| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, danas ću govoriti o Predlogu Zakona o trgovačkim praksama.
Reč je, kako bih rekao, o jednom dobrom, sveobuhvatnom i opsežnom zakonu koji se neposredno primenjuje na odnose između snabdevača i kupaca kada su u pitanju poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, kao i proizvodi od naročitog značaja za snabdevanje tržišta.
Ovaj zakon obuhvata čitav lanac od otkupljivača i posrednika, preko prerađivača do velikih trgovinskih lanaca. Obuhvata i dobavljače, distributere, uvoznike ali i male proizvođače i preduzetnike, dakle, sve one koji učestvuju na putu proizvoda kako bih rekao, od njive do rafa. Upravo tu leži značaj ovog Zakona.
Kada govorimo o odnosima u tom lancu, najčešća je reč o odnosu između jačih i slabijih. Tako da postoji velika razlika u ekonomskoj snazi, postoji rizik od nepoštene trgovačke prakse. Zato ovaj zakon stavlja fokus na zaštitu onih koji imaju najmanju pregovaračku snagu, a to su pre svega naši poljoprivrednici.
Zakon postavlja jasna pravila za sve učesnike, ali obezbeđuje posebnu zaštitu za one koji nemaju snagu da se sami izbore.
Obzirom na opsežnost ovog zakona svoju diskusiju baziraću upravo na poljoprivrednom proizvođaču.
Dakle, ovaj zakon pored ovoga što sam rekao direktno utiče i na svakodnevni život ljudi, na seljake, na proizvođače ili kako bi to rekao nekada Dragan Marković Palma – na gospodina poljoprivrednog proizvođača, na čoveka koji ustaje u četiri ili pet satu ujutru, koji zavisi i od vremenskih uslova, od zemlje, od cene goriva, od cene đubriva i najvažnije, zavisi od poštene cene svoga rada.
Poljoprivrednik proizvede robu, uloži novac, vreme, trud, rad, a kada dođe na otkup tu često nastaje prva tačka pritiska koja stvara nesigurnost i strah. Problemi su brojni. Cene proizvoda koje možda značajno variraju od mesta do mesta, iako je reč o istom proizvodu, npr. imamo višnje, maline itd. a, voće je kao što znamo kvarljiva roba i ne može da čeka.
Klasifikacija robe gde se dešava da proizvod prve klase bude svrstan u drugu bez jasnih i objektivnih kriterijuma onako što bismo rekli odokativno.
Uslovi otkupa su takođe bitni kao i kašnjenja u plaćanju, tako da ponekad ta kašnjenja traju i više meseci.
Ovaj zakon po prvi put pokušava sistemski da uvede red u odnose između velikih otkupljivača i proizvođača i to je njegova najveća vrednost, uvođenje reda u nepoštene trgovačke prakse.
Naveo sam samo neke od problema sa kojima se poljoprivrednici susreću. Oni sami najbolje znaju koliko je tih problema u praksi. Ali ako hoćemo da budemo potpuno iskreni znamo da će mnogi reći, zakon na papiru je jedno, a život na terenu sasvim drugo. Zato je ključno pitanje da li će ovaj zakon zaista zaštititi malog proizvođača. Da li će čovek koji prodaje maline, višnje ili šljive imate realan mehanizam da kaže, ako nešto nije iskreno da može slobodno da kaže, ovo nije pošteno, jer ako nema tog mehanizma, onda zakon ostaje mrtvo slovo na papiru. Ključ je u samoj primeni ovog zakona.
4/2 JD/MP
Prva stvar je po meni informisanost. Poljoprivrednici moraju znati koja su njihova prava i na koji način ih ovaj zakon štiti.
Druga možda još važnija stvar jeste hrabrost. Da li će poljoprivrednik imati snage da prijavi nepravdu, ako zna da sutra ponovo mora da proda robu tom istom otkupljivaču. Na kraju najveći izazov neće biti donošenje zakona već njegova primena.
Sa jasnim pravilima, jakom kontrolom i stvaranom zaštitom ovaj zakon može biti prekretnica, a ako ne, ostaće samo dobar tekst bez stvarnog efekta.
Ovaj zakon u suštini govori i ono što je po meni veoma bitno, da li će selo imati budućnost, jer ako poljoprivredni proizvođač ostane najslabija karika nećemo imati ni proizvodnju, ni selo, ni domaću hranu.
