ŠAIP KAMBERI

Partija za demokratsko delovanje

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Šaip Kamberi do sada je bio narodni poslanik u dva saziva. Prvi put izabran je za narodnog poslanika u desetom sazivu, od 2014. do 2016, a drugi put u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Ujedinjena dolina-SDA Sandžaka, član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i zamenik člana Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 80 sati, 41 put se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovao je u dva navrata, a u javljanju za obaveštenja i objašnjenja učestvovao je devet puta.

Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 19 puta, od čega je za tri akta glasao “za”, dok je za dva akta glasao “protiv”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao prvi na listi „KOALICIJA ALBANACA DOLINE“
“KOALICIONI I SHQIPTARËVE TË LUGINËS”, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe EVROPSKI REGIONI - Vojvodina, Sandžak, Preševska dolina. Član je Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prava deteta. Takođe, član je Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

BIOGRAFIJA

Rođen je 15. oktobra 1964. godine u Velikom Trnovcu, opština Bujanovac. Osnovno školovanje je završio u Velikom Trnovcu, srednju školu pravnog smera, u Bujanovcu.
Diplomirao je 1989. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini.

Od 2000. do 2008. godine bio je dopisnik dnevnog lista na Kosovu “Zëri”. Bio je osnivač nevladine organizacije “Odbor za ljudska prava”, koja je osnovana za monitoring, promociju i zaštitu ljudskih prava. Na položaju lidera Odbora za ljudska prava bio je do 2008. godine.

U periodu od 2002. do 2006. i od 2006.do 2008. godine bio je odbornik u Skupštini opštine Bujanovac, i šef odborničke grupe Partije za demokratsko delovanje. Na lokalnim izborima 2008. godine izabran je za predsednika opštine Bujanovac i tu funkciju je obavljao do 2012. godine. Na lokalnim izborima održanim 2016. godine ponovo je izabran na istu funkciju.

Od 2018. godine predsednik je Partije za demokratsko delovanje.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 18:39

Osnovne informacije

Statistika

  • 41
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 13.09.2022.

Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, koristeći svoje pravo na slobodu misli i izražavanja, ja ću o ovoj temi izneti neke stavove, iako znam unapred da neće biti slaganja, odnosno da će mnogi biti protiv, ali šta da radimo, sloboda misli i izražavanja je sveta, pa je moramo poštovati.

Kao što znamo, posle početnih uspeha postignutih u periodu 2011. do 2013. godine, zadnjih godina dolazi do usporavanja, pa i potpunog zamrzavanja briselskog dijaloga. Njegovo zamrzavanje koincidira i sa krizom identiteta unutar Evropske unije, kao i turbulencijama unutar transatlantskih odnosa. Na sreću, nova američka administracija ispoljila je novi aktivniji pristup pitanjima Zapadnog Balkana, Sjedinjene Američke Države su vraćene u ulogu zainteresovane strane u pregovorima, što je usledilo imenovanjem specijalnih diplomata za Balkan.

Obnovljeno američko interesovanje za Zapadni Balkan, a i za dijalog Kosova i Srbije, dolazi kao reakcija sve većeg uticaja drugih sila koje pokušavaju da destabilizuju region. Sjedinjene Američke Države jasno stavljaju do znanja da daju nedvosmislenu podršku dijalogu koji se vodi u Briselu, a u kontekstu toga poslednji dogovor između Kosova i Srbije o priznavanju ID karti je novi momentum koji treba iskoristiti za nastavak dijaloga do konačne normalizacije odnosa.

Svakome je jasno da perspektiva interesa naroda Balkana je u međusobnoj saradnji. Interesi Srba i Albanaca jesu takođe u uzajamnoj saradnji i poštovanju i dobrosusedskim odnosima, ali ne postoji nikakva dilema da presudni uslov za te odnose jeste normalizacija odnosa sa Kosovom.

Za pozdraviti jesu nastojanja unapređenja odnosa Srbije sa Albanijom, kroz bilateralnu ili regionalnu saradnju, ali svaki racionalni političar je svestan da u dugoročnom aspektu ti međudržavni odnosi će zavisiti od načina rešavanja odnosa i sporazuma sa Kosovom.

Stabilnost Zapadnog Balkana je vezana za ovo pitanje i zato ono predstavlja ključni momenat za perspektivu dva naroda, ali i celog regiona. Godinama unazad iz Brisela dobijamo poruke da je dijalog između Kosova i Srbije jasno povezan sa njihovom budućnošću, što bi trebalo da ukazuje na to da bez napretka u ovom procesu nijedna strana se ne može nadati članstvu u Evropskoj uniji.

Danas ponovo sa najvišeg vrha Evropske unije ističe se da je dijalog sa Kosovom ključan za evropski put Srbije. Iako je izgubila raniju pokretačku moć, Evropska unija i dalje ostaje motor reforme i demokratizacije Zapadnog Balkana, pa samim tim i Srbije i Kosova. Sigurno je da je pitanje konačnog sporazuma sa Kosovom jedan od najtežih spoljnopolitičkih izazova koji Srbija ima pred sobom.

