ŠAIP KAMBERI

Partija za demokratsko delovanje

Rođen je 1964. godine.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Predsednik opštinskog odbora Partije za demokratsko delovanje u Bujanovcu.

Bio je narodni poslanik X saziva od 2014. do 2016. godine.

Za narodnog poslanika ponovo je izabran na izborima održanim 21. juna 2020. godine.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:58

Osnovne informacije

Statistika

  • 41
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedamnaesto vanredno zasedanje, 09.02.2022.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Pred nama se danas, između ostalog, na dnevnom redu nalazi i tačka o Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koje je podnelo Državno veće tužilaca, na osnovu ranije proglašenog konkursa za izbor zamenika javnog tužioca za područje Osnovnog tužilaštva u Vranju, tužilaštvo koje pokriva i područje Osnovnog suda u Bujanovcu, a samim tim i teritoriju opštine Preševo, opština sa većinskim albanskim stanovništvom.

Predloženi kandidat je izabran iz redova deset kandidata koji su se prijavili na taj konkurs, barem na osnovu rang-liste, a koji su u prethodnom postupku ocenjeni sa ocenom „pet“, odnosno „četiri“. U tih deset prijavljenih kandidata bilo je i dvoje kandidata iz redova albanske nacionalne zajednice, jedan je ocenjen ocenom „pet“, dok je drugi ocenjen ocenom „četiri“.

Izbor ovog kandidata je posledica odlaska u penziju dvoje zamenika javnih tužilaca iz Osnovnog tužilaštva u Vranju, jedinice u Bujanovcu, a koji su bili pripadnici albanske nacionalne zajednice, koji su penzionisani prošle 2021. godine. Dakle, to tužilaštvo je ostalo bez ijednog jedinog zamenika tužioca iz redova albanske nacionalne zajednice.

Mislim da su bili ispunjeni svi kriterijumi da Državno veće tužilaca za kandidata za zamenika OJT-a predloži jednog od kandidata albanske nacionalne pripadnosti, obzirom da su oba ispunila zahtevane kriterijume. Međutim, u svom predlogu Državno veće tužilaca se opredelilo za kandidatkinju iz Vranja, koja verujem ne zna albanski jezik, a koja će verovatno biti zadužena da pokriva radna mesta koja su do sada već izvršavali zamenici OJT-a iz redova albanske nacionalne zajednice. Ovakvim predlogom smatram da je Državno veće tužilaca diskriminisalo dvojicu kandidata albanske zajednice.

Član 27. Ustava Republike Srbije zabranjuje diskriminaciju. On kaže da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjen svaki vid diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti i drugo.

Član 77. Ustava Republike Srbije, koji izričito predviđa da su pripadnici nacionalnih manjina ravnopravni u vođenju javnih poslova, kaže da pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinicama lokalne samouprave vodi se računa i o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Ali pored ovoga, mislim da je najdrastičnije povređena odredba člana 60. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca koja naglašava, citiraću celu odredbu, odnosi se na posebna pravila odlučivanja, član 60. „Pre donošenja odluke o izboru, odnosno predlaganju kandidata za zamenika javnog tužioca u javnim tužilaštvima na području lokalnih samouprava u kojima je u službenoj upotrebi jezik ili pismo nacionalne manjine, veće pribavlja podatke o nacionalnom sastavu stanovništva lokalnih samouprava, kao i o nacionalnom sastavu nosilaca javnotužilačke funkcije u tom tužilaštvu. Ukoliko nacionalni sastav nosilaca javnotužilačke funkcije nije srazmeran nacionalnom sastavu stanovništva, a nije, na području nadležnosti javnog tužilaštva veće će po pravilu izabrati, odnosno predložiti kandidata one nacionalne pripadnosti čiji bi izbor, odnosno predlaganje doprinelo srazmernosti nacionalnog sastava, i to najviše rangiranog kandidata te nacionalne pripadnosti, ukoliko njegova ocena, odnosno broj bodova nisu ispod 90% ocene, odnosno broja bodova prvorangiranog kandidata. Posebna pravila o odlučivanja iz stava 2. ovog člana primenjivaće se u odnosu na one kandidate koji su se u konkursnoj dokumentaciji izjasnili o svojoj nacionalnoj pripadnosti i dali saglasnost veću za primenu posebnih pravila.“

Kao što sam obavešten, oba kandidata su u aplikaciji na konkursu napisala i svoje etničko, odnosno nacionalno poreklo.

