NENAD FILIPOVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1972. godine. Živi u Leskovcu.

Po zanimanju je diplomirani matematičar.

Predsednik je Gradskog odbora Jedinstvene Srbije u Leskovcu.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Poslednji put ažurirano: 04.11.2020, 10:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas raspravljamo o pet zakona o potvrđivanju sporazuma, i to tri sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom o graničnim prelazima, zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima i pograničnom saobraćaju, kao i Sporazum sa Arapskom Republikom Egipat o vojnom saradnji i sa Austrijom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Član 99. stav 1. tačka 4) Ustava Republike Srbije u nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije stavlja i ratifikovanje međunarodnih sporazuma. Nadležni skupštinski odbori su podržali potpisivanje ovih sporazuma i nema razloga da i mi kao Poslaničke grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje ove sporazume ne izglasamo.

Ovi sporazumi jesu deo diplomatske aktivnosti Republike Srbije, koja traje u kontinuitetu već devet godina i deo je građenja međunarodne pozicije naše zemlje. Međunarodne pozicije koja je danas neuporedivo bolja nego što je bila u vreme kada je deo današnje opozicije bio vlast u Srbiji.

Zašto je danas međunarodna pozicija Srbije bolja? Tu postoji nekoliko elemenata i faktora. Jedna od tih stvari jeste i samopoštovanje. Možda je to i ključna reč danas u Srbiji. Ako želiš da budeš poštovan, moraš prvo poštovati sebe. Samo tako možeš učiniti da i drugi poštuju tebe. Poznato je da vas drugi poštuju onoliko koliko vi poštujete sebe. To je ono što danas Srbija radi, vodi računa o sebi i sopstvenim interesima, ali i uvažavajući sve druge i gradeći mostove prijateljstva i saradnje i gradeći imidž pouzdanog partnera.

Srbija danas nije ni prozapadna, ni proruska, ni prokineska, Srbija je danas prosrpska, za razliku od Srbije kojom su vladali neki drugi, od Dragana Đilasa do Vuka Jeremića. Tada se Srbiji i spolja ali i iz unutra nametao osećaj kolektivne krivice za sve što se dešavalo u regionu.

Upravo ovde u ovom visokom domu su hteli da nam nametnu usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici, čime bi se stavio pečat genocidnog naroda na čelo i budućim pokoljenjima, genocidnog naroda 20. veka u kome je bilo dva svetska rata, a svi znamo kako smo prošli upravo mi Srbi u oba rata, kao i na čijoj strani smo bili. Naravno da sam ovde mislio na Mariniku Tepić i njenom pokušaju nametanja jednog ovakvog dokumenta.

To njihovo podilaženje nekim vrednostima koje su nam nametane spolja i koje nemaju baš nikakvo uporište u našoj tradiciji i kulturi, koje je bilo prisutno kod bivše vlasti, bio je pokušaj rušenja onog tradicionalnog, domaćinskog stava i sistema vrednosti, odnosno rušenja samopoštovanja kod građana Srbije.

Zatvaranje fabrika i otpuštanje nekoliko stotina hiljada radnika i ostavljanje građana bez elementarne egzistencije nije ništa drugo nego urušavanje samopoštovanja, a to se činilo upravo zato da bi se lakše manipulisalo građanima, jer kada nemate dovoljno samopoštovanja postajete nesigurni, slabi, taj osećaj nemoći i inferiornosti dovodio je i do toga da je tadašnja vlast mogla, bez bojazni od nekog građanskog revolta, da zloupotrebljava ovaj položaj vlasti i da, zahvaljujući privilegijama, dođe do enormnog bogatstva. Priča o uništavanju samopoštovanja građana jeste priča o gomilanju bogatstva Dragana Đilasa.

Drugi razlog znatno bolje međunarodne pozicije Srbije jeste odgovorna ekonomska, ozbiljna politika. Takva politika je Srbiju, koja je bila pred bankrotom 2012. godine, dovela do ekonomski monetarne fiskalne i stabilne Srbije. Ako pogledamo brojke, to znači da smo iz 2012. godine sa 79% zaduženosti u odnosu na BDP stigli do 55% BDP, čak i u vreme korone i nakon tri paketa pomoći privredi, koji su bili negde oko osam milijardi evra, a nivo javnog duga Srbije je i dan-danas ispod nivoa Mastrihta.

