Zahvaljujem, potpredsedniče.

Moje današnje pitanje želim da postavim Vladi Srbije, premijerki gospođi Ani Brnabić, a tiče se obaveze plaćanja posebne naknade autorima, kao što je to propisano članom 39. Zakona o autorskim i srodnim pravima i Uredbe utvrđivanja liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava.

Naime, članom 39. Zakona o autorskim i srodnim pravima između ostalog je propisano da kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora autori dela za koje se s obzirom na njihovu prirodu može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta, za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica, književna, muzička, filmska dela i druga imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.

Naknadu iz stava 1. ovog člana plaćaju proizvođači uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja, proizvođači praznih nosača zvuka, slike i teksta i solidarno sa njima uvoznici uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja.

Stavom 12. istog člana je propisano da listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade prema uslovima iz stavova 1. do 9. ovog člana utvrđuje Vlada.

Imajući u vidu da u skladu sa istim članom autori svoje pravo na naknadu mogu ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, ovim putem želim da podsetim Vladu, kao i Zavod za intelektualnu svojinu da su SOKOJ, OFPS, Organizacija proizvođača fonograma, i PI, prava interpretatora, kao organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koje predstavljaju autore muzičkih dela, proizvođače fonograma i interpretatore u nekoliko navrata podneli inicijativu, tada nadležnom ministarstvu, Vladi, kao i Zavodu za intelektualnu svojinu, koja je podrazumevala izmenu Uredbe o utvrđivanju liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade, a u cilju ažuriranja liste u skladu sa galopirajućim tehnološkim dostignućima koja su se odigrala u poslednjih 10 godina.

Naime, predmetna lista je poslednji put doneta Uredbom Vlade još 2010. godine, dakle pre 11 godina, te je neophodno da ona bude modernizovana i da se na listu uvrste uređaji i predmeti kao što su mobilni telefoni sa MP3 plejerom, smart telefoni, tableti, lap-top računari, itd, a koji se trenutno ne nalaze na predmetnoj listi.

Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, SOKOJ, OFPS i PI, podnosioci pomenute inicijative, su izvršili i uporednu analizu inostranih lista tehničkih uređaja i nosača zvuka koji podležu plaćanju posebne naknade.

Tom prilikom došlo se do zaključka da iako izazovi postoje prilikom usvajanja kompenzacionih sistema i tarifa za naplaćivanje posebne naknade različite države, među kojima su članice EU, kao što su Poljska, Hrvatska, Austrija, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Belgija, Nemačka, Francuska, Mađarska, itd. One su samo deo zemalja koje su analizirane. Predmetne analize se mogu dostaviti Vladi.

Sve one imaju uže ili šire liste tehničkih uređaja i nosača zvuka koji podležu plaćanju posebne naknade, ali bez obzira na njihov obim liste su modernizovane, prate galopirajuća tehnološka dostignuća i na njima se nalaze svi uređaji i predmeti, proizvodi moderne tehnologije, koji potencijalno mogu poslužiti za umnožavanje autorskih dela, interpretacije fonograma za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica, kao što su, na primer, memorijske kartice, hard diskovi, interni i eksterni, desk-top kompjuteri, lap-topovi, tableti, mobilni telefoni sa MP3 plejerom, smart telefoni, analogni video i audio snimači, itd.

Osim na polju unapređivanja sprovođenja prava intelektualne svojine i podizanje svesti o pirateriji i krivotvorenju predmetna modernizovana lista uređaja i predmeta bi, takođe značajno doprinela i uvećanju naknada koje se isplaćuju lično autorima, budući da se sva sredstva koja proizvođači i uvoznici uređaja plaćaju kroz organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava prikupe i posledično, u skladu sa zakonom i procedurama, proslede autorima, stvaraocima. Na taj način bi direktno bili podržani stvaraoci i stvaralaštvo koje je ako se osvrnemo u vremenu pandemije izuzetno pretrpelo.

