Hvala lepo, poštovani predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicama, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja bih želeo da naglasim da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona koji se nalaze na današnjem dnevnom redu sednice.

Tokom svog izlaganja najviše pažnje ću posvetiti zakonima iz oblasti obrazovanja, tačnije predlozima izmena i dopuna zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i o prosvetnoj inspekciji.

Današnja rasprava ima za cilj da odredimo osnove za budućnost obrazovnog sistema Republike Srbije, da izmene i dopune zakona uskladimo sa Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u junu mesecu 2021. godine, na predlog ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a čiji je opšti cilj povećanje kvaliteta nastave i učenja, pravednost i dostupnost univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja i ojačana vaspitna funkcija obrazovno vaspitnih ustanova.

Voleo bih da istaknem pojedine važne promene koje kao poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržavamo, kao i činimo za građane Republike Srbije.

Izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja određuju osnov za ostale zakone, tako da predstavljaju izvor za ostale promene u zakonima, kao i njihovo usklađivanje sa Akcionim planom koji čini sastavni deo Strategije obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije do 2030. godine.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je važan deo našeg obrazovnog sistema, a on će i u budućnosti imati zadatke koji su vezani za obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Konkretno, to su izrada testova i uputstava za ocenjivanje završnog ispita koji se realizuje na jezicima nacionalnih manjina u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina i izrada publikacija radnih materijala i priručnika za pripremanje ispita na jezicima nacionalnih manjina, takođe u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

S obzirom da će Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja ubuduće imati proširene nadležnosti, važno je da se pri tom proširivanju i dalje nastavi dobra saradnja sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Za potrebe vođenja registra, uz maksimalnu zaštitu podataka o ličnosti, u toku je uvođenje jedinstvenog obrazovnog broja, tzv. JOB, koji prati njegovog nosioca kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i kroz neformalno obrazovanje, od prvog dana kada dete bude upisano u predškolsku ustanovu, kao prvi nivo obrazovanja i predstavlja ključ ne samo za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku, studentu, kao i odraslom polazniku i kandidatu, nego nam pomaže u tome da pratimo individualca kroz obrazovni sistem tokom svih godina na svim nivoima obrazovanja. JOB predstavlja individualnu i najpovoljniju oznaku, koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje detetu, učeniku, odraslom i studentu, u automatizovanom postupku. Ovo je jako koristan način za praćenje učenika i za vođenje evidencije o njihovom napredovanju u obrazovnom sistemu.

Jedan od podataka koji se vodi o učeniku u sistemu je nacionalni identitet. Iako izjašnjavanje o nacionalnom identitetu u skladu sa Ustavom nije obavezno, našoj poslaničkoj grupi je izuzetno drago da je ministarstvo pronašlo način praćenja nacionalnog identiteta, ne samo učenika nego i nastavnika. Naime, registar koji vode obrazovno-vaspitne ustanove sadrži podatak o maternjem jeziku deteta, ali i podatak o maternjem jeziku nastavnika, kao i podatak o jeziku prethodnog stečenog obrazovanja.

Svi ti podaci će ubuduće služiti kao veoma korisna informacija u uvođenju obrazovnih politika u oblasti manjinskog obrazovanja. Na osnovu tih podataka se mogu podešavati mere i sredstva za unapređenje i razvoj obrazovnog sistema na jezicima nacionalnih manjina.

Smatramo da bez te saradnje ne bi bilo moguće voditi kvalitetnu nastavu na teritoriji Republike Srbije na jezicima nacionalnih manjina, jer je za učenike pripadnike nacionalnih manjina neophodno obezbediti iste uslove i to na svom maternjem jeziku, kao i za većinski narod.

Još jedna novost je da će se primeniti odredbe iz posebnih zakona koje se odnose na Komisiju za versku nastavu. Komisija će pratiti organizovanje i ostvarivanje verske nastave u školi. Komisija se sastoji od po jednog predstavnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica, tri predstavnika organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i tri predstavnika ministarstva.

Komisija predlaže plan i program verske nastave koji će na kraju doneti ministar. Sigurni smo da će Komisija na najbolji mogući način obaviti svoj posao jer će u njoj biti prisutan po jedan predstavnik iz svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

Kao što znamo, pravne poslove u obrazovnoj ustanovi obavljaju sekretari. Predlozi izmena i dopuna koji su danas pred nama posvećuju veliku pažnju i njihovom radu. Velika novost jeste uvođenje dozvole za rad sekretara, tzv. „licenca“, koja je i te kako potrebna.

Dakle, zakon daje mogućnost da se vrši vrednovanje kvaliteta rada sekretara škole, što u prethodnom vremenskom periodu nije bilo moguće. Veća pažnja će se obratiti tokom zapošljavanja sekretara na nove standardne kompetencije.

Biće pripremljen program ispita za sekretara, kao i redovno vrednovanje rada sekretara, stručno usavršavanje i profesionalni razvoj sekretara. Ove nadležnosti i plansko praćenje rada i vrednovanje rada sekretara ustanove daju mogućnost kako povećanja kvaliteta rada sekretara, tako i rada ustanove.

Sledeća važna izmena jeste mogućnost da osnovne muzičke škole uvede program srednjeg muzičkog obrazovanja. Ponuda da kod muzičkih škola u ustanovama osnovnog obrazovanja postoji mogućnost izrade plana za vreme srednjeg obrazovanja daje veliki plus manjim opštinama pošto učenici ne moraju da nastave svoje školovanje na akademijama ili u srednjim muzičkim školama ukoliko žele da se bave muzikom. Na ovaj način mogu da izaberu drugu profesiju, a da se pored toga bave i muzikom na srednjem nivou, što će nam u dužem periodu obezbediti više umetnika.

Proširenje nadležnosti saveta roditelja je bitno jer utiče i na vannastavne aktivnosti i programe ustanove, a i na primer na izbor udžbenika. Jako je bitno dati mogućnost roditeljima da učestvuju u radu ustanova. Pošto je savet roditelja komunikacioni kanal između roditelja i obrazovne ustanove smatramo da je proširenje njihove nadležnosti dobra ideja pošto će se na ovaj način obezbediti njihove veće učešće u radu, kao i bolji kvalitet rada obrazovne ustanove, a davanjem veće uloge roditeljima u radu škola nadamo se da će roditelji osećati i veću odgovornost u svojoj ulozi i svojom podrškom i odgovornim delovanjem podržati vaspitnu ulogu škola.

Još jedna novina je da se početak obrazovno-vaspitnog rada u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama obavezno obeležava izvođenjem himne Republike Srbije. Ovo kod nas predstavlja novost, a ne znači da to nije praksa u više zemalja, uključujući i neke zemlje EU. Novčana kazna za slučaj izostanka ispunjenja ove obaveze regulisana je zakonom. Nadamo se da će se predviđene sankcije primenjivati u skladu sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u kome se u članu 16. određuje pravo da nacionalni saveti nacionalnih manjina određuje dane praznika za sebe, imaju i pravo da izloži simbole nacionalne manjina na za to predviđena mesta na zgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi. U ovom zakonu je takođe predviđena novčana kazna za prekršaje.

Što se tiče osnovnog obrazovanja, voleo bih najpre da se osvrnem na mogućnost kombinovanja odeljenja od petog do osmog razreda, dok je to do sada bilo moguće samo od prvog do četvrtog razreda. Ove izmene daju mogućnost da se u slučajevima sa manjim brojem učenika od propisanog u školama gde se i u prvom ciklusu obrazovanja odvijala u kombinovanom odeljenju ta praksa nastavi. Odeljenja sa manjim brojem od propisanog su vrlo važna tema za našu stranku i voleo bih da istaknem i ovim putem se javno zahvalim ministru prosvete na pruženom razumevanju i podršci kada se radi o odobravanju tih odeljenja.

Iako je kombinovanje odeljenja od petog do osnovnog razreda u pedagoškom i psihosocijalnom kontekstu veoma dobro rešenje ne samo za manjinska odeljenja, nego i za isturena odeljenja nekih ruralnih seoskih i planinskih škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku, ova promena će otvoriti nekoliko tehničkih pitanja vezanih za normu profesora.

Nadamo se da ministarstvo već ima u planu neka rešenja za taj problem, a u proteklom periodu smo videli da celodnevna nastava i organizovanje jednosmenskog rada u školama može da bude dobro rešenje, a podsećamo i da nastavnici koji imaju kompetencije za izvođenje više predmeta, tzv. dvosmerske diplome, takođe mogu da budu dobro rešenje za to pitanje.

