| 18.12.2020. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu |
usvojen
|
| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Mi ćemo glasati za ovaj amandman, kao i za ostale amandmane koje je podnela uvažena narodna poslanica gospođa Sandra Božić.
Mi iz JS smatramo da su ove današnje izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom veoma bitne. Građanima je poznato kako mi sprovodimo svoj socijalni program i da je svaka pomoć porodici, a posebno finansijska, zaista prioritet.
Sama premijerka je naglasila u svom uvodnom izlaganju da je samo u ovoj godini za ta davanja opredeljeno oko 87 milijardi dinara i mi prepoznajemo da država brine o porodicama sa decom jednom kontinuiranom i sistemskom podrškom.
Mi podržavamo što se ova Vlada opredelila da vodi jednu trajnu socijalno odgovornu politiku i gotovo da nema osetljive grupe koja nije prepoznata i, naravno, smatramo da prostora za dalji rad, kao i za razgovor uvek ima, pogotovo kada je u pitanju socijalno ugroženo stanovništvo.
Ono što je vrlo važno i što će dodatno urediti ovaj zakon je korišćenje očevog odsustva radi nege deteta ukoliko je majka privatni preduzetnik ili vlasnica poljoprivrednog gazdinstva. Time se podstiče i žensko preduzetništvo, ali smatramo da se podstiče i ravnopravnost.
Podaci ukazuju da veoma mali broj očeva koristi svoje pravo na odsustvo radi nege deteta. Ja ću osvrnuti na jedno istraživanje koje je dostupno, više medija ga je prenelo.
Dakle, istraživanje sprovedeno od Sekons grupe pokazuje da je ovo pravo koristilo 373 lica u 2022. godini, što je malo više od 2021. godine, kada je valjda koristilo 318 lica, kako mi se čini. Dakle, postoji jedan trend blagog povećanja. I treba ohrabriti očeve da koriste ovo pravo, pogotovo ako je to nužnost u porodici, ako to ženi znači, jer doba u kojem danas živimo podrazumeva da je otac uključen i kada je u pitanju odgoj, vaspitanje i čuvanje, tako da, savremeni muškarac ne treba da robuje nekim, nadamo se, prevaziđenim podelama posla. Uostalom, to je i stvar emancipacije.
Što se tiče mere pomoći kojom se opredeljuje 10.000 dinara za svako dete u Srbiji do 16 godina, a i za onu decu koja imaju 16 godina, prošle godine nisu ispunila uslov za pomoć mladima, mi ćemo podržati i ovu meru, jer stiže septembar. On je bio i ostao jedan mesec sa najviše troškova za sve roditelje, kako i za one čija deca idu u školu, tako i za one koja su u predškolskim ustanovama. I ova finansijska pomoć će svakako dobro doći. Hvala.
Zahvaljujem se, uvaženi predsedniče.
Upućujem pitanje Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine. Dokle se stiglo sa pripremama i pregovorima i kada će biti potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat?
Podaci ukazuju da naše trgovinske razmene beleže konstantan rast i verujemo da će se potpisivanjem ovog sporazuma zaokružiti jedan značajan politički aranžman koji su ustanovili predsednici Vučić i El Sisi tokom prošlogodišnje istorijske posete egipatskog predsednika Srbiji. Danas je, inače, navršeno tačno godinu dana od ove posete.
Srbija i Egipat se prepoznaju kao prijateljske zemlje i kao strateški partneri i kada je u pitanju poljoprivreda, turizam, kultura i zdravstvo. Treba istaći da je tokom susreta dvojice predsednika potpisano 12 značajnih memoranduma o saradnji iz raznih oblasti.
Što se tiče Jedinstvene Srbije, predsednik Jedinstvene Srbije, gospodin Dragan Marković je od 2018. godine uspostavio saradnju sa Guvernatom Crvenog mora, a od 2022. godine sa Guvernatom Južnog Sinaja, dakle sa dve veoma značajne egipatske oblasti.
