Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
| 11.09.2020. | Predlog odluke o dopunama Poslovnika Narodne skupštine |
odbačen
|
Poštovana gospođo Puanović, vrlo kratko. Dakle, amandman nije prihvaćen iz razloga što predloženo zakonsko rešenje obuhvata majku koja je rodila dete, bez obzira na činjenicu da li je u braku, odnosno vanbračnoj zajednici ili ne, kao i da li je dete priznatog očinstva ili ne.
Takođe je definisano u kojoj situaciji otac deteta može da podnese zahtev za ostvarivanje ovog prava.
Naravno, ostaje otvoreno kao problem. U ovaj zakon evo već intervenišemo koji put. Sve što se u praksi pokaže kao da može da bude bolje, odnosno ocenjeno da može da bude bolje, radićemo na tome.
U svakom slučaju, hvala vam na brizi i na neprekidnom učešću kad god sam ja bio ovde u ovoj temi.
Hvala vam.
Hvala.
Poštovani poslanici, hvala vam na učešću u raspravi. Hvala vama koji ste uzeli reč i pažljivo sam slušao, bilo je tu i predloga, bilo je tu i interesantnih inicijativa, ali kod svih je jedna zajednička komponenta, to je potpuno razumevanje dimenzije ovog problema.
Ovo su izuzetno važne mere i ja ne sumnjam da će one dati rezultata, ali da ne bi bilo da neko dođe i kaže: „Ministre, vi ste do sada nekoliko puta rekli da novac nije presudan“, ja ću i sad da kažem da novac nije presudan.
Mogu ja da prekinem malo ako niste dovršili još nešto.
Novac jeste važan, ali nije presudan. Da je presudan, ponoviću i ono što sam rekao juče, onda bi u Evropi taj problem demografije rešavali za vrlo kratko vreme, ali ovo što smo sad uradili je izuzetno važno i ovo je jedan veliki korak napred i mislim, ponavljam ono što sam rekao, da će dati rezultate.
Učinjeno je maksimalno. Sve što smo mogli da uradimo u jednoj korelaciji između predsednika države, Vlade, unutar Vlade, Kabineta predsednice, mog Kabineta, ministra finansija, sve što smo mogli da uradimo uradili smo i to je u ovom trenutku optimum.
Ono što treba da radimo, a što nije stvar trenutka, to je ovde nekoliko puta spomenuto, to je pitanje svesti. Kako i na koji način, a to je najteže pitanje i to je nešto što se najteže menja, jer se menjalo najduže na gore, sad moramo da vidimo kako da podignemo to i da krene bar približno tamo gde je bilo.
Nemam nikakvu dilemu da je to moguće uraditi samo uspostavom vertikale vrednosti. To znači da, a ovo se odnosni na sve, počev od mene, da pokušamo da u našem društvu ponovo dajemo značaj onima od kojih možemo da imamo koristi i onima koje ovo društvo mogu da povuku napred.
To sigurno nisu starlete od kojih ne možemo da otvorimo oči, koje nam svakoga dana što iz štampe, što iz elektronskih medija iskaču pred oči. To nisu kriminalci, to nisu primitivci koji takođe zasipaju naše živote, a mi i nekako možemo da se branimo, međutim kako će da se brane ona deca, a ona su centar cele ove priče? Kad ostanu sami, kad nema ko da im kaže: „Evo, ovo sad što vidiš nije dobro“, kad i dalje imaju, kao što i mnogi od nas imamo fascinaciju sa televizijom pa sve što dolazi sa televizije, to je nešto što je važno, na šta možemo i trebamo da se ugledamo, onda mi odgajamo na potpuno pogrešan način, uglavnom nesvesno, tolerišući ovo o čemu govorim, našu decu i ne možemo očekivati nešto značajno bolje.
Mi moramo da vratimo ne dignitet nego da vratimo ugled onima od kojih živimo. Spomenuli smo ovde nekoliko puta i hranu. Mi ulazimo u veliki problem sa demografskim problemom, a to je, između ostalog, i proizvodnja hrane. Nastavimo li ovim tempom tzv. urbanizaciju koja, naravno, podrazumeva u tom smislu nestajanje sela, munjevito nestajanje sela, a ja i dalje tvrdim da demografiju nije moguće obnoviti ako isključimo element sela i prigradskih naselja, mi nemamo nikakvu šansu.
