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati predložene izmene.

Brojne su odredbe ovog zakona koje preciziraju položaj grupa, čiji status do sada nije bio tako precizno definisan. Na primer, kada poljoprivrednici koji su osiguranici i obavljaju ugovorene poslove, zatim frilenseri i ono što je jako važno, bračna i vanbračna zajednica su u ravnopravnom statusu i takođe što se tiče te porodične penzije, iz te oblasti, porodična penzija se posle smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije, koja bi pripadala osiguraniku u času smrti.

Praksa je pokazala da je dolazilo do brojnih zloupotreba koje se vezuju za isplatu penzija nakon smrti korisnika i ovim izmenama i dopunama se predviđaju adekvatni mehanizmi, koji će to u budućnosti sprečiti.

Mi možemo da zaključimo da se ove izmene i dopune prirodno nastavljaju na one iz 2018. godine i 2019. godine i oni zajedno predstavljaju jedno reformisano i stabilno normativno rešenje, kada je u pitanju penzijsko i invalidsko osiguranje.

Reforma penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji je dugotrajna i traje 20 godina, a brojala je više faza.

Moram da se složim sa koleginicom Đurić, koja je pomenula teške restriktivne mere, koje su bile ciljane i onda možemo slobodno da kažemo da su naši penzioneri stoički podneli i izdržali te mere, ali su rezultati doveli do benefita.

Dakle, podneli su ključnu žrtvu, kada je stabilizacija javnih finansija u pitanju. Ako se osvrnemo unazad i posmatramo prakse, ne samo naše zemlje nego i raznih drugih zemalja za prevazilaženje problema, države su pristupale različitim modalitetima u kriznim situacijama. Iskustvo je pokazalo da je uvek najbolja i najproverenija metoda kada se povećava zaposlenost, kada se aktivno radi na politici zapošljavanja i smanjenju rada na crno.

Negativni prirodni priraštaj i činjenica da mi postajemo stara nacija je nešto pred čim ne smemo da zatvaramo oči. Mi imamo izrazito visok negativni prirodni priraštaj i što se tiče 2020. godine, mi ga možemo pripisati koroni, ali to jeste jedan demografski problem, sa kojim se suočavamo i koji direktno utiče na stabilnost sistema.

Zato ćemo podsticanjem pozitivnog prirodnog priraštaja, pristupanje aktivnoj politici koja podstiče rađanja, dobiti pozitivne efekte na više frontova. To je ta borba protiv bele kuge, o kojoj mi iz JS i naš predsednik, stalno govorimo i mera koje nam koriste u borbi protiv bele kuge, nikada nije dosta.

Za svaki adekvatan odgovor izazovima i problemima u budućnosti koje se tiču sistema penzijskog i invalidskog osiguranja imaćete podršku Jedinstvene Srbije, jer smatramo da zbog kompleksnosti ove oblasti uvek postoji prostor za unapređenje.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predstavnici komisija, pred nama je danas set veoma važnih izveštaja. Za usvajanje izveštaja komisija, kao i za Izveštaj o monitoringu Kancelarije za javne nabavke Poslanička grupa JS će glasati u danu predviđeno za glasanje.

Iz priloženog možemo da zaključimo da su komisije ostvarile efikasnost i veoma visoku transparentnost u svom delovanju. Putem mehanizama podsticaja privrednih aktivnosti ovi nezavisni organi utiču i na stvaranje stabilnosti i povoljnih uslova za strane investitore.

Ja bih se osvrnula i na današnje otvaranje fabrike u Jagodini za proizvodnju delova i opreme za automobile. Investitor je nemačka kompanija „Fišer“. Otvara se 350 novih radnih mesta, a kompletan poduhvat je zasluga i inicijativa predsednika JS gospodina Dragana Markovića koji već godinama unazad godinama radi, dovodi investitore iz Evrope i sveta koji grade fabrike u dve industrijske zone, koliko ih grad Jagodina danas ima. I sam vlasnik kompanije „Fišer“, gospodin profesor Klaus Fišer je izjavio da nigde nije pronašao kvalitetne uslove za investiranje i rad kao u Srbiji, a tu pre svega misli na ekonomsku stabilnost.

Svi predmetni izveštaji vezani su za postupanje u izuzetno specifičnim uslovima izazvanim pandemijom bolesti Kovida 19. Kako se navodi u Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu koji obuhvata izveštaj rešeno je 3% više predmeta u odnosu na broj primljenih. Komisija za kontrolu državne pomoći pripremila je tri važne uredbe koje se tiču kontrole državne pomoći u cilju što lakšeg prevazilaženja Kovid krize.

Kada smo već kod ove relativno mlade, novoosnovane Komisije važno je istaći zbog građana i zbog prirode predmeta sa kojima se Komisija suočava da istaknemo da Komisija ne dodeljuje državnu pomoć, ali je nadležna za njenu kontrolu i brine se o uslovima, kriterijumima i o sprovođenju pravila pri dodeli pomoći do krajnjih korisnika.

Osim sprovođenja propisa i rada u skladu sa zakonom prioritet u delovanju ove Komisije za zaštita tržišta i zaštita konkurencije. Uspostavljanje jakog i stabilnog sistema kontrole državne pomoći je jedan i od bitnih zahteva kada je u pitanju pridruživanje EU.

Implementacija evropskih pravila i standarda u radu ove Komisije urađena je u ekspresnom roku i do kraja godine se planira potpuna harmonizacija sa evropskim propisima.

Formiranje ove Komisije uostalom i proizilazi iz zahteva i obaveza u skladu sa Zakonom o potvrđivanju SSP. Ono što mi iz JS smatramo isto važnim je što ova Komisija osim transparentnosti u radu ostvaruje i intenzivnu komunikaciju sa davaocima državne pomoći.

Vratiću se kratko na Izveštaj Komisije za zaštitu prava o postupcima javnih nabavki. O tome je govorila i koleginica Ćosović.

