RADOMIR DMITROVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 1958. godine u Komogovini, na Baniji.

Po zanimanju je novinar, radi u Beogradu.

Bio je stalni dopisnik iz Zagreba dnevnog lista „Politika“ i nedeljnika NIN, a od oktobra 1991. do kraja 1993. godine radio je na Radio-televiziji Srbije, kao komentator.

Pet godina bio je glavni urednik frankfurtskih „Vesti“, a od maja 2013. do jula 2017. godine bio je generalni direktor Kompanije „Novosti“ i glavni urednik „Večernjih novosti“. Osnivač je televizije „Ras“.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine prvi put postao narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 09:19

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • 1958
  • novinar
    • Ministar za brigu o porodici i demografiju

Statistika

  • 0
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Poštovani poslanici samo nekoliko rečenica…

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Samo nekoliko rečenica da kažem, da se u ovoj raspravi o predlogu zakona o izmenama zakona moglo čuti nekoliko vrlo korisnih inicijativa koje mi nismo mogli da obuhvatimo, ne zato što smo čuli naknadno, mogli smo u formi amandmana.

Mogli smo u formi amandmana, međutim to je sve što preduzimamo i u korelaciji je sa budžetskim mogućnostima.

Dakle, za ova poboljšanja je izdvojeno, čini mi se da nije rečeno na godišnjem nivou 64 milijardi dinara, dakle, to nije mali novac, a neko će da kaže za državu da nije mnogo, ali jeste, mi nismo bogata država, nismo prebogata država, mi smo na dobrom putu što se tiče oporavka i ekonomskog i svega drugog, ali smo daleko od kruga bogatih država koje bi mogle i koje izdvajaju neuporedivo veća sredstva srazmerno gledano, ali prošli put smo rekli ovde, to nije presudno.

Nekoliko vas je to ponovilo i došli smo do te spoznaje koja je vrlo važna. Naravno, ona postoji kao nešto što je i napolju davno utvrđeno i ovde kod nas o tome se sve više govori, nešto drugo je u pitanju kada se o demografiji radi. Novac je važan, ali, još jednom, i onima kojima je dosadno, da kažem – nije presudan. Da je presudan, onda bi vrlo bogate države u Evropi imale neuporedivo, neuporedivo veći natalitet, odnosno veću rodnost, stopu rodnosti, a imaju je gotovo kao mi. Izuzetno kompleksan i izuzetno složen problem demografije i to je nešto što je pred nama kao prioritet u rešavanju i u iznošenju ideja kako i na koji način.

Ja sam ovde rekao nešto što ću samo da ponovim, koristeći druge reči, samo zato što smatram izuzetno važno, a to je pozicija žene u našem društvu, žene kao apsolutnog faktora koji odlučuje o demografiji.

Dakle, rekao sam nešto što hodajući po Srbiji i razgovarajući sa lokalnim samoupravama čujem i ja potenciram i oni mi to govore i priznaju, a to je žalosna pozicija mlade žene, devojke, žene koja je već zasnovala brak, koja od poslodavca doživljava šikaniranje svake vrste ukoliko se odluči da ima dvoje dece, a o troje ne sme ni da razmišlja, jer će da izgubi posao.

Šta tu može da se uradi, uvek je to pitanje na stolu. Naravno, zakonodavstvo je tu, zakoni postoje, međutim, nema države koja ima tako brze zakone da može da reaguje da bi konkretno u ovom slučaju neka žena rekla – dobro, u redu, štiti me zakon, brzo je prošlo ovo što je počelo kao proces i ja ću ići na treće dete, ne može niko da mi zabrani, ili četvrto.

Ne, to se odugovlači i majke se pretvaraju u mučenike ili mučenice i rađaju jedno, eventualno dvoje dece. Taj problem sa poslodavcima je veliki, ja gde god mogu, evo i ovde apelujem, jer drugih mogućnosti nema. Uglavnom se radi o vrlo imućnim ljudima koji opet, nije paradoks, nego potvrđuje ovo što govorim, ne znači ništa, koji sami nemaju mnogo dece, imaju mnogo novca, ali nemaju mnogo dece, imaju jedno eventualno dvoje. Uglavnom jedno.