Međutim, gospodine predsedniče, vi ste izabrani na mesto predsednika ne samo da protokolarno predstavljate ovu državu, već i da date odgovore i nađete rešenja i za najteža politička pitanja od kojih zavisi budućnost ove zemlje i budućih generacija. Vaša je obaveza da vodite ovu zemlju ka rešenjima koja njoj stvaraju perspektivu, i to ne bilo kakvu perspektivu, već evropsku perspektivu. Republika Srbija je zemlja koja se nalazi u Evropi, te prema tome ona treba da postane i punopravni član Evropske unije i deo zapadnih liberalnih demokratija. Jeste ovo težak zadatak, ali je mudrost voditi je ka tom cilju.

Unapređenje odnosa sa večnim neprijateljem zahteva sposobnost za pomirenje. Nema budućnosti nijedne zemlje bez pomirenja, nema pomirenja bez suočavanja sa prošlošću. Mir sa Albancima vam je potreban, ne zavada. Zavada sa drugima, kako bi rekao Bogdan Bogdanović, vodi samouništenju. Zato je Srbiji potreban mir sa Albancima. Zbog njene budućnosti, zbog mladih naraštaja, zbog zajedničke perspektive Zapadnog Balkana. Sticanje prijatelja je važnije od osvajanja teritorija, rekao bi mudri Bogdan Bogdanović. Podsetio bih na još jednu njegovu izjavu datu za prištinski „Zeri“ ranije: „Naš nacionalni interes je da sa vama Albancima budemo prijatelji i da naše spomenike ostavimo u dvorištu svojih prijatelja“.

Kao čovek koji vodi ovu državu i koji je na izborima osvojio potpuni legitimitet, imate najveću odgovornost da građanima Srbije o Kosovu kažete istinu i samo istinu, ne puste želje i netrezvene, nerealne političke ambicije. Dosta je bilo toga. Pravilo je da svako ko učestvuje u procesu rešavanja problema, pozitivan ishod i u dijalogu može očekivati jedino ako postavi jasnu razliku između trezvenih ambicija i nemudrog zavaravanja. Shodno tome, ne mogu se očekivati pozitivni rezultati ako se držimo stavova koji su proizvod mitova iz srednjeg veka ili fantazmogorije, kako ste rekli, uz potpunu negaciju aktuelne stvarnosti.

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija poručuju Srbiji da nije pitanje da li idete na istok ili zapad, već da postoji samo jedan pravac i na Srbiji je da odluči koliko brzo želi da stigne tamo. Koji je stav Evropske unije i sada po pitanju neophodnosti postizanja sporazuma sa Kosovom, vi znate to bolje od mene. Koje su realne mogućnosti da se taj stav Evropske unije i sada po tom pitanju promeni, takođe to znate bolje od svih nas ovde. Uvođenje u igru francuskih i nemačkih specijalaca, rekao bih, i poruke kojima vas pozivaju da donesete teške odluke u vezi Kosova jasno govori o koordinisanom transatlantskom stavu po ovom pitanju.

Očekivao sam da danas ovom parlamentu kažete da smo spremni da preuzmemo odgovornost za budućnost ove zemlje i da verujemo da će u vremenu koje je pred nama Srbija biti sposobna da novim vrednostima izgradi drugačije odnose sa Kosovom.

Govorili ste o nepoštovanju sporazuma i koje dogovore Republika Srbija ne poštuje. Mislim da sam pomenuo i citirao sve iz Izveštaja o progresu na prošloj sednici koja je održana po ovoj temi. Činjenica je takođe da je onome ko je imalo upoznat sa stavom srpskog društva po ovom pitanju jasno da nije lako donositi konkretne odluke. Ali, zar najteži putevi nisu nekad i jedino pravi? Za novu stranicu potreban je novi pristup. Svestan sam da u Srbiji još ne postoji atmosfera u kojoj bi neko tražio oprost Albancima za ono što je tamo učinjeno. Verovatno za to treba sačekati neki drugi momentum. Vili Brant nije rekao žrtvama – ja vam se izvinjavam, nego im je rekao: „Mi smo se promenili, mi to više nećemo ponoviti“, podseća nas Latinka Perović. Možda bi u ovom trenutku to bilo dovoljno.

Naravno, biće ovde i glasova protiv sporazuma, glasova onih koji bi da stvore zamrznuti konflikt, glasova onih koji ne bi Republiku Srbiju da vide kao deo liberalnih demokratija, već priključenu istočnim carstvima. Svi koji tako misle čine pokušaj za osvajanje svakodnevnih političkih poena. Oni imaju pristup političara, a ne državnika, idu ka budućnosti koračajući unatraške, žele nastavak, a ne rešenje problema. Realistični pristup problemu stavlja nam do znanja da san o priključenju Republike Srbije istočnim carstvima u aktuelnim geopolitičkim previranjima je ne samo nerealan, već i opasan po budućnost ove zemlje. Turski nobelovac Orhan Pamuk jednom je rekao: „Istok ume da proguta ljude i njihove snove, zato treba da paze šta žele“.

