ZAGORKA ALEKSIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1987. godine u Podgorici. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog.

Bila je odbornica u Skupštini grada Beograda ispred koalicije Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 06.10.2020, 08:27

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesnaesto vanredno zasedanje, 02.02.2022.

Hvala potpredsedniče.

Uvažena ministarko, uvažene kolege, poštovani građani, kao što smo već istakli, naša poslanička grupa će u danu za glasanje dati podršku zakonskim predlozima sa ove rasprave.

Što se tiče seta izbornih zakona, smatramo da su novine koje ovi zakoni donose povoljne za subjekte koji učestvuju u izbornom procesu, kao i da sva zakonska rešenja nose poboljšanja, pre svega, u samoj organizaciji i transparentnosti izbora, i ono što je takođe značajno, što su maksimalno uvažene evropske preporuke, tačnije relevantnih tela koja se time bave.

Ja bih se ipak osvrnula na Zakon o socijalnom preduzetništvu, o njemu je danas bilo manje reči, ali ovaj zakon zaista jeste dokaz kontinuiteta i trajne opredeljenosti države Srbije da donosi korisne i pre svega, odgovorne javne politike.

Građanima Srbije je poznato da JS, kao stranka prepoznatljivog socijalnog programa koji ima svoje jasne primene i u Jagodini i u drugim gradovima širom Srbije, na lokalnom nivou donosi konkretne odluke koje se tiču poboljšanja uslova života za najugroženije kategorije stanovništva.

Donošenje ovog zakona ima za cilj da pomogne upravo ekonomskim najugroženijim grupama i mislimo da će ovaj zakon biti od posebnog značaja i za lokalne samouprave, jer će dati čvrst okvir za buduće postavke socijalnog preduzetništva, kao i za njegov razvitak.

Ovim zakonom se definišu pojmovi koji su u vezi sa socijalnim preduzetništvom, precizira se važna društvena uloga socijalnog preduzetništva, pojedinosti koje određuju poslovanje, kao i sami program razvoja.

Zakon će olakšati donatorima samu identifikaciju onih subjekata koji posluju po principima socijalnog preduzetništva i naravno, veću kontrolu zloupotreba, što će se ostvariti kroz poseban savet koji će formirati Vlada Srbije.

Ulogu u razvoju i u promovisanju socijalnog preduzetništva ima i tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, razne civilne organizacije, mreže, kao i pojedinci koji pomažu i podstiču održivi razvoj i socijalnu ekonomiju.

Ako pogledamo svetske brojke u Sektoru socijalnog preduzetništva, u svetu danas radi preko 40 miliona ljudi, a volontira čak oko 200 miliona ljudi. U EU u Sektoru socijalnog preduzetništva radi oko 13 miliona ljudi.

U razvijenim svetskim i evropskim zemljama socijalno preduzetništvo učestvuje u značajnoj meri u ukupnom bruto društvenom proizvodu. Zapadne zemlje zaista imaju dugu tradiciju i kontinuitet socijalnog preduzetništva, a što se tiče Srbije uprkos nedostatku konkretnog pravnog okvira ono je više decenija prisutno i kod nas. Donošenjem, a nadamo se i očekujemo, pre svega, adekvatnom primenom ovog zakona, ova će se oblast urediti, jer i u samom zakonu se navodi da naš pravni sistem nije do sada prepoznavao socijalno preduzetništvo, kao kategoriju od opšteg značaja.

Ono što želim da dodam je da istraživanja pokazuju da je postojeći Sektor socijalnog preduzetništva u Srbiji, usmeren na socijalne ciljeve, da ima važnu društvenu misiju i ovaj će zakon biti čvrst orjentir kako onima koji su već u ovoj oblasti, tako možda i nekim budućim učesnicima u socijalnom preduzetništvu.

Samo donošenje zakona treba da bude početak jedne veće i obimnije državne podrške ovoj oblasti, jer kroz jačanje kapaciteta, veću socijalnu kooperaciju konstantno praćenje aktivnosti i nastojanje da se smanje eventualne zloupotrebe, dobićemo željene efekte, a to su vidljivost i zapošljavanje i zaštita ekonomski najranjivijih. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Uvažena ministarko, poštovane kolege JS će u danu za glasanje dati podršku zakonu o izmenama Zakona o kulturi kao i izmenama Zakona o bibliotičko-informativnoj delatnosti.

Primarno je da se postojeći Zakon o kulturi uskladi sa novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti koji je nedavno donet u Narodnoj skupštini.

