| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog izmena i dopuna Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate, kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti.
Za našu poslaničku grupu pomoć mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti je deo sistemskih napora koji predstavljaju ekonomsku, socijalnu, demografsku i populacionu meru, a iznad svega meru koja će osigurati ostanak mladih u zavičaju.
Zahvaljujući detaljnom i preciznom predstavljanju uslova i procedure u medijima za svega dva meseca registrovano je više od 5.000 upita i skoro 1.500 zahteva koje su banke uzele u proceduru. Od toga preko 710 zahteva je već odobreno, a oko 524 kredita su potpisana ili isplaćena korisnicima.
Poslanička grupa SVM, posebno vodi računa da svaki zakonski predlog sadrži odredbe koje sprečavaju neravnopravan tretman. Zaštita od diskriminacije je vidljiva i u odredbama koje propisuju uslove za apliciranje za kredite. Zahtev mogu podneti mladi od 20 do 35 godina starosti, zaposleni na neodređeno vreme, poljoprivrednici, obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti i samostalni umetnici, dok su zaposleni na određeno vreme dužni da na zahtev obezbede jemstvo člana porodice ili trećeg lica.
Nema ograničenja kada je reč o visini primanja, a kada je reč o nezaposlenima oni su dužni da obezbede solidarno jemstvo kreditno sposobnog člana porodice ili trećeg lica.
Moram naglasiti da je kod ovih vrsta kredita sopstveno učešće je samo 1%, a kod komercijalnih kredita bez državne garancije najmanje 10% što npr. u jednom konkretnom slučaju znači, ako je vrednost nekretnine 50.000 evra onda sopstveno učešće iznosi svega 500 evra, dok je kod komercijalnih kredita najmanje 5.000 evra.
U ime poslaničke grupe SVM, nedelju dana nakon početka primene zakona postavio sam poslaničko pitanje Ministarstvu finansija. Ukazao sam i drago mi da je Ministarstvo finansija prihvatilo našu argumentaciju da je važno solidarna pomoć svih članova porodice, dakle, ne samo roditelja nego i ostalih članova porodice da bi što veći broj mladih ljudi mogao da podnese zahtev za kredit i reši stambeni problem i svoj i stambeni problem buduće porodice.
Na osnovu prvih iskustava u praksi ukazao sam da je važno da se objasni značenje pojma član porodice i shodno tome kriterijumi po kojima će poslovne banke prihvatiti kreditno jemstvo šireg kruga članova porodice.
Nemogućnost drugih članova porodice da obezbede kreditno jemstvo unucima i rođacima, predstavljaju prepreku mnogim mladima da dođu do prvog stana. I zato poslanička grupa SVM pozdravlja predložene izmene i dopune kojim se utvrđuje da će osim članova porodice i treća lica koje korisnik ponudi moći da budu jemci.
Treće lice se odnosi kako na članove šire porodice, tako i na bilo koje treće lice, različite suživotne situacije.
Takođe od posebnog značaj je da se izmenama zakona omogućava i finansiranje stambene nepokretnosti koju grad i podnosilac zahteva na zemljištu sa građevinskom dozvolom, a to su npr. individualna izgradnja ili izgradnja montažne kuće. I dodatno, dopunjena je i definicija stambene nepokretnosti pa i pomoćni objekti postaju podobni za kreditnu podršku.
Usvajanjem izmena i dopuna zakona krediti će biti dostupni većem broju mladih uz dodatno smanjenje troškova, ne plaćaju se takse za upis hipoteke, izdavanje lista nepokretnosti. U ovom zakonu javni beležnici ne naplaćuju korisnicima kredita nagrade i naknade troškova za sačinjavanje založne izjave, potvrđivanje ugovora itd.
Želim da vam skrenem pažnju na to da je SVM preko svoje strategije za ekonomski razvoj Vojvodine i zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Mađarske omogućio mladim ljudima kupovinu 1.341 seoske kuće u Vojvodini i na taj način uspeo da ih zadrži u svom zavičaju.
Dozvolite mi da citiram Ištvana Pastora, koji je u leto 2016. godine izjavio – Uobičajeno je da se kaže da su Mađari u Vojvodini nemotivisana i ostarela zajednica, koja se ne zauzima za sebe i da su oni koji nešto vrede pobegli iz Vojvodine ili se spremaju da pobegnu. Međutim, iskustvo u proteklih 6 meseci, pokazuje nešto sasvim drugo, u ovom trenutku radimo na tome da se otvore nove mogućnosti za konkurse u jesen i nadamo se zajedno sa dostupnom kreditnom linijom. Ponosan sam što sam predsednik SVM, jer bez njega od ove priče ne bi bilo ništa. Navedeni citat jasno govori o tome kako SVM, bori se već dugo vreme za ostanak mladih u domovini. Moram da napomenem da je sadašnji predsednik SVM, dr Balint Pastor najavio u januaru ove godine izradu nove verzije navedene strategije SVM.
Jedan od ciljeva te strategije da se obezbede uslovi za prosperitet u zavičaju. Rečima predsednika Balinta Pastora veliki akcenat stavljamo i na pripadnike naše zajednice, koji su otišli u inostranstvu u nadi za boljom egzistencijom, a hteli bi da se vrate. Stav predsednika Pastora, aktivna smo zajednica koja gradi svoju budućnost jasno govori o tome da prosperitet zajednice predstavlja sigurnu perspektivu.
