NANDOR KIŠ

Nestranačka licnost

Rođen je 1993. godine. Živi u Adi.

Po zanimanju je stručni referent, a po obrazovanju diplomirani ekonomista.

U oktobru 2019. godine izabran je za predsednika Foruma mladih Saveza vojvođanskih Mađara, sa mandatom na dve godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine prvi put je postao narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:13

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Hvala vam lepo, poštovana potpredsednice.

Poštovani gospodine ministre, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želeo bih da naglasim da će poslanička grupa Savez Vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izmeni Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti.

Mi u SVM smatramo da je od izuzetne važnosti da se nacionalnim manjinama omogući pošto imaju prava na to da koriste svoj jezik i svoje pismo, zbog toga smo i u prethodnim godinama više puta zastupali stvaranje zakonske mogućnosti, ostvarivanje tog prava u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Voleo bih da predstavim nekoliko primera. Godine 2007. SVM je podneo amandman na Predlog zakona o putnim ispravama koji je glasio – u obrasce putnih isprava i viza podaci o prezimenu i imenu upisuju se u izvornom obliku onako kako su upisani u izvodu iz matične knjige rođenih, odnosno organ nadležan za izdavanje putnih isprava i viza je dužan obezbedi tehničke mogućnosti za upisivanje podataka o prezimenu i imenu pripadnika nacionalnih manjina u izvornom obliku prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.

Prema članu 79. stav 1. Ustava Republike Srbije pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime, a prema članu 19. stav 1. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na slobodan izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece, kao i na upisivanje ovih ličnih imena u sve javne isprave, službene evidencije i zbirka ličnih podataka prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.

Sledeći primer je iz 2009. godine, tada su poslanici SVM podneli amandman na Predlog zakona o matičnim knjigama, radi jednostavnije tumačenje zakona, s obzirom na činjenicu da je nedvosmislena namera predlagača da uspostavi jedinstveni sistem i praksu a koja bi omogućila pripadnicima nacionalnih manjina da i u praksi koriste svoje ustavno pravo na korišćenje svojih imena i prezimena u originalnoj formi.

Na isti zakon smo 2018. godine podneli amandman koji glasi – u matičnu knjigu rođenih upisuje se podatak o nacionalnoj pripadnosti. Razlog podnošenja amandmana je usklađivanje sa članom 79. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da je jedno od pravo na očuvanje posebnosti pripadnika nacionalnih manjina i pravo na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti službene evidencije i zbirke podataka o ličnosti.

Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u Poglavlju 1 lični statusni položaj predviđa izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i slobodi nacionalnih manjina radi uređenja prava na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, službene evidencije, zbirke ličnih podataka u skladu sa ustavnim principom slobodnog izražavanja nacionalne pripadnosti. Nije pitanje procene nadležnog organa da li će u matičnu knjigu rođenih upisati podatak o nacionalnoj pripadnosti, već je to pravo pripadnika nacionalne manjine ostvaruje zahtevom shodno slobodi izražavanja nacionalne pripadnosti propisane članom 47. Ustava.

Najvidljiviji i najbitniji cilj koji smo postigli i u koji svakog dana možemo da se uverimo jeste činjenica da lice koje je pripadnik nacionalne manjine može da ima svoje ime napisano u ličnoj karti na jeziku i po pravopisu svog maternjeg jezika. Naravno, što se tiče prakse ovo nije išlo glatko na početku, ali nakon prvih poteškoća mogu reći da u poslednjih deset godina bez većih problema svaki građanin Republike Srbije može da svoje ime ima upisano u dokumentu na jeziku i pismu svoje nacionalne pripadnosti ako je taj jezik u službenoj upotrebi. Iz ličnog iskustva mogu reći da se moje ime u matičnoj knjizi vodi na mađarskom jeziku i mađarskom pravopisu. Tako sam mogao dobiti putnu ispravu sa imenom napisanim prema mađarskom pravopisu.

Kao još jedan pozitivan primer bi naglasio da su nama članovima poslaničke grupe SVM na poslaničkoj kartici imena ispisana na mađarskom jeziku i mađarskom pravopisu. Službena upotreba jezika jeste svakodnevna tema za pripadnike nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi na nivou Republike Srbije u AP Vojvodina, kao i u raznim opštinama.