Pozdravljamo izmene i dopune koje se odnose na to da se završni ispit učenika osmog razreda polaže na jeziku na kojem je pohađao nastavu tokom osnovnog obrazovanja. Ovako definisana činjenica je do sada nedostajala u zakonu. Naime, neophodno je da se obezbede isti uslovi za sve učenike u Republici Srbiji, a svakako je potrebno pratiti i potrebe pripadnika nacionalnih manjina. Važno je da se učenicima omogući izbor jezika završnog ispita jer smo u praksi videli da jezičke kompetencije mogu negativno da utiču na rezultate ispita i važno je učeniku dozvoliti polaganje na jeziku na kom oseća najveću sigurnost s obzirom da ima učenika koji ne pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku.

Smatramo izuzetno značajnim i pitanje priznavanja stranih školskih isprava. U zakonu stoji da stranu školsku ispravu priznaje ENIK/NARIK centar u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije. U prošlosti se dešavalo da osoba koja je htela nostrifikovati svoju diplomu u Republici Srbiji, a ta struka nije imala isti naziv ili profil ovde, nije mogla da nostrifikuje svoju diplomu.

Izmenom zakona i uređenjem sa nacionalnim okvirom kvalifikacija to će sada biti moguće. Ovaj osnov da oni naši sugrađani koji su stekli diplomu u inostranstvu, a žele da se vrate svojoj domovini, imaju mogućnost da upotrebe svoje znanje ovde u svom rodnom kraju. Ovo je i osnov smanjenja odliva mozgova, a uz pomoć jednostavnijeg priznavanja stranih isprava pravimo korak ka olakšavanju priliva mozgova.

Za vojvođanske Mađare je ovo pitanje jako značajno. Tako se i Poslanička grupa SVM od 2014. godine zalagala za rešavanje višegodišnjeg problema priznavanja visokoškolskih diploma stečenih u inostranstvu. Prvi veliki korak je bio osnivanje ENIK/NARIK centra pri ministarstvu, a potom Agencije za kvalifikacije koja ujedno obuhvata i ENIK/NARIK centar i od postojanje agencije u ovom poslednjem sastavu nema više čekanja mesecima i godinama na okončanje procedure priznavanja, što je veoma značajno za stotine i stotine studenata koji su u Mađarskoj završili svoje visoko obrazovanje, a žele da se zaposle u Republici Srbiji.

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine u poslednjih nekoliko godina redovno raspisuje konkurs za novčanu pomoć za proceduru priznavanja isprava stečenih u inostranstvu. U 2020. godini je na primer podržano 74 bivših učenika u procesu priznavanja njihovih školskih isprava stečenih u inostranstvu, a 2021. godine 87. Po broju korisnika vidimo da potreba za takvim merama postoji. Oni predstavljaju novu energiju za unapređenje naše države.

Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, opštu, stručnu i umetničku maturu prvi put će polagati učenici upisani u srednju školu školske 2020/2021. godine, odnosno prvi ispiti će biti organizovani školske 2023/2024. godine.

Priprema i realizacija navedenih ispita je u nadležnosti Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Centra za ispite koji između ostalog izrađuje testove i uputstva za ocenjivanje na jezicima nacionalnih manjina i publikuje razne materijale i priručnike za pripremanje ispita na jezicima nacionalnih manjina u saradnji sa nacionalnim saveta nacionalnih manjina. Kao što sam naglasio, izuzetno je važno da zavod to i dalje čini u dobroj saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a u skladu sa njihovim ovlašćenjima.

Izmene i dopune Zakona o prosvetnoj inspekciji najpre se odnose na preciziranje odredaba koje su sadržane u posebnim zakonima koji su doneti u međuvremenu, a propisuju nadležnosti prosvetne inspekcije. Proširena su ovlašćenja prosvetnih inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora. Prosvetna inspekcija će proveravati i primenu zakona koji regulišu oblast nauke i istraživanja i nacionalnog okvira kvalifikacija. Pored oblasti predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, učeničkog standarda, udžbenika, stekli su se uslovi za donošenje novih zakonskih odredaba koje se odnose na mogućnost nabavke službene odeće i obuće za republičkog, pokrajinskog, odnosno gradskog, opštinskog inspektora, kao i za izmenu, dopunu i preciziranje pojedinih zakonskih odredbi koje se odnose na poslove prosvetnog inspektora, ovlašćenja i poveravanja poslova inspekcijskog nadzora u opštinama, gradovima, odnosno Pokrajini i izradu godišnjeg izveštaja o radu prosvetne inspekcije. Radujemo se i mislimo da smo vratili veliki dug inspektorima. Ovako će osećati veći ponos kada obavljaju svoj posao.

Pravilnikom o utvrđivanju potrebnog broja prosvetnih inspektora u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, predviđeno je 206 prosvetnih inspektora za celu teritoriju Republike Srbije na nivo opština i gradova. Međutim, ovaj broj godinama unazad ne prelazi dve trećine od ovog broja i to sa tendencijom pada. Tako je trenutno AP Vojvodini, odnosno u sekretarijatima. U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise i nacionalne manjine, nacionalne zajednice i Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost angažovano na poslovima prosvetnog inspektora ukupno 12 prosvetnih inspektora, u opštinama i gradovima angažovana 44 prosvetna inspektora, dok je u ostalim gradovima i opštinama širom Srbije angažovano ukupno 88 prosvetnih inspektora.

S tim u vezi, ukazujem na nedovoljan broj prosvetnih inspektora i sa postojećim ovlašćenjima. Zbog toga je potrebno kreiranje mogućnosti da proširimo broj inspektora, a pri tom, naglašavamo da je potrebno da se obrati pažnja na proporcionalno učešće pripadnika nacionalnih manjina. Nije dovoljno povećati broj inspektora samo sa ciljem da ih bude više, već je potrebno pratiti potrebe svake lokalne samouprave, sa uvažavanjem nacionalnog sastava određene lokalne samouprave i omogućavanjem zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina.

Mi u poslaničkoj grupi SVM se konstantno zalažemo za veće učešće pripadnika nacionalnih manjina u javnim, opštinskim, pokrajinskim i republičkim organima, i vidimo mogućnost da se u budućnosti kada se bude zapošljavala nova radna snaga u ovom sektoru prate i te potrebe građana Republike Srbije.

Važno je da napomenemo da je tokom rada na izmenama i dopunama ovog zakona, ministarstvo imalo izuzetnu saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine, nacionalne zajednice i to pokazuje Predlog zakona koji je pred nama, pošto su primedbe Sekretarijata prihvatile i ovim Predlogom zakona su zadržana ovlašćenja ovog pokrajinskog organa.

Na kraju bih želeo da ponovim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati predloge koji se nalaze na današnjem dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Hvala lepo, poštovani predsedniče.

Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a pitanje je vezano za sistem katastra.

U prošlih nekoliko godina zahvaljujući procesu digitalizacije možemo sa sigurnošću reći da je čekanje na šalterima smanjeno i da korist od toga oseća svaki građanin. Mogućnost korišćenja usluge e-uprave i e-katastra doprinela je pojednostavljenju i transparentnosti rada državnih institucija, kao i prikupljanju informacija vezanih za svakodnevne potrebe građana.

Iako je digitalizacija korisna i popularna novost u poslednje vreme, želim da skrenem pažnju na činjenicu da kancelarijski poslovi u nekim slučajevima i dalje traju duže nego što je potrebno. Voleo bih da podelim nekoliko interesantnih slučajeva iz svog bližeg okruženja iz opština Ada.

Naime, katolička crkva Presvetog Trojstva kupila je zgradu, a katastru nepokretnosti trebalo je dve godine da bi uradio svoj posao, odnosno da bi nekretnina prešla na ime crkve. Sličan primer je kada se prodaju zemljišta koja su vraćena restitucijom, mnogi predmeti su još uvek u toku i to dve i po godine.

Još jedan primer, nakon sprovedenih ostavinskih postupaka učesnici treba da čekaju nedeljama, a često i mesecima dok dobiju rešenje o upisu prava svojine na osnovu rešenja o nasleđivanju.

Ovi problemi u radu uzrokuju konstantno odlaganje izvršenja postupaka i predstavljaju nepotrebno gubljenje vremena.

