| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala lepo, poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre sa saradnicama, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja bih želeo da naglasim da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona koji se nalaze na današnjem dnevnom redu sednice.
Tokom svog izlaganja najviše pažnje ću posvetiti zakonima iz oblasti obrazovanja, tačnije predlozima izmena i dopuna zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i o prosvetnoj inspekciji.
Današnja rasprava ima za cilj da odredimo osnove za budućnost obrazovnog sistema Republike Srbije, da izmene i dopune zakona uskladimo sa Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u junu mesecu 2021. godine, na predlog ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a čiji je opšti cilj povećanje kvaliteta nastave i učenja, pravednost i dostupnost univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja i ojačana vaspitna funkcija obrazovno vaspitnih ustanova.
Voleo bih da istaknem pojedine važne promene koje kao poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržavamo, kao i činimo za građane Republike Srbije.
Izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja određuju osnov za ostale zakone, tako da predstavljaju izvor za ostale promene u zakonima, kao i njihovo usklađivanje sa Akcionim planom koji čini sastavni deo Strategije obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije do 2030. godine.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je važan deo našeg obrazovnog sistema, a on će i u budućnosti imati zadatke koji su vezani za obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Konkretno, to su izrada testova i uputstava za ocenjivanje završnog ispita koji se realizuje na jezicima nacionalnih manjina u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina i izrada publikacija radnih materijala i priručnika za pripremanje ispita na jezicima nacionalnih manjina, takođe u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
S obzirom da će Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja ubuduće imati proširene nadležnosti, važno je da se pri tom proširivanju i dalje nastavi dobra saradnja sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Za potrebe vođenja registra, uz maksimalnu zaštitu podataka o ličnosti, u toku je uvođenje jedinstvenog obrazovnog broja, tzv. JOB, koji prati njegovog nosioca kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i kroz neformalno obrazovanje, od prvog dana kada dete bude upisano u predškolsku ustanovu, kao prvi nivo obrazovanja i predstavlja ključ ne samo za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku, studentu, kao i odraslom polazniku i kandidatu, nego nam pomaže u tome da pratimo individualca kroz obrazovni sistem tokom svih godina na svim nivoima obrazovanja. JOB predstavlja individualnu i najpovoljniju oznaku, koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje detetu, učeniku, odraslom i studentu, u automatizovanom postupku. Ovo je jako koristan način za praćenje učenika i za vođenje evidencije o njihovom napredovanju u obrazovnom sistemu.
Jedan od podataka koji se vodi o učeniku u sistemu je nacionalni identitet. Iako izjašnjavanje o nacionalnom identitetu u skladu sa Ustavom nije obavezno, našoj poslaničkoj grupi je izuzetno drago da je ministarstvo pronašlo način praćenja nacionalnog identiteta, ne samo učenika nego i nastavnika. Naime, registar koji vode obrazovno-vaspitne ustanove sadrži podatak o maternjem jeziku deteta, ali i podatak o maternjem jeziku nastavnika, kao i podatak o jeziku prethodnog stečenog obrazovanja.
Svi ti podaci će ubuduće služiti kao veoma korisna informacija u uvođenju obrazovnih politika u oblasti manjinskog obrazovanja. Na osnovu tih podataka se mogu podešavati mere i sredstva za unapređenje i razvoj obrazovnog sistema na jezicima nacionalnih manjina.
Smatramo da bez te saradnje ne bi bilo moguće voditi kvalitetnu nastavu na teritoriji Republike Srbije na jezicima nacionalnih manjina, jer je za učenike pripadnike nacionalnih manjina neophodno obezbediti iste uslove i to na svom maternjem jeziku, kao i za većinski narod.
Još jedna novost je da će se primeniti odredbe iz posebnih zakona koje se odnose na Komisiju za versku nastavu. Komisija će pratiti organizovanje i ostvarivanje verske nastave u školi. Komisija se sastoji od po jednog predstavnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica, tri predstavnika organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i tri predstavnika ministarstva.