Posebno se izdvajaju preporuke za buduće delovanje, kako bi se otklonile nepravilnosti u procesima, a odnose se pre svega na naručioce javnih nabavki. Ova komisija vrši temeljni monitoring velikog broja postupaka u kojima se te specifične nepravilnosti ponavljaju. Sve komisije u svojim izveštajima ističu kontinuiranu razmenu iskustava sa relevantnim institucijama i ono što jeste njihov zajednički cilj u delovanju je svakako uspostavljanje pravne sigurnosti i jednosistemske stabilnosti.

Stalna nadgradnja i jačanje nezavisnih organa institucija bi trebalo da se posmatra kao jedan permanentan proces u državi Srbiji. Mi smatramo da je jačanje nezavisnih institucija i organa i njihovih kapaciteta uopšte nije važno samo zbog evropskih integracija, već i zbog postulata kojima jedno demokratsko društvo mora da teži. Bitno je i da ne zaboravimo i veoma značajnu ulogu Narodne skupštine u svemu ovome, jer nezavisni kontrolni organi za svoj rad odgovaraju upravo nama kao predstavnicima građana. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem poštovana potpredsednice.

Uvažena ministarko, poštovane kolege, kao što je kolega iz moje poslaničke grupe već napomenuo, mi ćemo podržati donošenje novog Zakona o zaštiti poslovne tajne.

U savremenom poslovnom svetu sve je veći značaj poslovne tajne i ekskluziviteta koju ona nosi, opasnosti otkrivanja poslovne tajne realno postoje i u internom okruženju, u samom okruženju privrednog subjekta, ali i od spoljnog faktora. Brojna su nastojanja da se nađu načini i mere zaštite u okviru samog privrednog subjekta koji će omogućiti primarnu zaštitu poslovne tajne, ali ipak te mere zaštite se najčešće pokazuju kao nedovoljne, te zato postoji potreba za čvršćom normom.

Što se tiče zaštite poslovne tajne u EU napuštena su stara rešenja, gde je ovaj predmet bio u nadležnosti nacionalnih zakonodavstava i time su se prevazišle razlike i sada postoji jedan jedinstveni sistem propisa. Aktuelni domaći zakon koji uređuje zaštitu poslovne tajne nije usklađen sa evropskom praksom iz ove oblasti i donošenjem novog zakona mi usklađujemo ovu oblast sa zahtevnim i visokim evropskim standardima.

Ipak mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da osnovni benefit ovog zakona nije u ispunjavanju zahteva koje Evropa ima od nas, već pre svega u mehanizmima koji štite interese domaćih privrednih subjekata. Ovaj zakon će pravno urediti i unaprediti poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, a tzv. držaoci poslovne tajne će imati veću zaštitu, ali samim tim i veće obaveze i odgovornosti.

Zakonom se definiše koje odlike treba da poseduje jedna informacija ili podatak da bi mogla da se tretira kao poslovna tajna, preciznije se definišu pojmovi u vezi sa poslovnom tajnom i pravi se jasna razlika između zakonitog i nezakonitog pribavljanja informacija u vezi sa poslovnom tajnom ili otkrivanja poslovne tajne.

Ovaj zakon donosi novine i u pogledu same sankcije, jer će povreda poslovne tajne biti smatrana za privredni prestup ili će se posmatrati kao prekršaj, ukoliko je učinjena od strane fizičkog lica i za ove prestupe i prekršaje zakon predviđa odgovarajuće kazne.

Izdvojila bih da se kreativne tvorevine štite pravima intelektualne svojine ukoliko u sebi sadrže elemente poslovne tajne, takođe zakonom se štiti i intelektualni kapital, patenti, dizajn i autorska prava.

Ono što je novo i što treba istaći je da zakon predviđa zaštitu i za subjekte čija aktivnost nije primarno komercijalna. Tu podrazumevamo neka građanska udruženja, naučno-istraživačke institucije, udruženja koja se bave inovacionom delatnošću.

Poslovni svet uvek teži ka zaštiti svojih tajni koje su uvek važne pre svega zbog konkurentnosti. U poslovnom okruženju stalna je ta intencija zaštite određenih podataka, pa je odgovarajući zakonski okvir u ovoj sferi neophodan. Poslovna tajna mora biti maksimalno zaštićena i smatramo da će se donošenjem ovog zakona takav efekat postići.

Na kraju, ja bih se osvrnula na situaciju koja traje već duže od mesec dana. Radi se o jednom izmišljenom procesu koji ima za cilj poniženje i totalnu degradaciju predsednika Jedinstvene Srbije i koji je krajnje politički motivisan. Već mesec dana čoveku se sudi u javnom prostoru i spekuliše na osnovu niza laži koje su iznete, a svaka od njih je opovrgnuta pismenim dokazima. Još jednom, verujemo da će nadležni organi ove države raditi svoj posao i verujemo u najskoriji završetak ove lažne afere.

U međuvremenu, Jedinstvena Srbija sa svojim predsednikom nastavlja sa svojom politikom, koja je uvek bila i biće po meri građana. Javnost je upoznata da za nedelju dana u našoj organizaciji 600 ljudi, a od toga 500 lekara koji su radili u kovid zoni, idu u Grčku, u Paraliju. Do kraja meseca u Jagodini će u potpunosti biti završena kineska fabrika za proizvodnju plastičnih granula i ono što je važno je da će tu biti otvoreno 100 novih radnih mesta, a 10. juna nemački „Fišer“ otvoriće u Jagodini fabriku koja će zaposliti 350 ljudi.

Još jednom, poslanici Jedinstvene Srbije će glasati za ovaj zakon. Hvala.

Hvala, poštovani potpredsedniče.

Uvažena ministarko, ministre, kao što je koleginica iz moje poslaničke grupe već rekla, u Danu za glasanje mi ćemo podržati ovaj set zakona koji je pred nama.

Svi zakoni su podjednako važni ali svakako bih izdvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti kojem je prethodio jedan, možemo reći, jedan intenzivan društveni dijalog i javna debata i on predstavlja jednu institucionalizaciju borbe koja je trajala dugo i koja će i posle donošenja ovog zakona trajati, jer treba biti realan i objektivan.

Usvajanjem jednog ovakvog zakona mi nećemo rešiti sve probleme ali ćemo postaviti zdrave temelje i raskrčiti put ka punoj rodnoj ravnopravnosti kojoj se teži.

