| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svako skupštinsko zasedanje donosi dobre vesti za građane Srbije, ja bih rekao i za cele porodice u Srbiji, a danas je to slučaj sa više predloženih zakona i izmena i dopuna zakona koje bih nazvao i porodičnim zakonima.
Iako ovog puta ne govorimo o povećanjima plata prosvetnim radnicima, zdravstvenim radnicima, povećanju minimalca, povećanju prosečnih zarada i povećanju penzija našim najstarijim sugrađanima, imamo danas ipak zakone koji direktno pobošljavaju život građana, tj. porodica. Kada sam kod ovog finansijskog dela želeo bih da kažem da bismo trebali možda više uzeti u obzir socijalnu kategoriju naših penzionera, pa da povećanje penzija ne bude linearno, nego da procentualno najveće povećanje dobijaju oni koji imaju najmanje penzije, a procentualno najmanje oni koji imaju veće penzije. Na taj način bi se zaokružila ova finansijska celina. Nadam se na dobrobit svih.
Kada govorimo o današnjim zakonima, prvo bih pomenuo Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju za koji slobodno mogu reći da je porodični zakon, jer njegovim usvajanjem više nećemo dopustiti da se iz porodičnih kuća ili stanova, dakle iz svojih domova na ulicu izbacuju cele porodice sa decom ili stari i iznemogli ljudi. Imali smo prilike da takve uznemirujuće scene gledamo na televiziji, a naravno da to kod većine nas izaziva određenu empatiju. Mislim da ovakve scene više ne treba da dozvolimo i da ova tužna i nepravedna praksa stane. Ovim zakonom ćemo to učiniti.
Zato ovaj zakon trebamo svi podržati kao što će to učiniti poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, pa makar njime pomogli i jednoj porodici, ne smemo dozvoliti da se ovako nešto više dešava.
Naravno da svaki zakon ima svoje mane i nedostatke prilikom donošenja, a onda tokom primene u praksi se vide njegove mane i mesto gde treba popraviti, tako je ovaj predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava nad nepokretnostima koji se donosi po hitnom postupku. Iako će se tokom primene sigurno pojaviti neke nedoumice, ovaj predlog je sveobuhvatan, dobar i odnosi se na veliki broj građana. Zato ga sa pravom ponovo mogu nazvati jednim porodičnim zakonom, jer donosi ne samo pravnu sigurnost, nego mir i stabilnost brojnim porodicama u Srbiji.
Grad Leskovac je grad koji ima više od 150 sela i zaseoka, gde više od 95% objekata nije legalizovano. To su uglavnom stambene kuće, pomoćne zgrade, štale i tako dalje. Ovaj zakon upravo tim ljudima donosi sigurnost, jer će moći da reše imovinskopravne odnose bez straha i sigurnosti. Rešenje svih objekata koji imaju u dvorištu, od stambene kuće, od pomoćnih i ekonomskih objekata, objekata za životinje i tako dalje, sveukupno će koštati te ljude 100 evra.
Sećam se vremena kada su komšije prijavljivale jedni druge, to je bilo pre nekih 15-ak godina, za nelegalne objekte, pa bi inspekcije morale da postupe i izdaju rešenja o rušenju. Da se zakon tada doslovno primenjivao, mi bismo imali mnoga sela koja bi bila totalno porušena.
Naravno, ne treba pobeći od istine, da bi i mnogi službenici ostali bez posla zbog nečinjenja, jer mnogi objekti su mogli biti legalizovani, a nisu zbog raznih razloga. Ovim zakonom vam neće biti potrebni ni posrednici, ni veze, ni vezice, jer je sve digitalizovano, od podnošenja zakona do izdavanja rešenja, sve je vidljivo, transparentno i dostupno svakome.
Što se tiče hitnosti, sve ono što je do sada izgrađeno biće uzeto u razmatranje, ali u buduće će postojati nulta tolerancija na bespravnu gradnju. Dakle, uz elektronsku prijavu podnosiće se digitalne slike objekta sa podacima o spratnosti i stepenu izgrađenosti, što će dodatno povećati kontrolu i transparentnost. Ovaj zakon je, dakle, korak ka pravednijem sistemu i sigurnijem životu za sve porodice u Srbiji.
Na kraju bih sve nas podsetio na Uredbu o načinu i uslovima i postupanju za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu, vodovodnu, kanalizaciju itd. iz 2023. godine, gde ovde po članu 24. ovog zakona se kaže da ti privremeni priključci koji su bili, koje su određeni ljudi dobili, postaju trajni, naravno, ako se ovim zakonom upiše pravo svojine na tim objektima.