Pomenuo bih da opština Ada pripada manjim opštinama po veličini, ali stanovništvo je vrlo aktivno i zbog toga katastar uvek ima veliki broj predmeta koji čekaju na obradu.

Smatram da bi upravo zbog toga trebalo povećati broj zaposlenih u kancelarijama ili na neki drugi način obezbediti efikasnost, jer nepotrebno čekanje dovodi do neprijatnosti i nanosi finansijsku štetu državi, pošto vlasnici ne mogu ni da nastave sa radom, ni da plaćaju poreze, takse i druge dažbine.

Pošto stvarno postoji problem i u sistemu katastra, da nema dovoljno radnika za toliki broj predmeta, voleo bih da pitam ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kada se planira proširenje radnog kapaciteta kancelarija katastra ili kako će se rešiti problem predugog čekanja na dokumenta i odluke katastra?

Ubeđen sam da će ministar uraditi sve što je moguće da se reše ovi problemi, a za dobrobit svih građana. Hvala na pažnji.

Hvala vam lepo, poštovana predsedavajuća.

Poštovani gospodine ministre, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želeo bih da naglasim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog izmene Zakona o muzejskoj delatnosti.

Kao što sam u jednom od svojih prethodnih izlaganja govorio o važnosti kulture za nacionalne manjine, smatram da je veoma bitno naglasiti i sada koliko nam znače pitanja vezana za kulturu i način na koji možemo negovati kulturu sećanja kroz delatnosti muzeja iz našeg okruženja.

Predložena izmena u zakonu je tehničkog karaktera i kao što smo čuli, služi usklađivanju Zakona o muzejskoj delatnosti sa Zakonom o kulturi, a tiče se toga da direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja ne mora da poseduje stručni ispit, kao što je bilo dosadašnjom odredbom, već da direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja mora imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi.

Poslanička grupa SVM prihvata ovu promenu, jer doprinosi pojednostavljanju procedura raspisivanja konkursa za direktora muzeja.

Kao što sam i u svom prethodnom izlaganju spomenuo, na teritoriji Republike Srbije ima ukupno 149 muzeja osnovanih od strane Republike, autonomne pokrajine, lokalne samouprave, ali ima i privatnih muzeja. Želim sa skrenem pažnju da na teritoriji AP Vojvodine ima samo 54 muzeja, a od 54 institucije u pet slučajeva je osnivač AP Vojvodina, u sedam lokalne samouprave.

Među muzejima na teritoriji AP Vojvodine ima više onih koji su od posebnog značaja za nacionalne manjine, dakle, oni koji su u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina proglašeni za institucije od posebnog značaja za jednu ili više nacionalnih manjina.

Voleo bih još jednom posebno da naglasim i pohvalim činjenicu da je Zakon o muzejskoj delatnosti u potpunosti usklađen kako sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, tako i sa Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine.

U statutima šest institucija stoji da su ti muzeji od posebnog značaja za mađarsku nacionalnu manjinu. Oni imaju vrlo dobru saradnju sa Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine. Ti muzeji su Gradski muzej u Subotici, Bečeju, Novom Sadu, Zrenjaninu i Somboru, kao i Pozorišni muzej Vojvodine. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je među osnivačima i muzeja opštine Bačka Topola.

Neko bi pomislio da značaj tih malih muzeja nije veliki, pošto ne poseduju veliku muzejsku građu, niti veliki izložbeni prostor za izlaganje svojih eksponata. Mi u SVM smatramo da nikako ne smemo da zaboravimo ni manje muzeje. Kao što je u slučaju ostalih muzeja, među uobičajene muzejske delatnosti, na primer, kod muzeja opštine Bačka Topola spadaju prikupljanje građe iz okoline, njeno arhiviranje i organizacija u izložbi, ali to ne pokriva ni polovinu svakodnevnog posla muzeja, jer sa druge strane on vrši izuzetno značajnu obrazovnu delatnost u vidu širenja informacija o istoriji, o načinu života u prošlosti, čuva, deli i prenosi informacije o pojedinim okolnim kulturama. Pored toga, često se organizuju radionice namenjene učenicima kako bi se mladi ljudi bliže upoznali sa radom muzeja. Još jedan veliki potencijalni muzeja jeste da, pored ostalih interesantnih vrednosti, bude deo ponude turističkih atrakcija lokalne samouprave.

Mi u SVM smatramo da je od izuzetne važnosti da se nacionalnim manjinama omogući kontakt sa institucijama koje neguju kulturu i identitet nacionalnih manjina koje su živele i žive na teritoriji Republike Srbije.

Nadamo da će se u budućnosti nivo saradnje povećati i da će Zakon o muzejskoj delatnosti omogućiti lakše i bolje upravljanje mrežama muzeja, kako bismo zajedno mogli sačuvati raznolikost kultura na teritoriji AP Vojvodine.

Iskoristio bih priliku da pomenem da je u toku izrada strategije pozorišta mađarske nacionalne manjine. Nedavno je formulisana ideja o tome da se kroz saradnju direktora mađarskih pozorišta u Vojvodini izradi srednjoročna strategija mađarskih pozorišta. Cilj je usaglašavanje ciljeva tih pozorišta, promovisanje, kao i utvrđivanje potreba istih. U ovom delu SVM je zauzeo poziciju medijatora i zajedno sa Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine pruža pomoć u izradi plana. Smatramo značajnim da se kroz saradnju dođe do rešenja koje će služiti publici na najbolji mogući način, jer na kraju zadovoljstvo gledalaca je najbitnije.

Još jednom bih voleo da naglasim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti. Hvala na pažnji.

Hvala vam lepo.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik želeo bih da naglasim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o studentskom organizovanju.

Kao što smo čuli u uvodnom izlaganju uvaženog ministra, najveći fokus u Predlogu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju zauzima akreditacija i način na koji se bira Nacionalni savet.

Ovaj izbor postaje nova funkcija Narodne skupštine Republike Srbije i poslanička grupa SVM pozdravlja ovu odluku, jer je važno da imenovanje bude oduzeto od izvršne vlasti i da se vrati najvišem predstavničkom telu Republike Srbije, Narodnoj skupštini.

Dakle, studentske organizacije imaju važnu ulogu u predstavljanju interesa studenata, imaju za cilj da budu most ili bolje rečeno komunikacioni kanal između studenata i uprava univerziteta.

Možemo reći da tačno imaju za cilj da prate i služe svakodnevnim potrebama studenata u klasičnom smislu, ali ne smemo zaboraviti ni službenici organizacija koji je predstavljanje interesa studenata. Tokom svojih studija, naravno, redovno sam imao kontakt sa studentskim parlamentom Ekonomskog fakulteta u Subotici.

U poslednjih 15, 20 godina jedan od najvećih izazova za našu zajednicu je bio da zaustavimo odliv naših studenata iz Republike Srbije u inostranstvo. Kao jedan od načina da to ublažimo je bio da potražimo razloge zašto mladi vojvođanski Mađari odlučuju da napuste zemlju nakon završetka srednjeg obrazovanja.

Ono što smo saznali bila je činjenica da su se mladi upisivali na univerzitete u EU, najviše u Mađarskoj i posle studija ostajali tamo. Stoga smo počeli da sve više energije i napora ulažemo u to da naši studenti imaju bolje uslove da studiraju ovde u Republici Srbiji gde su završili srednju školu.

U poslednjih nekoliko decenija učinili smo sve što je bilo u našoj moći kako bi motivisali mlade vojvođanske Mađare da ostanu da studiraju u svojoj zemlji.

Nacionalni savet mađarskih nacionalnih manjina je 2011. godine počeo sa sistemom stipendiranja studenata u iznosu od 100 hiljada do 150 evra u dinarskoj protiv vrednosti mesečnoj i to konstantno traje. Pored opštih uslova za konkurisanje, uslov je da su prijavljeni završili osnovno ili srednje obrazovanje na mađarskom nastavnom jeziku i nastavljaju studiranje u Republici Srbiji.

Stipendije su se tokom godina proširile u kompleksni sistem stipendiranja koji studentima sada predstavlja veliku pomoć i pruža mogućnost da bez obzira na eventualne jezičke poteškoće budu spremni za svoje akademske studije. Imaju organizovane pripreme za prijemni ispit iz svih predmeta, mogu da se upišu na skoro svaki fakultet koji bi želeli da pohađaju na teritoriji AP Vojvodine.