U organizaciji Skupštine grada Jagodine od 2018. godine do danas, čak osam mešovitih delegacija iz Srbije posetilo je Egipat. To su bili privrednici, zdravstveni radnici iz cele Srbije i političari. Na naš poziv Srbiju su više puta posetile delegacije predvođene guvernerom Crvenog mora, a ove godine u našoj organizaciji je boravio i guverner Južnog Sinaja, gospodin Halet Fuda, koji je predvodio delegaciju istaknutih privrednika iz ove oblasti.
Zašto su ove posete značajne? Zato što unapređuju odnose, prilika su za ekonomsku saradnju, za investicije i kroz njih postoji mogućnost da se jasnije iznesu neki konkretni problemi i prevaziđu prepreke u saradnji.
Iz niza sastanaka sa članovima egipatske delegacije koja je boravila ovde u junu i posetila i Beograd i Jagodinu i grad Niš, ali i iz razgovora sa egipatskim ambasadorom mogli smo da saznamo da u Egiptu postoji interesovanje za Srbiju kao turističku destinaciju.
Takođe, uspostavljen je i let Beograd-Kairo. Ipak naša turistička ponuda nije dovoljno približena građanima ove zemlje. Mislim da je i ministar Memić upućen u ovo, pa svoje drugo pitanje upućujem Ministarstvu turizma. Šta nadležno ministarstvo planira u narednih godinu dana uradi kako bi približilo naše turističke potencijale građanima Egipta? Naše dve republike vezuju trajne istorijske, kulturne i diplomatske veze i očekujemo da će Sporazum o slobodnoj trgovini, dodatno razviti i ekonomske. Hvala vam.
Hvala.
S obzirom da se prvi put od tragedija koje su se dogodile obraćam u plenumu, izražavam svoje najdublje saučešće porodicama tragično nastradalih u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca.
Pre nego što pređem na temu dnevnog reda, želim da u ime naše poslaničke grupe i u ime predsednika naše poslaničke grupe, gospodina Dragana Markovića, podržim naš narod, naše hrabre Srbe sa KiM koji se bore za svoj opstanak, pred očima sveta, pred očima međunarodne zajednice i ovo je jedan vrlo direktan, nikako indirektan pokušaj proterivanja Srba sa svojih ognjišta i ova situacija nije ni osetljiva, ni konfuzna, ni delikatna, već je krajnje opasna. Međutim, mi verujemo da će naše državno rukovodstvo učiniti sve da spreči eskalaciju sukoba i očuva mir, jer znamo da rade u najboljem interesu Srba.
Dame i gospodo, Srbija je 3. i 4. maja zanemela pred žrtvama, zaćutala je pred tugom porodica žrtava, ali Srbija ne ćuti ispred zla i ono što je za nas iz Jedinstvene Srbije važno i što postoji set mera koje su reakcija na ovu postojeću situaciju u kojoj se nalazimo.
Kada su ovde pili prisutni gospođa premijerka Ana Brnabić i ministar Bratislav Gašić govorio se o tragedijama koje su prethodnih dvadesetak godina zadesile Srbiju. Pre svega tu mislim na masovna ubistva. Masakr u Velikoj Ivanči je svakako bio najveći što se tiče razmere i broja žrtava, međutim za nas je svaka žrtva žrtva. Nećemo iz izdvajati. Treba pomenuti da nezapamćeni zločin u okolini Mladenovca je jednoj porodici oduzeo i oba deteta.
Šta je ono što zločin u „Ribnikaru“ čini tako specifičnim, šta je to što nas je toliko šokiralo, odgovor je vrlo jednostavan. Taj zločin je počinilo dete, učenik sedmog razreda, pred svojim vršnjacima i čuvarom. To je jedna informacija koja je vrlo teško obradiva na emotivnom nivou.
Vlada je izašla pred javnost sa konkretnim merama i mi možemo da kažemo da je razoružavanje bila prva i nužna mera, kao i povećanje broja policajaca u školama. Takođe se govori i već su u toku zakonske inicijative o izmenama Krivičnog zakonima i sve u svemu nas tu čeka jedan zaista veliki posao.
