Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege, u prvoj nedelji oktobra se već 90 godina u našoj zemlji tradicionalno obeležava Dečija nedelja. Znamo da ova značajna manifestacija prvenstveno ima za cilj skretanje pažnje javnosti na unapređenje prava i položaja dece u društvu.

Mi iz poslaničke grupe Dragan Marković Palma „Jedinstvena Srbija“ smatramo da je važno u Narodnoj skupštini govoriti o problemu vršnjačkog i digitalnog nasilja u osnovnim i srednjim školama.

Moje pitanje upućujem Ministarstvu prosvete – koje mere resorno ministarstvo planira da preduzme, a koje se tiču prevencije i sprečavanja vršnjačkog i digitalnog nasilja u osnovini i srednjim školama do kraja godine.

Znamo da smo relativno skoro u našim školama imali izmene i dopune Pravilnika o postupanju u školama kada je u pitanju nasilje. Svaka škola je dužna da ima tim za sprečavanje nasilja, takođe i tim za postupanju u kriznim situacijama.

Mi možemo da kažemo da imamo stabilan okvir, propise, zakonske i podzakonske akte koji se tiču prevencije i sprečavanja vršnjačkog i digitalnog nasilja. Svi akti koji se tiču ovog važnog društvenog problema su u skladu sa konvencijom o pravima deteta. To je važno naglasiti.

Takođe, Kancelarija Saveta Evrope u Srbiji se ove godine uključila u prevenciju nasilja po našim školama. Tu su i brojne organizacije civilnog sektora, koje kroz svoj aktivizam, kandiduju ovu temu. Takođe, imamo i važnu nacionalnu platformu – „čuvam te“ i zaista posvećene, stručne ljude koji rade na suzbijanju ovog problema.

Međutim, nikada više priče, nikada više tematizovanja nasilja u osnovim i srednjim školama, a sve je više neprihvatljivog ponašanja i nasilja koje je u velikom broju slučajeva okarakterisano kao nasilje trećeg stepena.

Ako pogledamo period od prethodnih godinu dana, govorimo o preko 760 slučajeva okarakterisanih kao nasilje trećeg stepena i to su podaci dostupni na sajtu Ministarstva prosvete.

Mi ostajemo pri stavu kojeg smo iskazali nakon majskih tragedija, da je neophodno da Ministarstvo prosvete nađe mehanizme koji će poboljšati komunikaciju između roditelja, psihološko pedagoške službe između roditelja, psihološke pedagoške službe, direktora i nastavnog osoblja. Mi imamo formalne okvire, ali se čini da je suštinskih rezultata jako malo i važno je da na ovom problemu dodatno radimo.

Prema podacima iz pojedinh škola timovi za sprečavanje nasilja nekada nemaju kapacitet da se izbore što sa vršnjačkim nasiljem, što sa nasiljem koje dolazi od strane učenika ka nastavnicima. Smatramo da nam je potreban sveobuhvatni pristup, a konkretnije mere.

O konkretnijim merama ćemo svakako razgovarati kada u Skupštinsku proceduru uđu izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja, ali i izmene Krivičnog zakonika, kojim su najavljene predviđene kazne za starije maloletnike i punoletne učenike. Takođe, ovaj nacrt predviđa i skraćenje procedure za disciplinski postupak koji se vodi protiv učenika. Mislimo da je važno da se o tome razgovara.

Smatramo takođe bitnom odlučnost, predsednice Narodne Skupštine, gospođe Ane Brnabić, koja je i predsednica Odbora za prava deteta, da se ovaj odbor aktivnije bavi prevencijom gorućeg problema u našem društvu.

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija je već dostavila određene inicijative i mi se nadamo da ćemo vrlo uskoro zajedno raditi na sprečavanju ovog problema. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri, posmatrajući više aspekata, širi kontekst, trenutak u kojem donosimo ovaj rebalans imajući u vidu trajnu opredeljenost naše vlade da se domaća ekonomija razvija u okvirima stabilnosti i ravnomernog rasta, JS će podržati predloženi rebalans.

Šta smatramo posebno značajnim? Ove izmene i dopune budžetskog zakona označavaju velika ulaganja u kapitalne investicije, u energetiku, poljoprivredu, zdravstvo, vojsku. Takođe podržavamo i povećanje penzije koje sledi od 1. decembra i povećanje plata koje sledi od 1. januara.

Ono što je za JS posebno značajno je što se nije odustalo od socijalnih podsticaja i mi ćemo uvek kao i naš predsednik, gospodin Dragan Marković podržavati finansijske mere pomoći porodicama sa decom. Znamo da pitanje povećanja nataliteta nije problem koji se rešava samo finansijskom motivacijom ali ona za nas jeste važna, kao jedna mera sigurnosti. Smatramo da se ovde ne radi o nekim populističkim, simboličkim merama, već o jednoj finansijskoj pomoći koja je konkretna, koja ima kontinuitet, koja je mudro promišljena i izbalansirana i na korist porodicama sa decom.

U vezi sa samim rebalansom, smatramo da je vrlo važno osvrnuti se na ocene NBS kao i Fiskalnog saveta. Načelno njihovo mišljenje je da su ove budžetske izmene projektovane realistično, da dolaze iz jednog stabilnog makroekonomskog okvira koji Srbija danas ima zahvaljujući odgovornoj politici Vlade. Mi smo tokom rasprave imali priliku da čujemo različita tumačenja, ocene Fiskalnog saveta. Poslanička grupa JS smatra da kritika ove institucije na predloženi rebalans postoji, ali da je ona odmerena i da se suština svodi na savetovanje jednog dodatnog opreza i da je zaključak da ove izmene u budžetu ipak ne mogu ugroziti makro-ekonomsku stabilnost, jer je i ovom rebalansu bilo svojstveno konzervativno planiranje i da ne postoje neki veći rizici po kojima će javni prihodi biti u suprotnosti sa projekcijama.

Odmerena i konstruktivna kritika je uvek blagotvorna za svako društvo kao i za dijaloge i ona stoji nasuprot kritizerstvu, a mi vidimo da je upravo kritizerstvo prisutno u jednom delu javnosti kada je u pitanju svetska izložba EKSPO koja će se u Srbiji organizovati 2027 godine.

Stav naše poslaničke grupe je da naša država može dostojno da odgovori organizaciji ovog zadatka i da se suoči sa svim izazovima. I, potpuno se slažemo sa predsednikom Republike koji je izjavio – da je EKSPO u ovom trenutku ključna, ali ne i krajnja tačka razvoja naše zemlje. Naravno da EKSPO nije krajnji cilj, ova zemlja će živeti i posle EKSPO-a i posle svih nas, ali održavanje ove izložbe je od izuzetnog značaja za našu zemlju i deo je šireg razvojnog plana „Srbija 2027“ koji je sveobuhvatan i sa kojim smo mi iz poslaničke grupe Jedinstvena Srbija u potpunosti saglasni. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri.

Ovih dana, preciznije u utorak kada smo započeli ovu sednicu navršilo se 25 godina od zločina u Starom Grackom.