Dakle, kako nisu ispoštovane navedene odredbe Ustava, odnosno ključna odredba Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, predlažem da se ova tačka povuče sa dnevnog reda i da Državno veće tužilaca još jednom razmotri ili da Narodna skupština ne da saglasnost na ovaj deo. Hvala.

Petnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovom odlukom se predlaže izbor tužilaca u tužilaštvu za organizovani kriminal, tužilaca u apelacionim i javnim tužilaštvima, višim i osnovnim tužilaštvima.

Ne znam da li na listi predloženih kandidata ima lista kandidata iz redova nacionalnih manjina, ali po onome što vidim, ne vidim nijednog predstavnika iz redova albanske nacionalne manjine. Možda je zato i ovo trenutak da istaknem neke činjenice a u cilju poboljšanja delotvornog učešća manjina u pravosudnim institucijama.

U Osnovnom tužilaštvu u Vranju, odeljenje zapravo zaduženih za Bujanovac, bilo je zaposleno dvoje zamenika tužilaca albanske nacionalne pripadnosti koji su tokom ove godine ispunivši zakonske uslove otišli u penziju i ova radna mesta su upražnjena. Osnovno tužilaštvo je ostalo bez i jednog pripadnika iz redova albanske nacionalne manjine u redovima zamenika javnih tužilaca.

Radi informisanja javnosti, Osnovno tužilaštvo u Vranju nadležno je i za područje osnovnog suda u Bujanovcu a samim tim pokriva i područje Opštine Preševo, područje sa značajnim brojem albanskog stanovništva, koje je ostalo bez i jednog pripadnika u redovima tužioca, odnosno zamenika tužioca.

Participacija nacionalnih manjina u svim državnim institucijama, pa i pravosuđu zagarantovana je članom 77. stav 2. Ustava Republike Srbije i članom 20. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Demokratija je proces koji podrazumeva da štiti celokupno stanovništvo jedne države, bez obzira na njegove kulturne, društvene, ekonomske, jezičke, etničke ili verske pripadnosti.

Države moraju u celosti poštovati vladavinu prava i međunarodne standarde manjinskih prava, uključujući i standarde koji se odnose na delotvorno učešće manjina, kaže se u preporukama iz Lunda da delotvorno učešće nacionalnih manjina u javnom životu Visokog komesara OEBS-a za prava manjina.

Budući da se autoritet vlasti zasniva na volji naroda, dokument iz Kopenhagena, preambula stav 5. i 6, podrazumeva da svako ima pravo da učestvuje u javnim poslovima, zauzvrat to zahteva da na svim nivoima vlasti postoje reprezentativne institucije, kaže se u Univerzalnoj deklaraciji demokratije Interparlamentarne unije usvojene 1997. godine.

S tim u vezi, moram da kažem da su manjinska prava integralni deo međunarodnih propisa o ljudskim pravima i one nameću obavezu svakom članu međunarodne zajednice. Države članice OEBS-a su takođe vezane svojim političkim opredeljenjima i obavezama u oblasti manjinskih prava, na osnovu dokumenta iz Kopenhagena. U Povelji UN naglašen je značaj sprečavanja i otklanjanja pretnji miru, Povelja UN, član 1. Istorija nam pokazuje da postoji veća verovatnoća izbijanja sukoba kada države ne štite adekvatno manjinska prava.

Prema Ljubljanskim smernicama za integraciju raznolikih društava, države su dužne osim da promovišu prava manjina da delotvorno učestvuju u javnom životu obavezni da omoguće njima da očuvaju svoj identitet tako što će im pružiti jednake mogućnosti za korišćenje njihovog jezika, što znači da treba obezbediti uslove za korišćenje manjinskih jezika i u sudskim postupcima, a to se postiže i preko zapošljavanja lica sa znanjem manjinskih jezika.

