NENAD FILIPOVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1972. godine. Živi u Leskovcu.

Po zanimanju je diplomirani matematičar.

Predsednik je Gradskog odbora Jedinstvene Srbije u Leskovcu.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Poslednji put ažurirano: 04.11.2020, 10:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 37
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, u svom izlaganju ću se osvrnuti na potvrđivanje Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a u vezi Projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, koji je u stvari deo jednog većeg projekta i predstavlja nastavak prve faze realizacije širokopojasnog interneta, koji je ciljao u toj prvoj fazi povezivanje 600 škola i javnih objekata. Tada je ovde u Narodnoj Skupštini izglasan taj ugovor od 18 miliona evra, a danas imamo potvrđivanje ugovora od 100 miliona evra, radi ubrzanja razvoja brzih širokopojasnih mreža širom ruralnih područja, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke. Radi se o 1.200 pristupnih tačaka, dakle oko 900 škola i 300 javnih objekata. Znači, kada govorimo o školama, govorimo i o njihovim isturenim odeljenjima.

Realizacija ovakvih projekata u suštini nije moguća bez intervencije države, jer ovakvi projekti i nisu komercijalno isplativi i investitorima se ne isplati da ulažu sredstva u takva područja ako ne mogu da ih vrate. Postavlja se jedno realno pitanje, da li je suštinska potreba društva širokopojasni internet u ovakvim ruralnim sredinama i da li su potrebna ova zaduženja koja u suštini nisu mala, 100 miliona evra?

Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo da je ovo dobar potez Vlade, iz više razloga, i mi ćemo kao poslanička grupa Jedinstvene Srbije ovaj projekat i podržati u danu za glasanje i glasaćemo za njega.

Koji su to razlozi koji opravdavaju ovakav projekat? Ne bih se osvrtao i ne bih da govorim o razlozima koji su očigledni, već bih želeo da govorim ono što se ne vidi na prvi pogled. Možda se ne vidi na prvi pogled, ali ovaj projekat otvara mnoga područja kojima ćemo se mi kao država u narednim godinama i decenijama baviti i može da pokrene lavinu dobrih stvari. Pre svega, natalitetna politika je ono čime će se ova država baviti u narednim godinama i narednim decenijama i gde će se ulagati velika sredstva, a ovo je jedan deo te celokupne slagalice koja će trebati da dovede do rešenja ovog problema, jer podsetio bih vas da samo ove godine imamo 70.000 manje novorođenih od umrlih.

Naime, s obzirom da se radi o ruralnim područjima, to su uglavnom seoska područja gde preovlađuje pretežno starije stanovništvo, sa tendencijom da se i ta sela ugase, a na ovaj način koji sada investiramo, povlačimo prvi potez ka smanjenju migracija stanovništva iz sela ka gradu. Uz pomoć interneta, dakle, u takvim sredinama povratak mladih, a i ostanak onih koji su u tim selima je veoma olakšan. Uvođenje brzog interneta u ruralnim sredinama i osećaj koji taj brzi internet izaziva kod mladih i uopšte kod tog stanovništva može da se poredi čak i sa osećajem koji je izazvala prva elektrifikacija tih istih sela, odnosno kada je zasvetlela prva sijalica.

Drugo, ono što je veoma bitno i što mislim da trebamo baciti akcenat, a to je ako znamo da su upravo te ruralne sredine bastioni ekološki zdrave sredine i vidimo tek onda koliki je potencijal da počne i obrnuti proces migracije, tj. da se ljudi vraćaju iz grada u selo, jer ako znamo da je sada era ekologije, mi imamo takve potencijale koje treba iskoristi. Ta ekološka zdrava sredina o kojoj govorim otvara vrata jakom turističkom potencijalu, tj. seoskom ili ruralnom turizmu, gde mogu da prosperiraju i starosedeoci, a i otvaraju se vrata povratka mnogima koji su napustili ta sela. Na taj način se ojačava i porodica i tradicionalne vrednosti.