Poznato je da je u ovom zločinu ubijeno 14 civila srpskih žeteoca. Odgovornost snosi naravno teroristička OVK, ali počinioci i dan, danas nisu privedeni pravdi. Mislim da je bilo važno pomenuti ovaj zločin.

Mnogo je važnih predloga zakona danas na dnevnom redu i nipošto ne bi da umanjujem njihov značaj, ali ipak u ime Jedinstvene Srbije izdvojila bih tačku 1. deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava srpskog naroda u Srbiji i Republici Srpskoj jer smatramo da ima istorijski karakter.

Imala sam tu čast da kao članica nedavno formirano Parlamentarnog foruma Srbije i Republike Srpske prisustvujem donošenju Deklaracije u parlamentu Republike Srpske. Malo je reći da je to u Banja Luci bio jedan dostojanstveni čin. Deklaracija je podržana ogromnom većinom. To je nesumnjivi izraz jedinstva, trajno opredeljenje kao zajedništvu i posle svega što smo čuli danas, juče i prekjuče, pitanje je da li ćemo mi ikada biti sposobnosti za takvu slogu.

I u Republici Srpskoj postoje razlike, mimoilaženja stranačkih oponenata, ali čini se da je naš narod preko Drine prepoznao kada je vreme za stavljanje razlika po strani.

Danas kada je svaki nacionalni ponos u regionu, prigodan, da ne kažem poželjan, ali zapravo bi poželjna bila bolja reč srpski, ne samo da nije poželjan nego se od njega i strahuje. U našem najbližem okruženju, ali i ovde na domaćem terenu stvara se jedan opasan konstrukt straha od tzv. velikosrpskih aspiracija.

Neumorno se radi na prezentovanju srpskog naroda kao agresivnog naroda koji gleda kako na Balkanu da ostvari svoje tobožnje nacionalističke težnje.

Da je taj neumorni rad formalizovan, potvrđeno je i usvajanjem Rezolucije o genocidu u Srebrenici, bez ikakve namere da umanjujemo bilo čije žrtve sa dubokim pijetetom prema svim žrtvama, tražimo da srpske žrtve više ne budu žrtve drugog reda.

I treba se osvrnuti na reči njegove svetosti Patrijarha srpskog, da smo mi ovom situacijom u UN dovedeni u poziciju da moramo da objašnjavamo da mi nismo ništa manje stradali kroz istoriju.

Ta Rezolucija je usvojena, ali je činjenica je kvalitativni i kvantitativni ishod tog glasanja bio jasan, slobodarski svet je rekao svoje, a mi smo deo slobodarskog sveta i taj svet je mnogo veći, iako se čini da to ponekada zaboravljamo. Deklaracija o zaštiti nacionalnih političkih interesa Srba u Republici Srpskoj proklamuje vrlo jasne, društvene političke kulturne i privredne ciljeve koji će u budućnosti produbiti našu saradnju.

Mi ćemo u danu za glasanje glasati i za ovu deklaraciju i za ostale predloge sa dnevnog reda. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Poslanička grupa Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija će glasati za izbor gospođe Brnabić za predsednicu Skupštine. Smatramo da predložena kandidatkinja ima veliko političko iskustvo…

(Nenad Tomašević: Zašto mi ne date repliku? Dva puta me je spomenuo.)

Samo mi posle vratite vreme, gospodine predsedavajući, kada se bude rešila ova situacija.

Ja ću nastaviti.

Mi smatramo da predložena kandidatkinja ima veliko političko iskustvo, da ima kredibilitet. Bila je na čelu prethodne tri veoma uspešne Vlade Republike Srbije i pokazala je mnogo hrabrosti, ako pogledamo samo poslednje četiri godine, sa čime su se sve suočavale njene vlade.

Jedinstvena Srbija očekuje da će gospođa Brnabić svojim predsedavanjem naći pravu meru. Evo, upravo vidimo koliko nam je to prava mera potrebna. I ono što je potrebno je smirenje tenzija. I nama je drago što je ona izrazila spremnost za dijalog, kao i za smirenje tenzija uopšte u parlamentu.

Poznato je, dame i gospodo, da JS kao i naš predsednik, on pogotovo, da smo mi smatrali da treba i da možemo da se složimo oko tema koje čine esenciju opstanka ovog naroda. Mi smo bili uporni u tom našem optimizmu, ali vidimo šta se dešava, ne samo u parlamentu, već i u našem društvu. Sprovode se nekakva građanska hapšenja, ostvaruju se pretnje, jurićemo vas po ulicama, danas su aktivistkinje SNS, sutradan to mogu aktivistkinje Jedinstvene Srbije, Socijalističke partije, potpuno je nebitno koje partije.

Dok se na Kosovu i Metohiji suočavamo sa divljanjem albanskih ekstremista, u našoj severnoj pokrajini se radi na stvaranju vojvođanske nacije. I to nije ništa novo, dame i gospodo, ali se čini da je jako aktuelno.

Zatim, govori se o nekakvom dosrbljavanju. Mislim da je gospodin Jovanov upotrebio izraz – posrbljavanje, ali precizno je dosrbljavanje, oni su tako to rekli. Zatim, slavi se 50. rođendan Ustava iz 1974. godine. Mi smo već navikli da neke pojedine grupacije idu u susednu Hrvatsku i lamentiraju na tobožnjom srpskom, tužnom i ružnom sudbinom, ali glorifikovanje Dinka Šakića bar mislim da još uvek nismo imali. Ali, to su događaji iz Dubrovnika.

Jedan po meni opasniji skup se desio u Zagrebu prethodne nedelje, dakle, u Hrvatskom saboru, veoma je važno naglasiti gde se taj skup odigrao, nije se održao u biblioteci, već u saboru i to je bio jedan okrugli sto u organizaciji zastupnika Ante Prkačina, koliko znamo, osumnjičenog i za ratne zločine, a tema je bila jedna - uloga SPC na političke tokove u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, juče, danas, sutra. Taj sramni skup u trajanju od tri sata je imao jedan cilj - blaćenje, demonizaciju SPC i države Srbije, kako aktuelne, tako istorijske i postavljanje paralela između ideologije od krvi i tla i svetosavlja. Ne smatram da će to ugroziti SPC, ali prosto ne želim da se ovo posmatra kao jedna benigna politička pojava i prosto sam imala potrebu da to kažem.

Hvala.

Tri su ključne teme i oblasti za naš rad u ovom parlamentu. Očuvanje Kosova i Metohije, sigurnost svih građana, ekonomska, zdravstvena, socijalna, lična i ulazak, naravno, Srbije u EU. Juče je predsednik JS gospodin Marković u austrijskom parlamentu jasno poručio - jesmo za ulazak Srbije u EU, ali nismo da nas niko ucenjuje, niti navodnim sankcijama koje moramo da uvedemo, niti delom teritorije. Hvala vam najlepše.