Komisija predlaže plan i program verske nastave koji će na kraju doneti ministar. Sigurni smo da će Komisija na najbolji mogući način obaviti svoj posao jer će u njoj biti prisutan po jedan predstavnik iz svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Kao što znamo, pravne poslove u obrazovnoj ustanovi obavljaju sekretari. Predlozi izmena i dopuna koji su danas pred nama posvećuju veliku pažnju i njihovom radu. Velika novost jeste uvođenje dozvole za rad sekretara, tzv. „licenca“, koja je i te kako potrebna.
Dakle, zakon daje mogućnost da se vrši vrednovanje kvaliteta rada sekretara škole, što u prethodnom vremenskom periodu nije bilo moguće. Veća pažnja će se obratiti tokom zapošljavanja sekretara na nove standardne kompetencije.
Biće pripremljen program ispita za sekretara, kao i redovno vrednovanje rada sekretara, stručno usavršavanje i profesionalni razvoj sekretara. Ove nadležnosti i plansko praćenje rada i vrednovanje rada sekretara ustanove daju mogućnost kako povećanja kvaliteta rada sekretara, tako i rada ustanove.
Sledeća važna izmena jeste mogućnost da osnovne muzičke škole uvede program srednjeg muzičkog obrazovanja. Ponuda da kod muzičkih škola u ustanovama osnovnog obrazovanja postoji mogućnost izrade plana za vreme srednjeg obrazovanja daje veliki plus manjim opštinama pošto učenici ne moraju da nastave svoje školovanje na akademijama ili u srednjim muzičkim školama ukoliko žele da se bave muzikom. Na ovaj način mogu da izaberu drugu profesiju, a da se pored toga bave i muzikom na srednjem nivou, što će nam u dužem periodu obezbediti više umetnika.
Proširenje nadležnosti saveta roditelja je bitno jer utiče i na vannastavne aktivnosti i programe ustanove, a i na primer na izbor udžbenika. Jako je bitno dati mogućnost roditeljima da učestvuju u radu ustanova. Pošto je savet roditelja komunikacioni kanal između roditelja i obrazovne ustanove smatramo da je proširenje njihove nadležnosti dobra ideja pošto će se na ovaj način obezbediti njihove veće učešće u radu, kao i bolji kvalitet rada obrazovne ustanove, a davanjem veće uloge roditeljima u radu škola nadamo se da će roditelji osećati i veću odgovornost u svojoj ulozi i svojom podrškom i odgovornim delovanjem podržati vaspitnu ulogu škola.
Još jedna novina je da se početak obrazovno-vaspitnog rada u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama obavezno obeležava izvođenjem himne Republike Srbije. Ovo kod nas predstavlja novost, a ne znači da to nije praksa u više zemalja, uključujući i neke zemlje EU. Novčana kazna za slučaj izostanka ispunjenja ove obaveze regulisana je zakonom. Nadamo se da će se predviđene sankcije primenjivati u skladu sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u kome se u članu 16. određuje pravo da nacionalni saveti nacionalnih manjina određuje dane praznika za sebe, imaju i pravo da izloži simbole nacionalne manjina na za to predviđena mesta na zgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi. U ovom zakonu je takođe predviđena novčana kazna za prekršaje.
Što se tiče osnovnog obrazovanja, voleo bih najpre da se osvrnem na mogućnost kombinovanja odeljenja od petog do osmog razreda, dok je to do sada bilo moguće samo od prvog do četvrtog razreda. Ove izmene daju mogućnost da se u slučajevima sa manjim brojem učenika od propisanog u školama gde se i u prvom ciklusu obrazovanja odvijala u kombinovanom odeljenju ta praksa nastavi. Odeljenja sa manjim brojem od propisanog su vrlo važna tema za našu stranku i voleo bih da istaknem i ovim putem se javno zahvalim ministru prosvete na pruženom razumevanju i podršci kada se radi o odobravanju tih odeljenja.
Iako je kombinovanje odeljenja od petog do osnovnog razreda u pedagoškom i psihosocijalnom kontekstu veoma dobro rešenje ne samo za manjinska odeljenja, nego i za isturena odeljenja nekih ruralnih seoskih i planinskih škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku, ova promena će otvoriti nekoliko tehničkih pitanja vezanih za normu profesora.