U teoriji, veoma smo uspešni u korišćenju jezika nacionalnih manjina. U slučaju vođenja dokumentacije i pisama smo malo dalje od poželjnog stanja, ali se nadam da uz upotrebu centralne baze podataka možemo obezbediti mogućnost korišćenja jezika nacionalnih manjina ne samo u obrazovanju, već i kod raznih javnih preduzeća, sudova i tako dalje.

Ohrabrujemo direktore i predsednike tih institucija da zapošljavaju pripadnike nacionalnih manjina koji žive u opštinama gde su u službenoj upotrebi drugi jezici pored srpskog jezika, kao i da se obezbedi mogućnost da građanin komunicira i vodi postupak sa javnim institucijama i preduzećima na svom jeziku. Iskreno mislim da postoji kapacitet da se ti postupci i pisma vode na jezicima nacionalnih manjina pošto oni na to imaju pravo.

Što se tiče tehničkih izmena i dopuna zakona koji se nalaze pred nama, svakako podržavamo korake od sviju pojednostavljenog korišćenja i izdavanja lične karte. Kao deo projekta Vlade Republike Srbije – Stop birokratiji, mislimo da se sledeći koraci koji su nabrojani u Predlogu zakona jako korisni, kao na primer usklađivanje sa propisima o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama, od proveravanja u elektronskom poslovanju i promena odredaba prema kojoj se prilikom izdavanja lične karte maloletnom licu starijem od 16 godina je dovoljna saglasnost samo jednog roditelja. Ove promene imaju za cilj da oslobode građane Republike Srbije od viška birokratije i olakšaju korišćenje lične karte tokom elektronske identifikacije.

Na kraju bih još jednom naglasio da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala na pažnji.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Hvala lepo, poštovana predsedavajuća.

Poštovani saradnici Vlade, poštovani dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju želim da se osvrnem više na Zakon o elektronskom fakturisanju. Ovim zakonom se uređuje izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskih faktura, u transakcijama između javnog sektora, između subjekata javnog i privatnog sektora, odnosno između subjekata privatnog sektora.

Mislim da je vrlo bitno ono što ću sada reći, a to su i neki rokovi da bi se nešto učinilo i sprovodljivim i transparentnim, smatrali smo da moramo uvesti faznost, odnosno da u ovom zakonu moramo predvideti određene korake koji će javnom sektoru i privredi omogućiti da postepeno ulaze u ovaj sistem, da to ne bude stresno ni za javni sektor, ni za privatni sektor, da pokušamo da imamo jedan stabilan sistem, operativni sistem koji će korak po korak biti sve funkcionalniji i funkcionalniji.

Tri datuma su značajna, 1. januar 2022. godine – uspostavlja se obaveza javnog sektora da prima i čuva, kao i obaveza da izda elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, kao i obaveza privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora; 1. jul 2022. godine – obaveza privatnog sektora da prima i čuva fakturu izdatu od javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora i 1. januar 2023. godine – obaveza izdavanja i čuvanja elektronske fakture o transakcijama između subjekata privatnog sektora.

Znači, imamo neki period koji će omogućiti svim ovim učesnicima da polako ulaze u sistem, da pratimo razvoj sistema i da pokušamo, kao što sam rekao, da ga činimo efikasnijim i boljim.

Sve ovo je rezultat, u stvari, šta je cilj svega ovoga, pored onoga što su i predsednik Skupštine i predsednica Odbora naveli jeste da pre svega naša privreda bude operativnija, da poslovanje bude lakše, da ima što manje troškova, da se implementiraju tekovine evropskih direktiva i pokušamo da pratimo sve te neke trendove koji se javljaju u okruženju, jer ako ne budemo u okviru toga i mi spremni i ne budemo operativni, bojim se da će doći do dodatnih problema. Sve ovo u okruženju govori u prilog tome da ovi sistemi moraju da se uvode i da je to jedan od načina da se ubrzaju poslovni tokovi.

Ono što sam smatrao vrlo bitnim je smanjenje troškova u celom tom procesu, jer suštinski polako ćemo izbaciti sve ono što se odnosi na papir. To su ogromni troškovi za privredu, usporen je sistem, imamo gubitak u vremenu, u efikasnosti i potrebno je da čuvamo životnu sredinu. Ovako, uz malu nadogradnju postojećih sistema i uz malo bolje praćenje svih ovih rokova mislimo da ćemo od 2023. godine imati jedan stabilan i dobar sistem.