Međutim, ovde je još jedna bitnija situacija za naše građane, a to je da po izvršenju upisa prava svojine na objektu stiče se mogućnost da se taj objekat priključi na elektroenergetsku mrežu, na vodovod, kanalizaciju, gasnu mrežu ili mrežu daljinskog grejanja. Naravno, ako tehnički uslovi sve to dozvoljavaju.
Naravno, pretpostavljam da će i mnoga domaćinstva moći da konkurišu za različite vidove subvencija koje obezbeđuje država ili lokalna samouprava, a koje se odnose na energetsku efikasnost, zamenu stolarija itd.
U svakom slučaju, ovaj zakon i ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu su po nama dobri i Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija će glasati za njih u Danu za glasanje. Hvala.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo iz ministarstva, uvaženi narodni poslanici, Predlog zakona o zaštiti vazduha predstavlja jedan od najvažnijih akata koje će ova Skupština verovatno već danas usvojiti. Čist vazduh je temelj zdravog života, a ne postoji više obaveza države od očuvanja života i zdravlja svojih građana.
Kada govorimo o zaštiti vazduha, pre svega mislimo na sprečavanje zagađenja u urbanim sredinama, a razlozi za ovakvo stanje brojni su i proizilaze iz savremenog načina života.
Najpre, tu je intenzivna urbanizacija koja dovodi do sve veće gustine gradnje. Kao što znamo, postoje migracije stanovništva iz sela u gradove i građevinski objekti koji se izgrađuju doprinose toj gustini, zatvaraju tzv. koridore vetrova koji bi inače pročišćavali vazduh u gradovima.
Druga stvar, takođe jedna gustina, mnogo bitnija gustina, to je gustina saobraćaja. Dok je u prethodnom periodu, pre tridesetak godina a možda i manje, svako domaćinstvo imalo po jedan automobil, danas svako domaćinstvo ima bar dva ili više automobila i to povećanje broja vozila ne samo što povećava emisiju izduvnih gasova, već i dovodi do usporavanja saobraćaja, tako da ako duplo usporite saobraćaj, to će biti puta dva vozila a to sve dodatno pojačava zagađenje.
U pojedinim delovima gradova, posebno u socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, u zimskom periodu se za grejanje koriste neprikladne sirovine, plastika, gume i drugi otpadi, što dramatično utiče na kvalitet vazduha.
Što se tiče klimatskih promena, one su još jedan faktor i one više nisu stvar spora i ne treba mnogo komentarisati, jer svi se sećamo da je pre dvadesetak i više godina bila jedna klima a danas sasvim drugačija i pojava globalnog zagrevanja i rast temperature dodatno utiču na dinamiku i kvalitet vazduha.
Na kraju, mora se naglasiti da je za najveći deo zagađenja odgovoran upravo pojedinac, tj. čovek, koji svojim ponašanjem, nemirom ili navikama doprinosi narušavanju kvaliteta vazduha. Upravo zbog toga su potrebni ovakvi zakoni i oni predviđaju sistemske mere na nivou države, na nivou lokalnih samouprava, ali tu su potrebne i mere koje podrazumevaju odgovornost samog pojedinca. Dakle, i pojedinac da se ograniči, da ne bi dolazilo do prevelikog zagađenja.
Neke od najvažnijih mera uključuju pošumljavanje i razvoj zelene infrastrukture, uvođenje gasa kao energenta umesto mazuta i lož ulja, pre svega u gradskim toplanama ali i do individualnih ložišta, energetsku sanaciju objekata, podizanje svesti građana o značaju čistog vazduha, itd, itd.
Posebno bih istakao pozitivan primer grada Beograda koji je najavio da će početkom septembra planirati da u svakom odeljenju predškolske ustanove kao i u odeljenjima osnovnih i srednjih škola uvesti prečišćivače vazduha, čak njih 11.500 i mislim da je to dobar primer i za ostale lokalne samouprave.
Postoje i mere koje nemaju odmah vidljiv efekat za prečišćavanje vazduha ili za zdraviji vazduh, ali dugoročno doprinose boljem kvalitetu vazduha. Jedna od njih je i besplatni javni prevoz, koji je među prvima ako ne i prva uvela lokalna samouprava grada Jagodine, na čelu sa tada predsednikom Jedinstvene Srbije Draganom Markovićem Palmom, a sada se primenjuje i u drugim gradovima, Beogradu, Nišu, itd. Ovde su viđeni ti ekonomski efekti na građane, a manje su viđeni da ova mera vodi ka smanjenju broja automobila, a smanjenje broja automobila dovodi do ubrzanja saobraćaja i mnogo manjeg zagađenja.
