Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati set predloga zakona koji se nalaze pred nama.

Ja ću se u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe najviše osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2, jer se njima nastavlja proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid 19 i obezbeđuje kontinuitet socijalnih programa, a naš kolega narodni poslanik Daniel Đivanović će kasnije govoriti o drugom predlogu zakona.

Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu situaciju koja se nastavila i nakon završetka vanrednog stanja u Republici Srbiji kako bi se omogućilo ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled pandemije Kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2, složićemo se da je neophodan nastavak preduzetih mera podrške stanovništvu koje imaju za cilj povećanje agregatne tražnje i privrednih aktivnosti.

Pošto se približava kraj 2021. godine, možemo konstatovati da je Vlada Republike Srbije pravovremeno odgovorila na izazove koje je postavila globalna zdravstvena kriza. Prvi i najvažniji zadatak državne kase prošle 2020. godine, kao i ove godine, bio je dovoljno i neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi. Zbog toga je Vlada Republike Srbije pravovremeno započela i završila izgradnju potpuno novih kovid bolnica, u cilju obezbeđivanja potrebnog kapaciteta za pacijente čije stanje zahteva bolničko lečenje.

Ispunjeni su osnovni ciljevi postavljeni usvojenim programom ekonomskih mera za podršku stanovništva i privredi Srbije. Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnom periodu, Republika Srbija imala je dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne stanovništvu i privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona. Kao što je poznato, bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojima je pružena pomoć i čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupan paket mera za podršku privredi i stanovništvu u prošloj godini iznosio je 551 milijardu dinara, od toga na ime mera poreske politike obezbeđeno je 110 milijardi dinara, a na ime mera direktne podrške privatnom sektoru 132,9 milijarde dinara.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa smatra da u teškim vremenima moramo pomoći našim sugrađanima, jer je pandemija direktno i izuzetno negativno uticala na budžet svakog građanina. Međutim, zahvaljujući racionalnim odlukama Vlade Republike Srbije, stvorena je mogućnost da se pomogne svim građanima i preduzetnicima.

Smatramo da u ovim teškim vremenima ne treba puno obratiti pažnju na navode opozicije da se država preterano zadužuje, jer uvek kada su teška vremena, država mora da pomogne privredi i stanovništvu, kako bi građani i preduzetnici što lakše prevazišli teške periode. Kao što se vidi iz privrednog rasta, država će biti u mogućnosti da otplati svoje dugove na vreme.

Zbog svega navedenog, smatramo da su u prethodnom periodu najbitnije mere bile: desetoprocentualno povećanje plata zdravstvenih radnika, direktna pomoć svim penzionerima i podrška poljoprivrednim proizvođačima.

Naša poslanička grupa je pozdravila odluku Vlade da se u maju 2020. godine svim građanima da mogućnost da se prijave za novčanu podršku od 100 evra. Tu priliku je iskoristilo više od 4,3 miliona ljudi. U maju 2021. godine svi punoletni su mogli da se prijave za novi paket mera u okviru kojeg će novac dobiti u dve rate od po 30 evra, jednu u maju a drugu u novembru 2021. godine. Takođe, u junu 2021. godine isplaćena je i dodatna pomoć od 60 evra za sve nezaposlene koji su prijavljeni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a kojih je oko pola miliona. U junu su vakcinisani dobili po 3.000 dinara.

Prema trenutno dostupnim podacima, fiskalni deficit će na kraju godine iznositi oko 7% BDP, ali prema našem mišljenju, mišljenju naše poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, takav jednokratni deficit u potpunosti je opravdan, jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privrede bi bio znatno sporiji.

Kada govorimo o novčanim davanjima treba da govorimo i o fiskalnoj strategiji naše zemlje koja inače predviđa načelno dobre ciljeve fiskalne politike u srednjem roku. Nakon snažnog povećanja fiskalne deficita tokom trajanja zdravstvene krize u 2020. godini i 2021. godini Nacrtom fiskalne strategije predviđeno je postepeno uravnoteženje javnih finansija u srednjem roku. Planirano je da se fiskalni deficit sa oko 7% BDP umanji u 2022. godini na 3% BDP, a zatim nastavi da se smanjuje do 1% BDP u 2024. godini. Takvo umanjenje deficita preokrenulo bi trenutno rastuću putanju javnog duga, to jest predviđeno je da se javni dug sa nivoa oko 60% BDP spusti na oko 55% BDP do kraja 2024. godine. Planirano uravnoteženje budžeta ostvarilo bi se na ekonomski zdrav način bez naglih šokova. Kontrolom povećanja penzija i plata u javnom sektoru, smanjenjem subvencija i nekih drugih tekućih rashoda dok bi se izdavanje za javne investicije zadržalo na veoma visokom nivou od preko 6% BDP. Na strani javnih prihoda ne planira se povećanje poreza, naprotiv ukoliko fiskalna kretanja budu bolja od očekivanja najavljeno je da će se to iskoristiti za umanjenje poreskog opterećenja privrede.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa pozdravlja stav Vlade Republike Srbije, koja govori o tome da uvek treba pomoći našim građanima kada za to postoji mogućnost. Zbog toga podržavamo da će penzioneri u februaru, martu 2022. godine, dobiti po 20.000 dinara, a u septembru ove godine su dobili i po 50 evra, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali - zato što su najugroženiji.

Penzioneri će u novembru dobiti još 30 evra, a potom, još 20 evra u decembru. Ostali punoletni će u novembru dobiti 30 evra, za koje su se prijavili u maju mesecu, a potom i 20 evra u decembru.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su prevashodno i u činjenici da je u periodu nakon vanrednog stanja i globalne pandemije aktivnost privrede značajno ugrožena, te da je za njenu revitalizaciju neophodna podrška Vlade.

Poštovani narodni poslanici, glasaćemo za predloženi zakon, jer svesni smo da Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje životnog standarda i likvidnosti stanovništva, za očuvanje javnog zdravlja i dalje posvećuje posebnu pažnju na socijalnu politiku.

U danu za glasanje podržaćemo i sve ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, narodni poslanici.

Želeo bih da u pravom krugu postavim poslaničko pitanje premijerki Vlade Republike Srbije.

Kao što znate poslanička grupa SVM je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu, kao i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane virusom Korona i pomoć privredi, a svakako glavni cilj nam je bio da očuvamo svako radno mesto i da ne ostavimo ni jednog radnika bez posla. Sada već možemo reći da u najvećoj meri je to ostvareno.

Svi znamo da je uticaj pandemije Kovid 19 na globalnu ekonomiju ogroman, a posledice su teške. Zbog toga je jako važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanjuju ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora, zadržavaju postojeća radna mesta.

Bitno je reći i to, da su na rashodnoj strani prioritet imali infrastrukturni i kapitalni projekti, te politika penzija i plata, a Vlada Republike Srbije je vodila računa o tome da sa povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira. Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini Republika Srbija je imala dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije.

Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera, pomoć privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP. Odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa Korona, te je stoga usvojen novi treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 294,4 milijardi dinara, čime je između ostalog obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra kroz druge garantne šeme kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi. Moramo ponovo naglasiti da je sve urađeno u cilju očuvanja postojećih radnih mesta.

Moje pitanje glasi. Koje mere planira Vlada Republike Srbije, odnosno kakve programe predviđa za ubrzavanje privrednog oporavka, a u cilju ne samo očuvanja, već i otvaranja novih radnih mesta. Hvala lepo.

Hvala lepo.

Moje drugo pitanje želeo bih da postavim ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III. Prioriteti oba programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova, nakon pristupanja Evropskoj uniji.

Pomoć treba, između ostalog, da pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reforme državne uprave, reformi privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i o poštovanju uslova za pristupanje. IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost. Zahvaljujući IPA programima u proteklim godinama, uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je npr. izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica-Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kubekhaza.

Ako prevedemo gorenavedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da Evropska unija na svaki naš dinar doda još oko sedam dinara. To nijedna druga zemlja do sada nije uradila, osim Evropske unije. Moramo podvući i reći da je Ministarstvo za evropske integracije, na čelu sa ministarkom Joksimović, u proteklom periodu uradilo ogroman posao i zahvaljujući tom radu država je uspela da bez gubitka ijednog dinara završi kapitalne projekte i investicije koje je delom finansirala Evropska unija.

Prema predlogu Evropske komisije, Evropska unija bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj koji će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napredak u procesu evropskih integracija.

Moje pitanje glasi – u kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III?

Hvala lepo.

Prvo bih želeo da se zahvalim na odgovorima. Verujem da ste sve nas ubedili da Vlada Republike Srbije čini sve u cilju otvaranja novih radnih mesta, pokretanja privrede, povećanja standarda i uređenja svih društvenih oblasti od ekonomije do kulture. Ubedili ste nas da ne samo da imate jasan dugoročni plan mera finansijske i ekonomske politike, već preduzimate i konkretne mere.

Poslanička grupa SVM smatra da je jako važno da negujemo dobre odnose sa susednim zemljama, jer na takav način možemo postići izuzetno dobre rezultate, a ovo što govorim potvrđuje i to da su odnosi Srbije i Mađarske najbolji u istoriji.

Posebno pozdravljamo izuzetno dobru saradnju ministarke Joksimović sa ministrom Sijartom, jer to pokazuje da ako imamo zajednički cilj sa komšijama, a to je pre svega ulazak Srbije u EU možemo uvek naći partnere koji će nam pomoći bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Arpad Fremond već naglasio u svom izlaganju, naša poslanička grupa će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode koji se nalazi pred nama, pošto smatramo da je zaštita prirode izuzetno važna misija o očuvanju naše okoline za naredne generacije.