Sledeći veliki korak je da pre upisa Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine organizuje intenzivni jezički kurs na koji je prijava slobodna i dobrovoljna, što je takođe veoma korisno za neke učenike sa severa Vojvodine ili iz Potiske regije. Najnoviji deo tog sistema stipendiranja je da od ove godine Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine obezbeđuje stipendiju za pravnike u iznosu otprilike 30.000 dinara mesečno kojim želi da motiviše vojvođanske Mađare da izaberu put pravnika i da svojim znanjem pomognu svojoj zajednici.

Pored novčanih davanja i organizovanih programa priprema za studije od 2015. godine je otvoren studentski dom „Evropa“ u Novom Sadu koji prima studente iz Vojvodine koji su pohađali nastavu tokom osnovnog ili srednjeg obrazovanja na mađarskom nastavnom jeziku.

Dom ima kapacitet od 400 mesta koji je u potpunosti iskorišćen. Sobe obezbeđuju najbolje moguće uslove studentima. Unutar doma funkcionišu radionice iz više predmeta koje služe potrebama studenata. Imaju mogućnost da unaprede i da prošire svoje znanje i da učestvuju na međunarodnim takmičenjima iz svoje struke. Najviši nivo predstavljanja studenata u domu je studentska organizacija Predstavljanje interesa studenata doma „Evropa“. Organizacija radi isključivo unutar doma i radi na prilagođavanju rada studenata i zaposlenih i bavi se organizovanjem dešavanja za studente doma.

Trenutna situacija pruža mogućnost pripadnicima mađarske nacionalne manjine da se uključe u sistem višeg i visokog obrazovanja Republike Srbije po povoljnim uslovima i da uz sve moguće uslove sa dobrim uspehom završe svoje studije, pa da se uključe u tržište radne snage.

Na kraju bih još jednom naglasio da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Hvala vam lepo, poštovana potpredsednice.

Poštovani gospodine ministre, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želeo bih da naglasim da će poslanička grupa Savez Vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izmeni Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti.

Mi u SVM smatramo da je od izuzetne važnosti da se nacionalnim manjinama omogući pošto imaju prava na to da koriste svoj jezik i svoje pismo, zbog toga smo i u prethodnim godinama više puta zastupali stvaranje zakonske mogućnosti, ostvarivanje tog prava u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Voleo bih da predstavim nekoliko primera. Godine 2007. SVM je podneo amandman na Predlog zakona o putnim ispravama koji je glasio – u obrasce putnih isprava i viza podaci o prezimenu i imenu upisuju se u izvornom obliku onako kako su upisani u izvodu iz matične knjige rođenih, odnosno organ nadležan za izdavanje putnih isprava i viza je dužan obezbedi tehničke mogućnosti za upisivanje podataka o prezimenu i imenu pripadnika nacionalnih manjina u izvornom obliku prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.

Prema članu 79. stav 1. Ustava Republike Srbije pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime, a prema članu 19. stav 1. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na slobodan izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece, kao i na upisivanje ovih ličnih imena u sve javne isprave, službene evidencije i zbirka ličnih podataka prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.

Sledeći primer je iz 2009. godine, tada su poslanici SVM podneli amandman na Predlog zakona o matičnim knjigama, radi jednostavnije tumačenje zakona, s obzirom na činjenicu da je nedvosmislena namera predlagača da uspostavi jedinstveni sistem i praksu a koja bi omogućila pripadnicima nacionalnih manjina da i u praksi koriste svoje ustavno pravo na korišćenje svojih imena i prezimena u originalnoj formi.

Na isti zakon smo 2018. godine podneli amandman koji glasi – u matičnu knjigu rođenih upisuje se podatak o nacionalnoj pripadnosti. Razlog podnošenja amandmana je usklađivanje sa članom 79. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da je jedno od pravo na očuvanje posebnosti pripadnika nacionalnih manjina i pravo na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti službene evidencije i zbirke podataka o ličnosti.

Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u Poglavlju 1 lični statusni položaj predviđa izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i slobodi nacionalnih manjina radi uređenja prava na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, službene evidencije, zbirke ličnih podataka u skladu sa ustavnim principom slobodnog izražavanja nacionalne pripadnosti. Nije pitanje procene nadležnog organa da li će u matičnu knjigu rođenih upisati podatak o nacionalnoj pripadnosti, već je to pravo pripadnika nacionalne manjine ostvaruje zahtevom shodno slobodi izražavanja nacionalne pripadnosti propisane članom 47. Ustava.

Najvidljiviji i najbitniji cilj koji smo postigli i u koji svakog dana možemo da se uverimo jeste činjenica da lice koje je pripadnik nacionalne manjine može da ima svoje ime napisano u ličnoj karti na jeziku i po pravopisu svog maternjeg jezika. Naravno, što se tiče prakse ovo nije išlo glatko na početku, ali nakon prvih poteškoća mogu reći da u poslednjih deset godina bez većih problema svaki građanin Republike Srbije može da svoje ime ima upisano u dokumentu na jeziku i pismu svoje nacionalne pripadnosti ako je taj jezik u službenoj upotrebi. Iz ličnog iskustva mogu reći da se moje ime u matičnoj knjizi vodi na mađarskom jeziku i mađarskom pravopisu. Tako sam mogao dobiti putnu ispravu sa imenom napisanim prema mađarskom pravopisu.

Kao još jedan pozitivan primer bi naglasio da su nama članovima poslaničke grupe SVM na poslaničkoj kartici imena ispisana na mađarskom jeziku i mađarskom pravopisu. Službena upotreba jezika jeste svakodnevna tema za pripadnike nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi na nivou Republike Srbije u AP Vojvodina, kao i u raznim opštinama.

U teoriji, veoma smo uspešni u korišćenju jezika nacionalnih manjina. U slučaju vođenja dokumentacije i pisama smo malo dalje od poželjnog stanja, ali se nadam da uz upotrebu centralne baze podataka možemo obezbediti mogućnost korišćenja jezika nacionalnih manjina ne samo u obrazovanju, već i kod raznih javnih preduzeća, sudova i tako dalje.

Ohrabrujemo direktore i predsednike tih institucija da zapošljavaju pripadnike nacionalnih manjina koji žive u opštinama gde su u službenoj upotrebi drugi jezici pored srpskog jezika, kao i da se obezbedi mogućnost da građanin komunicira i vodi postupak sa javnim institucijama i preduzećima na svom jeziku. Iskreno mislim da postoji kapacitet da se ti postupci i pisma vode na jezicima nacionalnih manjina pošto oni na to imaju pravo.

Što se tiče tehničkih izmena i dopuna zakona koji se nalaze pred nama, svakako podržavamo korake od sviju pojednostavljenog korišćenja i izdavanja lične karte. Kao deo projekta Vlade Republike Srbije – Stop birokratiji, mislimo da se sledeći koraci koji su nabrojani u Predlogu zakona jako korisni, kao na primer usklađivanje sa propisima o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama, od proveravanja u elektronskom poslovanju i promena odredaba prema kojoj se prilikom izdavanja lične karte maloletnom licu starijem od 16 godina je dovoljna saglasnost samo jednog roditelja. Ove promene imaju za cilj da oslobode građane Republike Srbije od viška birokratije i olakšaju korišćenje lične karte tokom elektronske identifikacije.

Na kraju bih još jednom naglasio da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala na pažnji.

Hvala lepo, poštovana predsedavajuća.

Poštovani saradnici Vlade, poštovani dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju želim da se osvrnem više na Zakon o elektronskom fakturisanju. Ovim zakonom se uređuje izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskih faktura, u transakcijama između javnog sektora, između subjekata javnog i privatnog sektora, odnosno između subjekata privatnog sektora.

Mislim da je vrlo bitno ono što ću sada reći, a to su i neki rokovi da bi se nešto učinilo i sprovodljivim i transparentnim, smatrali smo da moramo uvesti faznost, odnosno da u ovom zakonu moramo predvideti određene korake koji će javnom sektoru i privredi omogućiti da postepeno ulaze u ovaj sistem, da to ne bude stresno ni za javni sektor, ni za privatni sektor, da pokušamo da imamo jedan stabilan sistem, operativni sistem koji će korak po korak biti sve funkcionalniji i funkcionalniji.