Nadamo se da ministarstvo već ima u planu neka rešenja za taj problem, a u proteklom periodu smo videli da celodnevna nastava i organizovanje jednosmenskog rada u školama može da bude dobro rešenje, a podsećamo i da nastavnici koji imaju kompetencije za izvođenje više predmeta, tzv. dvosmerske diplome, takođe mogu da budu dobro rešenje za to pitanje.
Pozdravljamo izmene i dopune koje se odnose na to da se završni ispit učenika osmog razreda polaže na jeziku na kojem je pohađao nastavu tokom osnovnog obrazovanja. Ovako definisana činjenica je do sada nedostajala u zakonu. Naime, neophodno je da se obezbede isti uslovi za sve učenike u Republici Srbiji, a svakako je potrebno pratiti i potrebe pripadnika nacionalnih manjina. Važno je da se učenicima omogući izbor jezika završnog ispita jer smo u praksi videli da jezičke kompetencije mogu negativno da utiču na rezultate ispita i važno je učeniku dozvoliti polaganje na jeziku na kom oseća najveću sigurnost s obzirom da ima učenika koji ne pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku.
Smatramo izuzetno značajnim i pitanje priznavanja stranih školskih isprava. U zakonu stoji da stranu školsku ispravu priznaje ENIK/NARIK centar u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije. U prošlosti se dešavalo da osoba koja je htela nostrifikovati svoju diplomu u Republici Srbiji, a ta struka nije imala isti naziv ili profil ovde, nije mogla da nostrifikuje svoju diplomu.
Izmenom zakona i uređenjem sa nacionalnim okvirom kvalifikacija to će sada biti moguće. Ovaj osnov da oni naši sugrađani koji su stekli diplomu u inostranstvu, a žele da se vrate svojoj domovini, imaju mogućnost da upotrebe svoje znanje ovde u svom rodnom kraju. Ovo je i osnov smanjenja odliva mozgova, a uz pomoć jednostavnijeg priznavanja stranih isprava pravimo korak ka olakšavanju priliva mozgova.
Za vojvođanske Mađare je ovo pitanje jako značajno. Tako se i Poslanička grupa SVM od 2014. godine zalagala za rešavanje višegodišnjeg problema priznavanja visokoškolskih diploma stečenih u inostranstvu. Prvi veliki korak je bio osnivanje ENIK/NARIK centra pri ministarstvu, a potom Agencije za kvalifikacije koja ujedno obuhvata i ENIK/NARIK centar i od postojanje agencije u ovom poslednjem sastavu nema više čekanja mesecima i godinama na okončanje procedure priznavanja, što je veoma značajno za stotine i stotine studenata koji su u Mađarskoj završili svoje visoko obrazovanje, a žele da se zaposle u Republici Srbiji.
Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine u poslednjih nekoliko godina redovno raspisuje konkurs za novčanu pomoć za proceduru priznavanja isprava stečenih u inostranstvu. U 2020. godini je na primer podržano 74 bivših učenika u procesu priznavanja njihovih školskih isprava stečenih u inostranstvu, a 2021. godine 87. Po broju korisnika vidimo da potreba za takvim merama postoji. Oni predstavljaju novu energiju za unapređenje naše države.
Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, opštu, stručnu i umetničku maturu prvi put će polagati učenici upisani u srednju školu školske 2020/2021. godine, odnosno prvi ispiti će biti organizovani školske 2023/2024. godine.
Priprema i realizacija navedenih ispita je u nadležnosti Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Centra za ispite koji između ostalog izrađuje testove i uputstva za ocenjivanje na jezicima nacionalnih manjina i publikuje razne materijale i priručnike za pripremanje ispita na jezicima nacionalnih manjina u saradnji sa nacionalnim saveta nacionalnih manjina. Kao što sam naglasio, izuzetno je važno da zavod to i dalje čini u dobroj saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a u skladu sa njihovim ovlašćenjima.