Ovde bih posebno istakao što se tiče ovog zakona deo zakona koji se odnosi na informisanje građana o trenutnom stanju kvaliteta vazduha. Građani se danas informišu putem raznoraznih mobilnih aplikacija, takvih aplikacija postoji sve više, koje pružaju podatke, ali pouzdanost tih podataka varira. Zato je važno da država razvije, odnosno ministarstvo, jednu zvaničnu aplikaciju sa proverenim i tačnim podacima, kako bi građani bili adekvatno i blagovremeno obavešteni, jer kad su obavešteni, to vam je kao kad imate sad obaveštenja o indeksu UV zračenja, a mi pre dvadesetak godina nismo ni morali o tome da mislimo, ali danas se o tome misli. Znači, kada građani imaju adekvatne informacije, onda svoju decu ili starije neće slati napolje, jer to su najugroženije kategorije.
Nadam se da se u bliskoj budućnosti očekuje čak i vizuelno informisanje građana, jer svaki dinar koji se uloži u zdrav vazduh jeste dinar uložen u zdravlje i život, a vazduh, kao što je više puta rečeno i za šta se svi slažemo, jeste tihi ubica. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, mesec mart obiluje datumima koji su od važnosti kako za svetsku tako i za našu javnost počev od 8. marta, Međunarodnog dana žena, 10. marta kada je uspostavljen prvi telefonski poziv, 24. marta početak NATO agresije na Jugoslaviju, 27. mart poznate demonstracije u Beogradu, ali 11. mart kada je preminuo Slobodan Milošević, 12. mart kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića i na današnji dan 13. marta, preminuo jedini naš nobelovac Ivo Andrić.
Danas se u Srbiji često pominju i 15. i 28. mart, a ja ću se osvrnuti na 21. mart, koji pored toga što je Međunarodni dan poezije, kao i Dan borbe protiv rasne diskriminacije ujedno i Međunarodni dan šuma, koga je ustanovila Generalna skupština UN 2012. godine, pa će moje pitanje biti upućeno Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Javnom preduzeću Srbije šume, jer šume uopšteno govoreći imaju različite aspekt značaja kako na životnu sredinu i klimu, tako i na zdravlje ljudi, a naša obaveza je i prema nama i prema budućim generacijama da podignemo svest ljudi o važnosti šuma, njihovom očuvanju i održivom upravljanju.
Da li je činjenica ili nije, da je pošumljeno Srbija oko 30% ili po nekim novim podacima čak 41,4%, što je čak i više nego u Evropi gde ona oko 40%, to nije ni bitno, jer u svakom slučaju moramo veoma ozbiljno shvatiti problem bespravne seče šuma.
Kada pogledamo uopšteno Vlada Republike Srbije, prepoznala je tu važnost činjenicom da postoje zakonska regulativa u obliku Zakona o šumama i Zakona o zaštiti prirode, kao i strateški planovi za održivo upravljanja šumama u smislu projekata obnove i pošumljavanja. Projekti poput šuma u školi, „Forest Invest“, kao i pojačan inspekcijski nadzor, tako da je u poslednjih dve godine podneto nekoliko hiljada prijava protiv lica koja su bespravno sekla šumu. Vlada, takođe obezbeđuje znatna sredstva za nabavku sadnog materijala i pošumljavanja.
Međutim, i pored toga veliki problem je u Srbiji i dalje bespravna seča, a ja ću se osvrnuti na jug Srbije, naročito planinu Kukavicu od Vučja prema Vranju, kao i na planini Kačar od Predajena prema Vlasinskog jezeru, gde meštani kažu da je stanje alarmantno i da podhitno treba reagovati. Bespravna seča postaje nekontrolisana, a to može da izazove mnoge probleme od već navedenih važnosti za ekologiju i život ljudi do toga da planinski izvori i vode nestaju, meštani sa i oko planine Kačar kod Predajena kažu da su mnogi izvori već presušili, jer je velika količina bukove šume tamo posečena, takođe se pojavljuju i klizišta koja oštećuju puteve.
Pod najvećim udarom su šume u privatnom vlasništvu kojih nema ko da čuva, kojih je inače čak 53% od ukupne površine šume. Dakle, bespravno se seku i privatne i državne šume, a svako stablo koje nije obeleženo za seču, a poseče se, podleže prekršaju na osnovu Zakona o šumama.
Međutim, i pored ovog zakona imamo sve veći broj bespravne seče, pa je moje konkretno pitanje - kada će se promeniti Zakon o šumama, možda naročito u delu kaznene politike kako bi davao bolje rezultate? Sadašnja kaznena politika možda čak i motiviše prekršioce, jer otprilike jedan kubik ogrevnog drveta vredi kao jedna prekršajna prijava te oni koji vrše ovakav prekršaj stalno se vraćaju na isti.