Hvala uvaženi predsedniče, poštovane ministarke, uvaženi ministri, poslanička grupa JS smatra da će donošenjem ovih vrlo važnih zakona iz različitih oblasti da će se dodatno trasirati razvojni put ove države. Da ovaj budžet jeste, da tako kažem, planiran tako da se ne odustane od onoga što je rast, ali pre svega smatramo da je ovaj zakon o budžetu odraz stabilnosti i kontinuiteta, što je vrlo važno, u jednom širem kontekstu, iako posmatramo region i ako posmatramo Evropu, ali i šire, jer mi danas imamo ozbiljna dva ratna sukoba, i kažu da je na Bliskom istoku, na pomolu i humanitarna katastrofa. Takođe svedoci smo vrlo problematične i ozbiljne situacije u kojoj se nalazi naš narod, u našoj južnoj pokrajini. Sve nam ovo jasno pokazuje koliko je nama važan naš mir i koliko je neprocenjiv.

Ova država nastavlja sa izgradnjom putne infrastrukture sa kapitalnim projektima, sa ulaganjem u poljoprivredu, u zdravstvo, u prosvetu, nastavlja se trend povećanja plata, penzija, kao i minimalne zarade i najjednostavnije rečeno to je jedno permanentno ulaganje u sve ključne oblasti života.

Da li je lako? Ne kažem da je lako, ali u 2024. godinu ćemo ući sa jednom čvrstom finansijskom slikom, sa solidnim parametrima a moja koleginica iz SVM, gospođa Rozalija je istakla da je ključna reč kontinuitet i ja bih se sa tim složila, ali mi bismo tu dodali da je ključna reč i stabilnost, ona nam je sada preko potrebna i mislimo da je Vlada Srbije učinila sve da odoli raznim izazovima i ona dalje odoleva izazovima i ta stabilnost se čuva.

Osvrnula bih se, ministarka Đukić Dejanović nije tu, i na njeno izlaganje i naravno da podržavamo pokušaj i stremljenja da vratimo položaj našim prosvetnim radnicima. Zašto kažem pokušaj? To je posao koji se neće dogoditi preko noći i važno je da se borimo protiv nasilja u školama, koje je na žalost mnogoj deci postalo stil komunikacije i model ponašanja a uvažena ministarka je govorila o trouglu roditelj, učenik, nastavnik, i mi bismo u tom lancu dodali i PP službu koja je vrlo važna za očuvanje tog kruga poverenja.

Podneli smo i amandmane, o tome ću govoriti detaljnije u danu odgovarajućem za amandmane. Predsednik naše poslaničke grupe gospodin Dragan Marković je objasnio šta je glavni smisao naših amandmana. Ja bih dodala samo još nešto. Mi tu idemo ka jednoj reorganizaciji. Mislimo da je 25 učenika po odeljenju pravi broj. Zašto? Pristup učenicima bi bio bolji, individualniji i taj amandman je konstruisan u jednom cilju da se stvori prostor za poboljšanje individualnih kompetencija učenika.

Takođe, bilo je reči i o nacionalnoj čitanci, kao i o promociji važnih nacionalnih sadržaja u udžbenicima o promociji nacionalnog i domaćeg u kulturi, o čemu je govorila i ministarka Gojković. To su jedne vrlo vidljive stvari.

Nema dileme da postoji jedna sveobuhvatna intencija da se ovoj državi i ovom narodu vrati jedno nacionalno dostojanstvo i da se učvrsti nacionalni identitet. Naravno, to ne isključuje jedan skladni suživot i poštovanje svih prava i uvažavanje drugih naroda koji sa nama dele svakodnevnicu u Srbiji.

Šta smatramo da je ključno u narednom periodu? Održati finansijsku i ekonomsku stabilnost, nastaviti sa ulaganjem i u poljoprivredu i u zdravstvo i u prosvetu i, naravno, ne odustajati od borbe za interese našeg naroda u našoj južnoj pokrajini.

Predložene zakone sa ove sednice ćemo podržati.

Hvala.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.

Mi ćemo glasati za ovaj amandman, kao i za ostale amandmane koje je podnela uvažena narodna poslanica gospođa Sandra Božić.

Mi iz JS smatramo da su ove današnje izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom veoma bitne. Građanima je poznato kako mi sprovodimo svoj socijalni program i da je svaka pomoć porodici, a posebno finansijska, zaista prioritet.

Sama premijerka je naglasila u svom uvodnom izlaganju da je samo u ovoj godini za ta davanja opredeljeno oko 87 milijardi dinara i mi prepoznajemo da država brine o porodicama sa decom jednom kontinuiranom i sistemskom podrškom.

Mi podržavamo što se ova Vlada opredelila da vodi jednu trajnu socijalno odgovornu politiku i gotovo da nema osetljive grupe koja nije prepoznata i, naravno, smatramo da prostora za dalji rad, kao i za razgovor uvek ima, pogotovo kada je u pitanju socijalno ugroženo stanovništvo.

Ono što je vrlo važno i što će dodatno urediti ovaj zakon je korišćenje očevog odsustva radi nege deteta ukoliko je majka privatni preduzetnik ili vlasnica poljoprivrednog gazdinstva. Time se podstiče i žensko preduzetništvo, ali smatramo da se podstiče i ravnopravnost.

Podaci ukazuju da veoma mali broj očeva koristi svoje pravo na odsustvo radi nege deteta. Ja ću osvrnuti na jedno istraživanje koje je dostupno, više medija ga je prenelo.

Dakle, istraživanje sprovedeno od Sekons grupe pokazuje da je ovo pravo koristilo 373 lica u 2022. godini, što je malo više od 2021. godine, kada je valjda koristilo 318 lica, kako mi se čini. Dakle, postoji jedan trend blagog povećanja. I treba ohrabriti očeve da koriste ovo pravo, pogotovo ako je to nužnost u porodici, ako to ženi znači, jer doba u kojem danas živimo podrazumeva da je otac uključen i kada je u pitanju odgoj, vaspitanje i čuvanje, tako da, savremeni muškarac ne treba da robuje nekim, nadamo se, prevaziđenim podelama posla. Uostalom, to je i stvar emancipacije.

Što se tiče mere pomoći kojom se opredeljuje 10.000 dinara za svako dete u Srbiji do 16 godina, a i za onu decu koja imaju 16 godina, prošle godine nisu ispunila uslov za pomoć mladima, mi ćemo podržati i ovu meru, jer stiže septembar. On je bio i ostao jedan mesec sa najviše troškova za sve roditelje, kako i za one čija deca idu u školu, tako i za one koja su u predškolskim ustanovama. I ova finansijska pomoć će svakako dobro doći. Hvala.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedniče.

Upućujem pitanje Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine. Dokle se stiglo sa pripremama i pregovorima i kada će biti potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat?

Podaci ukazuju da naše trgovinske razmene beleže konstantan rast i verujemo da će se potpisivanjem ovog sporazuma zaokružiti jedan značajan politički aranžman koji su ustanovili predsednici Vučić i El Sisi tokom prošlogodišnje istorijske posete egipatskog predsednika Srbiji. Danas je, inače, navršeno tačno godinu dana od ove posete.

Srbija i Egipat se prepoznaju kao prijateljske zemlje i kao strateški partneri i kada je u pitanju poljoprivreda, turizam, kultura i zdravstvo. Treba istaći da je tokom susreta dvojice predsednika potpisano 12 značajnih memoranduma o saradnji iz raznih oblasti.