S obzirom da je jedan od ciljeva Predloga zakona ispunjenje obaveze prema međunarodnoj zajednici i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao što smo čuli od predsednice Odbora za evropske integracije, Elvire Kovač, postavlja se pitanje kako EU gleda na zaštitu privrede i očuvanje zaštite životne sredine.

Poštovani narodni poslanici, politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Direktne koristi koje donosi ova politika su opšte: bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života.

Politika EU u oblasti očuvanje prirode se zasniva na načelu preventivnog delovanja, načelu zagađivač plaća, borbi protiv narušavanja prirode na samom izvoru zagađenja, zajedničkoj odgovornosti između EU i država članica i uključivanje zaštite prirode u druge politike EU.

Usled ulaganja u infrastrukturu, kao i u održavanje postrojenja neophodne su značajne investicije. Značajan deo troškova dostizanja EU standarda će se finansirati kroz fondove EU. Mi u SVM smatramo da kroz pregovore o članstvu treba obezbediti dovoljno dug prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili evropskim standardima, Srbija će nakon usklađivanja i primene odgovarajućih normi osigurati visoke ekološke standarde, veći kvalitet vazduha i vode, obezbediti očuvanje biodiverziteta i integrisani sistem upravljanja otpadom. Ulaganjem u zaštitu prirode Srbija će poboljšati i svoj položaj turističke destinacije, što će doprineti razvoju turizma. Jedan od razloga za predložene izmene se odnosi na zabranu izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima.

U Republici Srbiji se oko 10,40% energetskoj potencijala nalazi se u vodotocima na kojima se mogu graditi male hidroelektrane. Procene su bazirane na katastru malih hidroelektrana iz 1987. godine kojom je opisano 856 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Pored ovih 856 lokacija koje se nalaze u užoj Srbiji, prema katastru malih hidroelektrana u Vojvodini postoji 13 potencijalnih lokacija pogodnih za izgradnju kapaciteta.

Važno je napomenuti da male hidroelektrane nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja, bez obzira na režim zaštite, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacija malih hidroelektrana i proglašenja zaštićenih područja.

Obzirom da je nedavno usvojen Zakon o obnovljivim izvorima energije, zabrana izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima ovim izmenama se postiže usaglašavanje zakonskih propisa Republike Srbije.

Teritorija Republike Srbije obuhvata 7,67% zaštićenih područja i kao takva pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi sa brojnim specifičnim eko sistemima.

Prostornim planom Republike Srbije površina zaštićenih područja koja je planirana za zaštitu do 2015. godine je oko 10%, a do 2021. godine oko 12%. Zaštita prirode u Republici Srbiji je unapređena Zakonom o zaštiti prirode kojim je izvršeno usaglašavanje sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite biodiverziteta, kao i direktivama EU o zaštiti prirode.

Kada govorimo o zaštiti prirode, ne smemo zaboraviti ni javna preduzeća od kojih zavisi operativno sprovođenje zakona. Tu pre svega mislim na JP „Vojvodina šume“ koje pored obavljanja osnovnih delatnosti kao što su šumarstvo, lovstvo i ribarstvo, bavi se i upravljanjem zaštićenih područja. Javno preduzeće „Vojvodina šume“ je najveći upravljač zaštićenih područja u Vojvodini, jedan od najvećih u Srbiji. Preduzeće upravlja sa nešto više od 70.000 hektara koji se nalaze u okviru većeg broja zaštićenih područja. Preduzeće upravlja sa ukupno 16 zaštićenih područja, pet specijalnih rezervata prirode, dva spomenika prirode, sedam strogo prirodnih rezervata i dva prirodna spomenika.

Kada pričamo o zaštićenim područjima koja su u nadležnosti preduzeća, uglavnom pričamo o specijalnim rezervatima prirode koji su poznati široj javnosti, kao što su Deliblatska peščara, Obedska bara, Gornje podunavlje, Koviljsko- Petrovaradinski rit i Bagremara. Četiri najveća specijalna rezervata prirode, preduzeća su zaštićena područja prve kategorije, odnosno proglašena su aktom Vlade, te se mogu smatrati da su od nacionalnog interesa.

Ova zaštićena područja imaju i neko internacionalno obeležje i prepoznata su kao međunarodno značajna područja. Tako sva imaju status međunarodno važnih područja za ptice, međunarodno važna područja za biljke i područja važna za leptire. Ova četiri rezervata su i područja koja imaju međunarodni status prema Ramsarskoj konverziji.

Ono čime se javno preduzeće kao upravljač svih ovih zaštićenih područja može pohvaliti jeste redovno sprovođenje aktivnih mera zaštite koje drži na određenom nivou već desetak godina. Ovo pre svega dobija na značaju ako podvučemo dve činjenice, a to su da zaštita prirode košta i zahteva finansijska ulaganja, inače ćemo izgubiti neke od temeljnih prirodnih vrednosti, pogotovo u doba evidentnih efekata klimatskih promena.

Za upravljanje zaštićenim područjima do sada su izdvajana simbolična budžetska sredstva. Na primer za poslednjih deset godina iz republičkog i pokrajinskog budžeta izdvojeno je onoliko koliko su ukupni godišnji troškovi javnog preduzeća. Generalno gledano, 85% svih troškova na zaštićenim područjima finansira samo preduzeće, dok samo 15% sredstava finansiranja za zaštićena područja dolazi iz drugih izvora. Poslanička grupa SVM je stava da u narednom periodu moramo izdvojiti više sredstava za tu namenu iz budžeta, a sve u cilju što boljeg očuvanja prirode. Smatramo da je izuzetno važna i edukacija i povećanje svesti građana, jer sa malim promenama i zajedničkim delovanjem možemo postići vrlo dobre rezultate. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati set predloga zakona koji se nalaze pred nama.

Ja ću se u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, najviše osvrnuti na Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i na Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, jer se njima nastavlja obezbeđenje likvidnosti i privrednih subjekata i proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid – 19, a naše koleginice, narodna poslanica dr Emeše Uri i koleginica Rozalija Ekres će kasnije govoriti o drugim aspektima predloženih zakona.

Naime, odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korone, te je stoga usvojen novi, treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 249,4 milijardi dinara, čime će se, između ostalog, obezbediti dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra po drugoj garantnoj šemi, kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi.

S obzirom na značajan pad prihoda u periodu i nakon vanrednog stanja i globalne pandemije, kao što smo svi svesni toga, likvidnost privrede je značajno ugrožena, te je za njenu revitalizaciju neophodna podrška Vlade Republike Srbije.

Povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a koja se omogućava zaključenjem ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije bolesti Kovid – 19 je mera koja u sebi sublimira izuzetno važan i nužan mehanizam efekta za sva lica sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, čija je likvidnost preduslov funkcionisanja privrede Republike Srbije.

Zahvaljujući pomenutoj uredbi i zakonu, značajno je povećan dinarski deo plasmana, što je rezultiralo rastom dinarskih kredita privredi, odnosno padom kamatnih stopa na dinarske kredite. Rastu kreditne aktivnosti doprinela je i niska i stabilna inflacija, kao i mere Narodne banke Srbije u cilju podrške procesu dinarizacije.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje glasati za predložene zakone, jer oni će doprineti da stopa realnog rasta BDP u tekućoj 2021. godini bude 6%. Najznačajniji izvori rasta sa rashodne strane biće investicija i lična potrošnja, a zahvaljujući pomenutoj meri, održava se stabilnost na tržištu radne snage.

Na osnovu predloženog Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme možemo konstatovati da će cena kredita koji su indeksirani u evrima iznositi malo više u odnosu na prošli put, maksimalno 4% plus tromesečni euribor, a koji su indeksirani u dinarima 2,75 plus jedan ili tromesečni belibor. To u prevodu znači da euribor trenutno iznosi 0,54% a belibor minus 0,34%, tako da možemo zaključiti da je cena kredita zaista povoljna. Sa predloženim kamatnim stopama se povećava celokupna likvidnost finansijskog tržišta i skratiće se vreme naplate potraživanja.

U cilju nastavka procesa dinarizacije smatramo da je potrebno dalje smanjenje kamatne stope kredita koji su u dinarima. To je izuzetno značajno jer se time isključuje kursni rizik.

Posebno pozdravljamo da je kod garantne šeme dva povećano vreme otplate kredita sa 36 na 60 meseci i grejs period od 19 do 12 meseci na od 18 do 24 meseca.

Predloženi uslovi kredita su izuzetno povoljni, a o tome najviše govori činjenica da kod kredita iz drugih programa gde garanciju daju međunarodni fondovi a krediti su vezani za evro i nema čistih dinarskih kredita, maksimalni iznos kredita daleko zaostaju od kredita sa garantnom šemom, gde je gornja granica kredita čak do tri miliona evra, odnosno do oko 360 miliona dinara. Ostali uslovi kredita, kao što su grejs period, kamatna stopa i vreme naplate kredita su u većini slučajeva lošiji u odnosu na kredite sa garantnom šemom, a poljoprivredna gazdinstva su čak i isključena iz većine programa, dok kod kredita sa državnom garancijom nisu.

Na osnovu svega navedenog, možemo reći da je trenutno na tržištu najpovoljniji kredit kredit sa državnom garancijom i to je jedan od razloga zbog čega će naša poslanička grupa podržati predloženi zakon, a drugi razlog je taj što novim zakonom država želi da pomogne najugroženijim sektorima, čije je poslovanje u najvećoj meri ograničeno i ugroženo merama za suzbijanje epidemije, a to su pre svega sektori putničkog transporta, ugostiteljstva, hotelijerstva i turističkih agencija.

