ZAGORKA ALEKSIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1987. godine u Podgorici. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog.

Bila je odbornica u Skupštini grada Beograda ispred koalicije Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 06.10.2020, 08:27

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Poštovana potpredsednice, uvaženi ministre, uvažene kolege.

Pred nama je danas set veoma važnih sporazuma, a zakon na koji bih posebno obratila pažnju je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Između ostalog ovim sporazumom se vlade naše dve države obavezuju da će sarađivati po pitanju prevencije trgovine ljudima, zaštite od ovog problema i da će sarađivati u cilju prepoznavanja ove pojave.

Sporazum će sprovoditi više nadležnih ministarstava i iz Srbije i iz Makedonije i nastojaće da jednom koordiniranom saradnjom prepoznaju nove metode koje oni koji se bave ovom ilegalnom delatnošću sprovode i da rade na mehanizmima sprečavanja.

U Srbiji postoji više specijalizovanih radnih grupa koje sprovode strategiju u borbi protiv trgovine ljudima. Tu je uključen i civilni sektor. Naša država poslednjih godina pokazuje zaista ozbiljnu spremnost da se bori protiv trgovine ljudima i to prepoznaju domaći i međunarodni krugovi koji se ovim problemom bave. Ipak podaci organizacija koje se bave ovim pitanjem govore da je samo u 2020. godini identifikovano preko 50 žrtava trgovine ljudima, što je više u odnosu na 2019. godinu.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je zadatak, pre svega nosioca javnih funkcija da više skreću pažnju na ovaj problem. Trgovina ljudima ili ropstvo 21. veka nije uvek transparentno, vrlo često do eksploatacije žrtve dolazi uz žrtvin pristanak. Vrlo često ljudi nisu svesni da su žrtve trgovine ljudima, jer do osiguranja poslušnosti žrtve dolazi polako i perfidno, jer žrtvu u taj organizovani lanac uvodi neretko i ne koga žrtva poznaje.

Niko nije sto posto zaštićen od trgovine ljudima. Na pitanje ko može postati žrtva trgovine ljudima, tu nema posebnih odgovora, jer tu nije važna ni polna ni rasna ni nacionalna pripadnost. Naravno, ako bismo izdvojili najugroženiju kategoriju, to su svakako deca, pogotovo ona koja žive u siromaštvu ili deca koja nemaju porodicu uopšte. Verovatnoća da će dete koje svakodnevno viđamo u našem kraju kako prosi na ulici postati žrtva trgovine ljudima je veća nego što će to postati bilo ko od naše dece, od mog deteta ili od bilo kog deteta koje živi u normalnoj porodici. To je jedna činjenica pred kojom ne smemo da zatvaramo oči.

Kratko bih se osvrnula i na izveštaj o trgovini ljudima za 2020. godinu u kojim se zaista prepoznaju napori Vlade Srbije da se poboljša opšte stanje u ovom domenu. Preporuke u ovom izveštaju se pre svega odnose na aktivniju identifikaciju žrtava, procesuiranja trgovaca ljudima i razne druge mehanizme koje će naša država razmotriti i usvojiti.

Mi smo sa Severnom Makedonijom već doneli zakon o sprovođenju Sporazuma u borbi protiv krijumčarenja migranata. Migranti su takođe jedan od ugroženijih grupa kada je trgovina ljudima u pitanju, a o tome je već ovde bilo reči. Zakon o ovom sporazumu će proširiti saradnju naše dve prijateljske države i očekujemo da bi bilo prirodno da se slični sporazumi potpišu sa još država.

Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene koleginice i kolege, ja upućujem pitanje Vladi Republike Srbije.

Najpre bih se osvrnula na inicijativu ministra prosvete gospodina Branka Ružića, koji je predložio da se privatnim preduzećima koja organizuju veliki broj vannastavnih aktivnosti za decu, sportskog, zabavnog, pa i edukativnog karaktera, oduzme mogućnost da se nazivaju školama.

To je potrebno napraviti jasnu razliku, jer su škole, pre svega, institucije. To su ustanove u kojima se stvara visokoformalizovana, a opet osobena školska kultura i one su jedan od ključnih faktora za socijalizaciju pojedinca.