Dakle, Republika Srbija je obavezna da kao član Međunarodne zajednice OEBS, Saveta Evrope, UN, stvori jednake mogućnosti za sve manjine, pa i za albansku manjinu. Moram reći da je participacija Albanca u pravosudnim institucijama koje pokrivaju područje opštine Preševo, Bujanovac, pa i Medveđa ispod nivoa koje zahtevaju kako domaći tako i međunarodni standardi. U Osnovnom sudu u Bujanovcu je 67 zaposlenih od kojih je samo 20 albanske nacionalne pripadnosti dok je 47 srpske nacionalne pripadnosti. Od 12 sudija koliko ima taj sud, osam je srpske, četiri albanske nacionalne pripadnosti. U Osnovnom tužilaštvu u Vranju je bilo zaposleno troje Albanaca, dva zamenika i jedan viši pomoćnik tužioca, dva zamenika su otišla u penziju i ta dva mesta su ostala upražnjena.

Ovo su podaci koje su te institucije dale predsedniku skupštine opštine Bujanovac na njegov zahtev dok je Prekršajni su u Vranju, odeljenje u Bujanovcu odbilo da da tražene podatke, pa je predmet prosleđen Povereniku za informacije od javnog značaja. Postoje nekoliko pripadnika albanske zajednice koji ispunjavaju sve kriterijume koje zahtevaju zakon za izbor na mesto sudija, odnosno javnih tužioca ili njenih zamenika.

Svestan je da je integracija proces koji traje, ali isto tako moram da istaknem da se mi nalazimo u jednom procesu koji traje od 2001. godine, a koji je započeo tadašnjim planom i programom za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čije su odredbe potvrđene novim sporazumom 2009. godine koji je zaključen posredstvom misije OSCE u Srbiji i njenog tadašnjeg šefa ambasadora, Hansa Ola Urstad, pa je iz zaključka Vlade Republike Srbije iz 2013. godine kojim je u potpunosti prihvaćena informacija koordinacionog tela o neophodnosti integracije albanske manjine u svim državnim institucijama, pa i u pravosuđu.

Adekvatno i delotvorno predstavljanje manjina ne bi trebalo ograničiti samo na lokalni nivo. Regionalna participacija je poželjna, ali i dobra za demokratiju. Verujem da ste vi upoznati da je u višem tužilaštvu, Javnom tužilaštvu u Vranju nijedan Albanac nije zaposlen, a to tužilaštvo pokriva teritoriju u kojoj albanska manjina čini više od 20$% stanovništva.

Dakle, kako se radi o pravosudnim institucijama koje pokrivaju teritorije koje su nastanjene albanskim kao većinskim stanovništvom, moje bi u ovom trenutku bilo i pitanje, da li ministarstvo ima konkretan plan popunjavanja tih radnih mesta i obezbeđivanja ravnopravnih uslova integracija pripadnika albanske nacionalnosti u te institucije, govorim o onim pripadnicima koji ispunjavaju zakonske uslove za izbor, odnosno imenovanje na ta mesta. Hvala vam.

Petnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Ja neću uporediti brojke zaposlenih u opštinskoj upravi u svim službama koje je osnivač opština Bujanovac ili Preševo, da bismo videli tačan broj zaposlenih po nacionalnoj strukturi. To možda za neki drugi put.

Ja govorim o nekom procesu u kome se albanska zajednica nalazi sa ovom državom još od 2001. godine, a zadnja je informacija Koordinacionog tela o potrebi integracije albanske zajednice u svim institucijama, pa i u pravosudnim institucijama od 25. februara 2013. godine na osnovu kojeg je Vlada Republike Srbije dana 4. juna 2013. godine donela zaključak da se prihvata izveštaj sa sastanka predsednika Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i predstavnika političkih stranaka Albanaca sa područja opštine Bujanovac, koji je sastavni deo ovog zaključka. Potpisao je tadašnji premijer Ivica Dačić.