Moramo reći i to da je pored dobrih uslova najvažnija mera predloženog zakona refinansiranje postojećih kredita kod iste banke. To je izuzetno dobar bankarski proizvod jer korisnicima kredita koji ga već jedno vreme otplaćuju obezbeđuje dodatno vreme u smislu grejs perioda i roka povrata kredita i time obezbeđuje kompaniji da dođe do vazduha i progura pandemiju.

Prošle godine sam u svom govoru podvukao da bi bilo neophodno da se namena pomenutog kredita proširi i da se omogući preduzećima da ga pored obezbeđenja likvidnosti koriste i za investiciona ulaganja. Istakao sam da je to jako važno zbog toga što će u 2021. godini investicije biti prva po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu BDP, što je izuzetno značajno sa stanovišta njegove održivosti.

Zbog svega navedenog, zaista pozdravljam odluku Ministarstva finansija da u Predlogu zakona o utvrđivanju druge garantne šeme omogući privrednicima da uzimaju povoljne kredite i za investiciona ulaganja.

Želeo bih još da napomenem da je jako važno da se nađe rešenje i da izvođači radova mnogo jednostavnije dobijaju činidbene garancije od poslovnih banaka. Naime, izvođači radova kod svake investicije treba da dostave različite garancije, na primer kao garancija za dobro izvršenje posla, naručiocu posla, a zbog vremena trajanja investicije, banke uvek traže od izvođača čvrsto obezbeđenje kao što je na primer hipoteka prvog reda. To je u manjim mestima, odnosno skoro svuda van Beograda jako teško obezbediti, jer banke veoma teško prihvataju nekretnine koje se nalaze u nerazvijenim opštinama za obezbeđenje, ako ih i prihvate, za likvidacionu vrednost uzimaju svega oko 50% od procenjene vrednosti nekretnine, odnosno 50% diskontuju hipoteke.

Zbog toga je važno da Vlada Republike Srbije, pored povoljnih kredita nađe rešenje i za povoljne garancije, jer će od toga direktno zavisiti nivo povećanja investicija. Pored navedenog je važno da se u zakonu definiše period obrade zahteva kredita koji ne bi trebalo da bude duže od 15, 20 dana od dana podnošenja zahteva klijenta.

Bilo bi važno da se omogući korišćenje kredite sa garantnom šemom, pored privatnih preduzeća, i onim preduzećima o kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju učešće u vlasništvu preko 50%, a koja nemaju monopol na tržištu. Ovo je značajno zbog toga što su ova preduzeća zbog pandemije, koja je uticala na njihovu naplatu potraživanja, takođe u veoma teškoj situaciji i veliko je pitanje da li će bez adekvatne pomoći države, pregurati ovu godinu. Ovde pre svega mislim na vodoprivredna preduzeća od kojih zavisi održavanje kanalskih sistema za odvod atmosferskih voda.

Primenom ovog zakona će se daleko olakšati pristup sredstvima, malim i srednjim preduzećima i smanjiti cena zaduživanja kod komercijalnih banaka.

Da sumiram, kao što sam naglasio na samom početku svog obraćanja, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati predložene zakone zbog toga što su u proteklim godinama, zahvaljujući najpre donacijama Vlade Mađarske, privrednici u Vojvodini ostvarili ogromne investicije i sa tim paralelno su podigli investicione kredite i svoje kompanije stavili pod hipoteku kod domaćih banaka. To znači da bez ovih vida kredita većina pomenutih privrednika ne bi mogla da pribavi dodatna sredstva za likvidnost i za nastavak investicija, pogotovo sa tako dobrim uslovima, koje kredite sa garantnom šemom obezbeđuju, i zbog toga bi imali dosta finansijskih poteškoća.

Takođe, pozdravljamo i to što je limit ukupnih kredita, koji se plasiraju, povećan za 500 miliona evra i kod prve i kod druge garantne šeme, jer su pojedine banke već iskoristile svoje limite, pa po prvom zakonu jedva čekaju usvajanje novih zakona kako bi mogle da završe dogovorene poslove.

U danu za glasanje podržaćemo i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je kolega Zoltan Pek ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik već naglasio, mi ćemo podržati rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu zbog više razloga.

Jedan od razloga je taj što je predloženi rebalans odgovoran prema građanima, pošto je formiran tako da stvara dobu osnovu ne samo za nastavak suzbijanja pandemije izazvane korona virusom, već i za privredni oporavak i rast cele naše zemlje. Njegovim usvajanjem obezbediće se kontinuitet razvojnih i socijalnih programa sa jedne, a održivost javnih finansija sa druge strane.

Kao što je i gospodin ministar rekao rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.356 milijardi dinara, što je za 20 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene budžetom, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.737 milijardi dinara.

Ukupan fiskalni deficit iznosi 381 milijardi dinara. Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu u 2020. godini stvorila je dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona. Usvojen je sveobuhvatni paket mera u cilju očuvanja likvidnosti preduzeća i stanovništva, novo zaposlenosti, te očuvanja životnog standarda.

Ekonomski paket podrške privredi i stanovništvu rezultiralo je manjim padom privrede, posebno u poređenju sa drugim evropskim zemljama, a izbegnute su i turbulencije na tržištu radne snage. Kao što se vidi iz brojki budžeta Republike Srbije, borba sa pandemijom korona virusa se nastavlja i tokom 2021. godine.

Naša poslanička grupa pozdravlja novi paket mera Vlade Republike Srbije namenjene privredi i stanovništvu u cilju smanjenja negativnih efekata po privrednu aktivnost. Smatramo da se ovaj, sada već treći paket mera, usvaja pravovremeno i direktno pomaže privrednicima.

Ono što je izuzetno dobro, da su budžetom predviđene i dodatne mere namenjene ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkom sektoru i autobuskim prevoznicima, odnosno sektorima čije je poslovanje u najvećoj meri ugroženo ili ograničeno merama za suzbijanje epidemije.

Pore direktne pomoći, ovim paketom mera obezbeđuju se dodatna sredstva za očuvanje likvidnosti privrednih subjekata i produžava rok korišćenja kredita sa garantnom šemom.

Naša poslanička grupa podržava predloženi rebalans pošto su paketom mera u 2021. godini obuhvaćeni građani i privreda i to: obezbeđeno je 50% minimalne zarade svim preduzetnicima za tri meseca, predviđena je direktna pomoć hotelima u gradskim sredinama, obezbeđena je direktna sektorska podrška ugostiteljstvu, turističkim i rent a kar agencijama, hotelima, samostalnim umetnicima, autobuskim prevoznicima 600 evra po autobusu.

Ono što posebno podržavamo je produženje postojeće garantne šeme za podršku ekonomije, uspostavljanje nove garantne šeme za podršku najugroženijim sektorima preduzetnicima.

Želeo bih da predložim ministru da, uzimajući u obzir da su pojedine banke već iskoristile svoje limite po prvoj garantnoj šemi, proveri mogućnost da je povećanje ovog vida podrške privredi.

Na osnovu preliminarnih podataka Republičkog zavoda za statistiku možemo konstatovati da je pad BDP u 2020. godini iznosio svega minus jedan posto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi.

Prema zvaničnim najavama, u evrozoni će pad BDP-a dostići 8%. U slučaju odsustva mera i podrške privredi i stanovništvu, pad BDP-a u 2020. godini bi u Srbiji bio mnogo veći, iznosio bi oko 5% BDP-a. Iz ovih podataka se vidi da je jako važno pomoći poljoprivrednicima, jer je zahvaljujući upravo njima i u ovim teškim vremenima poljoprivredna proizvodnja ipak ostvarila rast od 4,2%, uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura.

Prema podacima Ministarstva finansija, fiskalni deficit će ove godine iznositi 381 milijardu dinara. Stav poslaničke grupe SVM je da je takav deficit u potpunosti opravdan, jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući i smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privrede bi u ovoj godini bio znatno sporiji.

Pozdravljamo i odluke Narodne banke Srbije, koja je preuzela i dodatne mere za podršku realnom sektoru. Posebno pozdravljamo odluku o moratorijumima na kredite, koja je doneta u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. Kao što je poznato, Narodna banka Srbije je i ove godine odredila zastoj u otplati obaveza od šest meseci po osnovu kredita za preduzetnike koji su to želeli.

Pravovremene i koordinirane mere Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije sprečile su veći pad ekonomske aktivnosti tokom pandemije. Inflacija je ostala niska, što je takođe jako važno u ovim teškim vremenima.

Kolege narodni poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za rebalans budžeta, jer omogućava realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja. U ekspozeu tada kandidata za predsednika Vlade, a sada predsednice Vlade gospođe Ane Brnabić smo mogli da čujemo da će se Vlada zalagati za završetak projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Završetak radova se očekuje tokom ove godine, što je predsednica Vlade istakla i prilikom posete Suboti i obilaska radova na zgradi pozorišta.

Za očekivani rezultat radova na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici u budžetu za 2021. godinu nisu planirana sredstva. Razlog je racionalan. Naime, krajem prošle godine 350 miliona dinara je preneto na račun grada Subotice, koji još uvek nisu utrošeni. Naime, krajem decembra 2019. godine ušlo se u realizaciju tzv. 8/1 faze radova koji podrazumevaju građevinske i arhitektonske radove, kao i opremanje pozorišne dvorane scenskom tehnikom. Međutim, zbog pandemije uzrokovane zaraznom bolešću Kovid-19, usporavanja radova, ponavljanja postupka javnih nabavki u prethodnim godinama deo sredstava je ostao neutrošen, pa se očekuje da se tokom 2021. godine privede kraju cela osma faza rekonstrukcije Narodnog pozorišta, čime će u ovaj projekat biti investirano oko 18,5 miliona evra.