Ovaj zakon podrazumeva one prakse koje podstiču rodnu ravnopravnost u svim aspektima života, u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, bezbednosti, poslovnog života, saobraćaja, tehnologija, kulture komunikacija, sporta, politike, udruživanja. On je naravno usmeren protiv nasilja, podrazumeva oštriju kaznenu politiku i što je važno podrazumeva mehanizme za prevenciju nasilja i njegovo prepoznavanje.

Činjenica je da danas više nego ikada Srbija ima žena koje vrše javne funkcije. Kada je u pitanju politička moć žena više nego ikada imamo i ministarki i poslanica, ali i sutkinja. Ipak, mi smatramo da te zakonske privilegije nisu samo rezervisane za političarke i sutkinje, već pre svega za građanke i građane ove zemlje.

Mnoge građanke, nažalost, nisu dovoljno upućene u svoja prava, suočavaju se sa diskriminacijom na svakom koraku, ne prepoznaju uvek diskriminaciju, nisu informisane na pravi način. O tome govore razna sektorska istraživanja i na kraju krajeva Godišnji izveštaj Poverenice za ravnopravnost, kao jedan vrlo relevantan dokument i to je činjenica nad kojom ne smemo da zatvaramo oči.

Za Jedinstvenu Srbiju su posebno važne mere zakona iz pete oblasti, čini mi se da je peta, a to je oblast rada, zapošljavanja i samozapošljavanja i ta se oblast dosta izmenila i unapredila. Stvorio se jedan vrlo precizan i jasan normativan okvir koji će obezbediti punu primenu politike jednakih mogućnosti kada je u pitanju rad.

Ovim zakonom mi smo borbu za ravnopravnost utemeljili, dali smo joj okvir, opredelili smo se za jedan jasan pravac. Ipak, rodnu ravnopravnost neće obezbediti donošenje zakona, već njegova primena i zato je veoma važno delovanje svih činioca ovog društva. Ravnopravnost treba da postane manir, način ponašanja koji treba praktikovati u svim društvenim odnosima, počevši od onih porodičnih do onih koji se obrazuju u institucijama.

Mi podržavamo i Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca i cela ta kulturno-istorijska celina, gradsko jezgro Sremski Karlovci predstavlja jedno jedinstveno kulturno nasleđe u Srbiji.

Karlovci su grad – muzej, grad jedinstvene vinogradarske tradicije. Ni jedan grad u Srbiji ne slika takvu epohu romantizma kao Sremski Karlovci. To je grad Branka Radičevića, nekadašnje stecište domaće intelektualne elite i mesto koje je bilo centar kulture, obrazovanja i duhovnosti nekada za Srbe. Nadamo se da ćemo uskoro pobediti koronu i da će u oblasti kulture biti više ulaganja.

Kada sam već kod korone i pandemije protiv koje se i dalje borimo, želim samo da spomenem da u organizaciji Skupštine grada Jagodine, a o trošku donatora i na inicijativu predsednika JS, gospodina Dragana Markovića Palme, 600 ljudi boraviće u Paraliji od 3. do 7. juna, od toga najviše lekara, njih 500 i to najviše onih koji su pandemiju proveli u crvenoj zoni.

Poslanička grupa će u Danu za glasanje podržati sve zakonske predloge koji su pred nama. Hvala.

Hvala, poštovani predsedniče Skupštine.

Uvažena ministarko, članice Vlade, poštovani građani, pred nama je danas set veoma važnih zakona, a ove zakonske predloge, kao i izmene i dopune postojećih zakona, poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće u danu za glasanje.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, mi iz Jedinstvene Srbije smatramo pozitivnim unapređivanje celokupne strategije zapošljavanja na teritoriji Srbije. Iako je nezaposlenost u Srbiji, kako se danas često kaže, što je istina, na istorijskom minimumu, ona nikako nije zanemarljiva i dobro je da se o tome govori.

Ono što nas svakako ohrabruje je činjenica da se na ovom problemu radi, da se podstiče privredna aktivnost, konkurentnost, kao i društvena produktivnost uopšte i što je smanjenje nezaposlenosti istinski prioritet.

Aktivnom primenom odredbi ovog zakona će i lokalne samouprave imati bolje uvide u samu problematiku zapošljavanja i očekujemo da će se problemi rešavati brže i efikasnije.

Kada je u pitanju zapošljavanje starijih od 45 godina, iako je zakonski propisana zabrana diskriminacije po starosnoj osnovi, mi ne možemo a da ne pomenemo to kao problem koji definitivno postoji. Česte su i predrasude sa kojima se ljudi koji traže posao suočavaju, jer će poslodavac biti naklonjeniji osobi tj. kandidatu za posao od 30 godina a ne onoj od 50, verujući da će ta osoba biti produktivnija, što uopšte ne mora da znači, pogotovo na poslovima gde je iskustvo presudno.

Mi očekujemo da će se Vlada u budućnosti posvetiti konkretno ovom problemu, koji nije mali i za sve mere koje će voditi olakšanom zapošljavanju starijih od 45 godina, Vlada će imati podršku Jedinstvene Srbije. Jer, ne zaboravimo, neko ko ima 45 godina treba da radi do 65 godine i na nekoj je polovini svog radnog veka.

Osvrnula bih se i na izmene i dopune Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida. To je veoma teško govoriti, jer, šta reći posle gospođe Smilje Tišme? Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida treba da se uskladi sa postojećim propisima iz oblasti kulture i smatramo da je došlo vreme da se ovoj posebnoj ustanovi kulture da značaj koji ona zaslužuje.

Kada govorimo o genocidu na prostorima bivše Jugoslavije mi pre svega mislimo na genocid počinjen na prostorima bivše NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima

Činjenica je da se danas o ovim zločinima govori više nego ikada. Zašto ova tema nije ranije toliko okupirala javnost? Da li je to stvar ideološkog ili političkog poimanja datog trenutka? To nije ni toliko važno. Najvažnije je da zverski zločini počinjeni u Jasenovcu, Donjoj Gradini, Jadovnu, Garavicama, uopšte širom NDH da su najveće stradanje našeg naroda ikada i najveće stradanje uopšte u ovom delu Evrope.