Podsetio bih vas da je nezaposlenost iz 2012. godine bila 29% došla danas na svega 10%, pa možda i manje. Devizne rezerve - 17 milijardi, na 18 milijardi evra. Rezerva zlata su višestruko uvećane. Direktne strane investicije 2020. godine iznosile su tri i po milijardi evra. Prosečna plata u Srbiji povećana je sa 320 na 550 evra. Penzije su povećane i usklađuju se redovno, po tzv. švajcarskoj formuli. BDP sa 33 milijardi, koji je bio 2012. godine, na 52 milijarde ove godine. Imamo snabdevanje gasom iz više pravaca. Izgradnjom Turskog toka postali smo energetski stabilna država.

To što sam sada rekao - nikada nije bilo. Sve to i te kako čini spoljnopolitičku poziciju Srbije boljom, a nova radna mesta, veće plate i više plata u porodici podiže samopouzdanje i samopoštovanje kod naših građana.

Zabrinjavajuće je kada deo opozicije negativno reaguje na svaki evidentan uspeh Srbije danas i pokušava da na svaki način, ne birajući sredstva, ospore dela i rezultate današnje Srbije. A ta sredstva su uglavnom pribegavanje taktici širenja lažnih vesti, i o Srbiji i o najodgovornijim ljudima u Srbiji. Kada nemate politiku, onda pribegavate lažnim aferama, obmanama i opsenama.

Kada je reč o Sporazumu o vojnoj saradnji sa Arapskom Republikom Egipat, ja bih se osvrnuo na neke druge a sigurno lepe stvari, a to je briga za naše heroje današnjice - zdravstvene radnike. U organizaciji Skupštine grada Jagodine i predsednika JS Dragana Markovića Palme put Egipta i Hurgade će krenuti 140 zdravstvenih radnika. Putovanje će biti održano od 23. do 30. oktobra. Sredstva za putovanje su obezbeđena od donatora. Biće to treće putovanje ove godine koje je Dragan Marković Palma organizovao za zdravstvene radnike.

Podsetio bih da je i u aprilu mesecu slična delegacija od 140 zdravstvenih radnika takođe putovala u Egipat, u Hurgadu. U junu je 600 zdravstvenih radnika putovalo u Grčku, u Paraliju, a i hiljadu poljoprivrednih proizvođača u septembru, takođe u Grčku, u Paraliju.

Još jednu lepu vest bih podelio sa građanima Srbije, a to je da će u Jagodini do kraja godine biti otvorene još dve fabrike, jedna kineska i jedna austrijska. Tako se bori za građane Srbije, realizovanim programima i vidljivim delima, a ne lažima, podmetanjima i ličnim bogaćenjem.

Ovako veliki broj stranih investitora posledica je i povoljnog investicionog ambijenta koji je stvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i to je jedan od mnogih razloga zašto mu je Skupština grada Jagodine prekjuče uručila titulu počasnog građanina Jagodine.

Ovo je takođe prilika da građanima Srbije poručimo da će Srbija nastaviti da izgrađuje svoju spoljnopolitičku poziciju kroz jačanje bilateralne saradnje sa drugim državama, putem ovakvih i sličnih sporazuma i snažnom diplomatijom, ali i ekonomskim jačanjem Srbije i sve većom ekonomskom saradnjom sa svetom, jačanjem životnog standarda građana Srbije i podizanjem nivoa samopoštovanja Srbije.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, drago mi je da danas unapređujemo zakon iz 2009, tj. 2010. godine, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, koja je inače i posledica ljudskih aktivnosti i slobodno možemo buku nazvati zagađivačem životne sredine.

Drago mi je da smo shvatili da buka može da prouzrokuje određenu vrstu opasnosti. Kažem – određenu vrstu opasnosti, jer su štetni efekti buke na ljude, a i na životinje evidentni, naročito ako je buka kontinuirana, a uznemiravanje ili ometanje ljudi od buke je sve učestalije. Naravno da ova učestalost ima veze sa vremenom u kome živimo, jer kao što i sami možemo da vidimo, dešavaju se mnoge promene u društvu.

Jedna od takvih promena je migracija stanovništva iz sela u gradove i one izazivaju i druge promene, kao što je gustina naseljenosti u samim gradovima, tj. gradskim sredinama. To prouzrokuje dalje povećanje saobraćaja u tim istim sredinama, koje prouzrokuju veću buku. To prouzrokuje dalje povećanje broja ugostiteljskih objekata, koji takođe povećavaju buku itd. Sve to nije u saglasnosti sa prostornim planovima i dolazi do određenih problema.

Zbog povećanja same buke i EU, tj. Evropa, ima velikih problema, tako da četvrtina ljudi u Evropi pati od poremećaja fizičkog, mentalnog i emotivnog zdravlja, a svaki sedmi građanin Evrope ima poremećaj sna. Ako govorimo o stresu, o tome ne treba previše da govorimo, s obzirom da stres koji prouzrokuje buka, naročito ona ekstremna i trenutna, iznenadna buka, i sami smo mogli da se uverimo kakve ona ima posledice još 1999. godine kada je bilo bombardovanje, i mi smo mogli tada da vidimo da ta visina stresa nije zaobišla ni nas kao ljude, a ni životinje.