Što se tiče Jedinstvene Srbije, predsednik Jedinstvene Srbije, gospodin Dragan Marković je od 2018. godine uspostavio saradnju sa Guvernatom Crvenog mora, a od 2022. godine sa Guvernatom Južnog Sinaja, dakle sa dve veoma značajne egipatske oblasti.

U organizaciji Skupštine grada Jagodine od 2018. godine do danas, čak osam mešovitih delegacija iz Srbije posetilo je Egipat. To su bili privrednici, zdravstveni radnici iz cele Srbije i političari. Na naš poziv Srbiju su više puta posetile delegacije predvođene guvernerom Crvenog mora, a ove godine u našoj organizaciji je boravio i guverner Južnog Sinaja, gospodin Halet Fuda, koji je predvodio delegaciju istaknutih privrednika iz ove oblasti.

Zašto su ove posete značajne? Zato što unapređuju odnose, prilika su za ekonomsku saradnju, za investicije i kroz njih postoji mogućnost da se jasnije iznesu neki konkretni problemi i prevaziđu prepreke u saradnji.

Iz niza sastanaka sa članovima egipatske delegacije koja je boravila ovde u junu i posetila i Beograd i Jagodinu i grad Niš, ali i iz razgovora sa egipatskim ambasadorom mogli smo da saznamo da u Egiptu postoji interesovanje za Srbiju kao turističku destinaciju.

Takođe, uspostavljen je i let Beograd-Kairo. Ipak naša turistička ponuda nije dovoljno približena građanima ove zemlje. Mislim da je i ministar Memić upućen u ovo, pa svoje drugo pitanje upućujem Ministarstvu turizma. Šta nadležno ministarstvo planira u narednih godinu dana uradi kako bi približilo naše turističke potencijale građanima Egipta? Naše dve republike vezuju trajne istorijske, kulturne i diplomatske veze i očekujemo da će Sporazum o slobodnoj trgovini, dodatno razviti i ekonomske. Hvala vam.

Hvala.

S obzirom da se prvi put od tragedija koje su se dogodile obraćam u plenumu, izražavam svoje najdublje saučešće porodicama tragično nastradalih u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca.

Pre nego što pređem na temu dnevnog reda, želim da u ime naše poslaničke grupe i u ime predsednika naše poslaničke grupe, gospodina Dragana Markovića, podržim naš narod, naše hrabre Srbe sa KiM koji se bore za svoj opstanak, pred očima sveta, pred očima međunarodne zajednice i ovo je jedan vrlo direktan, nikako indirektan pokušaj proterivanja Srba sa svojih ognjišta i ova situacija nije ni osetljiva, ni konfuzna, ni delikatna, već je krajnje opasna. Međutim, mi verujemo da će naše državno rukovodstvo učiniti sve da spreči eskalaciju sukoba i očuva mir, jer znamo da rade u najboljem interesu Srba.

Dame i gospodo, Srbija je 3. i 4. maja zanemela pred žrtvama, zaćutala je pred tugom porodica žrtava, ali Srbija ne ćuti ispred zla i ono što je za nas iz Jedinstvene Srbije važno i što postoji set mera koje su reakcija na ovu postojeću situaciju u kojoj se nalazimo.

Kada su ovde pili prisutni gospođa premijerka Ana Brnabić i ministar Bratislav Gašić govorio se o tragedijama koje su prethodnih dvadesetak godina zadesile Srbiju. Pre svega tu mislim na masovna ubistva. Masakr u Velikoj Ivanči je svakako bio najveći što se tiče razmere i broja žrtava, međutim za nas je svaka žrtva žrtva. Nećemo iz izdvajati. Treba pomenuti da nezapamćeni zločin u okolini Mladenovca je jednoj porodici oduzeo i oba deteta.

Šta je ono što zločin u „Ribnikaru“ čini tako specifičnim, šta je to što nas je toliko šokiralo, odgovor je vrlo jednostavan. Taj zločin je počinilo dete, učenik sedmog razreda, pred svojim vršnjacima i čuvarom. To je jedna informacija koja je vrlo teško obradiva na emotivnom nivou.

Vlada je izašla pred javnost sa konkretnim merama i mi možemo da kažemo da je razoružavanje bila prva i nužna mera, kao i povećanje broja policajaca u školama. Takođe se govori i već su u toku zakonske inicijative o izmenama Krivičnog zakonima i sve u svemu nas tu čeka jedan zaista veliki posao.

Smatramo da ova rasprava treba da bude na konstruktivnom nivou, da kažemo šta mislimo, da kritikujemo ili podržimo, ali mi ne možemo da podržimo produbljivanje podela u ovom već dubokom polarizovanom društvu, kao ni korišćenje tragedije u političke svrhe. Sada je vreme da se postave pitanja šta i kako dalje da se radi. Treba preispitati mnoge aspekte i da ovo jesu bili pojedinačni slučajevi, ovo nikako nije izraz propasti sistema kako smo slušali, ali naravno da treba šire da sagledavamo ove tragedije i mislim da poslanici vladajuće većine od toga nisu bežali.

Pre nekoliko dana poslušala sam gostovanje jedne majke od učenica škole „Vladislav Ribnikar“. To je žena čije je dete preživelo i šta je dominantan utisak tog gostovanja. To je jedan vapaj, to je vapaj za saosećanjem, to je vapaj da svako od nas da svoj doprinos u sprečavanju potencijalnih tragedija i da svako od nas da svoj doprinos u poboljšanju ove situacije. Mi nećemo da podržimo zahteve za ostavkama, smatramo da je sada vreme za rad i zato podržavamo mere koje je donela Vlada.

Negde sam čula da su te mere gašenje požara, smatramo da nisu gašenje požara, to su trajne mere čiji će benefiti tek biti vidljivi, ali da donete su po hitnom postupku. Neke od njih će tek zaživeti, ne mogu baš da se donesu preko noći zato što je za njihovu implementaciju potrebno vreme. Razoružavanje, šta će čoveku oružje ako ne želi da ga upotrebi? Što se tiče smanjenja starosne granice za krivičnu odgovornost maloletnika, smatramo da tu treba da prethodi jedna šira debata i da se definiše kada to dvanaestogodišnjak odgovora. Takođe, smatramo da treba razmisliti o proširenju polja roditeljske odgovornosti. Vidimo da se kritikovalo što se povećao broj policajaca u školama, smatramo da je ta mera takođe nužna. Ona će pojačati i bezbednost i sigurnost. Mi ovde ne govorimo o kordonima policije koji su u školama, već o jednom ili o dva policajca. Tako da nikome neće biti neprijatno zbog prisustva policije.

Naša poslanička grupa smatra da treba izvršiti jednu rekonstrukciju rada psihološko-pedagoške službe. Mi zaista imamo stručne ljude koji rade svoj posao, ali smatramo da treba pojačati ne samo njihov broj, već njihovo prisustvo u učeničkom životu, pojačati komunikaciju i učiniti obaveznom komunikaciju u sledećim relacijama – učenik, nastavnik, PP služba, direktor, roditelj. Smatramo da je potrebno staviti akcenat upravo na ovu komunikaciju.