Te žrtve doduše uvek spominjane, ali decenijama marginalizovane, umanjivane, izvrgavane raznim kalkulacijama, moraju da dobiju zasluženo mesto u kolektivnom pamćenju, ali pre toga treba da naučimo nešto o njima, baš kao što je i rekao kolega Jovanov. Evo jednog primera, mladi odlaze u Poljsku na ekskurzije. Kada se ide u Krakov gotovo je obavezan izlet u logor Aušvic Bikernau, što je naravno i normalno i potrebno jer je to mesto najvećeg stradanja ikada, ali da li ste ikada čuli da se organizuje ekskurzija za Memorijal park u Jasenovcu koji je na tri sada vožnje od Beograda? Odgovor je ne.

Muzej žrtva genocida je u svom dosadašnjem radu prikupio ogromnu građu o stradanjima na prostorima NDH, organizovao i sproveo brojne projekte, naučne skupove i oni su imali za cilj da se na osnovu činjenica dođe do istine o događajima na tim prostorima. Istina je samo jedna – uništiti jedan narod ne samo biološki, već i njegovu kulturu, veru, tradiciju, sve ono što čini identitet jednog naroda.

Završila bih svoje izlaganje kratkim osvrtom koji je takođe borba za istinu, a tu borbu vodi već nedeljama predsednik JS, gospodin Marković. Ovaj slučaj od samog starta je jedno čisto politikanstvo jer je osnova svega, laž i intriga. Mi očekujemo rasplet ove izmišljene afere i verujemo da će institucije ove zemlje raditi svoj posao i da će svi oni koji su plasirali ove nimalo naivne laži odgovarati u skladu sa zakonom u najskorije vreme. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.

Politička stranka Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Personalna rešenja predviđena ovom odlukom smatramo vrlo korektnim izborom. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u svom delovanju mora da teži potpunoj primeni poznatih međunarodnih konvencija koja regulišu ovu oblast i članovi Komisije koji se biraju iz redova predstavnika građana imaju upravo tu kontrolnu funkciju.

Kao predstavnica građana i članica stranke Jedinstvena Srbija, ne mogu da se ne osvrnem na poslaničko pitanje koje je uputila moja koleginica, potpredsednica Skupštine, gospođa Jevđić i na događaj koji se juče zbio, jednu konferenciju predstavnice opozicije.

Kao predstavnica građana i kao neko ko ima priliku da u okviru svog vremena politički govori, ja ovde, kao i ostalih 249 kolega narodnih poslanika, imam mogućnost da kažem svašta. Namerno koristim ovu reč, jer nažalost danas je svašta politički govor. Da pljujem, da nivo svoje konverzacije spustim na nivo palanačkog prepucavanja, kako bi možda mnogi hteli, ali to nije moj manir i to nije nešto što građani očekuju od nekoga ko dolazi iz jedne poštene i dostojanstvene kuće kakva je Jedinstvena Srbija.

Kao predstavnica građana, kao pripadnica političke opcije koja aktivno učestvuje u radu ovog parlamenta, govori o zakonima, predlaže, kritikuje i daje sugestije, poštujem kodeks koji smo doneli i poštujem ovu instituciju.

Kao predstavnica stranke koju predvodi čovek sa kojim sarađujem 12 godina, o kojem smo juče čuli brutalne laži, ja mogu ovde da branim Dragana Markovića Palmu ukoliko mi vreme dozvoljava 20 minuta. Da li je čoveku koji ima iza sebe 60 godina života, decenije uspešnog poslovnog, političkog i porodičnog života, potrebna moja odbrana, potrebna bilo čija odbrana? Gospodin Marković nema od čega da se brani. Iza njega stoji Jagodina, iza njega stoji rezultat, socijalni program, međunarodna priznanja, prijatelji iz celog sveta, ljudi kojima je pomagao, njegova porodica i pre svega on sam. Već je održao konferenciju za medije.

Danas u Srbiji svako može da sazove konferenciju za štampu, da izda saopštenje i to je potpuno u redu. Ali, danas u Srbiji svako može i da iznese najozbiljnije optužbe i to bez ikakvih dokaza. Jučerašnja jeftina predstava sa montiranom izjavom lažnog svedoka nije nikakva borba za slobodu i pravdu, kako kažu, već pokušaj totalne diskreditacije ličnosti Dragana Markovića i rušenja moje stranke, rušenja Jedinstvene Srbije. Ovo je podli napad na našu stranku.

Mi nemamo problem sa borbom, sa političkom borbom, sa političkim sučeljavanjem, ali imamo problem sa lažima, imamo problem sa fantazmagorijama Đilasa i Tepićeve. Od dana formiranja ovog Dvanaestog saziva parlamenta Srbije, moje kolege i ja smo se bavili zakonima, sugestijama, jedna smo od aktivnijih poslaničkih grupa i ko je hteo mogao je i još uvek može da vidi po stenografskim beleškama čime smo se mi bavili svih ovih meseci, a to je jedna konstruktivna politika.

Osećam obavezu da stanem iza građanki, žena koje rade u Skupštini grada i u javnim preduzećima Jagodine koje su sramno targetirane, jer citiram gospođu Tepić: „Svaka žena koja bi da se zaposli u Jagodini dobija telefon za druženje i od kvaliteta druženja joj zavisi posao“. Da li se osoba koja stoji iza ovog uratka pitala šta je sa tim ženama? Da li je te žene kod kuće možda neko nešto pitao, majka, otac, sestra, prijatelji, suprug? To je očigledan primer povrede dostojanstva i integriteta ličnosti. Danas osećam obavezu da stanem iza zaposlenih radnica restorana „Tigar“, koje godinama pošteno rade u tom ugostiteljskom objektu kao kuvarice, konobarice, koje su uvređene i ponižene lažima.