Da li ćete i kako i kada uspostaviti bolju povezanost sa MUP, Ministarstvom ekologije i Ministarstvom pravosuđa koja su i direktno povezana sa ovakvim slučajevima, naročito sada u ekspanziji e-Uprave gde bi se takvi prekršaji evidentirali, a počinioci takvih dela svaki sledeći put rigoroznije kaznili što bi ih dodatno obeshrabrilo? Hvala vam.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, mesec mart obiluje datumima koji su od važnosti kako za svetsku tako i za našu javnost počev od 8. marta, Međunarodnog dana žena, 10. marta kada je uspostavljen prvi telefonski poziv, 24. marta početak NATO agresije na Jugoslaviju, 27. mart poznate demonstracije u Beogradu, ali 11. mart kada je preminuo Slobodan Milošević, 12. mart kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića i na današnji dan 13. marta, preminuo jedini naš nobelovac Ivo Andrić.
Danas se u Srbiji često pominju i 15. i 28. mart, a ja ću se osvrnuti na 21. mart, koji pored toga što je Međunarodni dan poezije, kao i Dan borbe protiv rasne diskriminacije ujedno i Međunarodni dan šuma, koga je ustanovila Generalna skupština UN 2012. godine, pa će moje pitanje biti upućeno Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Javnom preduzeću Srbije šume, jer šume uopšteno govoreći imaju različite aspekt značaja kako na životnu sredinu i klimu, tako i na zdravlje ljudi, a naša obaveza je i prema nama i prema budućim generacijama da podignemo svest ljudi o važnosti šuma, njihovom očuvanju i održivom upravljanju.
Da li je činjenica ili nije, da je pošumljeno Srbija oko 30% ili po nekim novim podacima čak 41,4%, što je čak i više nego u Evropi gde ona oko 40%, to nije ni bitno, jer u svakom slučaju moramo veoma ozbiljno shvatiti problem bespravne seče šuma.
Kada pogledamo uopšteno Vlada Republike Srbije, prepoznala je tu važnost činjenicom da postoje zakonska regulativa u obliku Zakona o šumama i Zakona o zaštiti prirode, kao i strateški planovi za održivo upravljanja šumama u smislu projekata obnove i pošumljavanja. Projekti poput šuma u školi, „Forest Invest“, kao i pojačan inspekcijski nadzor, tako da je u poslednjih dve godine podneto nekoliko hiljada prijava protiv lica koja su bespravno sekla šumu. Vlada, takođe obezbeđuje znatna sredstva za nabavku sadnog materijala i pošumljavanja.
Međutim, i pored toga veliki problem je u Srbiji i dalje bespravna seča, a ja ću se osvrnuti na jug Srbije, naročito planinu Kukavicu od Vučja prema Vranju, kao i na planini Kačar od Predajena prema Vlasinskog jezeru, gde meštani kažu da je stanje alarmantno i da podhitno treba reagovati. Bespravna seča postaje nekontrolisana, a to može da izazove mnoge probleme od već navedenih važnosti za ekologiju i život ljudi do toga da planinski izvori i vode nestaju, meštani sa i oko planine Kačar kod Predajena kažu da su mnogi izvori već presušili, jer je velika količina bukove šume tamo posečena, takođe se pojavljuju i klizišta koja oštećuju puteve.
Pod najvećim udarom su šume u privatnom vlasništvu kojih nema ko da čuva, kojih je inače čak 53% od ukupne površine šume. Dakle, bespravno se seku i privatne i državne šume, a svako stablo koje nije obeleženo za seču, a poseče se, podleže prekršaju na osnovu Zakona o šumama.
Međutim, i pored ovog zakona imamo sve veći broj bespravne seče, pa je moje konkretno pitanje - kada će se promeniti Zakon o šumama, možda naročito u delu kaznene politike kako bi davao bolje rezultate? Sadašnja kaznena politika možda čak i motiviše prekršioce, jer otprilike jedan kubik ogrevnog drveta vredi kao jedna prekršajna prijava te oni koji vrše ovakav prekršaj stalno se vraćaju na isti.
Da li ćete i kako i kada uspostaviti bolju povezanost sa MUP, Ministarstvom ekologije i Ministarstvom pravosuđa koja su i direktno povezana sa ovakvim slučajevima, naročito sada u ekspanziji e-Uprave gde bi se takvi prekršaji evidentirali, a počinioci takvih dela svaki sledeći put rigoroznije kaznili što bi ih dodatno obeshrabrilo? Hvala vam.
(Leskovac, 08.07.2015.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Član gradskog veća | Grad Leskovac | Opština | Mesečno | 81000.00 | RSD | 06.11.2012 - 12.06.2015. |