Hvala.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara pošto propisuje smanjenje i ukidanje naknada za odvodnjavanje za poljoprivrednike, za šta se naša poslanička grupa zalaže još od 2010. godine, kada su ove naknade uvedene u naš pravni sistem donošenjem Zakona o vodama.

U prethodnih 13 godina poslanička grupa SVM se dosledno zalagala za izmene. Tražili smo da se utvrdi drugačija metodologija obračuna kako bi se smanjio teret doprinosa za poljoprivrednike, da se naknada obračunava po hektaru, da se utvrdi najviši iznos i godišnje usklađuje sa stopom inflacije, a deo naših primedbi je prihvaćen u važećem zakonu koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2019. godine.

Zalažući se u periodu od 2010. do 2018. godine za promenu metodologije izračunavanja naknade za odvodnjavanje, kad već nije postojala politička volja da se ukine, SVM je uspeo da se važećim zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara osnovica za izračunavanje naknada obračunava po hektaru, s tim da se uveo raspon naknada zavisno od kategorije zemljišta, koji se usklađuje sa godišnjim indeksom potrošačkih cena.

Najznačajnija predložena izmena i dopuna sada u 2023. godini umanjuje iznos naknade za odvodnjavanje za 50% fizičkom licu i preduzetniku, vlasniku poljoprivrednog zemljišta i objekta za poljoprivrednu proizvodnju i stočarstvo, upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava i druge odgovarajuće registre, odnosno izuzimanje od plaćanja naknade za odvodnjavanje počev od 2024. godine.

Insistirali smo na rešavanju problema naknada za odvodnjavanje, jer je to problem koji ima posebnu težinu u Vojvodini. Od 1,2 miliona obveznika u Srbiji, 69% je onih koji tu naknadu plaćaju u Vojvodini.

Ako je u Vojvodini oko dva miliona hektara zemljišta koje zavisi od sistema za odvodnjavanje i ako se po hektaru plaća 1200 dinara, onda je to godišnji prihod od 2,4 milijarde dinara, odnosno, više od 20 miliona evra.

O kojim sumama govorimo vidimo i na primeru grada Subotice gde je registrovano 6.500 gazdinstava koja obrađuju više od 10 hektara i sama ta kategorija poljoprivrednika plaća za odvodnjavanje najmanje 650 hiljada evra.

Od uvođenja građani su ukazivali na brojne nelogičnosti i sporna rešenja. Postavljalo se obično pitanje - zašto se ova naknada plaća u područjima gde postoji potreba za navodnjavanjem, a ne odvodnjavanjem, pa se tako npr. odvodnjavanje plaćalo i za 2017. godinu, kada je suša uništila useve i njive i kada je nedostajalo 500 litara vode po kvadratnom metru.

Vojvodina ima 22.000 kilometara kanalske mreže, a svega nekoliko desetina kilometara je očišćeno. Svih ovih godina se postavljalo pitanje smisla plaćanja za uslugu koja se ne dobija.

Za poslaničku grupu SVM je važno da od 2024. godine poljoprivrednici neće biti obveznici plaćanja naknade za odvodnjavanje, jer se za poljoprivrednike od 2020. i pandemije Kovid 19, kao i zbog posledica globalnog zagrevanja, sušnih godina, poplava i poslednjih orkanskih nepogoda ovog leta postavlja pitanje da li da nastave da rade u korist sopstvene štete.

Mnogi su već ušli, kako kažu, u začarani krug jer ne mogu da vraćaju kredite bankama. Verujemo da je ukidanje obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje samo prvi korak u rešavanju brojnih problema sa kojima se suočavaju poljoprivrednici.

Naknada za odvodnjavanje se plaća samo na površinama koje su melioracionim područjima tj. gde postoje sistemi za odvodnjavanje.

U Vojvodini zapravo plaćaju svi, jer manje više je zasnovano na principu solidarnosti. U ostatku Srbije nisu dobro odrađene granice melioracionih područja, tako da veliki deo plaća neosnovano.

Dakle, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara pošto propisuje smanjenje i ukidanje naknade za odvodnjavanje za poljoprivrednike i to pozdravljamo.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede, želeo bih da naglasim da poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara od početka ideje podržava digitalizaciju poljoprivrede, jer smatramo da je E-agrar jedna savremena aplikacija koja modernizuje i ubrzava procese upisa podataka i omogućava uštedu vremena kod obrade zahteva, kao i elektronske obrade zahteva, brže odobravanje podsticaja, bržu isplatu, kao i ubrzanje obrade zahteva usled uvezivanja relevantnih registara. Kao što je poznato, na E-agrar se prijavilo oko 350 hiljada gazdinstava, što potvrđuje njegovu opravdanost.

Poslednjih nedelja u javnosti je odjeknula informacija da su prvom proverom šta je prijavljeno na E-agraru, koje je stanje na terenu, utvrđene nepravilnosti. Problema ne bi bilo da se za neobrađene parcele ne podnesu zahtevi za subvencije, međutim, to nije slučaj. Reč je o 245 neobrađenih hektara. Kao što je poznato, subvencije u ovoj godini iznose 18 hiljada dinara po hektaru i dolazimo do računice od 4,4 miliona dinara. Dakle, ovaj novac građana i države otišao je onima koji nisu poljoprivrednici.

Proverama treba da se napravi razlika između poljoprivrednika i onih koji se tako izjašnjavaju i žive na grbači ratara, stočara, zloupotrebljavajući novac koji je njima namenjen. Oni što su ovo napravili nisu pravi poljoprivrednici i njima je to neka usputna delatnost i tu najviše strada opet mali poljoprivrednik.

Prelazni period na E-agrar je bio dosta ambiciozan i puno poljoprivrednika je napravilo grešku prilikom prijave kulture. Da li će oni koji su greškom prijavili drugu kulturu trpeti bilo kakve sankcije ili će moći da sami isprave grešku i do kog datuma će moći da isprave grešku?

Pošto je cena žitarica u odnosu na prošlu godinu mnogo niža, poljoprivrednicima se moraju isplatiti subvencije što pre. Stoga nas zanima kada će se isplatiti neisplaćeni deo davanja po hektaru i da li će se isplatiti subvencija za primarnu biljnu proizvodnju još u ovoj godini?

Moje drugo pitanje se odnosi na E-agrar, ali pošto je vezano za katastar nepokretnosti, pitanje želim postaviti direktoru republičkog Geodetskog zavoda.

Naime, E-agrar vidi samo one katastarske parcele kod kojih je u listi nepokretnosti upisan i JMBG vlasnika, međutim, zbog toga što katastar u ranijem periodu nije bio u obavezi da upiše u JMBG građana, brojeve vlasnika, veliki broj poljoprivrednika ima problem prilikom upisa parcele u E-agrar, jer prvo moraju otići u katastar nepokretnosti i podneti zahtev i plaćati naknadu za promenu podataka, umesto da katastar bez naknade, po službenoj dužnosti, unese JMBG koji ranije nije uneo.

Pojedini katastri čak traže da vlasnici sa svedocima dokažu da su oni stvarni vlasnici zemljišta, što poljoprivrednicima stvara dodatne troškove.

Pored toga, ukoliko se na primer promeni naziv ulice u kojoj poljoprivrednik živi on ponovo treba da ode u Katastar i da plati hiljadu dinara na ime naknade za promenu podataka umesto da Katastar po službenoj dužnosti automatski bez prisustva poljoprivrednika i bez naknade sprovede promene na osnovu gradske ili opštinske odluke.

Moje pitanje je - da li Katastar može po službenoj dužnosti, bez naknade, da odradi promene i upis navedenih podataka? Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, poštovana premijerko, poštovani ministri sa saradnica, poslanička grupa SVM će podržati predloge koji se na nalaze na dnevnom redu. Ja ću u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SVM govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji o IPARD 3 i o setu zakona vezano za železnicu. Koleginica Ekres Rozalija će govoriti o paketu zajmova.

Od 2009. godine Zakon o planiranju i izgradnji je menjan 15 puta kako iz razloga usklađivanja sa promenama u realnom životu, tako i sa odlukama Ustavnog suda.

U decembru 2014. godine smo podržali predložene sistemske promene zakona kojim je prvi put uveden elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola što je rezultiralo ubrzanjem postupka, dobijanja građevinskih dozvola i povećanjem učešća građevinarstva u BDP, ali i unapređenjem energetske efikasnosti i olakšalo građanima da pod povoljnim uslovima izvedu energetsku sanaciju objekta.

Da nismo pogrešili potvrđuju i podaci pred 10 godina na građevinsku dozvolu se čekalo u proseku 240 dana, u 2020. godini građevinska dozvola se izdala za devet dana. U 2015. godini na teritoriji Republike Srbije bilo je izdato ukupno 10.438 građevinskih dozvola u 2021. godini taj broj je iznosio 30.177, a vidimo kako raste broj izdatih dozvola i na premeru jednog grada. U Subotici je u 2011. godini izdata 141 dozvola, dok je taj broj u 2021. godini iznosio gotovo šest puta više 815 dozvola.

Takođe, podrška poslaničke grupe SVM prethodnim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji značila je podršku velikim infrastrukturnim projektima koji su započeti nakon 2015. godine. Navešću kapitalni projekat, izgradnju železničkog koridora Beograd-Budimpešta kao projekat od strateškog značaja. Uz ovu prugu naveo bih i izgradnju pruga Subotica-Segedin i Subotica-Baja, čime se stvaraju uslovi da Subotica ponovo postane nakon Beograda značajniji železnički čvor u zemlji.

Takođe, pokrenut je projekat „Čista Srbija“, najveće ulaganje u komunalnu infrastrukturu u celoj Srbiji, u Vojvodini, u Subotici, Somboru, Adi, Sremskoj Mitrovici, Molu, Novom Bečeju, Inđiji i Novom Sadu. Za Suboticu koja će po završetku projekta imati izgrađenih 110 kilometara kanalizacije i dva prečistača otpadnih voda u naseljima Čantavir i Bajmok, ove he najveće infrastrukturno ulaganje u istoriji.

