NENAD FILIPOVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1972. godine. Živi u Leskovcu.

Po zanimanju je diplomirani matematičar.

Predsednik je Gradskog odbora Jedinstvene Srbije u Leskovcu.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Poslednji put ažurirano: 04.11.2020, 10:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 20
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka sa saradnicima, tri predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije za kredite radi gasifikacije određenih okruga, izgradnja razvodnih gasovoda o kojima će se Skupština izjasniti je sigurno korak napred naše zemlje i što se tiče energetske stabilnosti i ekološkog unapređenja.

Podsetio bih vas da smo pre mesec dana ovde u Skupštini raspravljali o energetskoj efikasnosti, o obnovljivim izvorima energije, o zaštiti životne sredine kao paradigme savremenog sveta, o fosilnim gorivima i njihovom uticaju na tu istu životnu sredinu. Jedno od fosilnih goriva je i prirodni gas. Sada imamo na izgled nekakav apsurd, pre mesec dana smo govorili o neophodnosti smanjenja upotrebe fosilnih goriva i što brži prelaz na tzv. zelenu energiju, a sada govorimo opet o upotrebi fosilnog goriva.

Ako pogledamo koje prednosti ima prirodni gas u odnosu na druga fosilna goriva, onda možda ovaj na izgled apsurd bude jasniji. Naime, prednost prirodnog gasa su višestruke. Prvo ekonomski je veoma prihvatljiv, niski troškovi eksploatacije, nema troškova skladištenja, vrlo visok stepen iskorišćenja, naročito ako se koriste kondezacioni kotlovi, najniža emisija ugljendioksida u odnosu na sva ostala fosilna goriva, nema čađi prilikom sagorevanja, dakle nema zagađenja i jednostavnost korišćenja.

Druga bitna stvar, pošto su u ovim predlozima zakona govori o kreditima, svaki kredit koji se uzima treba na kraju biti ekonomski isplativ, a ovde se ekonomska isplativost vidi u više pravaca. Prvi pravac je smanjenje emisije ugljendioksida. Malopre sam spomenuo da prirodni gas ima najmanju emisiju ugljendioksida u odnosu na sva ostala fosilna goriva.

Cena emitovanja ugljendioksida u EU je samo u poslednjih godinu dana porasla 140% i sada oko 55 evra po toni emitovanog ugljendioksida. Naravno i zemlje koje nisu u EU će se u jednom trenutku suočiti sa tom činjenicom da će morati na neki način plaćati to emitovanje ili kroz neku taksu ili kroz izvoz robe ka EU, tako da je to i naša neminovnost, a na ovaj način ćemo velika sredstva uštedeti kroz umanjenje emitovanju ugljendioksida.

Drugi pravac je privlačenje novih investicija, jer upotrebom prirodnog gasa u mnogome se smanjuje proizvodna cena, ta područja gde ima gasa postaju atraktivnija za nove investitore, a to znači otvaranje novih radnih mesta. U Srbiji prirodni gas se najviše upotrebljava u Vojvodini, Beogradu i delovima centralne Srbije. Jagodina je dobar primer gasifikovanog rada iz centralne Srbije gde imamo prirodni gas razveden do svakog sela, a što se tiče privlačenja novih investicija tu nije potrebno ništa reći, jer to je postalo paradigma od kada je predsednik JS Dragan Marković Palma preuzeo vođenje grada.

Treći pravac je energetska stabilnost koja nastaje kao posledica rasterećenja energetskog sistema, a na koji utiče gasna stabilnost sa diversifikacijom gasnih ruta. Naravno, jedan od uslova je da bi ovi krediti bili ekonomski isplativi jeste da se što veći broj domaćinstva priključi na ovaj sistem.

Zato treba izvršiti dobru edukaciju građana kako bi dobili što podrobnije informacije o gasu kao energentu. Ne samo edukacija, već i uslovi moraju biti takvi koji će biti i ekonomski prihvatljivi za većinu domaćinstva, jer ako imate domaćinstvo koje je priključeno na gas bez adekvatne izolacije samog objekta, sa neefikasnom stolarijom, sa pećima koje imaju niski stepen iskorišćenje energije, dakle, domaćinstvo tj. objekat koji veoma gubi toplotnu energiju koji god energent da koristi on će mu biti skup. Ali, to će biti antikampanja protiv koje se posle teško boriti. Zato treba vršiti edukaciju da ulaganje u infrastrukturu na duže vreme donosi siguran dobitak da se daju određene povlastice domaćinstvima, smanje cene priključka i sl. Jer, ako pogledamo ekološku situaciju u gradovima, zagađenje životne sredine u gradovima u velikoj meri zavisi od individualnih ložišta pojedinačnih kuća. Na ovaj način kada bi ta ložišta bila na gas i ekološka situacija, tj. zagađenost vazduha u gradovima, bi se smanjila. Lokalne samouprave će takođe imati velike benefite od gasifikacije, jer prelaskom lokalnih toplana na gas rešavaju se mnogi energetski i ekološki problemi.