Smatramo da ova rasprava treba da bude na konstruktivnom nivou, da kažemo šta mislimo, da kritikujemo ili podržimo, ali mi ne možemo da podržimo produbljivanje podela u ovom već dubokom polarizovanom društvu, kao ni korišćenje tragedije u političke svrhe. Sada je vreme da se postave pitanja šta i kako dalje da se radi. Treba preispitati mnoge aspekte i da ovo jesu bili pojedinačni slučajevi, ovo nikako nije izraz propasti sistema kako smo slušali, ali naravno da treba šire da sagledavamo ove tragedije i mislim da poslanici vladajuće većine od toga nisu bežali.
Pre nekoliko dana poslušala sam gostovanje jedne majke od učenica škole „Vladislav Ribnikar“. To je žena čije je dete preživelo i šta je dominantan utisak tog gostovanja. To je jedan vapaj, to je vapaj za saosećanjem, to je vapaj da svako od nas da svoj doprinos u sprečavanju potencijalnih tragedija i da svako od nas da svoj doprinos u poboljšanju ove situacije. Mi nećemo da podržimo zahteve za ostavkama, smatramo da je sada vreme za rad i zato podržavamo mere koje je donela Vlada.
Negde sam čula da su te mere gašenje požara, smatramo da nisu gašenje požara, to su trajne mere čiji će benefiti tek biti vidljivi, ali da donete su po hitnom postupku. Neke od njih će tek zaživeti, ne mogu baš da se donesu preko noći zato što je za njihovu implementaciju potrebno vreme. Razoružavanje, šta će čoveku oružje ako ne želi da ga upotrebi? Što se tiče smanjenja starosne granice za krivičnu odgovornost maloletnika, smatramo da tu treba da prethodi jedna šira debata i da se definiše kada to dvanaestogodišnjak odgovora. Takođe, smatramo da treba razmisliti o proširenju polja roditeljske odgovornosti. Vidimo da se kritikovalo što se povećao broj policajaca u školama, smatramo da je ta mera takođe nužna. Ona će pojačati i bezbednost i sigurnost. Mi ovde ne govorimo o kordonima policije koji su u školama, već o jednom ili o dva policajca. Tako da nikome neće biti neprijatno zbog prisustva policije.
Naša poslanička grupa smatra da treba izvršiti jednu rekonstrukciju rada psihološko-pedagoške službe. Mi zaista imamo stručne ljude koji rade svoj posao, ali smatramo da treba pojačati ne samo njihov broj, već njihovo prisustvo u učeničkom životu, pojačati komunikaciju i učiniti obaveznom komunikaciju u sledećim relacijama – učenik, nastavnik, PP služba, direktor, roditelj. Smatramo da je potrebno staviti akcenat upravo na ovu komunikaciju.
Naravno da podržavamo to što će stručnjaci iz oblasti psihologije, pedagogije, sociologije biti uključeni, tj. već su uključeni u izradu budućih rešenja za prevazilaženje ovih problema i verujemo da će ljudi iz struke naći ta rešenja. Nama su već bili, ne znam da li su još uvek u Srbiji, stručnjaci iz Norveške, koji su došli ovde na inicijativu predsednika Republike i mi se nadamo da će oni pomoći svojim iskustvom, nažalost iskustvom, zato što to iskustvo nije trebalo da snađe nikoga.
U Narodnoj skupštini, a i u medijima govorilo se gotovo o svim aspektima ove tragedije, potencijalnim lošim uticajima Zapada, televiziji, zatim bilo je i predloga o zabrani korišćenja mobilnih telefona, društvenih mreža, vraćanju na tradicionalne vrednosti, govorilo se i vršačkom nasilju, ali nedovoljno.
Ipak, kada govorimo o kontekstima ovog zločina, vršnjačko nasilje je neizostavan kontekst. Mi živimo u vremenu čije tekovine očigledno ne možemo da pratimo. Društveni odnosi se jako brzo menjaju, ali se menjaju i vrednosti. Postoje stvari koje nama nisu normalne, ali su našoj deci postale. Ja ne kažem da mi treba da se mirimo sa tim, ali da bi rešavali te probleme moramo da imamo najpre jedno šire razumevanje.