Za poslaničku grupu SVM predložene izmene zakona koje imaju za cilj unapređenje elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola, ulaganje u komunalnu infrastrukturu, obavezu investitora da sanira i popravi sva oštećenja nastala tokom radova, posebno na putevima na građevinskom, šumskom i poljoprivrednom zemljištu, obaveza investitora da u svom trošku popravi ulice koje je oštetio prolaskom kamiona prilikom izgradnje objekta, obavezu priključenja svih vrsta objekata na postojeću infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda i daljinskog grejanja i slično, su ne samo deo našeg programa već su deo našeg dnevnog angažovanja, zalaganja da se izgradi železnička infrastruktura, pronađu načini sanacije gradske deponije Aleksandrovačka bara u Subotici i reke Krivaje, spreči zagađenje Kunderaskog jezera kod Bajmoka.

Za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja usklađivanje našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i zbog toga je važno delimično preuzimanje EU direktiva kojima se uređuju standardi građevinskih radova i proizvoda, kao i regulisanje energetskih performansi zgrada. Takođe, podržavamo predloženo ukidanje leks specijalis Zakona o linijskoj infrastrukturi, što predstavlja ispunjenje preporuka Evropske komisije iz izveštaja o napretku Srbije u procesima evropskih integracija iz prethodnih godina.

U osnovnim načelima predloga zakona se propisuju osnovni zahtevi za objekte, na primer da sve nove zgrade moraju imati sertifikat o energetskim svojstvima. U Srbiji postoji više od četiri i po miliona objekata koji podležu energetskoj sertifikaciji. Pre gotovo pet godina Srbija je na samitu u Sofiji u okviru Berlinskog procesa potpisala Deklaraciju o Zelenoj agendi i za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja da se predloženim izmenama i dopunama regulišu pitanja zelene transformacije energetske efikasnosti i održivosti.

Za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja i odredba člana koja propisuje dužnost priključenja svih vlasnika objekata na postojeću infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda, daljinskog grejanja, s tim da korisnik koji se priključuje ima obavezu naknadne samo stvarnih troškova nabavke opreme, uređaja i materijala.

Spomenuo sam da će kroz projekat „Čista Srbija“ biti izgrađeno 110 kilometara kanalizacione mreže, biće pokriveno 245 ulica u Subotici, Paliću, Čantaviru i Bajmoku, a u kojoj meri je to značajno pokazuje podaci. Pre otpočinjanja projekta kanalizacionom mrežom je bilo pokriveno 54% teritorije Subotice i 15% teritorije Bajmoka. U godišnjem izveštaju o stanju životne sredine za 2021. godinu Agencija za zaštitu životne sredine navodi da iako je procenat priključenog stanovništva u Vojvodini na javni vodovod u pet okruga sto posto, voda za piće u odnosu na fizičko hemijske pokazatelje je generalno najslabijeg kvaliteta i preko 40% stanovništva na području Bačke i Banata snabdeva se vodom za piće koja sadrži arsen u količinama koje su preko dozvoljenih.

Iako prioritet izgradnje kanalizacione mreže sama po sebi nije dovoljna već je neophodno uporedo graditi sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, ali i pripremati kadar koji će se baviti tim poslom i održavati sistem. Pomenuo sam da će se u okviru projekta „Čista Srbija“ u Čantaviru i Bajmoku graditi prečišćavači otpadnih voda, a u koalicionom sporazumu SVM i SNS naveli smo da ćemo se zalagati za izgradnju završetak izgradnje prečišćivača otpadnih voda u Malom Miljušu, Srbobranu, Sivcu, Kovačici i Debeljači, kao i završetak radova u Kanjiži. Za sanaciju zagađenog toka Krivaje završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi i Zrenjaninu kao i rekonstrukciju mreže i izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Novom Knježevcu, Senti, Adi, Bečeju i Čoki.

U kojoj meri je važna predložena odredba da će investitori morati pre dobijanja upotrebne dozvole da prilože dokaz o kretanju građevinskog otpada kako se ne bi stvarale divlje deponije, govore i nezvanične procene da je, imajući u vidu infrastrukturne radove u Srbiji gradnju i rekonstrukciju objekta u gradovima i izgradnju brzi puteva i autoputa, količina otpada koji se stvara građenjem i rušenjem veća od 100 miliona tona godišnje. Građevinski otpad u Srbiji čine više od 75% ukupnog smeća.

Potrebno je pronaći ravnotežu između rasta građevinskih aktivnosti i zaštite životne sredine. Posebno je osetljivo pitanje odlaganja otpadnog građevinskog otpada koji se ne može reciklirati. Posle rekonstrukcije i rušenja starih objekata ostaje dosta takvog materijala, u prvom redu azbest. Zato bi se morale odredite posebne lokacije i sprovesti obuka i standardizacija kako se on skida, sklada i odlaže. Po podacima iz Programa zaštite životne sredine u Vojvodini od 2016. do 2025. godine jedina sanitarna deponija u Kikindi ima dozvolu za odlaganje azbesta i to pod kontrolisanim uslovima.

Zato je važno da je nakon sedam godina počela sa radom regionalna deponija koja pokriva Suboticu i opštine Bačku Topolu, Mali Iđoš, Sentu, Čoku, Kanjižu i Novi Kneževac i Fabrika za reciklažu i upravljanje otpadom u Bigovu u koju je uloženo 24 miliona evra i time je omogućeno da započne proces sanacije Aleksandrovačke bare.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je stava da je važno dalje raditi na usaglašavanju odredbi sektorskih zakona, raditi na otvaranju deponija za odlaganje građevinskog otpada, a jedinice lokalnih samouprava treba da pripreme planove za upravljanje otpadom od rušenja i građenja. Ono što je takođe važno je i školovanje kadrova koji će se time baviti.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava odredbe Predloge zakona koje štite imovinska prava građana kao javnu svojinu, a kojima je propisano da će investitori morati da prilože dokaz o osiguranju eventualne štete trećim licima pre prijave radova, ali i eksplicitne garancije da će platiti popravku eventualne štete na lokalnoj infrastrukturi koja bi mogla da nastane tokom izgradnje.

Dosadašnja praksa je pokazala da nažalost ukoliko investitori ne želi da popravi štetu niko ga nije ni prisiljavao na to. U tom slučaju ostaje jedino tužba suda, ali taj spor može da traje godinama. Sada se Predlogom zakona propisuje da je investitor dužan da nadoknadi štetu koju je učinio izvođenjem radova, prolazom i prevozom, odnosno da vrati zemljište u prvobitno stanje.

Takođe, investitor će morati da priloži i polisu osiguranja prema trećim licima u kontekstu zaštite od mogućih oštećenja susedskih objekata prilikom izvođenja radova.

Savez vojvođanskih Mađara je na ovaj Predlog zakona podneo amandman radi ostvarivanja pune primene prava pripadnika nacionalnih manjina, na očuvanju posebnosti garantovane članom 79. Ustava, što se, osim Ustavom, garantuje zakonskim propisima, od kojih su najznačajniji Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Budući da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji reguliše materiju očuvanja i upravljanja nepokretnim kulturnim dobrima uz primenu propisa o zaštiti životne sredine, neophodno je osigurati primenu propisa koji garantuju zaštitu kolektivnih prava i sloboda pripadnika nacionalne manjine, kako se nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina ne bi smanjile i obezbedilo ostvarivanje ustavne garancije da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Poštovani narodni poslanici naša poslanička grupa smatra veoma važnim i potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije, jer time se omogućava mogućnost razvoja poljoprivrede koja je u jako teškoj situaciji. Ne samo zbog vremenskih nepogoda, odnosno suše, već i zbog niskih otkupnih cena.

IPARD III program će doprineti dostizanju sledećih ciljeva: povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, poboljšanje efikasnosti i održivosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima, stimulisanje razvoja poslovanja rasta i zapošljavanja u ruralnim područjima, poboljšanje položaja poljoprivrednih proizvođača u lancu vrednosti i privlačenje mladih u poljoprivredu, doprinos ublažavanju klimatskih promena i podsticanje održivog upravljanja prirodnim resursima, unapređenje razvoja zajednice i slično.

Naša poslanička grupa će podržati set zakona o železnici, jer je ona ključni element infrastrukture i prevoza u našoj zemlji. Ona bi mogla da nam omogući brz i efikasan prevoz robe i putnika, te da pruži mogućnost povezivanja različitih regija i gradova u Srbiji. Zbog toga je razvoj železničke infrastrukture ključan za dalji ekonomski razvoj i napredak naše zemlje.

Modernizacija i proširenje postojeće železničke mreže omogućava brži, sigurniji i efikasniji prevoz robe i ljudi. To će povećati konkurentnost Srbije na tržištu, te privući nove investitore i poslovne partnere.

Razvoj železničke infrastrukture takođe može imati pozitivan uticaj na životnu sredinu. Železnica je ekološki prihvatljiv način prevoza od automobila i aviona, te može smanjiti emisiju štetnih gasova u atmosferu.

To će pomoći u zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena, što je vrlo važno za našu zemlju. Za našu zajednicu je od posebnog značaja nastavak izgradnje pruge između Budimpešte i Beograda, a u najskorije vreme između Novog Sada i graničnog prelaza Kelebija.

U potpunosti se slažemo sa ministrom Vesićem da je projekat od strateškog značaja za našu zemlju. Smatramo da je važno rešiti carinsku kontrolu na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte i na pruzi Segedin – Subotica na takav način da putnici ne čekaju satima na graničnim prelazima.

Pokretanje železničkog saobraćaja na liniji Horgoš – Subotica preko Bačkih Vinograda, Hajdukova i Palića u što kraćem roku, kao i početak radova u što kraćem roku na železničkoj pruzi između Subotica – Baja, jer je železnička pruga Segedin – Subotica – Baja zapravo regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području na teritoriji Srbije i Mađarske.

Ulaganje u razvoj železničke infrastrukture je sigurno od ključne važnosti za dalji razvoj Srbije, jer će omogućiti napredak naše zemlje. Zbog toga će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predložene zakone, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu sednice.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa od samog početka podržava Program „Čista Srbija“ jer se u potpunosti slažemo sa poslovicom – ponašajte se dobro prema zemlji, ona vam nije data od vaših roditelja, nego je pozajmljena od vaše dece. Ne nasleđujemo zemlju od naših predaka, pozajmljujemo je od naše dece.