Izmene i dopune Zakona o prosvetnoj inspekciji najpre se odnose na preciziranje odredaba koje su sadržane u posebnim zakonima koji su doneti u međuvremenu, a propisuju nadležnosti prosvetne inspekcije. Proširena su ovlašćenja prosvetnih inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora. Prosvetna inspekcija će proveravati i primenu zakona koji regulišu oblast nauke i istraživanja i nacionalnog okvira kvalifikacija. Pored oblasti predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, učeničkog standarda, udžbenika, stekli su se uslovi za donošenje novih zakonskih odredaba koje se odnose na mogućnost nabavke službene odeće i obuće za republičkog, pokrajinskog, odnosno gradskog, opštinskog inspektora, kao i za izmenu, dopunu i preciziranje pojedinih zakonskih odredbi koje se odnose na poslove prosvetnog inspektora, ovlašćenja i poveravanja poslova inspekcijskog nadzora u opštinama, gradovima, odnosno Pokrajini i izradu godišnjeg izveštaja o radu prosvetne inspekcije. Radujemo se i mislimo da smo vratili veliki dug inspektorima. Ovako će osećati veći ponos kada obavljaju svoj posao.
Pravilnikom o utvrđivanju potrebnog broja prosvetnih inspektora u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, predviđeno je 206 prosvetnih inspektora za celu teritoriju Republike Srbije na nivo opština i gradova. Međutim, ovaj broj godinama unazad ne prelazi dve trećine od ovog broja i to sa tendencijom pada. Tako je trenutno AP Vojvodini, odnosno u sekretarijatima. U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise i nacionalne manjine, nacionalne zajednice i Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost angažovano na poslovima prosvetnog inspektora ukupno 12 prosvetnih inspektora, u opštinama i gradovima angažovana 44 prosvetna inspektora, dok je u ostalim gradovima i opštinama širom Srbije angažovano ukupno 88 prosvetnih inspektora.
S tim u vezi, ukazujem na nedovoljan broj prosvetnih inspektora i sa postojećim ovlašćenjima. Zbog toga je potrebno kreiranje mogućnosti da proširimo broj inspektora, a pri tom, naglašavamo da je potrebno da se obrati pažnja na proporcionalno učešće pripadnika nacionalnih manjina. Nije dovoljno povećati broj inspektora samo sa ciljem da ih bude više, već je potrebno pratiti potrebe svake lokalne samouprave, sa uvažavanjem nacionalnog sastava određene lokalne samouprave i omogućavanjem zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina.
Mi u poslaničkoj grupi SVM se konstantno zalažemo za veće učešće pripadnika nacionalnih manjina u javnim, opštinskim, pokrajinskim i republičkim organima, i vidimo mogućnost da se u budućnosti kada se bude zapošljavala nova radna snaga u ovom sektoru prate i te potrebe građana Republike Srbije.
Važno je da napomenemo da je tokom rada na izmenama i dopunama ovog zakona, ministarstvo imalo izuzetnu saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine, nacionalne zajednice i to pokazuje Predlog zakona koji je pred nama, pošto su primedbe Sekretarijata prihvatile i ovim Predlogom zakona su zadržana ovlašćenja ovog pokrajinskog organa.
Na kraju bih želeo da ponovim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati predloge koji se nalaze na današnjem dnevnom redu. Hvala na pažnji.
Hvala lepo, poštovani predsedniče.
Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a pitanje je vezano za sistem katastra.
U prošlih nekoliko godina zahvaljujući procesu digitalizacije možemo sa sigurnošću reći da je čekanje na šalterima smanjeno i da korist od toga oseća svaki građanin. Mogućnost korišćenja usluge e-uprave i e-katastra doprinela je pojednostavljenju i transparentnosti rada državnih institucija, kao i prikupljanju informacija vezanih za svakodnevne potrebe građana.
Iako je digitalizacija korisna i popularna novost u poslednje vreme, želim da skrenem pažnju na činjenicu da kancelarijski poslovi u nekim slučajevima i dalje traju duže nego što je potrebno. Voleo bih da podelim nekoliko interesantnih slučajeva iz svog bližeg okruženja iz opština Ada.
Naime, katolička crkva Presvetog Trojstva kupila je zgradu, a katastru nepokretnosti trebalo je dve godine da bi uradio svoj posao, odnosno da bi nekretnina prešla na ime crkve. Sličan primer je kada se prodaju zemljišta koja su vraćena restitucijom, mnogi predmeti su još uvek u toku i to dve i po godine.
