ŠAIP KAMBERI

Partija za demokratsko delovanje

Rođen je 1964. godine.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Predsednik opštinskog odbora Partije za demokratsko delovanje u Bujanovcu.

Bio je narodni poslanik X saziva od 2014. do 2016. godine.

Za narodnog poslanika ponovo je izabran na izborima održanim 21. juna 2020. godine.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:58

Osnovne informacije

Statistika

  • 20
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, dobar dan, mirdita.
Danas sam odlučio da moje pitanje, koje ću postaviti premijerki Ani Brnabić govorim na albanskom, na svom maternjem jeziku.
Malo jesam zakasnio sa prijavom i zato nema simultanog prevoda, ali ću u toku dana prevesti moj tekst i dati Sekretarijatu Skupštine.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Pošto nema pripadnika manjina, samo dva prevodioca, koliko vidim su potrebna, jedan za mađarski, jedan za albanski, Skupština bi trebala to da razmotri da budu stalni.
(Narodni poslanik se obraća na maternjem jeziku.)

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Nije mi isteklo, imao sam nekoliko upadica i nije mi žao što me ne razumeju na albanskom, žao mi je što me ne razumeju na srpskom kada pričam, a dobro pričam.
(Narodni poslanik se obraća na maternjem jeziku.)

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i članovi Vlade, uz jezik, nacionalni simboli predstavljaju elemenat posebnosti jednog naroda preko kojeg pripadnici tog naroda, odnosno njegove nacionalne manjine mogu da predstavljaju, odnosno izražavaju svoj nacionalni identitet.

Polazeći od ovog načela, danas zastava Republike Srbije slobodno vijori u Gračanici, u Kotoru, Kumanovu, gde ondašnji Srbi uživaju status nacionalne manjine. Ni vidim ništa loše u tome da manjina, na osnovu zakona, ostvaruje pravo slobodne, javne i službene upotrebe svog nacionalnog simbola. Ali isti standard ne važi u Republici Srbiji.

Iako u Ustavu član 79. priznaje pravo nacionalnim manjinama i na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, kao načinu čuvanja njihovog identiteta, Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina u stavu 2. člana 14. ograničava ovo pravo formulacijom da njihovi simboli ne mogu biti identični sa simbolima drugih država. Jednostavno, dok zastava Republike Srbije može slobodno da vijori na teritorijama susednih država, zastave susednih država ne mogu da vijore na teritoriji Republike Srbije.

Koja se poruka šalje na ovaj način? Da i druge države mogu da ograniče nacionalnim manjinama da slobodno i javno upotrebe svoje simbole. Ne, ne mislim da je to rešenje. Rešenje nije u zabrani ispoljavanja nacionalnog identiteta, već u postavljanju standarda koji nas čine ravnopravnim.

I pored zakonske zabrane službene upotrebe nacionalnog simbola Albanaca u Republici Srbiji, mi se zalažemo za ravnopravnost – da srpska zastava može slobodno da se koristi od srpske manjine, ali da istovremeno pripadnici manjina u Republici Srbiji mogu slobodno da koriste svoje simbole. Jednakost je da ono što želim za sebe priznam i drugima. Dakle, da ova zastava može slobodno da vijori u Gračanici ili drugim mestima na Kosovu, ali isto tako da i ova zastava može slobodno da vijori u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Ne jednakost u diskriminaciji nacionalnih manjina, već jednakost u poštovanju njihovih prava. Dok zabranjuje pravo službene upotrebe nacionalnih simbola, samo se ugrožavaju prava Srba u regiona koji uživaju status nacionalne manjine.

Kako biste reagovali ukoliko sutra parlament iz Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova hoće da usklade svoje zakone po pitanju upotrebe nacionalnih simbola nacionalnih manjina sa zakonom u Republici Srbiji? Zato izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Srbiji nameće se kao neophodnost koja ide u dobrobit i srpske manjine u regionu. Postavljanje simbola drugih država na reverima sakoa predsednika država u bilateralnim susretima predstavlja samo lažnu iluziju demokratije, sve dok ne priznamo pravo jedne nacionalne manjine da slobodno i službeno koristi svoje nacionalne simbole. Jednakost u pravu na korišćenje simbola nacionalnih manjina predstavlja stabilnost i mogućnost za pomirenje i održivi mir. Suprotno tome predstavlja samo izvor daljih nestabilnosti i mržnje među narodima.

Zato u svojstvu predsednika parlamentarne grupe Ujedinjena dolina i SDA pitam predsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku za ljudska i manjinska prava – da li će Vlada pokrenuti postupak izmene Zakona, odnosno brisanja ograničenja iz stava 2. člana 14. Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem na odgovoru.