To je taj poremećeni sistem vrednosti o kome smo govorili ovde i gde ti ljudi i ta svest koja je dominantna, nažalost, smatraju da je glavna vrednost kapital, bogatstvo, materijalno stanje, a ne biološko stanje. A, to biološko stanje, dominanta u našim životima, to svi govore i to svi shvataju i to je veliki učinak i mala pobeda. Velika pobeda će biti kada uspemo da pomaknemo to, zaustavimo negativne trendove i pomaknemo napred. Dakle, velika pobeda i doprinosi je već što je spoznato to kao problem broj jedan.

Ponavljam, rekao sam ovde ne dajem na značaju ni sebi, daleko bilo, ni Ministarstvu koje osnovano, ali sama činjenica da je osnovano Ministarstvo za demografiju, pre toga je bio uvod jedno Ministarstvo bez portfelja za populacionu politiku, dakle, govori i opet je to ova Vlada, odnosno prethodna to nije uradila, apsolutno nisu to smatrali da je to problem nekakav, a problem je svih problema.

Dakle, sama ta odluka govori da postoji velika volja i postoji zabrinutost, ovo neće da budu velike reči niti ih ja izgovaram sa tom ambicijom, zabrinutost o sudbini našeg naroda, ne sudbini vezano za geografiju za Kosovo, za ne znam koje druge elemente koji su takođe vrlo važni nego biološkoj sudbini naroda koji nestaje u odnosu nataliteta i mortaliteta i u migracionom pomeranju, što takođe nije nikakav specifikum Srbije, nego svih država u Evropi, neke to manje osećaju, neke više.

Imamo trendove koji su dobri i ohrabruju da se ljudi, obrazovani ljudi vraćaju u Srbiju, ne samo iz IT sektora, jer onda neko kaže – da IT sektor, to je nešto specifično, to je nešto što možete taj posao da radite iz ne znam Kragujevca ili iz nekog sela kod Valjeva da radite uslugu za nekoga u Australiji, bez ikakvog problema i da to radite odlično i što dokazali neki naši mladi ljudi.

Hvala vam još jednom, pre svega na činjenici da ste uzeli učešće mnogi od vas u ovome, da vas je zainteresovala ova tema, to je ohrabrujuće.

Ukoliko mi uradimo zajedno ono što možemo, a ne iziskuje ni i izdvajanje ni novčano ni bilo kakvo drugo obogatićemo i sopstvene živote i sopstvene porodice i doprinećemo ovo o čemu govorimo, o spasavanju našeg naroda.