Naravno da podržavamo to što će stručnjaci iz oblasti psihologije, pedagogije, sociologije biti uključeni, tj. već su uključeni u izradu budućih rešenja za prevazilaženje ovih problema i verujemo da će ljudi iz struke naći ta rešenja. Nama su već bili, ne znam da li su još uvek u Srbiji, stručnjaci iz Norveške, koji su došli ovde na inicijativu predsednika Republike i mi se nadamo da će oni pomoći svojim iskustvom, nažalost iskustvom, zato što to iskustvo nije trebalo da snađe nikoga.

U Narodnoj skupštini, a i u medijima govorilo se gotovo o svim aspektima ove tragedije, potencijalnim lošim uticajima Zapada, televiziji, zatim bilo je i predloga o zabrani korišćenja mobilnih telefona, društvenih mreža, vraćanju na tradicionalne vrednosti, govorilo se i vršačkom nasilju, ali nedovoljno.

Ipak, kada govorimo o kontekstima ovog zločina, vršnjačko nasilje je neizostavan kontekst. Mi živimo u vremenu čije tekovine očigledno ne možemo da pratimo. Društveni odnosi se jako brzo menjaju, ali se menjaju i vrednosti. Postoje stvari koje nama nisu normalne, ali su našoj deci postale. Ja ne kažem da mi treba da se mirimo sa tim, ali da bi rešavali te probleme moramo da imamo najpre jedno šire razumevanje.

Počnimo od najbenignijeg – govor, verbalna komunikacija. Da li znate da je nasilnički govor postao jedan sasvim normalni stil komunikacije među školskom decom? Ja to uopšte ne govorim napamet, govorim iz primera „Vajber“ grupe moje ćerke, dakle, ja sam majka školskog deteta.

Današnja deca su posredstvom tim raznih „Vajber“ grupa vratila bojkot, ignorisanje jednog člana ili članice zajednice. Dakle, ja sada govorim o nekim blažim vidovima nasilja, a to je vređanje i ekskomunikacija iz zajednice. Kako se ovo desilo i kada? Pre nekoliko nedelja sam upravo u ovoj sali govorila, nevezano za dnevni red, ja mislim da sam već mnogima i dosadna, ali to me uopšte ne interesuje, o platformi „Pametno i bezbedno“ i o platformama „Čuvam te“, dakle, „Pametno i bezbedno“ i „Čuvam te“. To su dve platforme o kojima svako treba da zna. One nisu dovoljno promovisane. Ja pozivam i Vladu i ministra informisanja, pošto je to u njihovoj nadležnosti, da promovišu ove platforme gde god mogu. Jačanje vaspitne uloge škole se svakako ne može zapostaviti i tu je normalno i jačanje kanala komunikacije o onome što sam već govorila, dakle, roditelj, nastavnički kadar, psihološko-pedagoška služba i direktor škole.

Mi ćemo glasati za anketni odbor koji je predložen, glasaćemo za njegovo formiranje. Što se Jedinstvene Srbije tiče, stvari su vrlo jasne, mi podržavamo mere Vlade i pored toga predlažemo – pojačan rad uz prethodnu rekonstrukciju rada PP službe, razmišljanje o proširenju polja šire roditeljske odgovornosti i nešto u čemu baš vi, gospodine predsedniče Skupštine, možete da pomognete, a to je formiranje pododbora u okviru Odbora za prava deteta, koji će pomagati u borbi protiv vršačkog nasilja, pa da lepo na nedeljnom nivou idemo od škole do škole, od mesta do mesta i da učimo. Nismo svi mi koji smo članovi Odbora za prava deteta stručni za vršačko nasilje, ali možemo da saslušamo stručne ljude, da čujemo šta su problemi, pa da na osnovu materijala delujemo ovde u Narodnoj skupštini.

Takođe predlažemo da Vlada sprovede jednu ozbiljnu kampanju, iskoristi svoje resurse u promociji očuvanja mentalnog zdravlja građana i važnosti mentalne higijene, jer mislim da je poznato koliko se i dan-danas u našem društvu stigmatizuju osobe koje imaju problema sa mentalnim zdravljem, ljudi i dalje kriju da posećuju psihijatra i psihologa i tu je šira društvena odgovornost svih nas.

Mi imamo timove i tela za sprečavanje nasilja, to sve stoji, preduzeto je zaista puno toga, ali da li treba razmisliti o nekom zakonu, širem rešenju, novom zakonu, koji će obuhvatiti i konkretizovati sve te mere, sve te delove i Aleksinog zakona koji su implementirani u naše zakone, a koji će opet biti u skladu sa Evropskom poveljom o pravima deteta.

Takođe, u vezi anketnog odbora imam neka razmišljanja i pitanja. Što se tiče utvrđivanja okolnosti, moramo da ustanovimo jednu preciznu metodologiju po kojoj će se te činjenice utvrđivati. Evo, kada je u pitanju slučaj iz „Ribnikara“, da li ćemo se mi baviti aspektima primarne i sekundarne socijalizacije dečaka ubice, a ti aspekti su verovatno ključni za ovaj događaj? Kako ćemo mi to utvrđujemo, na osnovu kojih podataka? Šta nama sme i može da bude dostupno?

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da ne bi bilo dobro da taj anketni odbor postane jedan novi poligon za naše političke svađe i prepucavanja. Imamo ih dovoljno.

Mi želimo da damo svoj doprinos jedinstvu i na takav stav poziva državno rukovodstvo sve vreme od trajanja ove situacije. Mi nismo da se tragedija politizuje i zato nećemo podržati smene. Srbija mora da nastavi da radi i Jedinstvena Srbija stoji upravo na tim pozicijama.

Ja sam počela sa žrtvama i završiću sa žrtvama. Ubijene u „Ribnikaru“ i u okolini Mladenovca da vratimo ne možemo, ali ne možemo ni da zaboravimo, a na nama je damo sve od sebe da radom, merama i preventivnom aktivnošću učinimo da se ovakvi zločini više nikada ne ponove. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Mi ćemo glasati za amandman poslanika Marijana Rističevića.

Takođe, osvrnula bih se i na Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Mi vidimo da postoje zaista napori Ministarstva poljoprivrede da se pomogne našim proizvođačima. Tu je i niz olakšica, kao i podsticajnih mera o kojima je govorila ministarka Tanasković.

Budžet za poljoprivredu nikada nije bio veći. Svakako da postoje problemi, o tome je pričao naš predsednik poslaničke grupe, gospodin Dragan Marković, međutim mi vidimo da se problemi prepoznaju i da se na njima radi. Mi zaista podržavamo ulaganja u poljoprivredni sektor.

Osvrnula bih se i na ostale zakone. Vlada Srbije je pristupila ponovo novom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Bezbednost je od ključnog, da kažemo vitalnog značaja za kompletni radni proces i to Vlada Srbije prepoznaje. Pristupilo se izradi novog zakona i ovim zakonom će se podići efikasnost i produktivnost radnog postupka, međutim nije samo bitna produktivnost jer važno je vrlo i humano radno okruženje.

Podsetiću da se ovim zakonom, između ostalog, precizira značenje izraza radnog mesta, definiše se i rad na daljinu, kao i rad od kuće i proširena je sadržina obuke za bezbedan i zdrav rad. Tu postoje neki amandmani SPS koji ćemo mi takođe podržati, a koji su u vezi sa ovim zakonom.