Počnimo od najbenignijeg – govor, verbalna komunikacija. Da li znate da je nasilnički govor postao jedan sasvim normalni stil komunikacije među školskom decom? Ja to uopšte ne govorim napamet, govorim iz primera „Vajber“ grupe moje ćerke, dakle, ja sam majka školskog deteta.
Današnja deca su posredstvom tim raznih „Vajber“ grupa vratila bojkot, ignorisanje jednog člana ili članice zajednice. Dakle, ja sada govorim o nekim blažim vidovima nasilja, a to je vređanje i ekskomunikacija iz zajednice. Kako se ovo desilo i kada? Pre nekoliko nedelja sam upravo u ovoj sali govorila, nevezano za dnevni red, ja mislim da sam već mnogima i dosadna, ali to me uopšte ne interesuje, o platformi „Pametno i bezbedno“ i o platformama „Čuvam te“, dakle, „Pametno i bezbedno“ i „Čuvam te“. To su dve platforme o kojima svako treba da zna. One nisu dovoljno promovisane. Ja pozivam i Vladu i ministra informisanja, pošto je to u njihovoj nadležnosti, da promovišu ove platforme gde god mogu. Jačanje vaspitne uloge škole se svakako ne može zapostaviti i tu je normalno i jačanje kanala komunikacije o onome što sam već govorila, dakle, roditelj, nastavnički kadar, psihološko-pedagoška služba i direktor škole.
Mi ćemo glasati za anketni odbor koji je predložen, glasaćemo za njegovo formiranje. Što se Jedinstvene Srbije tiče, stvari su vrlo jasne, mi podržavamo mere Vlade i pored toga predlažemo – pojačan rad uz prethodnu rekonstrukciju rada PP službe, razmišljanje o proširenju polja šire roditeljske odgovornosti i nešto u čemu baš vi, gospodine predsedniče Skupštine, možete da pomognete, a to je formiranje pododbora u okviru Odbora za prava deteta, koji će pomagati u borbi protiv vršačkog nasilja, pa da lepo na nedeljnom nivou idemo od škole do škole, od mesta do mesta i da učimo. Nismo svi mi koji smo članovi Odbora za prava deteta stručni za vršačko nasilje, ali možemo da saslušamo stručne ljude, da čujemo šta su problemi, pa da na osnovu materijala delujemo ovde u Narodnoj skupštini.
Takođe predlažemo da Vlada sprovede jednu ozbiljnu kampanju, iskoristi svoje resurse u promociji očuvanja mentalnog zdravlja građana i važnosti mentalne higijene, jer mislim da je poznato koliko se i dan-danas u našem društvu stigmatizuju osobe koje imaju problema sa mentalnim zdravljem, ljudi i dalje kriju da posećuju psihijatra i psihologa i tu je šira društvena odgovornost svih nas.
Mi imamo timove i tela za sprečavanje nasilja, to sve stoji, preduzeto je zaista puno toga, ali da li treba razmisliti o nekom zakonu, širem rešenju, novom zakonu, koji će obuhvatiti i konkretizovati sve te mere, sve te delove i Aleksinog zakona koji su implementirani u naše zakone, a koji će opet biti u skladu sa Evropskom poveljom o pravima deteta.
Takođe, u vezi anketnog odbora imam neka razmišljanja i pitanja. Što se tiče utvrđivanja okolnosti, moramo da ustanovimo jednu preciznu metodologiju po kojoj će se te činjenice utvrđivati. Evo, kada je u pitanju slučaj iz „Ribnikara“, da li ćemo se mi baviti aspektima primarne i sekundarne socijalizacije dečaka ubice, a ti aspekti su verovatno ključni za ovaj događaj? Kako ćemo mi to utvrđujemo, na osnovu kojih podataka? Šta nama sme i može da bude dostupno?
Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da ne bi bilo dobro da taj anketni odbor postane jedan novi poligon za naše političke svađe i prepucavanja. Imamo ih dovoljno.
Mi želimo da damo svoj doprinos jedinstvu i na takav stav poziva državno rukovodstvo sve vreme od trajanja ove situacije. Mi nismo da se tragedija politizuje i zato nećemo podržati smene. Srbija mora da nastavi da radi i Jedinstvena Srbija stoji upravo na tim pozicijama.
