NENAD FILIPOVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1972. godine. Živi u Leskovcu.

Po zanimanju je diplomirani matematičar.

Predsednik je Gradskog odbora Jedinstvene Srbije u Leskovcu.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Poslednji put ažurirano: 10.11.2022, 16:28

Osnovne informacije

Statistika

  • 37
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2022.

Uvaženi predsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poslanička grupa Jedinstvene Srbije neće podržati ovaj amandman jer smatramo da je potrebno usvojiti ove izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima. O njemu je bilo već reči u plenumu poslednjih nekoliko dana i ja sam pokušao da izvučem nešto pozitivno za sve nas, što može da nas okupi, a to je da kažemo da se svi slažemo ovde u ovoj sali da je javni medijski servis RTS potreban Republici Srbiji, ali mi imamo i neka sporenja, a to su pre svega oko uređivačke politike, oko programske šeme, oko plaćanja takse, da li treba građani da plaćaju ili ne, o visini takse, oko personalnih rešenja ko treba da vodi RTS, itd. Ali, ja to danas neću govoriti, jer je o tome i stav Jedinstvene Srbije o ovom zakonu rekao zamenik šefa poslaničke grupe Jedinstvene Srbije Života Starčević.

Ja ću se ovde osvrnuti na deo Zakona o javnim medijskim servisima koji govori o fizičkim licima koja imaju pravo na oslobađanje od takse na plaćanje televizijske pretplate.

Ovaj zakon je to dobro definisao u šest kategorija. Postoje šest kategorija fizičkih lica koja mogu da imaju to oslobođenje, ali moram da kažem da kada pustite jedan zakon da funkcioniše, a taj zakon već funkcioniše šest godina, onda možete da vidite da li postoje neke manjkavosti, neki problemi.

Ja sam uočio neke probleme koje ovaj zakon proizvodi i to za običnog čoveka, onda ću se osvrnuti samo na jednu kategoriju tih fizičkih lica. To su fizička lica koja imaju više od jednog brojila na svoje ime, brojila, električnog brojila, pošto se uz električno brojilo plaća ta taksa.

Znači, to su lica i nije sporno kada imamo, čisto ću da dam primer da bismo se bolje razumeli. Kada imamo jedno lice, koje na svoje ime ima brojilo, koje živi u Leskovcu, a ima takođe na svoje ime i brojilo, na primer na Zlatiboru iznajmljuje apartmane, ovo sam opet rekao samo da bismo se razumeli i tu nije sporno da se plati taksa, ali je sporna taksa kod tzv. „naslednih brojila“. Mnogi ljudi u Srbiji, gotovo svi ljudi imaju neko nasledstvo od svojih, uglavnom, roditelja koji žive gro na selu i pored svoje nasledne imovine koju imaju, dobiju i nasledna brojila.

E sada, i tu je zakonopisac napravio dobru stvar pa je rekao da treba da se podnese određena dokumentacija, a to je nulta potrošnja električne energije koja se definiše do 300 kilovat časova. Ako mi znamo da jedan zamrzivač u toku godine potroši 300 kilovat časova, onda nam je jasno da kada ti naslednici sigurno obilaze ta domaćinstva bar jednom mesečno, potrošiće više od 300 kilovat časova.

Na taj način oni dolaze u razmišljanje da jednostavno nemaju više ni električno brojilo da ne bi plaćali ni struju, a i tv pretplatu jer to su višak troškovi.

Znači, na taj način mi demotivišemo našeg čoveka da se vrati na selo, a ova država ulaže ogromna sredstva u javnu putnu infrastrukturu, jer to je jedan od osnovnih stavova da se ljudi vrate na selo.

Takođe, nemojmo da dozvolimo da strada taj običan čovek zato što imamo mali broj ljudi koji imaju dva i više brojila i to su brojila na koja treba da se plati. Da li postoji rešenje toga? Pretpostavljam da postoji. Možda da se ova nulta tolerancija od 300 kilovata poveća na nekih, ne znam, nisam sad ja kompetentan o tome da pričam, ali sigurno postoji, da ne pogodimo samo običnog čoveka i na ovaj način bismo pomogli tom običnom čoveku, jer njemu i tih 300 dinara nešto znače. Hvala.

(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)

(Milica Đurđević Stamenkovski: Replika.)