Tri datuma su značajna, 1. januar 2022. godine – uspostavlja se obaveza javnog sektora da prima i čuva, kao i obaveza da izda elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, kao i obaveza privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora; 1. jul 2022. godine – obaveza privatnog sektora da prima i čuva fakturu izdatu od javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora i 1. januar 2023. godine – obaveza izdavanja i čuvanja elektronske fakture o transakcijama između subjekata privatnog sektora.

Znači, imamo neki period koji će omogućiti svim ovim učesnicima da polako ulaze u sistem, da pratimo razvoj sistema i da pokušamo, kao što sam rekao, da ga činimo efikasnijim i boljim.

Sve ovo je rezultat, u stvari, šta je cilj svega ovoga, pored onoga što su i predsednik Skupštine i predsednica Odbora naveli jeste da pre svega naša privreda bude operativnija, da poslovanje bude lakše, da ima što manje troškova, da se implementiraju tekovine evropskih direktiva i pokušamo da pratimo sve te neke trendove koji se javljaju u okruženju, jer ako ne budemo u okviru toga i mi spremni i ne budemo operativni, bojim se da će doći do dodatnih problema. Sve ovo u okruženju govori u prilog tome da ovi sistemi moraju da se uvode i da je to jedan od načina da se ubrzaju poslovni tokovi.

Ono što sam smatrao vrlo bitnim je smanjenje troškova u celom tom procesu, jer suštinski polako ćemo izbaciti sve ono što se odnosi na papir. To su ogromni troškovi za privredu, usporen je sistem, imamo gubitak u vremenu, u efikasnosti i potrebno je da čuvamo životnu sredinu. Ovako, uz malu nadogradnju postojećih sistema i uz malo bolje praćenje svih ovih rokova mislimo da ćemo od 2023. godine imati jedan stabilan i dobar sistem.

Ono što je bila intencija Ministarstva finansija i kod fiskalizacije i kod ove fakture jeste da se uokvire osnovni principi, osnovni element dešavaju u zakonu, a da se određenim podzakonskim aktima definiše ono što je tehnika i ono što nam treba za sprovođenje. Ovde imamo rok od šest meseci da donesemo odgovarajuće podzakonske akte. To je da će korišćenje sistem elektronskih faktura biti besplatno. Ono što je sistem države i ono što je resurs i državi, ono što je Ministarstvo finansija i što će se nalaziti u Državnom data centru, apsolutno je besplatno, znači, nema nikakvih troškova. Država sve svoje resurse će staviti na usluzi i privredi i svim subjektima koji će biti u sistemu.

Postavlja se pitanje angažovanjem informacionih posrednika, to je stvar koju ćete videti, koje će vam kolege kasnije objasniti, oni se uvode, ali to nije obaveza. Apsolutno nije da subjekat nema obavezu da ih angažuje, niti time da stvara dodatne troškove za sebe. To je stvar izbora svakog subjekta, da li on želi ili ima potrebu da angažuje nekog, kao i u svakom drugom poslovanju, da mu pomogne da ovaj sistem isprati do kraja. Može ga angažovati za dodatne neke aktivnosti, ali to nije stvar koju zakon i koji ćemo mi nametnuti privrednim subjektima, ali ostavljamo mogućnost da oni sami procene da li je njihov posao neophodan, koliko im je neophodan. Oni će međusobno regulisati svoje obaveze ugovorom, država tu ne nameće bilo kakvu obavezu, ne mora da bude trošak privrede, tj. stvar njihovog izbora.

Subjekti javnog sektora, znači, imaju transakcije međusobne i transakcije sa subjektima privatnog sektora, one su obuhvaćene ovim zakonom i isto tako i sa dobrovoljnim korisnicima sistem elektronskih faktura, koje su zapravo u potpuno istom položaju, kao i subjekti privatnog sektora, samo što oni dobrovoljno pristupaju ovom sistemu, ali kada jednom dobrovoljno pristupe ovom sistemu oni su u potpuno istom položaju, kao i subjekti privatnog sektora.

Kada govorimo o subjektima javnog sektora, to su nam svi subjekti koji pripadaju tzv. opšti nivo u države i javna preduzeća. Subjekti privatnog sektora su svi obveznici PDV, naravno, koji nisu subjekti javnog sektora, a kada govorimo o dobrovoljnim korisnicima sistema elektronskih faktura, to su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti, odnosno preduzetnici i obveznici poreza na dobit pravnih lica, a koji nisu obveznici poreza na dodatu vrednost.

Ovi dobrovoljni korisnici sistema elektronskih faktura, oni praktično optiraju da koriste sistem elektronskih faktura, tako što zakonom predviđene po zakonskim aktima, jasan definisan način, se pristupi sistemu elektronskih faktura. Znači, čim oni pristupe u sistem elektronskih faktura, jednom puste fakturu, oni praktično dobijaju status, odnosno tretiraju se isto, kao i subjekti i privatnog sektora.

Jednom kada se optiraju da koriste sistem elektronskih faktura, ta opcija traje za čitavu tu tekuću godinu u koju su optirali i narednu kalendarsku godinu. Ovo će naravno biti pogotovo važno za one privredne subjekte, znači, preduzetnike obveznika poreza na dobit koji nisu obveznici PDV, koji imaju poslovne odnose sa javnim sektorom, a sa njima ne mogu komunicirati na drugi način, nego da im izdaju elektronske fakture.

Ove fakture se izdaju i šalju u strukturiranom formatu koji omogućava njihovu potpunu elektronsku obradu preko sistema elektronskih faktura. Kada govorimo o licima koji imaju obaveze prema Zakonu u elektronskom fakturisanju, u osnovi možemo to podeliti na dve najznačajnije grupe, mada tu imamo i druge obaveze. To je, pre svega, obaveza izdavanja faktura, tu obavezu imaju subjekti javnog sektora za svoje međusobne transakcije, transakcije sa privatnim sektorom i privatni sektor za međusobne transakcije sa javnim sektorom i naravno, na dobrovoljne korisnike, kako sam već rekao, gde se u potpunosti primenjuje pravila koje se odnose na subjekte privatnog sektora.

Osim ove obaveze koja se odnosi na izdavanje elektronskih faktura, mi imamo jednu obavezu koja je predviđena u članu 4. zakona, za koju mislim da je jako bitna da imamo u vidu, a to je obaveza elektronskog evidentiranja obračuna PDV. Mislim da je jako bitno da se dobro shvati na šta se ova obaveza odnosi. Ona se odnosi na one slučajeve kada se određeno lice pojavljuje kao posrednik dužnika u sistemu PDV. To znači slučaj kada mogu nastaviti određene PDV obaveze, a data PDV obaveze ne nastaju po osnovu transakcija, na osnovu koje se izdaje elektronska faktura. Primera radi, takva transakcija može da nastane ukoliko neki naši obaveznik PDV ili lice koje nije obveznik PDV, primera radi primi uslugu iz inostranstva od stranog primaoca. U tom slučaju će ono biti po tzv. sistemu obrnute naplate, biti u obvezi da obračuna PDV na fakturi, koju je primio i da tu iskaže PDV.

Ovakvi slučajevi kada se određeno lice javlja kao poreski dužnik. Obaveza koja za njih nastaje ne evidentira se kroz samu fakturu koja se izdaje u skladu sa ovim zakonom, već će se evidentirati u sistem elektronskih faktura i to za svaku transakciju pojedinačno u rokovima koji su predviđeni za podnošenje PDV prijava.

Kada govorimo o elektronskoj fakturi, ona se izdaje kroz sistem elektronskih faktura, što će praktično između dva korisnika tog sistema, što će omogućiti trenutnu dostavu elektronske fakture drugom korisniku i predviđeno je da se u primljenoj fakturu primalac fakture izjašnjava u roku od 15 dana. U tom roku primalac može tu fakturu da prihvati ili da odbije, a u slučaju ako se u primljenoj fakturi primalac koji je subjekt javnog sektora ne izjasni u predviđenom roku, takva faktura će se smatrati prihvaćenom. Ovo pravilo je uvedeno zato što smo smatrali da je neophodno da se u javnom sektoru uvede visoka finansijska disciplina i zbog toga što javni sektor već zbog svoje prirode uvek može da obezbedi da ima raspoloživo lice koje će se baviti prijemom faktura i ne bi bilo nikako opravdano da daju bilo kakve olakšice za javni sektor.

