NANDOR KIŠ

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1993. godine. Živi u Adi.

Po zanimanju je stručni referent, a po obrazovanju diplomirani ekonomista.

U oktobru 2019. godine izabran je za predsednika Foruma mladih Saveza vojvođanskih Mađara, sa mandatom na dve godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine prvi put je postao narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:13

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje , 23.06.2021.

Hvala vam lepo.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik želeo bih da naglasim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o studentskom organizovanju.

Kao što smo čuli u uvodnom izlaganju uvaženog ministra, najveći fokus u Predlogu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju zauzima akreditacija i način na koji se bira Nacionalni savet.

Ovaj izbor postaje nova funkcija Narodne skupštine Republike Srbije i poslanička grupa SVM pozdravlja ovu odluku, jer je važno da imenovanje bude oduzeto od izvršne vlasti i da se vrati najvišem predstavničkom telu Republike Srbije, Narodnoj skupštini.

Dakle, studentske organizacije imaju važnu ulogu u predstavljanju interesa studenata, imaju za cilj da budu most ili bolje rečeno komunikacioni kanal između studenata i uprava univerziteta.

Možemo reći da tačno imaju za cilj da prate i služe svakodnevnim potrebama studenata u klasičnom smislu, ali ne smemo zaboraviti ni službenici organizacija koji je predstavljanje interesa studenata. Tokom svojih studija, naravno, redovno sam imao kontakt sa studentskim parlamentom Ekonomskog fakulteta u Subotici.

U poslednjih 15, 20 godina jedan od najvećih izazova za našu zajednicu je bio da zaustavimo odliv naših studenata iz Republike Srbije u inostranstvo. Kao jedan od načina da to ublažimo je bio da potražimo razloge zašto mladi vojvođanski Mađari odlučuju da napuste zemlju nakon završetka srednjeg obrazovanja.

Ono što smo saznali bila je činjenica da su se mladi upisivali na univerzitete u EU, najviše u Mađarskoj i posle studija ostajali tamo. Stoga smo počeli da sve više energije i napora ulažemo u to da naši studenti imaju bolje uslove da studiraju ovde u Republici Srbiji gde su završili srednju školu.

U poslednjih nekoliko decenija učinili smo sve što je bilo u našoj moći kako bi motivisali mlade vojvođanske Mađare da ostanu da studiraju u svojoj zemlji.

Nacionalni savet mađarskih nacionalnih manjina je 2011. godine počeo sa sistemom stipendiranja studenata u iznosu od 100 hiljada do 150 evra u dinarskoj protiv vrednosti mesečnoj i to konstantno traje. Pored opštih uslova za konkurisanje, uslov je da su prijavljeni završili osnovno ili srednje obrazovanje na mađarskom nastavnom jeziku i nastavljaju studiranje u Republici Srbiji.

Stipendije su se tokom godina proširile u kompleksni sistem stipendiranja koji studentima sada predstavlja veliku pomoć i pruža mogućnost da bez obzira na eventualne jezičke poteškoće budu spremni za svoje akademske studije. Imaju organizovane pripreme za prijemni ispit iz svih predmeta, mogu da se upišu na skoro svaki fakultet koji bi želeli da pohađaju na teritoriji AP Vojvodine.

Sledeći veliki korak je da pre upisa Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine organizuje intenzivni jezički kurs na koji je prijava slobodna i dobrovoljna, što je takođe veoma korisno za neke učenike sa severa Vojvodine ili iz Potiske regije. Najnoviji deo tog sistema stipendiranja je da od ove godine Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine obezbeđuje stipendiju za pravnike u iznosu otprilike 30.000 dinara mesečno kojim želi da motiviše vojvođanske Mađare da izaberu put pravnika i da svojim znanjem pomognu svojoj zajednici.

Pored novčanih davanja i organizovanih programa priprema za studije od 2015. godine je otvoren studentski dom „Evropa“ u Novom Sadu koji prima studente iz Vojvodine koji su pohađali nastavu tokom osnovnog ili srednjeg obrazovanja na mađarskom nastavnom jeziku.

Dom ima kapacitet od 400 mesta koji je u potpunosti iskorišćen. Sobe obezbeđuju najbolje moguće uslove studentima. Unutar doma funkcionišu radionice iz više predmeta koje služe potrebama studenata. Imaju mogućnost da unaprede i da prošire svoje znanje i da učestvuju na međunarodnim takmičenjima iz svoje struke. Najviši nivo predstavljanja studenata u domu je studentska organizacija Predstavljanje interesa studenata doma „Evropa“. Organizacija radi isključivo unutar doma i radi na prilagođavanju rada studenata i zaposlenih i bavi se organizovanjem dešavanja za studente doma.