Sa velikom opreznošću bi trebalo koristiti termin škola. S druge strane, ne želimo da nas aktuelni slučaj škole glume obeshrabri, jer ima mnogo preduzeća koja pružaju deci kvalitetne sadržaje u okviru vannastavnih aktivnosti i u kojima radi visokokvalifikovani kadar.

Ministar je takođe govorio i o edukacijama za prepoznavanje neprikladnih i nedozvoljenih oblika ponašanja. Poslanici Jedinstvene Srbije će podržati svaku platformu koja ima za cilj prevenciju, edukaciju maloletnika o pitanjima koja podrazumevaju njihovu punu zaštitu, zaštitu tela i ličnog dostojanstva.

Moja pitanja su sledeća - da li će se u budućnosti više proveravati način osnivanja, utvrđivanja delatnosti preduzeća koja organizuju dečije vannastavne aktivnosti i profitiraju od toga, naravno i ključno pitanje je pitanje kontrole? Kako će se u budućnosti rad tih preduzeća kontrolisati, koji će se mehanizmi koristiti i da li će se o tome uopšte razgovarati u skorije vreme? Ministar je rekao da je to interresorno pitanje. Takođe, ne možemo da ignorišemo i nasilje koje postoji u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama, pa želim da pitam da li će se i tu pojačati kontrola.

Pitanje bezbednosti dece jedno je od prioriteta delovanja Jedinstvene Srbije. Kada kažem bezbednost, ne mislim samo na fizičku bezbednost, već na sam osećaj sigurnosti i zato je možda prikladnije da koristimo i tu reč.

Zadatak svih nas je da nastojimo da ovo društvo učinimo što sigurnijim za svakog pojedinca, a pre svega za naše najmlađe sugrađane. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministri, poštovani građani, pred nama je danas Zaključak Narodne skupštine Republike Srbije u kojem se ističe da pored toga što konstatujemo sve preporuke i ocene koje je Evropska komisija dala, ostajemo spremni da dajemo aktivan doprinos u ispunjavanju političkih kriterijuma za članstvo u Uniji.

Srbija je posvećena evropskim integracijama. Mi smo svedoci pojačane aktivnosti svih subjekata koji se bave ovim pitanjem, pre svega Vlade Srbije, Ministarstva za evropske integracije i skupštinskog Odbora za evropske integracije. Vlada je već pripremila i implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava.

Srbija je artikulisala jednu koenzistentnu strategiju za pristup EU, i ako je ove godine došlo do pauze, mi ne sumnjamo da će 2021. godina doneti pomak, i da ćemo otvoriti poglavlja, tj. klastere koji su u proceduralnom i u suštinskom smislu za to spremni.

Naša stranka JS se aktivno zalaže za evro integracije i to kroz konkretna dela. Naš predsednik gospodin Marković, pokazao je kako se vodi lokalna samouprava sa naglašenom komponentom socijalne odgovornosti. Obezbedio je investitore iz zemalja EU, osiguravši im adekvatne uslove. Rezultat tog rada danas se ogleda u zapošljavanju ljudi i uopšte poboljšavanju ukupnog poslovnog ambijenta Srbije.

Pošto me vreme dosta ograničava, samo ću se osvrnuti na pojedine delove Izveštaja EU. Već u samom uvodu navodi se da će dinamika pregovora zavisiti od reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa Srbije i Kosova, oni su napisali Kosova, a mi ćemo reći naravno AP Kosovo i Metohija, i dok u Srbiji nadležni organi i institucije intenzivno rade na normalizaciji odnosa, nastavku dijaloga, ispunjavanju svih međunarodnih obaveza, da li mi to možemo reći i za drugu stranu? Mi smo već sve svoje političke i organizacione resurse usmerili ka poboljšanju i unapređenju svih oblasti o kojima se pregovara.

Što se tiče ekonomskih kriterijuma, najbolje ocenjenog dela izveštaja, jasno je da se iz Evrope poručuje da je Srbija ostvarila visok stepen makroekonomske stabilnosti, da se napreduje u oblasti politike konkurencije, finansijskih usluga i u implementaciji međunarodnih standarda. Srbija je faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu i posvećena je izgradnji stabilnih dobrosusedskih odnosa.