Ono što protivnici dogovora misle da postignu silom najčešće se može postići sporazumom. Pored toga, silom se može i izgubiti. Primera za to ima dosta, i to svežih. Upravo zato ne mislim da rešenje treba tražiti u pištoljima 400 srpskih policajaca na Kosovu.

Na kraju, kao predstavnik albanske zajednice koja živi u Preševskoj dolini, mi smatramo da normalizacija odnosa sa Kosovom jeste od vitalnog značaja i za našu budućnost. U kontekstu budućeg sporazuma moram da naglasim da reciprocitet jeste adekvatno načelo ukoliko je cilj da se problemi rešavaju političkim putem. Interese morate da ostvarite dogovorom, jer ne možete jednostranom odlukom. Kosovo je nezavisno od Srbije i šta god da želite da tamo ostvarite morate to postići u dogovoru sa tamošnjim vlastima, a ko će biti tamo na vlasti, Srbija nema uticaj.

Srbija u republici Kosovo imaju broj na ustavom zagarantovana prava, što se tiče i parlamentarne zastupljenosti, ali i učešće u izvršnoj vlasti, Albanci i druge manjine to ovde nemaju. U skladu za zahtevom za više prava Srba na Kosovu, Beograd treba da ima u vidu da je logično i legitimno da albanska zajednica u Srbiji traži isti status koji Srbija traži za Srbe na Kosovu. Da bi se stvorili uslovi za obnovu poverenja albanske zajednice neophodno je da Vlada i državne institucije pokažu političku volju i da se ozbiljno angažuju na integrisanju albanske zajednice, na šta se Republika Srbija obavezala u okviru tri sporazuma koji se odnosi na opštine koje ima Albanci, čine većinu ili deo stanovništva.

Nepriznavanje diploma jeste jedan od napada na budućnost mladih Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Kao što smo vas već obavestili na konsultacijama 14. jula ove godine, od nove Vlade očekujemo da radi na realizaciji i planova od sedam tačaka u vremenski precizno utvrđenom terminu.

Podsećanja radi, Vlada Republike Srbije je usvojila plan još u junu 2013. godine. Zaustavljanje procesa pasivizacija i adresa i formiranje parlamentarne komisije sa ciljem utvrđivanje tačnih podataka pasiviziranih adresa građana i predlaganje mera za povraćaj adresa, njoj adresa.

Formiranje posebnog razvojnog fonda Bujanovca, Preševa i Medveđe uz udvostručenje budžeta koordinacionog tela za kapitalne projekte i subvencije lokalnoj privredi, kao i dovođenje stranih investitora. Intezivacija dijaloga između Vlade Republike Srbije i izabrani predstavnika Albanaca Preševske doline uz učešće USA i grupe ambasadora „Prijatelja juga“. Izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda, Zakona o nacionalnoj manjinama, posebno člana 16. stav 2.

Bujanovac, Preševo i Medveđa su najnerazvijenije opštine na nivou Republike Srbije, ali nisu mnogo bolji položaji ni ostale opštine našeg okruga. Mladi Albanci, Srbi i Romi beže svakog dana zbog besperspektivnog stanja u kojem se nalaze. Ove opštine polako, ali sigurno postaju udobni starački dom. Zato je vreme da država pokaže jednak tretman o svim građanima, da obezbede opstanak, a ne odlazak ljudi. Mladi su zajednička budućnost i o njima trebamo zajedno brinuti kao roditelji, a ne političari.

Zato vas pozivam da uvažite više napora u rešavanju krupnih pitanja i problema, da koristite političku snagu koji su vam građani ove zemlje dali kako biste istu pretvorili u perspektivu ljudi i kako biste zajedno sa Albancima gradili stabilniji, bezbedniji i perspektivniji Balkan. Na vama je da odlučite da li ćete ostati samo jedan u nizu političara ili preuzeti državničke obaveze, budite gde god. Na tom putu dogovor sa Albancima vam se nameće kao nepremostivo pitanje, dogovor uz trezvene i realne ambicije, bez fantazmagorije. Hvala.

Prva posebna sednica , 13.09.2022.

Gospodine predsedniče, da ste me pažljivo slušali, ja sam rekao kada sam govorio o pravima Albanaca Preševske doline tamo gde čine većinu ili deo stanovništva. Zašto u Medveđi nema Albanaca, to je jedno posebno pitanje o kome bi trebalo da razgovaramo. O zahtevima Albanaca, odnosno pitanjima koja terete to stanovništvo tamo na vašem stolu se nalazi papir i ja bih voleo da krenete konačno da razgovarate. Dosta je obećanja.