Ono što je bila intencija Ministarstva finansija i kod fiskalizacije i kod ove fakture jeste da se uokvire osnovni principi, osnovni element dešavaju u zakonu, a da se određenim podzakonskim aktima definiše ono što je tehnika i ono što nam treba za sprovođenje. Ovde imamo rok od šest meseci da donesemo odgovarajuće podzakonske akte. To je da će korišćenje sistem elektronskih faktura biti besplatno. Ono što je sistem države i ono što je resurs i državi, ono što je Ministarstvo finansija i što će se nalaziti u Državnom data centru, apsolutno je besplatno, znači, nema nikakvih troškova. Država sve svoje resurse će staviti na usluzi i privredi i svim subjektima koji će biti u sistemu.

Postavlja se pitanje angažovanjem informacionih posrednika, to je stvar koju ćete videti, koje će vam kolege kasnije objasniti, oni se uvode, ali to nije obaveza. Apsolutno nije da subjekat nema obavezu da ih angažuje, niti time da stvara dodatne troškove za sebe. To je stvar izbora svakog subjekta, da li on želi ili ima potrebu da angažuje nekog, kao i u svakom drugom poslovanju, da mu pomogne da ovaj sistem isprati do kraja. Može ga angažovati za dodatne neke aktivnosti, ali to nije stvar koju zakon i koji ćemo mi nametnuti privrednim subjektima, ali ostavljamo mogućnost da oni sami procene da li je njihov posao neophodan, koliko im je neophodan. Oni će međusobno regulisati svoje obaveze ugovorom, država tu ne nameće bilo kakvu obavezu, ne mora da bude trošak privrede, tj. stvar njihovog izbora.

Subjekti javnog sektora, znači, imaju transakcije međusobne i transakcije sa subjektima privatnog sektora, one su obuhvaćene ovim zakonom i isto tako i sa dobrovoljnim korisnicima sistem elektronskih faktura, koje su zapravo u potpuno istom položaju, kao i subjekti privatnog sektora, samo što oni dobrovoljno pristupaju ovom sistemu, ali kada jednom dobrovoljno pristupe ovom sistemu oni su u potpuno istom položaju, kao i subjekti privatnog sektora.

Kada govorimo o subjektima javnog sektora, to su nam svi subjekti koji pripadaju tzv. opšti nivo u države i javna preduzeća. Subjekti privatnog sektora su svi obveznici PDV, naravno, koji nisu subjekti javnog sektora, a kada govorimo o dobrovoljnim korisnicima sistema elektronskih faktura, to su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti, odnosno preduzetnici i obveznici poreza na dobit pravnih lica, a koji nisu obveznici poreza na dodatu vrednost.

Ovi dobrovoljni korisnici sistema elektronskih faktura, oni praktično optiraju da koriste sistem elektronskih faktura, tako što zakonom predviđene po zakonskim aktima, jasan definisan način, se pristupi sistemu elektronskih faktura. Znači, čim oni pristupe u sistem elektronskih faktura, jednom puste fakturu, oni praktično dobijaju status, odnosno tretiraju se isto, kao i subjekti i privatnog sektora.

Jednom kada se optiraju da koriste sistem elektronskih faktura, ta opcija traje za čitavu tu tekuću godinu u koju su optirali i narednu kalendarsku godinu. Ovo će naravno biti pogotovo važno za one privredne subjekte, znači, preduzetnike obveznika poreza na dobit koji nisu obveznici PDV, koji imaju poslovne odnose sa javnim sektorom, a sa njima ne mogu komunicirati na drugi način, nego da im izdaju elektronske fakture.

Ove fakture se izdaju i šalju u strukturiranom formatu koji omogućava njihovu potpunu elektronsku obradu preko sistema elektronskih faktura. Kada govorimo o licima koji imaju obaveze prema Zakonu u elektronskom fakturisanju, u osnovi možemo to podeliti na dve najznačajnije grupe, mada tu imamo i druge obaveze. To je, pre svega, obaveza izdavanja faktura, tu obavezu imaju subjekti javnog sektora za svoje međusobne transakcije, transakcije sa privatnim sektorom i privatni sektor za međusobne transakcije sa javnim sektorom i naravno, na dobrovoljne korisnike, kako sam već rekao, gde se u potpunosti primenjuje pravila koje se odnose na subjekte privatnog sektora.