Za poljoprivrednike je jako važna izgradnja dva nadvožnjaka kod „ipsilon kraka“, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara kako bi došli do svoje njive. Nadvožnjak kod Mejkuta je završen, a počeli su pripremni radovi i na nadvožnjaku Pačir preko „ipsilon kraka“. Izgradnjom spomenutog nadvožnjaka povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju. Vrednost investicije iznosi 225 miliona dinara.

Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja. Ovaj projekat je važan i zbog toga što veliki broj građana naše zemlje sa severa Vojvodine radi u županiji Čongrad i svaki dan putuju kolima na posao i nazad. Nakon izgradnje pruge moći će da putuju i vozom i neće mnogo čekati na graničnim prelazima. Povećan je iznos predviđen za realizaciju ovog projekta u ovoj godini, sa 500 miliona dinara povećan je na 2,4 milijarde dinara.

Moram ovde napomenuti da će se uskoro vršiti i rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš-Reske, koji je takođe važan projekat za naše sugrađane koji putuju u Evropsku uniju.

Poslanička grupa SVM će podržati rebalans budžeta jer obezbeđuje izgradnju i rekonstrukciju jako važnih infrastrukturnih i vodnih projekata kao što su, na primer, rekonstrukcija delova auto-puta između Horgoša i Novog Sada u dužini od 40 kilometara, izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnice između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje vode u Kikindi i unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja.

Glasaćemo za rebalans jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanja pada zaposlenosti, odnosno očuvanju životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane korona virusom i pomoć privredi.

Globalna pandemija, nažalost, još uvek nije završena. Jako je važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanji ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora i zadržavaju postojeća radna mesta.

Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini, Republika Srbija imala je dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privrede u ublažavanju negativnih efekata pandemije. Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi i čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera pomoći privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP.

Svi mi znamo da je uticaj pandemije na turistički sektor ogroman. Zbog epidemije su mnoge zemlje uvele ograničenja u putovanjima, što je organizatore putovanja dovelo u jako težak položaj. Već rezervisana putovanja su morali odložiti ili, u najgorem slučaju, otkazati. Turističke organizacije kažu da troše svoje poslednje rezerve. Ako ograničenja putovanja na globalnom nivou ostanu još na snazi, više hiljada ljudi će izgubiti svoj posao.

Upravo zbog toga smo u debati o rebalansu za 2020. godinu posebno pozdravili predlog Vlade prema kojem su svakom pojedinačnom hotelu isplatili 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi.

Mislim da nije preterano reći, da su turističke agencije i turistički radnici, jedni od najvećih gubitnika, zbog pandemije, zajedno sa zaposlenima iz saobraćaja, vodičima i rentakar kompanijama.

Pomoć kroz plate za zaposlene, kao i za sve ostale delatnosti, sa dodatom jedne minimalne zarade, je svima puno značila. Međutim, ako uzmemo u obzir da je na globalnom nivou, pa i na lokalnom, smanjenje obima poslovanja bilo oko 85% do 90%, onda smatram da je potrebno da se dodatno pomogne sektoru turizma.

Na sve ove probleme, prouzrokovane pandemijom, pojavili su se i problemi sa obnovom licence za poslovanje turoperatera, ograničavanjem broja izdatih polisa, kao i mnogostrukim povećanjem cena polisa osiguranja, od strane osiguravajućih kompanija.

Situacija je trenutno takva, da od 400 turoperatera, sa početka pandemije, koji su imali licencu za rad, u ovom trenutku ih je samo oko 110, koji su obezbedili ove uslove.

Siguran sam da velika većina agencija i dalje želi da nastavi rad, ali za to je potrebno da se steknu uslovi, pre svega promenom pravilnika o garancijama, a zatim da se pod pokroviteljstvom Vlade, odnosno nadležnog ministarstva, pregovarajući sa osiguravajućim kompanijama obezbede i pravični uslovi za nesmetan rad. Ako se ne reši ovaj problem i državna kasa će izgubiti značajan prihod od poreza.

Pitanje glasi, da li Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, planira da izmeni pravilnik o garancijama, kako bi se rešili problemi oko osiguranja, odnosno kakve mere planira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo finansija, za pomoć sektoru turizma, koje bi pomogle da se ublaže negativni ekonomski efekti pandemije?

Hvala.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM smatra da je Srbija napravila dobar izbor kada je članstvo u EU odredila kao svoj najvažniji spoljno-politički prioritet.

Predsednica Vlade je prošle nedelje, u četvrtak u ovom visokom domu rekla da ostajemo na ovom putu. Naša poslanička grupa smatra da je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država već celokupno društvo i da je važno da pored državne administracije proces razumeju i u njega se uključe sami građani Srbije. Razumevanje procesa povećava podršku i aktivno učešće građana. Kao što je poznato potrebno je da se harmonizuje zakonodavstvo sa pravom EU ali i standardi i sistem vrednosti.

Pravne tekovine EU u oblasti zaštite potrošača regulišu bezbednost robe i zaštitu ekonomskih interesa potrošača u brojnim sektorima. One podrazumevaju opšti okvir finansira i pravila koje regulišu zaštitu potrošača na nivo EU i nivo država članica uključujući mere zabrane i pristup pravdi uz mere za poboljšanje saradnje između vlasti država članica.

Harmonizacija prava, u zaštiti potrošača, ima za cilj da odstrani prepreke na tržištu i da omogući integrisani ekonomski prostor, kako bi usluge i robe mogle da cirkulišu sa istim standardima bezbednosti i kvaliteta, a potrošači uživali visok nivo zaštite svojih prava.

Dati okvir se, takođe odnosi na aspekte u vezi sa opštom bezbednošću potrošača, kao što su opasne imitacije odgovornost za proizvode sa nedostacima i EU sistem brzog uzbuđivanja, takozvani RAPEKS.

Pored toga, regulisana su i pitanja, kao što su prodaja robe i garancije u vezi sa tim, nepovoljni uslovi ugovora, navođenje cena prodaja od vrata do vrata, prodaja na daljinu, marketing finansijskih usluga na daljinu, potrošački kredit, lažno i uporedno oglašavanje, nepoštena trgovina, putovanja i prava putnika koji lete.

Poslanička grupa SVM, smatra da će kroz zajedničku politiku, zaštita potrošača, a preko regulisanja i nadzora na tom području, u Republici Srbiji, biti omogućen veći stepen bezbednosti proizvoda, a time i bolja zaštita potrošača, kao i opšte poboljšanje kvaliteta života.

Tako se smanjuju izdaci u zdravstvu, odnosno troškovi lečenja povrede i bolesti, uzrokovanih korišćenjem nebezbednih proizvoda. Razvoj sistema van sudskog rešavanja sporova na ovom području, rasterećuje sudove, a rad udruženja za zaštitu potrošača doprinosi jačanju njihovog uticaja.

Uključivanje u sistem RAPEKS, za brzu razmenu upozorenja i informacija, o opasnim i nebezbednim proizvodima, podiže se opšti nivo bezbednosti proizvoda, između ostalog sprečavanjem prodaje i povlačenje sa tržišta proizvoda koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost potrošača.

Pitanje glasi, u kojoj fazi se nalazi harmonizacija domaćeg zakona, sa pravom EU, u oblasti zaštite potrošača? Koje mere su preuzete do sada i koje planira da donese Vlada Republike Srbije, radi što efikasnije zaštite interesa, ali i zdravlja potrošača?

Hvala lepo.

Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Arpad Fremond već naglasio u svom izlaganju, naša poslanička grupa će podržati Predlog zakona o klimatskim promenama koji se nalazi pred nama, pošto smatramo da je klimatska situacija na globalnom nivou alarmantna i da nam je preostalo jako malo vremena da preokrenemo dešavanja i sačuvamo našu planetu za naredne generacije.

S obzirom da je cilj Predloga zakona ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao što smo čuli od predsednice Odbora za evropske integracije Elvire Kovač, postavlja se pitanje – kako EU gleda na očuvanje životne sredine i na klimatske promene?

Poštovani narodni poslanici, politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Direktne koristi koje donosi ova politika su opšte – bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života. Važan deo politike EU je i borba protiv klimatskih promena na globalnom nivou.

Politika EU u oblasti životne sredine se zasniva na načelima preventivnog delovanja, na načelu zagađivač plaća, borbi protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja, zajedničkoj odgovornosti između EU i država članica i uključivanju zaštite životne sredine u druge politike EU.

Propisi EU iz oblasti životne sredine su izuzetno obimni i čine približno jednu trećinu ukupnog broja propisa EU. Prenošenje propisa EU u nacionalni pravni sistem je samo prvi korak u procesu prilagođavanja evropskim standardima. Podrazumeva se adekvatna primena i sprovođenje propisa na nacionalnom, ali i na lokalnom nivou. Neophodne su značajne investicije usled ulaganja u infrastrukturu, kao i održavanja postrojenja. Značajan deo troškova dostizanja standarda EU finansiraće se upravo kroz fondove EU.

Uvaženi narodni poslanici, naš zajednički cilj je da se u Srbiji uspostavi održivi sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na ovaj način obezbediće se preduslovi za bolje zdravlje, bolji kvalitet života građana i konkurentnu privredu.

Istovremeno, kroz pregovore u članstvu treba obezbediti dovoljno dug prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili visokim standardima EU.