Trenutna situacija pruža mogućnost pripadnicima mađarske nacionalne manjine da se uključe u sistem višeg i visokog obrazovanja Republike Srbije po povoljnim uslovima i da uz sve moguće uslove sa dobrim uspehom završe svoje studije, pa da se uključe u tržište radne snage.

Na kraju bih još jednom naglasio da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Hvala vam lepo, poštovana potpredsednice.

Poštovani gospodine ministre, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želeo bih da naglasim da će poslanička grupa Savez Vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izmeni Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti.

Mi u SVM smatramo da je od izuzetne važnosti da se nacionalnim manjinama omogući pošto imaju prava na to da koriste svoj jezik i svoje pismo, zbog toga smo i u prethodnim godinama više puta zastupali stvaranje zakonske mogućnosti, ostvarivanje tog prava u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Voleo bih da predstavim nekoliko primera. Godine 2007. SVM je podneo amandman na Predlog zakona o putnim ispravama koji je glasio – u obrasce putnih isprava i viza podaci o prezimenu i imenu upisuju se u izvornom obliku onako kako su upisani u izvodu iz matične knjige rođenih, odnosno organ nadležan za izdavanje putnih isprava i viza je dužan obezbedi tehničke mogućnosti za upisivanje podataka o prezimenu i imenu pripadnika nacionalnih manjina u izvornom obliku prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.

Prema članu 79. stav 1. Ustava Republike Srbije pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime, a prema članu 19. stav 1. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na slobodan izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece, kao i na upisivanje ovih ličnih imena u sve javne isprave, službene evidencije i zbirka ličnih podataka prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.

Sledeći primer je iz 2009. godine, tada su poslanici SVM podneli amandman na Predlog zakona o matičnim knjigama, radi jednostavnije tumačenje zakona, s obzirom na činjenicu da je nedvosmislena namera predlagača da uspostavi jedinstveni sistem i praksu a koja bi omogućila pripadnicima nacionalnih manjina da i u praksi koriste svoje ustavno pravo na korišćenje svojih imena i prezimena u originalnoj formi.

Na isti zakon smo 2018. godine podneli amandman koji glasi – u matičnu knjigu rođenih upisuje se podatak o nacionalnoj pripadnosti. Razlog podnošenja amandmana je usklađivanje sa članom 79. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da je jedno od pravo na očuvanje posebnosti pripadnika nacionalnih manjina i pravo na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti službene evidencije i zbirke podataka o ličnosti.

Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u Poglavlju 1 lični statusni položaj predviđa izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i slobodi nacionalnih manjina radi uređenja prava na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, službene evidencije, zbirke ličnih podataka u skladu sa ustavnim principom slobodnog izražavanja nacionalne pripadnosti. Nije pitanje procene nadležnog organa da li će u matičnu knjigu rođenih upisati podatak o nacionalnoj pripadnosti, već je to pravo pripadnika nacionalne manjine ostvaruje zahtevom shodno slobodi izražavanja nacionalne pripadnosti propisane članom 47. Ustava.

Najvidljiviji i najbitniji cilj koji smo postigli i u koji svakog dana možemo da se uverimo jeste činjenica da lice koje je pripadnik nacionalne manjine može da ima svoje ime napisano u ličnoj karti na jeziku i po pravopisu svog maternjeg jezika. Naravno, što se tiče prakse ovo nije išlo glatko na početku, ali nakon prvih poteškoća mogu reći da u poslednjih deset godina bez većih problema svaki građanin Republike Srbije može da svoje ime ima upisano u dokumentu na jeziku i pismu svoje nacionalne pripadnosti ako je taj jezik u službenoj upotrebi. Iz ličnog iskustva mogu reći da se moje ime u matičnoj knjizi vodi na mađarskom jeziku i mađarskom pravopisu. Tako sam mogao dobiti putnu ispravu sa imenom napisanim prema mađarskom pravopisu.

Kao još jedan pozitivan primer bi naglasio da su nama članovima poslaničke grupe SVM na poslaničkoj kartici imena ispisana na mađarskom jeziku i mađarskom pravopisu. Službena upotreba jezika jeste svakodnevna tema za pripadnike nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi na nivou Republike Srbije u AP Vojvodina, kao i u raznim opštinama.

