ZAGORKA ALEKSIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1987. godine u Podgorici. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog.

Bila je odbornica u Skupštini grada Beograda ispred koalicije Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 06.10.2020, 08:27

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Uvažena ministarko, poštovane kolege JS će u danu za glasanje dati podršku zakonu o izmenama Zakona o kulturi kao i izmenama Zakona o bibliotičko-informativnoj delatnosti.

Primarno je da se postojeći Zakon o kulturi uskladi sa novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti koji je nedavno donet u Narodnoj skupštini.

Ravnopravnost, ne samo rodna, već ravnopravnost uopšte je termin koji u poslednje vreme prožima sve društvene segmente i odnose. Srbija kao i ceo civilizovani svet uopšte teži da ravnopravnost više ne bude cilj sama po sebi, već da se ona ostvari u punom smislu i da počne da se podrazumeva.

Novim odredbama kojima će se dodatno urediti Zakon o kulturi kulturne ustanove će morati da imaju više zaposlenih iz redova nacionalnih manjina kao i pripadnika manje zastupljenog pola. Ovakvim i sličnim zakonskim rešenjima daje se postojan okvir koji će omogućiti lakše ostvarivanje politika jednakih mogućnosti kojima se teži.

Mi smo svedoci da se kroz istoriju položaj žena, kulturnih stvaralaca, menjao, ali taj položaj je generalno uvek bio nepovoljan. Čak i danas kada na snazi imamo veoma jake antidiskriminacione zakone situacija i dalje nije potpuno povoljna. Ako jedan od ključnih nosioca kulture umetnik ili umetnica kao pojedinac koji daje doprinos kulturnom razvoju, žena je uvek u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarca.

Kada je stvaralaštvo u pitanju, ako je žena ta koja stvara uvek se naglašava da je to žensko stvaralaštvo i verujem da ćemo se složiti da je vreme za brisanje tih razlika za napuštanje dominantnog muškog obrasca o kulturi i ravnopravnog tretmana žena koje učestvuju u stvaranju kulturnog sadržaja.

Kada govorimo o nacionalnim manjinama mi mislimo, verujem da će se i kolege i njihovi predstavnici složiti, da aktuelna kulturna politika podrazumeva očuvanje i negovanje kulturnih posebnosti svih nacionalnih manjina u Srbiji kao i prostor za jedno slobodno kulturno delovanje i umetnički izraz.

Kada govorim o očuvanju posebnosti ja se ne bih zadržala samo na tim specifičnostima kultura nacionalnih manjina već možda svih oblasti u Srbiji. Veoma je retko, pa možemo reći i u Evropi, da jedna mala zemlja poput naše ujedinjuje tako različite kulturne karaktere regiona osobenih kultura koje su se pak razvijale pod uticajem različitih nekada i čak potpuno suprotnih tradicija, ali ta različitost jeste naše bogatstvo.

Jedinstvena Srbije podržava decentralizaciju kulture ulaganja u infrastrukturi u kulturi u gradovima u Srbiji, mi možemo da stvorimo jednu postojanu bazu za dalji razvoj kulture, ali i želim da poručimo da to nije dovoljno. Dakle, nije dovoljno samo ulaganje u ustanove već moramo ulagati i u ljude pogotovo u mlade, talentovane umetnike i umetnice, stvaraoce koje ova država mora da prepozna i podržava.

Takođe, osvrnula bih se i na konkurs, tj. projekat „Prestonica kultura Srbije 2023“. To je zaista jedna prilika da lokalne samouprave pokažu svoje kompetetivne prednosti, to je inače domaći pandan projektu „Evropska prestonica kulture“.

Smatramo da je Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. godine veoma važan proces u kome je opisan specifični kulturni kredo naše zemlje i možemo da kažemo da se do sada delovalo u skladu sa ovim strateškim dokumentom.

Vrlo je važno nastaviti negovanje i promociju onoga što se karakteriše kao kulturno nasleđe i naravno ne zapostaviti savremeno stvaralaštvo.

Kada smo već kod kulturnog nasleđa ja bih pomenula, ako se ne varam da ste juče posetili Čakovo, rumunski grad u kojem je rođen Dositej Obradović i raduje nas što su opredeljena sredstva za obnovu njegove kuće.

U junu 2018 godine, ja verujem da se mnoge kolege toga sećaju, Srbijom je odjeknula vest da mali maturanti, tj. mladi koji su u tom trenutku završavali osmi razred, naravno ne svi ali velika većina nije znala da prepozna ko je Dositej Obradović, oni zapravo nisu znali ko je to.

Kako će deca koja ne poznaju, ne cene, ne razumeju svoju tradiciju, kulturu i istoriju imati kapacitet da se interesuju, da pojme i da uvaže nešto što je tuđe?