Projekat izgradnje komunalne infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji sa radnim nazivom „Čista Srbija“, za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koncipiran je na osnovu potrebe za povećanom ekološkom zaštitom voda i zemlje. Cilj programa – izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda je da se problemi gradova i opština koji do sada nisu bili u fokusu iz razloga nedovoljne aktivnosti samih lokalnih samouprava, ali i zbog nedostatka finansijskih sredstava potpuno reše što se tiče ovog segmenta.

Program u fokusu ima tri dela – održavanje sistema pijaćih voda u gradovima i opštinama koji su ugroženi usled nekontrolisanog izlivanja kanalizacije, zatim na zaštitu reka od prekomernog zagađenja i očuvanje životne sredine i samim tim obezbeđivanje jednog od najbitnijih uslova za dalji opstanak ljudi na ovom prostoru.

U koalicionom sporazumu SVM i SNS posebno smo se osvrnuli na važnost izgradnje kanalizacione mreže i prečistača u Malom Iđošu, Srbobranu, Bajmoku, Čantaviru i Sivcu, Kovačici, Debaljači, kao i njen završetak u Kanjiži, sanaciju zagađenog toka Krivalje, završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi i Zrenjaninu, kao i na rekonstrukciju mreže i izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Novom Kneževcu, Senti, Adi, Bečeju i Čoki.

Efekat programa „Čista Srbija“ je nemerljiv. Očuvanje vode za piće koja će biti glavni resurs u godinama pred nama i sprečavanje zagađenja reka koja je sada dostigao kritičan nivo. Ujedno ćemo ispuniti jednu od najbitnijih obaveza prema EU u postupku pristupanja. Broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom je 2,5 miliona u 69 jedinica lokalne samouprave. Izgradiće se preko pet miliona metara kanalizacione mreže, a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju. Projekat je uključen u program Srbija od 2020. do 2025. godine koji sadrži plan investicionih projekata za dalji razvoj Srbije u narednih pet godina što potvrđuje njegov izuzetan značaj, naglašava potrebu za hitnom realizacijom. Zahvaljujući koalicionom sporazumu između Saveza Vojvođanskih Mađara i SNS i programu „Čista Srbija“ u gradu Subotica uskoro će krenuti izgradnja kanalizacije ukupne dužine od oko 50 kilometara sa crpnom stanicom kojim se omogućava da se dodatnih 2.735 domaćinstava priključe na mrežu. U naselju Palić izgradiće se oko 11,2 kilometara kanalizacione mreže i tri crpne stanice kojim se omogućava priključenje oko 500 domaćinstava. Vrednost ove investicije iznosi 25,4 miliona evra.

Moje pitanje želim da postavim Ministarstvu građevine u vezi izgradnje kanalizacione mreže u naselju Bajmok i Čantavir na osnovu podataka koje sam dobio od subotičkog vodovoda u oba naselja bi se izgradilo po 25 kilometara kanalizacione mreže sa prečistačima. U Bajmoku će nakon izgradnje moći da se priključe 1.556 domaćinstava u Čantaviru oko 1.300 domaćinstava. Kada se očekuje potpisivanje aneksa ugovora u vezi izgradnje prečistača i kanalizacione mreže u ova dva naselja i kada se očekuje početak radove ne samo u Bajmoku i Čantaviru nego u Subotici. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovani predsedniče predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu građevine, želeo bih da pozdravim postignuti dogovor o subvencijama između Udruženja poljoprivrednika i Vlade Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa od samog početka podržava digitalizaciju poljoprivrede, jer smatramo da je E-agrar jedna savremena aplikacija koja modernizuje i ubrzava proces upisa podataka i omogućava uštedu vremena kod obrade zahteva, kao i elektronske obrade zahteva, brže odobravanje podsticaja, bržu isplatu, smanjenje mogućnosti greške pri podnošenju i obradi zahteva, kao i ubrzanje obrade zahteva usled uvezivanja relevantnih registara. Takođe, omogućava ukidanje potrebe za štampanjem i arhiviranjem papirne dokumentacije, efikasnije izveštavanje, praćenje statistike podsticaja i veći stepen kontrole.

Registar i procedure vezane za poljoprivredna gazdinstva i odobravanje podsticaja formulisane je 2004. godine, te su mnoga tehnološka, softverska ali i proceduralna rešenja zastarela. Procedura je bila komplikovana, zbog čega su odobravanje i isplata podsticaja kasnili. Tako je, na primer, za upis u registar poljoprivrednih gazdinstava bilo potrebno otići na minimum četiri šaltera i popuniti 89 zahteva podataka na osam različitih obrazaca, od čega su se brojni podaci unosili više puta. Procenjeno je da je bilo potrebno odvojiti četiri i po sati za pripremu i podnošenje zahteva i 1.320 dinara na ime taksi, provizija i za štampanje dokumentacije.

Ono na šta želim da ukažem je to da organski proizvođači voća, sem grožđa, i oni iz konvencionalne poljoprivrede čija su gazdinstva ispod pola hektara ne mogu obnoviti registraciju svojih gazdinstava preko aplikacije E-agrar, pa im je tako onemogućena i prijava za dobijanje podsticaja od strane države. Sa ovom problematikom me upoznalo udruženje „Teras“ iz Subotice prošle nedelje, kada su me kontaktirali i zamolili su me da pred Skupštinom iznesem navedeni problem.

Naime, u novom Pravilniku u upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava, promeni podataka i obnovi registracije, elektronskom postupanju, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, u članu 3. piše da se u registar može upisati i proizvodnja biljnih kultura na manje od pola hektara poljoprivrednog zemljišta ako se proizvode pečurke, povrće u zatvorenom prostoru, stono i grožđe vinskih sorti. U odnosu na stari pravilnik izostavljeno je – ostalo voće, kao što su borovnice, godži bobice ili aronija.

Zbog gore navedenog, ovi poljoprivrednici, bilo konvencionalni ili organski, ne mogu dobiti uverenje o obnovljenoj registraciji poljoprivrednog gazdinstva, pa tako ni ostvariti podsticaje u poljoprivredi od strane države. Očito je napravljena greška pri izradi Pravilnika, bez namere da se onemogući rad malim proizvođačima. Zbog toga želim da pitam Ministarstvo poljoprivrede na koji način će rešiti navedeni problem?

Moje drugo pitanje se odnosi na E-agrar, ali pošto je vezano za katastar nepokretnosti, pitanje želim postaviti nadležnom Ministarstvu za građevinu. Naime, E-agrar vidi samo one katastarske parcele kod čijih vlasnika je u listu nepokretnosti upisan jedinstveni matični broj građana. Međutim, zbog toga što katastar u ranijem periodu nije bio u obavezi da upiše JMBG brojeve vlasnika, veliki broj poljoprivrednika imaju problem prilikom upisa parcela u E-agrar, jer prvo moraju otići u katastar nepokretnosti, predati zahtev i platiti naknadu za promenu podataka, umesto da katastar bez naknade, po službenoj dužnosti unese jedinstvene matične brojeve građana koji ranije nisu uneti. Pojedini katastri čak traže da vlasnici sa svedocima dokažu da su oni stvarni vlasnici zemljišta, što poljoprivrednicima stvara dodatne troškove.

Pored toga, ukoliko se promeni naziv ulice u kojoj poljoprivrednik živi, on ponovo treba da ode u katastar i da plati 1.000 dinara na ime naknade za promenu podataka, umesto da katastar po službenoj dužnosti, automatski, bez prisustva poljoprivrednika i bez naknade, sprovede promene na osnovu gradske ili opštinske odluke.

Moje pitanje je – da li se može rešiti da katastar po službenoj dužnosti, bez naknade, odradi promene i upis navedenih podataka? Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana premijerko i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da u prvom krugu postavim pitanje ministru infrastrukture, gospodinu Vesiću i ministarki za evropske integracije, Tanji Miščević.

Država se nalazi na glavnim transportnim pravcima koji povezuju Zapadnu i Centralnu Evropu, sa Jugoistočnom Evropom, Turskom i Bliskim Istokom, njen strateški i geografski položaj je od velikog značaja za formiranje saobraćajnih tokova u regionu, zbog toga je železnica ključni element infrastrukture i prevoza u našoj zemlji, ona bi mogla da nam omogući brz i efikasan prevoz robe i putnika, te da pruži mogućnost povezivanja različitih regija i gradova u Srbiji.

Savez Vojvođanskih Mađara smatra da je razvoj železničke infrastrukture ključan za dalji ekonomski razvoj i napredak naše zemlje, modernizacija i proširenje postojeće železničke mreže omogućava brži, sigurniji, efikasniji prevoz robe i ljudi. To će povećati konkurentnost Srbije na tržištu, te privući nove investitore i poslovne partnere.

Gospodine Vesiću, u januaru ste razgovarali sa predstavnikom naše poslaničke grupe, sa Balintom Pastorom o tome da je važno rešiti carinsku, odnosno graničnu kontrolu na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte i na pruzi Segedin-Subotica na takav način da putnici ne čekaju satima na graničnim prelazima. Pokretanje železničkog saobraćaja na linije Horgoš-Subotica preko Bačkih Vinograda, Hajdukova i Palića u što kraćem roku je od izuzetne važnosti.

O rešavanju problema koji će nastati u drumskom saobraćaju u centru Subotice zbog početka radova na izgradnji železničke pruge Beograd-Budimpešta i o početku radova na železničkoj pruzi Subotica-Baja. Pošto će voz između Subotice i Segedina krenuti još u ovoj godini prema planu u oktobru, da li će biti rešena granična kontrola na svakoj stanici gde voz stane i ako je odgovor potvrdan, molim vas kažite nam na koji način će se to rešiti. Da li se izgradnja deonice brze pruge između Novog Sada i Subotice odvija po dinamičkom planu? Da li ima napretka u vezi izgradnje železničke pruge Subotica-Baja? Hvala lepo.

Hvala.

Moje drugo pitanje bih postavio ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III program prekogranične saradnje.