Kratko bih se osvrnula na zaključak koji je predložila grupa od 11 poslanika povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije. Čini mi se da smo o tome najmanje govorili na ovoj sednici. Koleginica Kovač je govorila detaljno, ali ipak čini mi se da smo o tome zaista pričali najmanje.

U tom Zaključku se, da kažem, pozdravljaju i prepoznaju pozitivne ocene, uvažavaju se preporuke i ukazuje se da je potreban dalji kontinuirani rad na usvajanju sugestija iz Izveštaja Evropske komisije. Srbija zaista predano radi na usaglašavanju akata sa evropskim i prepoznaje EU kao svog strateškog partnera.

Takođe, videli smo da je pre dva dana Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio Izveštaj o Srbiji izvestioca Bilčeka i nama je svima jasno šta je glavna kočnica naših daljih evropskih integracija, a to je potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU i uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i naravno, kako to oni kažu, normalizacija odnosa sa tzv. Kosovom.

Što se nas tiče, stav je jasan. Mi podržavamo državnu politiku, politiku koju vodi predsednik Srbije, a uostalom šta je najvažnije – to je stav većine građana ove zemlje, a to je ne uvođenje sankcija Rusiji.

Država Srbija, podsetiću, podržava teritorijalni integritet Ukrajine, država Srbija je za prestanak sukoba i naše vrednosne pozicije se nisu promenile ne uvođenjem sankcija Ruskoj Federaciji.

Sa druge strane, država Srbija nikada nije bila uzdržana kada je u pitanju suverenitet Ukrajine, a videli smo kako je pre neki dan Ukrajina glasala u Savetu Evrope.

Što se tiče normalizacije odnosa sa lažnom državom Kosovo, svima je poznato sa kakvi se pritiscima suočava Srbija. Stav JS i našeg predsednika je tu poznat.

Razumemo napore predsednika Republike u borbi za naše interese i svesni smo težine i kompleksnosti cele situacije. Srbija je rekla svoje granice i Srbija je rekla svoje crvene linije.

Podsetiću da se na Badnji dan u okolini Štrpca pucalo na srpsku decu i postavlja se pitanje – kako je reagovala međunarodna zajednica. Mi smo tu imale neke zaista minorne, sporadične reakcije, ali niko to nije zaista onako u potpunosti osudio. Bez posebnog odjeka, da tako kažem.

Tu su i sporazumi koje smo potpisali u okviru Berlinskog procesa, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama, priznavanju kvalifikacija o visokom obrazovanju. Za nas je svaki sporazum koji se potpiše sa zemljama u regionu značajan i važan jer smo mi za sporazume, za integraciju, za mir i za saradnju među narodima, a posebno ovde u ovom regionu koji je, da kažemo, večno zamršen, opterećen prošlošću, nerešenim pitanjima i ratovima.

Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Povređen je član Poslovnika 106. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ja nisam sigurna da je prethodni govornik govorio o bilo kojoj tački sa današnjeg dnevnog reda, ali je važno da je pomenuo predsednika JS, gospodina Dragana Markovića Palmu i pomenuo neku metaforu koja mi zaista nije jasna. Cela Srbija leži ispod „jedne velike palme“. Ja zaista ne znam šta to znači?

Mislim da je Srbija zemlja koja ima svoju politiku, svoje pravce, a ja ne znam da li on hoće da ga neko prihvati, pa i on hoće da legne ispod „velike palme“. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo glasati za predložene kandidate svih institucija koje su danas na dnevnom redu i Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, Zaštitnika građana, Savet Državne revizorske institucije i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Očekujemo da ukoliko budu izabrani svoj posao obavljaju zaista najbolje moguće i ja ću se u svom izlaganju fokusirati na Zaštitnika građana, jer će se kasnije u toku vremena poslaničke grupe govoriti i o drugim institucijama.

S obzirom na to da smo mi kao poslanička grupa podržali da se poverenje opet ukaže gospodinu Pašaliću, ja bih se kratko osvrnula na neke delove Izveštaja Zaštitnika građana za 2022. godinu. Taj Izveštaj danas nije na dnevnom redu, mi tek treba da ga raspravljamo, ali on je uredno predat, on je javan i on je dostupan, i za poslaničku grupu JS on jeste preporuka koja potkrepljuje kandidaturu gospodina Pašalića, jer mi donosimo zaključke na osnovu izveštaja o radu.

Pre toga bih napomenula da mi smatramo da ova institucija zaista uživa jedan visok stepen poverenja, kao i međunarodni kredibilitet i najviši status, status A koji dodeljuje Globalna alijansa nacionalnih institucija za ljudska prava.

U Izveštaju Zaštitnik građana daje pregled i viđenje stanja u Srbiji u vezi sa svojom nadležnošću i takođe iz priloženog se vidi da je obrađen zaista visok procenat sveukupnih pristiglih predmeta i da je ostvarena jedna efikasnija saradnja i bolji kontakt sa građanima.

Iz Izveštaja za 2022. godinu, kao iz prethodnih izveštaja, mi možemo da zaključimo da Zaštitnik građana radi svoj posao. U svojim izveštajima ova institucija daje vrlo konkretne, nekad čak i vrlo kritične mere i preporuke Vladi i pojedinim ministarstvima kako da oni poboljšaju svoj rad.

Zaštitnik građana je sada i nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima i posebno telo koje štiti, promoviše i unapređuje prava deteta i zaista mislimo da je u tome veoma posvećen.

Mi iz Poslaničke grupe JS želimo da se u vezi sa nedavnim dešavanjima osvrnemo na jednu vrlo važnu stvar koja se dešava u našem društvu, a koja nekako nepravedno ostaje u senci najvećih tema o kojima mi raspravljamo na ovim sednicama, a to su prava dece i zaštita dece.

Zaštitnik građana se u svom izveštaju vrlo eksplicitno osvrće na jedan trend stagnacije kada je u pitanju ova oblast. Dakle, mi nemamo nazadovanje, ali nemamo ni napredak, što znači da je stagnacija očigledna, iako podaci pokazuju da se uvek desi pravovremena reakcija nadležnih organa kada je reč o pojedinačnim slučajevima. Takođe, u ovom izveštaju se daje niz preporuka izvršnoj vlasti tj. nadležnim ministarstvima kako da poboljšaju ambijent u kome će se već dostignuti standardi iz ove oblasti poboljšati.

Zaštitnik građana sugeriše, evo konkretnih mera i mislim da je to vrlo važno i za nas poslanike, a i za Vladu Republike Srbije, da se što pre donesu izmene i dopune Porodičnog zakonika, zatim Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i da se što pre nađe konsenzus o jednoj univerzalnoj političkoj platformi koja će se činiti iz usaglašenih protokola o postupanju i prevencije koje će biti u najboljim interesu dece.

Institucija Zaštitnika građana sugeriše da nama fali vidljivih kampanja koje će da promovišu hraniteljstvo, apeluje da još uvek ne postoji sistemski pristup u borbi protiv trgovine ljudima, a žrtve trgovine ljudima su neretko i deca.