Grad Leskovac je skoro završio dva pravca gasifikacije u samom gradu, a najavljuju se i gasifiakcije industrijske zone koja se kod nas zove zelena zona, koja će na taj način postati još atraktivnija za nove investicije. Napomenuo bih da je samo pre par meseci leskovačka toplana dobila 18 miliona dinara od Ministarstva za zaštitu životne sredine za rekonstrukciju kotlarnice koja prelazi na gas, tako da to u Leskovcu ide u dobrom pravcu.

Pravac razvodnog gasovoda od Leskovca ka Vranju imaće veoma veliki pozitivan uticaj za razvoj dela juga Srbije tj. za ceo Pčinjski okrug. Naravno ovakvi infrastrukturni projekti nisu trenutni već ostaju za buduće generacije, a njihov značaj za industriju i građanstvo u narednih par decenija će biti izuzetan i zato će poslanička grupa JS ove predloge zakona podržati. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani, danas Skupština raspravlja o Predlogu zakona o zaštiti poslovne tajne. Kao mnogo puta do sada, raspravljali smo o mnogim zakonima, ulagali smo razne amandmane na te zakone i na kraju ih usvajali u izvornom obliku ili ovako unapređenje tj. dopunjene amandmanima. Tako ćemo i sa ovim zakonom.

Ako pogledamo šta zapravo svaki zakon radi, on je tu kao određeni korektiv, da spreči da određena ponašanja pređu određene granice, bilo da su to moralne granice, pravne ili dogovorne granice, ali zakon je taj koji ima određene okvire unutar kojih treba postupati. Sve izvan tih okvira on je tu ne da ima ulogu kažnjavanja, već uloga zaštitništva. On je tu koji štiti sve nas koji znamo granice i pristojnosti i mogućnosti od onih koji smatraju da te granice mogu samostalno da pomere zbog navike koju su stekli, najpre na sitnicama koje ne prouzrokuju veliku ili ikakvu štetu, pa sve do stvari koje imaju katastrofalne posledice za pojedince i društvo u celini.

Zakon može da bude i savršen, ali će postojati slučajevi gde neće moći da vas tj. nas zaštiti, jer kao što u svakom žitu ima kukolja, tako i u društvu postoje pojedinci koji se od svojih navika teško odvajaju.

I danas može da se ide izvan okvira zakona i da se prozivaju i pojedinci i cele organizacije, da se lažno optužuju i da se nude lažni svedoci, da optužbe toliko budu gnusne da ih je teško i slušati, a kamoli izgovarati. Ali, takve koje plene pažnjom i koje same presuđuju, ne dozvoljavajući onome koga optužuju ni da se brani, ni da spere ljagu sa svog imena.

Danas, onaj ko ima dovoljno novca ili drugog resursa misli da može da ide izvan okvira o kojima sam govorio, a da svoj stečeni oblik ponašanja nameće celom društvu kao normalan. Za zakone i njegove okvire zaduženi su i tužilaštvo i sudstvo. Od brzine njihovog rada, naravno koja neće uticati na kvalitet, zavisi i šteta koja vam se stvara. Što sporije radi tužilaštvo i sudstvo, šteta je veća. Zato imate pravo da se branite i niko vam to pravo ne može uzeti, čak ni oni koji vas lažno optužuju i odmah presuđuju.

Najteže u svemu ovome je što ovakav izlazak iz okvira zakona daje ogromne negativne posledice i za pojedinca i za njegovu porodicu i prijatelje i svi koji ga zaista znaju žele da pomognu, kao sada i ja, ali na kraju dana on ipak u ovom ostaje sam, jer sva težina gnusnih reči je samo na njegovim leđima, koliko god mi želeli da ih skinemo.

I ovaj zakon koji ćemo danas doneti, zakon o zaštiti poslovne tajne, je zakon koji treba da zaštiti investicije privrednih subjekata uz sticanje, razvoj i primenu znanja, iskustva i drugih informacija koje će im obezbediti prednost nad konkurencijom. Poslovna tajna se takođe koristi da bi se zaštitio pronalazak u toku postupka podnošenja prijave patenata, kao i podaci koje patent ne obuhvata ili oni ili koji ne mogu biti patentirani.