Ovo znači da će SVM kroz svoje nove strategije i dalje podržavati kupovinu seoskih kuća i pružati podršku razvoju različitih ekonomskih aktivnosti, da bi što veći broj ljudi ostao ili se vratio i gradio svoju budućnost ovde.
Stav SVM je da se izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima, da pod povoljnim uslovima steknu svoju prvu stambenu nepokretnost i time zadovolje jednu od svojih osnovnih potreba, a to je stanovanje.
Dalje, poseban podsticaj mladima, kao nosiocima budućeg razvoja Republike Srbije da grade svoju budućnost ovde u svom zavičaju.
Iz tih razloga, poslanička grupa SVM, će glasati za predložene zakone.
Hvala vam.
Hvala.
Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje Ministarstvu finansije.
Naime, 14. marta ove godine stupio je na snagu Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanja dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti čija rešenja predstavljao deo sistemskih, ekonomskih, socijalnih, demografskih i populacionih politika koje će mladim ljudima omogućiti da pod povoljnim uslovima steknu prvu nekretninu.
Nesporno je da rešenja ovog zakona znače zaštitu osnovnih ljudskih prava, prava na dom, uživanje imovine i zaštite svojinskih prava, međutim u praksi se pojavljuju prve nedoumice. Stoga se obraćam Ministarstvu finansija da bi se blagovremeno razjasnile sve dileme i nejasnoće. U konkretnom slučaju za poslaničku grupu SVM je važno da već u prvim danima primene zakona pojasnimo značenje pojma „član porodice“ i shodno tome kriterijume po kojima će poslovne banke prihvatiti kreditno jemstvo šireg kruga članova porodice.
Naime, utisak je u praksi da banke pojam „jemstvo člana porodice“, odnosno „kreditno sposobnog člana porodice“ iz tačke 4. i 5. zakona tumače samo kao članove uže porodice, što isključuje članove šire porodice i posebno bake i deke.
Imajući u vidu napred navedeno, kao i činjenicu da svojim tumačenjima banke sužavaju nameru zakonodavca, što nije dozvoljeno, naša poslanička grupa smatra da bi bližim tumačenjem Ministarstvo finansija zaštitilo i našu i nameru zakonodavca.
Za našu poslaničku grupu ovo nije samo pitanje kreditno-monetarne i bankarske politike koja omogućuje ekonomsko osnaživanje mladih već je i pitanje zalaganja za antidiskriminacione mere, u konkretnom slučaju zaštite od diskriminacije starih ljudi, odnosno pravo baka i deka, odnosno starijih članova i šireg kruga porodice da obezbede kreditno jemstvo svojim unucima i rođacima i time obezbede njihovu sigurniju budućnost.
Budući da se tek počelo sa primenom zakona za poslaničku grupu SVM je važno da otklonimo nedoumice kako bi što veći broj mladih ljudi uz solidarnu pomoć svih članova porodice mogao da podnese zahtev za kredit i reši stambeni problem i svoj i stambeni problem buduće porodice.
Iskoristiću ovu priliku da pomenem još jednu dilemu, pitanje koje postavljaju zainteresovani mladi ljudi i tiče se realne životne situacije. Naime, član 5. Zakona propisuje da korisnik kredita može biti lice koje nema niti je imalo u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita kod neke od poslovnih banaka.
U praksi nam dolaze mladi ljudi koji su suvlasnici nad imovinom koja predstavlja svu svojinu više naslednika, tri, četiri ili pet, to su situacije nasleđenih starih kuća, malog procenta vlasništva, gde postoji zakonom utvrđeno pravo da kao suvlasnik mladi čovek koristi imovinu srazmerno svojom suvlasničkom udelu, ali je to u stvarnosti neizvodljivo jer je suvlasnički udeo mali ili je više vlasnika koji ne mogu da naprave sporazum. Pravno-formalno ti mladi ljudi su vlasnici nepokretnosti, ali to ništa ne znači u smislu rešavanja njihovog stambenog pitanja.
Na osnovu navedenog, Poslanička grupa SVM smatra svrsishodnim da Ministarstvo finansija u prvim danima primene zakona izda bliže uputstvo koje će poslovnim bankama olakšati proces odobravanja kredita i samim tim pojednostaviti rešenje brojnih nedoumica. Pomenuo sam samo dve, a siguran sam da su se kolege u praksi već suočile i sa drugim dilemama i pomoći da odredbe ovog zakona zaista zažive i da se primenjuje u realnom životu.
Na kraju, Poslanička grupa SVM pozdravlja usvajanje Odluke o utvrđivanju iznosa novčanih sredstava u 2025. godini za ostvarivanje prava na novčana sredstva za izgradnju učešća u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta. Novčana sredstva iznose ukupno 500 miliona dinara, a pravo na njih može da ostvari majka novorođenog deteta, do iznosa koji utvrđuje Vlada.
Zahvaljujem na pažnji.
Hvala lepo.
Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru predsednika i četiri člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, iz nekoliko razloga. Posebno naglašavam razlog jačanja institucionalnih kapaciteta, jačanje pravnog institucionalnog okvira monetarne politike.