Što se tiče privatnog sektora, ukoliko se u roku od 15 dana primalac ne izjasni o primljenoj fakturi, takva faktura će biti ponovo njemu dostavljena sa dodatnim rokom od pet dana da se izjasni o prijemu fakture, s tim da ukoliko se i u tom dodatnom roku primalac fakture ne izjasni o tome, o osnovanosti primljene fakture, takva faktura će se smatrati odbijenom i u tom smislu, naravno, posle toga, izdavalac fakture će imati sva raspoloživa sredstva da za naplatu svog potraživanja kao što bih imao i po postojećem sistemu na osnovu faktura koje nisu prihvaćene ili nisu ispunjene obaveze po osnovu tih izdati faktura.

Ovde bih napomenuo još jedno pitanje, mislim da je bitno, a to je odnos ovog zakona i Zakona o PDV, jer tu je bilo dosta pitanja tokom javne rasprave šta se dešava sa PDV-om, da li se na neki način menjaju ovim zakonom pravila koja se tiču PDV. Odgovor je odričano. Ovim zakonom se ni na koji način ne diraju pravila koja se odnose na obračun PDV, priznavanje ulaznog PDV, bilo šta što se tiče PDV se ne menja usvajanjem ovog zakona.

Pravila zakona o PDV ostaju potpuno netaknuta samim donošenjem ovog zakona, s tim što će se naravno uvođenjem jednog ovakvog sistema obezbediti mnogo bolja evidencija i mogućnost kontrole ispunjavanja obaveza PDV-a i svakako će se stvoriti jedno moćno sredstvo kod kojeg će se lakše analizirati mogućnosti nastupanja rizika poreske evazije kod pojedinih poreskih obveznika, olakšati kontrola, skratiti postupci kontrole, što je svakako u interesu uspostavljanja finansijske discipline.

S druge strane, je u interesu samih poreskih obveznika zbog toga što će sve poreske kontrole biti mnogo bolje pripremljene nego sad i mnogo će kraće trajati, tako da će obveznici mnogo manje gubiti vremena tim postupcima.

Na kraju bih voleo da kažem da u danu za glasanje poslanička grupa SVM će podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Hvala lepo, poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarko Gojković, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja bih želeo da naglasim da će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, kao i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Raduje nas što danas imamo priliku da raspravljamo o Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti, pa samim tim i o značaju muzeja za pripadnike nacionalnih manjina.

Kao što sam u jednom od svojih prethodnih izlaganja govorio o važnosti kulture, tako bih želeo i sada da govorim o tome sa fokusom na muzejskoj delatnosti.

Zajedničko u Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti, kojim se uređuje ova materija prvi put nakon 1994. godine, i Odluke o proglašenju 720 starih i retkih knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja je činjenica da predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa predstavljaju svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju društva i države da čuvaju nacionalnu baštinu, tradiciju, kulturni identitet i kulturni diverzitet jednog društva.

Svi smo svesni činjenice da je neophodno sistemsko uređenje svake pojedinačne oblasti zaštite kulturnih dobara na sveobuhvatan i svrsishodan način i stoga pozdravljamo donošenje ovog propisa kojim se između ostalog uređuje sistem zaštite muzejske građe, uslovi i način obavljanja muzejske delatnosti i slično.

Zapravo je bilo krajnje vreme da se pripremi zakonski okvir za rešavanje problema koji su se u prošlosti javljali u svakodnevnom životu muzeja. Nedostatak novca, premale prostorije za skladištenje građe, nepotpuna dokumentacija i slično je otežavalo rad pojedinih institucija. Promenom zakonskog okvira će biti pružena mogućnost da ova pitanja budu rešena.

Predlog zakona je važan jer nudi nova rešenja kako bi se regulisala goruća pitanja, poput nedostatka zaposlenih, finansija i nedostatak adekvatnog prostora, kao i kako bi se sistemski rešili uslovi za osnivanje muzeja, čuvanje muzejske građe, način izlaganja, međumuzejska saradnja, digitalizacija muzejske građe, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema.

Između ostalog, cilj ovog zakona je rešenje sistema umrežavanja muzeja u određene grupe. Došlo je vreme da se postavi novi sistem, da se tako muzejima omogući proširivanje sopstvene građe kako bi postali što interesantniji za posetioce. Naša poslanička grupa, svakako, podržava ovu inicijativu.

Muzejska dokumentacija sadrži analogne i digitalne podatke o muzejskoj građi koji su potrebni za stručnu obradu, identifikaciju, određivanje porekla i utvrđivanje stanja prilikom pribavljanja, stručne obrade, kao i procena vrednosti.

Svi znamo da je digitalizacija jedan od najvažnijih ciljeva Vlade Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina i neophodna je ukoliko želimo da pratimo svetske trendove.

Ukupno ima 149 muzeja u Srbiji, od toga 54 u Vojvodini, a biblioteke čuvaju do sada 2.286 starih i retkih knjiga, kao pokretno kulturno dobro. Biblioteke čuvaju baštinu za buduće generacije i razvijaju svest o značaju te baštine, svedoče o izuzetno značajnim, kulturnim, istorijskim događajima i ličnostima i imaju izuzetnu umetničku i estetsku vrednost.

Dozvolite mi da malo detaljnije govorim o broju muzeja. Kao što sam upravo spomenuo, na teritoriji Republike Srbije ima ukupno 149 muzeja osnovanih od strane Republike, pokrajine, lokalne samouprave, ali ima i privatnih muzeja. Od 54 institucije na teritoriji AP Vojvodine, kod pet je osnivač AP Vojvodina, kod sedam lokalne samouprave, a 42 su u privatnoj svojini.

Među prethodno navedenim muzejima na teritoriji AP Vojvodine ima više onih koji su od posebnog značaja za nacionalne manjine, dakle oni koji su u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina proglašeni za institucije od posebnog značaja za jednu ili više nacionalnih manjina.

Podsetio bih sve nas da ova mogućnost i dalje postoji u važećem Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjima, da ove odredbe nisu izbrisane, da su one ostale u zakonu i nakon odluke Ustavnog suda da pojedine odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina proglasi protivustavnim.

Ovde bih posebno naglasio i pohvalio činjenicu da je Predlog zakona o muzejskoj delatnosti u potpunosti usklađen kako sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, tako i sa Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine.

Dakle, u statutima šest institucija na teritoriji AP Vojvodine stoji da su ti muzeji od posebnog značaja za mađarsku nacionalnu manjinu. Ti muzeji su: Gradski muzej u Subotici, Gradski muzej u Bečeju, Gradski muzej u Somboru, Gradski muzej u Novom Sadu, Gradski muzej u Zrenjaninu, Gradski muzej i Pozorišni muzej u Vojvodini. Da naglasim da je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine među osnivačima i Muzeja opštine Bačka Topola.

Neko bi pomislio da značaj tih malih muzeja nije veliki, pošto ne poseduju veliku muzejsku građu, niti veliki izložbeni prostor za izlaganje svojih eksponata. Međutim u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da nikako ne možemo i ne smemo da zaboravimo ni manje muzeje.

Za Savez vojvođanskih Mađara je od posebnog značaja i činjenica da se Predlogom zakona na sistemski zakon rešava i često višedecenijski problemi koji su značajni za gotovo sve muzejske prostore. Tako od 2019. godine velika sala Gradskog muzeja u Bečeju je van upotrebe zato što je usled obilnih padavina i prokišnjavanja krova plafon delimično počeo da se urušava. Krajem 2019. godine u sklopu tekućeg održavanja najproblematičniji deo krova je saniran, ojačan i postavljeno je oko 30% novih crepova.

Loše stanje muzejskih depoa u kojima je smešteno više od 16.000 predmeta i različitih zbirki preti da na duže staze uništi kulturno-istorijsko blago opštine Bečej. Nadležni kažu da je za izgradnju novih depoa i kancelarija za rad potrebno oko 70 miliona dinara, dok bi izgradnja izložbenog prostora utrostručila taj iznos, pa je najrealnije i najracionalnije da se poduhvat rekonstrukcije zgrade muzeja odvija u nekoliko faza.