Osim ove obaveze koja se odnosi na izdavanje elektronskih faktura, mi imamo jednu obavezu koja je predviđena u članu 4. zakona, za koju mislim da je jako bitna da imamo u vidu, a to je obaveza elektronskog evidentiranja obračuna PDV. Mislim da je jako bitno da se dobro shvati na šta se ova obaveza odnosi. Ona se odnosi na one slučajeve kada se određeno lice pojavljuje kao posrednik dužnika u sistemu PDV. To znači slučaj kada mogu nastaviti određene PDV obaveze, a data PDV obaveze ne nastaju po osnovu transakcija, na osnovu koje se izdaje elektronska faktura. Primera radi, takva transakcija može da nastane ukoliko neki naši obaveznik PDV ili lice koje nije obveznik PDV, primera radi primi uslugu iz inostranstva od stranog primaoca. U tom slučaju će ono biti po tzv. sistemu obrnute naplate, biti u obvezi da obračuna PDV na fakturi, koju je primio i da tu iskaže PDV.

Ovakvi slučajevi kada se određeno lice javlja kao poreski dužnik. Obaveza koja za njih nastaje ne evidentira se kroz samu fakturu koja se izdaje u skladu sa ovim zakonom, već će se evidentirati u sistem elektronskih faktura i to za svaku transakciju pojedinačno u rokovima koji su predviđeni za podnošenje PDV prijava.

Kada govorimo o elektronskoj fakturi, ona se izdaje kroz sistem elektronskih faktura, što će praktično između dva korisnika tog sistema, što će omogućiti trenutnu dostavu elektronske fakture drugom korisniku i predviđeno je da se u primljenoj fakturu primalac fakture izjašnjava u roku od 15 dana. U tom roku primalac može tu fakturu da prihvati ili da odbije, a u slučaju ako se u primljenoj fakturi primalac koji je subjekt javnog sektora ne izjasni u predviđenom roku, takva faktura će se smatrati prihvaćenom. Ovo pravilo je uvedeno zato što smo smatrali da je neophodno da se u javnom sektoru uvede visoka finansijska disciplina i zbog toga što javni sektor već zbog svoje prirode uvek može da obezbedi da ima raspoloživo lice koje će se baviti prijemom faktura i ne bi bilo nikako opravdano da daju bilo kakve olakšice za javni sektor.

Što se tiče privatnog sektora, ukoliko se u roku od 15 dana primalac ne izjasni o primljenoj fakturi, takva faktura će biti ponovo njemu dostavljena sa dodatnim rokom od pet dana da se izjasni o prijemu fakture, s tim da ukoliko se i u tom dodatnom roku primalac fakture ne izjasni o tome, o osnovanosti primljene fakture, takva faktura će se smatrati odbijenom i u tom smislu, naravno, posle toga, izdavalac fakture će imati sva raspoloživa sredstva da za naplatu svog potraživanja kao što bih imao i po postojećem sistemu na osnovu faktura koje nisu prihvaćene ili nisu ispunjene obaveze po osnovu tih izdati faktura.

Ovde bih napomenuo još jedno pitanje, mislim da je bitno, a to je odnos ovog zakona i Zakona o PDV, jer tu je bilo dosta pitanja tokom javne rasprave šta se dešava sa PDV-om, da li se na neki način menjaju ovim zakonom pravila koja se tiču PDV. Odgovor je odričano. Ovim zakonom se ni na koji način ne diraju pravila koja se odnose na obračun PDV, priznavanje ulaznog PDV, bilo šta što se tiče PDV se ne menja usvajanjem ovog zakona.

Pravila zakona o PDV ostaju potpuno netaknuta samim donošenjem ovog zakona, s tim što će se naravno uvođenjem jednog ovakvog sistema obezbediti mnogo bolja evidencija i mogućnost kontrole ispunjavanja obaveza PDV-a i svakako će se stvoriti jedno moćno sredstvo kod kojeg će se lakše analizirati mogućnosti nastupanja rizika poreske evazije kod pojedinih poreskih obveznika, olakšati kontrola, skratiti postupci kontrole, što je svakako u interesu uspostavljanja finansijske discipline.

S druge strane, je u interesu samih poreskih obveznika zbog toga što će sve poreske kontrole biti mnogo bolje pripremljene nego sad i mnogo će kraće trajati, tako da će obveznici mnogo manje gubiti vremena tim postupcima.