Ne mogu a da se ne osvrnem i na vrlo aktuelno prisvajanje nečega što je naša kulturna baština, i to jedno beskrupulozno svojatanje Nikole Tesle, on jeste svetski ali je pre svega naš i mi smo svedoci da je na snazi jedna grupa kulturna asimilacija, ali to je možda i njegovo najveće priznanje, što ga drugi žele za sebe. Međutim, zbog nekih budućih generacija mi ne smemo da pristanemo na ovakvo grubo prekrajanje istorije i falsifikaciju.

Još jednom, u danu za glasanje mi ćemo podržati predložena zakonska rešenja.

Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, uvaženi gosti, u ime svoje poslaničke grupe osvrnula bih se na Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između naše zemlje i Evropske investicione banke, a pomoću kojeg će se obezbediti značajna sredstva za podršku malim i srednjim preduzećima.

Ako se osvrnemo na period od marta 2020. godine do danas, uprkos brojnim kriznim situacijama, mi smatramo da je Vlada Srbije uspela da nađe način da premosti probleme društva i društvenih sektora pravovremenom reakcijom i merama koje su bile adekvatne trenutku.

Ipak ne možemo da kažemo da su problemi potpuno rešeni. I u narednom periodu će biti izazova, pogotovu za mala i srednja preduzeća koja su pandemijom tj. njenim posledicama izuzetno pogođeni, te mere i aktivnosti Vlade smatramo nužnim za očuvanjem stabilnosti finansijskog i privrednog sistema, jer se Srbija suočava sa brojnim, tj. ogromnim brojem zahteva za kredit.

Pored poreskih olakšica koje su se desile u prethodnom periodu, ovo je takođe važna podrška, jer će se urediti dodela kreditnih sredstava privrednim subjektima, a koji su zahteve za kredit podneli Fondu za razvoj Republike Srbije. Direktna je pretpostavka da će se na ovaj način...

Molim samo kolege za malo mira, ukoliko je to moguće. Zahvaljujem.

Dakle, direktna je pretpostavka da će se na ovaj način ublažiti negativne posledice koje su mala i srednja preduzeća pretrpela i da će se na taj način povećati njihova likvidnost.

Ako pogledamo relevantne podatke Republičkog zavoda za statistiku, 95,5% srpske privrede čine upravo mikro, mala i srednja preduzeća. Oni čine 58% ukupne zaposlenosti u Srbiji. Mala i srednja preduzeća generišu srpsku privredu i oni su zajedno sa uslužnom delatnošću osetili najteže posledice ove pandemije.

Finansijski ugovor o kojem danas raspravljamo sa Evropskom investicionom bankom vredi 200 miliona evra. Subjekti će moći da dobiju, kako se navodi u zakonu, povoljne kredite koje su vid pomoći za likvidnost, održivost, a i za investicione aktivnosti firmi.

Mi iz JS ovakve mehanizme smatramo efikasnim, jer se ovde radi o očuvanju poslovanja privrednih subjekata, ali odgovornim, jer će se pravovremenom reakcijom smanjiti neki potencijalni budući rizici o kojima moramo da mislimo, budući da stvar sa pandemijom još uvek nije gotova.

Mi ne možemo da se ne osvrnemo na izuzetno povoljnu investicionu klimu koja u Srbiji danas postoji. Jedinstvena Srbija je sa svojim predsednikom gospodinom Draganom Markovićem bila direktni učesnik stvaranja odličnog investicionog ambijenta poslednjih godina. Zahvaljujući intenzivnoj aktivnosti gospodina Markovića, u jagodinskoj industrijskoj zoni su danas prisutne razne internacionalne kompanije zaključno sa, od pre par nedelja, nemačkim „Fišerom“.

Ove investicije imaju veliku ulogu kada je u pitanju smanjenje nezaposlenosti i uopšte u ukupnoj ekonomskoj slici Srbije, ali mi smatramo da je u ovom kriznom periodu od presudnog značaja pomoći i zaštititi domaćeg privrednika, kao i poljoprivrednika. Očuvanje i stimulacija domaćeg privrednog potencijala mora biti strateški cilj.

Osvrnula bih se na kraj 2020. godine kada je održan jedan samit. To je samit poslovnih lidera koji se označava kao jedan jako važan biznis događaj u Srbiji i tu smo mogli da čujemo izjavu predsednika Privredne komore koji je istakao da male ekonomije moraju da nađu svoj put da bi opstale i preživele. Da, slažemo se da su male ekonomije uvek u opasnosti i one su ugroženije u odnosu na one velike, ali zato im je na tom putu potrebna pomoć. Tu ne mislimo samo na kreditiranje ili pak bespovratna sredstva koja Vlada dodeljuje, već na jedan trajni model koji će biti smernica malim firmama da mogu da predvide rizike i prilagode se, da kažemo, ovoj novoj normalnosti koju je Kovid-19 doneo. Zahvaljujem.