Danas osećam obavezu da stanem iza svih žena moje stranke, funkcionerki i članica, simpatizerki, žena Jedinstvene Srbije, a mnogo nas je. Mi podržavamo i promovišemo rad naše stranke, nismo nikakve klimačice glavom i slepi sledbenici. Koliko puta smo samo za ovom govornicom i koleginica Jevđić i ja pozivale da se prijavi nasilje, ne samo ono eksplicitno fizičko, već i psihološko. Govorili smo o mogućnostima edukacije da se to nasilje prepozna i ta tvrdnja juče izrečena da se Dragan Marković krije iza žena je čista lakrdija. Čovek je, kako je već rekao, bio u Tužilaštvu.

Znate, nije ovo prvi put da on sam ode i kaže šta ima, nije prvi put da se baca kamenje na njega. On je optuživan isto eto tako, jer se u Srbiji sve to može – eto tako, optuživan je da ima indirektna i direktna saznanja o ubistvu Milana Pantića. Naravno da je odmah dokazano da je to čista laž, ali ja samo hoću da podsetim javnost u Srbiji šta sve može da prođe – eto tako.

Prava žena i ostvarenje pune rodne ravnopravnosti spadaju u red vrhunskih prioriteta naše stranke, ali postoji jedan drugi najviši prioritet, a to je bezbednost dece. O tome smo govorili u ovoj Skupštini i gospodin Marković, sve moje kolege i ja.

Mi smo juče čuli najgnusniju optužbu za krivično delo gore od ubistva. To je delo zloupotrebe maloletnika. Za to je optužen čovek, narodni poslanik ove države, otac, muž, prijatelj i deda petoro unučadi. Zajedno sa njim, indirektno, optuženi smo i svi mi, njegovi bliski saradnici, funkcioneri, žene Jagodine, radnice ugostiteljskih objekata. Da smo znali za neke izmišljene žurke, gde se neko igra sa dečjim životima na nekim zabavama, da smo mi to videli, mi smo za to optuženi u jednom senzacionalističkom montiranom procesu. Ostavljamo da tužilaštvo utvrdi aktera tog procesa, jer mi nismo izgubili veru u institucije ove države. Mi smo ti koji stalno ponavljaju da nadležni moraju da rade svoj posao.

Za 12 godina, koliko sarađujem sa gospodinom Markovićem, ono što sam videla je bratski odnos prema zaposlenima i saradnicima, prijateljski odnos prema sugrađanima, brigu o porodici. Videla sam i zahtevan, ali razuman odnos prema poslu, visok nivo profesionalizma i pre svega radnu etiku, pregršt dobrih ideja, projekata, koje su neki raznorazni osporavali, pa su se čak i smejali i izvlačili iz konteksta, ali su te dobre ideje uvek našle svoj put i uvek su bile dobre za građane, baš kao i ova poslednja, a to je putovanje u Egipat na koje je Dragan Marković odveo sto zdravstvenih radnika koji rade u crvenim zonama iz cele Srbije.

Želimo da tužilaštvo što pre rasvetli i obelodani sve one koji stoje iza ove groteske. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovani ministre, uvažene kolege, kao što je predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Dragan Marković, već istakao, JS će glasati za zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između naše dve zemlje.

Ovaj Sporazum je, pored, naravno, izgradnje auto-puta Beograd-Sarajevo, jedan od strateških regionalnih sporazuma i odnosi se na rekonstrukciju 11 mostova, savskog, drinskog i pojasa Uvca. Uređeni i kvalitetni odnosi između Srbije i BiH preduslov su za dugoročnu stabilnost i mir u celom regionu. Naše odnose danas čini razvijena trgovina, mnoštvo projekata u oblasti putne infrastrukture, intenzivan politički i društveni dijalog uopšte.

Mi smatramo da odnosi Srbije i BiH ne smeju da determinišu sukobi iz devedesetih, već neraskidive istorijske i kulturne veze naših naroda i zato su nam danas važni mostovi, ne samo oni koji spajaju obale reka, već oni koji spajaju ljude. Zato JS smatra da izgradnjom mostova, brigom o mostovima, ulaganjem u mostove mi šaljemo i šire poruke, a to je daćemo prevaziđi, premostiti probleme i da smo okrenuti ka jedinoj strani koja je važna, a to je interes građana, unapređenje svakodnevnog života ljudi i ekonomska saradnja. Srbiju i BiH suštinski ne čine nikakvi prostori koji su pogodno tle za rast nekih priča iz prošlosti, već ih čine ljudi koji žive u našim državama. Nas interesuje budućnost, bolji uslovi i kvalitet života građana i to je jedini put kojim Srbija može da ide.

Srbija je jedan od najvećih investitora na području BiH. Imamo razvijenu kulturnu i privrednu saradnju. Najveći broj turista iz regiona koji posećuje Srbiju dolazi upravo iz BiH, prema podacima RZS. Tako je bilo i tokom 2020. godine, Srbiju je posetilo 50.000 turista iz BiH, a i srpski turisti su tokom 2020. godine bili najbrojniji gosti u BiH.

Treba napomenuti da Srbija apsolutni lider u vakcinaciji i otvorivši svoja vrata i onima koji nisu naši državljani mi smo zaista pokazali solidarnost.

Podržaćemo sve poteze koji će doprineti poboljšanju regionalnog poslovnog ambijenta, pa smatramo veoma značajnom i ideju o stvaranju zajedničke industrije zone sa Republikom Srpkom, o kojoj je bilo reči. Srbija je posvećena izgradnji trajnih, stabilnih regionalnih odnosa i kroz inicijativu mini Šengen koja je najsnažnija regionalna ekonomska asocijacija.

Mi očekujemo da Vlada Srbije i u narednom periodu uloži sve napore kako bi se maksimalno iskoristile prednosti zajedničkog regionalnog tržišta. U danu za glasanje podržaćemo predloženi zakon. Hvala.

Hvala potpredsednice.

Uvažena ministarko, Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, kao i veoma važnu odluku o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturne dobro od izuzetnog značaja.

Ovaj zakon kao prvi specijalizovani zakon kojim će se ova oblast urediti je potreban, moderan, usklađen sa evropskim zakonodavstvom i doneće jedan sistemski pristup organizovanja muzejske delatnosti, unaprediće zaštitu muzejske građe i kulturnih dobara, poboljšati muzejsku mrežu, stvoriće uslove za poboljšanje strukture i organizacije rada muzejske delatnosti.