Ono na šta ovom prilikom želim da skrenem pažnju Vladi, a što bi takođe unapredilo položaj autora i njihovu egzistenciju, inicijativa grupacije MIMA, Muzički izvođači i muzički autori, pri Privrednoj komori Srbije, koju lično kao umetnik, razume se, podržavam, a kojom predstavnici autora i izvođača predlažu da se u sledećim izmenama Zakona o elektronskim medijima zakonom odrede i obavezne kvote za emitovanje muzike domaćih autora na radio i tv stanicama prateći praksu evropskih zemalja, kao što su Francuska, Italija, Španija, Nemačka, Slovenija, Hrvatska i mnoge druge.

Želim da istaknem da bi ovakva vrsta odredbi bile izuzetno važan korak ka unapređivanju položaja, pre svega naših domaćih autora, zatim bismo na taj način motivisali autore na nova muzička dela i pospešili stvaralaštvo i muzičku produkciju. Kroz emitovanje naše muzike bismo se posvetili i zaštiti našeg jezika i jezika nacionalnih manjina, samim tim i kulture i na taj način bismo u našoj zemlji zadržali sigurno veliki deo, milione evra koji se svake godine odliju u inostranstvo.

U skladu sa svim navedenim, a sa željom da značajnije unapredimo položaj autora i stvaralaca, kao i stvaralaštvo u celini, moje konkretno pitanje Vladi je sledeće – da li Vlada planira izmenu pomenute Uredbe o utvrđivanju lista tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava i u kom periodu javnost, autori i organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava mogu očekivati pomenutu izmenu?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na jučerašnjem sastanku ambasadora zemalja članica EU, odobreno je skidanje Srbije sa zelene liste zemalja bezbednih za putovanja u zemlje EU.

Ovakva odluka da Srbija više ne bude na zelenoj već na crvenoj listi Saveta Evrope usledila je zbog naglog pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji i naglog rasta broja zaraženih virusom Kovid-19.

Osnovni kriterijum da se neka zemlja nađe na zelenoj listi jeste da u poslednjih 14 dana ima manje od 75 zaraženih na 100 hiljada stanovnika. Nažalost, prema toj računici Srbija ima 82 zaražena na 100 hiljada stanovnika i sa tendencijom rasta.

Očigledno je da su u EU uzimali u obzir i druge kriterijume od kojih je za nas važan broj dnevno testiranih, broj dnevno obolelih, ali i sprovođenje mera vakcinacije. Očekuje se da će ova odluka biti formalizovana ovih dana u Savetu Evrope.

Nadam se da svi shvataju šta to znači za građane Srbije i koliko ovakva odluka može biti dramatična upravo za sve nas.

Ova odluka znači da građani Srbije, osim onih koji imaju državljanstvo neke od članica EU ili boravišne dozvole, neće moći da putuju u EU, odnosno u zemlje članice EU. Ta mogućnost postoji ukoliko imate potvrdu o vakcinaciji, pri čemu će se gledati i već sada se gleda koju vrstu vakcine ste primili.

Znači, da će naši građani sada zvanično imati otežan pristup svemu što bi bilo vezano za putovanja u zemlje članice EU, pri čemu svaka članica ima različite zahteve kako bi smanjila rizik od širenja pandemije koji postoji kod ulaska stranaca. Tako Republika Češka, pored PCR testa traži obavezan karantin za naše građane. U Nemačku nam je ulaz dozvoljen samo ako smo vakcinisani jednom od vakcina koje je priznala Evropska agencija za lekove. U Italiju se ulazi sa negativnim PCR ili anti-genskim testom i obaveznom samoizolacijom od pet dana posle testa koji se mora uraditi po ulasku u zemlju. Rumunija je takođe skinula Srbiju sa zelene liste i tako redom.