Mi moramo da napravimo u medijskom smislu, a to se sad sve obraćam ovo što govorim mojim kolegama dojučerašnjim novinarima, heroje i ugledne građane našeg društva, poljoprivrednike, stočare, pekare, zanatlije, krojače. Mi smo istorijskim tzv. civilizacijskim hodom došli do toga. Ranije nije bilo tako, verujte, ima mnogo vas mladih ovde, i ti ljudi od čijih zanata smo živeli su bili vrlo ugledni ljudi.
Mi smo došli do situacije, a govorim o tom mozaiku koga sam juče spomenuo, da za nekoga ko živi na selu, da li je to porodica, sam čovek, a sve više je samih, ako se ne varam, 260 hiljada neženja je u Srbiji, da kažemo, odmahnemo rukom - ma, oni žive na selu. Kao da su oni manje vredni zato što žive na selu.
Hajde da pokušamo svi da napravimo, svako na svom mikro prostoru, situaciju da oni koji žive na selu, počev od države, mi ćemo uraditi i radimo to, ali svako ko može da za onoga ko živi na selu kaže - vi živite na selu, da, sjajno.
Mi smo takvim odnosom, i tu nema nevinih, apsolutno, ovo traje decenijama, došli do toga da mi danas nemamo zanatlije. Mi smo u velikom problemu radne snage. Ja i dalje govorim o demografiji, ja stalno govorim o demografiji. Mi imamo veliki problem za radnu snagu. Pogledajte po gradilištima, nama dolaze ljudi da bi podizali zgrade, da bi radili na auto-putevima, hiljade kilometara daleko. Zašto je to tako? Šta će da bude za 15 godina?
Neko je pre dva dana rekao - kod nas mesari imaju i do 120 hiljada. Ma, imaće kod nas neke zanatlije, plaćaćemo ih 220 hiljada, ali ih neće biti, upravo zato što u tom sistemu vrednosti neka izmišljena zanimanja koja smo primili odnekuda, misleći da sve što nam dolazi iz Evrope i sveta razvijenog, kapitalističkog, ovo nije ideologija, da je to dobro. Nije dobro, pokazalo se da nije dobro.
Hajdemo još jednu stvar da prihvatimo, da ono što nije dobro, da se toga odričemo, ali bez razmišljanja.
Završiću vrlo brzo. Za vas koji pratite sport, posebno fudbal, znate za jedno pravilo koje je uvedeno pre nekoliko godina, da u direktnom prenosu reditelj je dužan da isključi kameru koja pokriva teren ili deo terena ili pri terenu ako se događa nešto što je nedolično, nešto što je ružno. Ranije je bilo slučajeva da se neko skine go i utrči u teren da bi napravio egzibiciju, da bi se pričalo o njemu, da bi dospeo u medije. Onoga trenutka kada je doneta ta odluka, prekinuto je za 99%. Više nema tih slučajeva, jer ovaj nema više motiv. Šta hoću da kažem?
Molim moje kolege novinare, urednike, da eliminišu, nije teško, moguće je, 40 godina sam u tom poslu, te ružne izjave, da eliminišu primitivizam, da eliminišu ono što nikome dobra doneti neće, osim što će tom jadniku ili jadnici napraviti senzaciju koja će da traje 24 sata. Da li je to sve moguće? Jeste.
Ovo nije isključivo rešenje, rešenja nema niko, da ga ima, to sam rekao juče, taj bi bio najbogatiji čovek na svetu, ali je vrlo važno u nečemu što se zove vertikala vrednosti i nečemu što se zove stvaranje ponovo svesti. Jer, bez toga mi ne možemo ništa da uradimo. Džaba nam je sve ovo. Džaba nam je sve ovo ukoliko i dalje budu dominirali kriminalci i starlete našim životima a oni od čega se živi ne budu ni na marginama.
Ja vas molim za sam kraj da i o tome razmišljate. Zahvaljujem vam se što ste i razumeli i shvatili i podržali ove mere i ne sumnjam da ćete glasati za njih. Uradićemo sve što budemo mogli u vremenu koje je ostalo do isteka mandata da eventualno još nešto od mera koje imamo na stolu i o kojima razmišljamo da primenimo, ili u zakonskoj formi ili u preporuci, a to u preporuci je vrlo važno, jer onda dolazimo da pogledamo sami sebe i da kažemo - ajde, mi to sad možemo bez zakona.