Donošenjem ovog zakona napuštamo zastareli zakonodavni okvir kojim se ova oblast uređivala. Možemo da primetimo da u Srbiji postoji jedna tiha, ali temeljna reforma koja se tiče uređenja sektora kulture uopšte. Smatramo veoma pohvalnom inicijativu ministarke Gojković koja je, čini mi se u novembru 2020. godine, zatražila reviziju fondova svih ustanova kulture u Srbiji. To je zaista bilo potrebno.

Ako se osvrnemo na period od proteklih godinu dana možemo da zaključimo da je kulturna delatnost u celom svetu izuzetno pogođena pandemijom, ali Srbija zaista nastoji da nađe način da kultura opstane uz imperativ zdravstvene zaštite svih pojedinca, kako onih koji rade u kulturi, tako i publike.

Ulaganjem u kapitalne kulturne ustanove, kao što je Muzej Nikole Tesle, Muzej Jugoslavije, Niško narodno pozorište, donošenjem valjanih zakonskih okvira koji će modernizovati i olakšati funkcionisanje kulturnih institucija, jasno se poručuje da Srbija ne samo da ne odustaje od opstanka kulture, već i od kontinuiranog ulaganja u kulturu.

Na inicijativu predsednika JS, gospodina Dragana Markovića, to je veoma važno da pomenem, u Jagodini se gradi novi kulturni centar koji će biti najveći kulturni centar u Srbiji i koji neće biti značajan samo za građane Jagodine, već će biti ustanova kulture od regionalnog značaja.

Zakon o muzejskoj delatnosti svojim novinama precizira uvođenje muzejskog saveta, muzejske mreže uspostavlja i precizno definiše novu hijerarhiju u poslovanju uvođenja matičnih muzeja, a i precizira mogućnost za osnivanje privatnih muzeja.

Ipak država je ta koja zajedno sa lokalnom samoupravom je osnivač najvećeg broja muzeja. Država je ta koja mora da se brine i da utiče na dominantnu kulturnu politiku. Država je ta koja mora da povlači jasne granice između kulture i zabave. Ona mora ne da povuče granice, već da izgradi bedeme između kulture i estrade. Mi smatramo da je to veoma važno zbog mlađih generacija koje ne samo kroz kućno vaspitanje, već i kroz obrazovne ustanove i tok socijalizacije uopšte treba da nauče da razlikuju ove stvari. U posebnoj opasnosti su mladi na čije odrastanje i formiranje kulturnog ukusa i estetskih vrednosti utiču razni sadržaji na elektronskim medijima, kao i na društvenim mrežama.

Novi vidovi komunikacije imaju moć da brišu granice između sadržaja popularne i visoke kulture sa jedne strane, ali sa druge omogućavaju potpuno nove načine interpretiranja kulturne baštine, pa tako u ovo doba pandemije mi možemo na trenutak da uživamo u nekim virtuelnim turama svetskih muzeja i galerija.

Danas prateći instagram nalog npr. Narodnog muzeja imamo priliku da od eminentnih stručnjaka saznamo pojedinosti o mnogim značajnim, vrednim delima, koje Narodni muzej čuva. Sličan je slučaj, navela bih primer doma Jevrema Grujića, to je privatna muzejska ustanova koja organizuje interaktivne izložbe, performanse, i koncentriše svoju delatnost na istraživanje istorije i kulture moderne srpske države, kao i sa Muzejem knjige i putovanja, u okviru kojega je Muzeja sprske književnosti udruženja Adligat.

Srbija je zemlja muzeja sa svojim geografskim položajem, bogatom i burnom istorijom, specifičnošću svih regiona i kulturnim posebnostima koji se u njima neguju. U našoj zemlji postoji ogroman potencijal za razvoj kulturnog turizma čiji stožer, upravo, treba da budu muzeji. Muzej Jugoslavije, Muzej Nikole Tesle, Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, posećuju turisti iz regiona i iz cele Evrope, naravno u normalnim uslovima. Tu je i Galerija Matice srpske, vojvođanski muzeji, zatim lokaliteti poput Viminacijuma, Lepenskog vira, Feliks Romulijane, zatim tu je Pašin konak u Vranju, Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Pomenula bih tu i Muzej voštanih figura, koji je posebna ustanova kulture sada, ovog grada, a osnovan je na inicijativu predsednika JS.

Verovatno bi trajalo u nedogled kada bi nabrajali sve muzeje i kada bi diskutovali u kojem su stanju, da li su rekonstruisani, a mnogi su rekonstruisani, da li se planira dalja rekonstrukcija, ali možemo da zaključimo da je potencijal ogroman.

Dve hiljade osamnaeste godine dve autorke objavile su veoma važnu studiju pod nazivom „Muzeji u Srbiji kao deo kulturno turističke ponude za porodice sa decom“, a čiji je izdavač Institut ekonomskih nauka. Pored brojnih korisnih smernica koje se impliciraju u ovoj studiji, izdvojila bih kao važnu sugestiju, tj. komentar da Srbija mora da radi na atraktivnosti svoje muzejske ponude. Muzeji, inače, odavno nisu privilegija visokih klasa i elita, danas su dostupni svima, ali ono što bih izdvojila kao našu prednost jeste da je cena ulaznice za naše muzeje veoma povoljna. Konak Kneza Miloša, Konak Kneginje Ljubice, Muzej Vuka i Dositeja, Muzej pozorišne umetnosti, Muzej nauke i tehnike, građani mogu da obiđu za svega dva, tri evra, a deca uglavnom ne plaćaju ništa.

