AKOŠ UJHELJI

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1977. godine. Živi u Kanjiži.

Osnovnu školu je završio u Kanjiži, a srednju školu u Subotici.
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Magistrirao je 2014. godine u Novom Sadu.

Član je Gradskog veća Subotice zadužen za oblast privrede.
Predsednik je Upravnog Odbora Narodnog Pozorišta u Subotici.
Od 2006. godine član je Saveza vojvođanskih Mađara.

Za poslanika u Skupštini AP Vojvodine izabran je na izborima u maju 2012. godine.
Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor".

Govori srpski, mađarski i engleski jezik.
Poslednji put ažurirano: 20.10.2020, 10:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, zbog toga jer smatramo da je članstvo u EU najvažniji prioritet naše zemlje.

Naša poslanička grupa pozdravlja odluku da se Izveštaj Evropske komisije nalazi na dnevnom redu zasedanja, jer je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država, već celokupno društvo i zbog toga je važno da pored državne administracije zadužene za sprovođenje reformi, proces razumeju i u njega se uključuju građani Srbije.

Razumevanje procesa povećava podršku i aktivno učešće građana, što neminovno dovodi do kvalitetnijih strateških odluka.

Danas diskusiju ne vodimo samo o Izveštaju Evropske komisije, već i o tome kako želimo da Srbija izgleda na kraju procesa pregovora i o tome se pitamo svi mi. Zbog toga treba da načinimo sve korake kako bismo kao odgovorni građani na kraju pregovora, mogli sa sigurnošću da kažemo da smo spremni da Srbija bude punopravna članica EU.

Srbija pokazuje posvećenost evropskim integracijama u sve teškoće koje postoje i u EU i regionu, posvećena je da prevaziđe teret prošlosti i sprovodi unutrašnje reforme, a o tome najviše govori da nedavno usvojeni budžet Republike Srbije u potpunosti odgovara Mastriškom ugovoru ili ti ugovori u EU, to u prevodu na brojke znači da će pored planiranog povećanja bruto društvenog proizvoda od 6%, fiskalni deficit Republike Srbije iznositi 3%, a javni dug opšte države će biti ispod 60%, a iznosiće 58%.

Za ispunjavanje uslova za članstvo EU je potrebno ispuniti više stavki podeljenih u 35 pregovaračkih poglavlja, ali je za pravo najvažnije ono što se odnosi na vladavinu prava.

Do sada je ukupno otvoreno 18 poglavlja i to na primer, Poglavlje 5. javne nabavke, okončanjem pregovora pristupanju EU privrednim subjektima u Srbiji se omogućava pristup javnim nabavkama u EU prema pravilima koje važe EU i pod uslovima jednako povoljnim u odnosu na uslove koji se primenjuju na privredne subjekte u EU.

Poglavlje 6. pravo privrednih subjekata, usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti prava privrednih društava se između ostalog stvaraju poslovni uslovi koji će domaćim privrednim subjektima omogućiti konkurentnost i jednak tretman na tržištu EU, danom pristupanja Srbije EU i biće uvedena dva nova oblika privrednih društava, evropsko-akcionarsko društvo i evropsko-ekonomsko udruženje, koja postoje u državama članicama EU.

Uvođenjem novih oblika privrednih društava će omogućiti svim privrednim subjektima ostvarivanje prednosti koje ta dva nadnacionalna oblika društva omogućava prilikom prekograničnog ekonomskog delovanja.

Poglavlje 7, intelektualna svojina, zatvaranjem poglavlja omogućiće se poboljšanje predmeta, robe i usluga, kao i ubrzavanje tehnološkog razvoja i stimulacija stvaralaštva.

Zaštita intelektualne svojine podjednako je važna i za mala i za srednja preduzeća, ali i za pojedinačne stvaraoce, koji će na ovaj način biti zaštićeni, a intelektualna svojina biće tretirana kao i svaka druga vrsta svojine.

Poglavlje 13, ribarstvo, stvoriće se uslovi za plasman proizvoda ribarstva na tržištu EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa. Uspostaviće se i pravni osnov za uvođenje sertifikata o ulovu. Takođe, nakon pristupanja EU, biće obezbeđeni i podsticaji za očuvanje i unapređenje ribnjaka, kao i inovacija u oblasti akva kulture.