Srbija će nakon usklađivanja i primene odgovarajućih normi osigurati visoke ekološke standarde, veći kvalitet vazduha i vode, očuvanje biodiverziteta i integrisani sistem upravljanja otpadom. Ulaganjem u zaštitu životne sredine Srbija će poboljšati i svoj položaj turističke destinacije, što će doprineti razvoju turizma.

U proteklom periodu je, a u cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, Vlada donela niz odluka koje su za svaku pohvalu. Možda je najvažnija finansijska odluka bila subvencionisanje kupovine električnih automobila i hibrida. Pored toga, niz infrastrukturnih projekata je ostvaren zahvaljujući donaciji EU u cilju smanjenja štetnih gasova.

Na primer, na teritoriji grada Subotice u prošloj godini izgrađeno je 7,9 kilometara biciklističke staze. Povećanjem udela biciklističkog saobraćaja doprinosi se poboljšanju kvaliteta života, zamenom pojedinih oblika motorizovanog saobraćaja mogu se smanjiti gužve u saobraćaju, poboljšati kvalitet vazduha, a redovna fizička aktivnost, zahvaljujući svakodnevnoj vožnji biciklom, doprinosi očuvanju zdravlja.

U okviru pomenutog IPA projekta izrađena je i planska dokumentacija za izgradnju dodatnih 25 kilometara biciklističkih staza u Subotici i zahvaljujući dobrim odnosima SVM sa koalicionim partnerom SNS novi ugovor o donaciji je potpisan između grada Subotice i EU, kao donatora projekta za nastavak izgradnje nove biciklističke staze čija realizacija je i započeta.

Smatramo da je izuzetno važna i edukacija i povećanje svesti građana u energetskoj efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije, jer sa malim promenama i zajedničkim delovanjem možemo postići vrlo dobre rezultate. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, zbog toga jer smatramo da je članstvo u EU najvažniji prioritet naše zemlje.

Naša poslanička grupa pozdravlja odluku da se Izveštaj Evropske komisije nalazi na dnevnom redu zasedanja, jer je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država, već celokupno društvo i zbog toga je važno da pored državne administracije zadužene za sprovođenje reformi, proces razumeju i u njega se uključuju građani Srbije.

Razumevanje procesa povećava podršku i aktivno učešće građana, što neminovno dovodi do kvalitetnijih strateških odluka.

Danas diskusiju ne vodimo samo o Izveštaju Evropske komisije, već i o tome kako želimo da Srbija izgleda na kraju procesa pregovora i o tome se pitamo svi mi. Zbog toga treba da načinimo sve korake kako bismo kao odgovorni građani na kraju pregovora, mogli sa sigurnošću da kažemo da smo spremni da Srbija bude punopravna članica EU.

Srbija pokazuje posvećenost evropskim integracijama u sve teškoće koje postoje i u EU i regionu, posvećena je da prevaziđe teret prošlosti i sprovodi unutrašnje reforme, a o tome najviše govori da nedavno usvojeni budžet Republike Srbije u potpunosti odgovara Mastriškom ugovoru ili ti ugovori u EU, to u prevodu na brojke znači da će pored planiranog povećanja bruto društvenog proizvoda od 6%, fiskalni deficit Republike Srbije iznositi 3%, a javni dug opšte države će biti ispod 60%, a iznosiće 58%.

Za ispunjavanje uslova za članstvo EU je potrebno ispuniti više stavki podeljenih u 35 pregovaračkih poglavlja, ali je za pravo najvažnije ono što se odnosi na vladavinu prava.

Do sada je ukupno otvoreno 18 poglavlja i to na primer, Poglavlje 5. javne nabavke, okončanjem pregovora pristupanju EU privrednim subjektima u Srbiji se omogućava pristup javnim nabavkama u EU prema pravilima koje važe EU i pod uslovima jednako povoljnim u odnosu na uslove koji se primenjuju na privredne subjekte u EU.

Poglavlje 6. pravo privrednih subjekata, usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti prava privrednih društava se između ostalog stvaraju poslovni uslovi koji će domaćim privrednim subjektima omogućiti konkurentnost i jednak tretman na tržištu EU, danom pristupanja Srbije EU i biće uvedena dva nova oblika privrednih društava, evropsko-akcionarsko društvo i evropsko-ekonomsko udruženje, koja postoje u državama članicama EU.

Uvođenjem novih oblika privrednih društava će omogućiti svim privrednim subjektima ostvarivanje prednosti koje ta dva nadnacionalna oblika društva omogućava prilikom prekograničnog ekonomskog delovanja.

Poglavlje 7, intelektualna svojina, zatvaranjem poglavlja omogućiće se poboljšanje predmeta, robe i usluga, kao i ubrzavanje tehnološkog razvoja i stimulacija stvaralaštva.

Zaštita intelektualne svojine podjednako je važna i za mala i za srednja preduzeća, ali i za pojedinačne stvaraoce, koji će na ovaj način biti zaštićeni, a intelektualna svojina biće tretirana kao i svaka druga vrsta svojine.

Poglavlje 13, ribarstvo, stvoriće se uslovi za plasman proizvoda ribarstva na tržištu EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa. Uspostaviće se i pravni osnov za uvođenje sertifikata o ulovu. Takođe, nakon pristupanja EU, biće obezbeđeni i podsticaji za očuvanje i unapređenje ribnjaka, kao i inovacija u oblasti akva kulture.

Poglavlje 17, ekonomska i monetarna politika. Države članice imaju obavezu da fiskalnu politiku vode u skladu sa pravilima i načelima koja se primenjuju u EU.

Poglavlje 20, preduzetništvo i industrijska politika. U okviru pregovora od država kandidata se zahteva da predstave politiku industrije, strategiju restrukturiranja, kako bi se procenilo da li su njihove industrijske politike u skladu sa principima EU, posebno u pogledu privatizacije i restrukturiranja.

Poglavlje 23, pravosuđe i osnovna prava. Ovo poglavlje ima četiri osnovna dela i to su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU.

Reforma pravosuđa obuhvata neophodnost da ono postane nezavisno, nepristrasno, efikasno, odgovorno i profesionalno. Osnovna prava obuhvataju čitav spektar obezbeđivanja zaštite ljudskih i manjinskih prava. Prava građana EU se odnose i na preuzimanje pravnih tekovina EU kojima je regulisano kako se glasa i kandiduje za izbore za Evropski parlament, ali i za izbore na lokalnom nivou u okviru EU.

U ovoj oblasti se definiše i pravo slobodnog kretanja i prebivališta u okviru EU. Da bi ispunila uslove iz ovog poglavlja Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Zemlje EU, poseban naglasak stavljaju na vladavinu prava, posebno se vodi računa o usaglašavanju zakonodavstva. Srbija se mora više posvetiti primeni obaveza.

Evidentno je da poglavlja 23, 24, 35. definišu dinamiku pregovora. Kao što je poznato, nažalost, cele ove godine nije dobijeno zeleno svetlo za otvaranje nijednog poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije EU, iako je Srbija dostavila pregovaračke pozicije za čak pet poglavlja, a Savet ministara EU je pozvao Srbiju da značajno pojača reformske napore u oblasti vladavine prava, a posebno da osigura nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosudnog sistema. Pored nedovoljno dobrih ocena u segmentu vladavine prava, Srbiji na ruku ne idu ni trenutne okolnosti u EU, budući da dominira stav da potrebna unutrašnja konsolidacija što, pre svega podrazumeva uspešno okončanje BREGZITA, snažni ekonomski rast i uspešno savlađivanje migrantske krize, kao i krize izazvane pandemijom.

Srbiji se savetuje da ne sedi skrštenih ruku i ne gubi dodatno vreme, već da u praksi sprovede preuzete obaveze. Neophodno je da se sa EU sarađuje kao partneri i da ispunjavamo svoj deo obaveza, kao i da dobijamo podršku EU u tome.

Kada pogledamo Izveštaj Evropske komisije, možemo reći da sadašnje stanje pripreme Srbije nije loše, ali mora da se nastavi ostvarivanje napretka usaglašavanju i primeni pravnih tekovina EU, u svim poglavljima i da se ispunjavaju date odrednice za privremeno zatvaranja poglavlja.

Šest država Zapadnog Balkana svakako treba da budu primljene u EU, kako bi se povećao uticaj Unije u regiji.

Suština pregovaračkog procesa nije samo u otvaranju poglavlja, napredak na putu ka članstvu EU se meri stepenom spremnosti preuzimanja obaveza, koje iz tog članstva proističu.

Pravnim uspehom se može smatrati samo ispunjavanje neophodnih uslova za zatvaranje poglavlja, jer to znači da je Srbija zaista spremna da preuzme sve svoje obaveze u punom kapacitetu.

Smatramo da je potrebno značajno unaprediti informisanje javnosti o neophodnim reformama u vezi evropskih integracija.

Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, uvaženi ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati set predloga zakona koji se nalaze pred nama.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe govoriti o Predlogu zakona o utvrđivanju garantne šeme, jer time se nastavlja proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid-19, a narodni poslanik Nandor Kiš će kasnije govoriti o drugom predlogu zakona.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu stvorilo je dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona.

U ovoj godini usvoje je sveobuhvatni paket mera u cilju očuvanja likvidnosti preduzeća i stanovništva, nivoa zaposlenosti, te održavanja životnog standarda. Planirana vrednost ukupnog paketa procenjena je na 12,5% BDP. Jedna od mera je bilo i donošenje uredbe o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privrede za ublažavanje posledice pandemije bolesti Kovid-19. Ovom uredbom je konstituisano utvrđivanje nacionalne garantne šeme, povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a kojim se omogućava zaključivanje ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije boleti Kovid-19, je mera koja u sebi sublimira izuzetno važan i nužan mehanizam efekata za sva lica sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, čija je likvidnost preduslov funkcionisanja privrede Republike Srbije.