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Hvala, gospodine predsedniče.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, JS neće podržati ovaj amandman, kao ni druge amandmane koji su ovde predloženi i to iz više razloga. Jedan od razloga je taj što JS ima poverenje u Vladu Republike Srbije, jer ovo nije Vlada od pre pet meseci. Ovo je Vlada kontinuiteta i nije Vlada kontinuiteta u poslednja dva, nego minimum tri mandata. Ona je pokazala kako valja raditi u prethodnom periodu, naročito kada je bila teška ekonomska kriza izazvana pandemijom Kovid-19, kao i sada u ovoj ukrajinskoj krizi.

Poverenje koje imamo u ovu Vladu, ona svake godine dostavlja ovoj Skupštini budžet, kao što sada imamo Predlog budžeta za 2023. godinu, a i prethodni budžeti koji su bili, a u kojima sam i ja kao narodni poslanik učestvovao u njihovom izglasavanju. Oni su dobro izbalansirani, konzervativni, oni su razvojni i socijalni, a ujedno kada pogledamo prihodnu stranu možemo reći da je ona svake godine sve veća i veća, i to iz realnih izvora, a ne prodajom imovine. Upravo zbog toga će poslanička grupa JS podržati u danu za glasanje ovaj Predlog budžeta za 2023. godinu.

Međutim, da se vratim na ovaj amandman. Ovaj amandman kaže da nenamenska transferna sredstva koja su opredeljena za lokalne samouprave, u ovom slučaju se radi o lokalnoj samoupravi grada Leskovca, treba umanjiti za 300 miliona dinara. Kada sam čitao ovaj amandman, zaista nisam mogao da verujem šta ovde piše, bez ikoga da uvredim, zato što sam u poslednjih nekoliko dana i prethodne Skupštine i ove tamo dosta slušao o gradu Leskovcu. Najblaže rečeno da povežem sa ovim amandmanom da su takve priče bile da su gradu Leskovcu potrebna tolika finansijska sredstva od Vlade Republike Srbije, kako bi izašao iz krize u kojoj se nalazi, a ovde vidimo u ovom amandmanu da se gradu Leskovcu odbija 300 miliona.

To mogu da razumem, zato što su ovde predstavnici Vlade pokušali svim narodnim poslanicima i građanima Leskovca da pokažu koliko je Vlada Republike Srbije uložila u Leskovac i u jug Srbije, ali ja bih rekao šta je zaista tačno, jer dolazim upravo iz te lokalne samouprave.

Dakle, tačno je da je grad Leskovac jedna od retkih lokalnih samouprava koja ima fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Kanalizaciona mreža trenutno se proširuje u Leskovcu sa 16 novih sela iz okoline Leskovca.

Tačno je i to da je grad Leskovac dobio veliki broj putne infrastrukture, odnosno savremenih saobraćajnica koje povezuju i opštinu Vlasotince sa gradom Leskovcem i opštinu Lebane sa gradom Leskovcem.

Vidimo da se sada pravi saobraćajnica preko Radan planine, da ta saobraćajnica poveže Toplički i Jablanički okrug.

Nemojmo zaboraviti Koridor 10 koji je napravljen pre tri godine, koji takođe prolazi kroz Leskovac.

Takođe, moram da kažem sa ovog mesta da sam ja u prošlom mandatu kao narodni poslanik, iako je ovoliko bilo ulagano u jug Srbije i u Leskovac, tražio od Vlade Republike Srbije, kao što ću uvek tražiti, da ulaže u jug Srbije, tako sam tražio da se napravi put Leskovac – Vučje u dužini od 17 kilometara koji se upravo završava i jedno dvadesetak hiljada ljudi koji gravitiraju oko tog puta su veoma zadovoljni i zahvalni Vladi Republike Srbije.

Takođe je tačno i da u Leskovcu se završava novi stadion, fudbalski stadion.

Takođe je tačno i da u Leskovcu u poslednjih 10 godina imamo 10.000 manje nezaposlenih ljudi, što se vidi kroz budžet grada Leskovca, a taj budžet je trenutno oko šest milijardi dinara. Nikad toliko veliki nije bio.

I, tačno je da sam i ovde čuo da smo mi u Leskovcu motači kablova, a jedna fabrika samo zapošljava 5.200 radnika. Od toga 1.000 ljudi je bilo zaposleno na određeno vreme. Kada se kroz medije provukla informacija da se neće produžiti ugovor tim ljudima i da će ostati bez posla, onda su svi shvatili da mi ipak nismo motači kablova i da kad se izgubi i jedno radno mesto mi moramo žaliti zbog toga.