Poglavlje 17, ekonomska i monetarna politika. Države članice imaju obavezu da fiskalnu politiku vode u skladu sa pravilima i načelima koja se primenjuju u EU.

Poglavlje 20, preduzetništvo i industrijska politika. U okviru pregovora od država kandidata se zahteva da predstave politiku industrije, strategiju restrukturiranja, kako bi se procenilo da li su njihove industrijske politike u skladu sa principima EU, posebno u pogledu privatizacije i restrukturiranja.

Poglavlje 23, pravosuđe i osnovna prava. Ovo poglavlje ima četiri osnovna dela i to su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU.

Reforma pravosuđa obuhvata neophodnost da ono postane nezavisno, nepristrasno, efikasno, odgovorno i profesionalno. Osnovna prava obuhvataju čitav spektar obezbeđivanja zaštite ljudskih i manjinskih prava. Prava građana EU se odnose i na preuzimanje pravnih tekovina EU kojima je regulisano kako se glasa i kandiduje za izbore za Evropski parlament, ali i za izbore na lokalnom nivou u okviru EU.

U ovoj oblasti se definiše i pravo slobodnog kretanja i prebivališta u okviru EU. Da bi ispunila uslove iz ovog poglavlja Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Zemlje EU, poseban naglasak stavljaju na vladavinu prava, posebno se vodi računa o usaglašavanju zakonodavstva. Srbija se mora više posvetiti primeni obaveza.

Evidentno je da poglavlja 23, 24, 35. definišu dinamiku pregovora. Kao što je poznato, nažalost, cele ove godine nije dobijeno zeleno svetlo za otvaranje nijednog poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije EU, iako je Srbija dostavila pregovaračke pozicije za čak pet poglavlja, a Savet ministara EU je pozvao Srbiju da značajno pojača reformske napore u oblasti vladavine prava, a posebno da osigura nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosudnog sistema. Pored nedovoljno dobrih ocena u segmentu vladavine prava, Srbiji na ruku ne idu ni trenutne okolnosti u EU, budući da dominira stav da potrebna unutrašnja konsolidacija što, pre svega podrazumeva uspešno okončanje BREGZITA, snažni ekonomski rast i uspešno savlađivanje migrantske krize, kao i krize izazvane pandemijom.

Srbiji se savetuje da ne sedi skrštenih ruku i ne gubi dodatno vreme, već da u praksi sprovede preuzete obaveze. Neophodno je da se sa EU sarađuje kao partneri i da ispunjavamo svoj deo obaveza, kao i da dobijamo podršku EU u tome.

Kada pogledamo Izveštaj Evropske komisije, možemo reći da sadašnje stanje pripreme Srbije nije loše, ali mora da se nastavi ostvarivanje napretka usaglašavanju i primeni pravnih tekovina EU, u svim poglavljima i da se ispunjavaju date odrednice za privremeno zatvaranja poglavlja.

Šest država Zapadnog Balkana svakako treba da budu primljene u EU, kako bi se povećao uticaj Unije u regiji.

Suština pregovaračkog procesa nije samo u otvaranju poglavlja, napredak na putu ka članstvu EU se meri stepenom spremnosti preuzimanja obaveza, koje iz tog članstva proističu.

Pravnim uspehom se može smatrati samo ispunjavanje neophodnih uslova za zatvaranje poglavlja, jer to znači da je Srbija zaista spremna da preuzme sve svoje obaveze u punom kapacitetu.

Smatramo da je potrebno značajno unaprediti informisanje javnosti o neophodnim reformama u vezi evropskih integracija.

Hvala na pažnji.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.12.2020.

Hvala.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, uvaženi ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati set predloga zakona koji se nalaze pred nama.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe govoriti o Predlogu zakona o utvrđivanju garantne šeme, jer time se nastavlja proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid-19, a narodni poslanik Nandor Kiš će kasnije govoriti o drugom predlogu zakona.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu stvorilo je dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona.