Još malo o malim muzejima. Uloga Muzeja opštine Bačka Topola može se sagledati iz više uglova. Muzej, naravno, obavlja svoje uobičajene muzejske delatnosti, kao što su prikupljanje građe iz okoline, njeno arhiviranje i organizacija izložbi, ali to ne pokriva ni polovinu svakodnevnog posla muzeja, jer on vrši izuzetno značajnu obrazovnu delatnost u vidu širenja informacija o istoriji, o načinu života u prošlosti, čuva, deli i prenosi informacije o pojedinim okolnim kulturama. Pored toga, često se organizuju i radionice namenjene učenicima kako bi se mladi bliže upoznali sa radom muzeja. Još jedan veliki potencijal muzeja jeste da bude deo ponude turističkih atrakcija lokalne samouprave.

I oni su svesni činjenice da budućnost muzejske delatnosti, pored organizovanja izložbi savremenih umetničkih predmeta i ostalih aktivnosti, leži u digitalizaciji i u postepenom prelasku u virtuelni prostor. Ovo je izazov 21. veka koji se u prethodne dve, tri godine znatno intenzivirao. Od tada su saradnici muzeja počeli sve više da digitalizuju sadržaje, prate nove trendove na društvenim mrežama, video zapisima i virtuelnim izložbama.

Ovo se nedavno počelo primenjivati i u praksi. Na primer, u razmatranje se uzela istorijska činjenica da su veliki pisci 19. veka Aran Janoš iz Mađarske i Jovan Jovanović Zmaj bili prijatelji i da su razmenili mnogo pisama. Glumci Subotičkog narodnog pozorišta su kroz kratke epizode u autentičnim kostimima odigrali te scene i ovim primerom iz prošlosti doprineli da se ideja negovanja prijateljstava približi učenicima.

Mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da će u 21. veku jedna od najbitnijih uloga muzeja biti negovanje tradicije i kulture naroda na teritoriji Republike Srbije, kako većinskog, tako i nacionalnih manjina.

Izuzetno je važno da se nacionalnim manjinama omogući kontakt sa institucijama koje neguju njihovu kulturu i identitet. Nadamo se da će se u budućnosti nivo saradnje povećati i da će novi zakon o muzejskoj delatnosti omogućiti laške i bolje upravljanje mrežom muzeja, kako bismo zajedno mogli sačuvati raznolikost kultura i na teritoriji AP Vojvodine. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Velika mi je čast da prvog radnog dana redovnog proletnjeg zasedanja Narodna skupštine imam priliku da kao predstavnik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara govorim o tački koja se nalazi na dnevnom redu.

Na samom početku svog izlaganja bih naglasio da će naša poslanička grupa, devet narodnih poslanika SVM-a, u Danu za glasanje podržati ovaj predlog o kome raspravljamo.

Danas imamo priliku da razgovaramo o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam, zapravo o ulaganjima u infrastrukturu na polju kulture.

Sada kada smo već godinu dana pogođeni pandemijom svetskih razmera, kada smo iskusili i razne restrikcije, normalno je da još više vrednujemo kulturu.

Siguran sam da svima nama nedostaje mogućnost da izađemo u bioskop, da pogledamo novu izložbu u muzeju ili da pogledamo najnoviji komad u pozorištu uživo, a ne onlajn ili na televiziji.

Ovde moram izraziti našu iskrenu nadu da će se zahvaljujući, najpre, dobroj dinamici vakcinisanja tokom leta naši životi vratiti u normalu i da ćemo moći da uživamo i u kulturi kako dolikuje.

Ovaj sporazum za korišćenje zajma će obezbediti novčana sredstva kako bi se obnovila kulturna infrastruktura, najviše u Beogradu, gde može uslužiti najmanje dva miliona građana.

Smatramo da je svakako potrebno baviti se tim zgradama i unaprediti kvalitet i efikasnost tih kulturnih objekata.

Osim u Beogradu, muzeji, pozorišta, biblioteke i ostale kulturne institucije na teritoriji AP Vojvodine, takođe su od velikog značaja za život građana Republike Srbije.

Kao i u Beogradu, u kulturnim institucijama u AP Vojvodini, takođe imamo kvalifikovanu radnu snagu, dobro upravljanje, a neke od njih se svakodnevno bore za bolje uslove za rad, kako bi što sveobuhvatnije uradile posao, imale izložbe sa što više umetnika, obogatile svoje prostorije sa lepšim i brojnim predmetima.

Pre nego što sam izabran za narodnog poslanika sa liste Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, bio sam zaposlen u Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine u Subotici.

Imao sam priliku da sagledam sve četiri oblasti sa kojima se Nacionalni savet bavi. Te oblasti su obrazovanje, javno informisanje, službena upotreba jezika i pisma i kultura.

Ako govorimo o kulturnim nacionalnim manjina, ne možemo o tome govoriti bez nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Savet je u više slučaja i osnivač pojedinih kulturnih institucija. U pitanju su institucije koje su značajne za mađarske nacionalne manjine. U slučaju Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine imamo viši pozorišta, kulturnih centara, istorijskih arhiva, biblioteka i muzeja.

Od 2018. godine, dok sam bio zaposlen u Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine, iskustvo i znanje koje sam prikupio obezbedili su mi uvid u to čime se bavi jedan nacionalni savet nacionalne manjine. Siguran sam da bu bez nacionalnih saveta rad pojedinih kulturnih institucija bio mnogo teži, ne bi bile finansirane sa njihove strane i samim tim bi bile mnogo gore opremljene.

Umrežavanje institucija obezbeđuje Nacionalnom savetu sigurnost i tok informacija koje su neophodne za obavljanje svoje funkcije. Korisnici tih institucija nisu isključivo pripadnici nacionalnih manjina. Na primer, iako je predstava u pozorištu na mađarskom jeziku i glumci pričaju na mađarskom, uvek se projektuju titlovi na srpskom jeziku. Ili, na primer, u muzeju su informacije u izložbenim eksponatima ispisane dvojezično. Na ovaj način su kulturna dobra i istorijske činjenice dostupne svima na isti način za dobrobit većeg broja građana Srbije.

Poštovani narodni poslanici, veoma mi je drago što je sa ovim Sporazumom o zajmu za razvoj kulturne infrastrukture imamo priliku da obnovimo i sačuvamo zgrade, modernizujemo infrastrukturu i pružamo bolju uslugu. Mi u poslaničkog grupi SVM smatramo da su ta ulaganja neophodna i potrebna.

Nadamo se da će se ove investicije nastaviti, jer imamo brojne kulturne institucije koje čekaju slične investicije kako bi mogle da obavljaju svoje poslove na još kvalitetniji i adekvatniji način i pružale zadovoljstvo građanima Republike Srbije.

I ne samo u blizini Beograda, već i u ostalim gradovima, opštinama za zadovoljstvo samih građana, ali i domaćih i stranih turista, turistički potencijal je neophodan i služi za dobrobit stanovništva.

Na primer, višedecenijski problem u Subotici jeste stanje i proces obnavljanja zgrade Narodnog pozorišta. Savez vojvođanskih Mađara se tokom godina često bavio tim pitanjem. Poslednjih godina proces je ubrzan i približili smo se kraju radova, zahvaljujući tome što smo ugradili izgradnju Narodnog pozorišta u Subotici kao strateški cilj SVM, i konkretna sredstva su izdvojena od 2017. godine, iz budžeta Republike Srbije.

Srećni smo što vidimo da će projekat biti završen u predviđenom vremenskom periodu i da ćemo u sledećoj godini pogledati prvi komad u obnovljenoj zgradi.

Da zaključim, poslanička grupa SVM podržaće Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu. U danu za glasanje ćemo glasati za Predlog ovog zakona.

Zahvaljujem.

(Obraća se predsedavajućoj na mađarskom jeziku.)

Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u svom današnjem obraćanju ću govoriti o Predlogu za potvrđivanje Finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Na samom početku bih naglasio da će poslanička grupa SVM u Danu za glasanje svakako podržati ovaj predlog.

Ovaj ugovor je potpisan već u novembru mesecu, a iznos kredita je 65 miliona evra. Cilj projekta za koji se koristi kredit je da se preko Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i obrazovanja nastavi Nacionalni program za ulaganje u digitalno obrazovanje u Srbiji.

Projekat se sastoji od obezbeđivanja kontinuirane obuke nastavnika za digitalne veštine, obezbeđivanja nove digitalne opreme, nadogradnja akademske digitalne mreže i centralnih lokacija i uvođenja bežične lokalne mreže, tzv. WLAN.

Pre nego što se udubim u neke detalje koje bih voleo da naglasim da je projekat započet prošle godine. Cilj ovog kredita je ubrzavanje realizacije projekta koji bi trebao da bude završen do 2023. godine.