Prioriteti ovog programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravih tekovina EU, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova nakon pristupanja EU.

Pomoć treba da, između ostalog, pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reformi državne uprave, privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Instrument za pretpristupnu pomoć predstavlja usmereni mehanizam koji je EU stvorila kako bi uspešno pružila pomoć zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj.

IPA je osmišljena tako da usmeri podršku na reforme kroz jedinstveni i fleksibilni sistem od koga neposrednu korist ostvaruju građani, dok zemlje dobijaju dodatnu pomoć za postizanje evropskih standarda.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i poštovanju uslova za pristupanje.

IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena Unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost za zemlje korisnice, ali i za samu EU.

Zahvaljujući IPA programima u proteklim periodima godinama uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je na primer izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica - Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici i u Novom Kneževcu, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kibekhaza itd.

Ako prevedemo gore navedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da je EU na svaki naš dinar dodala još oko sedam dinara. To nijedna zemlja nije uradila, osim EU.

Prema predlogu Evropske komisije, EU bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koja će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napretku procesu evropskih integracija.

U kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III i da li imate informaciju kada će se raspisati konkurs i koje teme će finansijski podržati?

Hvala lepo.

Najpre bih želeo da se zahvalim na odgovorima.

Mislim da ste sve nas, barem sa ove strane, ubedili da će Vlada Republike Srbije učiniti sve da završi započete infrastrukturne projekte i u ovim teškim vremenima i na takav način doprineti rastu privrede, što direktno utiče na otvaranje novih radnih mesta, povećanje standarda i uređenje svih društvenih oblasti od ekonomije do kulture.

Ubedili ste nas da ne samo da imate jasan dugoročni plan, već preuzimate i konkretne mere. Poslanička grupa SVM smatra da je jako važno da negujemo dobre odnose sa susednim zemljama, jer na takav način možemo postići izuzetno dobre rezultate. Ovo potvrđuje i činjenica da su odnosi Srbije i Mađarske najbolji u istoriji. Posebno pozdravljamo dobru saradnju ministra Vesića sa ministrom Lazarom, jer to pokazuje da ako imate zajednički cilj sa komšijama, uvek možemo naći partnere koji će nam pomoći u rešavanju zadataka. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, uvažena gospodo iz nezavisnih institucija, kolege i koleginice kao što je koleginica poslanica Elvira Kovač u svom izlaganju kao ovlašćena predstavnica već naglasila poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara će podržati tačke dnevnog reda.

Danas ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju finansijskog ugovora, železnički Koridor 10 u Srbiji, okvirni i sporazum globalna kapija između Republike Srbije i Evropske investicione banke i o Zakonu o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, odnosno o važnosti železničkog saobraćaja koji je od vitalnog značaja za ekonomski razvoj Srbije.

Država se nalazi na glavnim transportnim pravcima koji povezuju zapadnu i centralnu Evropu sa jugoistočnom Evropom, Turskom i Bliskim istokom. Njen strateški, geografski položaj je od velikog značaja za formiranje saobraćajnih tokova u regionu, zato je železnica ključni element infrastrukture i prevoza u našoj zemlji. Ona bi mogla da nam omogući brz i efikasan prevoz robe i putnika, te da pruži mogućnost povezivanja različitih regija i gradova u Srbiji. Zbog toga je razvoj železničke infrastrukture ključan za dalji ekonomski razvoj i napredak naše zemlje. Modernizacija i proširenje postojeće železničke mreže omogućava brži, sigurniji i efikasniji prevoz robe i ljudi, to će povećati konkurentnost Srbije na tržištu, te je povući nove investitore i poslovne partnere.

Razvoj železničke infrastrukture takođe može imati pozitivan uticaj na životnu sredinu. Železnica je ekonomski prihvatljivi način prevoza od automobila i aviona, te može smanjiti emisiju štetnih gasova u atmosferi. To će pomoći u zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena, što je vrlo važno za našu zemlju. Modernizacija železničke infrastrukture može imati pozitivan uticaj i na razvoj turizma i cikloturizma u Srbiji. Brzi, sigurniji, ugodni vozovi privući će više turista u našu zemlju, te će omogućiti turistima da putuju po Srbiji i da kod nas potroše svoj novac, a time i da pozitivno utiču na standard građana.

Poštovani narodni poslanici, početkom oktobra 2021. godine naša poslanička grupa je podržala predlog Zakona o zaduženju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica - Horgoš, granica sa Mađarskom, odnosno Subotica - Segedin. O tome je govorio narodni poslanik naše poslaničke grupe, ova pruga će doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojim porodicama u Srbiji, a pri tom da ne čekaju u kilometarskim kolonama na granici. Železnička pruga Segedin - Subotica - Baja, je zapravo regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području, na teritoriji Srbije i Mađarske.

Poštovani narodni poslanici, za nas je od posebnog značaja nastavak izgradnje pruge između Budimpešte i Beograda, u najskorije vreme između Novog Sada i graničnog prelaza Kelebija. U potpunosti se slažemo sa gospodinom ministrom Vesićem, da je projekat od strateškog značaja za našu zemlju. Dozvolite mi, gospodine ministre da ponovim teme o kojima ste razgovarali sa gospodinom doktorom Balintom Pastorom, šefom poslaničke grupe SVM u januaru koje su od velike važnosti za građane na severu Vojvodine.

Važno je rešiti carinsku kontrolu na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte i na pruzi Segedin - Subotica, na takav način da putnici ne čekaju satima na graničnim prelazima, nego da se obavi tzv. mobilna granična kontrola na svakoj stanici bez čekanja. Pokretanje železničkog saobraćaja na liniji Horgoš - Subotica, preko Bačkih vinograda, Hajdukova i Palića, u što kraćem roku je od izuzetne važnosti. Rešavanje problema koji će nastati u drumskom saobraćaju u centru Subotice zbog početka radova na izgradnji železničke pruge Beograd - Budimpešta. Početak radova u što kraćem roku na železničko pruzi Subotica - Baja.

Poštovani gospodine, Vesiću, pored navedenog mi želimo da vam predložimo jedno rešenje koje će favorizovati putovanje vozom u odnosu na automobil i na takav način doprineti smanjenju emisija štetin gasova i povećati bezbednost učesnika u saobraćaju. To je uvođenje nove mesečne karte koja omogućava bezbroj putovanja vozom na celoj teritoriji Srbije. Pošto osnovni cilj modernizacije železničke infrastrukture je olakšavanje kretanja za putnike i teret kroz Srbiju podržavamo i smatramo vrlo opravdanim. Modernizaciju železničke pruge Beograd - Niš, jer je okosnica i najduža deonica, glavnog železničkog koridora u Srbiji.

Poštovani narodni poslanici, smatramo da je ulaganje u razvoj železničke infrastrukture od ključne važnosti za dalji razvoj Srbije, jer ona će omogućiti napredak naše zemlje zbog toga će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predložene zakone.

Na kraju, zamolio bih, gospodina ministra, da kaže par reči o sastanku sa gospodinom ministrom iz Republike Mađarske, sa gospodinom Lazar Janošom, šta su dogovorili u vezi zajedničke saradnje. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovana potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati set predloga zakona koji se nalazi pred nama.

Ja ću se u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe osvrnuti na Predlog zakona o tržištu kapitala i o izmenama Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, jer smatramo da se usvajanjem zakona o tržištu kapitala poboljšava tržište kapitala u Republici Srbiji i da se stvara temelj za korišćenje šireg spektra finansijskih instrumenata u korist privrede i proširuje ponuda hartija od vrednosti na regulisanom tržištu, a usvajanjem izmena Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme nastavlja se obezbeđenje likvidnosti privrednih subjekata i proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid 19.

Poštovani narodni poslanici, tržište kapitala u Republici Srbiji nije novi koncept, već ima dugu tradiciju utemeljenu iz perioda razvoja prvih državnih i privrednih institucija u zemlji.

Dositej Obradović u svom delu „Mezimac“ prepoznaje trgovinu kao delatnost od istog značaja za organizaciju društva sa naukom i umetnošću. Prvo akcionarsko društvo na teritoriji Republike Srbije osnovano je 1869. godine pod imenom Prva srpska banka, sa većinskim stranim kapitalom.

Beogradska berza je osnovana 1895. godine i na evropskom tržištu predstavlja jednu od 10 najstarijih. Značajan period za Beogradsku berzu jeste 1888. godina kada je usvojen novi zakon koji uređuje preduzeća i definiše da se ista mogu osnivati u vidu deoničarskih društava koja neophodna sredstva obezbeđuje emitovanjem deonica. Ovaj zakon je stvorio uslove za ponovni početak trgovanja na berzi u kontekstu organizovanog tržišta hartija od vrednosti.

Poštovani narodni poslanici razvijena tržišta kapitala mogu igrati ključnu ulogu u finansiranju ekonomskog rasta, kao i da utiču na finansijsku stabilnost i implementaciju monetarne politike. Okviri koji promovišu pravnu sigurnost i ekonomsku efikasnost dodatno podstiču sposobnost tržištu kapitala da služi realnoj ekonomiji.

Utemeljena i likvidna tržišta kapitala doprinose ekonomskom rastu. Na primer, u studiji objavljenoj u decembru 2019. godine Svetska banka potvrđuje da je pronađena snažna korelacija između tržišta kapitala, ekonomskog rasta i ukazuje na povećanu pažnju koja se daje tržištima kapitala kao mehanizmima koji potencijalno mogu pomoći kanalisanju sredstava privrednog sektora za razvoj ključnih strateških sektora privrede od preduzeća do infrastrukture, stanogradnje, malih i srednjih preduzeća, kao i u borbi protiv klimatskih promena.

Smatramo da se usvajanjem ovog zakona poboljšava tržište kapitala u Republici Srbiji i da se stvara temelj za korišćenje šireg aspekta finansijskih instrumenata u korist privrede Republike Srbije kroz smanjenje zavisnosti malih i srednjih preduzeća od bankarskog finansiranja i državnih subvencija, ubrzani ekonomski rast kroz nove finansijske mogućnosti, povećanje broja radnih mesta, kao i dodatnu podršku inovacijama.