Šta je za mene bilo ključno zapažanje u ovom izveštaju? Naš sistem zaštite dece od nasilja nije loš, ali je on previše fokusiran na reagovanje i zaštitu, a nije fokusiran na prevenciju koja je najbolji preduslov, recimo, za suzbijanje nasilja u školi.

Predsedniče, samo ako može, molim vas, zvonce pošto… Hvala.

Međutim, u Srbiji mi imamo i zaista dobre primere ove prevencije, a o tome ću govoriti malo kasnije, mislim da je ovo zaista važno.

Jedinstvena Srbija smatra da ne sme da se desi da u jednoj situaciji u kojoj mi na svakom koraku slušamo o važnosti ljudskih prava, o važnosti manjinskih prava zaboravljamo na značaj zaštite dečijih prava i dečije zaštite.

U martu mesecu mi smo imali primer najstrašnijeg zlostavljanja i zanemarivanja deteta sa teritorije beogradske opštine Zvezdara. Mi ovde imamo slučaj u kome mora da se utvrdi odgovornost. Zaštitnik građana je pokrenuo postupak kontrole nadležnih institucija i očekujemo razrešenje i utvrđivanje odgovornosti.

Mi moramo da se zapitamo da li su ove teme dovoljno zastupljene, jer mi uvek raspravljamo po već završenom događaju. Ovom polemikom se bavimo nedovoljno. Evo, uzmimo samo na primer vršnjačko nasilje, vršnjačkim nasiljem se bavimo samo onda kada se ono desi, tako stojimo zgroženi nad činjenicom da u nekoj školi, u nekom gradu u Srbiji grupa dece tuče svog vršnjaka, a da ostatak to snima telefonom verovatno praveći neki viralni sadržaj za „TikTok“. Ovo je gorući problem našeg društva i tiče se budućnosti i funkcionisanja dece ove zemlje.

Postavlja se pitanje - koji se to ljudi u Srbiji zalažu za rešavanje ovih problema, ali ne u smislu davanja nekih proklamacija i konstatacija i da li ih ima, ima ih i te kako, ali se postavlja pitanje njihove vidljivosti?

Ja želim da iskoristim priliku da skrenem pažnju na jedan vrlo pozitivan primer, a to je rad ljudi iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Oni organizuju tribine i predavanja po celoj Srbiji, kako za đake, tako i za roditelje, iz oblasti bezbednosti dece na internetu. Ja sam i sama kao roditelj prisustvovala jednoj ovakvoj tribini. Tu se bez ikakvog ulepšavanja govori o opasnostima kojima su naša deca izložena, kao i mladi na internetu i o strašnim slučajevima koje ljudi iz ovog tima rešavaju. To je jedna ogromna tema, to je globalni problem, potpuno novo polje problema uslovljeno ekspanzijom društvenih mreža i razvojem modernih tehnologija.

Mi imamo zaista dobre temelje i okvire i tu je i vladin tim i raznorazne platforme, ali čini se da nam nešto izmiče kada je zaštita dece u pitanju, i to sam Zaštitnik građana kaže, ne samo na internetu, već i u kolektivu, a i u porodici. To je ta stagnacija i to je vrlo važno da se čuje. Jedinstvena Srbija podržava sve akcije koje će podizati svest o ovom problemu i to je prvo i osnovno. Nama nedostaje prevencije, znanja i informisanja o ovom pitanju.

Očekujemo da ukoliko bude izabran Zaštitnik građana u budućnosti bude nepristrasan, posvećen, ali pre svega da bude efikasan i posvećen rešavanju problema građana. Važno je da konstantno održava komunikaciju sa građanima, ali i sa institucijama i da nastavlja da kritički ukazuje na probleme, ali i na zapostavljene teme u našem društvu. U izazovnim i u kriznim situacijama on zaista može biti ključna instanca ne samo u ukazivanju na probleme već i u njihovom rešavanju. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedniče Republike, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege, uvaženi Srbi sa KiM, kao što je gospodin Dragan Marković, predsednik naše poslaničke grupe, u svom jučerašnjem izlaganju već istakao, mi ćemo glasati za usvajanje ovog Izveštaja. Glasaćemo za ovaj Izveštaj jer želimo da damo podršku državi Srbiji, predsedniku Republike i pregovaračkom timu i želimo da time pošaljemo poruku jedinstva, jedinstva koje nam je preko potrebno zbog ovog izuzetno osetljivog političkog trenutka.

Bilo je ovde, poštovani predsedniče, reči o nekim željama, fontani želja, kako mi se čini. Mi iz JS znamo da realna politika nije ispunjavanje ničijih želja već nalaženje optimalnih rešenja u okvirima mogućeg.

Mislimo da je svaki vaš politički potez za sada bio upravo takav, za politiku očuvanja mira i ravnoteže. Bilo je potrebno mudrosti, ali pre svega hrabrosti i smatramo da je to kurs na kome Srbija treba da ostane.

Kada govorimo o dijalogu i kompromisima, ta je tema na izgled vrlo kompleksna, zamršena, ali zapravo je toliko jednostavna da jednostavnija ne može biti. Naša strana je ispunila i ispunjava sve međunarodne obaveze, kosovski Albanci nijednu. Ali bilo bi dobro da su oni ostali, da su se oni zaustavili samo na tom neispunjavanju međunarodnih obaveza. To bi bila još i dobra pozicija. Oni su otišli dalje sa konstantnim zastrašivanjem, sa nasiljem i znamo da je vrhunac bio pucnjava na srpsku decu, ali je o tome detaljnije govorila koleginica Marina Raguš.

Tokom ove diskusije otvorila se jedna vrlo velika tema, a to je naše članstvo u EU. Srbija je predana ovom procesu. Mi to zaista mislimo i ovaj proces to naše zaista dugo putovanje u EU je najmanje bilo stvar procedura i kako vole da kažu – usklađivanja sa evropskim vrednostima. To je bila stvar političkog uslovljavanja, politička stvar. Sada je novi uslov uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, tj. ne sada, već neko vreme ili kako to oni vole da kažu – usklađivanje spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.

Bez obzira na mučnu prirodu celog ovog procesa, mi duboko verujemo u evrointegracije i radimo na tome.

Međutim, moramo da konstatujemo da postoji izvesno nepoverenje. Koje su garancije da će Srbija biti članica EU ako uvede sankcije Ruskoj Federaciji? Gotovo nikakve. Kakve koristi građani Ukrajine imaju ako Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji? Zašto se o tome niko ne pita?

Reći ću ono što predsednik moje stranke, gospodin Marković vrlo često ističe, Srbija ne bira strane. Srbija je za prestanak rata sada i odmah i nikakve sankcije nisu sprečile da ljudi ginu, a ljudi ginu svaki dan. Ginu Ukrajinci, ginu i Rusi.

Poštovane dame i gospodo, čini se da velike sile nisu želele da izvuku pouke iz Drugog svetskog rata, ali ni iz kasnijih sukoba, ali posebno iz Drugog svetskog rata, jer je to najveći sukob koje ovo čovečanstvo pamti i da li je za njih mir vrhovna društvena vrednost? Nije. Najveća društvena vrednost za njih je interes. Za nas to mora da bude mir i jeste mir i mi mislimo predsedniče da ste vi to i pokazali.