Zato nam je potrebna infrastruktura, ali ne samo infrastruktura širokopojasnog interneta, već i putna infrastruktura. Zato i lokalne samouprave treba da iskoriste ove potencijale o kojima sam govorio za unapređenje svoje sredine, a ako nisu u mogućnosti, mora i sama država da uskoči sa određenom finansijskom podrškom. Ako znamo da sa dobrom putnom infrastrukturom iz ruralne sredine do centra grada možemo stići za petnaestak minuta, ako znamo da su ova područja zdrave životne sredine, ako znamo da imamo potencijal razvoja seoskog turizma i ako imamo brzi internet, ne postoji nijedan razlog da se takva mesta ne ožive i revitalizuju.

Na jugu Srbije Jablanički i Pčinjski okrug obiluju ovakvim sredinama i to je za nas lepa vest. Naravno da očekujemo pomoć države što se tiče putne infrastrukture do tih ruralnih područja, s obzirom da mi, na primer, u Leskovcu imamo 144 naseljena mesta i složićete se da su to velika sredstva za lokalnu samoupravu, ali zato je tu država koja može da reši ovakve probleme.

Na kraju bih rekao još jednu rečenicu, to je ono što sam govorio stalno, kada smo kod putne infrastrukture, put Leskovac-Vučje, ja sam pohvalio početak izvođenja radova, ali moram da kažem da su ljudi malo nezadovoljni jer su ti radovi zaustavljeni, pa očekujem da oni koji treba da čuju – čuju i da ti radovi nastave tako, da ove godine imamo i završetak tog puta.

U svakom slučaju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za ove ugovore i ove tačke dnevnog reda koje su danas na dnevnom redu. Hvala.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 29.12.2021.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicom, s obzirom da su danas na dnevnom redu amandmani koji su podneti na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, a ja smatram da je ovo najbitniji zakon o kojem ova Skupština može da raspravlja, ne samo sada, nego verovatno i narednih desetak godina, a njegova važnost ako ne da dovoljno dobre i očekivane rezultate će eksponencijalno da raste u narednim godinama, jer bilo koje druge zakone koje ovde usvajamo i sve što radimo džaba nam je ako nas nestane, a to je svake godine, kao što reče ministar, ove godine 70.000 će nas biti manje.

Što se tiče samog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, prvi put je taj zakon stupio na snagu juna 2002. godine. Sa određenim izmenama i dopunama došli smo i do 2017. godine, kada je izglasan novi zakon. Onda su bile dalje izmene i dopune tog zakona i videli smo da taj zakon nije dao očekivani rezultat.

Ako pogledamo stopu fertiliteta koja je u stvari koeficijent koji pokazuje broj rođene dece po jednoj ženi u plodnom razdoblju njenog života od 15 do 49 godine i ako znamo da je stopa fertiliteta od 2,1% u stvari prosto obnavljanje, a mi smo 2000. godine imali stopu od 1,46%, a u narednih dvadesetak godina od 1,4% do 1,5%, onda vidimo da ove izmene i dopune i sam zakon nisu dali određene očekivane rezultate.

Ovakvi statistički podaci, pored niza elemenata koji na njih utiču, jedan od njih je i kovid koji nas je trenutno zadesio, govore nam još jednu stvar, a to je da su porodice i tradicionalne vrednosti odavno na udaru. Mnogi pokušavaju da tradicionalnu porodicu oslabe i unište. Nemojmo i mi sami učestvovati u sopstvenom samouništenju, podržavajući određene grupe koje direktno ili indirektno udaraju na porodicu.

Naravno, kada nešto ne daje očekivane rezultate, mora doći do nekih promena. Zato ovim izmenama i dopunama samog zakona mi podižemo nivo podrške porodicama sa decom. Dobro je što 200% povećavamo iznos od 100.000, znači na 300.000, ili tri puta povećavamo taj iznos, kao i što danas raspravljamo o amandmanima gde će i drugo i treće dete dobiti jednokratnu pomoć po 100.000 dinara.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje i sam zakon i ove amandmane podržati, jer i u samoj suštini i biti naše stranke jeste borba protiv bele kuge i borba za natalitetnu i populacionu politiku.