Zato je važno što zakon obuhvata sve učesnike u lancu snabdevanja, ali je još važnije da posebno zaštiti one koji su najugroženiji, male proizvođače. I naša obaveza nije samo da usvojimo ovaj zakon, naša obaveza je da obezbedimo da on zaista funkcioniše i u korist čoveka i u korist proizvođača, i u korist poljoprivrednika. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, budžet za 2026. godinu, bitan je za građane Srbije, jer direktno utiče na kvalitet života, na plate penzije, cene osnovnih usluga i sigurnost radnih mesta. Smatram da građani koji prate ovaj prenos, od nas očekuju da jasno čuju koje benefite ovaj budžet donosi upravo njima, naročito u ovim otežanim okolnostima, kako spoljnim tako i unutrašnjim.
Samim tim što su okolnosti takve kakve jesu i izazovi pred kojima stoji ovaj budžet su znatno veći i sasvim je razumljivo da postoji izvesna bojazan u pogledu njegove realizacije. Međutim, imajući u vidu da smo od najmanje 2020. godine na ovamo imali brojne izazove pred budžetima koje je ova Skupština usvajala, a koji su se u praksi pokazali kao stabilni i održivi, imamo puno pravo da kažemo da će i budžet za 2026. godinu biti stabilan i održiv.
Što se tiče amandmana, sve one amandmane koje je Vlada usvojila, mi smatramo da dodatno unapređuju ovaj budžet i poslanička grupa Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija će podržati te amandmane.
Jedna od važnih tema oko koje se svake godine vodi polemika jeste transparentnost budžeta. S obzirom na to da je digitalizacija odavno uzela maha u Srbiji, sasvim je opravdano očekivati da se ona primenjuje i u samom procesu izrade, kao i kontrole trošenja budžetskih sredstava.
Upravo zato pozdravljam početak rada interaktivnog budžetskog portala koji predstavlja konkretan dokaz težnje ka što većoj transparentnosti. Danas svaki građanin ima direktan pristup informacijama o tome gde su sredstva raspoređena i u kom iznosu.
Kao što sam i ranije govorio, i u Jedinstvenom biračkom spisku koji je unapređen kako bi građani imali u najvećoj mogućoj meri uvid u podatke, tako i sada ističem da interaktivni budžetski portal treba da se i dalje dorađuje, unapređuje, jer transparentnosti u radu državnih institucija nikada nije dovoljno.
Postavlja se pitanje da li je ovo razvojni budžet ili ne. O terminima možemo raspravljati, ali činjenice su jasne. I ovaj, kao i prethodni budžeti, ima veoma veliki i visok udeo investicija, oko 6,7% budžeta, što je, iako nešto manje nego prošle godine, i dalje među najvećim u Evropi.
Kada pogledamo projektovan deficit od oko 3%, koji se nadoknađuje uglavnom zaduživanjem, dolazimo do zaključka da se najveći deo investicija finansira upravo iz sopstvenih izvora. Zato smatram da se sa pravom može reći da je ovo razvojni budžet.
Ipak, najvažnija karakteristika ovog budžeta jeste njegova usmerenost ka podizanju životnog standarda građana, što je ono što građane najviše zanima. Što se tiče radnika, posebno onih sa najnižim primanjima, budžet za 2026. godinu donosi dobre vesti. Minimalna zarada će ponovo biti povećana, a od 2020. godine do sada povećana je čak sedam puta. Ponekad jednom do dva puta godišnje. U 2026. godini minimalna zarada će iznositi 551 evro i to je činjenica.
Takođe, kako ističe i Fiskalni savet, vredno je pažnje i relativno snažno povećanje neoporezivog dela zarade za obračun poreza od čak 20,4%, odnosno na više od 34.000 dinara. Ovom merom izlazi se u susret i poslodavcima, a želim da podsetim da su se za ovu meru u svojim diskusijama zalagali pojedini narodni poslanici, pa evo dobrih vesti i za njih. Ovo je već sastavni deo ovog budžeta.
Što se tiče javnog sektora, predviđeno je novo povećanje zarada od 5,1% od 1. januara nakon brojnih povećanja tokom 2025. godine, posebno u prosveti i u zdravstvu. Ipak, moram da naglasim da, iako su ova povećanja značajna, ona još uvek ne rešavaju suštinske probleme javnog sektora, a to je nedostatak kadrova.
Visoko obrazovani radnici sve češće biraju privatni sektor, gde su zarade više. Kontinuiranim povećanjem minimalca zarade dolazimo u situaciju da se razlika u zaradama između visoko kvalifikovanih i manje kvalifikovanih radnih mesta drastično smanjuju, što će biti jedan od ozbiljnih izazova u narednom periodu.
Kada je reč o penzionerima, ova Vlada i ovaj budžet nastavljaju da vode računa i o njima, pa će penzije od 1. decembra ponovo biti povećane za 12,2%. Od 2020. godine penzije su povećane osam puta, a ovim devetim povećanjem postiže se dinamika koja, verujem, do sada nije zabeležena.