Ravnopravnost, ne samo rodna, već ravnopravnost uopšte je termin koji u poslednje vreme prožima sve društvene segmente i odnose. Srbija kao i ceo civilizovani svet uopšte teži da ravnopravnost više ne bude cilj sama po sebi, već da se ona ostvari u punom smislu i da počne da se podrazumeva.

Novim odredbama kojima će se dodatno urediti Zakon o kulturi kulturne ustanove će morati da imaju više zaposlenih iz redova nacionalnih manjina kao i pripadnika manje zastupljenog pola. Ovakvim i sličnim zakonskim rešenjima daje se postojan okvir koji će omogućiti lakše ostvarivanje politika jednakih mogućnosti kojima se teži.

Mi smo svedoci da se kroz istoriju položaj žena, kulturnih stvaralaca, menjao, ali taj položaj je generalno uvek bio nepovoljan. Čak i danas kada na snazi imamo veoma jake antidiskriminacione zakone situacija i dalje nije potpuno povoljna. Ako jedan od ključnih nosioca kulture umetnik ili umetnica kao pojedinac koji daje doprinos kulturnom razvoju, žena je uvek u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarca.

Kada je stvaralaštvo u pitanju, ako je žena ta koja stvara uvek se naglašava da je to žensko stvaralaštvo i verujem da ćemo se složiti da je vreme za brisanje tih razlika za napuštanje dominantnog muškog obrasca o kulturi i ravnopravnog tretmana žena koje učestvuju u stvaranju kulturnog sadržaja.

Kada govorimo o nacionalnim manjinama mi mislimo, verujem da će se i kolege i njihovi predstavnici složiti, da aktuelna kulturna politika podrazumeva očuvanje i negovanje kulturnih posebnosti svih nacionalnih manjina u Srbiji kao i prostor za jedno slobodno kulturno delovanje i umetnički izraz.

Kada govorim o očuvanju posebnosti ja se ne bih zadržala samo na tim specifičnostima kultura nacionalnih manjina već možda svih oblasti u Srbiji. Veoma je retko, pa možemo reći i u Evropi, da jedna mala zemlja poput naše ujedinjuje tako različite kulturne karaktere regiona osobenih kultura koje su se pak razvijale pod uticajem različitih nekada i čak potpuno suprotnih tradicija, ali ta različitost jeste naše bogatstvo.

Jedinstvena Srbije podržava decentralizaciju kulture ulaganja u infrastrukturi u kulturi u gradovima u Srbiji, mi možemo da stvorimo jednu postojanu bazu za dalji razvoj kulture, ali i želim da poručimo da to nije dovoljno. Dakle, nije dovoljno samo ulaganje u ustanove već moramo ulagati i u ljude pogotovo u mlade, talentovane umetnike i umetnice, stvaraoce koje ova država mora da prepozna i podržava.

Takođe, osvrnula bih se i na konkurs, tj. projekat „Prestonica kultura Srbije 2023“. To je zaista jedna prilika da lokalne samouprave pokažu svoje kompetetivne prednosti, to je inače domaći pandan projektu „Evropska prestonica kulture“.

Smatramo da je Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. godine veoma važan proces u kome je opisan specifični kulturni kredo naše zemlje i možemo da kažemo da se do sada delovalo u skladu sa ovim strateškim dokumentom.

Vrlo je važno nastaviti negovanje i promociju onoga što se karakteriše kao kulturno nasleđe i naravno ne zapostaviti savremeno stvaralaštvo.

Kada smo već kod kulturnog nasleđa ja bih pomenula, ako se ne varam da ste juče posetili Čakovo, rumunski grad u kojem je rođen Dositej Obradović i raduje nas što su opredeljena sredstva za obnovu njegove kuće.

U junu 2018 godine, ja verujem da se mnoge kolege toga sećaju, Srbijom je odjeknula vest da mali maturanti, tj. mladi koji su u tom trenutku završavali osmi razred, naravno ne svi ali velika većina nije znala da prepozna ko je Dositej Obradović, oni zapravo nisu znali ko je to.

Kako će deca koja ne poznaju, ne cene, ne razumeju svoju tradiciju, kulturu i istoriju imati kapacitet da se interesuju, da pojme i da uvaže nešto što je tuđe?

Ne mogu a da se ne osvrnem i na vrlo aktuelno prisvajanje nečega što je naša kulturna baština, i to jedno beskrupulozno svojatanje Nikole Tesle, on jeste svetski ali je pre svega naš i mi smo svedoci da je na snazi jedna grupa kulturna asimilacija, ali to je možda i njegovo najveće priznanje, što ga drugi žele za sebe. Međutim, zbog nekih budućih generacija mi ne smemo da pristanemo na ovakvo grubo prekrajanje istorije i falsifikaciju.