Dakle, govorim o nekim obavezama koje su stvorene, a koje bi trebale u procesu integracije da se realizuju. Zato sam i pitao, ako su već upražnjena radna mesta, da li će biti, razumem da su to možda druge institucije, ali ministarstvo ima sigurno uvid u sve te procedure i da li će ta mesta biti popunjena? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Hvala, gospodine predsedniče.

Gospođo predsednice, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.

Od preuzimanja ovog mandata kao narodni poslanik, bez obzira kako se ovde doživljavaju moji govori ja uporno pokušavam da ukažem na potrebu da Republika Srbija preduzme mere za sprečavanje širenja i institucionalizovanja jezika mržnje i međuetničkih provokacija. Učinio sam to, po meni na tečnom srpskom jeziku, ali izgleda da vi i ja govorimo drugačiji srpski.

Kada sam koristeći svoje pravo, govorio i na svom maternjem albanskom jeziku, naišao sam na prezir, buku mojih kolega i nepodnošljivost, da me makar pet minuta saslušaju.

Bez obzira na sve ja ću nastaviti da govorim o temama koji neki ne bi želeli da čuju, ali koje smatram da su ključne za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i izgradnju demokratskog društva, ali i izgradnju dugotrajnog mira i dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu.

Poznato je da nakon oružanih sukoba i perioda teških kršenja ljudskih prava, kao i ratova, malo je zadataka koji su toliko aktuelni kao pomirenje. Pomirenje sa samim sobom, pomirenje sa stvarnošću, pomirenje sa svojim neprijateljem. Pomirenje podrazumeva da su raniji neprijatelji pronašli osnov za zajednički život. Pomirenje je zato proces gde se realnost konflikta posmatra u perspektivi budućnosti.

Upravo u tom cilju posredstvom EU i SAD pokrenut je dijalog između Kosova i Srbije koji ima za cilj normalizaciju odnosa između dva naroda i dve zemlje, a normalizacija odnosa sa Kosovom je takođe od istinskog značaja za određivanje brzine pristupnih pregovora Srbije i Kosova sa EU. U cilju normalizacije odnosa, stvaranja dobrih međuetničkih odnosa i stabilnosti na zapadnom Balkanu, u cilju smirivanja česti uzavrelih strasti koje su ozbiljno rizikovale sam proces dijaloga EU je uvek prizivala sve političke aktere u Srbiji i na Kosovu i ostatku regiona da se uključe u akcije koje stvaraju, promovišu atmosferu pogodnu za pomirenje, regionalnu stabilnost i saradnju.

I pored ovakvih zakona koji dolaze od strane EU, svedoci smo čestih i nepotrebnih provokacija koje ceo proces pregovaranja rizikuju da vrate na polaznu tačku. U ranijem periodu čovek zadužen za provokacije od strane Srbije bio je Marko Đurić, ali od kako je on otišao u Ameriku, nažalost njegovu ulogu je preuzeo predsednik Vučić.

Objavljivanje karte Kosova sa srpskom zastavom, simbolična je provokacija koja pokazuje dalje pretenzije Srbije prema Kosovu, ali ona predstavlja i simboliku Kosova bez Albanaca, simboliku parole devedesetih, Albance preko Prokletija, a znamo svi kako je ta politika završila.

Sa druge strane, svesni smo da u srpskoj političkoj sceni Kosovo više od 30 godina predstavlja ambar za prikupljanje nacionalističkih glasova, te i ova slika koju je predsednik Vučić objavio na njegovom instagram profilu može naznačiti početak kampanje za naredne predsedničke izbore i izbore za glavni grad. Ovaj akt predsednika države treba posmatrati u svetlu isprobanog recepta, kada se pojavi neki unutrašnji problem treba izazvati spoljno političku tenziju kako bi se pažnja domaće javnosti odvukla na drugu stranu.