Ako znamo da je u najvećoj ofanzivi virusa Srbija pokazala veliku odgovornost u borbi sa Kovid-19, da smo bili jedna od prvih zemalja sveta koja je obezbedila sve dostupne vakcine, onda činjenica da je Srbija stavljena na crvenu listu EU jeste poražavajuća i potpuno devastira sve državne i zdravstvene mere koje su Vlada i Ministarstvo zdravlja i svi nadležni organi preduzimali u proteklih godinu i po dana.

Šta je to što uprkos svim naporima Vlade da svojim građanima obezbedi zdravstvene uslove za lečenje ove opake pandemije, koja u ovom talasu preovladava sa sojem koji se do sedam puta brže širi, šta je to što građane može ili ne može da motiviše da se zaštite vakcinacijom?

Država je sa svoje strane učinila sve da motiviše građane da se vakcinišu, čak i novčanom stimulacijom, a da ne govorimo i o drugim načinima motivacije, kao što su besplatne ulaznice za različite kulturne i sportske manifestacije. Procena Ministarstva finansija da će privredni rast na kraju ove godine biti 6,5%, što će omogućiti i dalje povećanje plata i penzija, a da se podsetimo da je protekle nedelje povećana i minimalna cena rada za 9,4%.

Međutim, ovi ciljevi se mogu realizovati jedino ukoliko se obezbedi pozitivan trend, odnosno smanjenje obolelih od Kovid-19. Ne smemo dozvoliti da dođe do ponovnog zatvaranja, kako fabrika, tako turističkih, ugostiteljskih objekata, ali i škola, jer bi to bilo ubitačno za naš ekonomski razvoj. Jedini način da se adekvatno zaštitimo jesu vakcine.

Stručnjaci su potvrdili bezbednost vakcina. Međutim, stiče se utisak da smo se kao građani prilično opustili kada je u pitanju ova pandemija.

U tom smislu želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije - da li u kontekstu stavljanja Srbije na crvenu listu EU i svakodnevnog povećanja broja obolelih Vlada namerava da preduzme, odnosno uvede i dodatne nove mere kojima bi se obezbedio povećani odziv građana vakcinaciji? Takođe, poslednjih dana su aktuelna tema i kovid – propusnice, te bih zbog javnosti pitala šta se tačno podrazumeva pod njima? Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, u kontekstu dnevnog reda tekuće sednice na kojoj ćemo izabrati i članove REM-a, danas bih upravo postavila pitanje u vezi sprovođenja Zakona o elektronskim medijima, koji se odnosi na ulogu REM kao nezavisnog regulatora u sektoru elektronskih medija.

Uloga REM je definisana zakonom a tiče se sprovođenja utvrđene medijske politike u oblasti informisanja. Značajna uloga poverena mu je i novom medijskom strategijom. Značaj REM daleko prevazilazi ulogu kontrolora i tela koje sankcioniše sadržaje, već REM ima ulogu i katalaizatora, jednog od važnih kreatora zdrave kulturne sredine i objektivnog informisanja javnosti, na koju građani Republike Srbije imaju svako pravo.

Sva javna ovlašćenja su od izuzetnog značaja za naše društvo koje REM ima, jer smo zasigurno svesni koju moć i snagu svi elektronski mediji imaju, kada govorimo uopšte o kolektivnoj društvenoj svesti, tačnije određivanju kulturnog nivo cele nacije.

Imajući u vidu da je REM funkcionalno nezavisna organizacija, tako smatram da i mediji treba i moraju biti slobodni i nezavisni, ali da svoje programe organizuju u skladu sa poštovanjem ljudskih prava i sloboda i da zaštite, kako korisnike medijskih usluga, tako i interes javnosti.

Moramo obogatiti našu svakodnevnicu, tako što bismo naše operatere, produkcije i kreatore sadržaja, kroz dijaloge i konkretne mere podrške podstakli i pomogli da kreiraju više edukativnih programa za decu i mlade, više sportskih programa koji bi isticali značaj bavljenja sportom, ali i umetničko-obrazovnih sadržaja koji bi obogatili i usmerili u pravom smeru klince koji su naša budućnost.