Hvala vam još jednom.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Poštovana, hvala vam.
Narodni poslanici pozdravljam vas, nadam se da ćete s obzirom na važnost ovog zakona sa pažnjom saslušati ono što imam da vam prenesem.
Dakle, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitaju decu, pravu deteta na uslove živote koji mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezu države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija.
Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinosi poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, kao i porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.
Zato ovaj zakon predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključujući i demografske potrebe istovremeno je i važan instrument populacione politike.
Zakon o kojem je reč primenjuje se od 1. juna 2002. godine, a izmene i dopune Zakona izvršene su 2005. i 2009. godine. Dotadašnja primena zakona u praksi ukazala je da je neminovno da se pristupi novim izmenama i dopunama koje su zbog svoje obimnosti mogle da budu izvršene samo izradom novog zakona. Dakle, novi zakon usvojen je u decembru 2017. godine sa primenom od 1. jula 2018. godine.
Novim zakonskim rešenjima olakšan je postupak ostvarivanja prava i proširen je obuhvat korisnika, omogućio je bolji obuhvat korisnika socijalne zaštite koji se nalaze u stanju ozbiljne socio-ekonomske ugroženosti, a koji nisu bili obuhvaćeni materijalnim davanjima. Takođe, ovim zakonom uspostavljena je i dodatna zaštita dece iz posebno ranjivih grupa, dece sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, dece bez roditeljskog staranja i dece korisnika novčane socijalne pomoći.
Ovim zakonom uvedeno je novi pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne negde deteta koje je omogućilo velikom broju žena, većina, da po prvi put ostvare naknade u periodu po rođenju deteta. Reč je o ženama koje nisu u radnom odnosu, već samostalno obavljaju delatnost, vlasnice su poljoprivrednog gazdinstva ili su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskih ugovora ili su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava.
Pored toga, ovo pravo mogu da ostvare i žene koje su poljoprivredni osiguranici. Na taj način pružena je posebna zaštita ženama koje su radno angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada i koje sada ne moraju da prekidaju svoje delatnosti, odnosno same odlučuju da li će ih i u kom obliku redukovati, a država im obezbeđuje naknadu na osnovu prethodnih izdvajanja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno, odnosno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Posebna podrška pruža se i roditeljima za rođenje prvog deteta, imajući u vidu povećanje tzv. prvih troškova.
Nova zakonska rešenja omogućila i smanjenje potrebne dokumentacije, direktnu isplatu prava, kao i bolju zaštićenost zaposlene porodilje čiji redovni prihodi u periodu korišćenja odsustva više nisu uslovljeni voljom i trenutnim finansijskim stanjem poslodavca.
Po usvajanju Strategije podsticaja rađanja u martu 2018. godine, na predlog predsednik Srbije Aleksandra Vučića pristupilo se izmenama i dopunama Zakona koje su usvojene u junu 2018. godine s primenom od 1. jula te godine, a odnose se na visinu, način usklađivanja isplate roditeljskih dodataka i paušala za nabavku opreme za dete, čime je omogućeno da se pravo na roditeljski dodatak za treće i četvrto dete u mesečnim iznosima od 12.000, odnosno 18.000 dinara isplaćuje u trajanju od 10 godina.
Neposredno po početku primene zakona jedan broj korisnika prava, kao i udruženja koja se bave porodicom i decom izrazilo je svoje nezadovoljstvo pojedinim odredbama, posebno onim koje se odnose na način obračuna naknada zarade.
Radi se prevashodno o ženama koje su zatečene sa novim načinom obračuna naknade zarada, a pre otpočinjanja trudničkog bolovanja, odnosno porodiljskog odsustva i nisu bile u radnom odnosu, odnosno radile su na crno i po saznanju za trudnoću zasnovale su radni odnos. Pri tome se radi o ženama koje nisu bile angažovane ni po osnovu fleksibilnih oblika rada, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskim ugovorima i kako u periodu koji je od uticaja za utvrđivanja naknade zarade imaju evidentiran mali broj osnovica na koje su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i naknada zarada utvrđena je u malom iznosu.
Inače, novi način obračuna naknada zarada zasniva se na realnom i racionalnom principu da je naknada zarade odgovarajuća uloženim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u zakonom utvrđenom dužem periodu koji prethodi njenom korišćenju.
Pred Ustavnim sudom pokrenuto je više inicijativa za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima pojedinih odredbi ovog zakona. Razlozi za donošenje zakona proizilaze iz analize njegove dosadašnje primene u praksi i potrebe izmena i dopuna na postojeća zakonska rešenja u cilju njegovog unapređenja, kao i uređenja odredbi zakona koje je Ustavni sud svojim odlukama proglasio neustavnim.
