JELICA SRETENOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1954. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Predraga Bajčetića.

Prvu ulogu u pozorištu odigrala je u predstavi „Lorencaćo“, koju je režirao Branko Pleša.
Tokom karijere snimila je nekoliko reklama i duet „Ruska čokolada“ sa grupom „Poslednja igra leptira“.

Glumila je u preko 70 filmova i serija uključujući "Vruć vetar", "Priče iz radionice", "Bolji život", "Policajac sa Petlovog brda", "Srećni ljudi", "Ranjeni orao", "Greh njene majke", "Moj rođak sa sela", "Vojna akademija", "Rad na određeno vreme", "Nacionalna klasa", "Laf u srcu", "Idemo dalje", "Tesna koža", "Zona Zamfirova".

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić- Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS)-Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 03.02.2021, 13:55

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • 03.03.1954.
  • glumica

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Zahvaljujem predsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicima, dragi poslanici, govorim o amandmanu na drugi član o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Nacionalni savet je obrazovan kao stručno savetodavno telo koje Narodnoj skupštini, Ministarstvu za kulturu i Vladi treba da obezbedi stalnu stručnu podršku u očuvanju i širenju kulture. Vrlo je dobro da se izbor za članove Nacionalnog saveta za kulturu vrati u skupštinsku salu među poslanike. Članovi Saveta bi trebalo da se biraju iz redova uglednih i afirmisanih umetnika.

Nacionalni savet za kulturu je u prethodnom periodu naišao na probleme oko imenovanja pojedinih članova, pa, stoga, već nekoliko godina nije ustanovio svoj rad.

Ministarka kulture je u Narodnoj skupštini govorila o tome da je Zakon o kulturi sistemski zakon i da svaka izmena ili dopuna bilo kog člana ovog zakona ima direktan uticaj na funkcionisanje sistema naše kulture, što je veliki značaj ovog akta.

Inače, dopuna Zakona o kultura ima nekoliko bitnih promena. Velike pohvale za to da lokalne samouprave plaćaju doprinose za PIO i doprinose za zdravstveno osiguranje samostalnim umetnicima. Mnoge lokalne samouprave do sada nisu to činile, zbog čega se deo samostalnih umetnika prijavljivao u Beogradu i Novom Sadu, koji su izmirivali ove obaveze slobodnim umetnicima.

Pohvale i za sticanje pravnog lica u ustanovama kulture kod Agencije za privredne registre. Do sada je taj upis bio kod privrednih sudova, što je bilo komplikovanije i produžavanje procedure. Novim izmenama, upis je olakšan.

U vreme pandemije Srbija se dobro borila, nažalost, izgubili smo mnoge značajne umetnike, ali uspelo se da u najtežim trenucima dođemo do 1,01 za kulturu iz rebalansa. Ovaj pomak je veoma važan i želim da verujem da će se kada dođe predložen budžet za sledeću godinu ovaj postotak i povećati. Želim da verujem. To bi bio pokazatelj da bez dvoumljenja idemo samo napred.

Za pohvalu je i finansijski napor da se slobodnim umetnicima i novčano pomogne dva puta ali izmenom ovog zakona Ministarstvo kulture i informisanja uskratilo je pravo predlaganja u Nacionalni savet reprezentativnim udruženjima koji u svom članstvu imaju hiljade profesionalnih i osvedočenih umetnika iz svih oblasti kulturne delatnosti: književnog stvaralaštva, likovne umetnosti, primenjene, vizuelnog dizajna i arhitekture, muzičkog stvaralaštva, pozorišne i filmske umetnosti i umetničke igre.

Sva ova udruženja su reprezentativna i bilo bi potpuno validno da imaju pravo da predlažu svoje članove za Nacionalni savet kulture i tako preko svojih ovlašćenih predstavnika učestvuju u kulturnoj politici države i pružaju neophodnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture u Srbiji i van njenih granica.

U predlogu Ministarstva članove strukovnih udruženja u Nacionalni savet bi predlagale glavne republičke institucije, to bi u prevodu značilo da bi za Udruženje dramskih umetnika bilo zaduženo Narodno pozorište da iz redova dramskih umetnika predloži člana. Hajde neka bude i tako, ali može ako je obavezujuće. Ako je obavezujuće da u Nacionalni savet uđe član reprezentativnog udruženja, zašto udruženje ne bi predložilo člana?

