Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Akoš Ujhelji

Akoš Ujhelji

Savez vojvođanskih Mađara

Obaveštenja i objašnjenja

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane korona virusom i pomoć privredi.

Globalna pandemija, nažalost, još uvek nije završena. Jako je važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanji ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora i zadržavaju postojeća radna mesta.

Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini, Republika Srbija imala je dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privrede u ublažavanju negativnih efekata pandemije. Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi i čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera pomoći privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP.

Svi mi znamo da je uticaj pandemije na turistički sektor ogroman. Zbog epidemije su mnoge zemlje uvele ograničenja u putovanjima, što je organizatore putovanja dovelo u jako težak položaj. Već rezervisana putovanja su morali odložiti ili, u najgorem slučaju, otkazati. Turističke organizacije kažu da troše svoje poslednje rezerve. Ako ograničenja putovanja na globalnom nivou ostanu još na snazi, više hiljada ljudi će izgubiti svoj posao.

Upravo zbog toga smo u debati o rebalansu za 2020. godinu posebno pozdravili predlog Vlade prema kojem su svakom pojedinačnom hotelu isplatili 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi.

Mislim da nije preterano reći, da su turističke agencije i turistički radnici, jedni od najvećih gubitnika, zbog pandemije, zajedno sa zaposlenima iz saobraćaja, vodičima i rentakar kompanijama.

Pomoć kroz plate za zaposlene, kao i za sve ostale delatnosti, sa dodatom jedne minimalne zarade, je svima puno značila. Međutim, ako uzmemo u obzir da je na globalnom nivou, pa i na lokalnom, smanjenje obima poslovanja bilo oko 85% do 90%, onda smatram da je potrebno da se dodatno pomogne sektoru turizma.

Na sve ove probleme, prouzrokovane pandemijom, pojavili su se i problemi sa obnovom licence za poslovanje turoperatera, ograničavanjem broja izdatih polisa, kao i mnogostrukim povećanjem cena polisa osiguranja, od strane osiguravajućih kompanija.

Situacija je trenutno takva, da od 400 turoperatera, sa početka pandemije, koji su imali licencu za rad, u ovom trenutku ih je samo oko 110, koji su obezbedili ove uslove.

Siguran sam da velika većina agencija i dalje želi da nastavi rad, ali za to je potrebno da se steknu uslovi, pre svega promenom pravilnika o garancijama, a zatim da se pod pokroviteljstvom Vlade, odnosno nadležnog ministarstva, pregovarajući sa osiguravajućim kompanijama obezbede i pravični uslovi za nesmetan rad. Ako se ne reši ovaj problem i državna kasa će izgubiti značajan prihod od poreza.

Pitanje glasi, da li Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, planira da izmeni pravilnik o garancijama, kako bi se rešili problemi oko osiguranja, odnosno kakve mere planira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo finansija, za pomoć sektoru turizma, koje bi pomogle da se ublaže negativni ekonomski efekti pandemije?

Hvala.
Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM smatra da je Srbija napravila dobar izbor kada je članstvo u EU odredila kao svoj najvažniji spoljno-politički prioritet.

Predsednica Vlade je prošle nedelje, u četvrtak u ovom visokom domu rekla da ostajemo na ovom putu. Naša poslanička grupa smatra da je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država već celokupno društvo i da je važno da pored državne administracije proces razumeju i u njega se uključe sami građani Srbije. Razumevanje procesa povećava podršku i aktivno učešće građana. Kao što je poznato potrebno je da se harmonizuje zakonodavstvo sa pravom EU ali i standardi i sistem vrednosti.

Pravne tekovine EU u oblasti zaštite potrošača regulišu bezbednost robe i zaštitu ekonomskih interesa potrošača u brojnim sektorima. One podrazumevaju opšti okvir finansira i pravila koje regulišu zaštitu potrošača na nivo EU i nivo država članica uključujući mere zabrane i pristup pravdi uz mere za poboljšanje saradnje između vlasti država članica.

Harmonizacija prava, u zaštiti potrošača, ima za cilj da odstrani prepreke na tržištu i da omogući integrisani ekonomski prostor, kako bi usluge i robe mogle da cirkulišu sa istim standardima bezbednosti i kvaliteta, a potrošači uživali visok nivo zaštite svojih prava.

Dati okvir se, takođe odnosi na aspekte u vezi sa opštom bezbednošću potrošača, kao što su opasne imitacije odgovornost za proizvode sa nedostacima i EU sistem brzog uzbuđivanja, takozvani RAPEKS.

Pored toga, regulisana su i pitanja, kao što su prodaja robe i garancije u vezi sa tim, nepovoljni uslovi ugovora, navođenje cena prodaja od vrata do vrata, prodaja na daljinu, marketing finansijskih usluga na daljinu, potrošački kredit, lažno i uporedno oglašavanje, nepoštena trgovina, putovanja i prava putnika koji lete.

Poslanička grupa SVM, smatra da će kroz zajedničku politiku, zaštita potrošača, a preko regulisanja i nadzora na tom području, u Republici Srbiji, biti omogućen veći stepen bezbednosti proizvoda, a time i bolja zaštita potrošača, kao i opšte poboljšanje kvaliteta života.

Tako se smanjuju izdaci u zdravstvu, odnosno troškovi lečenja povrede i bolesti, uzrokovanih korišćenjem nebezbednih proizvoda. Razvoj sistema van sudskog rešavanja sporova na ovom području, rasterećuje sudove, a rad udruženja za zaštitu potrošača doprinosi jačanju njihovog uticaja.

Uključivanje u sistem RAPEKS, za brzu razmenu upozorenja i informacija, o opasnim i nebezbednim proizvodima, podiže se opšti nivo bezbednosti proizvoda, između ostalog sprečavanjem prodaje i povlačenje sa tržišta proizvoda koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost potrošača.

Pitanje glasi, u kojoj fazi se nalazi harmonizacija domaćeg zakona, sa pravom EU, u oblasti zaštite potrošača? Koje mere su preuzete do sada i koje planira da donese Vlada Republike Srbije, radi što efikasnije zaštite interesa, ali i zdravlja potrošača?

Hvala lepo.