Pogledajmo samo neke evropske primere, ulaznica za Palatu dvoranu oružja u Moskvi iznosi 40 era, ulaznica za Muzej austrijske carice Elizabete Sisi Bavarske je 20 evra u Beču, Mocartova rodna kuća u Salzburgu se obilazi za 12 evra. Ljudi koji obilaze ustanove kulture u potrazi su za prepoznatljivom kulturnom baštinom. Kompletno nasleđe najvećeg naučnika svih vremena Nikole Tesle je svetski prepoznatljivo kulturno nasleđe. Naša kulturna baština su i Andrić i Crnjanski i Lubarda, i Šumanović i Uroš Predić i Paja Jovanović. Tu je i ona nematerijalna, kao što je srpsko kolo, o kojem predsednik JS stalno priča a koje je UNESKO uvrstio u red svetske kulturne nematerijalne baštine.

Možda je došlo vreme da se pitamo i da porazgovaramo treba li da afirmišemo neke zaboravljene ličnosti nepravedno marginalizovane istorijske događaje. Navešću samo jedan primer koji mi je pao na pamet, evo, u Srbiji se, kao što svi znaju 1903. godine se desio krvavi prevrat u kojem je ubijen kraljevski par Obrenović. Srbija nema muzej kuću, nema muzej sećanja na ovaj događaj. Neko će reći da nedostaju artefakti, nestali su u noći prevrata, njihove stvari su prodavane na evropskim aukcijama. Poslednji Obrenovići nemaju svoj legat, nemaju svoj muzej, a porodična kuća Drage Obrenović u Lunjevici, kontinuirano propada. Ipak, oni žive kroz istorijska sećanja, kroz istraživanje srpskih eminentnih naučnika i naučnica i stoje kao jedno sećanje i žive kroz razne vidove interpretacija u popularnoj kulturi.

Kraljevski park kao da nema svoje zvanično mesto u kulturnoj istoriji Srbije. Valorizacija poslednjih Obrenovića je, verujem da će se većina složiti, i dalje vrlo problematična danas posle 118 godina, ako izuzmemo primer muzeja rudničko-takovskog kraja, koji neguje sećanja na mučki ubijenu kraljicu i vilu Zlatni breg, letnjikovac rezidenciju poslednjih Obrenovića kraj Smedereva.

Zašto ovo pričam i zašto mislim da je sve ovo važno? Zato što interesovanje za ovaj istorijski period i ovaj događaj ne jenjava kako u stručnoj, tako i u široj javnosti.

Činilo se da je zaboravljena i porodična kuća, nekada muzej vajara Tome Rosandića, a pored čijih skulptura „Igrali se konji vrani“, ovde na ulazu u ovaj cenjeni dom, moje kolege i ja svakodnevno prolazimo. Ali, ohrabrujuće vesti o ovom zdanju smo mogli da čujemo početkom godine, kada su iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture saopštili da će za obnovu ovog muzeja zatražiti sredstva iz resornog ministarstva.

Jedan savremeni posetilac muzeja u toj kulturnoj ustanovi, nije samo u potrazi za artefaktima prošlosti, već za pričom, potpunim događajem i jedinstvenim iskustvom. Mi iz JS smatramo da je srpski, kulturni identitet jedinstven, jer je spoj nacionalnog i kosmopolitskog, spoj tradicije i avangarde. On je jedinstven, jer se ovde spajaju istok i zapad.

Srpski muzeji zaslužuju da zauzmu primarno mesto na kulturnoj mapi Srbije. U ime građana u ovom parlamentu, mi očekujemo da država i dalje podstiče rad kulturnih institucija, kao i razvoj kulturnog života u Srbiji, jer ćemo samo kontinuiranim radom, ali i idejama i konstruktivnim raspravama doprineti njenoj promociji i prepoznatljivosti. Hvala.

Poštovana potpredsednice, uvažena ministarko, uvažene kolege, JS će podržati donošenje zakona kojim će se potvrditi Ugovor o zajmu za projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, a koji je potpisan između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Za građane je važno da znaju da je planirano da se ovaj projekat sprovede kompletno do kraja 2023. godine i da će finalni cilj biti da oko 900 škola, tj. javnih ustanova i na kraju 135.000 domaćinstava postanu korisnici širokopojasnog interneta.

Takođe bih spomenula i Sporazum o donaciji, koji je Srbija nedavno potpisala sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, vrednom 1,7 miliona evra, koji će obezbediti izradu projektno-tehničke dokumentacije za ovaj projekat. Sprovođenjem projekta ljudima koji žive u ruralnim područjima naše zemlje olakšaće se pre svega komunikacioni aspekt života, ali će benefiti najpre biti vidljivi kod mlađe populacije, tačnije školske dece.

Jedinstvena Srbija postavlja pitanje položaja žitelja srpskog sela kao jedno od centralnih pitanja našeg društva. Mi smatramo da je pitanje edukacije i socijalizacije dece koja žive i obrazuju se u ruralnim područjima esencijalno pitanje opstanka tih sredina.

Kada pogledamo neke opšte uvide koji daju sliku o seoskim školama u Srbiji danas, ne možemo reći da su ti podaci ohrabrujući. Mali broj dece iz ruralnih područja je uopšte uključeno u predškolsko obrazovanje, smanjen je broj isturenih odeljenja osnovnih škola i takođe je zabeleženo i značajno osipanje dece u višim razredima osnovnih škola.

Problemi nastave u ovim područjima su brojni i tu se ne radi o manjku stručnog kadra, jer ćemo se svi složiti da je biti seoski učitelj ili nastavnik danas zaista entuzijazam. Problemi su pre svega u nedostatku adekvatnih savremenih sredstava za rad.

Kao članica skupštinskog Odbora za prava deteta, u novembru mesecu sam imala priliku da prisustvujem on-lajn konferenciji prava deteta u doba kovida. Članovi skupštinskog Odbora za prava deteta su imali priliku da čuju šta muči učenike srpskih srednjih škola u vezi sa ovim novim modelom on-lajn nastave i to je jedna zaista široka tema, ali đaci iz svih krajeva Srbije su bili saglasni u jednom – skrenuli su pažnju na nedovoljnu tehničku pismenost nastavnika i profesora. Naravno, ne svih. Oni sami kažu da uvek postoje izuzeci, ali činjenica je da to predstavlja problem i u gradskim krajevima, dakle u područjima koji nemaju probleme sa internetom.