Želeo bih da dodam da je za našu poslaničku grupu Narodna banka biše od institucije. Ona je simbol državne suverenosti, jer istorija banke duga skoro vek i po potvrđuje da nema snažne države bez snažne Narodne banke. Sigurni smo da će predloženi sastav Saveta guvernera Narodne banke Srbije kao deo tima guvernera Jorgovanke Tabaković ustrojiti rad banke na način da može u svakom trenutku profesionalno odgovoriti finansijskim i monetarnim izazovima, a shodno međunarodnim standardima, kao i da će nastaviti da unapređuje reputaciju bankarskog sistema koja skoro nije ni postojala pre 12 godina.
Dopustite mi da kao lokalni patriota budem i malo neskroman. Možda razlog uspešnog rada Narodne banke Srbije leži u činjenici da je guverner Jorgovanka Tabaković iz Vojvodine, a istorija pamti upravo guvernere i ministre finansija poreklom iz Vojvodine kao uspešne. U vreme dok je Laza Paču obavljao funkciju komesara Narodne banke i u tri mandata ministra finansija dinar je bio konvertibilan, a Đorđe Vajfert je transformisao Narodnu banku u emisionu ustavnu Kraljevinu SHS.
Kada govorimo o reputaciji bankarskog sistema dovoljno je da pogledamo 12 godina unazad, u periodu od 2012. do 2024. godine dinarska štednja je povećana skoro 11 puta i bila je isplativija od devizne, kako u kratkom, tako i u dugom roku. Veća isplativost i štednja u domaćoj valuti u odnosu na štednju u evrima, osim viših kamatnih stopa na dinarsku štednju i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju, nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15 %, doprinela je dostignutoj i održanoj makroeonomskoj i finansijskoj stabilnosti u proteklim godinama. U 2024. godini ispunjen je jedan od ključnih strateških ciljeva naše zemlje, a to je dobijanje kreditnog investicionog rejtinga.
Poslanička grupa SVM posvećuje posebnu pažnju izboru Saveta guvernera, budući da je pored guvernera Izvršnog odbora ovo treće Zakonom o Narodnoj banci utvrđen organ koji vrši niz važnih poslova i u skladu sa tim raspolaže odgovarajućim važnim ovlašćenjima i, između ostalog, donosi najvažniji opšti akt banke – Statut Narodne banke Srbije, utvrđuje režim kursa dinara, donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama, donosi fiskalni finansijski plan NBS, usvaja godišnje finansijske izveštaje itd.
Treba naglasiti, od nastanka u prethodnih 141 godinu članovi različitih odbora i Saveta NBS uvek su bili predstavnici privredne, trgovačke i bankarske elite. Nakon donošenja Ustava, u prethodnih 15 godina razmatrali su se različiti modeli, bilo je mišljenja koja su se protivila formiranju Saveta guvernera, da Srbija do ulaska u Evropsku monetarnu uniju treba da ima jakog guvernera. Mislim da je važno da smo usvojili praksu većine evropskih država i da je ustanovljen Savet kao kolektivno telo koje može da doprinese izbalansiranju odluke.
Kada govorimo o kreiranju institucionalnog okvira Centralne banke, različite škole mišljenja nisu samo naša osobenost. Jedan od najuticajnijih ekonomista 20. veka, u pet mandata čelnik američkih federalnih rezervi, Alen Grinspen je rekao, kao mlad ekonomista je izjavio da je formiranje sistema federalnih rezervi bila jedna od najvećih katastrofa u američkoj istoriji. Naravno, menjao se, kao što se menjao i svet druge polovine 20. veka. Iako na vodećoj poziciji najmoćnije centralne banke u svetu, morao je da prihvati činjenicu da mora da poštuje pravila zajedničkog rada, pa je jednom prilikom kada je ideju o unapređenju određenih statističkih procedura izneo pred FEDEL, Savet guvernera mora da se pomeri sa činjenicom da ne može to sam da uradi, iako je to želeo, već to mora biti zadatak celog tima. Poslanička grupa SVM veruje da će u sličnom maniru zajedničkog rada i izbalansiranog donošenja odluka raditi i novi sastav Saveta guvernera NBS.
Za 141 godinu postojanja NBS je bila stub devet država. Više puta je menjala svoj naziv, monetarnu i deviznu politiku je vodila i u Kraljevini i u Republici, u režimu privatne, državne, društvene javne svojine, u ratnim okolnostima, okolnostima hiperinflacije. Sve se menjalo, osim činjenice da je usled društvenih turbulencija nepoverenje građana prema dinaru bilo visoko, da su građani uvek štedeli više u stranim valutama nego u dinarima.
Ono što se promenilo u proteklom periodu i uvereni smo da će novi Savet nastaviti tu politiku je konstantan godišnji rast dinarske štednje. Krajem 2024. godine dinarska štednja stanovništva dostigla je 191,2 milijarde dinara, što predstavlja rekordni godišnji rast od 53,3 milijarde dinara i povećanje od 38,6%, u odnosu na 2023. godinu, kada je dinarska štednja iznosila 138 milijardi dinara.
Prva pisana informacija o potrebi osnivanja Narodne banke je objavljena 1854. godine u „Novinama srpskim“, u članku „Današnja novčana kriza“. Dakle, vidimo da je od samog početka rad banke pratila novčana kriza i tražili su se odgovori na tri ključna problema – kriza, stabilizacija i inflacija.
Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je od posebnog značaja da je, poštujući zakonom propisanu ulogu Narodne banke, Narodna banka uspela da, pored obaranja stope inflacije i održavanja monetarne stabilnosti u prethodnom periodu, zatvori insolventne banke, na način da ne ugrozi stabilnost bankarskog sistema. Takođe, više puta je uspela da odbije napade špekulanata, koji su pokušali da obore kurs dinara i na takav način da ostvare ekstra profite.
Uspešnost Saveta guvernera i guvernera Narodne banke se ceni upravo kroz odgovore na problem stabilizacije inflacije, a važan razlog zbog kojeg će Savez vojvođanskih Mađara podržati izbor predsednika i članova Saveta guvernera je taj da je gospodin Ivan Nikolić u prethodna dva mandata, zajedno sa guvernerom, uspeo da ojača finansijsku stabilnost i olaška otplatu kredita. Privremeno su ograničene kamatne stope na stambene kredite, aktivno se pomagalo korisnicima finansijskih usluga. Platni sistemi su funkcionisali bez prekida, uz redovno izvršavanje svih transakcija, ojačan je Dina kard sistem. Banke su obavezne da sprovedu dinarizaciju kredita, umanjene su naknade za transfer sredstava i uskoro će biti uvedene i elektronske menice.
Kreditna politika je jedna od ključnih politika, koju prethodnu 141 godinu uređuje Narodna banka Srbije. U 1. članu zakona po kome je osnovana, utvrđeno je da se pokreće rad Privilegovane narodne banke, u cilju da se jeftinim kapitalima i dobro uređenim kreditom trgovina i radinost u Kraljevini Srbiji unapredi.
I danas, setom finansijskih zakona, koje je pripremila Narodna banka, a koji su na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine, za buduće korisnike stambenih kredita predviđena su rešenja kojima se ograničavaju kamatne stope i kamate na kreditne kartice. Takođe, propisana su i ograničenja na kamatne stope u slučaju gotovinskih i potrošačkih kredita.
Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, o kojem smo raspravljali prošle nedelje, propisane su mere zaštite korisnika kredita, propisana je obaveza banke da korisnicima koji imaju problem u otplati stambenih kredita ponudi dve opcije kao olakšice. Pod jedan, nekretnina dužnika se neće oduzeti automatski, već je ustanovljen rok od 60 dana da je oni sami prodaju, a ako ne uspeju, mogu predati nekretninu banci, čime se smatra da je obaveza izmirena.
Sve predložene izmene znače dalje usklađivanje naše monetarne politike sa Poglavljem 17 – Ekonomska i monetarna politika, što je, između ostalog, i od posebnog značaja za realizaciju reformske agende.
Početkom oktobra 2024. godine, Vlada Srbije je usvojila Reformsku agendu, kojom je predstavljen jasan plan povlačenja sredstava u okviru instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan. Za nas je jedna od najaktuelnijih tema pristupanje Republike Srbije jedinstvenom području za plaćanje u evrima – SEPA.
Da bi se država priključila SEPA-i, mora da se u pravnom i tehničkom smislu uskladi sa propisima Evropske unije u oblasti platnih sistema i platnih usluga, sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, poslovanja banaka, zaštite konkurencije, zaštite podataka o ličnosti.
Imajući sve navedeno u vidu, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava i predloženi set finansijskih zakona, koje je pripremila Narodna banka Srbije, jer je za Srbiju pristupanje SEPA od velikog značaja. Postaćemo deo panevropske inicijative, u koju je uključeno 36 država, kroz koju se pojednostavljuju, ubrzavaju i harmonizuju elektronska plaćanja, uz znatno smanjenje troškova.
Narodna banka je temeljno radila na pripremi. Srbija već sedam godina ima instant platni sistem u kome se finansijske poruke razmenjuju po istom standardu koji se koristi i u SEPA. U oktobru prošle godine Narodna banka Srbije je uputila Nacrt aplikacije za priključivanje Republike Srbije u SEPA područje na preliminarno mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu. Odluka Evropskog platnog saveta se očekuje tokom ovog meseca.
Zašto je važno pristupanje Srbije SEPA panevropskoj inicijativi? Prema analizama koje je sprovela Svetska banka, prenos 5.000 evra između malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu u proseku je deset puta skuplji nego kada se ista transakcija obavlja između država koje su deo sistema SEPA. Ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko 3%, to će dovesti do uštede od pola milijarde evra na nivo Zapadnog Balkana.
Veze Narodne banke sa evropskom monetarnom tradicijom nisu nove. Privilegovana Narodna banka Srbije je osnovana kao šesnaesta centralna banka u svetu i možemo reći da smo se prvi put Evropi predstavili u tadašnjem procesu usaglašavanja sa evropskim bankarskim i fiskalnim politikama.
Budući da biramo novi sastav Saveta guvernera, mislim da je pravi trenutak da podsetim na nekoliko tema koje sam pominjao prilikom rasprave o budžetu Republike Srbije i o finansiranju deficita.
Naime, u Zakonu o budžetu je navedeno da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita Ministarstvo finansija planira da obezbedi iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada, kroz emitovanje državnih hartija. Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način.