Što se tiče sporazuma sa Kosovom, ja ću ponoviti ono što kažu Amerikanci – ukoliko vi dogovorite bilo koji sporazum sa Kosovom, mi ćemo to podržati. Ono u čemu se nećemo slagati jeste da na Zapadnom Balkanu treba da postoje različiti standardi manjinskih prava i kada govorimo o pitanju kažnjavanja onih koji slobodno izražavaju svoje mišljenje ja i dalje doživljavam parlament kao mesto u kom narodni poslanik može slobodno da kaže svoje mišljenje.

Svaka inicijativa koja teži da to zaustavi, jeste uvođenje strahovlade, ali da sam ja strahovao da će me ovde neko kazniti, sigurno ne bih došao na ovu sednicu ili možda uopšte u parlament, ali moja borba, pet izbornih krugova sam se borio za ovo mesto i neće niko da me zaustavi da iznesem slobodno svoje mišljenje. Hvala.

Sedamnaesto vanredno zasedanje, 09.02.2022.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Pred nama se danas, između ostalog, na dnevnom redu nalazi i tačka o Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koje je podnelo Državno veće tužilaca, na osnovu ranije proglašenog konkursa za izbor zamenika javnog tužioca za područje Osnovnog tužilaštva u Vranju, tužilaštvo koje pokriva i područje Osnovnog suda u Bujanovcu, a samim tim i teritoriju opštine Preševo, opština sa većinskim albanskim stanovništvom.

Predloženi kandidat je izabran iz redova deset kandidata koji su se prijavili na taj konkurs, barem na osnovu rang-liste, a koji su u prethodnom postupku ocenjeni sa ocenom „pet“, odnosno „četiri“. U tih deset prijavljenih kandidata bilo je i dvoje kandidata iz redova albanske nacionalne zajednice, jedan je ocenjen ocenom „pet“, dok je drugi ocenjen ocenom „četiri“.

Izbor ovog kandidata je posledica odlaska u penziju dvoje zamenika javnih tužilaca iz Osnovnog tužilaštva u Vranju, jedinice u Bujanovcu, a koji su bili pripadnici albanske nacionalne zajednice, koji su penzionisani prošle 2021. godine. Dakle, to tužilaštvo je ostalo bez ijednog jedinog zamenika tužioca iz redova albanske nacionalne zajednice.

Mislim da su bili ispunjeni svi kriterijumi da Državno veće tužilaca za kandidata za zamenika OJT-a predloži jednog od kandidata albanske nacionalne pripadnosti, obzirom da su oba ispunila zahtevane kriterijume. Međutim, u svom predlogu Državno veće tužilaca se opredelilo za kandidatkinju iz Vranja, koja verujem ne zna albanski jezik, a koja će verovatno biti zadužena da pokriva radna mesta koja su do sada već izvršavali zamenici OJT-a iz redova albanske nacionalne zajednice. Ovakvim predlogom smatram da je Državno veće tužilaca diskriminisalo dvojicu kandidata albanske zajednice.

Član 27. Ustava Republike Srbije zabranjuje diskriminaciju. On kaže da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjen svaki vid diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti i drugo.

Član 77. Ustava Republike Srbije, koji izričito predviđa da su pripadnici nacionalnih manjina ravnopravni u vođenju javnih poslova, kaže da pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinicama lokalne samouprave vodi se računa i o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Ali pored ovoga, mislim da je najdrastičnije povređena odredba člana 60. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca koja naglašava, citiraću celu odredbu, odnosi se na posebna pravila odlučivanja, član 60. „Pre donošenja odluke o izboru, odnosno predlaganju kandidata za zamenika javnog tužioca u javnim tužilaštvima na području lokalnih samouprava u kojima je u službenoj upotrebi jezik ili pismo nacionalne manjine, veće pribavlja podatke o nacionalnom sastavu stanovništva lokalnih samouprava, kao i o nacionalnom sastavu nosilaca javnotužilačke funkcije u tom tužilaštvu. Ukoliko nacionalni sastav nosilaca javnotužilačke funkcije nije srazmeran nacionalnom sastavu stanovništva, a nije, na području nadležnosti javnog tužilaštva veće će po pravilu izabrati, odnosno predložiti kandidata one nacionalne pripadnosti čiji bi izbor, odnosno predlaganje doprinelo srazmernosti nacionalnog sastava, i to najviše rangiranog kandidata te nacionalne pripadnosti, ukoliko njegova ocena, odnosno broj bodova nisu ispod 90% ocene, odnosno broja bodova prvorangiranog kandidata. Posebna pravila o odlučivanja iz stava 2. ovog člana primenjivaće se u odnosu na one kandidate koji su se u konkursnoj dokumentaciji izjasnili o svojoj nacionalnoj pripadnosti i dali saglasnost veću za primenu posebnih pravila.“

Kao što sam obavešten, oba kandidata su u aplikaciji na konkursu napisala i svoje etničko, odnosno nacionalno poreklo.