Uvođenje širokopojasne komunikacione mreže će biti svojevrstan izazov i neće samo unaprediti nastavu u seoskim sredinama, već će i finansijski rasteretiti roditelje koji su za svoje đake morali da kupuju skup internet od operatera. Mi smatramo da je ovo krupan i važan korak u modernizaciji srpskih seoskih područja.

Za Jedinstvenu Srbiju razvoj srpskog sela je prioritet i za svaki projekat koji ima za cilj unapređenje života ljudi koji žive u ruralnim područjima Vlada Srbije će imati našu podršku. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege.

Upućujem pitanje Vladi Srbije.

Pre toga bih se u kontekstu pitanja koje ću postaviti, osvrnula na posetu predsednika naše poslaničke grupe Egiptu. Predsednik JS, gospodine Dragan Marković nalazi se u zvaničnoj poseti Egiptu. Iz Hurgade, a iz razgovora predsednika JS i guvernera regiona Crvenog mora, gospodina Amr Hanafija, javnost je mogla da čuje veoma jasnu poruku ovog egipatskog zvaničnika da nigde u zvaničnim dokumentima ne stoji da je Egipat priznao lažnu državu Kosovo.

S obzirom da institucije ove lažne države ubrajaju Egipat u zemlje koje su priznale njihovu nezavisnost, predsednik JS je pozvao Egipat da zvanično objavi saopštenje u kojem će demantovati priznanje.

Posete raznih delegacije koje su u organizaciji predsednika JS posetile Egipat datiraju od 2018. godine. Takođe, visoke privredno političke delegacije iz Egipta su u više navrate posetile Srbiju na inicijativu gospodina Dragana Markovića. Predsednik naše poslaničke grupe je u poslednje tri godine u prijateljskoj državi Egipat imao sastanke na najvišem nivou. Podsticao je i pozivao na izradu akata kojima će se urediti izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda, pre svega voća i mesa u ovu zemlju. Predsednik je i poslovnog Saveta Egipta iz Srbije.

Diplomatski odnosi Srbije i Egipta su na vrlo visokom nivou. Postoje objektivni potencijali za podsticanje investicija naše dve zemlje.

Privredna komora Srbije je 2018. godine podnela inicijativu Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za donošenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom koji će omogućiti da vrlo visoke carinske stope ne budu više prepreka u unapređenju ekonomske saradnje naše dve zemlje.

Moje pitanje Vladi Srbije je – da li se u nekom skorijem periodu planira izrada i zaključenje ovakvog sporazuma?

Egipat je najmnogoljudnija arapska zemlja na svetu i površina na kojoj se prostire čini Egipat 30. zemljom na svetu po veličini teritorije. Mi iz Jedinstvene Srbije prepoznajemo Egipat kao budućeg strateškog partnera našoj zemlji u pogledu trgovine i turizma. Hvala.

Poštovana potpredsednice, uvaženi ministre, uvažene kolege.

Pred nama je danas set veoma važnih sporazuma, a zakon na koji bih posebno obratila pažnju je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Između ostalog ovim sporazumom se vlade naše dve države obavezuju da će sarađivati po pitanju prevencije trgovine ljudima, zaštite od ovog problema i da će sarađivati u cilju prepoznavanja ove pojave.

Sporazum će sprovoditi više nadležnih ministarstava i iz Srbije i iz Makedonije i nastojaće da jednom koordiniranom saradnjom prepoznaju nove metode koje oni koji se bave ovom ilegalnom delatnošću sprovode i da rade na mehanizmima sprečavanja.

U Srbiji postoji više specijalizovanih radnih grupa koje sprovode strategiju u borbi protiv trgovine ljudima. Tu je uključen i civilni sektor. Naša država poslednjih godina pokazuje zaista ozbiljnu spremnost da se bori protiv trgovine ljudima i to prepoznaju domaći i međunarodni krugovi koji se ovim problemom bave. Ipak podaci organizacija koje se bave ovim pitanjem govore da je samo u 2020. godini identifikovano preko 50 žrtava trgovine ljudima, što je više u odnosu na 2019. godinu.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je zadatak, pre svega nosioca javnih funkcija da više skreću pažnju na ovaj problem. Trgovina ljudima ili ropstvo 21. veka nije uvek transparentno, vrlo često do eksploatacije žrtve dolazi uz žrtvin pristanak. Vrlo često ljudi nisu svesni da su žrtve trgovine ljudima, jer do osiguranja poslušnosti žrtve dolazi polako i perfidno, jer žrtvu u taj organizovani lanac uvodi neretko i ne koga žrtva poznaje.

Niko nije sto posto zaštićen od trgovine ljudima. Na pitanje ko može postati žrtva trgovine ljudima, tu nema posebnih odgovora, jer tu nije važna ni polna ni rasna ni nacionalna pripadnost. Naravno, ako bismo izdvojili najugroženiju kategoriju, to su svakako deca, pogotovo ona koja žive u siromaštvu ili deca koja nemaju porodicu uopšte. Verovatnoća da će dete koje svakodnevno viđamo u našem kraju kako prosi na ulici postati žrtva trgovine ljudima je veća nego što će to postati bilo ko od naše dece, od mog deteta ili od bilo kog deteta koje živi u normalnoj porodici. To je jedna činjenica pred kojom ne smemo da zatvaramo oči.

Kratko bih se osvrnula i na izveštaj o trgovini ljudima za 2020. godinu u kojim se zaista prepoznaju napori Vlade Srbije da se poboljša opšte stanje u ovom domenu. Preporuke u ovom izveštaju se pre svega odnose na aktivniju identifikaciju žrtava, procesuiranja trgovaca ljudima i razne druge mehanizme koje će naša država razmotriti i usvojiti.

Mi smo sa Severnom Makedonijom već doneli zakon o sprovođenju Sporazuma u borbi protiv krijumčarenja migranata. Migranti su takođe jedan od ugroženijih grupa kada je trgovina ljudima u pitanju, a o tome je već ovde bilo reči. Zakon o ovom sporazumu će proširiti saradnju naše dve prijateljske države i očekujemo da bi bilo prirodno da se slični sporazumi potpišu sa još država.

Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala vam.