Zahvaljujući uredbi značajno je povećan dinarski deo plasmana što je rezultat rasta dinarskih kredita privredi, odnosno pada kamatnih stopa na dinarske kredite. Rastu kreditne aktivnosti doprinela je i niska i stabilna inflacija, kao i mere NBS u cilju podrške procesa dinarizacije.

Poslanička grupa SVM će glasati za predloženi zakon, jer će on svakako doprineti da stopa realnog rasta BDP u sledećoj 2021. godini bude 6%. Najznačajniji izvor rasta sa rashodne strane će biti lična potrošnja zahvaljujući pomenutoj meri kojom se održava stabilnost na tržištu radne snage.

Na osnovu predloženog zakona, možemo konstatovati da će cena kredita koji su indeksirani u evrima, iznositi maksimalno 3% plus tromesečni euribor, a koji je indeksiran u dinarima 2,5% plus jednomesečni belibor. Sa predloženim kamatnim stopama se povećava celokupna likvidnost finansijskog tržišta, skratiće se vreme naplate potraživanja.

U cilju nastavka procesa dinarizacije potrebno je da krediti u dinarima budu jeftiniji od onih kredita koji su u inostranim valutama. To je izuzetno značajno, jer time se isključuje kursni rizik.

Predloženi uslovi kredita su izuzetno povoljni, ali o tome najviše govori činjenica da se kod kredita iz KOZME programa, gde garanciju daje Evropski investicioni fond, krediti su vezani za euro i nema čistih dinarskih kredita. Maksimalni iznos kredita se kreće oko 150.000 eura, a kod kredita sa garantnom šemom je do tri miliona eura, odnosno do oko 360 miliona dinara.

Grejs period kod KOZME programa je do šest meseci, a kod garantne šeme do 12 meseci. Kod KOZME programa stope su u većini slučajeva veće, nego kod garantne šeme, a poljoprivredna gazdinstva su isključena iz KOZME programa, dok kod kredita sa državnom garancijom nisu.

Na osnovu navedenog možemo reći da je trenutno na tržištu najpovoljniji kredit, kredit sa državnom garancijom i to je jedan od razloga zašto će naša poslanička grupa podržati predloženi zakon.

Moram reći i to da pored dobrih uslova, najvažnija mera predloženog zakona je zanavljanje kredita, postojećih kredita. To je izuzetno dobar bankarski proizvod, jer korisnicima kredita obezbeđuje dodatno vreme u smislu grejs perioda i roka povratka kredita i time obezbeđuje kompanija da dođe do vazduha i pregura pandemiju.

Imao bih nekoliko sugestija. U tački 7. člana 8. Predloga zakona kažete da korisnici kredita pored menice preduzeća treba da daju i ličnu menicu. Po mom mišljenju to može da prouzrokuje problem kod onih preduzeća gde je većinski vlasnik nerezident, odnosno inostrano lice, jer oni nisu u mogućnosti da daju ličnu menicu i zbog toga se njima automatski odbacuje kreditni zahtev.

Pored toga, ovaj član može da prouzrokuje problem i kod akcionarskih društava, jer možda neće svi akcionari koji imaju preko 25% vlasništva u preduzeću hteti da daju ličnu menicu. To vam govorim iz prakse.

Predlažem da se kod takvih slučajeva za obezbeđenje umesto ličnih menica traži jemstvo povezanih lica. Pored toga, u tački 6. člana 5. predloženi zakon kaže da lica koja su već korisnici kredita obezbeđeno garantnom šemom, ne mogu biti ponovo korisnici kredita. Mislim da bi trebalo naglasiti da lica koja su iskoristila okvir od tri miliona evra ne mogu ponovo biti korisnici kredita, a da svi ostali mogu. To je važno zbog toga, jer su pojedini korisnici u prvom krugu samo koristili minimalni iznos kredita sa garantnom šemom, jer su imali veći strah od pandemije, međutim, trenutno su nakon mere Vlade, veći optimisti i u drugom krugu bi koristili ponovo ovaj vid kredita.

Neophodno je da se namena pomenutog kredita u narednom periodu proširi i da se omogući preduzećima da ga pored obezbeđenja likvidnosti koriste i za investiciona ulaganja. To je važno zbog toga što će u 2021. godini investicije biti druga po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu bruto društvenog proizvoda, što je izuzetno značajno sa stanovišta njegove održivosti.

Ovde bih napomenuo da je jako važno da se nađe rešenje da izvođači mnogo jednostavnije dobiju činidbene garancije od poslovnih banaka. Naime, izvođači radova kod svake investicije treba da dostave različite garancije, npr. garanciju za dobro izvršenje posla naručiocu posla, a zbog vremena trajanja investicije banke uvek traže od izvođača čvrsto obezbeđenje, kao što je na primer hipoteka prvog reda. To je u manjim mestima odnosno skoro svuda van Beograda jako teško obezbediti, jer banke veoma teško prihvataju nekretnine koje se nalaze u nerazvijenim opštinama za obezbeđenje.

Zbog toga je važno da Vlada Republike Srbije pored povoljnih kredita nađe rešenje i za povoljne garancije, jer će od toga direktno zavisiti nivo povećanja investicija.

Pored navedenog, važno je da se definiše period obrade zahteva kredita, a ne bi trebalo da bude duži od 15 do 20 dana.

U narednom periodu bi bilo važno da se omogući korisnicima kredita sa garantnom šemom, pored privatnih preduzeća, i onim preduzećima o kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju učešće u vlasništvu preko 50%, a koja nemaju monopol na tržištu.

Ovo je značajno zbog toga što su ova preduzeća zbog pandemije koja je uticala na njihovu naplatu potraživanja u veoma teškoj situaciji i veliko je pitanje da li će bez adekvatne pomoći države pregurati narednu godinu. Ovde pre svega mislim na vodoprivredna preduzeća od kojih zavisi održavanje kanalskih sistema za odvod atmosferskih voda.

I da sumiram, kao što sam naglasio na samom početku svog obraćanja, poslanička grupa SVM će podržati predloženi zakon i zbog toga jer su u proteklim godinama, zahvaljujući najpre donacijama mađarske Vlade, predstavnici u Vojvodini ostvarili ogromne investicije i time paralelno uzeli investicione kredite i svoje kompanije stavili pod hipoteku kod domaćih banaka. To znači da bez ovog vida kredita većina pomenutih privrednika ne bi mogla da pribavi dodatna sredstva za likvidnost, pogotovo sa dobrim uslovima, što krediti sa garantnom šemom obezbeđuju i zbog toga bi imali finansijskih poteškoća.

U danu za glasanje podržaćemo i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospodine ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, jer je predloženi budžet odgovoran prema građanima, jer će se njegovim usvajanjem obezbediti kontinuitet razvojnih i socijalnih programa sa jedne strane, a sa druge strane održivost javnih finansija i nastavak smanjenja nivoa javnog duga u smislu učešća u bruto društvenom proizvodu.

Naša poslanička grupa pozdravlja činjenicu što se prepoznala važnost pronalaženja novih izvora rasta, pa su istraživanja i razvoj inovacije, obnovljivi izvori energije, kreativne industrije i eko investicije uzete u obzir prilikom definisanja programskih mera.

Globalna pandemija nažalost još uvek nije završena i ne vidi se njen kraj, tako da je period pred nama pun neizvesnosti. Zbog toga je jako važno da se fiskalna politika fokusira na nastavak smanjenja ukupnog poreskog opterećenja rada čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora.

Bitno je istaći na rashodnoj strani prioritet imaju infrastrukturni i kapitalni projekti, te politiku penzija i plata. Vlada Republike Srbije je vodila računa o tome da se povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira.

Poštovani narodni poslanici, pošto se približava kraj 2020. godine možemo konstatovati da je Vlada Republike Srbije pravovremeno odgovorila na izazove koje je pred ekonomsku, pre svega fiskalnu politiku postavila globalna zdravstvena kriza.

Prvi i najvažniji zadatak države, državne kase bio je dovoljno i neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi. Ispunjeni su osnovni ciljevi postavljeni usvojenim programom ekonomskih mera za podršku privredi Srbije. Očuvani su privredni kapaciteti i pružena podrška u održavanju likvidnosti privrede u toku trajanje vanrednih okolnosti. To je bio drugi, ne manje važan zadatak javnih finansija.

Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti, postignuto je u prethodnom periodu, Republika Srbija imala je dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona.

Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi i čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje, nezaposlenost, manji pad privredne aktivnosti i drugo. Planirana vrednost ukupnog paketa mera pomoći privredi i stanovništvu procenjuje se na 12,5% ukupnog domaćeg proizvoda.

Ukupan paket mera za podršku privredi i stanovništvu u tekućoj godini iznosio je 551 milijardu dinara, od toga na ime mera poreske politike obezbeđeno je 110 milijardi dinara, a na ime mere direktne podrške privrednom sektoru 132,9 milijardi dinara. Ovde bi naglasio da je poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara kod rebalansa budžeta podržala predlog Vlade prema kojem će svakom pojedinačnom hotelu biti isplaćeno 350 eura po krevetu i 150 eura po sobi.

U prethodnom periodu možda je najbitnija mera bila desetoprocentno povećanje plata zdravstvenim radnicima, direktna pomoć od 4.000 dinara svim penzionerima i podrška poljoprivrednim proizvođačima. Jako je važno pomoći poljoprivrednicima, jer će zahvaljujući njima i u ovim teškim vremenima poljoprivredna proizvoda ipak ostvariti rast od oko 5%, uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura, što će pozitivno uticati na ukupan BDP.