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, kao što je već u više navrata rečeno poslanička grupa Jedinstvene Srbije će dati podršku izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Amandman koji će bliže urediti pitanje dečijeg dodatka smatramo vrlo važnim, pre svega, zato što će više korisničkih grupa biti obuhvaćeno ovim amandmanom. Na ove važne izmene čeka se nekoliko, preciznije tri godine i očekujemo da se zakon koji garantuje finansijsku podršku porodicama sa decom još više unapredi u nekom budućem periodu. Sve ove intervencije u socijalnom sektoru, koje država radi su nužne u cilju zaštite dece i porodice, posebno ugroženih kategorija i naravno podrške pri nekim operativnim troškovima života.

Novčana pomoć nije jedini, ali smatramo da je vrlo bitan instrument socijalne zaštite. Po stupanju na snagu ovih izmena i dopuna u skladu sa novim zakonskim rešenjem, naknada zarada porodilja ne može biti manja od minimalca. Takođe, vrlo važna izmena se odnosi na majke dece sa invaliditetom, menjaju se to jest brišu se one odredbe koje su uslovljavale da te iste majke biraju između zarade i naknade koje su po difoltu dobijale jer su rodile decu sa invaliditetom. Možemo slobodno reći da su te odredbe imale jedan diskriminatorski karakter i da to nije bila dobra praksa i da je vrlo važno što će se to ovim rešenjem prevazići.

Takođe, zakon poznaje i poljoprivrednice, zatim od 1. januara samostalne preduzetnice će moći da ostvare naknadu zarade u visini od pet prosečnih zarada. Takođe, pitanje je da li ove izmene zakona mogu pozitivno odraziti na populacionu politiku. Odgovor je – da. Da li se ove izmene i dopune zakona mogu pozitivno odraziti na sveukupnu socijalnu politiku i odgovor je takođe – da. Međutim, ako postavimo pitanje da li su ove mere dovoljne, ja verujem da ćemo se složiti da još uvek nisu i da je potrebno raditi na unapređenju ove oblasti, postavljati prioritete i dalje se suočavati sa problemima.

Mislim da je svima poznato da je JS stalno ukazuje na problem tzv. bele kuge u Srbiji, na nisku stopu nataliteta. Od osnivanja naše stranke 2004. godine, a što se tiče našeg predsednika, još ranije, jer je on bio osnivač jednog jedinstvenog fonda tada u Jugoslaviji, Fonda treće dete. Dakle, od 2004. godine do danas mi nalazimo načine, mere, stimulans, nazovimo to kako god, za jednu aktivnu borbu protiv bele kuge, jer to vidimo kao jedan od najistaknutijih društvenih problema. Sam predsednik Srbije je u ovom visokom domu, pre otprilike nedelju dana, govorio o problemu bele kuge. Mi i dalje imamo aktivan Savet za populacionu politiku, Strategiju za podsticanje rađanja, opredeljena sredstva iz budžeta, od formiranja nove Vlade i vaše specijalizovano ministarstvo koje se time bavi.

Niko nikome nema prava da zadire u privatnost i utiče na tako lične odluke, kao što je odluka imati dete ili nemati. Međutim, ono što država može da radi, je da stvara ambijent u kojem će ljudi poželeti da imaju decu, tu nije po sredi samo novac, mislim da ste baš vi, gospodine ministre pričali o tome kada smo u načelu raspravljali o ovom zakonu. Pomenula bih tu jedan od faktora, tu je faktor sigurnosti. Sada smo imali na Odboru za prava deteta jednu vrlo kvalitetnu diskusiju o tome. Dakle, ne mislim samo o tome na ekonomsku sigurnost, već onu bazičnu, ljudsku sigurnost. Da li smo mi danas društvo koje je sigurno. Mi ne možemo da ignorišemo sve prisutno nasilje, pogotovo ovo vršnjačko nasilje u školama i da se zapitamo ko vaspitava nasilnike, ko ih prave, da li ih prave roditelji ili mi snosimo jednu kolektivnu krivicu kao društvo.

Iako je već mnogo toga urađeno na ekonomskim uslovima se zaista radi. Smatramo da nije na odmet revidirati postojeće strategije, artikulisati ih, unaprediti i na kraju krajeva modernizovati. Strategijom iz 2018. godine pomenuću, predviđeno je više uključivanje lokalnih samouprava u samu tematiku jer je postojala pretpostavka da oni mogu pomoći konkretne na terenu. Jako je važno da i u budućnosti, za neke buduće izmene i dopune, saslušamo udruženja građana, kao i sada i još više uvažiti njihove sugestije.