U ovoj godini usvoje je sveobuhvatni paket mera u cilju očuvanja likvidnosti preduzeća i stanovništva, nivoa zaposlenosti, te održavanja životnog standarda. Planirana vrednost ukupnog paketa procenjena je na 12,5% BDP. Jedna od mera je bilo i donošenje uredbe o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privrede za ublažavanje posledice pandemije bolesti Kovid-19. Ovom uredbom je konstituisano utvrđivanje nacionalne garantne šeme, povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a kojim se omogućava zaključivanje ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije boleti Kovid-19, je mera koja u sebi sublimira izuzetno važan i nužan mehanizam efekata za sva lica sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, čija je likvidnost preduslov funkcionisanja privrede Republike Srbije.

Zahvaljujući uredbi značajno je povećan dinarski deo plasmana što je rezultat rasta dinarskih kredita privredi, odnosno pada kamatnih stopa na dinarske kredite. Rastu kreditne aktivnosti doprinela je i niska i stabilna inflacija, kao i mere NBS u cilju podrške procesa dinarizacije.

Poslanička grupa SVM će glasati za predloženi zakon, jer će on svakako doprineti da stopa realnog rasta BDP u sledećoj 2021. godini bude 6%. Najznačajniji izvor rasta sa rashodne strane će biti lična potrošnja zahvaljujući pomenutoj meri kojom se održava stabilnost na tržištu radne snage.

Na osnovu predloženog zakona, možemo konstatovati da će cena kredita koji su indeksirani u evrima, iznositi maksimalno 3% plus tromesečni euribor, a koji je indeksiran u dinarima 2,5% plus jednomesečni belibor. Sa predloženim kamatnim stopama se povećava celokupna likvidnost finansijskog tržišta, skratiće se vreme naplate potraživanja.

U cilju nastavka procesa dinarizacije potrebno je da krediti u dinarima budu jeftiniji od onih kredita koji su u inostranim valutama. To je izuzetno značajno, jer time se isključuje kursni rizik.

Predloženi uslovi kredita su izuzetno povoljni, ali o tome najviše govori činjenica da se kod kredita iz KOZME programa, gde garanciju daje Evropski investicioni fond, krediti su vezani za euro i nema čistih dinarskih kredita. Maksimalni iznos kredita se kreće oko 150.000 eura, a kod kredita sa garantnom šemom je do tri miliona eura, odnosno do oko 360 miliona dinara.

Grejs period kod KOZME programa je do šest meseci, a kod garantne šeme do 12 meseci. Kod KOZME programa stope su u većini slučajeva veće, nego kod garantne šeme, a poljoprivredna gazdinstva su isključena iz KOZME programa, dok kod kredita sa državnom garancijom nisu.

Na osnovu navedenog možemo reći da je trenutno na tržištu najpovoljniji kredit, kredit sa državnom garancijom i to je jedan od razloga zašto će naša poslanička grupa podržati predloženi zakon.

Moram reći i to da pored dobrih uslova, najvažnija mera predloženog zakona je zanavljanje kredita, postojećih kredita. To je izuzetno dobar bankarski proizvod, jer korisnicima kredita obezbeđuje dodatno vreme u smislu grejs perioda i roka povratka kredita i time obezbeđuje kompanija da dođe do vazduha i pregura pandemiju.

Imao bih nekoliko sugestija. U tački 7. člana 8. Predloga zakona kažete da korisnici kredita pored menice preduzeća treba da daju i ličnu menicu. Po mom mišljenju to može da prouzrokuje problem kod onih preduzeća gde je većinski vlasnik nerezident, odnosno inostrano lice, jer oni nisu u mogućnosti da daju ličnu menicu i zbog toga se njima automatski odbacuje kreditni zahtev.

Pored toga, ovaj član može da prouzrokuje problem i kod akcionarskih društava, jer možda neće svi akcionari koji imaju preko 25% vlasništva u preduzeću hteti da daju ličnu menicu. To vam govorim iz prakse.

Predlažem da se kod takvih slučajeva za obezbeđenje umesto ličnih menica traži jemstvo povezanih lica. Pored toga, u tački 6. člana 5. predloženi zakon kaže da lica koja su već korisnici kredita obezbeđeno garantnom šemom, ne mogu biti ponovo korisnici kredita. Mislim da bi trebalo naglasiti da lica koja su iskoristila okvir od tri miliona evra ne mogu ponovo biti korisnici kredita, a da svi ostali mogu. To je važno zbog toga, jer su pojedini korisnici u prvom krugu samo koristili minimalni iznos kredita sa garantnom šemom, jer su imali veći strah od pandemije, međutim, trenutno su nakon mere Vlade, veći optimisti i u drugom krugu bi koristili ponovo ovaj vid kredita.