Posebno je važno i to što je redovnost isplata penzija gotovo garantovana, kao što je garantovana i redovnost isplata zarada u javnom sektoru.
Ipak, sa ovim čestim procentualnim i linearnim povećanjima problemi vremenom postaju vidljiviji. Razlika između najnižih i najviših penzija se geometrijski uvećava, jer svako povećanje je, u stvari, povećanje na veću osnovicu, koja je već napravila razliku. Ako se u narednim godinama ovaj trend nastavi, što ne sumnjam da će u narednom periodu biti povećanja penzije, u jednom trenutku će biti neophodno uvesti drugačiji model usklađivanja penzija, bilo kroz linearna povećanja u istom iznosu za sve penzionere, bilo kroz razrađene kategorije po visinama njihovih primanja.
Ako pogledamo učešće budžeta u finansiranju PIO fonda, ono je danas oko 20,4%, dok je nekada iznosilo i gotovo 50%. Znamo da po sistemu tzv. međugeneracijske solidarnosti današnji radnici putem svojih uplata kroz doprinosa PIO fondu finansiraju današnje penzionere, a razliku nadomeštava država iz budžeta.
Dakle, što je veći broj zaposlenih i što su zarade veće, to su i uplate u PIO fond veće, a budžet se rasterećuje, tj. učešće budžeta u finansiranju PIO fonda je manje.
Zašto ovo govorim? Danas imamo stopu nezaposlenosti od oko 8,5% i čak i ako postoje sporenja oko metodologije obračuna ove stope i kaže da je ta stopa mnogo veća, činjenica je da se PIO fond danas u najvećoj meri puni iz doprinosa zaposlenih kojih ima oko 2,4 miliona, što ovaj budžet jasno i pokazuje.
Naravno, budžetom su obuhvaćene i druge kategorije stanovništva, poljoprivrednici, na primer, gde poljoprivreda iz budžeta dobija sredstva koja su u poslednje vreme nikada veća i koja iznose više od 7% ukupnog budžeta.
Sećam se da smo nekada tražili povećanje budžeta na 5%, a danas, kada je više od 7%, tražićemo 10%, a kada bude 10% tražićemo 15% i nikada dovoljno sredstava.
Subvencije iz ovih sredstava su i dalje primarni faktor, tako da će i iduće godine biti u visini od milijardu evra, pa i više ako se obračuna i povraćaj akciza za gorivo. Zbog svih ovih razloga i elemenata koje sam naveo, poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, kao i sve amandmane koje je Vlada prihvatila.
Hvala.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, pre nego što se osvrnem na amandman koji je podnela poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, osvrnuo bih se i ja na Predlog izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, za koji inače smatram da je izrazito demokratskog karaktera i koji u značajnoj meri unapređuje prethodno zakonsko rešenje, što ću sada i obrazložiti, a obrazloženje je valjano samo ako pokažete činjenice.
Kako se ovim zakonom, odnosno izmenama i dopunama Zakona, predviđa revizija biračkog spiska, što podrazumeva i analizu i ocenu kvaliteta, tačnosti, pouzdanosti i efikasnosti vođenja i ažuriranja biračkog spiska, izdvojiću četiri kategorije aktivnih učesnika koji direktno učestvuju u ovom procesu.
Po meni, glavni učesnik u ovom procesu je upravo građanin, tj. glasač. On je taj koji svojim angažovanjem umnogome doprineti poboljšanju i kvalitetu biračkog spiska. Sada u ovom trenutku, svaki građanin dok ovo sluša može veoma jednostavno uz pomoć interneta, ako u bilo kom pretraživaču ukuca reči „birački spisak“ i poveže se na veb-prezentaciju nadležnog ministarstva, uz pomoć svojih ličnih podataka, a to je JMBG i broj lične karte ili broj pasoša, doći do sledećih podata iz baze jedinstvenog biračkog spiska. Prvo, gde on lično glasa, na kom biračkom mestu, drugo, spisak svih glasača na bilo kom biračkom mestu, po imenu i prezimenu, na završenim izborima i treće, ukupan broj glasača po svakoj lokalnoj samoupravi, koji se ažurira na svaka tri meseca.
Po ovom predlogu novom koji sada treba da izglasamo, najpre, ažuriranje broja glasača po svakoj lokalnoj samoupravi se ažurira mesečno, a kada su raspisani izbori – jednom u sedam dana. Na taj način svako može da prati i proveri broj glasača, odnosno da li postoje migracije ili ne postoje migracije, o kojima smo malopre čuli.