U teoriji, veoma smo uspešni u korišćenju jezika nacionalnih manjina. U slučaju vođenja dokumentacije i pisama smo malo dalje od poželjnog stanja, ali se nadam da uz upotrebu centralne baze podataka možemo obezbediti mogućnost korišćenja jezika nacionalnih manjina ne samo u obrazovanju, već i kod raznih javnih preduzeća, sudova i tako dalje.

Ohrabrujemo direktore i predsednike tih institucija da zapošljavaju pripadnike nacionalnih manjina koji žive u opštinama gde su u službenoj upotrebi drugi jezici pored srpskog jezika, kao i da se obezbedi mogućnost da građanin komunicira i vodi postupak sa javnim institucijama i preduzećima na svom jeziku. Iskreno mislim da postoji kapacitet da se ti postupci i pisma vode na jezicima nacionalnih manjina pošto oni na to imaju pravo.

Što se tiče tehničkih izmena i dopuna zakona koji se nalaze pred nama, svakako podržavamo korake od sviju pojednostavljenog korišćenja i izdavanja lične karte. Kao deo projekta Vlade Republike Srbije – Stop birokratiji, mislimo da se sledeći koraci koji su nabrojani u Predlogu zakona jako korisni, kao na primer usklađivanje sa propisima o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama, od proveravanja u elektronskom poslovanju i promena odredaba prema kojoj se prilikom izdavanja lične karte maloletnom licu starijem od 16 godina je dovoljna saglasnost samo jednog roditelja. Ove promene imaju za cilj da oslobode građane Republike Srbije od viška birokratije i olakšaju korišćenje lične karte tokom elektronske identifikacije.

Na kraju bih još jednom naglasio da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala na pažnji.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Hvala lepo, poštovana predsedavajuća.

Poštovani saradnici Vlade, poštovani dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju želim da se osvrnem više na Zakon o elektronskom fakturisanju. Ovim zakonom se uređuje izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskih faktura, u transakcijama između javnog sektora, između subjekata javnog i privatnog sektora, odnosno između subjekata privatnog sektora.

Mislim da je vrlo bitno ono što ću sada reći, a to su i neki rokovi da bi se nešto učinilo i sprovodljivim i transparentnim, smatrali smo da moramo uvesti faznost, odnosno da u ovom zakonu moramo predvideti određene korake koji će javnom sektoru i privredi omogućiti da postepeno ulaze u ovaj sistem, da to ne bude stresno ni za javni sektor, ni za privatni sektor, da pokušamo da imamo jedan stabilan sistem, operativni sistem koji će korak po korak biti sve funkcionalniji i funkcionalniji.

Tri datuma su značajna, 1. januar 2022. godine – uspostavlja se obaveza javnog sektora da prima i čuva, kao i obaveza da izda elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, kao i obaveza privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora; 1. jul 2022. godine – obaveza privatnog sektora da prima i čuva fakturu izdatu od javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora i 1. januar 2023. godine – obaveza izdavanja i čuvanja elektronske fakture o transakcijama između subjekata privatnog sektora.

Znači, imamo neki period koji će omogućiti svim ovim učesnicima da polako ulaze u sistem, da pratimo razvoj sistema i da pokušamo, kao što sam rekao, da ga činimo efikasnijim i boljim.

Sve ovo je rezultat, u stvari, šta je cilj svega ovoga, pored onoga što su i predsednik Skupštine i predsednica Odbora naveli jeste da pre svega naša privreda bude operativnija, da poslovanje bude lakše, da ima što manje troškova, da se implementiraju tekovine evropskih direktiva i pokušamo da pratimo sve te neke trendove koji se javljaju u okruženju, jer ako ne budemo u okviru toga i mi spremni i ne budemo operativni, bojim se da će doći do dodatnih problema. Sve ovo u okruženju govori u prilog tome da ovi sistemi moraju da se uvode i da je to jedan od načina da se ubrzaju poslovni tokovi.

Ono što sam smatrao vrlo bitnim je smanjenje troškova u celom tom procesu, jer suštinski polako ćemo izbaciti sve ono što se odnosi na papir. To su ogromni troškovi za privredu, usporen je sistem, imamo gubitak u vremenu, u efikasnosti i potrebno je da čuvamo životnu sredinu. Ovako, uz malu nadogradnju postojećih sistema i uz malo bolje praćenje svih ovih rokova mislimo da ćemo od 2023. godine imati jedan stabilan i dobar sistem.