Neophodno je da se namena pomenutog kredita u narednom periodu proširi i da se omogući preduzećima da ga pored obezbeđenja likvidnosti koriste i za investiciona ulaganja. To je važno zbog toga što će u 2021. godini investicije biti druga po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu bruto društvenog proizvoda, što je izuzetno značajno sa stanovišta njegove održivosti.

Ovde bih napomenuo da je jako važno da se nađe rešenje da izvođači mnogo jednostavnije dobiju činidbene garancije od poslovnih banaka. Naime, izvođači radova kod svake investicije treba da dostave različite garancije, npr. garanciju za dobro izvršenje posla naručiocu posla, a zbog vremena trajanja investicije banke uvek traže od izvođača čvrsto obezbeđenje, kao što je na primer hipoteka prvog reda. To je u manjim mestima odnosno skoro svuda van Beograda jako teško obezbediti, jer banke veoma teško prihvataju nekretnine koje se nalaze u nerazvijenim opštinama za obezbeđenje.

Zbog toga je važno da Vlada Republike Srbije pored povoljnih kredita nađe rešenje i za povoljne garancije, jer će od toga direktno zavisiti nivo povećanja investicija.

Pored navedenog, važno je da se definiše period obrade zahteva kredita, a ne bi trebalo da bude duži od 15 do 20 dana.

U narednom periodu bi bilo važno da se omogući korisnicima kredita sa garantnom šemom, pored privatnih preduzeća, i onim preduzećima o kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju učešće u vlasništvu preko 50%, a koja nemaju monopol na tržištu.

Ovo je značajno zbog toga što su ova preduzeća zbog pandemije koja je uticala na njihovu naplatu potraživanja u veoma teškoj situaciji i veliko je pitanje da li će bez adekvatne pomoći države pregurati narednu godinu. Ovde pre svega mislim na vodoprivredna preduzeća od kojih zavisi održavanje kanalskih sistema za odvod atmosferskih voda.

I da sumiram, kao što sam naglasio na samom početku svog obraćanja, poslanička grupa SVM će podržati predloženi zakon i zbog toga jer su u proteklim godinama, zahvaljujući najpre donacijama mađarske Vlade, predstavnici u Vojvodini ostvarili ogromne investicije i time paralelno uzeli investicione kredite i svoje kompanije stavili pod hipoteku kod domaćih banaka. To znači da bez ovog vida kredita većina pomenutih privrednika ne bi mogla da pribavi dodatna sredstva za likvidnost, pogotovo sa dobrim uslovima, što krediti sa garantnom šemom obezbeđuju i zbog toga bi imali finansijskih poteškoća.

U danu za glasanje podržaćemo i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Hvala.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospodine ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, jer je predloženi budžet odgovoran prema građanima, jer će se njegovim usvajanjem obezbediti kontinuitet razvojnih i socijalnih programa sa jedne strane, a sa druge strane održivost javnih finansija i nastavak smanjenja nivoa javnog duga u smislu učešća u bruto društvenom proizvodu.

Naša poslanička grupa pozdravlja činjenicu što se prepoznala važnost pronalaženja novih izvora rasta, pa su istraživanja i razvoj inovacije, obnovljivi izvori energije, kreativne industrije i eko investicije uzete u obzir prilikom definisanja programskih mera.

Globalna pandemija nažalost još uvek nije završena i ne vidi se njen kraj, tako da je period pred nama pun neizvesnosti. Zbog toga je jako važno da se fiskalna politika fokusira na nastavak smanjenja ukupnog poreskog opterećenja rada čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora.

Bitno je istaći na rashodnoj strani prioritet imaju infrastrukturni i kapitalni projekti, te politiku penzija i plata. Vlada Republike Srbije je vodila računa o tome da se povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira.

Poštovani narodni poslanici, pošto se približava kraj 2020. godine možemo konstatovati da je Vlada Republike Srbije pravovremeno odgovorila na izazove koje je pred ekonomsku, pre svega fiskalnu politiku postavila globalna zdravstvena kriza.