Međunarodno iskustvo i akademska literatura pokazuje da razvijeno tržište kapitala predstavlja osnovnu komponentu finansijskih tržišta i ne treba ga smatrati konkurentnim bankarskom finansiranju, već ga treba tretirati kao njegov dodatak i mogućnost da se preduzećima osigura bolja diversifikacija izvora finansiranja njihove aktivnosti.

U stvari, instrumenti tržišta kapitala su znatno bolje dizajnirani za finansiranje rizičnih inovativnih projekata. Diversifikacija izvora finansiranja treba da doprinese smanjenju troškova prikupljanja kapitala, posebno u slučaju malih i srednjih preduzeća.

Zahvaljujući dobroj infrastrukturi tržišta kapitala i efikasnom lancu posredničkih institucija koja na njemu rade, ekonomija je u stanju da bolje raspoređuje rizik i kapital, što je čini potencijalno otpornim na šokove.

Preporuke razvoju tržišta kapitala u Republici Srbiji u poređenju sa razvijenim ekonomijama sveta su jako uska, raspodela finansijske imovine domaćinstva, niska štednja, niska svest privrednih društava u mogućnosti finansiranja poslovanja i istraživanja putem tržišta kapitala i neadekvatna ponuda domaćih finansijskih instrumenata dostupnim malim investitorima.

Uzimajući u obzir da Republika Srbija u prethodnih nekoliko godina doživljava konstantni privredni rast, kao i rast stranih investicija, a utemeljeno i razvijeno tržište kapitala može dodatno da podstakne rast privrednih aktivnosti u Republici Srbiji, kao i standard njenih građana.

Značaj tržišta kapitala za ekonomski razvoj država prepoznat je i od strane Evropske unije. Slobodno kretanje kapitala u slobodno kretanje roba, usluga i radne snage predstavlja jednu od ključnih ciljeva iste.

Na bazi analize koju je sprovela Evropska banka za obnovu i razvoj, evidentno je da napredna tržišta kapitala efikasnije usmeravaju svoju štednju na tržište kapitala nego što to čini Srbija.

Podaci za 2019. godinu govore da u Srbiji svega 2,32% ukupne ušteđevine je usmereno na tržište kapitala. Takođe, na bazi sprovedene analize utvrđeno je da je 58% ušteđevine neiskorišćeno, pa se postavlja pitanje – da li ovi resursi usmeravaju investicije van granica Srbije? Jasno je da bi Republika Srbija mogla da iskoristi ove uštede za unutrašnje reinvestiranje i time doprinese rastu privrede. Osnovni cilj trebao bi da bude da se do 2023. godine, na tržište kapitala usmeri 5% od ukupne štednje i na taj način pozitivno utiče na rast privrede.

Odredbama Zakona o tržištu kapitala uređena je javna ponuda i sekundarno trgovanje finansijskim instrumentima, regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma u Republici Srbiji, pružanje investicionih usluga i obavljanje investicionih aktivnosti, uključujući i izdavanje dozvola za rad i uređivanje investicionih društava i drugih učesnika na tržištu kapitala, obelodanjivanje finansijskih i drugih podataka, kao i obaveze izveštavanja izdavalaca javnih društava u skladu sa ovim zakonom, zabrana manipulativnih i drugih protivzakonitih radnji i činjenja u vezi sa kupovinom ili prodajom finansijskih instrumenata, kao i ostvarivanjem prava glasa u vezi sa hartijama od vrednosti koje izdaju javna društva, kliring, saldiranje i registrovanje transakcija finansijskim instrumentima i organizacija i nadležnosti Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti i organizacija i regulatorna i nadzorna ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti.

Tokom prethodnog perioda Zakon o tržištu kapitala više puta je menjan, prateći zahteve i promene uslova na tržištu, kao i potrebe učesnika ovog tržišta.

S jedne strane, globalna kriza u prethodnoj deceniji je uticala i na domaće tržište kapitala. Značajno se smanjio broj učesnika na tržištu, odnosno brokersko-dilerskih društava i ovlašćenih banaka, kao i broj transakcija na regulisanom tržištu, a samim tim i promet na Beogradskoj berzi.

Period globalne krize koji se osetio i kod nas ostavio je za sobom kao posledicu urušeno poverenje investitora spremnih da ulažu u ovu vrstu imovine, što je uticalo da imamo skromnu ne samo ponudu kvalitetnog i razvijenog materijala, već i potražnju finansijskih instrumenata. Smanjio se broj javnih društava čijim se hartijama od vrednosti trguje na berzi, a istovremeno je sve manji broj novih društava podnosio zahteve za odobrenje prospekata za javnu ponudu i uključivanje na tržište.

Imajući u vidu prethodno navedene probleme u praksi neke od izmena i dopuna ovog zakona imale su za cilj da prošire ponudu hartija od vrednosti na regulisanom tržištu, da pojednostave pristup izvorima kapitala, pre svega malim i srednjim preduzećima, kao i da olakšaju pristup stranim investitorima na domaće tržište.

Poštovani narodni poslanici, zahvaljujući novom Zakonu o tržištu kapitala omogućuje se obavljanje takvih finansijskih operacija, otvara se kapija pred takvim finansijskim proizvodima koji do sada nisu ili su delimično bili pristupni na našem tržištu, odnosno na berzi. Na primer, prodaja na kratko, odnosno šortiranje akcija, onda funkcija sredstava kojima se trguje na berzi i koriste se za povezivanje grupe imovine za investitore kojima je pogodnije da poseduju grupu, umesto da kupuju svaku osnovnu hartiju od vrednosti jednu po jednu.

Takođe, ovi finansijski instrumenti mogu se koristiti za praćenje ostalih instrumenata na finansijskom tržištu, poput indeksa ili robe. Moguća pojava tzv. zelene obveznice, koje su po definiciji inovativni finansijski instrumenti koji se ne moraju nužno odnositi na prikupljanje kapitala, a ipak mogu imati potencijalno pozitivan uticaj na naše tržište kapitala, je ideja o dužničkom finansiranju za projekte iz oblasti ekologije. Koncept i upotreba zelenih obveznica relativno je nov u finansijama.

Što se tiče digitalne imovine, smatram da je važno uvođenje kripto valuta na organizovano tržište kapitala, tačnije uvrštavanje kripto valuta na BELEKS.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, kada govorim o Zakonu o tržištu kapitala želim da ponovim ono što sam već rekao nekoliko puta. Naime, u Zakonu o budžetu za 2022. godinu ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžeta deficita planirate obezbediti zajmova domaćih međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija. Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način.

Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor sa minimalni troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima koji su spremni da finansiraju javni dug.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je pandemija, a pored toga minimizira se mogućnost napada inostranih špekulanata na dinar.

S druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim građanima koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima.

Susedne zemlje već praktikuju takve načine kupovine državne papire koji prate inflaciju i plaćaju oko 4% kamate na obveznice koje su indeksirane u evrima.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, dozvolite mi da kažem par reči o tome kako mi vidimo trgovanje na BELEKS-u i na šta bi trebalo obratiti veću pažnju u cilju povećanja poverenja investitora.

Pošto se u prethodnom periodu više puta desilo da većinski vlasnici kompanija godinama nisu isplaćivali dividendu malim akcionarima, samo posle prinudnog otkupa akcija, odnosno onda kada su postali stopostotni vlasnici preduzeća, izuzetno je važno da dajemo veća ovlašćenja Komisiji za hartije od vrednosti u cilju bolje odbrane interesa malih akcionara kako bi mali akcionari dobili dividendu koju su zaslužili zbog držanja određenih papira.

Kada govorimo o prinudnom otkupu akcija, moram reći i to da se u proteklom periodu više puta desilo da mali akcionari prilikom prinudnog otkupa akcija od strane većinskog vlasnika nisu dobili realne cene, odnosno akcije su kupljene na osnovu prosečne trgovinske cene koja je bila dosta niža od knjigovodstvene vrednosti akcija. Zbog toga ukoliko nam je cilj, a svakako je naš zajednički cilj da povećamo likvidnost Beogradske berze i da se mali akcionari vrate na berzu, onda ne smemo dozvoliti da mali akcionari pretrpe takve gubitke koji ne proizilaze iz loših vizija, odnosno pogrešnih odluka malih akcionara, već zbog pravne praznine koju iskorišćavaju veliki vlasnici i obaraju cene akcija na tržištu.

Zbog toga smo mišljenja da zakone treba promeniti u pravcu da kada većinski akcionar odluči da pokrene prinudni otkup akcija onda isplati najvišu moguću cenu malim akcionarima koji su držali papire ponekad i više od jedne decenije.

Pored navedenog, na likvidnost beogradske berze utiče i to da akcionari koji su pretrpeli kapitalni gubitak, na primer zbog prinudne prodaje, imaju pravo na prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom u roku od pet godina od nastanka kapitalnog gubitka.

Mišljenja smo da vremenski interval prebijanja treba produžiti sa pet godina na deset, jer bi u tom slučaju ohrabrili investitore koji bi uložili više sredstva u hartije od vrednosti.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, naša poslanička grupa pozdravlja Predlog izmena Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, jer je njegov prevashodni prioritetni cilj doprinos ublažavanju ekonomskih i finansijskih posledica po privredu Republike Srbije nastalih usled pandemije Kovid 19, izazvane virusom SARS-CoV-2.

Smatramo da je izuzetno važno da se izmenom omogućava povećanje maksimalnog iznosa kredita najugroženijim sektorima, čije je poslovanje u najvećoj meri ugroženo merama za suzbijanje epidemije, a to su pre svega sektori putničkog transporta, ugostiteljstva, hotelijerstva i turizma.

Zahvaljujući prethodnoj uredbi i zakonu značajno je povećan dinarski deo plasmana, što je rezultiralo rastom dinarskih kredita privredi, odnosno padom kamatnih stopa na dinarske kredite.

Rast u kreditnoj aktivnosti doprinela je i niska i stabilna inflacija, kao i mere Narodne banke Srbije u cilju podrške procesu dinarizacije.