Jasno smo osudili agresiju, vrlo smo jasno rekli da poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine. Mi smo za saradnju sa svima, ali uz poštovanje naših ključnih interesa. To je najteži put, ali verujemo da je to jedini ispravan put.

Od početka te krize govori se o teškim vremenima. I tu možemo da se podsetimo na onu staru „nema rđavih vremena, ima samo rđavih ljudi“, tako ima i dobrih politika i loših politika. Na vama predsedniče je, a i na Vladi i na nama narodnim poslanicima je da biramo one dobre i mislimo da upravo to i radimo.

U ovom izveštaju ne piše ništa epohalno, javnost je vrlo dobro upoznata sa situacijom na KiM. Ovaj izveštaj nije istorijski, on jeste važan, ali nije istorijski, ali mi ovaj trenutak možemo i dalje možemo da učinimo istorijskim. Možemo da prestanemo sa praksom deljenja. Jer, ako pogledamo samo malo u prošlost, od početka stvaranja moderne srpske države do danas, koji je bio najsrpskiji od svih manira? To je bio manir da se delimo. Delili smo se na pristalice Karađorđevića, pa na pristalice Obrenovića, pa na partizane, na četnike, na levičare, na desničare, monarhiste, republikance. Mi se danas, dame i gospodo delimo čak i na fašiste i antifašiste i to je nešto što stalno provejava. Danas je vrlo moderno istaći, antifašistički karakter u svom delovanju. Ne znam, ja možda živim u zabludi i za mene se podrazumeva da smo mi svi antifašisti.

Podele nam nisu donele ništa dobro, a razlike su nešto drugo i mi ćemo razgovarati o tom francusko-nemačkom predlogu jer rečno je jasno, to je otvorena platforma o tome će se tek pregovarati. To je pregovarački okvir.

Jedinstvena Srbija podržava usvajanje ovog izveštaja i pozivamo i ostale kolege da urade isto i da pokažemo da smo jedinstveni kada je u pitanju situacija na Kosovu i Metohiji. Nećemo da priznamo nikakvu nezavisnost, insistiramo na formiranju ZSO, jer je to trenutno najbolje, institucionalno rešenje za naš narod. Ali, ne onako kako to želi Aljbin Kurti pa daje pet, šest, nebitno koliko uslova. Jesmo li razmišljali o tome da ako možda budemo jedinstveni oko ovog ključnog pitanja, da će Međunarodna zajednica možda drugačije da razgovara sa nama?

Mi smatramo da ovo ne treba da se tumači kao jedno čisto srpsko pitanje ovo je država Srba, Bošnjaka, Roma, Albanaca, Crnogoraca, Hrvata, Mađara i svih ostalih naroda, ovo je naša država i mi drugu nemamo. I dobro je što imamo široku podršku. Želimo da se stavi do znanja da se sa predstavnicima naše države ko god oni bili, bilo da je u pitanju predsednik Republike ili neko drugi, da se sa njima razgovara. Sa Srbijom se razgovara, Srbija se ne ucenjuje i mislimo da se pokazao dovoljan kredibilitet za tako nešto.

Srbija se bori za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti, za očuvanje svog naroda. Mi smo suverena zemlja i to smo pokazali. Pokazali smo da ne možemo i da nećemo da slušamo neke diktate iz drugih gradova, ali želimo da razgovaramo, želimo da pravimo kompromise tamo gde je to moguće. Mi imamo i neke svoje inicijative. To su vrlo progresivne inicijative. Evo, Otvoreni Balkan koji možemo i u širem smislu da tumačimo kao oživljavanje jedne vrlo stare ideje, a to je Balkan balkanskim narodima. I ta ideja nije u koliziji sa EU. To zaista mislim.

Mislimo da smo na dobrom putu, putu koji je pravedan i mudar. Čuli smo da Srbija ne odustaje od poštovanja svog Ustava i od čuvanja interesa našeg naroda i to je za nas najvažnije. Hvala.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege.

Ja bih se osvrnula na Zakon o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola, uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu, o pojačanoj saradnji i otkrivanju elektronskih dokaza. Ovaj protokol je dopuna Konvencije o visokotehnološkom kriminalu koja je doneta 2001. godine i Prvom dodatnom protokolu koji je donet 2003. godine. Novi protokol je prilagođen izazovima sadašnjeg vremena i smatramo da je značajan za našu državu, zato što postoji povećana potreba za saradnjom između država koje su potpisnice ove konvencije.

Poslanička grupa JS će podržati ovaj zakon, zato što smatramo da će on unaprediti borbu protiv visoko tehnološkog kriminala koji je u porastu, ne samo kod nas, nego i u celom svetu.

Kada govorimo o visokotehnološkom kriminalu, naravno da on podrazumeva prostor ogromnih prevara i zloupotreba, međutim iz našeg posebnog tužilaštva, za visokotehnološki kriminal, navode da se najviše istražuju krivična dela, ugrožavanja sigurnosti, proganjanja i uznemiravanja.

U koliko se samo osvrnemo na godinu koja je iza nas, imamo više vrlo ilustrativnih primera visokotehnološkog kriminala. Možemo da se setimo samo lažnih dojava o bombama i one su se ticale i našeg aerodroma i letova i objekata, kao što su tržni centri i institucija, i ono što je najgore škola i fakulteta. Sve te lažne dojave bile su posledica vrlo organizovanog visokotehnološkog kriminala, međutim videli smo da je pre dva dana i uhapšeno jedno osumnjičeno lice.

Nažalost podaci pokazuju da su i deca žrtve visokotehnološkog kriminala i to je ogroman problem sa kojim se ovo društvo suočava i JS podržava napore, ozbiljne napore ove države da ovom problemu stane na put i pre samo, čini mi se par meseci smo imali uspešan nastavak akcije „Armagedon“, u kojoj je uhapšeno šest lica pod sumnjom da su izvršili krivično delo pedofilije.

Takođe, mislimo da ne smemo ignorisati da je sajber nasilje u uskoj vezi sa vršnjačkim nasiljem, koje je zastupljeno među maloletnim licima školskog uzrasta. Mnogo toga se sada prepoznaje, kao sajber nasilje i ovo je zaista jedna velika tema i toliko je novih termina, izraza koji su u vezi sa ovom temom, na primer „onlajn buling“, „fejmovanje“ i to su samo neki novi termini.

Videli smo da je radna grupa Ministarstva prosvete za sprečavanje nasilja dala preporuke i da će te preporuke definisati, kako su rekli do kraja meseca. Mere, što se tiče ovog pitanja su zaista nužne. Međutim, mi iz JS smatramo da je ključ rešavanja ovog problema u prevenciji, a ne u nekim strogim kaznama. Dakle, u prijavljivanju nasilja, u prevencije i u pomoći. Pomoć, kako deci koja su žrtve vršnjačkog nasilja, a tako i onoj deci koja ga vrše.

Ja bih pomenula i platformu „Čuvam te“, vrlo inkluzivna platforma i primer dobre prakse koja uključuje i rad sa decom. Naša država ima vrlo dobre okvire, međutim složićemo se da dodatnog rada na ovom polju nikada nije dovoljno.

Za ovaj, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu, Vlada će imati podršku JS. Hvala vam.