Na kraju bih voleo da kažem da u danu za glasanje poslanička grupa SVM će podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Hvala lepo, poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarko Gojković, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja bih želeo da naglasim da će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, kao i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Raduje nas što danas imamo priliku da raspravljamo o Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti, pa samim tim i o značaju muzeja za pripadnike nacionalnih manjina.

Kao što sam u jednom od svojih prethodnih izlaganja govorio o važnosti kulture, tako bih želeo i sada da govorim o tome sa fokusom na muzejskoj delatnosti.

Zajedničko u Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti, kojim se uređuje ova materija prvi put nakon 1994. godine, i Odluke o proglašenju 720 starih i retkih knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja je činjenica da predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa predstavljaju svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju društva i države da čuvaju nacionalnu baštinu, tradiciju, kulturni identitet i kulturni diverzitet jednog društva.

Svi smo svesni činjenice da je neophodno sistemsko uređenje svake pojedinačne oblasti zaštite kulturnih dobara na sveobuhvatan i svrsishodan način i stoga pozdravljamo donošenje ovog propisa kojim se između ostalog uređuje sistem zaštite muzejske građe, uslovi i način obavljanja muzejske delatnosti i slično.

Zapravo je bilo krajnje vreme da se pripremi zakonski okvir za rešavanje problema koji su se u prošlosti javljali u svakodnevnom životu muzeja. Nedostatak novca, premale prostorije za skladištenje građe, nepotpuna dokumentacija i slično je otežavalo rad pojedinih institucija. Promenom zakonskog okvira će biti pružena mogućnost da ova pitanja budu rešena.

Predlog zakona je važan jer nudi nova rešenja kako bi se regulisala goruća pitanja, poput nedostatka zaposlenih, finansija i nedostatak adekvatnog prostora, kao i kako bi se sistemski rešili uslovi za osnivanje muzeja, čuvanje muzejske građe, način izlaganja, međumuzejska saradnja, digitalizacija muzejske građe, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema.

Između ostalog, cilj ovog zakona je rešenje sistema umrežavanja muzeja u određene grupe. Došlo je vreme da se postavi novi sistem, da se tako muzejima omogući proširivanje sopstvene građe kako bi postali što interesantniji za posetioce. Naša poslanička grupa, svakako, podržava ovu inicijativu.

Muzejska dokumentacija sadrži analogne i digitalne podatke o muzejskoj građi koji su potrebni za stručnu obradu, identifikaciju, određivanje porekla i utvrđivanje stanja prilikom pribavljanja, stručne obrade, kao i procena vrednosti.

Svi znamo da je digitalizacija jedan od najvažnijih ciljeva Vlade Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina i neophodna je ukoliko želimo da pratimo svetske trendove.

Ukupno ima 149 muzeja u Srbiji, od toga 54 u Vojvodini, a biblioteke čuvaju do sada 2.286 starih i retkih knjiga, kao pokretno kulturno dobro. Biblioteke čuvaju baštinu za buduće generacije i razvijaju svest o značaju te baštine, svedoče o izuzetno značajnim, kulturnim, istorijskim događajima i ličnostima i imaju izuzetnu umetničku i estetsku vrednost.

Dozvolite mi da malo detaljnije govorim o broju muzeja. Kao što sam upravo spomenuo, na teritoriji Republike Srbije ima ukupno 149 muzeja osnovanih od strane Republike, pokrajine, lokalne samouprave, ali ima i privatnih muzeja. Od 54 institucije na teritoriji AP Vojvodine, kod pet je osnivač AP Vojvodina, kod sedam lokalne samouprave, a 42 su u privatnoj svojini.

Među prethodno navedenim muzejima na teritoriji AP Vojvodine ima više onih koji su od posebnog značaja za nacionalne manjine, dakle oni koji su u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina proglašeni za institucije od posebnog značaja za jednu ili više nacionalnih manjina.

Podsetio bih sve nas da ova mogućnost i dalje postoji u važećem Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjima, da ove odredbe nisu izbrisane, da su one ostale u zakonu i nakon odluke Ustavnog suda da pojedine odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina proglasi protivustavnim.

Ovde bih posebno naglasio i pohvalio činjenicu da je Predlog zakona o muzejskoj delatnosti u potpunosti usklađen kako sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, tako i sa Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine.