Dakle, kako nisu ispoštovane navedene odredbe Ustava, odnosno ključna odredba Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, predlažem da se ova tačka povuče sa dnevnog reda i da Državno veće tužilaca još jednom razmotri ili da Narodna skupština ne da saglasnost na ovaj deo. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Hvala, gospodine predsedniče.

Gospođo predsednice, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.

Od preuzimanja ovog mandata kao narodni poslanik, bez obzira kako se ovde doživljavaju moji govori ja uporno pokušavam da ukažem na potrebu da Republika Srbija preduzme mere za sprečavanje širenja i institucionalizovanja jezika mržnje i međuetničkih provokacija. Učinio sam to, po meni na tečnom srpskom jeziku, ali izgleda da vi i ja govorimo drugačiji srpski.

Kada sam koristeći svoje pravo, govorio i na svom maternjem albanskom jeziku, naišao sam na prezir, buku mojih kolega i nepodnošljivost, da me makar pet minuta saslušaju.

Bez obzira na sve ja ću nastaviti da govorim o temama koji neki ne bi želeli da čuju, ali koje smatram da su ključne za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i izgradnju demokratskog društva, ali i izgradnju dugotrajnog mira i dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu.

Poznato je da nakon oružanih sukoba i perioda teških kršenja ljudskih prava, kao i ratova, malo je zadataka koji su toliko aktuelni kao pomirenje. Pomirenje sa samim sobom, pomirenje sa stvarnošću, pomirenje sa svojim neprijateljem. Pomirenje podrazumeva da su raniji neprijatelji pronašli osnov za zajednički život. Pomirenje je zato proces gde se realnost konflikta posmatra u perspektivi budućnosti.

Upravo u tom cilju posredstvom EU i SAD pokrenut je dijalog između Kosova i Srbije koji ima za cilj normalizaciju odnosa između dva naroda i dve zemlje, a normalizacija odnosa sa Kosovom je takođe od istinskog značaja za određivanje brzine pristupnih pregovora Srbije i Kosova sa EU. U cilju normalizacije odnosa, stvaranja dobrih međuetničkih odnosa i stabilnosti na zapadnom Balkanu, u cilju smirivanja česti uzavrelih strasti koje su ozbiljno rizikovale sam proces dijaloga EU je uvek prizivala sve političke aktere u Srbiji i na Kosovu i ostatku regiona da se uključe u akcije koje stvaraju, promovišu atmosferu pogodnu za pomirenje, regionalnu stabilnost i saradnju.

I pored ovakvih zakona koji dolaze od strane EU, svedoci smo čestih i nepotrebnih provokacija koje ceo proces pregovaranja rizikuju da vrate na polaznu tačku. U ranijem periodu čovek zadužen za provokacije od strane Srbije bio je Marko Đurić, ali od kako je on otišao u Ameriku, nažalost njegovu ulogu je preuzeo predsednik Vučić.

Objavljivanje karte Kosova sa srpskom zastavom, simbolična je provokacija koja pokazuje dalje pretenzije Srbije prema Kosovu, ali ona predstavlja i simboliku Kosova bez Albanaca, simboliku parole devedesetih, Albance preko Prokletija, a znamo svi kako je ta politika završila.

Sa druge strane, svesni smo da u srpskoj političkoj sceni Kosovo više od 30 godina predstavlja ambar za prikupljanje nacionalističkih glasova, te i ova slika koju je predsednik Vučić objavio na njegovom instagram profilu može naznačiti početak kampanje za naredne predsedničke izbore i izbore za glavni grad. Ovaj akt predsednika države treba posmatrati u svetlu isprobanog recepta, kada se pojavi neki unutrašnji problem treba izazvati spoljno političku tenziju kako bi se pažnja domaće javnosti odvukla na drugu stranu.

Međutim, smatram da je u interesu svih da se „Jovanjica“ i druge afere koje prete da se u Srbiji ponove u vidu Brionskog plenuma, ne bi trebalo da se koriste kako bi se još više produžili odnosi sa Albancima i Kosovom.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Mislim da su govornici prekršili poglavlje 14. Poslovnika, jer ja nisam ni postavio pitanje, a oni su odgovorili na pitanja, ali ja ću nastaviti tamo gde sam stao.

„Države, kao i pojedinci, imaju nasleđene sklonosti, svoje tradicionalne, geopolitičke težnje i svoja osećanja za istoriju, tako da se one razlikuju po sposobnosti da uočavaju distinkciju između trezvenih ambicija i nemudrog zavaravanja“ - kaže Zbignjev Bžežinski u svom delu „Amerika, Kina, sudbina svete“. U tom kontekstu Srbija bi trebala da definiše svoju ulogu i izrazi realističnu ravnotežu između svojih ambicija i stvarnih potencijala.

Zato, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je – šta će Vlada preduzeti u sprečavanju širenja, odnosno institucionalizovanja jezika mržnje prema manjinama, posebno prema Albancima, prema provokacijama koje dižu regionalne tenzije i šta će preduzeti u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom?