Dalje, spisak svih glasača u bazi jedinstvenog biračkog spiska kojima može da se pristupi se dopunjuje, tako da sada on sadrži, pored imena i prezimena, i ime roditelja, adresu stanovanja i broj stana, tako da na ovaj način neće više biti nedoumica da li na određenoj adresi ima više glasača nego što njih zaista jeste.
Dakle, uz pomoć ovih dopunjenih podataka u bazi jedinstvenog biračkog spiska se omogućava svakom građaninu aktivno učešće u kontroli ovog procesa revizije, a svako ko se ozbiljno bavi politikom, svaka politička stranka ima mogućnost, preko aktivnih građana, tj. glasača, da umnogome doprinese kvalitetnijem izbornom procesu.
Drugi učesnik u ovom procesu su članovi i zamenici članova RIK-a, kako u stalnom, tako i u proširenom sastavu. Treći učesnik su podnosioci proglašenih izbornih listi, koji imaju dodatna prava, ovim zakonom, uvida u jedinstveni birački spisak, uz pomoć posebnog modula u veb-prezentaciji dvofaktorske autentifikacije. Imaju, dakle, uvid na svim biračkim mestima, za svakog glasača o svim podacima, osim jedinstvenog matičnog broja građana. Dakle, u kombinaciji sa aktivnim građanima, tj. glasačima, imaju ove mogućnosti o kojima sam malopre govorio.
Pre nego što pomenem i četvrtog učesnika u ovom procesu, osvrnuo bih se na raspravu u načelu, gde sam očekivao konkretne predloge i kritike koje bi doprinele daljem unapređenju zakona. Umesto toga, čuli smo samo opšte izraze, poput rupe u zakonu, bez jasnog objašnjenja na šta se to konkretno odnosi. Takođe, izražena je i određena sumnja u primenu ovog zakona, ali i sama ta sumnja, ako razmislimo, pokazuje da je zakon dobar, jer ako se plašimo njegove neprimene, to samo znači da bi njegova primena dovela do boljih rezultata.
Lično smatram da će se ovaj zakon o jedinstvenom biračkom spisku uspešno sprovoditi u praksi, a naročito zbog ova prethodna napomenuta tri učesnika o kojima sam govorio. Ali i pored toga uvodimo i četvrtog učesnika u procesu revizije jedinstvenog biračkog spiska, a to je Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, koja će imati i dodatne nadležnosti i mogućnosti.
Sad rad i sastav Komisije, kao i način odlučivanja smatram da imaju takođe izražen veoma demokratski karakter. Naime, sastav Komisije će imati deset članova, pet iz reda parlamentarne većine, tri iz opozicije i dva iz civilnog sektora, a njen demokratski princip rada ogleda se u principu donošenja odluka koje će se donositi sa najmanje sedam glasova, i to uz obavezni minimum od dva glasa iz svake od tri grupe, vladajuće, opozicione i civilne. Rukovođenje Komisijom počinje tako da prvi predsednik Komisije će biti iz reda civilnog sektora, a zatim će se smenjivati naizmenično iz ostalih grupa, najpre na tri meseca, zatim godišnje. Ovaj mehanizam obezbeđuje balans, kontrolu i poverenje, što je po mom mišljenju najbolja potvrda demokratskog karaktera ovog zakona.
Što se tiče amandmana poslaničke grupe Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, mi predlažemo dalje unapređenje rasporeda i broja članova koje predlaže upravo parlamentarna većina, dakle, onih pet članova parlamentarne većine koji čine Komisiju. I sada, u ovom Predlogu zakona se kaže da ako parlamentarna većina ima pet ili više poslaničkih grupa, kao što je to sada slučaj, svako od prvih pet sa najvećim brojem poslaničkih grupa imaće po jednog člana u Komisiji. I ako znamo da jedna poslanička grupa trenutno u ovom sazivu ima 110 poslanika, a ima jednog člana, pa gde ćete većeg ustupka nego što je taj?
Rukovodeći se tom logikom smo i predložili amandman, jer smatramo da ovaj zakon treba da ima jedan trajniji karakter, koji kaže, daću primer, da bi bilo svima jasnije – ako u budućem nekom sazivu budemo imali samo dve grupe parlamentarne većine, sa recimo 80 i 70 poslanika, po ovom predlogu bi bilo da prva ima četiri člana, a druga samo jednog, što ćete se složiti, nije u demokratskom maniru. Naš predlog je da to bude tri člana prema dva člana, što smatramo da je celishodnije rešenje. Zahvaljujem.
Nema govora na sednicama odbora.
(Leskovac, 08.07.2015.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Član gradskog veća | Grad Leskovac | Opština | Mesečno | 81000.00 | RSD | 06.11.2012 - 12.06.2015. |