Još jedan primer, nakon sprovedenih ostavinskih postupaka učesnici treba da čekaju nedeljama, a često i mesecima dok dobiju rešenje o upisu prava svojine na osnovu rešenja o nasleđivanju.
Ovi problemi u radu uzrokuju konstantno odlaganje izvršenja postupaka i predstavljaju nepotrebno gubljenje vremena.
Pomenuo bih da opština Ada pripada manjim opštinama po veličini, ali stanovništvo je vrlo aktivno i zbog toga katastar uvek ima veliki broj predmeta koji čekaju na obradu.
Smatram da bi upravo zbog toga trebalo povećati broj zaposlenih u kancelarijama ili na neki drugi način obezbediti efikasnost, jer nepotrebno čekanje dovodi do neprijatnosti i nanosi finansijsku štetu državi, pošto vlasnici ne mogu ni da nastave sa radom, ni da plaćaju poreze, takse i druge dažbine.
Pošto stvarno postoji problem i u sistemu katastra, da nema dovoljno radnika za toliki broj predmeta, voleo bih da pitam ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kada se planira proširenje radnog kapaciteta kancelarija katastra ili kako će se rešiti problem predugog čekanja na dokumenta i odluke katastra?
Ubeđen sam da će ministar uraditi sve što je moguće da se reše ovi problemi, a za dobrobit svih građana. Hvala na pažnji.
Hvala vam lepo, poštovana predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želeo bih da naglasim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog izmene Zakona o muzejskoj delatnosti.
Kao što sam u jednom od svojih prethodnih izlaganja govorio o važnosti kulture za nacionalne manjine, smatram da je veoma bitno naglasiti i sada koliko nam znače pitanja vezana za kulturu i način na koji možemo negovati kulturu sećanja kroz delatnosti muzeja iz našeg okruženja.
Predložena izmena u zakonu je tehničkog karaktera i kao što smo čuli, služi usklađivanju Zakona o muzejskoj delatnosti sa Zakonom o kulturi, a tiče se toga da direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja ne mora da poseduje stručni ispit, kao što je bilo dosadašnjom odredbom, već da direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja mora imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi.
Poslanička grupa SVM prihvata ovu promenu, jer doprinosi pojednostavljanju procedura raspisivanja konkursa za direktora muzeja.
Kao što sam i u svom prethodnom izlaganju spomenuo, na teritoriji Republike Srbije ima ukupno 149 muzeja osnovanih od strane Republike, autonomne pokrajine, lokalne samouprave, ali ima i privatnih muzeja. Želim sa skrenem pažnju da na teritoriji AP Vojvodine ima samo 54 muzeja, a od 54 institucije u pet slučajeva je osnivač AP Vojvodina, u sedam lokalne samouprave.
Među muzejima na teritoriji AP Vojvodine ima više onih koji su od posebnog značaja za nacionalne manjine, dakle, oni koji su u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina proglašeni za institucije od posebnog značaja za jednu ili više nacionalnih manjina.
Voleo bih još jednom posebno da naglasim i pohvalim činjenicu da je Zakon o muzejskoj delatnosti u potpunosti usklađen kako sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, tako i sa Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine.
U statutima šest institucija stoji da su ti muzeji od posebnog značaja za mađarsku nacionalnu manjinu. Oni imaju vrlo dobru saradnju sa Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine. Ti muzeji su Gradski muzej u Subotici, Bečeju, Novom Sadu, Zrenjaninu i Somboru, kao i Pozorišni muzej Vojvodine. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je među osnivačima i muzeja opštine Bačka Topola.
Neko bi pomislio da značaj tih malih muzeja nije veliki, pošto ne poseduju veliku muzejsku građu, niti veliki izložbeni prostor za izlaganje svojih eksponata. Mi u SVM smatramo da nikako ne smemo da zaboravimo ni manje muzeje. Kao što je u slučaju ostalih muzeja, među uobičajene muzejske delatnosti, na primer, kod muzeja opštine Bačka Topola spadaju prikupljanje građe iz okoline, njeno arhiviranje i organizacija u izložbi, ali to ne pokriva ni polovinu svakodnevnog posla muzeja, jer sa druge strane on vrši izuzetno značajnu obrazovnu delatnost u vidu širenja informacija o istoriji, o načinu života u prošlosti, čuva, deli i prenosi informacije o pojedinim okolnim kulturama. Pored toga, često se organizuju radionice namenjene učenicima kako bi se mladi ljudi bliže upoznali sa radom muzeja. Još jedan veliki potencijalni muzeja jeste da, pored ostalih interesantnih vrednosti, bude deo ponude turističkih atrakcija lokalne samouprave.