Složili smo se i kod usvajanja rebalansa da je jako važno očuvanje zdravlja i lečenje bolesnika i zbog toga je Vlada Republike Srbije na ime medicinske opreme i lekova potrošila dodatnih 60 milijardi dinara u proteklom periodu.

Prema podacima Ministarstva finansija, fiskalni deficit će na kraju godine iznositi oko 8,9% BDP, ali je prema našem mišljenju, mišljenju poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, takav jednokratni deficit u potpunosti opravdan jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući i smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privredi bi u narednoj godini bio znatno sporiji.

Ovo je bilo bitno reći zbog toga, jer uvek kada govorimo o ekonomiji treba da uporedimo prošlost, sadašnjost i budućnost. Treba jasno i glasno da kažemo da će privredni rast u 2020. godini iznositi minus 1%, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi. U slučaju odsustva mera i podrške privredi i stanovništvu, pad BDP u 2020. godini bio bi veći i iznosio bi oko 5% BDP. U evro zoni se očekuje pad BDP čak do 8%.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za Predlog budžeta Republike Srbije za 2021. godinu zbog više razloga. Najznačajniji razlog je to što predloženi budžet u potpunosti odgovara Mastriškom ugovoru, odnosno ugovoru EU. To u prevodu na brojke znači da će pored planiranog povećanja BDP od 6% deficit Republike Srbije iznositi 3%, a javni dug opšte države 58,70%. Inflacija u sledećoj godini je planirana na vrlo niskom i stabilnom nivou od 2%, pored očuvanja stabilnosti deviznog kursa.

Kao što je i gospodin ministar rekao, predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.336 milijardi dinara, što je za 44 milijardi više u odnosu na iznose predviđene budžetom za 2020. godinu, a ukupni budžetski rashodi predviđeni su u iznosu od 1.483 milijardi dinara, što je za 245 milijardi manje u odnosu na iznose predviđene budžetom za 2020. godinu.

Ukupan fiskalni deficit iznosi 178,50 milijardi dinara. Stopa realnog rasta BDP u 2021. godini projektovana je na nivou od 6%. Najznačajniji izvor rasta sa rashodne strane biće lična potrošnja, zahvaljujući očuvanoj stabilnosti na tržištu radne snage i očuvanom realnom povećanju zarada, uz oporavak potrošnje u segmentu usluga i povoljnim uslovima zaduživanja.

U 2021. godini investicije će biti druga po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rasta BDP, što je veoma važno sa stanovišta njegove održivosti. Međugodišnje povećanje će iznositi oko 13,3%. Očekuje se nastavak realizacije infrastrukturnih projekata za koje se u 2021. godini procenjuje rekordno učešće u BDP od 5,5%. Jako je važno da se u zavisnosti od finansijske mogućnosti pomogne penzionerima koji su pored medicinskih radnika najugroženiji u pandemiji. Zbog toga pozdravljamo odluku Vlade da se u septembru penzionerima isplati 5.000 dinara i da se povećaju penzije za 5,9% primenom tzv. švajcarske formule.

Slažemo se da je izuzetno važno dati po jednu minimalnu zaradu radnicima u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim i rentakar agencijama. Podržavamo povećanje minimalne zarade za 6,6%, plata u zdravstvu za 5%, a u javnom sektoru za 3,5%, uz dodatno povećanje zarada od 1,5%.

U ekspozeu tada kandidata za predsednika Vlade, a sada predsednice Vlade, gospođe Ane Brnabić, završetak projekata adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici je uvršten u prioritet Vlade i završetak radova se očekuje tokom kraja 2021. godine, što je predsednica Vlade istakla i prilikom posete u Subotici i obilaska radova na zgradi pozorišta, početkom juna ove godine.

Za očekivani završetak radova na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici u budžetu za 2021. godinu nisu planirana sredstva. Razlog je racionalan. Naime, početkom novembra rebalansom je opredeljeno 218.600.000, koja još uvek nisu utrošena. Naime krajem decembra 2019. godine ušlo se u realizaciju tzv. 8/1 faze radova koji podrazumevaju građevinske i arhitektonske radove, kao i opremanje pozorišne dvorane scenskom tehnikom.

Međutim, zbog pandemije uzrokovane zaraznom bolešću Kovid 19, usporavanje radova, ponavljanja javnih nabavki, postupaka javnih nabavki u prethodnim godinama deo sredstava je ostao neutrošen, pa se očekuje da se tokom 2021. godine privrede kraju cela osma faza rekonstrukcije Narodnog pozorišta, čime će u ovaj projekat biti investirano oko 18,5 miliona eura.

Za poljoprivrednike važan segment infrastrukturnog i proizvodnog ciklusa je izgradnja dva nadvožnjaka na Pačirskom i Kelebijskom-Ejkutskom putu na Ipsilon kraku, kako bi im se obezbedio siguran prilaz njivama.

U Predlogu zakona o budžetu za 2021. godinu za Ipsilon krak je opredeljeno 250 miliona dinara, ali je, kao i u slučaju Narodnog pozorišta, deo sredstava iz prethodnog ciklusa zbog pandemije ostao neutrošen. Na Ipsilon kraku se radi, pa je tako 20. i 21. novembra zbog radova na Mejkutskom putu promenjen režim teretnog saobraćaja kroz Suboticu.

U svetlu globalne pandemije i fokusiranja na domaći turizam, sigurni smo da će se planirati značajna sredstva za infrastrukturno opremanje banja, a mi smo posebno zainteresovani za unapređenje banjskog turizma u Vojvodini, kako bi se tokom

15/3 MV/CG

cele godine u našim banjama u Pačiru, u Kanjiži, na Paliću, u Apatinu, u Banji Rusandi osigurala kontinuirana ponuda i unapredilo povezivanje zdravstvenog i ekološkog turizma lokalnih privrednih i kulturnih aktivnosti i usluga i time stvorili preduslovi da banjski turizam postane faktor ne samo lokalnog, već i šireg regionalnog razvoja.

U tom smislu do sredine 2021. godine očekuje se završetak radova na kompleksu akva parka i velnes centar na Paliću. Kamen temeljac je postavljen 15. decembra 2018. godine. Vrednost investicije iznosi oko 1,1 milijardu dinara koju zajednički finansiraju Vlada Republike Srbije, pokrajinska Vlada i grad Subotica. Kompleks će se prostirati na oko 3.000 metara kvadratnih, raspolagaće se sa pet unutrašnjih i pet spoljnih bazena. U objektu će moći da boravi do 2.500 korisnika i predstavljaće važan doprinos razvoju banjskog turizma u Vojvodini u Srbiji.

Posebnu pažnju Savez vojvođanskih Mađara poklanja agrarnoj politici, jer u Srbiji više od milion i po ljudi žive od poljoprivrede i važno je da svi zajedno razmišljamo kako da održimo i unapredimo poljoprivrednu proizvodnju i u vremenu pandemije.

Jedna od mera su direktne subvencije i krediti za likvidnost uz povoljne kamatne stope. Rebalansom republičkog budžeta su znatna sredstva izdvojena za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju sa ciljem prevencije i ublažavanja posledica kovida.

Poljoprivrednicima u Srbiji na raspolaganju su fiskalne olakšice i bespovratna novčana pomoć države. U Predlogu budžeta za 2021. godinu u delu podsticaju u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je opredeljeno 38,3 milijardi dinara. To je dobra vesti i za Vojvodinu gde oko 500.000 ljudi žive od poljoprivrede, gde svaki peti zaposleni radi u nekom delu prehrambenog lanca.

Za ekonomsku i razvojnu politiku Predlogom budžeta opredeljeno je 66,6 milijardi dinara, a oko dve trećine ukupnog iznosa čine kapitalni izdaci u iznosu od 22,8 milijarde dinara i subvencije u iznosu od 21,7 milijardi dinara.

Za program privlačenja investicija koji obuhvata poslove koji se odnose na predlaganje i sprovođenja mera podsticaja investicija, povezivanje privrednih društava sa strateškim partnerima, rast slobodnih zona i slično planirano je 29,6 milijardi dinara.

Za program podsticaj i razvoj konkurentnosti privrede koji obuhvata aktivnosti u vezi sa isplatom subvencija najviše preko Fonda za razvoj i pružanje tehniče pomoći malim i srednjim preduzećima planirano je gotovo 5,5 milijardi dinara.

Za program regionalni razvoj putem kojeg se dalje finansira podrška lokalnim samoupravama za razvoj infrastrukture planirano je 4,15 milijardi dinara.

Pored prioritetnih projekata, kao što je međudržavni projekata izgradnje i modernizacije železničke pruge Beograd – Budimpešta, Savez vojvođanskih Mađara posebnu pažnju posvećuje izgradnji lokalnih puteva i ulica u lokalnim samoupravama, kao i pojačanom održavanju i rekonstrukciji državnih puteva prvog i drugog reda na teritoriji AP Vojvodine.

Možemo postaviti pitanje – zašto je važna izgradnja šest kilometara puta između Oroma i Čantavira? Put je značajan zbog toga jer će olakšati komunikaciju na širem području koje predstavlja granično područje grada Subotice, opštine Kanjiža. Takođe, izgradnjom puta će se obezbediti efikasniji, bezbedniji dovoz komunalnog otpada iz opština Čoka, Bačka Topola, Mali Iđoš i Senta na regionalnu deponiju koja je u neposrednoj blizini ovog putnog pravca.

Kada pričamo o železnici, za sve građane Srbije i Vojvodine je od posebnog značaj završetak rekonstrukcije regionalnih pruga na teritoriji AP Vojvodine, rekonstrukcija pruge Subotica – Segedin, kao i izgradnja, odnosno rekonstrukcija deonice pruge Subotica – Baja.