Predlog poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara je da Ministarstvo finansija izdaje posebne obveznice koje prate inflaciju i koje mogu kupiti državljani naše zemlje, odnosno fizička lica. Kupovinu državnih obveznica treba obaviti kroz trezor, sa minimalnim troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima koji su spremni da finansiraju javni dug.
Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme eksternih događaja, kao što je bila pandemija ili svetska ekonomska kriza, a pored toga minimizira se mogućnost napada inostranih spekulanata na dinar.
Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim građanima, koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima. Susedne zemlje već praktikuju takve načine prodaje državnih papira građanima. Mislim da je saglasno stavovima naše poslaničke grupe i rešenje o uvođenju prava Narodne banke na preču kupovinu zlata, koje je dobijeno eksploatacijom rudnih bogatstava Srbije. To za nas znači da je prioritet državne politike očuvanje prirodnih resursa Srbije i da se uz poštovanje tržišnih principa, uzimajući u obzir cene zlata na svetskom tržištu, radi na uvećanju deviznih rezervi.
Takođe, izuzetno je bitno da je Narodna banka Srbije i tokom 2024. godine nastavila da uvećava zlato u deviznim rezervama, ukupno za 8,1 tonu na rekordnih 48 tona. Uz rast cene zlata na svetskom tržištu, vrednost zlatnih rezervi dostigla je vrednost od 3,9 milijardi evra, što predstavlja oko 13% deviznih rezervi. Poređenja radi, 2023. godine zlato u deviznim rezervama je uvećano za jednu tonu iz domaće proizvodnje, ukupno na gotovo 40 tona, ukupne vrednosti 2,4 milijarde evra.
Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara ova zakonska rešenja vidi kao jedan od načina jačanja snage i suverenosti države. Za našu poslaničku grupu je važno da je merama Narodne banke u efikasnoj koordinaciji sa fiskalnom politikom ojačana vitalnost naše ekonomije i obezbeđen prostor za njen dalji rast.
U uslovima izazovnih međunarodnih okolnosti u kojima se suočavamo sa energetskom, ekološkom, imigrantskom, bezbednosnom krizom i smanjene eksterne tražnje ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji u 2024. godini merena realnim kretanjem BDP zabeležila je rast od 3,9% u odnosu na 2023. godinu. Poređenja radi u 2023. godini BDP je drugu godinu za redom rastao po stopi od 2,5%. Ne treba zaboraviti da je bruto priliv stranih direktnih investicija u 2024. godini iznosio 5,2 milijardi evra, dok je neto bio 4,6 milijardi, nešto veći u odnosu na prethodnu godinu kada je bio 4,5 milijardi evra.
Godina 2024. je bila sedma od poslednjih osam u kojoj je NBS bila neto kupac deviza u ukupnom iznosu od 11,6 milijardi evra, a krajem prošle godine bruto devizne rezerve su bile na do sada nezabeleženom nivou od 29 milijardi evra. Nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija doprinosi rastu produktivnosti, zaposlenosti i konkurentnosti naše privrede.
Stopa zaposlenosti se povećava u pravnim licima, odnosno privrednim društvima je bilo 1.900.430 zaposlenih, što u odnosu na 2023. godinu predstavlja povećanje od 0,3%. Budući da NBS ne može direktno da daje kredite privrednim subjektima, naš predlog je da NBS sredstva pozajmi poslovnim bankama i da limitira maksimalnu kamatnu stopu na nivou 2,5% pa da umesto kupovine visoko likvidnih hartija od vrednosti poslovne banke iz tih sredstava pokrenu program razvoja privrede i zelena ulaganja.
Narodna banke Mađarske uspešno je pokrenula sličan program pre 11 godina malim i srednjim preduzećima i svake godine ponavlja konkurs. Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je ključno da NBS predstavlja simbol monetarne suverenosti, a monetarna suverenost je temelj i ekonomske i političke suverenosti jedne zemlje.
Sigurni smo da će Savet guvernera kreirati mere, strategije i planove koji će značiti garanciju nezavisnog i samostalnog vođenja monetarne politike i čuvati političku suverenost Srbije u procesima pristupanja i pridruživanja EU. Zbog svega napred navedenog poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati predlog odluke za izbor predsednika i četiri člana Saveta guvernera NBS. Zahvaljujem.
Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana premijerko i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da u prvom krugu postavim pitanje ministru infrastrukture, gospodinu Vesiću i ministarki za evropske integracije, Tanji Miščević.
Država se nalazi na glavnim transportnim pravcima koji povezuju Zapadnu i Centralnu Evropu, sa Jugoistočnom Evropom, Turskom i Bliskim Istokom, njen strateški i geografski položaj je od velikog značaja za formiranje saobraćajnih tokova u regionu, zbog toga je železnica ključni element infrastrukture i prevoza u našoj zemlji, ona bi mogla da nam omogući brz i efikasan prevoz robe i putnika, te da pruži mogućnost povezivanja različitih regija i gradova u Srbiji.
Savez Vojvođanskih Mađara smatra da je razvoj železničke infrastrukture ključan za dalji ekonomski razvoj i napredak naše zemlje, modernizacija i proširenje postojeće železničke mreže omogućava brži, sigurniji, efikasniji prevoz robe i ljudi. To će povećati konkurentnost Srbije na tržištu, te privući nove investitore i poslovne partnere.