Ja sam počela sa žrtvama i završiću sa žrtvama. Ubijene u „Ribnikaru“ i u okolini Mladenovca da vratimo ne možemo, ali ne možemo ni da zaboravimo, a na nama je damo sve od sebe da radom, merama i preventivnom aktivnošću učinimo da se ovakvi zločini više nikada ne ponove. Hvala vam.
Zahvaljujem se, uvaženi predsedniče.
Upućujem pitanje Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine. Dokle se stiglo sa pripremama i pregovorima i kada će biti potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat?
Podaci ukazuju da naše trgovinske razmene beleže konstantan rast i verujemo da će se potpisivanjem ovog sporazuma zaokružiti jedan značajan politički aranžman koji su ustanovili predsednici Vučić i El Sisi tokom prošlogodišnje istorijske posete egipatskog predsednika Srbiji. Danas je, inače, navršeno tačno godinu dana od ove posete.
Srbija i Egipat se prepoznaju kao prijateljske zemlje i kao strateški partneri i kada je u pitanju poljoprivreda, turizam, kultura i zdravstvo. Treba istaći da je tokom susreta dvojice predsednika potpisano 12 značajnih memoranduma o saradnji iz raznih oblasti.
Što se tiče Jedinstvene Srbije, predsednik Jedinstvene Srbije, gospodin Dragan Marković je od 2018. godine uspostavio saradnju sa Guvernatom Crvenog mora, a od 2022. godine sa Guvernatom Južnog Sinaja, dakle sa dve veoma značajne egipatske oblasti.
U organizaciji Skupštine grada Jagodine od 2018. godine do danas, čak osam mešovitih delegacija iz Srbije posetilo je Egipat. To su bili privrednici, zdravstveni radnici iz cele Srbije i političari. Na naš poziv Srbiju su više puta posetile delegacije predvođene guvernerom Crvenog mora, a ove godine u našoj organizaciji je boravio i guverner Južnog Sinaja, gospodin Halet Fuda, koji je predvodio delegaciju istaknutih privrednika iz ove oblasti.
Zašto su ove posete značajne? Zato što unapređuju odnose, prilika su za ekonomsku saradnju, za investicije i kroz njih postoji mogućnost da se jasnije iznesu neki konkretni problemi i prevaziđu prepreke u saradnji.
Iz niza sastanaka sa članovima egipatske delegacije koja je boravila ovde u junu i posetila i Beograd i Jagodinu i grad Niš, ali i iz razgovora sa egipatskim ambasadorom mogli smo da saznamo da u Egiptu postoji interesovanje za Srbiju kao turističku destinaciju.
Takođe, uspostavljen je i let Beograd-Kairo. Ipak naša turistička ponuda nije dovoljno približena građanima ove zemlje. Mislim da je i ministar Memić upućen u ovo, pa svoje drugo pitanje upućujem Ministarstvu turizma. Šta nadležno ministarstvo planira u narednih godinu dana uradi kako bi približilo naše turističke potencijale građanima Egipta? Naše dve republike vezuju trajne istorijske, kulturne i diplomatske veze i očekujemo da će Sporazum o slobodnoj trgovini, dodatno razviti i ekonomske. Hvala vam.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege.
Upućujem pitanje Vladi Srbije.
Pre toga bih se u kontekstu pitanja koje ću postaviti, osvrnula na posetu predsednika naše poslaničke grupe Egiptu. Predsednik JS, gospodine Dragan Marković nalazi se u zvaničnoj poseti Egiptu. Iz Hurgade, a iz razgovora predsednika JS i guvernera regiona Crvenog mora, gospodina Amr Hanafija, javnost je mogla da čuje veoma jasnu poruku ovog egipatskog zvaničnika da nigde u zvaničnim dokumentima ne stoji da je Egipat priznao lažnu državu Kosovo.
S obzirom da institucije ove lažne države ubrajaju Egipat u zemlje koje su priznale njihovu nezavisnost, predsednik JS je pozvao Egipat da zvanično objavi saopštenje u kojem će demantovati priznanje.