Kada smo kod jezika mržnje preporučujem premijerki Brnabić, a možda ću ja pokloniti vama ovu knjigu gospodina Aleksandra Pavlovića „Imaginarni Albanac“, jer kada ministar kaže da je ovaj tekst neko pisao u Beogradu to je stereotip prema Albancima koji i dalje imate. To je izjava zasnovana na stereotipu da Albanci nisu svesni, niti mogu da pišu nešto, nego im to neko drugi piše.

Dakle, mi imamo ozbiljan problem sa demokratijom u ovoj državi. Vi i ja, gospođo predsednice, možemo ceo dan da raspravljamo, nećemo se složiti oko određenih pitanja. Da li je Kosovo država ili nije, svako ima svoj stav, ali svako, možemo reći da oni koji od 1999. godine nisu bili na Kosovu da kažu nešto drugo, ali svi vi koji trebate dozvolu da ulazite tamo znate o čemu se radi.

Privremene institucije – ako postoji na Balkanu neka Vlada koja je privremena, onda je vaša Vlada, koja je neustavno proglašena, privremeno pre nego što je izabrana. Da razgovaram sa mojim prijateljima u Prištini – ja sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, razgovarajte vi sa Prištinom. Vaša je obaveza da razgovarate i da nađete rešenje o tom problemu.

Ja samo kažem, kao narodni poslanik, da postoji potreba da se o ovakvim stvarima razgovara i da nema potrebe da se dignu tenzije. Ja upozoravam na taj jezik mržnje koji vaš ministar, ministar u vašoj Vladi svakodnevno upotrebljava prema Albancima, a nikakve reakcije od vas nema.

Rekao sam da ću vama pokloniti ovu knjigu, ministru ne vredi pokloniti, jer džabe… Toliko ima mogućnosti od državne plate, ja nemam drugu delatnost, primam samo državnu platu, niti imam bogatu tetku u Americi, tako da…

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i članovi Vlade, uz jezik, nacionalni simboli predstavljaju elemenat posebnosti jednog naroda preko kojeg pripadnici tog naroda, odnosno njegove nacionalne manjine mogu da predstavljaju, odnosno izražavaju svoj nacionalni identitet.

Polazeći od ovog načela, danas zastava Republike Srbije slobodno vijori u Gračanici, u Kotoru, Kumanovu, gde ondašnji Srbi uživaju status nacionalne manjine. Ni vidim ništa loše u tome da manjina, na osnovu zakona, ostvaruje pravo slobodne, javne i službene upotrebe svog nacionalnog simbola. Ali isti standard ne važi u Republici Srbiji.

Iako u Ustavu član 79. priznaje pravo nacionalnim manjinama i na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, kao načinu čuvanja njihovog identiteta, Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina u stavu 2. člana 14. ograničava ovo pravo formulacijom da njihovi simboli ne mogu biti identični sa simbolima drugih država. Jednostavno, dok zastava Republike Srbije može slobodno da vijori na teritorijama susednih država, zastave susednih država ne mogu da vijore na teritoriji Republike Srbije.

Koja se poruka šalje na ovaj način? Da i druge države mogu da ograniče nacionalnim manjinama da slobodno i javno upotrebe svoje simbole. Ne, ne mislim da je to rešenje. Rešenje nije u zabrani ispoljavanja nacionalnog identiteta, već u postavljanju standarda koji nas čine ravnopravnim.

I pored zakonske zabrane službene upotrebe nacionalnog simbola Albanaca u Republici Srbiji, mi se zalažemo za ravnopravnost – da srpska zastava može slobodno da se koristi od srpske manjine, ali da istovremeno pripadnici manjina u Republici Srbiji mogu slobodno da koriste svoje simbole. Jednakost je da ono što želim za sebe priznam i drugima. Dakle, da ova zastava može slobodno da vijori u Gračanici ili drugim mestima na Kosovu, ali isto tako da i ova zastava može slobodno da vijori u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Ne jednakost u diskriminaciji nacionalnih manjina, već jednakost u poštovanju njihovih prava. Dok zabranjuje pravo službene upotrebe nacionalnih simbola, samo se ugrožavaju prava Srba u regiona koji uživaju status nacionalne manjine.

Kako biste reagovali ukoliko sutra parlament iz Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova hoće da usklade svoje zakone po pitanju upotrebe nacionalnih simbola nacionalnih manjina sa zakonom u Republici Srbiji? Zato izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Srbiji nameće se kao neophodnost koja ide u dobrobit i srpske manjine u regionu. Postavljanje simbola drugih država na reverima sakoa predsednika država u bilateralnim susretima predstavlja samo lažnu iluziju demokratije, sve dok ne priznamo pravo jedne nacionalne manjine da slobodno i službeno koristi svoje nacionalne simbole. Jednakost u pravu na korišćenje simbola nacionalnih manjina predstavlja stabilnost i mogućnost za pomirenje i održivi mir. Suprotno tome predstavlja samo izvor daljih nestabilnosti i mržnje među narodima.