Naravno da Srbija mora da ide u korak sa vremenom. Ovaj zakon je logičan potez Vlade da uputi Narodnoj skupštini ovaj zakon, da predloži jedan ovakav zakon i on ovde da bude usvojen i poslanička grupa JS u danu za glasanje će ovaj zakon, koji vidno unapređuje prethodni, i podržati.

S obzirom da je zakon veoma obiman i govori o mnogim uzročnicima buke, ja bih se osvrnuo na komunalnu ili opštu buku, koja je najveći problem naročito u gradskim sredinama. Svaka lokalna samouprava koja predstavlja aglomeraciju ima obavezu da napravi strateške karte buke. Te strateške karte buke su dosta kompleksne i ja o njima ne bih mnogo pričao, njihova izrada traje godinu i više dana, ali je mnogo bitnije ono drugo, a to je da posle lokalne samouprave treba da naprave određene akcione planove sa merama zaštite od buke. To je ono na šta bi možda trebalo baciti akcenat i šta bi možda moglo da reši probleme sa kojima se svakodnevno susreću naši građani. Naravno, ako se ovaj zakon u potpunosti implementira.

Iako je saobraćaj jedan od glavnih, kako smo čuli, zagađivača životne sredine bukom, građani se uglavnom žale na buku od ugostiteljskih objekata. Pre svega bih se osvrnuo na taj segment. Dešava se neretko da kada se vrši monitoring buke na određenoj lokaciji, rezultati tog monitoringa nisu usaglašeni sa onim što sami građani čuju koji žive na toj lokaciji, tako da imamo mnogo građana koji žive u određenim stambenim zajednicama, odnosno stambenim zgradama koje se nalaze pored ugostiteljskih objekata i čuju određenu buku i ne mogu da koriste svoj prostor za ono za šta se koristi, za spavanje itd. Znači, imaju određenih problema, vrši se monitoring buke, a ništa se ne menja i to ne traje jedan dan, nego to traje iz nedelje u nedelju, odnosno iz godine u godinu. Tu treba da obratimo pažnju i mislim da će ovim zakonom i takve stvari da se rešavaju.

U svakom gradu se tačno zna i ko pravi buku i tačno se zna kada će se ta buka desiti i tačno se zna da li će ta buka prestati ili neće prestati i građani sa time žive već godinama, kao što sam rekao. Takođe, postoje i drugi slučajevi, i tu moramo biti korektni, da mnogi ugostiteljski objekti ne prave buku, ali imamo nesavesne građane koji pozivaju određene inspekcijske službe, koje dolaze na lice mesta i traže da se ta buka meri, to merenje košta i to mora vlasnik tog objekta da plati, a ispravan je, znači, imamo i takvih problema, tako da i vlasnici tih objekata imaju problema što se tiče samih građana.

Nadam se da će ovakvom primenom ovog zakona koji ćemo uskoro izglasati ovakve primedbe da budu što manje i ovom implementacijom zakona situacija ovakvih mislim da neće biti. Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje i podržati ovaj zakon. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, danas su na dnevnom redu dva zakona koja u suštini pune budžet Republike Srbije. To su Zakon o fiskalizaciji, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a na današnjem dnevnom redu jesu izmene i dopune ovih zakona koji imaju za cilj unapređenje ovih zakona, tako da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ova unapređenja.

Prikupljanje javnih prihoda je jedan od izazova sa kojim se suočavaju sve zemlje u svetu, pa tako i naša zemlja, ali još veći izazov jeste da javne finansije budu održive i predvidive. Jedan od uslova održivosti i predvidivosti javnih finansija jeste da još više suzbijemo sivu ekonomiju, da imamo efikasniju kontrolu i bolju naplatu poreza, što ovim izmenama i dopunama zakona vi pokušavate da učinite.

Mi iz JS smatramo da je pored održivosti i predvidivosti javnih finansija mnogo bitnije da znamo gde se te javne finansije troše tj. gde se troše pare, odnosno novac poreskih obveznika. Kilometri i kilometri novih autoputeva, kilometri mnogih regionalnih puteva, nove brze pruge, nove bolnice, nove škole, to je sve ono što je vidljivo i dokaz gde se troše javne finansije, odnosno novac poreskih obveznika, a o tome da korisnici budžeta budu upravo oni koji taj budžet i pune više puta je u ovom parlamentu govorio i predsednik JS Dragan Marković Palma koji je na delu to pokazao i pokazuje.