Važno je da što pre usvojimo preporuke koje se tiču jednakih mogućnosti za žene i muškarce u zapošljavanju, socijalnoj politici, u oblasti socijalne uključenosti i zaštite, da usvojimo nove strategije koje se tiču zaštite prava deteta.

Osvrnula bih se i na evroskepticizam, koji kao stanovište u Srbiji postoji u jednom manjem delu građanstva, u određenim političkim strukturama. Međutim, ono što ne možemo da ignorišemo je da je ovo mišljenje prisutno i među mlađom populacijom. Prema istraživanju krovne organizacije „Mladih Srbije“, nepoverenje u Uniju je u blagom porastu u odnosu na 2017. godinu. Međutim, prema relevantnim domaćim istraživanjima, evropske integracije podržava skoro 53% građana. Dakle, to je procesu uživa jednu vrlo široku podršku.

Međutim, u tim anketama se stalno pojavljuje određeni procenat ispitanika koji nije ni za, ni protiv evropskih integracija. Kao izvor informisanja najviše građana navelo je Vladu Srbije, zatim, obrazovne sisteme, lične kontakte, „ndžo“ sektor i na poslednjem mestu parlament. Važno je da o ovoj temi građani budu informisaniji nego sada, da imaju valjane uvide u sva pitanja koja ih interesuju da bi mogli da na pravi način formiraju svoje stavove.

Ja bih završila svoje izlaganje u nadi da će sledeća godina imati dinamičniji pregovarački proces. Mi iz JS verujemo da će Srbija pristupiti EU kao prvenstveno uvažena i snažna država. Moderna srpska država stasala je na evropskim idejama. Pitanje Evrope je i pitanje identiteta. Za nas je Srbija neodvojivi deo evropskog civilizacijskog i kulturnog konteksta. Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene koleginice i kolege, ja upućujem pitanje Vladi Republike Srbije.

Najpre bih se osvrnula na inicijativu ministra prosvete gospodina Branka Ružića, koji je predložio da se privatnim preduzećima koja organizuju veliki broj vannastavnih aktivnosti za decu, sportskog, zabavnog, pa i edukativnog karaktera, oduzme mogućnost da se nazivaju školama.

To je potrebno napraviti jasnu razliku, jer su škole, pre svega, institucije. To su ustanove u kojima se stvara visokoformalizovana, a opet osobena školska kultura i one su jedan od ključnih faktora za socijalizaciju pojedinca.

Sa velikom opreznošću bi trebalo koristiti termin škola. S druge strane, ne želimo da nas aktuelni slučaj škole glume obeshrabri, jer ima mnogo preduzeća koja pružaju deci kvalitetne sadržaje u okviru vannastavnih aktivnosti i u kojima radi visokokvalifikovani kadar.

Ministar je takođe govorio i o edukacijama za prepoznavanje neprikladnih i nedozvoljenih oblika ponašanja. Poslanici Jedinstvene Srbije će podržati svaku platformu koja ima za cilj prevenciju, edukaciju maloletnika o pitanjima koja podrazumevaju njihovu punu zaštitu, zaštitu tela i ličnog dostojanstva.

Moja pitanja su sledeća - da li će se u budućnosti više proveravati način osnivanja, utvrđivanja delatnosti preduzeća koja organizuju dečije vannastavne aktivnosti i profitiraju od toga, naravno i ključno pitanje je pitanje kontrole? Kako će se u budućnosti rad tih preduzeća kontrolisati, koji će se mehanizmi koristiti i da li će se o tome uopšte razgovarati u skorije vreme? Ministar je rekao da je to interresorno pitanje. Takođe, ne možemo da ignorišemo i nasilje koje postoji u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama, pa želim da pitam da li će se i tu pojačati kontrola.

Pitanje bezbednosti dece jedno je od prioriteta delovanja Jedinstvene Srbije. Kada kažem bezbednost, ne mislim samo na fizičku bezbednost, već na sam osećaj sigurnosti i zato je možda prikladnije da koristimo i tu reč.

Zadatak svih nas je da nastojimo da ovo društvo učinimo što sigurnijim za svakog pojedinca, a pre svega za naše najmlađe sugrađane. Hvala.