Prvi i najvažniji zadatak države, državne kase bio je dovoljno i neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi. Ispunjeni su osnovni ciljevi postavljeni usvojenim programom ekonomskih mera za podršku privredi Srbije. Očuvani su privredni kapaciteti i pružena podrška u održavanju likvidnosti privrede u toku trajanje vanrednih okolnosti. To je bio drugi, ne manje važan zadatak javnih finansija.

Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti, postignuto je u prethodnom periodu, Republika Srbija imala je dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona.

Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi i čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje, nezaposlenost, manji pad privredne aktivnosti i drugo. Planirana vrednost ukupnog paketa mera pomoći privredi i stanovništvu procenjuje se na 12,5% ukupnog domaćeg proizvoda.

Ukupan paket mera za podršku privredi i stanovništvu u tekućoj godini iznosio je 551 milijardu dinara, od toga na ime mera poreske politike obezbeđeno je 110 milijardi dinara, a na ime mere direktne podrške privrednom sektoru 132,9 milijardi dinara. Ovde bi naglasio da je poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara kod rebalansa budžeta podržala predlog Vlade prema kojem će svakom pojedinačnom hotelu biti isplaćeno 350 eura po krevetu i 150 eura po sobi.

U prethodnom periodu možda je najbitnija mera bila desetoprocentno povećanje plata zdravstvenim radnicima, direktna pomoć od 4.000 dinara svim penzionerima i podrška poljoprivrednim proizvođačima. Jako je važno pomoći poljoprivrednicima, jer će zahvaljujući njima i u ovim teškim vremenima poljoprivredna proizvoda ipak ostvariti rast od oko 5%, uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura, što će pozitivno uticati na ukupan BDP.

Složili smo se i kod usvajanja rebalansa da je jako važno očuvanje zdravlja i lečenje bolesnika i zbog toga je Vlada Republike Srbije na ime medicinske opreme i lekova potrošila dodatnih 60 milijardi dinara u proteklom periodu.

Prema podacima Ministarstva finansija, fiskalni deficit će na kraju godine iznositi oko 8,9% BDP, ali je prema našem mišljenju, mišljenju poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, takav jednokratni deficit u potpunosti opravdan jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući i smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privredi bi u narednoj godini bio znatno sporiji.

Ovo je bilo bitno reći zbog toga, jer uvek kada govorimo o ekonomiji treba da uporedimo prošlost, sadašnjost i budućnost. Treba jasno i glasno da kažemo da će privredni rast u 2020. godini iznositi minus 1%, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi. U slučaju odsustva mera i podrške privredi i stanovništvu, pad BDP u 2020. godini bio bi veći i iznosio bi oko 5% BDP. U evro zoni se očekuje pad BDP čak do 8%.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za Predlog budžeta Republike Srbije za 2021. godinu zbog više razloga. Najznačajniji razlog je to što predloženi budžet u potpunosti odgovara Mastriškom ugovoru, odnosno ugovoru EU. To u prevodu na brojke znači da će pored planiranog povećanja BDP od 6% deficit Republike Srbije iznositi 3%, a javni dug opšte države 58,70%. Inflacija u sledećoj godini je planirana na vrlo niskom i stabilnom nivou od 2%, pored očuvanja stabilnosti deviznog kursa.

Kao što je i gospodin ministar rekao, predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.336 milijardi dinara, što je za 44 milijardi više u odnosu na iznose predviđene budžetom za 2020. godinu, a ukupni budžetski rashodi predviđeni su u iznosu od 1.483 milijardi dinara, što je za 245 milijardi manje u odnosu na iznose predviđene budžetom za 2020. godinu.

Ukupan fiskalni deficit iznosi 178,50 milijardi dinara. Stopa realnog rasta BDP u 2021. godini projektovana je na nivou od 6%. Najznačajniji izvor rasta sa rashodne strane biće lična potrošnja, zahvaljujući očuvanoj stabilnosti na tržištu radne snage i očuvanom realnom povećanju zarada, uz oporavak potrošnje u segmentu usluga i povoljnim uslovima zaduživanja.