Gospodine Vesiću, u januaru ste razgovarali sa predstavnikom naše poslaničke grupe, sa Balintom Pastorom o tome da je važno rešiti carinsku, odnosno graničnu kontrolu na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte i na pruzi Segedin-Subotica na takav način da putnici ne čekaju satima na graničnim prelazima. Pokretanje železničkog saobraćaja na linije Horgoš-Subotica preko Bačkih Vinograda, Hajdukova i Palića u što kraćem roku je od izuzetne važnosti.
O rešavanju problema koji će nastati u drumskom saobraćaju u centru Subotice zbog početka radova na izgradnji železničke pruge Beograd-Budimpešta i o početku radova na železničkoj pruzi Subotica-Baja. Pošto će voz između Subotice i Segedina krenuti još u ovoj godini prema planu u oktobru, da li će biti rešena granična kontrola na svakoj stanici gde voz stane i ako je odgovor potvrdan, molim vas kažite nam na koji način će se to rešiti. Da li se izgradnja deonice brze pruge između Novog Sada i Subotice odvija po dinamičkom planu? Da li ima napretka u vezi izgradnje železničke pruge Subotica-Baja? Hvala lepo.
Hvala.
Moje drugo pitanje bih postavio ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III program prekogranične saradnje.
Prioriteti ovog programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravih tekovina EU, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova nakon pristupanja EU.
Pomoć treba da, između ostalog, pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reformi državne uprave, privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.
Instrument za pretpristupnu pomoć predstavlja usmereni mehanizam koji je EU stvorila kako bi uspešno pružila pomoć zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj.
IPA je osmišljena tako da usmeri podršku na reforme kroz jedinstveni i fleksibilni sistem od koga neposrednu korist ostvaruju građani, dok zemlje dobijaju dodatnu pomoć za postizanje evropskih standarda.
Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i poštovanju uslova za pristupanje.
IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena Unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost za zemlje korisnice, ali i za samu EU.
Zahvaljujući IPA programima u proteklim periodima godinama uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je na primer izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica - Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici i u Novom Kneževcu, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kibekhaza itd.
Ako prevedemo gore navedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da je EU na svaki naš dinar dodala još oko sedam dinara. To nijedna zemlja nije uradila, osim EU.
Prema predlogu Evropske komisije, EU bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koja će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napretku procesu evropskih integracija.
U kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III i da li imate informaciju kada će se raspisati konkurs i koje teme će finansijski podržati?
Hvala lepo.
Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, narodni poslanici.
Želeo bih da u pravom krugu postavim poslaničko pitanje premijerki Vlade Republike Srbije.
Kao što znate poslanička grupa SVM je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu, kao i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane virusom Korona i pomoć privredi, a svakako glavni cilj nam je bio da očuvamo svako radno mesto i da ne ostavimo ni jednog radnika bez posla. Sada već možemo reći da u najvećoj meri je to ostvareno.
Svi znamo da je uticaj pandemije Kovid 19 na globalnu ekonomiju ogroman, a posledice su teške. Zbog toga je jako važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanjuju ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora, zadržavaju postojeća radna mesta.
Bitno je reći i to, da su na rashodnoj strani prioritet imali infrastrukturni i kapitalni projekti, te politika penzija i plata, a Vlada Republike Srbije je vodila računa o tome da sa povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira. Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini Republika Srbija je imala dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije.
Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera, pomoć privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP. Odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa Korona, te je stoga usvojen novi treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 294,4 milijardi dinara, čime je između ostalog obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra kroz druge garantne šeme kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi. Moramo ponovo naglasiti da je sve urađeno u cilju očuvanja postojećih radnih mesta.
Moje pitanje glasi. Koje mere planira Vlada Republike Srbije, odnosno kakve programe predviđa za ubrzavanje privrednog oporavka, a u cilju ne samo očuvanja, već i otvaranja novih radnih mesta. Hvala lepo.
Hvala.
Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje Ministarstvu finansije.
Naime, 14. marta ove godine stupio je na snagu Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanja dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti čija rešenja predstavljao deo sistemskih, ekonomskih, socijalnih, demografskih i populacionih politika koje će mladim ljudima omogućiti da pod povoljnim uslovima steknu prvu nekretninu.
Nesporno je da rešenja ovog zakona znače zaštitu osnovnih ljudskih prava, prava na dom, uživanje imovine i zaštite svojinskih prava, međutim u praksi se pojavljuju prve nedoumice. Stoga se obraćam Ministarstvu finansija da bi se blagovremeno razjasnile sve dileme i nejasnoće. U konkretnom slučaju za poslaničku grupu SVM je važno da već u prvim danima primene zakona pojasnimo značenje pojma „član porodice“ i shodno tome kriterijume po kojima će poslovne banke prihvatiti kreditno jemstvo šireg kruga članova porodice.
Naime, utisak je u praksi da banke pojam „jemstvo člana porodice“, odnosno „kreditno sposobnog člana porodice“ iz tačke 4. i 5. zakona tumače samo kao članove uže porodice, što isključuje članove šire porodice i posebno bake i deke.