Na primer, sada u Jagodini ima jedan projekat koji je trenutno u realizaciji, a to je izgradnja otprilike 200 kilometara atarskih puteva. To je nastavak projekta od prošle godine. Ovi atarski putevi su karakteristični u Jagodini po tome što su od kamenog materijala, sitni kamen, tucanik. Taj put je debljine oko 20-ak centimetara, tako da ima mnogo bolju upotrebnu vrednost, odnosno duži rok trajanja, pa tako ne mora da se menja svake godine, kao u mnogim drugim lokalnim samoupravama.

Što se tiče novog sistema fiskalizacije, možemo reći da je on trenutni tj. dešava se u realnom vremenu i da je upravo on motor pokretač ovih promena. Kada govorimo o promenama, kada kažemo promena, uvek ima niz problema. Ako ništa drugo, postoji problem prilagođavanja, a vi ovim izmenama i dopunama zakona pokušavate da obveznici fiskalizacije na najefektivniji način pređu sa sadašnjeg modela fiskalnih kasa na onlajn fiskalizaciju tj. preko elektronskog fiskalnog uređaja. Jedna od pogodnosti za obveznike fiskalizacije jeste da fazno ili etapno prelaze na novi model u zavisnosti od tehničkih mogućnosti, ali na taj način da se omogućava da nesmetano nastave svoje poslovanje.

Veoma je bitno da nastave svoje poslovanje i ovde to upravo ponavljam i potenciram jer je i o tome govorio više puta u parlamentu predsednik JS Dragan Marković Palma, a to je da kada se ustanovi da neki obveznik fiskalizacije prekrši zakon, da li to učini namerno ili ne, da li napravi grešku ili omašku, nije ni bitno, jer se sve to podvodi pod greškom, a svaka greška se plaća i da kažemo da je to sad sve OK, u redu.

Onda postavljamo pitanje, ako je to u redu i ako se ta greška plaća, te greške nisu jeftine, zato što se te radnje zatvaraju na dve nedelje? Da li neko misli da psihološki efekat koji se time postiže daje dobre rezultate? A koji je psihološki efekat tako postignut? To je da se vidi da je traka poreskih inspektora stavljena oko vrata te radnje, da izazove određenu dozu straha kod drugih ljudi koji to vide da takve greške ne čine i drugo, stavlja se na stub srama, ili da ne kažem još teži neki izraz, onaj čija radnja je u prekršaju.

Da li taj efekat daje dobre rezultate? Mi, znači, zatvaramo radnje, one ne nastavljaju svoje poslovanje, nema, niko ne zarađuje, svi uopšljenici odlaze na prinudne odmore itd, pa čak i oni koji propisuju zakon a to je država, ne uzimaju one poreze koje treba da uzmu. Ako imate, na primer, neku porodičnu firmu gde imamo dvoje uopšljenih, oni moraju da plate kaznu, idu na prinudni odmor od dve nedelje i jednostavno mogu da postanu čak i socijalni slučajevi. Ako su prodavnice, kafići i slično, sa 20 i više upošljenika, tu takođe imamo da 20 porodica ostaje bez primanja u narednih dve nedelje itd.

Postavlja se pitanje da li treba i tu koristiti savremenu tehnologiju? Da li treba i tu vršiti korekcije i primenjivati nove metode, naročito u današnje vreme Kovida, koji kao što znamo je sam po sebi zatvorio mnoge te radnje više meseci, neke za stalno, neke parcijalno itd, pa, mislim da tu treba obratiti pažnju na to.

Ako gledamo Kovid u današnje vreme, mi iz Jedinstvene Srbije možemo reći da se ponosimo time da smo mi prepoznali da je u ovom teškom vremenu potrebno pomoći, naročito onima koji su na braniku, a to su zdravstveni radnici, da smo ih mi vodili već u aprilu mesecu u Egipat, jednu zdravstveno-političku delegaciju od 130 ljudi, da smo juna meseca vodili 600 zdravstvenih radnika u Paraliju, da ćemo 23. oktobra do 30. oktobra opet voditi jednu delegaciju zdravstvenih radnika.

(Predsedavajući: Vreme, kolega.)

Završavam.

Na kraju bih želeo da kažem da je nesporno da treba suzbiti sivu ekonomiju i mi moramo da se borimo za čoveka i za svakog građanina, jer zbog malog procenta onih koji su neodgovorni ne treba da stradaju svi ostali.

U svakom slučaju, ove izmene i dopune unapređuju znatno postojeća rešenja i poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje će podržati ove izmene. Hvala.

Imovinska karta

(Leskovac, 08.07.2015.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član gradskog veća Grad Leskovac Opština Mesečno 81000.00 RSD 06.11.2012 - 12.06.2015.