Još jednom, u danu za glasanje mi ćemo podržati predložena zakonska rešenja.

Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, uvaženi gosti, u ime svoje poslaničke grupe osvrnula bih se na Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između naše zemlje i Evropske investicione banke, a pomoću kojeg će se obezbediti značajna sredstva za podršku malim i srednjim preduzećima.

Ako se osvrnemo na period od marta 2020. godine do danas, uprkos brojnim kriznim situacijama, mi smatramo da je Vlada Srbije uspela da nađe način da premosti probleme društva i društvenih sektora pravovremenom reakcijom i merama koje su bile adekvatne trenutku.

Ipak ne možemo da kažemo da su problemi potpuno rešeni. I u narednom periodu će biti izazova, pogotovu za mala i srednja preduzeća koja su pandemijom tj. njenim posledicama izuzetno pogođeni, te mere i aktivnosti Vlade smatramo nužnim za očuvanjem stabilnosti finansijskog i privrednog sistema, jer se Srbija suočava sa brojnim, tj. ogromnim brojem zahteva za kredit.

Pored poreskih olakšica koje su se desile u prethodnom periodu, ovo je takođe važna podrška, jer će se urediti dodela kreditnih sredstava privrednim subjektima, a koji su zahteve za kredit podneli Fondu za razvoj Republike Srbije. Direktna je pretpostavka da će se na ovaj način...

Molim samo kolege za malo mira, ukoliko je to moguće. Zahvaljujem.

Dakle, direktna je pretpostavka da će se na ovaj način ublažiti negativne posledice koje su mala i srednja preduzeća pretrpela i da će se na taj način povećati njihova likvidnost.

Ako pogledamo relevantne podatke Republičkog zavoda za statistiku, 95,5% srpske privrede čine upravo mikro, mala i srednja preduzeća. Oni čine 58% ukupne zaposlenosti u Srbiji. Mala i srednja preduzeća generišu srpsku privredu i oni su zajedno sa uslužnom delatnošću osetili najteže posledice ove pandemije.

Finansijski ugovor o kojem danas raspravljamo sa Evropskom investicionom bankom vredi 200 miliona evra. Subjekti će moći da dobiju, kako se navodi u zakonu, povoljne kredite koje su vid pomoći za likvidnost, održivost, a i za investicione aktivnosti firmi.

Mi iz JS ovakve mehanizme smatramo efikasnim, jer se ovde radi o očuvanju poslovanja privrednih subjekata, ali odgovornim, jer će se pravovremenom reakcijom smanjiti neki potencijalni budući rizici o kojima moramo da mislimo, budući da stvar sa pandemijom još uvek nije gotova.

Mi ne možemo da se ne osvrnemo na izuzetno povoljnu investicionu klimu koja u Srbiji danas postoji. Jedinstvena Srbija je sa svojim predsednikom gospodinom Draganom Markovićem bila direktni učesnik stvaranja odličnog investicionog ambijenta poslednjih godina. Zahvaljujući intenzivnoj aktivnosti gospodina Markovića, u jagodinskoj industrijskoj zoni su danas prisutne razne internacionalne kompanije zaključno sa, od pre par nedelja, nemačkim „Fišerom“.

Ove investicije imaju veliku ulogu kada je u pitanju smanjenje nezaposlenosti i uopšte u ukupnoj ekonomskoj slici Srbije, ali mi smatramo da je u ovom kriznom periodu od presudnog značaja pomoći i zaštititi domaćeg privrednika, kao i poljoprivrednika. Očuvanje i stimulacija domaćeg privrednog potencijala mora biti strateški cilj.

Osvrnula bih se na kraj 2020. godine kada je održan jedan samit. To je samit poslovnih lidera koji se označava kao jedan jako važan biznis događaj u Srbiji i tu smo mogli da čujemo izjavu predsednika Privredne komore koji je istakao da male ekonomije moraju da nađu svoj put da bi opstale i preživele. Da, slažemo se da su male ekonomije uvek u opasnosti i one su ugroženije u odnosu na one velike, ali zato im je na tom putu potrebna pomoć. Tu ne mislimo samo na kreditiranje ili pak bespovratna sredstva koja Vlada dodeljuje, već na jedan trajni model koji će biti smernica malim firmama da mogu da predvide rizike i prilagode se, da kažemo, ovoj novoj normalnosti koju je Kovid-19 doneo. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.03.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege.

Upućujem pitanje Vladi Srbije.