U 2021. godini investicije će biti druga po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rasta BDP, što je veoma važno sa stanovišta njegove održivosti. Međugodišnje povećanje će iznositi oko 13,3%. Očekuje se nastavak realizacije infrastrukturnih projekata za koje se u 2021. godini procenjuje rekordno učešće u BDP od 5,5%. Jako je važno da se u zavisnosti od finansijske mogućnosti pomogne penzionerima koji su pored medicinskih radnika najugroženiji u pandemiji. Zbog toga pozdravljamo odluku Vlade da se u septembru penzionerima isplati 5.000 dinara i da se povećaju penzije za 5,9% primenom tzv. švajcarske formule.

Slažemo se da je izuzetno važno dati po jednu minimalnu zaradu radnicima u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim i rentakar agencijama. Podržavamo povećanje minimalne zarade za 6,6%, plata u zdravstvu za 5%, a u javnom sektoru za 3,5%, uz dodatno povećanje zarada od 1,5%.

U ekspozeu tada kandidata za predsednika Vlade, a sada predsednice Vlade, gospođe Ane Brnabić, završetak projekata adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici je uvršten u prioritet Vlade i završetak radova se očekuje tokom kraja 2021. godine, što je predsednica Vlade istakla i prilikom posete u Subotici i obilaska radova na zgradi pozorišta, početkom juna ove godine.

Za očekivani završetak radova na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici u budžetu za 2021. godinu nisu planirana sredstva. Razlog je racionalan. Naime, početkom novembra rebalansom je opredeljeno 218.600.000, koja još uvek nisu utrošena. Naime krajem decembra 2019. godine ušlo se u realizaciju tzv. 8/1 faze radova koji podrazumevaju građevinske i arhitektonske radove, kao i opremanje pozorišne dvorane scenskom tehnikom.

Međutim, zbog pandemije uzrokovane zaraznom bolešću Kovid 19, usporavanje radova, ponavljanja javnih nabavki, postupaka javnih nabavki u prethodnim godinama deo sredstava je ostao neutrošen, pa se očekuje da se tokom 2021. godine privrede kraju cela osma faza rekonstrukcije Narodnog pozorišta, čime će u ovaj projekat biti investirano oko 18,5 miliona eura.

Za poljoprivrednike važan segment infrastrukturnog i proizvodnog ciklusa je izgradnja dva nadvožnjaka na Pačirskom i Kelebijskom-Ejkutskom putu na Ipsilon kraku, kako bi im se obezbedio siguran prilaz njivama.

U Predlogu zakona o budžetu za 2021. godinu za Ipsilon krak je opredeljeno 250 miliona dinara, ali je, kao i u slučaju Narodnog pozorišta, deo sredstava iz prethodnog ciklusa zbog pandemije ostao neutrošen. Na Ipsilon kraku se radi, pa je tako 20. i 21. novembra zbog radova na Mejkutskom putu promenjen režim teretnog saobraćaja kroz Suboticu.

U svetlu globalne pandemije i fokusiranja na domaći turizam, sigurni smo da će se planirati značajna sredstva za infrastrukturno opremanje banja, a mi smo posebno zainteresovani za unapređenje banjskog turizma u Vojvodini, kako bi se tokom

15/3 MV/CG

cele godine u našim banjama u Pačiru, u Kanjiži, na Paliću, u Apatinu, u Banji Rusandi osigurala kontinuirana ponuda i unapredilo povezivanje zdravstvenog i ekološkog turizma lokalnih privrednih i kulturnih aktivnosti i usluga i time stvorili preduslovi da banjski turizam postane faktor ne samo lokalnog, već i šireg regionalnog razvoja.

U tom smislu do sredine 2021. godine očekuje se završetak radova na kompleksu akva parka i velnes centar na Paliću. Kamen temeljac je postavljen 15. decembra 2018. godine. Vrednost investicije iznosi oko 1,1 milijardu dinara koju zajednički finansiraju Vlada Republike Srbije, pokrajinska Vlada i grad Subotica. Kompleks će se prostirati na oko 3.000 metara kvadratnih, raspolagaće se sa pet unutrašnjih i pet spoljnih bazena. U objektu će moći da boravi do 2.500 korisnika i predstavljaće važan doprinos razvoju banjskog turizma u Vojvodini u Srbiji.

Posebnu pažnju Savez vojvođanskih Mađara poklanja agrarnoj politici, jer u Srbiji više od milion i po ljudi žive od poljoprivrede i važno je da svi zajedno razmišljamo kako da održimo i unapredimo poljoprivrednu proizvodnju i u vremenu pandemije.