Molim vas, za sam kraj, imajte na umu, ne tražim i nemam pravo da tražim bilo od koga da ima više dece, svako ima pravo, ali imajte na umu da ne postoji ništa vrednije od ljudskog života, a posebno ne postoji ništa vrednije od novog ljudskog života. Hvala vam.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma i povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana. Dakle, ostajemo u ovoj priči.
Kao jedan od rezultata inicijative „Otvoreni Balkan“ u Tirani 21. decembra 2021. godine predsednik Republike Srbije i predsednici vlada Republike Albanije i Republike Severne Makedonije potpisali su Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana. Glavna svrha ovog sporazuma je da tri zemlje obezbede pristup svojim elektronskim uslugama za državljane svih zemalja uključenih u inicijativu, tako da građanin jedne države može da koriste elektronske usluge druge države, odnosno da ostvaruje svoje prava u drugoj državi potpisnici.
Digitalizacija javnih usluga predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije koja je prepoznala kako nove tehnologije mogu da unaprede i ubrzaju poslovanje i komunikaciju građana, privrede i države.
Upotrebom savremenih tehnologija štedi se vreme, troškovi su znatno manji, poslovi se obavljaju efikasnije, a informacije su mnogo dostupnije. Razvojem elektronske uprave naša država želi da omogući svojim građanima da ostvare svoja prava na brži i komforniji način.
Korišćenje novih tehnologija je prepoznato kao jedan od mehanizama za uspešnu implementaciju inicijative „Otvoreni Balkan“, a sve u cilju da naši građani na pouzdan i lak način ostvaruju svoja prava garantovana „Otvorenim Balkanom“, zato je planirano da države omoguće svojim građanima da elektronskim putem ostvaruju prava u drugoj državi. Shodno tome, strane su pristupile zaključivanju Sporazuma o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana kojim ugovaraju saradnju u oblasti elektronske uprave.
Pitanje koje uređuje ovaj sporazum je međusobno priznanje registrovane šeme elektronske identifikacije, zatim povezivanje nacionalnih softverskih rešenja, uspostavljanje u primenu identifikacionog broja „Otvorenog Balkana“, promovišu korišćenje elektronskih usluga koje bi dodatno potvrdile, unapredile i osnažile ciljeve u okviru inicijative za saradnju među ugovornim stranama.
Sporazumom je predviđeno da svaka država svom građaninu koji želi da koristi usluge druge države u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ dodeljuje identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“. Preduslov za dobijanje tog broja je da državljanin ima elektronski identitet koji mu je izdatu okviru registrovane šeme elektronske identifikacije u njegovoj zemlji.
Identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“ predstavlja dodatak na već postojeći elektronski identitet državljana koji mu daje mogućnost da pripremi prava u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, u skladu sa adekvatnim sporazumima u drugim dokumentima inicijative o „Otvorenom Balkanu“ koji su na snazi između ugovornih strana, kao i u skladu sa normativnim aktima i praksom svake od ugovornih strana. Ovaj broj će prvobitno služiti za prijavu na jedinstveno tržište rada u skladu sa Sporazumom kojim se reguliše slobodan pristup tržištu rada u zapadnom Balkanu.
Naime, građanin koji želi da se prijavi za slobodan pristup tržištu rada na „Otvorenom Balkanu“ mora da se prijavi elektronskim putem i da poseduje identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“. Ovaj broj će se kasnije koristiti i za pružanje drugih elektronskih usluga u okviru inicijative o kojima strane postignu dogovor.
Pored pružanja elektronskih usluga zajednička namera koja u perspektivi treba da se ostvari je da građani koji imaju „Otvoreni Balkan“ ID broj dobiju različite popuste na avio karte, putarine, benefite u železničkom saobraćaju i druge povlastice.
Ovaj sporazum stupa na snagu 30 dana od datuma polaganja instrumenata ratifikacije od strane najmanje dve ugovorene strane i daju pravo dejstva samo između tih ugovorenih strana. Za ugovornu stranu koja ratifikuje ili odobri ovaj sporazum posle njegovog stupanja na snagu, kada ga bar dve države ratifikuju, sporazum stupa na snagu 30 dana od datuma polaganja instrumenta ratifikacije od strane te ugovorne strane. Danom stupanju na snagu ovog sporazuma započeće primena Sporazuma o slobodnom pristupu tržištu rada na zapadnom Balkanu.
Hvala vam na pažnji.
(Beograd, 23.09.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Izvršni direktor | Kompanija Novosi a.d Beograd | Javni | Godišnje | 999999.99 | RSD | 16.05.2013 - |