Dakle, u statutima šest institucija na teritoriji AP Vojvodine stoji da su ti muzeji od posebnog značaja za mađarsku nacionalnu manjinu. Ti muzeji su: Gradski muzej u Subotici, Gradski muzej u Bečeju, Gradski muzej u Somboru, Gradski muzej u Novom Sadu, Gradski muzej u Zrenjaninu, Gradski muzej i Pozorišni muzej u Vojvodini. Da naglasim da je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine među osnivačima i Muzeja opštine Bačka Topola.

Neko bi pomislio da značaj tih malih muzeja nije veliki, pošto ne poseduju veliku muzejsku građu, niti veliki izložbeni prostor za izlaganje svojih eksponata. Međutim u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da nikako ne možemo i ne smemo da zaboravimo ni manje muzeje.

Za Savez vojvođanskih Mađara je od posebnog značaja i činjenica da se Predlogom zakona na sistemski zakon rešava i često višedecenijski problemi koji su značajni za gotovo sve muzejske prostore. Tako od 2019. godine velika sala Gradskog muzeja u Bečeju je van upotrebe zato što je usled obilnih padavina i prokišnjavanja krova plafon delimično počeo da se urušava. Krajem 2019. godine u sklopu tekućeg održavanja najproblematičniji deo krova je saniran, ojačan i postavljeno je oko 30% novih crepova.

Loše stanje muzejskih depoa u kojima je smešteno više od 16.000 predmeta i različitih zbirki preti da na duže staze uništi kulturno-istorijsko blago opštine Bečej. Nadležni kažu da je za izgradnju novih depoa i kancelarija za rad potrebno oko 70 miliona dinara, dok bi izgradnja izložbenog prostora utrostručila taj iznos, pa je najrealnije i najracionalnije da se poduhvat rekonstrukcije zgrade muzeja odvija u nekoliko faza.

Još malo o malim muzejima. Uloga Muzeja opštine Bačka Topola može se sagledati iz više uglova. Muzej, naravno, obavlja svoje uobičajene muzejske delatnosti, kao što su prikupljanje građe iz okoline, njeno arhiviranje i organizacija izložbi, ali to ne pokriva ni polovinu svakodnevnog posla muzeja, jer on vrši izuzetno značajnu obrazovnu delatnost u vidu širenja informacija o istoriji, o načinu života u prošlosti, čuva, deli i prenosi informacije o pojedinim okolnim kulturama. Pored toga, često se organizuju i radionice namenjene učenicima kako bi se mladi bliže upoznali sa radom muzeja. Još jedan veliki potencijal muzeja jeste da bude deo ponude turističkih atrakcija lokalne samouprave.

I oni su svesni činjenice da budućnost muzejske delatnosti, pored organizovanja izložbi savremenih umetničkih predmeta i ostalih aktivnosti, leži u digitalizaciji i u postepenom prelasku u virtuelni prostor. Ovo je izazov 21. veka koji se u prethodne dve, tri godine znatno intenzivirao. Od tada su saradnici muzeja počeli sve više da digitalizuju sadržaje, prate nove trendove na društvenim mrežama, video zapisima i virtuelnim izložbama.

Ovo se nedavno počelo primenjivati i u praksi. Na primer, u razmatranje se uzela istorijska činjenica da su veliki pisci 19. veka Aran Janoš iz Mađarske i Jovan Jovanović Zmaj bili prijatelji i da su razmenili mnogo pisama. Glumci Subotičkog narodnog pozorišta su kroz kratke epizode u autentičnim kostimima odigrali te scene i ovim primerom iz prošlosti doprineli da se ideja negovanja prijateljstava približi učenicima.

Mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da će u 21. veku jedna od najbitnijih uloga muzeja biti negovanje tradicije i kulture naroda na teritoriji Republike Srbije, kako većinskog, tako i nacionalnih manjina.

Izuzetno je važno da se nacionalnim manjinama omogući kontakt sa institucijama koje neguju njihovu kulturu i identitet. Nadamo se da će se u budućnosti nivo saradnje povećati i da će novi zakon o muzejskoj delatnosti omogućiti laške i bolje upravljanje mrežom muzeja, kako bismo zajedno mogli sačuvati raznolikost kultura i na teritoriji AP Vojvodine. Hvala na pažnji.