Međutim, smatram da je u interesu svih da se „Jovanjica“ i druge afere koje prete da se u Srbiji ponove u vidu Brionskog plenuma, ne bi trebalo da se koriste kako bi se još više produžili odnosi sa Albancima i Kosovom.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Mislim da su govornici prekršili poglavlje 14. Poslovnika, jer ja nisam ni postavio pitanje, a oni su odgovorili na pitanja, ali ja ću nastaviti tamo gde sam stao.

„Države, kao i pojedinci, imaju nasleđene sklonosti, svoje tradicionalne, geopolitičke težnje i svoja osećanja za istoriju, tako da se one razlikuju po sposobnosti da uočavaju distinkciju između trezvenih ambicija i nemudrog zavaravanja“ - kaže Zbignjev Bžežinski u svom delu „Amerika, Kina, sudbina svete“. U tom kontekstu Srbija bi trebala da definiše svoju ulogu i izrazi realističnu ravnotežu između svojih ambicija i stvarnih potencijala.

Zato, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je – šta će Vlada preduzeti u sprečavanju širenja, odnosno institucionalizovanja jezika mržnje prema manjinama, posebno prema Albancima, prema provokacijama koje dižu regionalne tenzije i šta će preduzeti u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom?

Kada smo kod jezika mržnje preporučujem premijerki Brnabić, a možda ću ja pokloniti vama ovu knjigu gospodina Aleksandra Pavlovića „Imaginarni Albanac“, jer kada ministar kaže da je ovaj tekst neko pisao u Beogradu to je stereotip prema Albancima koji i dalje imate. To je izjava zasnovana na stereotipu da Albanci nisu svesni, niti mogu da pišu nešto, nego im to neko drugi piše.

Dakle, mi imamo ozbiljan problem sa demokratijom u ovoj državi. Vi i ja, gospođo predsednice, možemo ceo dan da raspravljamo, nećemo se složiti oko određenih pitanja. Da li je Kosovo država ili nije, svako ima svoj stav, ali svako, možemo reći da oni koji od 1999. godine nisu bili na Kosovu da kažu nešto drugo, ali svi vi koji trebate dozvolu da ulazite tamo znate o čemu se radi.

Privremene institucije – ako postoji na Balkanu neka Vlada koja je privremena, onda je vaša Vlada, koja je neustavno proglašena, privremeno pre nego što je izabrana. Da razgovaram sa mojim prijateljima u Prištini – ja sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, razgovarajte vi sa Prištinom. Vaša je obaveza da razgovarate i da nađete rešenje o tom problemu.

Ja samo kažem, kao narodni poslanik, da postoji potreba da se o ovakvim stvarima razgovara i da nema potrebe da se dignu tenzije. Ja upozoravam na taj jezik mržnje koji vaš ministar, ministar u vašoj Vladi svakodnevno upotrebljava prema Albancima, a nikakve reakcije od vas nema.

Rekao sam da ću vama pokloniti ovu knjigu, ministru ne vredi pokloniti, jer džabe… Toliko ima mogućnosti od državne plate, ja nemam drugu delatnost, primam samo državnu platu, niti imam bogatu tetku u Americi, tako da…

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i članovi Vlade, uz jezik, nacionalni simboli predstavljaju elemenat posebnosti jednog naroda preko kojeg pripadnici tog naroda, odnosno njegove nacionalne manjine mogu da predstavljaju, odnosno izražavaju svoj nacionalni identitet.

Polazeći od ovog načela, danas zastava Republike Srbije slobodno vijori u Gračanici, u Kotoru, Kumanovu, gde ondašnji Srbi uživaju status nacionalne manjine. Ni vidim ništa loše u tome da manjina, na osnovu zakona, ostvaruje pravo slobodne, javne i službene upotrebe svog nacionalnog simbola. Ali isti standard ne važi u Republici Srbiji.

Iako u Ustavu član 79. priznaje pravo nacionalnim manjinama i na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, kao načinu čuvanja njihovog identiteta, Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina u stavu 2. člana 14. ograničava ovo pravo formulacijom da njihovi simboli ne mogu biti identični sa simbolima drugih država. Jednostavno, dok zastava Republike Srbije može slobodno da vijori na teritorijama susednih država, zastave susednih država ne mogu da vijore na teritoriji Republike Srbije.