Nadam se da će barem proces evrointegracija u kojoj se Srbija nalazi doprineti tome da se podrazumevaju osetljiva pitanja koja znače identitet jedne manjine i da taj proces pomogne da se ovo pitanje reši. Ja se nadam da taj proces koji ste vi sa nacionalnim savetima pokrenuli prekjuče dati konkretne rezultate iako do sada nije bilo naročite volje da se ovo pitanje reši. Evo, vidimo i po reakciji kolega narodnih poslanika.

A ja vas samo podsećam na Zakon o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije koji u članu 8. kaže – da grb, odnosno zastava strane države mogu se isticati u Republici Srbiji samo uz grb, odnosno zastavu Republike Srbije. Što sam i učinio.

Član 30. – ako se zastava Republike Srbije ističe u Republici Srbiji zajedno sa drugim domaćim ili stranim zastavama zavisno od načina postavljanja tih zastava., pa stav 4. istog člana kaže – na prvom mestu uvrsti, odnosno sa leve strane spreda gledano ako su zastave poređane u vrstu. I kada je zabranjeno da se ona ističe jeste, ne sme biti izložena da dodiruje tle, niti kao podloga, podmetač, prostirka, zavesa ili draperija. Zastavom se ne mogu prikrivati vozila ili drugi predmeti niti se mogu ukrašavati konferencijski stolovi ili govornice, osim u formi stone zastavice.

Dakle, vi meni uskraćujete pravo da ovo koristim. Na neki način pokušavate uvesti monopol i cenzuru nad slobodnom rečju. Ako neće ministarstvo sigurno će naša poslanička grupa da pokrene inicijativu za izmenu tog člana u vrlo bliskoj budućnosti. Hvala vam.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2020.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas je 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava, dan kada su UN 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, čime je po prvi put u istoriji priznato pravo svih ljudi za život, slobodu i sigurnost, bez ikakvih razlika, dan koji svet obeležava kao podsetnik kako se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.

Kao i svake godine, ovaj dan je prilika da se osvrnemo i na situaciju u vlastitoj zemlji.

Nažalost, Srbija se ne može pohvaliti rezultatima koji bi bili u skladu sa očekivanjima svih njenih građana.

Danas vlast karakteriše, između ostalog i urušavanje ostvarenih prava, odsustvo javnog dijaloga, tolerancije, slobode izražava i prihvatanja kritičkog mišljenja. Dok nam je država partija partikularna, univerzalnost nam je zajednička. Kao ljudi, imamo čoveka sa njegovim slobodama i pravima.

Poštovanje ljudskih prava se nikada nije nalazilo visoko na lestvici prioriteta države i zbog toga što se ljudska prava percipiraju kao imperijalni koncept zapada na kojem insistiraju nevladine organizacije zbog novca koji dobijaju.

Srbija nakon raspada Jugoslavije stvara etnonacionalnu homogenu državu, što isključuje kompromis sa manjinama. Balans sa manjinama je neophodan, kako bi se podržali kulturna i etnička različitost.

Politički i ekonomski pritisak, cenzura, doveli su gotovo do potpune deprofesionalizacije medija. Veliki broj njih je sveden na propagandno sredstvo vlasti. Pritisak, cenzura, širenje neistina i poluistina, kreiranje paralelne stvarnosti, izmišljanje i vređanje stvarnih i navodnih protivnika režima staljinističkim metodama, vulgarizaciji, javno napisane i izgovorene reči, negiranje ratnih zločina i diskriminacija ranjivih grupa su svakodnevnost današnje Srbije.

Izveštaj Komisije iz Saveta Evrope konstatuje da je uključenost građana i civilnog društva u procesu donošenja odluka u Srbiji veoma nizak, što predstavlja još jedan veliki problem i prepreku za punu primenu standarda ljudskih prava na domaćem nivou.

Neshvatljivo odsustvo napretka u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija čine 2020. godinu kao godinu bez ijednog otvorenog poglavlja u pregovorima sa EU.

Posebno su na udaru oni koji se kritički izjašnjavaju o Vladi, kao i oni koji se bave suočavanjem sa prošlošću i korupcijom. Na udaru je i mali broj kritički orijentisanih medija. Odsustvo vladavine prava onemogućava se, uprkos pritiscima iz društva, funkcionisanje institucija, posebno sudstva.

Urušavanje ideje profesionalizacije institucija traje i dalje, poprimajući pogubne dimenzije. Voluntarizam i partizacija pretvorili su državne institucije u bastion naprednjaka. Kampanje protiv onog dela civilnog sektora koji zastupa evropske vrednosti kao što su vladavina prava, tržište, ljudska prava, nekažnjivost, traju u kontinuitetu i po sadržaju ne predstavljaju novost.