Kada sam malopre rekao i da je zakon savršen, ne može nas u potpunosti zaštititi od onih koji igraju izvan okvira takvog zakona. Imao sam na umu i neke slične situacije koje su se dešavale u skorijoj prošlosti. Naime, naš najveći naučnik Nikola Tesla je imao neprijatna iskustva upravo na ovu temu. Italijanski naučnik Markoni je deo svog radnog veka proveo kao tehničar upravo kod Nikole Tesle i tu je video i radio sa nekim tehničkim pronalascima koje je nastavio da razvija samostalno i uskoro će mu biti priznat patent na radio-prenos. Taj isti patent je kasnije bio poništen, pa opet priznat, da bi 1943. godine, juna meseca, šest meseci posle smrti Nikole Tesle, Vrhovni sud SAD priznao pravo Nikole Tesle na ovaj patent i time je stavljena tačka na nepravdu koju su naneli našem naučniku. Čudno je da i danas u mnogim udžbenicima naših srednjih škola stoji da je Markoni izumeo radio.

I zato i pored zakona, za koji mi iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije smatramo da je dobar i koji ćemo u danu za glasanje, naravno, podržati, svako mora da vodi dodatnu pažnju kome sve mogu da budu dostupne informacije koje se mogu okarakterisati kao poslovna tajna. Naravno, poslovna tajna se razlikuje od patenata i autorskog prava, jer i patenti i autorska prava na kraju tog puta, da tako kažem, nalažu da se objave informacije definisane postupkom. Dakle, one na kraju postanu javne, a poslovna tajna traži čak i trajno čuvanje informacija.

Jedna od najpoznatijih poslovnih tajni je recept za „koka-kolu“, koji je star 135 godina, gde taj recept zna samo nekoliko ljudi u svetu i do dan-danas taj recept nije otkriven. Ovo je jedan dobar primer kako se čuva poslovna tajna. Iako za njeno čuvanje „brinu“ i lokalni i državni i međunarodni zakoni i propisi, moraju se uspostaviti i lične i dodatne mere opreza, upravo kako je to uradila i kompanija „Koka-Kola“.

Takođe, sve više poslovnih tajni imamo i u svetu programiranja, tj. računarskih programa, gde je stalna borba između programerskih kuća i hakera. S obzirom da ja dolazim iz Leskovca, a Leskovac je poznati grad roštilja, što uopšte nije slučajno, jer se kod nas u Leskovcu odavno pravi najbolje roštilj meso, po recepturi koja je slična ostalim recepturama, uz par tajni, poslovnih tajni i trikova u pripremi, zbog kojih je leskovački roštilj i stekao takav status. Naravno, svake godine se u Leskovcu održava velika smotra roštilja, dobro poznata „Leskovačka roštiljada“, gde svoje umeće demonstriraju kako leskovački, tako i ostali roštilj-majstori iz svih krajeva naše zemlje. Ove godine će biti održana 31. roštiljada, a s obzirom da prošle godine zbog pandemije korona virusa nije bila održana u obliku u kome je već tri decenije održavana, nadam se da će ove godine od 23. do 29. avgusta biti održana u punom kapacitetu, gde će svako moći da okusi poslovnu tajnu leskovačkog roštilja.

Da se ipak vratimo ponovo na temu. Naravno, kada pogledamo ovaj predlog zakona o zaštiti poslovne tajne o kome danas govorimo, postavlja se logično pitanje – zašto nismo iskoristili već postojeći zakon iz 2011. godine, sa određenim brojem izmena i dopuna, ali kada vidimo promene koje su opisane u ovom predlogu zakona u odnosu na važeći, zaključujemo da su one zahtevale nove formulacije zakonskih odredbi koje nisu mogle da se ostvare izmenama i dopunama važećeg zakona.

Ovaj predlog zakona definiše i šta se smatra poslovnom tajnom, ko je držalac poslovne tajne, šta su to razumne mere kako bi se sačuvala tajnost, takođe se definiše i kako se na zakonit način može pribaviti, koristiti i čak otkriti poslovna tajna, a isto to definiše i kada je u pitanju nezakonit način. Ovaj predlog zakona potpuno definiše i građansko-pravnu zaštitu, od podnošenja tužbi i njihovih rokova do odlučivanja, objavljivanja presuda, uvođenja privremenih mera do naknade štete.