Jedna od mera su direktne subvencije i krediti za likvidnost uz povoljne kamatne stope. Rebalansom republičkog budžeta su znatna sredstva izdvojena za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju sa ciljem prevencije i ublažavanja posledica kovida.

Poljoprivrednicima u Srbiji na raspolaganju su fiskalne olakšice i bespovratna novčana pomoć države. U Predlogu budžeta za 2021. godinu u delu podsticaju u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je opredeljeno 38,3 milijardi dinara. To je dobra vesti i za Vojvodinu gde oko 500.000 ljudi žive od poljoprivrede, gde svaki peti zaposleni radi u nekom delu prehrambenog lanca.

Za ekonomsku i razvojnu politiku Predlogom budžeta opredeljeno je 66,6 milijardi dinara, a oko dve trećine ukupnog iznosa čine kapitalni izdaci u iznosu od 22,8 milijarde dinara i subvencije u iznosu od 21,7 milijardi dinara.

Za program privlačenja investicija koji obuhvata poslove koji se odnose na predlaganje i sprovođenja mera podsticaja investicija, povezivanje privrednih društava sa strateškim partnerima, rast slobodnih zona i slično planirano je 29,6 milijardi dinara.

Za program podsticaj i razvoj konkurentnosti privrede koji obuhvata aktivnosti u vezi sa isplatom subvencija najviše preko Fonda za razvoj i pružanje tehniče pomoći malim i srednjim preduzećima planirano je gotovo 5,5 milijardi dinara.

Za program regionalni razvoj putem kojeg se dalje finansira podrška lokalnim samoupravama za razvoj infrastrukture planirano je 4,15 milijardi dinara.

Pored prioritetnih projekata, kao što je međudržavni projekata izgradnje i modernizacije železničke pruge Beograd – Budimpešta, Savez vojvođanskih Mađara posebnu pažnju posvećuje izgradnji lokalnih puteva i ulica u lokalnim samoupravama, kao i pojačanom održavanju i rekonstrukciji državnih puteva prvog i drugog reda na teritoriji AP Vojvodine.

Možemo postaviti pitanje – zašto je važna izgradnja šest kilometara puta između Oroma i Čantavira? Put je značajan zbog toga jer će olakšati komunikaciju na širem području koje predstavlja granično područje grada Subotice, opštine Kanjiža. Takođe, izgradnjom puta će se obezbediti efikasniji, bezbedniji dovoz komunalnog otpada iz opština Čoka, Bačka Topola, Mali Iđoš i Senta na regionalnu deponiju koja je u neposrednoj blizini ovog putnog pravca.

Kada pričamo o železnici, za sve građane Srbije i Vojvodine je od posebnog značaj završetak rekonstrukcije regionalnih pruga na teritoriji AP Vojvodine, rekonstrukcija pruge Subotica – Segedin, kao i izgradnja, odnosno rekonstrukcija deonice pruge Subotica – Baja.

Moram ovde napomenuti još jednu važnu investiciju koja je takođe važan projekat za naše sugrađane, a to je rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš – Reske.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati budžet, jer u sebi sadrži izgradnju važnih infrastrukturnih i vodnih projekata, kao što su, na primer, izgradnja autoputa između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnice između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, prečišćavanje vode za piće u Kikindi i unapređenje uslova za provođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, na kraju bih želeo da ponovim ono što sam rekao i kod rebalansa u vezi finansiranja deficita. Naime, u članu 2. Zakona o budžetu ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita planirate obezbediti iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija, inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija.

Znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor, sa minimalnim troškovima i bez poreza našim građanima koji su spremni da finansiraju javni dug države.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je i sadašnja pandemija.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatnu stopu i kamatu našim građanima koji veruju u državu i kupuju državne papire i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim špekulantima.

Glasaćemo za budžet, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi, ulaže napore za očuvanje životnog standarda i likvidnost stanovništva i posebnu pažnju posvećuje na kapitalna ulaganja.

Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Subotica, 20.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član gradskog veća Grad Subotica Grad Mesečno 94380.00 RSD 23.06.2016 -
- Jkp Vodovod i kanalizacija Subotica Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.04.2015 - 31.03.2017.
Član Narodno pozorište u Subotici Javni Godišnje 20613.00 RSD 26.10.2016 -