Imajući u vidu napred navedeno, kao i činjenicu da svojim tumačenjima banke sužavaju nameru zakonodavca, što nije dozvoljeno, naša poslanička grupa smatra da bi bližim tumačenjem Ministarstvo finansija zaštitilo i našu i nameru zakonodavca.
Za našu poslaničku grupu ovo nije samo pitanje kreditno-monetarne i bankarske politike koja omogućuje ekonomsko osnaživanje mladih već je i pitanje zalaganja za antidiskriminacione mere, u konkretnom slučaju zaštite od diskriminacije starih ljudi, odnosno pravo baka i deka, odnosno starijih članova i šireg kruga porodice da obezbede kreditno jemstvo svojim unucima i rođacima i time obezbede njihovu sigurniju budućnost.
Budući da se tek počelo sa primenom zakona za poslaničku grupu SVM je važno da otklonimo nedoumice kako bi što veći broj mladih ljudi uz solidarnu pomoć svih članova porodice mogao da podnese zahtev za kredit i reši stambeni problem i svoj i stambeni problem buduće porodice.
Iskoristiću ovu priliku da pomenem još jednu dilemu, pitanje koje postavljaju zainteresovani mladi ljudi i tiče se realne životne situacije. Naime, član 5. Zakona propisuje da korisnik kredita može biti lice koje nema niti je imalo u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita kod neke od poslovnih banaka.
U praksi nam dolaze mladi ljudi koji su suvlasnici nad imovinom koja predstavlja svu svojinu više naslednika, tri, četiri ili pet, to su situacije nasleđenih starih kuća, malog procenta vlasništva, gde postoji zakonom utvrđeno pravo da kao suvlasnik mladi čovek koristi imovinu srazmerno svojom suvlasničkom udelu, ali je to u stvarnosti neizvodljivo jer je suvlasnički udeo mali ili je više vlasnika koji ne mogu da naprave sporazum. Pravno-formalno ti mladi ljudi su vlasnici nepokretnosti, ali to ništa ne znači u smislu rešavanja njihovog stambenog pitanja.
Na osnovu navedenog, Poslanička grupa SVM smatra svrsishodnim da Ministarstvo finansija u prvim danima primene zakona izda bliže uputstvo koje će poslovnim bankama olakšati proces odobravanja kredita i samim tim pojednostaviti rešenje brojnih nedoumica. Pomenuo sam samo dve, a siguran sam da su se kolege u praksi već suočile i sa drugim dilemama i pomoći da odredbe ovog zakona zaista zažive i da se primenjuje u realnom životu.
Na kraju, Poslanička grupa SVM pozdravlja usvajanje Odluke o utvrđivanju iznosa novčanih sredstava u 2025. godini za ostvarivanje prava na novčana sredstva za izgradnju učešća u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta. Novčana sredstva iznose ukupno 500 miliona dinara, a pravo na njih može da ostvari majka novorođenog deteta, do iznosa koji utvrđuje Vlada.
Zahvaljujem na pažnji.
Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede, želeo bih da naglasim da poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara od početka ideje podržava digitalizaciju poljoprivrede, jer smatramo da je E-agrar jedna savremena aplikacija koja modernizuje i ubrzava procese upisa podataka i omogućava uštedu vremena kod obrade zahteva, kao i elektronske obrade zahteva, brže odobravanje podsticaja, bržu isplatu, kao i ubrzanje obrade zahteva usled uvezivanja relevantnih registara. Kao što je poznato, na E-agrar se prijavilo oko 350 hiljada gazdinstava, što potvrđuje njegovu opravdanost.
Poslednjih nedelja u javnosti je odjeknula informacija da su prvom proverom šta je prijavljeno na E-agraru, koje je stanje na terenu, utvrđene nepravilnosti. Problema ne bi bilo da se za neobrađene parcele ne podnesu zahtevi za subvencije, međutim, to nije slučaj. Reč je o 245 neobrađenih hektara. Kao što je poznato, subvencije u ovoj godini iznose 18 hiljada dinara po hektaru i dolazimo do računice od 4,4 miliona dinara. Dakle, ovaj novac građana i države otišao je onima koji nisu poljoprivrednici.
Proverama treba da se napravi razlika između poljoprivrednika i onih koji se tako izjašnjavaju i žive na grbači ratara, stočara, zloupotrebljavajući novac koji je njima namenjen. Oni što su ovo napravili nisu pravi poljoprivrednici i njima je to neka usputna delatnost i tu najviše strada opet mali poljoprivrednik.
Prelazni period na E-agrar je bio dosta ambiciozan i puno poljoprivrednika je napravilo grešku prilikom prijave kulture. Da li će oni koji su greškom prijavili drugu kulturu trpeti bilo kakve sankcije ili će moći da sami isprave grešku i do kog datuma će moći da isprave grešku?
Pošto je cena žitarica u odnosu na prošlu godinu mnogo niža, poljoprivrednicima se moraju isplatiti subvencije što pre. Stoga nas zanima kada će se isplatiti neisplaćeni deo davanja po hektaru i da li će se isplatiti subvencija za primarnu biljnu proizvodnju još u ovoj godini?
Moje drugo pitanje se odnosi na E-agrar, ali pošto je vezano za katastar nepokretnosti, pitanje želim postaviti direktoru republičkog Geodetskog zavoda.