Da sumiram, kao što sam već naglasio na samom početku svog obraćanja, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati predložene zakone i zbog toga jer su u proteklim godinama, zahvaljujući najpre donacijama Vlade Mađarske privrednici u Vojvodini ostvarili ogromne investicije i sa tim paralelno su podigli investicione kredite i svoje kompanije stavili u hipoteku kod domaćih banaka. To znači da bez ovih vidova kredita većina pomenutih privrednika ne bi pribavila dodatna sredstva za likvidnost i za nastavak investicija, pogotovo sa tako dobrim uslovima koje krediti sa garantnom šemom obezbeđuju i zbog toga bi imali dosta finansijskih poteškoća.

U danu za glasanje podržaćemo i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu tekuće sednice.

Hvala vam na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zaključaka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu jer smatramo da je članstvo u EU najvažniji prioritet naše zemlje.

Naša poslanička grupa pozdravlja odluku da se Izveštaj Evropske komisije ponovo nađe na dnevnom redu redovnog zasedanja jer je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država, već celokupno društvo i zbog toga je važno da pored državne administracije zadužene za sprovođenje reformi proces razumeju i u njega se uključe i sami građani Republike Srbije.

Razumevanje procesa povećava podršku, aktivno učešće građana, što neminovno dovodi do kvalitetnih strateških odluka.

Danas diskusiju ne vodimo samo o Izveštaju Evropske Komisije, već i o tome kako želimo da Srbija izgleda na kraju procesa pregovora i o tome se pitamo svi mi građani Republike Srbije.

Zbog toga, treba da načinimo sve korake kako bismo kao odgovorni građani na kraju pregovora mogli sa sigurnošću da kažemo da smo spremni da Srbija postane punopravna članica EU.

Srbija pokazuje posvećenost evropskim integracijama uz sve teškoće koje postoje i u EU i u regionu. Posvećena je prevazilaženju tereta prošlosti i sprovođenju unutrašnjih reformi, a o tome najviše govori da nedavno usvojeni budžet Republike Srbije u potpunosti odgovara Mastriškom ugovoru, iliti Ugovoru EU. To u prevodu na brojke znači da će pored planiranog povećanja BDP-a od 4,5% fiskalni deficit Republike Srbije iznositi 3%, a javni dug opšte države biti 56,55%.

Poštovani narodni poslanici, na osnovu donetih zakona u prvoj polovini 2021. godine jasno je da je Vlada Republike Srbije dala prioritet reformama u vezi sa EU i postavila Agendu o vladavini prava kao jedan od svojih ključnih prioriteta.

Vlada je ispunila niz važnih, do sada ne rešenih merila u okviru Klastera 3 i 4, stoga je Komisija preporučila da se ovi klasteri otvore.

Evropska Unija je nastavila da pruža suštinsku podršku Republici Srbiji. Dodelila je 78,4 miliona evra Srbiji za socio-ekonomki oporavak i 15 miliona evra za hitne potrebe, kao što su medicinska oprema, podrška ugroženim grupama u društvu i vanredno angažovala je 200 dodatnih medicinskih radnika kako bi se ublažio pritisak na medicinsko osoblje.

Pored toga, Srbiji je dodeljeno skoro 12 miliona evra u okviru Fonda solidarnosti EU. Evropska Unija je Srbiji odobrila bespovratna sredstva u iznosu od preko 27 miliona evra kako bi mogla da nabavi vakcine od država članica EU, kao i opremu.

Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je ostvarila izvestan napredak i umereno je pripremljena, odnosno ostvarila je dobar nivo pripremljenosti u pogledu razvoja funkcionalne tržišne privrede.

Privreda naše zemlje je zabeležila samo blagi pad 2020. godine jer je uticaj krize izazvane pandemijom Kovid 19, ublažen snažnim zamajcem pre krize, značajnim i pravovremenim merama fiskalne i monetarne politike, sektorskom strukturom privrede i relativno niskom prosečnom strogošću mera suzbijanja. Spojene ravnoteže su se smanjivale tokom krize dok je njihovo finansiranje nastavilo da se u potpunosti pokriva prilivima stranih direktnih investicija.

Fiskalni prostor kreiran pre krize omogućuje Srbiji da obezbedi značajnu fiskalnu podršku za ublažavanje kriza u 2020. godini ili 2021. godini i da znatno poveća kapitalnu potrošnju. Stabilnost bankarskog sektora je očuvana uz snažan rast kreditiranja, podržana je moratorijumom na otplatu kredita i merama za povećanje likvidnosti.

Tržište rada je zabeležilo dalje smanjenje nezaposlenosti u 2020. godini. Postignut je izvestan napredak u reformama Poreske uprave i privatizaciji banaka u državnom vlasništvu.

Poštovani narodni poslanici, ako što je poznato, instrument za pretpristupnu pomoć je finansijski instrument EU koji podržava strategiju proširenja čija je namena da pruži pomoć kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pristupanja EU. prioriteti ovog programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijumima koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina EU, izgradnju administrativnih kapaciteta, jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova nakon pristupanja EU.

Pomoć treba između ostalog da pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reforme državne uprave, reforme privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanje održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Instrument za pretpristupnu pomoć predstavlja usmereni mehanizam koji je EU stvorila kako bi uspešno pružila pomoć zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj, IPA je osmišljen tako da usmeri podršku na reforme kroz jedinstveni i fleksibilni sistem od koga neposrednu korist ostvaruju građani, dok zemlje dobijaju dodatnu pomoć za postizanje evropskih standarda.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava se vodi računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i o poštovanju uslova za pristupanje. Dalje, IPA pruža različite oblike pomoći zemljama koje sprovode reforme na svom putu ka članstvu u EU, IPA nudi EU povezan okvir za upravljanje i postepenu decentralizaciju ili upravljanje koje prenosi zemljama korisnicima. Pored toga, ona omogućava fleksibilnost u pripremi pomoći, IPA uspostavlja snažnu vezu između budžetskog i strateškog aspekta proširenja. Ona jasno stavlja na znanje zemljama korisnicima šta mogu da očekuju u smislu pomoći pod uslovom da ispune uslove za njeno dobijanje.

Na taj način IPA dodatno jača smernice koje EU dalje zemljama kandidatima i zemljama potencijalnim kandidatima o prioritetima koje treba da slede, pre svega IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena Unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost za zemlje korisnice, ali i za samu EU. zahvaljujući IPA programima, u proteklim godinama smo uspešno ostvarili izuzetno važne projekte kao što je na primer, izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica – Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici, izgradnja graničnog prelaza Rabe – Kubekhaza itd.

Prema predlogu Evropske komisije, EU bi do 2027. godine treba da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA 3 jugoistočnoj Evropi i Turskoj koja će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napretku procesa evropskih integracija.

Poštovani narodni poslanici, suština pregovaračkog procesa nije samo otvaranje poglavlja, napredak na putu ka članstvu EU ne meri stepenom spremnosti preuzimanja obaveza koje iz tog članstva proističu. Pravim uspehom se može smatrati samo ispunjenje neophodnih uslova za zatvaranje poglavlja, jer to znači da je Srbija zaista spremna da preuzme sve svoje obaveze.

Smatramo da je potrebno značajno unaprediti informisanje javnosti o neophodnim reformama u vezi evropskih integracija. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je naš uvaženi kolega narodni poslanik Zoltan Pek u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara već naglasio, poslanici naše poslaničke grupe će podržati Predlog budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, pre svega zbog toga što obezbeđuje dodatna sredstva za nastavak kapitalnih investicija i njegovim usvajanjem će se obezbediti dalje ubrzavanje privredne aktivnosti, očuvanje radnih mesta i održanje ukupne makroekonomske stabilnosti.

Budžetom Republike Srbije za 2022. godinu su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.516 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 1,9% u odnosu na iznos predviđen drugim rebalansom budžeta za 2021. godinu.

Projektovani deficit uopšte države u 2022. godini iznosi 3% BDP, dok se javni dug na nivo opšte države smanjuje i do kraja godine zadržava na nivou od 56,5% BDP, što znači da Vlada Republike Srbije i dalje ispunjava kriterijum iz Mastrihta.

Budžetom Republike Srbije za 2022. godinu su planirani ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara, što predstavlja smanjenje od 4,23% u odnosu na iznos planiran rebalansom budžeta za 2021. godinu iz oktobra meseca.

Paket ekonomskih mera realizovan tokom 2021. godine direktno je doprineo povećanju likvidnosti privrednih subjekata i olakšanju poslovanja, posebno u onim sektorima koji su i dalje pod nešto jačim uticajem pandemije, poput turizma i putničkog saobraćaja, kroz davanja stanovništvu podstiče domaću tražnju i na taj način indirektno utiče na ekonomsku aktivnost.

Paralelno sa ekonomskim merama, ublažavanje restriktivnih zdravstvenih mera rezultiralo je i dinamičnim oporavkom pojedinih delatnosti uslužnog sektora koji su najviše pogođeni pandemijom.

Uspeh ekonomskog paketa mera verifikovan je izostankom značajnijih negativnih efekata pandemije na tržište rada, te su u značajnoj meri očuvana radna mesta i zarade, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, a scenario osetnijeg povećanja nezaposlenosti je izbegnut.

Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja u periodu januar-avgust, prosečan broj zaposlenih bio je veći za 3,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Najsnažniji sektorski doprinos rastu zaposlenosti dolazi od prerađivačke industrije, trgovine, informacionih i komunikacionih tehnologija.

I pored isteka efekata prethodno donesenih paketa mera, početak 2021. godine karakterišu bolja kretanja na tržištu rada od očekivanih, naročito kod zarada, kao rezultat vraćanja na putanju snažnog privrednog rasta i opšte stabilnosti ekonomije, a podržano procesom vakcinacije stanovništva i postepenim otvaranjem ekonomije.

U periodu januar-avgust prosečna neto zarada je realno povećana za 5,8% i iznosila je 64.393 dinara. Posmatrano po delatnostima, više od polovine ukupnog rasta zarada bilo je opredeljeno rastom zarada u prerađivačkoj industriji, trgovini i zdravstvu.