Mi u SVM smatramo da je od izuzetne važnosti da se nacionalnim manjinama omogući kontakt sa institucijama koje neguju kulturu i identitet nacionalnih manjina koje su živele i žive na teritoriji Republike Srbije.
Nadamo da će se u budućnosti nivo saradnje povećati i da će Zakon o muzejskoj delatnosti omogućiti lakše i bolje upravljanje mrežama muzeja, kako bismo zajedno mogli sačuvati raznolikost kultura na teritoriji AP Vojvodine.
Iskoristio bih priliku da pomenem da je u toku izrada strategije pozorišta mađarske nacionalne manjine. Nedavno je formulisana ideja o tome da se kroz saradnju direktora mađarskih pozorišta u Vojvodini izradi srednjoročna strategija mađarskih pozorišta. Cilj je usaglašavanje ciljeva tih pozorišta, promovisanje, kao i utvrđivanje potreba istih. U ovom delu SVM je zauzeo poziciju medijatora i zajedno sa Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine pruža pomoć u izradi plana. Smatramo značajnim da se kroz saradnju dođe do rešenja koje će služiti publici na najbolji mogući način, jer na kraju zadovoljstvo gledalaca je najbitnije.
Još jednom bih voleo da naglasim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti. Hvala na pažnji.
Hvala lepo, poštovani predsedniče.
Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a pitanje je vezano za sistem katastra.
U prošlih nekoliko godina zahvaljujući procesu digitalizacije možemo sa sigurnošću reći da je čekanje na šalterima smanjeno i da korist od toga oseća svaki građanin. Mogućnost korišćenja usluge e-uprave i e-katastra doprinela je pojednostavljenju i transparentnosti rada državnih institucija, kao i prikupljanju informacija vezanih za svakodnevne potrebe građana.
Iako je digitalizacija korisna i popularna novost u poslednje vreme, želim da skrenem pažnju na činjenicu da kancelarijski poslovi u nekim slučajevima i dalje traju duže nego što je potrebno. Voleo bih da podelim nekoliko interesantnih slučajeva iz svog bližeg okruženja iz opština Ada.
Naime, katolička crkva Presvetog Trojstva kupila je zgradu, a katastru nepokretnosti trebalo je dve godine da bi uradio svoj posao, odnosno da bi nekretnina prešla na ime crkve. Sličan primer je kada se prodaju zemljišta koja su vraćena restitucijom, mnogi predmeti su još uvek u toku i to dve i po godine.
Još jedan primer, nakon sprovedenih ostavinskih postupaka učesnici treba da čekaju nedeljama, a često i mesecima dok dobiju rešenje o upisu prava svojine na osnovu rešenja o nasleđivanju.
Ovi problemi u radu uzrokuju konstantno odlaganje izvršenja postupaka i predstavljaju nepotrebno gubljenje vremena.
Pomenuo bih da opština Ada pripada manjim opštinama po veličini, ali stanovništvo je vrlo aktivno i zbog toga katastar uvek ima veliki broj predmeta koji čekaju na obradu.
Smatram da bi upravo zbog toga trebalo povećati broj zaposlenih u kancelarijama ili na neki drugi način obezbediti efikasnost, jer nepotrebno čekanje dovodi do neprijatnosti i nanosi finansijsku štetu državi, pošto vlasnici ne mogu ni da nastave sa radom, ni da plaćaju poreze, takse i druge dažbine.
Pošto stvarno postoji problem i u sistemu katastra, da nema dovoljno radnika za toliki broj predmeta, voleo bih da pitam ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kada se planira proširenje radnog kapaciteta kancelarija katastra ili kako će se rešiti problem predugog čekanja na dokumenta i odluke katastra?
Ubeđen sam da će ministar uraditi sve što je moguće da se reše ovi problemi, a za dobrobit svih građana. Hvala na pažnji.