Ove investicije su od velikog značaja. Među njima je povećanje veština nastavnika i opremanje škola. Smatram da je veoma važno pričati o izvođenju projekta, o važnim koracima koji su već napravljeni, ali i o onima koji slede u bliskoj budućnosti. Ove informacije su značajne za građane Srbije, a naročito za pripadnike nacionalnih manjina.

U predlogu samo mogli da nađemo detaljni opis celog projekta, a to su obuka trenera, dokvalifikacija nastavnika, direktora i stručnih saradnika, uključujući i obezbeđivanje programa mentorstva, treninga i učenja od kolega radi efektivne podrške implementaciji na nivou škola. To znači obuka 250 trenera i oko 50.000 nastavnika.

Drugi je obezbeđivanje opreme za izvođenje nastave iz digitalnih sadržaja. To podrazumeva laptop za svakog nastavnika, kao i laptop i postolje za običnu učionicu sa više od pet đaka. To je otprilike 48.000 laptopova. Uvođenjem bežične lokalne računarske mreže u školama koje imaju dovoljnu internet konekciju da bi mogle da koriste WLAN, nadogradnja kičme akademske mreže Republike Srbije i obezbeđivanje opreme i softvera za centralne lokacije radi lakšeg povezivanja kontrole i praćenja WLAN sistema u školama, obezbeđivanje računarske opreme za učionice radi zamene zastarelih računara prosečne starosti od oko 10 godina, to iznosi 50.000 računara, obezbeđivanje kadrova za jedinicu za sprovođenje projekta u cilju obezbeđivanja kvalitetnog sprovođenja komponenti projekta i obezbeđivanje usklađenosti sa standardima Evropske investicione banke i relevantnim direktivama i uredbama EU, što uključuje zahteve koji se odnose na nabavke društvene i ekonomske zahteve.

Pošto se projekat izvodi u svakoj osnovnoj školi i gimnaziji na teritoriji Republike Srbije, ove investicije će koristiti i pripadnici nacionalnih manjina, a nama u poslaničkoj grupi SVM je posebno drago što proces osavremenjuje tehničku opremljenost škola. Obuka nastavnika može da se nastavi bez prekida.

Obezbeđivanje interneta u svim učionicama je do sada urađeno u oko 900 škola, što je veoma dobra vest i nadamo se da će se i u preostalim školama u narednom periodu završiti ovaj proces.

Mi u SVM mislimo da je svakako potrebno potvrditi ovaj Finansijski ugovor i zbog toga ćemo u Danu za glasanje podržati Predlog. Zahvaljujem.

Hvala lepo, poštovana predsedavajuća.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog budžeta za sledeću godinu, a poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje, svakako podržati ovaj predlog.

Godina 2020. nas je zbog pandemije stavila pred značajne izazove. Bilo je potrebno uvesti razne mere zaštite za sprečavanje širenja virusa korona, kao što su zatvaranje škola i prelazak na nastavu na daljinu, ograničavanje rada određenih kompanija i prelazak na rad od kuće. Ovo su samo neke od tih mera koje na žalost mogu da imaju i negativne posledice na razne oblasti života, pa tako i na privredu.

U svom izlaganju bi se osvrnuo na oblast obrazovanja koja mnogo interesuje građane Srbije, a naročito pripadnike nacionalnih manjina. Obrazovanje je jedna od oblasti koja je tokom pandemija bila u centru pažnje. Mnogim porodicama je promenila svakodnevni život jer je obrazovno-vaspitni rad iz učinioca prešao u domove porodica, a đaci učestvuju u nastavi na daljinu.

Moramo pohvaliti sve nastavnike koji su se bukvalno iz jednog dana u drugi prilagodili vanrednim uslovima i kreativno i posvećeno rade sa đacima. Posebno čestitamo nastavnicima koji su uložili dodatni napor i snimali časove. U snimanju časova na mađarskom jeziku je pomagala Televizija „Panon“ iz Subotice. Zahvaljujući tom zajedničkom radu za celu školsku godinu će biti na raspolaganju više od 3.000 časova na mađarskom jeziku.

Vrlo je važno opremanje škola savremenom informaciono tehnološkom opremom, ali i dodatno obučavanje nastavnika za korišćenje istih, jer će naš obrazovni sistem samo u tom slučaju biti u potpunosti spreman za nastavu na daljinu. Opremanjem škola dodatnim tabletima, učenicima iz siromašnog socijalno kulturnog miljea će takođe biti u prilici da prate nastavu na daljinu bez problema.

Dozvolite mi da se osvrnem na određene aktivnosti koje su od velikog značaja za nas, pripadnike mađarske nacionalne manjine. Izuzetno je značajno što je završena izrada novog plana i programa za predmet srpski kao nematernji jezik, pošto je neadekvatan način učenja i poznavanja istog bio veliki problem prethodnih decenija.

Značajno je što su obezbeđeni uslovi da pripadnici nacionalnih manjina pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku u mestu stanovanja, što je izuzetno važno u razvoju deteta. U slučaju mađarskih nacionalnih manjina to znači da je u mnogim naseljima obezbeđeno osnovno obrazovanje u odeljenjima sa manje od 15 učenika.

Lakša nostrifikacija diploma je takođe značajno pitanje za nas. Na taj način mladi koji su završili svoje studije u inostranstvu na lakši način mogu da nađu posao i da koriste svoje znanje kod kuće u Republici Srbiji, koje su stekli tokom studiranja u inostranstvu.

Poštovani narodni poslanici, osvrnuo bih se malo i na brojeve, tačnije na to koliko su se oni povećavali u prethodnom periodu. Ako posmatramo prethodni period finansiranja u oblasti obrazovanja, možemo konstatovati da su sredstva koja se ulažu u obrazovni sistem povećana. Na primer, između 2006. i 2018. godine ukupno 542,9 miliona dinara je iznos investicija ulaganja u objekte obrazovanja na teritoriji AP Vojvodina, a taj iznos je samo u 2019. godini bio 816,9 miliona dinara. Dva najveća projekta u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja jesu program modernizacije škola i obrazovanje za socijalnu inkluziju. U prethodnoj godini je započeto 34 investicionih projekata, od kojih nažalost brojni nisu mogli biti završeni tokom ove godine zbog pandemije. Veoma je značajno da se nastavi investiranje u obrazovno vaspitne ustanove, jer se na taj način obezbeđuje bolji kvalitet obrazovanja.

Voleo bih da istaknem nekoliko primera značajnih investicija u protekle četiri godine, u školama na teritoriji AP Vojvodine u kojima se nastava odvija i na mađarskom nastavnom jeziku: osnovna škola „Kizur Ištvan“ iz Subotice, osnovna škola „Zdravko Gložanski“ iz Bečeja, osnovna škola „Novan Radonić“ iz Mola. Kao neko ko dolazi iz Ade, moram naglasiti da mi je veoma drago zbog te investicije.

Srednja škola „Dositej Obradović“ iz Novog Kneževca, Hemijsko prehrambena srednja škola u Čoki, Srednja poljoprivredna škola sa domom učenika u Futogu i druge osnovne i srednje škole iz Subotice, Sombora, Novog Sada, Temerina, Sente itd.

U predlogu budžeta koji je pred nama vidimo da su za narednu godinu investicije povećanje i nadamo se da će i naredne godine investicije u Vojvodini isto tako biti primetne. Kao primer potreba za investicijama voleo bih da istaknem osnovnu školu „Hunjadi Janoš“ u Čantaviru, gde je veoma važno da se hitno zameni stari grejni sistem. Tačnije da se zastareli kotlovi za grejanje zamene novim grejnim sistemom. Time bi škola postala ne samo bezbednije mesto za učenike u zaposlene, već bi investicija bila značajna i u smislu energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

Drugi primer, osnovna škola „Miroslav Antić“ na Paliću, gde je predviđeno održavanje fasadne stolarije na delu objekta škole. Nadamo se da će se i ove investicije naći među prioritetnima u resoru obrazovanja.

Predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara će nastaviti da čine sve što mogu za svoju zajednicu. Nastavićemo sa radom i obezbedićemo iste mogućnosti za pripadnike kako mađarske zajednice, tako i za sve državljane Republike Srbije.

U Danu za glasanje podržaćemo Predlog budžeta za 2021. godinu i nadamo se da će nam se život što pre vratiti u normalu. Hvala na pažnji.