Za 2022. godinu projektovano je realno povećanje BDP od 4,5%. Ovo je rezultat trajnog povećanja potencijala privrede usled efektuiranja novih izvozno-konkurentnih proizvodnih kapaciteta, kao i indirektnih efekata ubrzane izgradnje putne i železničke infrastrukture, ali i dodatne podrške u realizaciji projekta iz Zelene agende.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa pozdravlja što su i u 2022. godini predviđene mere fiskalne politike na prihodnoj strani u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada. Planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5%.

Priliv kapitala u Srbiju ostao je relativno visok, što je doprinelo rastu deviznih rezervi zemlje i jačanju otpornosti na eksterne rizike. Tome je u najvećoj meri doprineo priliv stranih direktnih investicija.

Ukupan priliv po osnovu stranih direktnih investicija iznosio je 2,6 milijardi evra. Do kraja godine očekuje se nastavak povoljnih platno-bilansnih kretanja, uz deficit tekućeg računa od 3,9%.

Uključivanje dinarskih državnih obveznica u renomirani iznos Dži Pi Morgensa krajem juna, koji je rezultat dugogodišnjeg predanog rada NBS i Vlade Republike Srbije, doprineće širenju baze stranih investitora koji ulažu u dinarske državne obveznice, kao i produbljivanju domaćeg finansijskog tržišta, a time i većim prilivima kapitala iz inostranstva.

Poštovani narodni poslanici, kao što je poznato, značajna finansijska sredstva obezbeđena budžetima u prethodnim godinama omogućila su realizaciju značajnih kapitalnih projekata na teritoriji AP Vojvodine, a predloženim budžetom se sredstvima u iznosu od 82 milijarde dinara omogućava nastavak finansiranja započetih novih kapitalnih projekata: brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izvođenje radova na izgradnji auto–puta E75, izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi, unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja, proširenje kapaciteta luke Bogojevo, rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš, rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Subotica – Segedin, izgradnja auto-puta deonice Beograd – Zrenjanin, izgradnja mosta obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg – Kikinda, projekat izgradnje komunalne infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji, subvencija privatnim preduzećima za sprovođenje ugovora o dodeli sredstava podsticaja, itd.

Pored značajnih sredstava predviđenih za kapitalne projekte, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara ukazuje na važnost rekonstrukcije lokalnih puteva u cilju poboljšanja uslova života stanovnika u naseljenim mestima na području lokalnih samouprava u AP Vojvodine.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će glasati za budžet, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanja pada zaposlenosti, odnosno očuvanja životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate Srbija se danas nalazi u velikom investicionom ciklusu vrednom više milijarde evra, čiji je cilj da se infrastruktura podigne na značajno viši nivo i postane motor razvoja naše privrede. Grade se auto-putevi, brze saobraćajnice, železnice velike brzine, komunalna infrastruktura u mnogim opštinama u Srbiji.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je podržala drugi rebalans budžeta za 2021. godinu, jer pored toga što predviđa dodatna sredstva za kapitalne projekte, ukupno 234 miliona dinara, omogućava i realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja, a to su rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina, čijom realizacijom se skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja.

Dalje, rekonstrukcija delova auto-puta između Horgoša i Novog Sada, izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnica između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Kikindi, unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja, izgradnja nadvožnjaka kod Pačira preko ipsilon kraka.

Poštovani narodni poslanici, SVM je u koalicionom sporazumu sa SNS pored gore pomenutih projekata definisao i najznačajnije projekte, putne, železničke i vodne infrastrukture koji Srbiju ubrzano infrastrukturno povezuju sa regionom, time stvaraju bazu za ubrzani ekonomski razvoj i jačanje.

Pošto naša poslanička grupa smatra da se sa realizacijom projekata koji su definisani koalicionom sporazumom poboljšavaju uslovi života stanovnika u naseljenim mestima na području lokalnih samouprava AP Vojvodine želim da postavim poslaničko pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – u kojoj fazi se nalazi priprema sledećih projekta: izgradnja puta između Oroma i Čantavira čija dužina je šest kilometara? Put je značajan jer će olakšati komunikaciju na širem području koje predstavlja granično područje grada Subotice i opštine Kanjiža.

Takođe, izgradnjom puta će se obezbediti efikasniji i bezbedniji dovoz komunalnog otpada iz opština Čoka, Bačka Topola, Mali Iđoš i Senta na regionalnoj deponiju koja je u neposrednoj blizini ovog putnog pravca.

Rekonstrukcija poveznog puta između državnog puta 1B13 i mesta Martonoš u opštini Kanjiža, dužina puta je 3.150 metara. Deo puta je rekonstruisan 2016. godine u dužini od 550 metara.

Dalje, izgradnja semafora na raskrsnici kod Palića, odnosno kod Velikog Radanovca na državnom putu 2A100 i semafora na državnom putu 1V11 kod ulice Zorkina u Subotici.

Dalje, izgradnja neizgrađene deonice između Subotice i Sente od petlje Subotica Istok do Sentre. Ukupna dužina deonice je 24 kilometara, od čega je 11 kilometara izgrađeno i potrebna je rehabilitacija, dok je 13 kilometara potrebno izgraditi. Ova deonica je praktično nastavak ipsilon kraka prema Senti i Banatu. Deo je Banatske magistrale.

Dalje, izgradnja obilaznice oko Kanjiže, planskom dokumentacijom predviđena u ukupnoj dužini od 4,64 kilometara. Projektna dokumentacija postoji.

Dalje, izgradnja kružne raskrsnice na ukrštanju puta 2B303 i lokalnog puta Subotica - Čantavir u naseljenom mestu Čantavir. Ova kružna raskrsnica je potrebna zbog bezbednije odvijanja saobraćaja i regulisanja saobraćaja teretnih vozila koja se kreću ovim putnim pravce do najvećeg proizvođača stočne hrane u Srbiji, „ Gebi Čantavir“.

Dalje, rehabilitacija putnog pravca 1B12 Sombor – Subotica. Ukupna dužina je 45,8 kilometra. Ovaj putni pravac je izuzetno opterećen, a stanje kolovozne konstrukcije je u lošem stanju zbog neravnina, čak je i neobezbeđen za vozila.

Na kraju, da podvučem, naša poslanička grupa pozdravlja sve napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje ulaže u realizaciju gore navedenih projekata koji infrastrukturno povezuju našu zemlju sa regionom, a time stvaraju dobar osnov za ubrzani ekonomski razvoj.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo, poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospođo Čomić sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM, će u danu za glasanje podržati set predloga zakona, koji se nalaze pred nama. Ja ću u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, najviše se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da vas upoznam sa najvažnijim podacima koji se odnose na električnu energiju, pre nego što obrazložim zašto će naša poslanička grupa podržati tzv. zakon o pametnim brojilima, jer lakše se razume važnost ovog zakona, kroz prizmu brojki.

Sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2020. godini je bila zadovoljavajuća, što je bilo od posebnog značaja u uslovima pandemije. Ukupna potrošnja električne energije u 2020. godini je bila na nivou potrošnje, u 2019. godini.

U 2020. godini, izvoz električne energije je za 264 gigavat časa, bio veći od uvoza. Strategijom razvoja energetike za period do 2025. godine, prognoziran je rast potrošnje električne energije, manje od 1% prosečno godišnje. U tom periodu bi ova potrošnja trebalo da se pokriva produženjem radnog veka i povećanjem snage postojećih i izgradnjom novih elektrana.

Na prenosnu mrežu, tokom 2020. godine, nije bilo priključenja novih vetroelektrana, tako da je na kraju godine ukupna instalisana snaga vetroelektrana, priključenih na prenosnu mrežu, ostala nepromenjena i iznosila je 373 megavata, dok je na distributivnu mrežu na kraju 2020. godine, bilo priključeno 328 novih elektrana ukupne instalirane snage, 212 megavata. U 2020. godini, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora priključenih na prenosni distributivni sistem je iznosila 10.872 gigavata časa, što je za 32% bruto potrošnje električne energije.

Poštovani narodni poslanici, kao što vam je poznato, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeno je davanje garancije Republike Srbije, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, u iznosu do 40 miliona evra, po osnovu zaduženja Elektrodistribucije Srbije, kao zajmoprimca za finansiranje projekta za pametna brojila.

Uvođenje pametnih sistema merenja u energetski sektor jedan je od najvažnijih ciljeva, energetske politike Republike Srbije. Poboljšanje merne infrastrukture i komunikacije sa kupcima električne energije, u cilju efikasnijeg korišćenja iste, predstavlja prioritetni zadatak u modernizaciji sistema prenosa, i distribucije električne energije.

U Republici Srbiji, veliki broj domaćinstava ima zastarela brojila, koja duži niz godina nisu zamenjena ili baždarena što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema i netačan prikaz stvarno utrošene električne energije.

Iz tih razloga, potrebno je izvršiti obnovu i osavremenjavavanje distributivne mreže i poboljšati funkcionalnost brojila, kako bi se uspostavila efikasnija potrošnja električne energije.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine, Vlada je definisala važnost zamene postojećih mernih uređaja, savremenim digitalnim mernim uređajima, koji će omogućiti sprovođenje tzv. smartmitring, što podrazumeva daljinsko očitavanje, daljinsko isključivanje, upravljanje, potrošnjom i drugo.

Takođe, potrebno je preduzeti ostale korake u vezi sa uvođenjem koncepta pametne mreže koja koristi digitalna brojila, za praćenje potrošnje električne energije, u realnom vremenu, pored toga što će doprineti smanjenju gubitaka u distributivnom sistemu, uvođenje pametnih sistema merenja, omogućiće i priključenje novih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije, na distributivnu mrežu.

Procenjena vrednost projekta koji će se izvoditi u dve faze je 80 miliona evra, planirano je da finansiranje faze 1a, projekta bude obezbeđeno kreditom EBRD banke, uz državnu garanciju, dok bi faza 1b, bila finansirana kreditom Evropske investicione banke, takođe uz državnu garanciju.

Ugovorom o garanciji predviđeno je da Republika Srbija bezuslovno garantuje kao primarni dužnik, a ne samo kao garant, uredno i blagovremeno plaća svih dospelih iznosa i izvršavanje preuzetih obaveza zajmoprimca, u skladu sa ugovorom o zajmu.