Zato u svojstvu predsednika parlamentarne grupe Ujedinjena dolina i SDA pitam predsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku za ljudska i manjinska prava – da li će Vlada pokrenuti postupak izmene Zakona, odnosno brisanja ograničenja iz stava 2. člana 14. Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina. Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje je za ministra pravde Republike Srbije i Visokog saveta sudstva.

Visoki savet sudstva je na sednici održanoj dana 14. oktobra 2021. godine po oglasu objavljenom u "Službenom glasniku broj 38/21" od aprila ove godine, doneo je odluku o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Prekršajni sudu Preševu.

Na osnovu ove odluke, za sudiju tog suda je predložen kandidat Igor Nikolić, samostalni saradnik Službe za Katastar nepokretnosti iz Vranja.

Ništa ne bi bilo neobično u predlogu ovog lica da među kandidatima za mesto sudije u Prekršajni sud u Preševu nije bilo nekoliko lica albanske nacionalnosti iz Preševa i Bujanovca sa završenom Pravosudnom akademijom ili položenim ispitom i da se ne radi o Prekršajnom sudu u opštini u kojoj Albanci čine preko 90% stanovništva.

Podsećanja radi, Ustav Republike Srbije u članu 77. stav 2. predviđa pravo pripadnika nacionalnih manjina da prilikom zapošljavanja u državnim organima i javnim službama imaju odgovarajuću zastupljenost.

Prvo, opšte načelo preporuka iz Lunda visokog komesara nacionalnih manjina primećuje da delotvorno učešće nacionalnih manjina u javnom životu predstavlja suštinski deo miroljubivog i demokratskog društva.

Iskustva iz Evrope i šire pokazala su da je u cilju unapređivanja ovog učešća često potrebno da vlade ustanove posebna rešenja za nacionalne manjine. Ove preporuke nastoje da olakšaju uključivanje manjina u državne okvire i omoguće manjinama da održe svoj sopstveni identitet i karakteristike unapređujući na taj način dobro upravljanje.

Ljubljanske smernice, sa druge strane, u integrisanju raznolikih društava se ne zadržavaju na pukoj podršci i priznanju manjinske kulture, identiteta i političkih interesa, već dodatno preporučuju državama da obezbede uspostavljanje komunikacije i interakcije koje će nadilaziti etničke podele.

Ove smernice sugerišu da nacionalne manjine ne samo da treba da ostvaruju svoje zakonsko pravo na delotvorno učešće u opštem upravljanju državom, već i da budu podstaknute da to učine, kaže Knut Volebek, bivši visoki komesar nacionalnih manjina.

Ovakva politika zapošljavanja u pravosudnim institucijama kojom se negira pravo albanskih kadrova da se zapošljavaju nije u duhu pomenute ustavne odredbe, niti preporuka koje daje institucija visokog komesara. Kredibilitet institucija zavisi od poverenja koje građani imaju u njih, a poverenje građana u institucije u sredinama nastanjenim pripadnicima nacionalnih manjina isključivo zavisi od participacije pripadnika nacionalnih manjina u te institucije.

Zato, moje pitanje za ministra pravde i Visoki savet sudstva jeste – kada će se u Prekršajnom sudu u Preševu, odnosno Osnovnom sudu u Bujanovcu i Osnovnom tužilaštvu u Vranju, koje pokriva i područje Osnovnog suda u Bujanovcu, zaposliti kandidati albanske nacionalnosti za položenim ispitom ili završenom Pravosudnom akademijom, a sve u cilju poštovanja odredbi iz člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije? Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2021.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, "merdita" - dobar dan.

Moje današnje pitanje je za predsednika Vlade Republike Srbije, a ono glasi - kada će se stvoriti uslovi za slobodnu, javnu i službenu upotrebu nacionalnih simbola Albanaca?

Prošlo je godinu dana od mog govora o potrebi nacionalnih manjina da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, a Republika Srbija nastavlja da bude jedina zemlja u regionu koja zakonom onemogućava nacionalne manjine da slobodno i službeno koriste svoje simbole, ukoliko su identični sa simbolima drugih zemalja.

Koliki je u Srbiji danas stepen netrpeljivosti prema albanskom nacionalnom simbolu pokazalo nam je i ponašanje huligana koji su skinuli albansku zastavu sa mnogih mesta u Beogradu, gde je ona postavljena kao deo državnog protokola prilikom posete premijera Albanije, gospodina Edija Rame. Huligani su možda direktni počinioci ovog vandalskog akta, ali mora se istaći da su oni produkt diskursa koji podržava i hrani antialbanske stereotipe, neprijateljstvo i mržnju prema njima. Ovakav diskurs autor dela "Imaginarni Albanac" Aleksandar Pavlović naziva albanizmom, oslanjajući se na koncept balkanizma Marije Todorove koja upisuje diskurs koji stvara stereotipe o Balkanu i politiku organsku povezanu sa tim diskursom.