Naime, E-agrar vidi samo one katastarske parcele kod kojih je u listi nepokretnosti upisan i JMBG vlasnika, međutim, zbog toga što katastar u ranijem periodu nije bio u obavezi da upiše u JMBG građana, brojeve vlasnika, veliki broj poljoprivrednika ima problem prilikom upisa parcele u E-agrar, jer prvo moraju otići u katastar nepokretnosti i podneti zahtev i plaćati naknadu za promenu podataka, umesto da katastar bez naknade, po službenoj dužnosti, unese JMBG koji ranije nije uneo.
Pojedini katastri čak traže da vlasnici sa svedocima dokažu da su oni stvarni vlasnici zemljišta, što poljoprivrednicima stvara dodatne troškove.
Pored toga, ukoliko se na primer promeni naziv ulice u kojoj poljoprivrednik živi on ponovo treba da ode u Katastar i da plati hiljadu dinara na ime naknade za promenu podataka umesto da Katastar po službenoj dužnosti automatski bez prisustva poljoprivrednika i bez naknade sprovede promene na osnovu gradske ili opštinske odluke.
Moje pitanje je - da li Katastar može po službenoj dužnosti, bez naknade, da odradi promene i upis navedenih podataka? Hvala na pažnji.
Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa od samog početka podržava Program „Čista Srbija“ jer se u potpunosti slažemo sa poslovicom – ponašajte se dobro prema zemlji, ona vam nije data od vaših roditelja, nego je pozajmljena od vaše dece. Ne nasleđujemo zemlju od naših predaka, pozajmljujemo je od naše dece.
Projekat izgradnje komunalne infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji sa radnim nazivom „Čista Srbija“, za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koncipiran je na osnovu potrebe za povećanom ekološkom zaštitom voda i zemlje. Cilj programa – izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda je da se problemi gradova i opština koji do sada nisu bili u fokusu iz razloga nedovoljne aktivnosti samih lokalnih samouprava, ali i zbog nedostatka finansijskih sredstava potpuno reše što se tiče ovog segmenta.
Program u fokusu ima tri dela – održavanje sistema pijaćih voda u gradovima i opštinama koji su ugroženi usled nekontrolisanog izlivanja kanalizacije, zatim na zaštitu reka od prekomernog zagađenja i očuvanje životne sredine i samim tim obezbeđivanje jednog od najbitnijih uslova za dalji opstanak ljudi na ovom prostoru.
U koalicionom sporazumu SVM i SNS posebno smo se osvrnuli na važnost izgradnje kanalizacione mreže i prečistača u Malom Iđošu, Srbobranu, Bajmoku, Čantaviru i Sivcu, Kovačici, Debaljači, kao i njen završetak u Kanjiži, sanaciju zagađenog toka Krivalje, završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi i Zrenjaninu, kao i na rekonstrukciju mreže i izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Novom Kneževcu, Senti, Adi, Bečeju i Čoki.
Efekat programa „Čista Srbija“ je nemerljiv. Očuvanje vode za piće koja će biti glavni resurs u godinama pred nama i sprečavanje zagađenja reka koja je sada dostigao kritičan nivo. Ujedno ćemo ispuniti jednu od najbitnijih obaveza prema EU u postupku pristupanja. Broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom je 2,5 miliona u 69 jedinica lokalne samouprave. Izgradiće se preko pet miliona metara kanalizacione mreže, a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju. Projekat je uključen u program Srbija od 2020. do 2025. godine koji sadrži plan investicionih projekata za dalji razvoj Srbije u narednih pet godina što potvrđuje njegov izuzetan značaj, naglašava potrebu za hitnom realizacijom. Zahvaljujući koalicionom sporazumu između Saveza Vojvođanskih Mađara i SNS i programu „Čista Srbija“ u gradu Subotica uskoro će krenuti izgradnja kanalizacije ukupne dužine od oko 50 kilometara sa crpnom stanicom kojim se omogućava da se dodatnih 2.735 domaćinstava priključe na mrežu. U naselju Palić izgradiće se oko 11,2 kilometara kanalizacione mreže i tri crpne stanice kojim se omogućava priključenje oko 500 domaćinstava. Vrednost ove investicije iznosi 25,4 miliona evra.
Moje pitanje želim da postavim Ministarstvu građevine u vezi izgradnje kanalizacione mreže u naselju Bajmok i Čantavir na osnovu podataka koje sam dobio od subotičkog vodovoda u oba naselja bi se izgradilo po 25 kilometara kanalizacione mreže sa prečistačima. U Bajmoku će nakon izgradnje moći da se priključe 1.556 domaćinstava u Čantaviru oko 1.300 domaćinstava. Kada se očekuje potpisivanje aneksa ugovora u vezi izgradnje prečistača i kanalizacione mreže u ova dva naselja i kada se očekuje početak radove ne samo u Bajmoku i Čantaviru nego u Subotici. Hvala na pažnji.
(Subotica, 20.01.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Član gradskog veća | Grad Subotica | Grad | Mesečno | 94380.00 | RSD | 23.06.2016 - |
| - | Jkp Vodovod i kanalizacija Subotica | Javni | Mesečno | 60000.00 | RSD | 01.04.2015 - 31.03.2017. |
| Član | Narodno pozorište u Subotici | Javni | Godišnje | 20613.00 | RSD | 26.10.2016 - |