Imamo sjajne primere, kao što su recimo, format koji se emitovao, „Pinkove zvezdice“, koji je promovisao talenat dece, i bio jedan od najgledanijih programa, ili recimo, program „Virtuozi“, koji se trenutno emituje na javnom medijskom servisu i takođe, jedan sjajan način približava klasičnu muziku i decu klasičnoj muzici.

Takve i slične vrste programa bi sami trebali ponovo da proizvodimo i da istovremeno pomognemo operaterima da opstanu na izuzetno surovom tržištu, ali tako što će biti slobodni kada se radi o uređivačkoj politici, ali podržani i podsticani da stvaraju kreativnije i kvalitetnije sadržaje.

Kao primer kvalitetnog medijskog sadržaja pohvalila bih i „Kulturni dnevnik“, koji se emituje na RTS, ali bih recimo, što se tog programa tiče, sugerisala možda drugi udarniji termin koji bi dao veću pristupačnost sadržaja auditorijumu i proširivanje tema i sadržaja iz oblasti kulture.

Ovakve sadržaje bismo sigurno svi voleli više da gledamo na svim emiterima sa nacionalnom frekvencijom. Smatram da bi kreiranje više takvih sadržaja bilo na zadovoljstvo svih i države i građana koji bi ponovo krenuli u veću konzumaciju kulturnih sadržaja. Operateri bi pokrili vreme za kulturu i sport koji na osnovu dobijenih licenci i moraju da imaju dnevno na svojim programima, kulturni poslanici, sportski i naučno-obrazovni pregaoci bi napokon mogli da prorade i počnu da vrše svoje misije i možda u jednom momentu počnu i bolje da žive od svog rada.

Ovom prilikom želim da pohvalim opredeljena budžetska sredstva za sektor kulture u celini, ali i povećana sredstva za određene grane koje se tiču stvaralaštva. To je sjajan pomak ka napred, ka razumevanju značaja kulture i umetnosti i ako opet verujem da budžetska sredstva za sektor kulture koja u ovom trenutku iznose 15 evra po glavi stanovnika, možemo i moramo da podignemo i približimo se našim evropskim partnerima po odvajanjima za kulturu, ali i susedskim zemljama, kao što su recimo, Hrvatska i Mađarska, koje odvajaju 43, odnosno 35 evra.

Samo ilustracije radi, samo jedna prečica od pet ili šest kilometara u izgradnji planiranih auto-puteva, ako bi se tako ušteđena sredstva usmerila ka kulturi kvalitetnim medijskim sadržajima dovela Srbiju na čelo regiona po pomoći kulturi i vraćanja iste na pijedestal koji bi ona trebala da uživa kod naših građana. Svaki korak ka promovisanju znanja, obrazovanja, kulture, sporta, socijalne pravde, jednakosti dobijenim šansama je neopisivo važan jer na taj način ćemo u nekom budućem periodu ako budemo skoncentrisani upravo na te vrednosti, kao što smo ojačali u ekonomskom domenu, biti identifikovani kao društvo koje neguje i izuzetno ulaže u svoj identitet, nasleđe i stvaralaštvo.

Postavila bih, u vezi sa svim navedenim, pitanje ministarki kulture i informisanja, gospođi Maji Gojković, u poslednje vreme govori se o potrebi i izmeni Zakona o elektronskim medijima, i to u delu koji se odnosi na REM, kako bi se otklonile nejasnoće, posebno u primeni odredbi ovog zakona, koje se tiču izricanja mera pružaocima medijskih usluga za nepoštovanje zakona. Tu mislim na izricanje opomena, usluga, upozorenja i privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja.

Ovde bih posebno istakla potrebu preciznijeg regulisanja kaznenih odredbi kojima bi se obezbedilo odgovorno poštovanje opštih obaveza, emitera iz člana 47. Zakona o elektronskim medijima, a koji se odnose na programske sadržaje kojih emiteri moraju da se pridržavaju. Hvala.