S obzirom na to da je cilj smanjenje nelojalne konkurencije koja bi se ogledala u neovlašćenom prisvajanju poslovnih tajni konkurenata, ove mere će doprineti sankcionisanju i odvraćanju nelojalnih privrednih subjekata od preduzimanja nezakonitih radnji, čime će se pozitivno uticati na uslove tržišne konkurencije.

Dakle, da zaključim, ovaj predlog je sveobuhvatan, kompletan i usklađen sa relevantnim propisima Evropske unije. Njegovim donošenjem ćemo staviti pravne okvire da bi se sankcionisao svaki akt neovlašćenog otkrivanja poslovne tajne, a time zaštitio njen držalac.

Zbog svih ovih elemenata, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće ovaj predlog zakona. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, gospodine Pantiću, danas je na dnevnom redu izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i to sudija u prekršajnim sudovima iz 17 opština i gradova Republike Srbije i danas biramo njih 26, kao i u osnovnim sudovima iz 21 opštine tj. grada i danas biramo njih 90.

Podsetio bih vas da smo prošlog meseca takođe izabrali tj. doneli odluku o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju osnovnih sudova i to njih tridesetak.

Postavlja se logično pitanja – da li je potreban zaista ovoliki broj sudija? Ako znamo da je bila višegodišnja zabrana zapošljavanja, a da je bilo prirodnog odliva sudija tj. odlaska u penziju i slično, a sve je to povećalo broj nerešenih slučajeva tj. predmeta, kao i to da je došlo do velikog priliva novih slučajeva, govorim o osnovnim sudovima, nameće se zaključak neminovnosti primanja novih sudija kako bi se suđenje vodilo u razumnom roku tj. bilo što pravičnije, kao i kvalitet presuda bio veći i bolji.

Naime, dovođenjem novih sudija imamo efekat dokazivanja, kao i velike ažurnosti i efikasnosti koja se očekuje od svih novoizabranih sudija naročito ako znamo da će nakon tri godine njihovog rada opet biti na određenim proverama da se vidi da li su zadovoljili kriterijume i kvalitete rada.

Što se tiče prekršajnih sudova situacija je slična. Broj predmeta je bio čak i dve hiljade predmeta po sudiji u pojedinim gradovima, a uvođenjem prekršajnih naloga broj se drastično smanjio pa je danas oko 500 predmeta po sudiji, što je takođe veliki broj koji se na ovaj način uvođenjem novih sudija i preraspodelom predmeta može svesti na optimalan broj predmeta koji će i samim tim biti kvalitetnije rešavani.

Naravno, pošto je danas na dnevnom redu odluka o izboru više od 100 kandidata mi iz Poslaničke grupe JS verujemo da je VSS pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti svih kandidata da mogu da obavljaju sudijsku funkciju, kao i da je sproveo sve procedure koje su definisane zakonima i pravilnicima i da su predloženi kandidati oni pravi i mi ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge. Naravno, očekujemo od svih novoizabranih sudija da imaju sopstvenu personalu nezavisnost u svom radu koja se ogleda u slobodi da donose nepristrasne odluke, bez ikakvih ograničenja, bilo čijeg ili bilo kakvog uticaja ili podsticaja direktnih ili indirektnih intervencija, instrukcija ili pritisaka ma od koga ili iz bilo kojih razloga.

To što će vas ova Skupština izabrati ne znači da imate bilo kakvu zavisnost. Naša očekivanja od vas koje ćemo danas izabrati postoje, a to su da se strogo držite zakona, da svojim aktivnim radom doprinesete da se povrati poverenje građana u sudstvo.

Sudija mora da bude čovek od integriteta koji će svoju stručnost neprestano nadograđivati sticanjem novih znanja i veština potrebnih za obavljanje sudijske dužnosti, ali i stručnost koja će mu najviše koristiti u odbrani personalne nezavisnosti i opšte nezavisnosti sudstva.

Pored ličnog integriteta i neupitne stručnosti sudija da bi bio dobar sudija mora biti pošten, odlučan i hrabar, otporan na stres, a pre svega karakteran. Sudija mora biti opšteobrazovan, naročito da poseduje i neguje, tj. nadograđuje znanja iz oblasti društvenog značaja samo takav sudija će povratiti poverenje građana u pravosudni sistem. Ja lično želim da uspete da budete dobre sudije.

Mi ćemo vas u danu za glasanje izabrati na sudijske funkcije u ime naroda, a vi svoju dužnost i obavezu takođe radite časno, dostojno i pošteno u ime tog istog naroda. Hvala.

Imovinska karta

(Leskovac, 08.07.2015.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član gradskog veća Grad Leskovac Opština Mesečno 81000.00 RSD 06.11.2012 - 12.06.2015.