Kako je zakon doneo dosta novina u ovoj oblasti, to je sa početkom njegove primene vršena i analiza njegovih efekata u praksi, a sve u cilju unapređenja donetih zakonskih odredbi. Pri analizi efekata zakona korišćeni su podaci informacionog sistema za jedinstvenu isplatu prava Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Po razmatranju svih predloženih rešenja i njihovih ekonomskih efekata pristupilo se izmenama i dopunama zakonskih odredbi u okviru raspoloživih budžetskih mogućnosti, kako bi se dodatno poboljšao materijalni položaj porodica sa decom.
Predložene izmene i dopune zakona donose u okviru prava na naknadu zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, dakle, da svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva koje traje od dana njegovog otpočinjanja obavezno 28 dana, izuzetno po nalazu lekara 45 dana pre termina za porođaj do tri meseca života deteta, u stvari, naknadu zarade za vreme porodiljskog koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan otpočinjanja odsustva ukoliko u posmatranom periodu ima evidentirane osnovice makar i jednu na koje su plaćeni doprinosi za primanja koja imaju karakter zarade.
Prema odredbama zakona pre ovih izmenama za ostvarivanje ovog prava bilo je potrebno da je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.
Zaposlena žena koja ima bolesno dete za koje je nadležna komisija odobrila korišćene odsustva sa rada radi posebne nege deteta može da koristi naknadu zarade za to vreme i dodatak za pomoć i negu drugog lica za dete. Pravo na posebnu negu deteta može da traje do pete godine života deteta.
Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta. Žena koja je poljoprivredni osiguranik može da ostvari pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, pri čemu će se za obračun naknade uzimati osnovica na koje su plaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u 18 meseci koji prethode rođenju deteta. Ova odredba imaće retroaktivno dejstvo od 8. maja 2021. godine imajući u vidu objavljenu odluku Ustavnog suda 7. maja tekuće godine.
Žena koja samostalno obavlja delatnost ili je angažovana po osnovu fleksibilnih oblika rada, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskog ugovora ili je poljoprivredni osiguranik i ima bolesno dete za koje je nadležna komisija dala mišljenje može da koristi, pored prava na ostale naknade na osnovu posebne nege deteta, i dodatak za pomoć i negu drugog lica za dete. Pravo na posebnu negu deteta može da traje do pete godine života deteta.
Od 1. januara 2022. godine zaposlene žene, žene koje samostalno obavljaju delatnost ili su angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada, a ostvaruju prihode koji su veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji moći će da ostvare naknadu zarade i ostale naknade u visini do pet prosečnih zarada u Republici Srbiji na dan otpočinjanja odsustva.
U zakon je uvedena i odredba koja se odnosi na mogućnost podnošenja zahteva za preračun naknade zarade i ostale naknade ako u obračun naknade nisu ušle sve osnovice, jer nisu bili plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, odnosno penzijsko i invalidsko osiguranje, ukoliko su u međuvremenu doprinosi plate.
Roditeljski dodatak. Kod prava na roditeljski dodatak omogućeno je ostvarivanje prava na roditeljski dodatak i za peto dete ukoliko je neko od živorođene dece prethodnog reda rođenja umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak, izvršena su preciziranja koja se odnose na imunizaciju dece i življenje porodice na teritoriji Republike Srbije.
Dečiji dodatak. Omogućeno je ostvarivanje prava na dečiji dodatak i za dete višeg reda rođena od četvrtog ukoliko se zbog smrti deteta za neko od četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti to pravo. Izvršena su i preciziranja koja se odnose na jednoroditeljsku porodicu i prihode koji su od uticaja na ostvarivanje prava i izvršena su i preciziranja koja se odnose na jednoroditeljsku porodicu i visinu uvećanja cenzusa za dečiji dodatak za jednoroditeljsku porodicu.
Takođe, dat je pravni osnov Komisiji Republičkog fonda za PIO da veštači zdravstveno stanje deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta. Regulisano je vraćanje pravno neosnovanih iznosa sredstava čija isplata nije u skladu sa zakonom. Predviđeno da primena ovog zakona otpočne 1. jula 2021. godine.
Izmene i dopune zakona usloviće, pored dodatnih novčanih sredstava i izmene i dopune podzakonskih akata, odgovarajuće izmene i dopune u softveru za isplatu prava kao i obuku zaposlenih koji rade na poslovima ostvarivanja prava koja su propisana ovim zakonom.
Poštovani narodni poslanici hvala vam na pažnji. To je bilo ono što smo smatrali za najosnovnije i najvažnije da vam saopštimo. Tu smo na raspolaganju za bilo šta drugo.

Imovinska karta

(Beograd, 23.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Izvršni direktor Kompanija Novosi a.d Beograd Javni Godišnje 999999.99 RSD 16.05.2013 -