Moram ovde napomenuti još jednu važnu investiciju koja je takođe važan projekat za naše sugrađane, a to je rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš – Reske.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati budžet, jer u sebi sadrži izgradnju važnih infrastrukturnih i vodnih projekata, kao što su, na primer, izgradnja autoputa između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnice između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, prečišćavanje vode za piće u Kikindi i unapređenje uslova za provođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, na kraju bih želeo da ponovim ono što sam rekao i kod rebalansa u vezi finansiranja deficita. Naime, u članu 2. Zakona o budžetu ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita planirate obezbediti iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija, inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija.

Znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor, sa minimalnim troškovima i bez poreza našim građanima koji su spremni da finansiraju javni dug države.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je i sadašnja pandemija.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatnu stopu i kamatu našim građanima koji veruju u državu i kupuju državne papire i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim špekulantima.

Glasaćemo za budžet, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi, ulaže napore za očuvanje životnog standarda i likvidnost stanovništva i posebnu pažnju posvećuje na kapitalna ulaganja.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će glasati za drugi rebalans budžeta Republike Srbije za 2020. godinu, zbog više razloga. Jedan od razloga je taj što je predloženi rebalans odgovoran prema građanima, pošto je formiran tako da stvara dobru osnovu za suzbijanje pandemije izazvane virusom korona.

Drugim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2020. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.291 milijardu dinara, što je za 46 i po više u odnosu na iznose predviđene rebalansom budžeta iz aprila ove godine, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.728 milijardi dinara. Ukupni fiskalni deficit iznosi 483 milijardi dinara.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu stvorilo je dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona.

Usvojen je sveobuhvatan paket mera u cilju očuvanja likvidnosti preduzeća i stanovništva, nivoa zaposlenosti te očuvanja životnog standarda. Planirana vrednost ukupnog paketa procenjena je na 12,5% BDP. Ukupan paket mera za podršku privredi i stanovništvu iznosi 551 milijardu dinara, od toga na ime mere poreske politike obezbeđeno je 110 milijardi dinara, a na ime mera direktne podrške privatnom sektoru obezbeđeno je 132,9 milijardi dinara. Ovde bih naglasio da poslanička grupa SVM podržava predlog Vlade prema kojem će svakom pojedinačnom hotelu biti isplaćeno 350 eura po krevetu i 150 eura po sobi.

Naime, mere za očuvanje likvidnosti privrednog sektora obezbeđeno je sa 159 milijardi dinara. Kod ove mere posebno bih želeo da se osvrnem na kredite sa garantnom šemom. Želeo bih da vam predložim da ukoliko budete ugovarali nove aranžmane sa bankama obavezno odredite period obrade zahteva kredita da ne bude to duže od 15 dana. To je značajno kako bi preduzeća dobila kredite u što kraćem roku.

Pored toga predlažem da se cena kredita spusti za barem 0,5%, odnosno da krediti koji su indeksirani u evrima od 3% plus tromesečni euribor bude spušten na 2,5% plus tromesečni euribor, a koji su u dinarima sa 2,5% plus jednomesečni belibor na 2% plus jednomesečni belibor.

Sa korigovanom kamatnom stopom povećala bi se celokupna likvidnost finansijskog tržišta i skratilo vreme naplate potraživanja. Neophodno je da se namena pomenutog kredita proširi i da se omogući preduzećima da ga pored obezbeđenja likvidnosti koriste i za investiciona ulaganja. To je važno zbog toga što je pad investicija od 11,9% uticao na pad BDP-a za 2,5%.

Bilo bi važno da se pored privatnih preduzeća omogući korišćenje kredita sa garantnom šemom i onim preduzećima u kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju učešća u vlasništvu u preko 50%, a koja nemaju monopol na tržištu.

Ovo je značajno zbog toga što su ova preduzeća zbog pandemije koja je uticala na njihovu naplatu potraživanja u veoma teškoj situaciji i bez adekvatne pomoći države. Pitanje je da li će preživeti ovu godinu.

U prethodnom periodu, možda najbitnija mera je bila 10% povećanje plata zdravstvenih radnika, direktna pomoć od četiri hiljade dinara svim penzionerima i podrška poljoprivrednim proizvođačima.

Jako je važno pomoći poljoprivrednicima, jer će zahvaljujući njima u ovim teškim vremenima poljoprivredna proizvodnja ipak ostvariti rast od oko 5% uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura što će pozitivno uticati na ukupan BDP.

Složićemo se da je jako važno očuvanje zdravlja i lečenje bolesnika i zbog toga je Vlada Republike Srbije na ime medicinske opreme i lekova potrošila dodatnih 60 milijardi dinara u proteklom periodu.

Prema podacima Ministarstva finansija fiskalni deficit će ove godine iznositi oko 8,9% BDP-a, ali je prema našem mišljenju, poslaničke grupe SVM, takav jednokratni deficit u potpunosti opravdan, jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući i smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privrede bi u narednoj godini bio znatno sporiji.

Na osnovu rebalansa možemo reći da će privredna potrošnja pasti za 1,9%, međutim, ne treba zaboraviti da je prošle godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila leks sprecijalis za kredite u švajcarcima i na taj način pomogla zaduženim porodicama, a da to nije urađeno privatna potrošnja bi pala mnogo više u ovoj godini.

Na osnovu predloženog rebalansa možemo zaključiti da će privredni rast u 2020. godini, iznositi minus 1% što je jedan od najboljih rezultata u Evropi.

U evrozoni se očekuje pad BDP-a čak do 8%. U slučaju odsustva mera i podrške privredi i stanovništvu, pad BDP-a u 2020. godini, bi bio veći i iznosio bi oko 5% BDP-a.

Pozdravljamo i odluke Narodne banke Srbije koja je preuzela i dodatne mere za podršku u realnom sektoru. Posebno pozdravljamo odluku o moratorijumima na kredite koju je donela u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Kao što je poznato Narodna banka Srbije je ove godine dva puta odredila zastoj u otplati obaveza po osnovu kredita za sve dužnike koji su to želeli. Prvi moratorijum je određen sredinom marta na 90 dana, a zatim i na dodatnih 60 dana od početka avgusta meseca.

Ovim merama Narodna banka Srbije je reagovala efikasno, odlučno i pravovremeno, a o tome najviše govori i to da je preko 90% dužnika koristilo ovu mogućnost. Pored toga treba da naglasim da je smanjila i referentnu kamatnu stopu za ceo procentni poen na 1,25%, što će uticati na brži oporavak ekonomske aktivnosti.

Pravovremene i koordinirane mere Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije sprečili su veći pad ekonomske aktivnosti tokom pandemije i inflacija je ostala niska, što je takođe jako važno u ovim teškim vremenima.

Kolege poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za drugi rebalans budžeta, jer omogućava realizaciju kapitalnih projekata, koji su za nas od posebnog značaja, kao što je i nastavak izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici.

Izgradnja Narodnog pozorišta je započela davne 2007. godine, a u 2011. godini, je zbog nedostatka sredstava zaustavljena.

U 2014. godini je izmenjen glavni projekat i nastavila se izgradnja zahvaljujući koaliciji Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke, a prošle godine je završen stari deo objekta i prvi put vidimo svetlo na kraju tunela.

Jako je važno da se zgrada Narodnog pozorišta završi u 2021. godini, jer su uslovi za rad u zakupljenim objektima veoma teški, a glumci, radnici pozorišta i građani Subotice su zaslužili da uživaju u predstavama u novom pozorištu.

Drugim rebalansom je za nastavak izgradnje pozorišta predviđeno 218 miliona dinara. Rebalansom je predviđen i nastavak izgradnje spa centra i akva parka na Paliću, što je jedna od najznačajnijih investicija u Subotici i njena realizacija će mnogo značiti za celu našu privredu i sve građane u regionu.

Prva faza je okončana, trenutno je u toku druga faza radova koja predviđa kompletnu realizaciju ovog projekta. Za poljoprivrednika je jako važna izgradnja dva nadvožnjaka kod Kelebije, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara traktorom kako bi došli do svoje zemlje. Izgradnjom nadvožnjaka povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju. Vrednost investicije iznosi 500 miliona dinara. Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima smanjuje se emisija CO2 i razvija se prekogranična saradnja.

Ovaj projekat je važan i zbog toga što veliki broj građana na Severu Vojvodine radi u županiji Čongrad i svaki dan putuju sa kolima na posao i nazad kući, a nakon izgradnje pruge moći će da putuju i vozom i neće čekati puno na graničnim prelazima.

Moram da napomenem da će se vršiti rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš-Reske, koji je takođe važan projekat za naše sugrađane koji putuju u EU.

Poslanička grupa SVM će podržati drugi rebalans budžeta, jer u sebi sadrži izgradnju važnih infrastrukturnih i vodnih projekata, kao što su na primer, izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnice između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi, i unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, na kraju bih želeo još jednom da kažem i nekoliko reči o članu 2. Zakona o budžetu. Naime, u članu 2. ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita planirate obezbediti zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija, inostranih Vlada kroz emitovanje državnih hartija.

Znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor sa minimalnim troškovima i bez poreza našim građanima, koji su spremni da finansiraju javni dug.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je i sadašnja pandemija.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim građanima, koji veruju u državu i kupuju državne papire, i koji će ih potrošiti u zemlji nego inostranim spekulantima.

Glasaćemo za rebalans, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanje pada zaposlenosti, odnosno očuvanje životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju na kapitalna ulaganja.

Hvala na pažnji.