Koja se poruka šalje na ovaj način? Da i druge države mogu da ograniče nacionalnim manjinama da slobodno i javno upotrebe svoje simbole. Ne, ne mislim da je to rešenje. Rešenje nije u zabrani ispoljavanja nacionalnog identiteta, već u postavljanju standarda koji nas čine ravnopravnim.

I pored zakonske zabrane službene upotrebe nacionalnog simbola Albanaca u Republici Srbiji, mi se zalažemo za ravnopravnost – da srpska zastava može slobodno da se koristi od srpske manjine, ali da istovremeno pripadnici manjina u Republici Srbiji mogu slobodno da koriste svoje simbole. Jednakost je da ono što želim za sebe priznam i drugima. Dakle, da ova zastava može slobodno da vijori u Gračanici ili drugim mestima na Kosovu, ali isto tako da i ova zastava može slobodno da vijori u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Ne jednakost u diskriminaciji nacionalnih manjina, već jednakost u poštovanju njihovih prava. Dok zabranjuje pravo službene upotrebe nacionalnih simbola, samo se ugrožavaju prava Srba u regiona koji uživaju status nacionalne manjine.

Kako biste reagovali ukoliko sutra parlament iz Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova hoće da usklade svoje zakone po pitanju upotrebe nacionalnih simbola nacionalnih manjina sa zakonom u Republici Srbiji? Zato izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Srbiji nameće se kao neophodnost koja ide u dobrobit i srpske manjine u regionu. Postavljanje simbola drugih država na reverima sakoa predsednika država u bilateralnim susretima predstavlja samo lažnu iluziju demokratije, sve dok ne priznamo pravo jedne nacionalne manjine da slobodno i službeno koristi svoje nacionalne simbole. Jednakost u pravu na korišćenje simbola nacionalnih manjina predstavlja stabilnost i mogućnost za pomirenje i održivi mir. Suprotno tome predstavlja samo izvor daljih nestabilnosti i mržnje među narodima.

Zato u svojstvu predsednika parlamentarne grupe Ujedinjena dolina i SDA pitam predsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku za ljudska i manjinska prava – da li će Vlada pokrenuti postupak izmene Zakona, odnosno brisanja ograničenja iz stava 2. člana 14. Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina. Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje je za ministra pravde Republike Srbije i Visokog saveta sudstva.

Visoki savet sudstva je na sednici održanoj dana 14. oktobra 2021. godine po oglasu objavljenom u "Službenom glasniku broj 38/21" od aprila ove godine, doneo je odluku o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Prekršajni sudu Preševu.

Na osnovu ove odluke, za sudiju tog suda je predložen kandidat Igor Nikolić, samostalni saradnik Službe za Katastar nepokretnosti iz Vranja.

Ništa ne bi bilo neobično u predlogu ovog lica da među kandidatima za mesto sudije u Prekršajni sud u Preševu nije bilo nekoliko lica albanske nacionalnosti iz Preševa i Bujanovca sa završenom Pravosudnom akademijom ili položenim ispitom i da se ne radi o Prekršajnom sudu u opštini u kojoj Albanci čine preko 90% stanovništva.

Podsećanja radi, Ustav Republike Srbije u članu 77. stav 2. predviđa pravo pripadnika nacionalnih manjina da prilikom zapošljavanja u državnim organima i javnim službama imaju odgovarajuću zastupljenost.

Prvo, opšte načelo preporuka iz Lunda visokog komesara nacionalnih manjina primećuje da delotvorno učešće nacionalnih manjina u javnom životu predstavlja suštinski deo miroljubivog i demokratskog društva.

Iskustva iz Evrope i šire pokazala su da je u cilju unapređivanja ovog učešća često potrebno da vlade ustanove posebna rešenja za nacionalne manjine. Ove preporuke nastoje da olakšaju uključivanje manjina u državne okvire i omoguće manjinama da održe svoj sopstveni identitet i karakteristike unapređujući na taj način dobro upravljanje.