Tokom ove godine, Vlada Republike Srbije nije preduzela gotovo ništa da poboljša ljudska i manjinska prava. Na adekvatno predstavljanje manjina u javnom sektoru zakonom zabranjena i javno korišćenje nacionalnih simbola, posebno za Albance, nepriznavanje diploma sa Kosova u Srbiji, pored obaveze koje je predsednik Vučić preuzeo Vašingtonskim sporazumom, neustavna izmena etničke strukture stanovništva u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, koje se vrši u ime zakona na osnovu pasivizacije adresa, predstavljaju samo neke od konkretnih slučajeva kršenja ljudskih i manjinskih prava.

Poštovani građani, 30 godina od pada jednopartijskog sistema i 20 godina od 5. oktobra Srbija je daleko od izgradnje moderne, građanske i demokratske Republike. Daleko od toga da je ona Republika ravnopravnih građana. Daleko od toga da bude Republika koja se bori protiv diskriminacije drugog, bez obzira što taj drugi može biti žena, opozicionar, Albanac, Rom, Musliman, agnostik i drugo. Daleko je od Republike koja uspostavlja jednak tretman prema radniku, nezaposlenom, siromašnom, neobrazovanom, bolesnom, penzioneru, kao što ga ima prema svemogućem bogatašu.

Na kraju, ekstremni nacionalizam koji je dominirao tokom devedesetih godina prošlog veka u suštini je promenio samo formu. Nacionalistički koncept države ne podrazumeva uspostavljanje stabilne i efikasne države, niti modernog društva.

Zato je Srbija nedovršena država, jer još uvek nije razrešeno pitanje njene budućnosti. Zbog teritorijalnih aspiracija koje su još uvek jake, Srbija nije u stanju da izvrši unutrašnju integraciju.

Danas, drugačije od vlasti, mi politički opozicionari i građani u ovom danu kada treba da se podsetimo reči Nelsona Mendele: „Biti slobodan ne podrazumeva samo skidanje lanaca. Biti slobodan podrazumeva, pre svega, i način mišljenja kojim se poštuje i uveličava sloboda drugih“. Za ovo nije potrebna samo drugačija vlast, već i drugačija republika.

Zbog svih ovih pojava koje stoje na putu napretka zemlje prema članstvu EU, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je koje će mere preduzeti u otklanjanju svih ovih prepreka koje sprečavaju dalji i brži progres prema punopravnom članstvu u EU? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za ministra unutrašnjih poslova. Radi se o procesu pasivizacije prebivališta građana u opštini Medveđa.

Kao što je već nekoliko puta rečeno, u ovoj opštini se vrši masovan proces pasivizacije prebivališta građana zbog kojih oni gube svoja građanska prava, a između ostalog i pravo glasa. Na ovaj način su zadnji izbori održani u ovoj opštini 2018. godine pokazali da se ovaj proces najdrastičnije odvijao prema građanima albanske nacionalnosti, te je imalo direktan uticaj u predstavničku snagu albanske zajednice u ovoj opštini.

Od osam odborničkih mandata, koliko su pre 2018. godine imale albanske stranke u ovoj opštini, na izborima 2018. godine su uspele da dobiju samo tri mandata zbog brisanja iz evidencije velikog broja birača. Dakle, ovo je, po meni, jedan nedemokratski, antiustavni proces koji se odvija i koji direktno utiče na promenu etničke strukture stanovništva ove opštine.

Moje pitanje za ministra unutrašnjih poslova glasi – koliko je građana pasiviziralo prebivalište u ovoj opštini tokom 2017, 2018, 2019. i 2020. godine u sledećim naseljenim mestima: Medveđa administrativni centar, Sijarinska banja, Tupale, Svirce, Grbavce, Rama banja, Stara banja, Sijarina, Đulekare, Lapaštica i Kapit?

Moje drugo pitanje za predsednicu Vlade i predsednika vladine Komisije za nestala lica, gospodine Odalovića. Naime, kako su nas mediji već obaveštavali, dana 16. novembra na lokaciji kamenoloma Kiževak u blizini Raške pronađeni su posmrtni ostaci 15 do 17 n.n. lica za koje se sumnja da bi mogli da budu tela Albanaca sa Kosova.

Kao što je za RTS rekao gospodin Odalović, predsednik vladine Komisije za nestala lica, ovo je jedna od lokacija koja se pretražuje po informacijama dobijenim iz Prištine.

Moje pitanje za predsednicu Vlade, odnosno gospodina Odalovića jeste da li su izvršne potrebne DNK analize koje bi utvrdile identitet osoba iz te masovne grobnice i koje su druge lokacije u pitanju koje bi trebalo pretražiti? Ukoliko u ovom trenutku nije urađena konačna analiza, molim vas da, kada je budete dobile, obavestite ovu Skupštinu i mene kao podnosioca pitanja. Hvala.

Imovinska karta

(Bujanovac, 08.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik opštine Opština Bujanovac Opština Mesečno 76353.00 RSD 16.05.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.