Ono što je bila intencija Ministarstva finansija i kod fiskalizacije i kod ove fakture jeste da se uokvire osnovni principi, osnovni element dešavaju u zakonu, a da se određenim podzakonskim aktima definiše ono što je tehnika i ono što nam treba za sprovođenje. Ovde imamo rok od šest meseci da donesemo odgovarajuće podzakonske akte. To je da će korišćenje sistem elektronskih faktura biti besplatno. Ono što je sistem države i ono što je resurs i državi, ono što je Ministarstvo finansija i što će se nalaziti u Državnom data centru, apsolutno je besplatno, znači, nema nikakvih troškova. Država sve svoje resurse će staviti na usluzi i privredi i svim subjektima koji će biti u sistemu.

Postavlja se pitanje angažovanjem informacionih posrednika, to je stvar koju ćete videti, koje će vam kolege kasnije objasniti, oni se uvode, ali to nije obaveza. Apsolutno nije da subjekat nema obavezu da ih angažuje, niti time da stvara dodatne troškove za sebe. To je stvar izbora svakog subjekta, da li on želi ili ima potrebu da angažuje nekog, kao i u svakom drugom poslovanju, da mu pomogne da ovaj sistem isprati do kraja. Može ga angažovati za dodatne neke aktivnosti, ali to nije stvar koju zakon i koji ćemo mi nametnuti privrednim subjektima, ali ostavljamo mogućnost da oni sami procene da li je njihov posao neophodan, koliko im je neophodan. Oni će međusobno regulisati svoje obaveze ugovorom, država tu ne nameće bilo kakvu obavezu, ne mora da bude trošak privrede, tj. stvar njihovog izbora.

Subjekti javnog sektora, znači, imaju transakcije međusobne i transakcije sa subjektima privatnog sektora, one su obuhvaćene ovim zakonom i isto tako i sa dobrovoljnim korisnicima sistem elektronskih faktura, koje su zapravo u potpuno istom položaju, kao i subjekti privatnog sektora, samo što oni dobrovoljno pristupaju ovom sistemu, ali kada jednom dobrovoljno pristupe ovom sistemu oni su u potpuno istom položaju, kao i subjekti privatnog sektora.

Kada govorimo o subjektima javnog sektora, to su nam svi subjekti koji pripadaju tzv. opšti nivo u države i javna preduzeća. Subjekti privatnog sektora su svi obveznici PDV, naravno, koji nisu subjekti javnog sektora, a kada govorimo o dobrovoljnim korisnicima sistema elektronskih faktura, to su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti, odnosno preduzetnici i obveznici poreza na dobit pravnih lica, a koji nisu obveznici poreza na dodatu vrednost.

Ovi dobrovoljni korisnici sistema elektronskih faktura, oni praktično optiraju da koriste sistem elektronskih faktura, tako što zakonom predviđene po zakonskim aktima, jasan definisan način, se pristupi sistemu elektronskih faktura. Znači, čim oni pristupe u sistem elektronskih faktura, jednom puste fakturu, oni praktično dobijaju status, odnosno tretiraju se isto, kao i subjekti i privatnog sektora.

Jednom kada se optiraju da koriste sistem elektronskih faktura, ta opcija traje za čitavu tu tekuću godinu u koju su optirali i narednu kalendarsku godinu. Ovo će naravno biti pogotovo važno za one privredne subjekte, znači, preduzetnike obveznika poreza na dobit koji nisu obveznici PDV, koji imaju poslovne odnose sa javnim sektorom, a sa njima ne mogu komunicirati na drugi način, nego da im izdaju elektronske fakture.

Ove fakture se izdaju i šalju u strukturiranom formatu koji omogućava njihovu potpunu elektronsku obradu preko sistema elektronskih faktura. Kada govorimo o licima koji imaju obaveze prema Zakonu u elektronskom fakturisanju, u osnovi možemo to podeliti na dve najznačajnije grupe, mada tu imamo i druge obaveze. To je, pre svega, obaveza izdavanja faktura, tu obavezu imaju subjekti javnog sektora za svoje međusobne transakcije, transakcije sa privatnim sektorom i privatni sektor za međusobne transakcije sa javnim sektorom i naravno, na dobrovoljne korisnike, kako sam već rekao, gde se u potpunosti primenjuje pravila koje se odnose na subjekte privatnog sektora.