Pre toga bih se u kontekstu pitanja koje ću postaviti, osvrnula na posetu predsednika naše poslaničke grupe Egiptu. Predsednik JS, gospodine Dragan Marković nalazi se u zvaničnoj poseti Egiptu. Iz Hurgade, a iz razgovora predsednika JS i guvernera regiona Crvenog mora, gospodina Amr Hanafija, javnost je mogla da čuje veoma jasnu poruku ovog egipatskog zvaničnika da nigde u zvaničnim dokumentima ne stoji da je Egipat priznao lažnu državu Kosovo.

S obzirom da institucije ove lažne države ubrajaju Egipat u zemlje koje su priznale njihovu nezavisnost, predsednik JS je pozvao Egipat da zvanično objavi saopštenje u kojem će demantovati priznanje.

Posete raznih delegacije koje su u organizaciji predsednika JS posetile Egipat datiraju od 2018. godine. Takođe, visoke privredno političke delegacije iz Egipta su u više navrate posetile Srbiju na inicijativu gospodina Dragana Markovića. Predsednik naše poslaničke grupe je u poslednje tri godine u prijateljskoj državi Egipat imao sastanke na najvišem nivou. Podsticao je i pozivao na izradu akata kojima će se urediti izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda, pre svega voća i mesa u ovu zemlju. Predsednik je i poslovnog Saveta Egipta iz Srbije.

Diplomatski odnosi Srbije i Egipta su na vrlo visokom nivou. Postoje objektivni potencijali za podsticanje investicija naše dve zemlje.

Privredna komora Srbije je 2018. godine podnela inicijativu Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za donošenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom koji će omogućiti da vrlo visoke carinske stope ne budu više prepreka u unapređenju ekonomske saradnje naše dve zemlje.

Moje pitanje Vladi Srbije je – da li se u nekom skorijem periodu planira izrada i zaključenje ovakvog sporazuma?

Egipat je najmnogoljudnija arapska zemlja na svetu i površina na kojoj se prostire čini Egipat 30. zemljom na svetu po veličini teritorije. Mi iz Jedinstvene Srbije prepoznajemo Egipat kao budućeg strateškog partnera našoj zemlji u pogledu trgovine i turizma. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene koleginice i kolege, ja upućujem pitanje Vladi Republike Srbije.

Najpre bih se osvrnula na inicijativu ministra prosvete gospodina Branka Ružića, koji je predložio da se privatnim preduzećima koja organizuju veliki broj vannastavnih aktivnosti za decu, sportskog, zabavnog, pa i edukativnog karaktera, oduzme mogućnost da se nazivaju školama.

To je potrebno napraviti jasnu razliku, jer su škole, pre svega, institucije. To su ustanove u kojima se stvara visokoformalizovana, a opet osobena školska kultura i one su jedan od ključnih faktora za socijalizaciju pojedinca.

Sa velikom opreznošću bi trebalo koristiti termin škola. S druge strane, ne želimo da nas aktuelni slučaj škole glume obeshrabri, jer ima mnogo preduzeća koja pružaju deci kvalitetne sadržaje u okviru vannastavnih aktivnosti i u kojima radi visokokvalifikovani kadar.

Ministar je takođe govorio i o edukacijama za prepoznavanje neprikladnih i nedozvoljenih oblika ponašanja. Poslanici Jedinstvene Srbije će podržati svaku platformu koja ima za cilj prevenciju, edukaciju maloletnika o pitanjima koja podrazumevaju njihovu punu zaštitu, zaštitu tela i ličnog dostojanstva.

Moja pitanja su sledeća - da li će se u budućnosti više proveravati način osnivanja, utvrđivanja delatnosti preduzeća koja organizuju dečije vannastavne aktivnosti i profitiraju od toga, naravno i ključno pitanje je pitanje kontrole? Kako će se u budućnosti rad tih preduzeća kontrolisati, koji će se mehanizmi koristiti i da li će se o tome uopšte razgovarati u skorije vreme? Ministar je rekao da je to interresorno pitanje. Takođe, ne možemo da ignorišemo i nasilje koje postoji u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama, pa želim da pitam da li će se i tu pojačati kontrola.

Pitanje bezbednosti dece jedno je od prioriteta delovanja Jedinstvene Srbije. Kada kažem bezbednost, ne mislim samo na fizičku bezbednost, već na sam osećaj sigurnosti i zato je možda prikladnije da koristimo i tu reč.

Zadatak svih nas je da nastojimo da ovo društvo učinimo što sigurnijim za svakog pojedinca, a pre svega za naše najmlađe sugrađane. Hvala.