Zaključak je da u ovoj atmosferi netrpeljivosti, otvorene mržnje i predrasuda prema svemu što se vezuje sa Albancima, diskriminaciju u fundamentalnim pravima, život Albanaca preševske doline, pa i onih koji žive u unutrašnjosti Republike Srbije, težak. U stvorenoj atmosferi negiranja ratnih zločina, glorifikacije ratnih zločinaca, u kojoj se policijom čuvaju njihovi murali, činjenica je da i prema izveštajima međunarodnih organizacija Srbija ozbiljno nazaduje u demokratiji i možda se ne trebamo čuditi zašto pred ovakvim vandalizmom država ne preduzima zakonske mere. Vlasti ponosno o ovome ćute. Lepo je to osećanje ponosa - rekao bi Meša Selimović - brani nas od kajanja.

Za mnoge se sada postavlja otvorena dilema - da li je ova netrpeljivost prema zastavi Albanije deo projekta "Open Balkansa" ili deo Vulinovog srpskog sveta?

Poštovane kolege, ja ovde mogu samo da pomenem vandalizam nad albanskom državnom zastavom, ali je moja prevashodna dužnost u ovom domu da postavim pitanje zašto albanci preševske doline i oni koji žive u Srbiji ne mogu da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, koji predstavljaju suštinski deo njihovog identiteta?

Svi mi, nadam se, težimo EU. Upravo je ta Evropa kojoj težimo poznata po sposobnosti integracije, neuništavanja i ukidanja različitosti. Kao zemlja koja teži da bude deo EU, mada danas se sa pravom može postaviti pitanje da li Republika Srbija to stvarno i želi, ova zemlja bi trebala da ukine diskriminatorske zakone. Ljudi su duševno vezani za svoje simbole identiteta. Ljudi su često tokom istorije ginuli za simbole.

Zato, bez obzira na sadašnje zakonsko i političko negativno stanje koje negira naše simbole, ja mogu da kažem da se mi nećemo odreći naših identitetskih simbola. Mi ćemo se strpljivo boriti i čekati kada će se naše identitetsko pravo o slobodnoj, javnoj i službenoj upotrebi nacionalnih simbola i ostvariti. Verujemo u takvo rešenje i zato što je ovo pitanje u zemljama u okruženju već rešeno u dijalogu sa manjinama. Do tada, mi se nećemo ni pokoriti, ni predati. Na kraju krajeva, na neprestanu borbu za naš identitet i simbole koji to izražavaju, nas obavezuju i stihovi naše himne o zastavi - (poslanik govori na albanskom jeziku).

Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, inicijativa za otvaranje malograničnog prelaza Miratovac – Lojane jedan je od starijih zahteva predstavnika Albanaca Preševske doline upućen vlastima u Beogradu koji potiče još od vremena početka realizacije plana i programa za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa iz 2001. godine.

Ovaj zahtev je intenziviran još više kada je 8. januara 2005. godine, od strane pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore, ubijen šesnaestogodišnji tinejdžer Dašnim Hajrulahu koji se vraćao iz posete rodbini sa druge strane granice. Nakon tog incidenta sa smrtnim posledicama bilo je rečeno da će se procedura otvaranja tog malograničnog prelaza ubrzati kako bi se ljudima omogućilo nesmetano kretanje u održavanju rodbinskih veza i lakšeg korišćenja njihovih imanja koja se nalaze uz granicu.

Iako je više puta najavljivano da će se to brzo dogoditi, čak je i licitirano datumima kada će se prelaz otvoriti i pustiti u rad, nažalost ni ubistvo Dašni Hajrulahua nije donelo ispunjenje obećanja za otvaranje prelaza.

U decembru 2019. godine tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović potpisao je u Skoplju sa ministrom unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije Oliverom Spasovskim Sporazumom o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane, kao i Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata.

Govoreći o Sporazumu o uspostavljanju graničnog prelaza Miratovac – Lojane, Stefanović je tada istakao da će se njegovim otvaranjem ubrzati transport robe. Ovaj prelaz je važan za regionalnu trgovinu. Već smo razgovarali o carinskim olakšicama i ono što je bila ideja i projekat predsednika Srbije Aleksandra Vučića jeste da zajednički radimo na tome da građanima sve bude jeftinije, da budu manje carine i da imamo brži protok ljudi i robe, objasnio je tada ministar Stefanović. Međutim, ni nakon ovog potpisanog sporazuma nije došlo do otvaranja ovog malograničnog prelaza.

Sada kada je potpisana nova inicijativa „Open Balkans“ koja bi trebalo da predstavlja ekonomsku zonu između Albanije, Severne Makedonije i Srbije valjda se konačno stvaraju uslovi da se otvori i ovaj malogranični prelaz. Zato moje pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije - kada će i da li će se otvoriti malogranični prelaz Miratovac – Lojane? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 31.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Plata i paušal) Republika Mesečno 143893.00 RSD 01.08.2022 -