Posete raznih delegacije koje su u organizaciji predsednika JS posetile Egipat datiraju od 2018. godine. Takođe, visoke privredno političke delegacije iz Egipta su u više navrate posetile Srbiju na inicijativu gospodina Dragana Markovića. Predsednik naše poslaničke grupe je u poslednje tri godine u prijateljskoj državi Egipat imao sastanke na najvišem nivou. Podsticao je i pozivao na izradu akata kojima će se urediti izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda, pre svega voća i mesa u ovu zemlju. Predsednik je i poslovnog Saveta Egipta iz Srbije.
Diplomatski odnosi Srbije i Egipta su na vrlo visokom nivou. Postoje objektivni potencijali za podsticanje investicija naše dve zemlje.
Privredna komora Srbije je 2018. godine podnela inicijativu Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za donošenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom koji će omogućiti da vrlo visoke carinske stope ne budu više prepreka u unapređenju ekonomske saradnje naše dve zemlje.
Moje pitanje Vladi Srbije je – da li se u nekom skorijem periodu planira izrada i zaključenje ovakvog sporazuma?
Egipat je najmnogoljudnija arapska zemlja na svetu i površina na kojoj se prostire čini Egipat 30. zemljom na svetu po veličini teritorije. Mi iz Jedinstvene Srbije prepoznajemo Egipat kao budućeg strateškog partnera našoj zemlji u pogledu trgovine i turizma. Hvala.
Hvala.
Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene koleginice i kolege, ja upućujem pitanje Vladi Republike Srbije.
Najpre bih se osvrnula na inicijativu ministra prosvete gospodina Branka Ružića, koji je predložio da se privatnim preduzećima koja organizuju veliki broj vannastavnih aktivnosti za decu, sportskog, zabavnog, pa i edukativnog karaktera, oduzme mogućnost da se nazivaju školama.
To je potrebno napraviti jasnu razliku, jer su škole, pre svega, institucije. To su ustanove u kojima se stvara visokoformalizovana, a opet osobena školska kultura i one su jedan od ključnih faktora za socijalizaciju pojedinca.
Sa velikom opreznošću bi trebalo koristiti termin škola. S druge strane, ne želimo da nas aktuelni slučaj škole glume obeshrabri, jer ima mnogo preduzeća koja pružaju deci kvalitetne sadržaje u okviru vannastavnih aktivnosti i u kojima radi visokokvalifikovani kadar.
Ministar je takođe govorio i o edukacijama za prepoznavanje neprikladnih i nedozvoljenih oblika ponašanja. Poslanici Jedinstvene Srbije će podržati svaku platformu koja ima za cilj prevenciju, edukaciju maloletnika o pitanjima koja podrazumevaju njihovu punu zaštitu, zaštitu tela i ličnog dostojanstva.
Moja pitanja su sledeća - da li će se u budućnosti više proveravati način osnivanja, utvrđivanja delatnosti preduzeća koja organizuju dečije vannastavne aktivnosti i profitiraju od toga, naravno i ključno pitanje je pitanje kontrole? Kako će se u budućnosti rad tih preduzeća kontrolisati, koji će se mehanizmi koristiti i da li će se o tome uopšte razgovarati u skorije vreme? Ministar je rekao da je to interresorno pitanje. Takođe, ne možemo da ignorišemo i nasilje koje postoji u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama, pa želim da pitam da li će se i tu pojačati kontrola.
Pitanje bezbednosti dece jedno je od prioriteta delovanja Jedinstvene Srbije. Kada kažem bezbednost, ne mislim samo na fizičku bezbednost, već na sam osećaj sigurnosti i zato je možda prikladnije da koristimo i tu reč.
Zadatak svih nas je da nastojimo da ovo društvo učinimo što sigurnijim za svakog pojedinca, a pre svega za naše najmlađe sugrađane. Hvala.
(Beograd, 09.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Odbornik | Skupština grada Beograda | Grad | Mesečno | 10000.00 | RSD | 20.06.2022 - |