Ljubljanske smernice, sa druge strane, u integrisanju raznolikih društava se ne zadržavaju na pukoj podršci i priznanju manjinske kulture, identiteta i političkih interesa, već dodatno preporučuju državama da obezbede uspostavljanje komunikacije i interakcije koje će nadilaziti etničke podele.

Ove smernice sugerišu da nacionalne manjine ne samo da treba da ostvaruju svoje zakonsko pravo na delotvorno učešće u opštem upravljanju državom, već i da budu podstaknute da to učine, kaže Knut Volebek, bivši visoki komesar nacionalnih manjina.

Ovakva politika zapošljavanja u pravosudnim institucijama kojom se negira pravo albanskih kadrova da se zapošljavaju nije u duhu pomenute ustavne odredbe, niti preporuka koje daje institucija visokog komesara. Kredibilitet institucija zavisi od poverenja koje građani imaju u njih, a poverenje građana u institucije u sredinama nastanjenim pripadnicima nacionalnih manjina isključivo zavisi od participacije pripadnika nacionalnih manjina u te institucije.

Zato, moje pitanje za ministra pravde i Visoki savet sudstva jeste – kada će se u Prekršajnom sudu u Preševu, odnosno Osnovnom sudu u Bujanovcu i Osnovnom tužilaštvu u Vranju, koje pokriva i područje Osnovnog suda u Bujanovcu, zaposliti kandidati albanske nacionalnosti za položenim ispitom ili završenom Pravosudnom akademijom, a sve u cilju poštovanja odredbi iz člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije? Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2021.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, "merdita" - dobar dan.

Moje današnje pitanje je za predsednika Vlade Republike Srbije, a ono glasi - kada će se stvoriti uslovi za slobodnu, javnu i službenu upotrebu nacionalnih simbola Albanaca?

Prošlo je godinu dana od mog govora o potrebi nacionalnih manjina da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, a Republika Srbija nastavlja da bude jedina zemlja u regionu koja zakonom onemogućava nacionalne manjine da slobodno i službeno koriste svoje simbole, ukoliko su identični sa simbolima drugih zemalja.

Koliki je u Srbiji danas stepen netrpeljivosti prema albanskom nacionalnom simbolu pokazalo nam je i ponašanje huligana koji su skinuli albansku zastavu sa mnogih mesta u Beogradu, gde je ona postavljena kao deo državnog protokola prilikom posete premijera Albanije, gospodina Edija Rame. Huligani su možda direktni počinioci ovog vandalskog akta, ali mora se istaći da su oni produkt diskursa koji podržava i hrani antialbanske stereotipe, neprijateljstvo i mržnju prema njima. Ovakav diskurs autor dela "Imaginarni Albanac" Aleksandar Pavlović naziva albanizmom, oslanjajući se na koncept balkanizma Marije Todorove koja upisuje diskurs koji stvara stereotipe o Balkanu i politiku organsku povezanu sa tim diskursom.

Zaključak je da u ovoj atmosferi netrpeljivosti, otvorene mržnje i predrasuda prema svemu što se vezuje sa Albancima, diskriminaciju u fundamentalnim pravima, život Albanaca preševske doline, pa i onih koji žive u unutrašnjosti Republike Srbije, težak. U stvorenoj atmosferi negiranja ratnih zločina, glorifikacije ratnih zločinaca, u kojoj se policijom čuvaju njihovi murali, činjenica je da i prema izveštajima međunarodnih organizacija Srbija ozbiljno nazaduje u demokratiji i možda se ne trebamo čuditi zašto pred ovakvim vandalizmom država ne preduzima zakonske mere. Vlasti ponosno o ovome ćute. Lepo je to osećanje ponosa - rekao bi Meša Selimović - brani nas od kajanja.

Za mnoge se sada postavlja otvorena dilema - da li je ova netrpeljivost prema zastavi Albanije deo projekta "Open Balkansa" ili deo Vulinovog srpskog sveta?