Zato sa ovog mesta poručujem da svako ko jedno radno mesto napravi je heroj Srbije. Njega moramo podržati i ako hoćemo nešto da se borimo, moramo da se borimo za poboljšanje uslova naših radnika koji rade u tim firmama i, naravno, da im se povećaju plate.

Ali, moram, takođe, još jednu stvar da kažem – da se slažem sa obrazloženjem ovog amandmana, jer ovaj amandman kaže da sredstva treba da budu utrošena u onim sredinama i u onim mestima gde je to potrebno za infrastrukturu i za zdravstvene ustanove. Mislim da se tu potpuno slažemo i smatram, i setio sam se, 2012. godine kada je predsednik JS, Dragan Marković Palma, upravo iz Leskovca govorio o toj decentralizaciji i o ravnomernom regionalnom razvoju…

Zamolio bih kolege poslanike iz SPS-a, jer ovde govorim o ozbiljnim stvarima.

(Dejan Radenković: Pa, govori, ko ti brani.)

Tako da, gospodo, pričam…

Izvinjavam se, gospodine, galamite, ne mogu.

(Dejan Radenković: Ko ti brani da govoriš?)

Pa, vi mi branite.

(Dejan Radenković: Ne branim ti.)

Vi mi branite. Vi mi branite, zato što galamite.

Dakle, hoću da kažem da decentralizacijom o kojoj je naš predsednik Dragan Marković Palma upravo iz Leskovca govorio, ona se sprovodi od 2012. godine. Drago mi je da ova Vlada koja u kontinuitetu od 2012. godine podržava taj ravnomerni regionalni razvoj, jer nama nisu potrebne samo priče, da pričamo o tom razvoju, nego su nam potrebna dela, a po delima se vidi da ne postoji region Srbije gde jedna fabrika nije napravljena i ne postoji region Srbije gde neki infrastrukturni projekti nisu napravljeni.

Zato i podržavam ovaj budžet. Ovaj budžet kaže – četiri milijarde evra je opredeljeno za novu infrastrukturu, putnu infrastrukturu, železničku, itd. i više od četiri milijarde evra je opredeljeno za zdravstvo.

Zato će i Poslanička grupa JS i podržati ovaj Predlog budžeta.

Na kraju bih želeo da kažem zašto ovaj amandman nećemo podržati. Pored ovoga što sam rekao za grad Leskovac, moram da kažem da je grad Leskovac jedan od najrazuđenijih opština u Srbiji i ima 144 naseljenih mesta. Iako samo brojimo sela, 144 koliko ima, umorićemo se, a kamoli da grad Leskovac napravi infrastrukturu svim tim selima. Zato sam uvek tražio, zato postoji država koja će pomoći takvim opština, takvim gradovima, sa tolikom infrastrukturom, da pomogne gradu Leskovcu kao što je to i do sada činila.

Na kraju, sve ovo što radi Vlada Republike Srbije jeste stvaranje uslova. Svake godine u svim sredinama imamo sve bolje i bolje uslove. Upravo zbog toga može svako da bira da li će da ostane u toj lokalnoj samoupravi ili ne, da li će ići iz grada ka selu ili iz sela ka gradu. Ja imam dosta prijatelja koji su se vratili iz grada na selo.

Tako da mogu da kažem i jedan primer, i time završavam, da pohvalim Vladu Republike Srbije koja je putem Leskovac – Vučje zaustavila odlazak investitora iz tog kraja, jer tim putem su investitori ostali u turističkom potencijalu grada Leskovca i Porečja.

Hvala lepo.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, u svom izlaganju ću se osvrnuti na potvrđivanje Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a u vezi Projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, koji je u stvari deo jednog većeg projekta i predstavlja nastavak prve faze realizacije širokopojasnog interneta, koji je ciljao u toj prvoj fazi povezivanje 600 škola i javnih objekata. Tada je ovde u Narodnoj Skupštini izglasan taj ugovor od 18 miliona evra, a danas imamo potvrđivanje ugovora od 100 miliona evra, radi ubrzanja razvoja brzih širokopojasnih mreža širom ruralnih područja, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke. Radi se o 1.200 pristupnih tačaka, dakle oko 900 škola i 300 javnih objekata. Znači, kada govorimo o školama, govorimo i o njihovim isturenim odeljenjima.

Realizacija ovakvih projekata u suštini nije moguća bez intervencije države, jer ovakvi projekti i nisu komercijalno isplativi i investitorima se ne isplati da ulažu sredstva u takva područja ako ne mogu da ih vrate. Postavlja se jedno realno pitanje, da li je suštinska potreba društva širokopojasni internet u ovakvim ruralnim sredinama i da li su potrebna ova zaduženja koja u suštini nisu mala, 100 miliona evra?

Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo da je ovo dobar potez Vlade, iz više razloga, i mi ćemo kao poslanička grupa Jedinstvene Srbije ovaj projekat i podržati u danu za glasanje i glasaćemo za njega.

Koji su to razlozi koji opravdavaju ovakav projekat? Ne bih se osvrtao i ne bih da govorim o razlozima koji su očigledni, već bih želeo da govorim ono što se ne vidi na prvi pogled. Možda se ne vidi na prvi pogled, ali ovaj projekat otvara mnoga područja kojima ćemo se mi kao država u narednim godinama i decenijama baviti i može da pokrene lavinu dobrih stvari. Pre svega, natalitetna politika je ono čime će se ova država baviti u narednim godinama i narednim decenijama i gde će se ulagati velika sredstva, a ovo je jedan deo te celokupne slagalice koja će trebati da dovede do rešenja ovog problema, jer podsetio bih vas da samo ove godine imamo 70.000 manje novorođenih od umrlih.

Naime, s obzirom da se radi o ruralnim područjima, to su uglavnom seoska područja gde preovlađuje pretežno starije stanovništvo, sa tendencijom da se i ta sela ugase, a na ovaj način koji sada investiramo, povlačimo prvi potez ka smanjenju migracija stanovništva iz sela ka gradu. Uz pomoć interneta, dakle, u takvim sredinama povratak mladih, a i ostanak onih koji su u tim selima je veoma olakšan. Uvođenje brzog interneta u ruralnim sredinama i osećaj koji taj brzi internet izaziva kod mladih i uopšte kod tog stanovništva može da se poredi čak i sa osećajem koji je izazvala prva elektrifikacija tih istih sela, odnosno kada je zasvetlela prva sijalica.

Drugo, ono što je veoma bitno i što mislim da trebamo baciti akcenat, a to je ako znamo da su upravo te ruralne sredine bastioni ekološki zdrave sredine i vidimo tek onda koliki je potencijal da počne i obrnuti proces migracije, tj. da se ljudi vraćaju iz grada u selo, jer ako znamo da je sada era ekologije, mi imamo takve potencijale koje treba iskoristi. Ta ekološka zdrava sredina o kojoj govorim otvara vrata jakom turističkom potencijalu, tj. seoskom ili ruralnom turizmu, gde mogu da prosperiraju i starosedeoci, a i otvaraju se vrata povratka mnogima koji su napustili ta sela. Na taj način se ojačava i porodica i tradicionalne vrednosti.

Zato nam je potrebna infrastruktura, ali ne samo infrastruktura širokopojasnog interneta, već i putna infrastruktura. Zato i lokalne samouprave treba da iskoriste ove potencijale o kojima sam govorio za unapređenje svoje sredine, a ako nisu u mogućnosti, mora i sama država da uskoči sa određenom finansijskom podrškom. Ako znamo da sa dobrom putnom infrastrukturom iz ruralne sredine do centra grada možemo stići za petnaestak minuta, ako znamo da su ova područja zdrave životne sredine, ako znamo da imamo potencijal razvoja seoskog turizma i ako imamo brzi internet, ne postoji nijedan razlog da se takva mesta ne ožive i revitalizuju.

Na jugu Srbije Jablanički i Pčinjski okrug obiluju ovakvim sredinama i to je za nas lepa vest. Naravno da očekujemo pomoć države što se tiče putne infrastrukture do tih ruralnih područja, s obzirom da mi, na primer, u Leskovcu imamo 144 naseljena mesta i složićete se da su to velika sredstva za lokalnu samoupravu, ali zato je tu država koja može da reši ovakve probleme.

Na kraju bih rekao još jednu rečenicu, to je ono što sam govorio stalno, kada smo kod putne infrastrukture, put Leskovac-Vučje, ja sam pohvalio početak izvođenja radova, ali moram da kažem da su ljudi malo nezadovoljni jer su ti radovi zaustavljeni, pa očekujem da oni koji treba da čuju – čuju i da ti radovi nastave tako, da ove godine imamo i završetak tog puta.

U svakom slučaju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za ove ugovore i ove tačke dnevnog reda koje su danas na dnevnom redu. Hvala.

Imovinska karta

(Leskovac, 08.07.2015.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član gradskog veća Grad Leskovac Opština Mesečno 81000.00 RSD 06.11.2012 - 12.06.2015.