Da li su ovo te mere ili bolje reći koje su to mere koje daju najbolje i najbrže rezultate, koje će ujedno dati konstantnost i stabilnost? To niko ne zna i kad bih znao, verujem da bismo svi mi oberučke to prihvatili. Čak mislim da na natalitetnu politiku jednog naroda utiču upravo njegove karakteristike i njegov mentalitet, pa mere koje možda važe u Švedskoj ili Nemačkoj u Srbiji ne važe, ili obratno. Čak mogu i sam da zaključim da možda mere koje važe na severu Srbije ne važe na jugu itd, ili u gradu i selu. To je sve nešto sasvim, po meni, normalno. Zato sam više puta ovde u parlamentu i govorio da sa ovakvim merama mora da se eksperimentiše. Ti eksperimenti nisu eksperimenti od mesec, dva ili šest meseci ili godinu dana, već često idu i deceniju, pa i više.

Zato država, ali i lokalna samouprava od rođenja deteta mora da daje podršku i detetu i roditeljima, i to na taj način da svaki roditelj oseća jedan vid sigurnosti da će njihova deca, iako su oni možda slabije materijalne i finansijske situacije, imati dobre uslove i za život i za rad i za učenje. Lokalne samouprave moraju više da se uključe u rešavanje ovakvih problema. Ako lokalne samouprave nisu u mogućnosti da to same urade, mnoge stvari moraju da pređu na državni nivo u nekom obliku. Ja bih dao i neke primere. Na primer, ako imamo vrtiće, vrtići moraju da imaju dovoljno kapaciteta da prime svu decu. Mnoge lokalne samouprave, s obzirom da nemaju te potrebne kapacitete, izdvajaju subvencije, subvencionišu mnoge privatne vrtiće, ali i to je više puta nedovoljno. Mnoge lokalne samouprave daju i besplatan boravak deci, naročito za treće dete. Ali sve nam je to džaba ako ne postoje kapaciteti i vi ne možete vaše dete da upišete u sami vrtić.

Što se tiče besplatnog školovanja, tu podrazumevam mnoge stvari, ali mislim da su najbitnije, koje moraju da pređu možda i na državni nivo, ako lokalna samouprava nije u mogućnosti to da radi, to je besplatan prevoz svih učenika od kuće do škole, i obratno, besplatan internet i besplatni udžbenici. Neke lokalne samouprave dodaju i još neke elemente, kao što su besplatna letovanja za završne razrede osnovne i srednje škole, kao i dodatna finansijska pomoć roditeljima sa decom.

Ovo govorim upravo zbog ovih današnjih amandmana, jer ako ovakav vid pomoći porodica ne oseti kada ima prvo dete i kada zna da će imati problema da upiše svoje dete u vrtić, onda to destimulativno deluje na tu porodicu da ide na drugo i treće dete. Ovakvim amandmanom koji se sada predlaže i za drugo i za treće dete mislim da je to ogroman korak napred i mi ćemo zbog toga i podržati i ovaj amandman i ovaj zakon.

Na kraju, rekao bih takođe, pošto se govori o tom eksperimentima, i to je za svaku možda i lokalnu samoupravu za sebe, i mi moramo da iskoristimo iskustva tih lokalnih samouprava koje su ovakvim radom postigle određene rezultate, a to je da je natalitetna politika dala rezultate. Jedna od takvih, ja sam o tome i govorio, to je upravo Jagodina, koja se od 2004. godine bavi takvom politikom i daje rezultate, da svake godine imamo po jedno odeljenje bar više đaka prvaka.

Zato vas još jednom pozivam da, kao što će i Jedinstvena Srbija, svi mi podržimo ovaj zakon i ove amandmane. Hvala.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre Ružiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, mi iz Jedinstvene Srbije smo veoma zadovoljni zato što se svake godine ulaže sve više sredstava u obrazovanje i mislimo da je to pravi put, naročito kada imamo različite infrastrukturne objekte koji su godinama bili zapušteni, a sada se rešavaju. Druga stvar, idemo u korak sa vremenom, a to je internet, da svaka škola, znači u onim rubnim područjima ima internet, svako dete da može da pristupi računarom ili telefonom tom internetu, da bi naročito u vreme kada smo videli da imamo i onlajn nastavu svi imaju iste uslove, i to je dobro što država i Vlada ove Republike Srbije to čini.