Pored navedenih sredstava, zajma o iznosu od 40 miliona evra, za finansiranje faze 1a, Republika Srbija je predložila projekat za pametna brojila za sufinansiranje iz bespovratnih sredstava, investicionog okvira za Zapadni balkan, u iznosu od 15 miliona evra, koja bi bila iskorišćena za sufinansiranje investicionih troškova projekta.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa podržava Zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji, između Republike Srbije i ERBD banke, jer je u ovoj godini cena energenata naglo porasla, a realizacijom gore navedenog projekta, i uvođenjem pametnih brojila, omogućiće se unapređenje energetske efikasnosti, upravljanje i kontrola nad distributivnim sistemom električne energije, smanjenje operativnih troškova, kao i komercijalnih i tehničkih gubitaka.

Pored tačnog i brzog očitavanja brojila obezbediće kupcima svakodnevni uvid u tačnu potrošnju električne energije na njihovim mernim mestima, što može da stimuliše kupce da racionalnije troše električnu energiju.

Takođe, benefiti koji se očekuju od korišćenja pametnih brojila i sistema za automatsko očitavanje i upravljanje potrošnjom su smanjenje neovlašćene potrošnja električne energije, automatizacija očitavanja, detekcije nestanka napajanja, povećanje operativne efikasnosti preduzeća, upozorenja na ometanju merenja, bolji imputi za planiranje proizvodnje električne energije, kvalitetnije planiranje isključenja kod remonta elektroenergetskih objekata itd.

Navedenim pogodnostima uspostaviće se kvalitetnije upravljanje potrošnjom električne energije, što podrazumeva njenu ravnomerniju proizvodnju koja donosi veće uštede.

Zbog tendencije cene energenata na svetskom tržištu, naša poslanička grupa podržava inicijativu predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, da naša zemlja postane suvlasnik nuklearne elektrane u Pakšu, jer se time osigurava energetska bezbednost naše zemlje.

Poštovani narodni poslanici, još jednom da ponovim, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je kolega narodni poslanik, Zoltan Pek, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik već naglasio, poslanici i poslaničke grupe SVM će podržati drugi rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, zbog više razloga.

Naime, njegovim usvajanjem obezbediće se dalje ubrzanje privredne aktivnosti, čuvanje radnih mesta i održavanje ukupne makroekonomske stabilnosti. Pokazatelji ekonomske aktivnosti bili su iznad očekivanja još od druge polovine 2020. godine, zahvaljujući čemu je Srbija postigla predkrizni nivo ekonomske aktivnosti već u prvom tromesečju ove godine, pre većine evropskih zemalja i jedno tromesečje ranije od naših očekivanja.

U drugom tromesečju ove godine nivo BDP-a, nalazilo se na oko 3% iznad predkriznog nivoa. Rast BDP-a je u prvoj polovini godine prema proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosio je 7,6%. Snažan … je vođen oporavkom u uslužnim sektorima koji su prošle godine najviše bili pogođeni krizom, kao i rastom industrije i građevinarstva.

Posmatrano s rashodne strane, rast je vodila domaća tražnja, tj. investicije i potrošnja. Drugim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.488 milijardi dinara, što je za 150 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene budžetom, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.765 milijardi dinara. Ono što treba da podvučemo jeste da je ukupan fiskalni deficit smanjen sa 381.000.000.000 na 304.000.000.000 dinara.

Kada govorimo o deficitu moramo da kažemo da su i pored realizacije trećeg paketa pomoći od oko 4,5% BDP-a, fiskalna kretanja u šest meseci ove godine povoljnija od očekivanja zbog bolje realizacije prihoda zahvaljujući bržem oporavku ekonomske aktivnosti.

Učešće deficita opšte države u BDP iznosi oko 4,9%, što je za 2% manje nego što je bilo predviđeno prethodnim rebalansom, a javni dug države na kraju juna iznosio je 55% BDP, što znači da Vlada Republike Srbije ispunjava kriterijume iz mastrikta.

Na nivou godine očekuje se rast BDP od 7%, koji će biti vođen u najvećoj meri domaćom tražnjom. Takvom kretanju ključno bi trebalo da doprinesu nastavak realizacije infrastrukturnih projekata i pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i po tom osnovu obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja i očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta.

Pored toga, rast izvozne ponude, uz normalizaciju globalnih ekonomskih tokova, usled nastavka vakcinacije i očekivani oporavak eksterne tražnje, doprineće i dvocifrenom rastu izvoza i popravljanju spoljnotrgovinskog deficita. Isti faktori, kao i očekivano dodatno ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata po osnovu novih planiranih projekata, kao što su metro, izgradnja i modernizacija železnice, autoputevi i brze saobraćajnice, komunalna infrastruktura itd.

Paket ekonomskih mera realizovan tokom 2021. godine direktno utiče na povećanje likvidnosti privrednih subjekata i olakšanje poslovanja posebno onih sektora koji su i dalje pod nešto jačim uticajem pandemije, poput turizma, putničkog saobraćaja, dok se kroz davanja stanovništvu podstiče domaća tražnja i na taj način indirektno utiče na ekonomsku aktivnost.

Paralelno sa ekonomskim merama, ublažavanje restriktivnih zdravstvenih mera rezultiralo je i dinamičnim oporavkom pojedinih delatnosti uslužnog sektora koji su najviše pogođeni pandemijom.

Polazeći od kretanja u međunarodnom okruženju, kao i povoljnih tekućih trendova domaće ekonomske aktivnosti od očekivanih i uzimajući u obzir efekte donetih mera za podršku privredi i stanovništvu, projekcija BDP za 2021. godinu revidirana je na više sa 6% na 7%.

Priliv kapitala u Srbiju ostao je relativno visok, što je doprinelo rastu deviznih rezervi zemlje i jačanju otpornosti na eksterne rizike. Tome je u najvećoj meri doprineo priliv stranih direktnih investicija koji je u prvih šest meseci iznosio 1,8 milijardi evra i za oko 21% bio je viši nego u istom periodu prethodne godine.

Priliv po osnovu portfolio investicija iznosio je blizu 800 miliona evra i rezultat je, pre svega, uspešne emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu.

Uključivanje dinarskih državnih obveznica u renomirani indeks Dži Pi Morgensa krajem juna, koji je rezultat dugogodišnjeg predanog rada Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije, doprineće širenju baze stranih investitora koji ulažu u dinarske devizne obveznice.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, kada govorimo o fiskalnom deficitu, želim da ponovim ono što sam vam već rekao nekoliko puta.

Naime, u članu 2. Zakona o rebalansu ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita planirate obezbediti iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija.

Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor, sa minimalnim troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima, koji su spremni da finansiraju javni dug naše države.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je i pandemija, a pored toga, minimizira se mogućnost napada inostranih spekulanta na dinar.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim državljanima koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji su spremni da finansiraju naš javni dug i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima. Susedne zemlje inače već praktikuju takve načine kupovine državnih papira.

Kada govorimo o efektima fiskalne politike, smatram da treba da govorimo i o efektima monetarne politike. Za razliku od pojedinih centralnih banaka u regionu, Narodna banka Srbije nastavila je da vodi podsticajnu monetarnu politiku i da bude ravnopravni partner Vladi Republike Srbije u pružanju podrške privredi i građanima u uslovima očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa.

Tokom prvog polugodišta 2021. godine visina referentne kamatne stope zadržana je na nepromenjenom nivou od 1%, koliko iznosi od decembra 2020. godine. To je najniži nivo referentne kamatne stope u režimu ciljne inflacije i za 1,25 procentnih poena niži nivo nego pre pandemije. To je doprinelo tome da je Vlada Republike Srbije mogla da formira kredite sa garantnom šemom, kod kojih je kamatna stopa bila ispod tržišnih i na takav način je uspela da spasi privredu Republike Srbije.

Pored toga, ne smemo zaboraviti ni to da bez moratorijuma na otplatu kredita ne bismo mogli da sačuvamo finansijsko stanje privrede i stanovništva u ovoj kondiciji u kojoj se trenutno nalaze. Zbog toga posebno pozdravljam odluku NBS o moratorijumima na kredite, koja je doneta u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima ukazuje na to da je zahvaljujući pravovremenim i adekvatnim merama NBS i Vlade, usmerenim na ublažavanje negativnih efekata pandemije na privredu i stanovništvo, kvalitet aktive banaka očuvan i dodatno ojačan.

Stepen dinarizacije meren učešćem dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima banaka privredi i stanovništvu u prvoj polovini 2021. godine povećan je za 1,3 procentna poena i krajem juna je iznosio 38,6%, što je najviši nivo do sada.

Rast stepena dinarizacije prvenstveno je rezultat većeg dinarskog kreditiranja privrede.

Inflacija u Srbiji bila je osmu godinu zaredom pod kontrolom. Narodna banka Srbije je nastavila, uprkos brojnim potresima iz međunarodnog okruženja, da ispunjava svoj osnovni cilj – obezbeđenje niske i stabilne inflacija. Inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede i za godinu i dve unapred bila su već duži period niska i relativno stabilna, što je istovremeno bila potvrda većeg kredibiliteta monetarne politike.

Donoseći odluku da ne menja visinu referentne kamatne stope, Izvršni odbor NBS je isticao da su rezultati domaće privrede povoljniji od očekivanih i u uslovima globalno pogoršane epidemiološke situacije početkom godine. Naša poslanička grupa pozdravlja takav stav NBS.

Kolege narodni poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za rebalans budžeta, jer pored toga što predviđa dodatna sredstva za kapitalne projekte, ukupno 234 miliona dinara, omogućava i realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja.

Za poljoprivrednike je jako važno i izgradnja dva natputnjaka kod Ipsilon kraka, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara traktorom kako bi došli do svoje njive. Međutim, kod Mejkuta je završen, a počeli su radovi i na nadvožnjaku Pačira preko Ipsilon kraka. Izgradnjom pomenutom natuptnjaka, povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju.

Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja.

Na kraju, još jednom da kažem, glasaćemo za rebalans, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaži privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanju pada zaposlenosti, odnosno očuvanja životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima. Hvala na pažnji.