Osim ove obaveze koja se odnosi na izdavanje elektronskih faktura, mi imamo jednu obavezu koja je predviđena u članu 4. zakona, za koju mislim da je jako bitna da imamo u vidu, a to je obaveza elektronskog evidentiranja obračuna PDV. Mislim da je jako bitno da se dobro shvati na šta se ova obaveza odnosi. Ona se odnosi na one slučajeve kada se određeno lice pojavljuje kao posrednik dužnika u sistemu PDV. To znači slučaj kada mogu nastaviti određene PDV obaveze, a data PDV obaveze ne nastaju po osnovu transakcija, na osnovu koje se izdaje elektronska faktura. Primera radi, takva transakcija može da nastane ukoliko neki naši obaveznik PDV ili lice koje nije obveznik PDV, primera radi primi uslugu iz inostranstva od stranog primaoca. U tom slučaju će ono biti po tzv. sistemu obrnute naplate, biti u obvezi da obračuna PDV na fakturi, koju je primio i da tu iskaže PDV.

Ovakvi slučajevi kada se određeno lice javlja kao poreski dužnik. Obaveza koja za njih nastaje ne evidentira se kroz samu fakturu koja se izdaje u skladu sa ovim zakonom, već će se evidentirati u sistem elektronskih faktura i to za svaku transakciju pojedinačno u rokovima koji su predviđeni za podnošenje PDV prijava.

Kada govorimo o elektronskoj fakturi, ona se izdaje kroz sistem elektronskih faktura, što će praktično između dva korisnika tog sistema, što će omogućiti trenutnu dostavu elektronske fakture drugom korisniku i predviđeno je da se u primljenoj fakturu primalac fakture izjašnjava u roku od 15 dana. U tom roku primalac može tu fakturu da prihvati ili da odbije, a u slučaju ako se u primljenoj fakturi primalac koji je subjekt javnog sektora ne izjasni u predviđenom roku, takva faktura će se smatrati prihvaćenom. Ovo pravilo je uvedeno zato što smo smatrali da je neophodno da se u javnom sektoru uvede visoka finansijska disciplina i zbog toga što javni sektor već zbog svoje prirode uvek može da obezbedi da ima raspoloživo lice koje će se baviti prijemom faktura i ne bi bilo nikako opravdano da daju bilo kakve olakšice za javni sektor.

Što se tiče privatnog sektora, ukoliko se u roku od 15 dana primalac ne izjasni o primljenoj fakturi, takva faktura će biti ponovo njemu dostavljena sa dodatnim rokom od pet dana da se izjasni o prijemu fakture, s tim da ukoliko se i u tom dodatnom roku primalac fakture ne izjasni o tome, o osnovanosti primljene fakture, takva faktura će se smatrati odbijenom i u tom smislu, naravno, posle toga, izdavalac fakture će imati sva raspoloživa sredstva da za naplatu svog potraživanja kao što bih imao i po postojećem sistemu na osnovu faktura koje nisu prihvaćene ili nisu ispunjene obaveze po osnovu tih izdati faktura.

Ovde bih napomenuo još jedno pitanje, mislim da je bitno, a to je odnos ovog zakona i Zakona o PDV, jer tu je bilo dosta pitanja tokom javne rasprave šta se dešava sa PDV-om, da li se na neki način menjaju ovim zakonom pravila koja se tiču PDV. Odgovor je odričano. Ovim zakonom se ni na koji način ne diraju pravila koja se odnose na obračun PDV, priznavanje ulaznog PDV, bilo šta što se tiče PDV se ne menja usvajanjem ovog zakona.

Pravila zakona o PDV ostaju potpuno netaknuta samim donošenjem ovog zakona, s tim što će se naravno uvođenjem jednog ovakvog sistema obezbediti mnogo bolja evidencija i mogućnost kontrole ispunjavanja obaveza PDV-a i svakako će se stvoriti jedno moćno sredstvo kod kojeg će se lakše analizirati mogućnosti nastupanja rizika poreske evazije kod pojedinih poreskih obveznika, olakšati kontrola, skratiti postupci kontrole, što je svakako u interesu uspostavljanja finansijske discipline.

S druge strane, je u interesu samih poreskih obveznika zbog toga što će sve poreske kontrole biti mnogo bolje pripremljene nego sad i mnogo će kraće trajati, tako da će obveznici mnogo manje gubiti vremena tim postupcima.

Na kraju bih voleo da kažem da u danu za glasanje poslanička grupa SVM će podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.