Međutim, rekao bih ovde i par stvari koje su evidentne i u kom smeru će i Vlada Republike Srbije, ova i u buduće raditi, a to je da imamo sve više tehnoloških viškova što se tiče prosvetnih radnika, a to podrazumeva da imamo sve manje odeljenja, odnosno sve manje dece.

Natalitetna i populaciona politika koja će dobijati, naravno, iz godine u godinu sve više na značaju nam govori da će svi učenici u tom sistemu, a to nisu, to nije samo jedan deo sistema, nego ceo sistem, morati da učestvuju i da daju svoj doprinos za napredak, jer to je u stvari pitanje opstanka i Srbije i srpstva. Deca ne smeju samo da budu broj, već moraju da budu glavni stub razvoja oko koga će se okupiti svi u sistemu, počev od roditelja, porodice, vaspitača, učitelja, nastavnika, profesora, lokalne zajednice i države.

Kao što smo čuli, od iduće godine će svako novorođeno dete dobiti 300 hiljada dinara kao pomoć, i to je dobro što se radi u zemlji, ali to je jedan deo te slagalice. Mi pođemo od sledeće stvari, a to su vrtići. Mi moramo da obezbedimo da se svako dete može upisati bilo u privatni, bilo u državni vrtić.

Druga stvar jeste besplatno školovanje. Tu podrazumevamo mnoge stvari, ali jedna od stvari jesu i besplatni udžbenici. To je drugi nivo na koji moramo da obratimo pažnju.

Zatim, idemo na kvalitetno obrazovanje. Kvalitetno obrazovanje podrazumeva da roditelj ne mora da plaća dopunske časove svom detetu kako bi zadovoljio one minimalne norme obrazovanja. Ako želi dodatne časove, to je već njegova stvar, a to opet podrazumeva da ako želimo i kvalitetno obrazovanje, ovde sam više puta govorio u ovom parlamentu, a i sad hoću pred vama da kažem, treba da povećamo i plate prosvetnim radnicima, jer prosvetni radnici imaju plate koje su manje od republičkog proseka trenutno, a s obzirom da će plate u ovoj godini koja predstoji povećati se 7%, kao i prosvetnim radnicima, ali s obzirom da planiramo da 610 evra bude prosečna plata, to znači da će mnogo veći disbalans biti između te plate prosvetnih radnika i uopšte prosečne plate u Srbiji.

Još jedan od segmenata za ovu natalitetnu politiku jeste i lokalna samouprava koja mora da se maksimalno uključi, jer naša deca ako idu po blatu i ako uveče se vraćaju kući, a nisu osvetljene ulice, mi moramo da razmišljamo i njihovoj bezbednosti. Takođe, u svakom selu, u svakom gradu mora da postoje i igrališta za decu, ne deca da se igraju po ulicama itd. To su sve neki elementi koji su bitni za ovu natalitetnu, odnosno populacionu politiku.

Takođe bih rekao da je jedna od karakteristika ove politike i to da se ne zna koji su to elementi koji daju najbolje rezultate i zato se mora eksperimentisati, a ti eksperimenti nisu, dame i gospodo, ne mere se danima, mesecima, već godinama i zato mi moramo da se oslonimo na ono što već funkcioniše. Znači, to se vidi da funkcioniše na taj način što ćemo pogledati lokalne samouprave koje imaju svake godine sve veći broj odeljenja u odnosu na prethodnu godinu i takve lokalne samouprave su napravile neki podvig i rezultat.

Jedna od takvih lokalnih samouprava je Jagodina gde imamo svake godine sve veći broj odeljenja gde se upisuju đaci prvaci. To znači da je natalitetna politika koju je vodio predsednik JS Dragan Marković Palma od 2004. godine, kao političar, a 90-ih godina kada je počeo kao privrednik, dala određene rezultate i te rezultate moramo svi ceniti i oko takvih rezultata se svi moramo ujediniti i poštovati. Hvala.

Imovinska karta

(Leskovac, 08.07.2015.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član gradskog veća Grad Leskovac Opština Mesečno 81000.00 RSD 06.11.2012 - 12.06.2015.