Još jednom želim da naglasim da je za JS briga o porodici i traženje načina za njen opstanak trajno opredeljenje. Hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.03.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege.

Upućujem pitanje Vladi Srbije.

Pre toga bih se u kontekstu pitanja koje ću postaviti, osvrnula na posetu predsednika naše poslaničke grupe Egiptu. Predsednik JS, gospodine Dragan Marković nalazi se u zvaničnoj poseti Egiptu. Iz Hurgade, a iz razgovora predsednika JS i guvernera regiona Crvenog mora, gospodina Amr Hanafija, javnost je mogla da čuje veoma jasnu poruku ovog egipatskog zvaničnika da nigde u zvaničnim dokumentima ne stoji da je Egipat priznao lažnu državu Kosovo.

S obzirom da institucije ove lažne države ubrajaju Egipat u zemlje koje su priznale njihovu nezavisnost, predsednik JS je pozvao Egipat da zvanično objavi saopštenje u kojem će demantovati priznanje.

Posete raznih delegacije koje su u organizaciji predsednika JS posetile Egipat datiraju od 2018. godine. Takođe, visoke privredno političke delegacije iz Egipta su u više navrate posetile Srbiju na inicijativu gospodina Dragana Markovića. Predsednik naše poslaničke grupe je u poslednje tri godine u prijateljskoj državi Egipat imao sastanke na najvišem nivou. Podsticao je i pozivao na izradu akata kojima će se urediti izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda, pre svega voća i mesa u ovu zemlju. Predsednik je i poslovnog Saveta Egipta iz Srbije.

Diplomatski odnosi Srbije i Egipta su na vrlo visokom nivou. Postoje objektivni potencijali za podsticanje investicija naše dve zemlje.

Privredna komora Srbije je 2018. godine podnela inicijativu Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za donošenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom koji će omogućiti da vrlo visoke carinske stope ne budu više prepreka u unapređenju ekonomske saradnje naše dve zemlje.

Moje pitanje Vladi Srbije je – da li se u nekom skorijem periodu planira izrada i zaključenje ovakvog sporazuma?

Egipat je najmnogoljudnija arapska zemlja na svetu i površina na kojoj se prostire čini Egipat 30. zemljom na svetu po veličini teritorije. Mi iz Jedinstvene Srbije prepoznajemo Egipat kao budućeg strateškog partnera našoj zemlji u pogledu trgovine i turizma. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene koleginice i kolege, ja upućujem pitanje Vladi Republike Srbije.

Najpre bih se osvrnula na inicijativu ministra prosvete gospodina Branka Ružića, koji je predložio da se privatnim preduzećima koja organizuju veliki broj vannastavnih aktivnosti za decu, sportskog, zabavnog, pa i edukativnog karaktera, oduzme mogućnost da se nazivaju školama.

To je potrebno napraviti jasnu razliku, jer su škole, pre svega, institucije. To su ustanove u kojima se stvara visokoformalizovana, a opet osobena školska kultura i one su jedan od ključnih faktora za socijalizaciju pojedinca.

Sa velikom opreznošću bi trebalo koristiti termin škola. S druge strane, ne želimo da nas aktuelni slučaj škole glume obeshrabri, jer ima mnogo preduzeća koja pružaju deci kvalitetne sadržaje u okviru vannastavnih aktivnosti i u kojima radi visokokvalifikovani kadar.

Ministar je takođe govorio i o edukacijama za prepoznavanje neprikladnih i nedozvoljenih oblika ponašanja. Poslanici Jedinstvene Srbije će podržati svaku platformu koja ima za cilj prevenciju, edukaciju maloletnika o pitanjima koja podrazumevaju njihovu punu zaštitu, zaštitu tela i ličnog dostojanstva.

Moja pitanja su sledeća - da li će se u budućnosti više proveravati način osnivanja, utvrđivanja delatnosti preduzeća koja organizuju dečije vannastavne aktivnosti i profitiraju od toga, naravno i ključno pitanje je pitanje kontrole? Kako će se u budućnosti rad tih preduzeća kontrolisati, koji će se mehanizmi koristiti i da li će se o tome uopšte razgovarati u skorije vreme? Ministar je rekao da je to interresorno pitanje. Takođe, ne možemo da ignorišemo i nasilje koje postoji u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama, pa želim da pitam da li će se i tu pojačati kontrola.

Pitanje bezbednosti dece jedno je od prioriteta delovanja Jedinstvene Srbije. Kada kažem bezbednost, ne mislim samo na fizičku bezbednost, već na sam osećaj sigurnosti i zato je možda prikladnije da koristimo i tu reč.

Zadatak svih nas je da nastojimo da ovo društvo učinimo što sigurnijim za svakog pojedinca, a pre svega za naše najmlađe sugrađane. Hvala.