Uz sve pohvale za dopunu Zakona o kulturi, ovo oko Nacionalnog saveta i strukovnog udruženja nije baš najjasnije. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Želim da se zahvalim na odgovoru.

Dobro ste rekli, videćemo. Pa, videćemo.

Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo ministar, dragi poslanici, sve knjige koje su zapamćene zaslužuju i zaslužne su i zapamćene. I ne smeju biti zaboravljene.

Time što čuvamo i brinemo o starostavnim knjigama, čuvamo istoriju našeg naroda, naše pismo i naš srpski jezik. Uvek će pisana reč imati istorijsku vrednost. Ona će biti neuništivi svedok dalekih vremena.

Dičimo se, i treba, Miroslavljevim jevanđeljem. Krajem 12. veka, na kamenom oltaru, u crkvi Svetog apostola Petra, u današnjem Bijelom Polju, vršena je prva služba Miroslavljevog jevanđelja, po zamisli kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, da ima svoje jevanđelje za potrebu bogosluženja na ćiriličnom pismu. „Neću goticu, hoću ćirilicu“ – rekao je. „Hoću pismo srpsko“ – i bi tako, i bi ćirilica. Prošlo je mnogo godina, no da se vratimo u vreme u kome živimo.

Mene je zainteresovalo šta kaže statistika što se tiče čitanja knjiga u Srbiji. U vreme kad su nam informacije dostupne na svakom koraku, kada vodimo brz život, malo je vremena koje možemo posvetiti sebi. Jedan od predloga za opuštanje jeste čitanje knjiga. Poražavajuća je statistika u Srbiji što se tiče čitanja knjiga. Da li zbog nemaštine ili zbog lenjosti, nezainteresovanosti, ali čak 75% odraslih ljudi, po prošlogodišnjem istraživanju, poslednjih godinu dana nije pročitalo ni jednu knjigu, vezano za posao i samoobrazovanje, dok je 60% ljudi pročitalo samo jedan bestseler.

Prema podacima Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, kada su u pitanju srednjoškolci, 29% nije pročitalo ni jednu knjigu tokom poslednjeg raspusta, 26% pročitalo je u istom razdoblju samo jednu knjigu, a 28% pročitalo više od dve knjige. Od 10% do 15% pročitalo je jednu od tri knjige u poslednjih godinu dana. Njih 7% nema ni jednu knjigu u kući. Ja ne bih ovo komentarisala.

Beleška Evropske statističke službe 2018. godine: Francuzi u proseku čitaju dva minuta dnevno, Italijani, Austrijanci i Rumuni pet, a građani Srbije šest minuta. Lepo.

Na knjige najviše troše Slovaci, 2% ukupne potrošnje domaćinstva, a najmanje Bugari i Grci, po 0,6%. U Srbiji se za 8% ispitanika može reći da vole knjigu, a 18% Norvežani. To je objavio Evrostat.

U svim zemljama, pokazuju statistike, više čitaju žene nego muškarci.

Da se vratim na Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotekarske građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koje je dostavila Narodna biblioteka Republike Srbije za 720 starih i retkih knjiga. Ovaj predlog sadrži popis starih srpskih rukopisnih i štampanih knjiga nastalih, odnosno štampanih, u periodu od 15. do 19. veka. Zakon o kulturnim dobrima utvrđuje da je stara i retka knjiga pokretno kulturno blago. Svih 720 starih i retkih knjiga sa ovog spiska su kulturna dobra.

Imajući u vidu njihov poseban značaj za našu nauku i kulturu, kao i da su u pitanju retki, odnosno unikatni primerci, pokrenut je postupak da one dobiju najveću kategorizaciju u pogledu zaštite kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Donošenjem odluke kojom se utvrđuje da su 720 predloženih starih i retkih knjiga kulturna dobra od izuzetnog značaja, stvoriće se uslovi za njihovu potpuniju pravnu i tehničku zaštitu, restauracija, konzervacija, mikrofilmovanje za dalje proučavanje i objavljivanje rezultata tih istraživanja, kao i za priređivanje fototipskih izdanja najvrednijih dela.

Knjiga je hrana, uteha, mudrost i učiteljica. Čuvajmo našu pisanu reč i negujmo književnost. U danu za glasanje svim srcem ću podržati ovaj predlog, jer me ovaj predlog uverava da briga za kulturu ide u pravom smeru, a nadam se da će uskoro stići na red zakon o pozorištu, a naročito me interesuje poboljšanje statusa slobodnih umetnika. Hvala.