Poštovane kolege, ja ovde mogu samo da pomenem vandalizam nad albanskom državnom zastavom, ali je moja prevashodna dužnost u ovom domu da postavim pitanje zašto albanci preševske doline i oni koji žive u Srbiji ne mogu da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, koji predstavljaju suštinski deo njihovog identiteta?

Svi mi, nadam se, težimo EU. Upravo je ta Evropa kojoj težimo poznata po sposobnosti integracije, neuništavanja i ukidanja različitosti. Kao zemlja koja teži da bude deo EU, mada danas se sa pravom može postaviti pitanje da li Republika Srbija to stvarno i želi, ova zemlja bi trebala da ukine diskriminatorske zakone. Ljudi su duševno vezani za svoje simbole identiteta. Ljudi su često tokom istorije ginuli za simbole.

Zato, bez obzira na sadašnje zakonsko i političko negativno stanje koje negira naše simbole, ja mogu da kažem da se mi nećemo odreći naših identitetskih simbola. Mi ćemo se strpljivo boriti i čekati kada će se naše identitetsko pravo o slobodnoj, javnoj i službenoj upotrebi nacionalnih simbola i ostvariti. Verujemo u takvo rešenje i zato što je ovo pitanje u zemljama u okruženju već rešeno u dijalogu sa manjinama. Do tada, mi se nećemo ni pokoriti, ni predati. Na kraju krajeva, na neprestanu borbu za naš identitet i simbole koji to izražavaju, nas obavezuju i stihovi naše himne o zastavi - (poslanik govori na albanskom jeziku).

Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, inicijativa za otvaranje malograničnog prelaza Miratovac – Lojane jedan je od starijih zahteva predstavnika Albanaca Preševske doline upućen vlastima u Beogradu koji potiče još od vremena početka realizacije plana i programa za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa iz 2001. godine.

Ovaj zahtev je intenziviran još više kada je 8. januara 2005. godine, od strane pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore, ubijen šesnaestogodišnji tinejdžer Dašnim Hajrulahu koji se vraćao iz posete rodbini sa druge strane granice. Nakon tog incidenta sa smrtnim posledicama bilo je rečeno da će se procedura otvaranja tog malograničnog prelaza ubrzati kako bi se ljudima omogućilo nesmetano kretanje u održavanju rodbinskih veza i lakšeg korišćenja njihovih imanja koja se nalaze uz granicu.

Iako je više puta najavljivano da će se to brzo dogoditi, čak je i licitirano datumima kada će se prelaz otvoriti i pustiti u rad, nažalost ni ubistvo Dašni Hajrulahua nije donelo ispunjenje obećanja za otvaranje prelaza.

U decembru 2019. godine tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović potpisao je u Skoplju sa ministrom unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije Oliverom Spasovskim Sporazumom o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane, kao i Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata.

Govoreći o Sporazumu o uspostavljanju graničnog prelaza Miratovac – Lojane, Stefanović je tada istakao da će se njegovim otvaranjem ubrzati transport robe. Ovaj prelaz je važan za regionalnu trgovinu. Već smo razgovarali o carinskim olakšicama i ono što je bila ideja i projekat predsednika Srbije Aleksandra Vučića jeste da zajednički radimo na tome da građanima sve bude jeftinije, da budu manje carine i da imamo brži protok ljudi i robe, objasnio je tada ministar Stefanović. Međutim, ni nakon ovog potpisanog sporazuma nije došlo do otvaranja ovog malograničnog prelaza.

Sada kada je potpisana nova inicijativa „Open Balkans“ koja bi trebalo da predstavlja ekonomsku zonu između Albanije, Severne Makedonije i Srbije valjda se konačno stvaraju uslovi da se otvori i ovaj malogranični prelaz. Zato moje pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije - kada će i da li će se otvoriti malogranični prelaz Miratovac – Lojane? Hvala.

Imovinska karta

(Bujanovac, 08.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik opštine Opština Bujanovac Opština Mesečno 76353.00 RSD 16.05.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.