Poštovana gospođo Puanović, vrlo kratko. Dakle, amandman nije prihvaćen iz razloga što predloženo zakonsko rešenje obuhvata majku koja je rodila dete, bez obzira na činjenicu da li je u braku, odnosno vanbračnoj zajednici ili ne, kao i da li je dete priznatog očinstva ili ne.
Takođe je definisano u kojoj situaciji otac deteta može da podnese zahtev za ostvarivanje ovog prava.
Naravno, ostaje otvoreno kao problem. U ovaj zakon evo već intervenišemo koji put. Sve što se u praksi pokaže kao da može da bude bolje, odnosno ocenjeno da može da bude bolje, radićemo na tome.
U svakom slučaju, hvala vam na brizi i na neprekidnom učešću kad god sam ja bio ovde u ovoj temi.
Hvala vam.

Hvala.
Poštovani poslanici, hvala vam na učešću u raspravi. Hvala vama koji ste uzeli reč i pažljivo sam slušao, bilo je tu i predloga, bilo je tu i interesantnih inicijativa, ali kod svih je jedna zajednička komponenta, to je potpuno razumevanje dimenzije ovog problema.
Ovo su izuzetno važne mere i ja ne sumnjam da će one dati rezultata, ali da ne bi bilo da neko dođe i kaže: „Ministre, vi ste do sada nekoliko puta rekli da novac nije presudan“, ja ću i sad da kažem da novac nije presudan.
Mogu ja da prekinem malo ako niste dovršili još nešto.
Novac jeste važan, ali nije presudan. Da je presudan, ponoviću i ono što sam rekao juče, onda bi u Evropi taj problem demografije rešavali za vrlo kratko vreme, ali ovo što smo sad uradili je izuzetno važno i ovo je jedan veliki korak napred i mislim, ponavljam ono što sam rekao, da će dati rezultate.
Učinjeno je maksimalno. Sve što smo mogli da uradimo u jednoj korelaciji između predsednika države, Vlade, unutar Vlade, Kabineta predsednice, mog Kabineta, ministra finansija, sve što smo mogli da uradimo uradili smo i to je u ovom trenutku optimum.
Ono što treba da radimo, a što nije stvar trenutka, to je ovde nekoliko puta spomenuto, to je pitanje svesti. Kako i na koji način, a to je najteže pitanje i to je nešto što se najteže menja, jer se menjalo najduže na gore, sad moramo da vidimo kako da podignemo to i da krene bar približno tamo gde je bilo.
Nemam nikakvu dilemu da je to moguće uraditi samo uspostavom vertikale vrednosti. To znači da, a ovo se odnosni na sve, počev od mene, da pokušamo da u našem društvu ponovo dajemo značaj onima od kojih možemo da imamo koristi i onima koje ovo društvo mogu da povuku napred.
To sigurno nisu starlete od kojih ne možemo da otvorimo oči, koje nam svakoga dana što iz štampe, što iz elektronskih medija iskaču pred oči. To nisu kriminalci, to nisu primitivci koji takođe zasipaju naše živote, a mi i nekako možemo da se branimo, međutim kako će da se brane ona deca, a ona su centar cele ove priče? Kad ostanu sami, kad nema ko da im kaže: „Evo, ovo sad što vidiš nije dobro“, kad i dalje imaju, kao što i mnogi od nas imamo fascinaciju sa televizijom pa sve što dolazi sa televizije, to je nešto što je važno, na šta možemo i trebamo da se ugledamo, onda mi odgajamo na potpuno pogrešan način, uglavnom nesvesno, tolerišući ovo o čemu govorim, našu decu i ne možemo očekivati nešto značajno bolje.
Mi moramo da vratimo ne dignitet nego da vratimo ugled onima od kojih živimo. Spomenuli smo ovde nekoliko puta i hranu. Mi ulazimo u veliki problem sa demografskim problemom, a to je, između ostalog, i proizvodnja hrane. Nastavimo li ovim tempom tzv. urbanizaciju koja, naravno, podrazumeva u tom smislu nestajanje sela, munjevito nestajanje sela, a ja i dalje tvrdim da demografiju nije moguće obnoviti ako isključimo element sela i prigradskih naselja, mi nemamo nikakvu šansu.
Mi moramo da napravimo u medijskom smislu, a to se sad sve obraćam ovo što govorim mojim kolegama dojučerašnjim novinarima, heroje i ugledne građane našeg društva, poljoprivrednike, stočare, pekare, zanatlije, krojače. Mi smo istorijskim tzv. civilizacijskim hodom došli do toga. Ranije nije bilo tako, verujte, ima mnogo vas mladih ovde, i ti ljudi od čijih zanata smo živeli su bili vrlo ugledni ljudi.
Mi smo došli do situacije, a govorim o tom mozaiku koga sam juče spomenuo, da za nekoga ko živi na selu, da li je to porodica, sam čovek, a sve više je samih, ako se ne varam, 260 hiljada neženja je u Srbiji, da kažemo, odmahnemo rukom - ma, oni žive na selu. Kao da su oni manje vredni zato što žive na selu.
Hajde da pokušamo svi da napravimo, svako na svom mikro prostoru, situaciju da oni koji žive na selu, počev od države, mi ćemo uraditi i radimo to, ali svako ko može da za onoga ko živi na selu kaže - vi živite na selu, da, sjajno.
Mi smo takvim odnosom, i tu nema nevinih, apsolutno, ovo traje decenijama, došli do toga da mi danas nemamo zanatlije. Mi smo u velikom problemu radne snage. Ja i dalje govorim o demografiji, ja stalno govorim o demografiji. Mi imamo veliki problem za radnu snagu. Pogledajte po gradilištima, nama dolaze ljudi da bi podizali zgrade, da bi radili na auto-putevima, hiljade kilometara daleko. Zašto je to tako? Šta će da bude za 15 godina?
Neko je pre dva dana rekao - kod nas mesari imaju i do 120 hiljada. Ma, imaće kod nas neke zanatlije, plaćaćemo ih 220 hiljada, ali ih neće biti, upravo zato što u tom sistemu vrednosti neka izmišljena zanimanja koja smo primili odnekuda, misleći da sve što nam dolazi iz Evrope i sveta razvijenog, kapitalističkog, ovo nije ideologija, da je to dobro. Nije dobro, pokazalo se da nije dobro.
Hajdemo još jednu stvar da prihvatimo, da ono što nije dobro, da se toga odričemo, ali bez razmišljanja.
Završiću vrlo brzo. Za vas koji pratite sport, posebno fudbal, znate za jedno pravilo koje je uvedeno pre nekoliko godina, da u direktnom prenosu reditelj je dužan da isključi kameru koja pokriva teren ili deo terena ili pri terenu ako se događa nešto što je nedolično, nešto što je ružno. Ranije je bilo slučajeva da se neko skine go i utrči u teren da bi napravio egzibiciju, da bi se pričalo o njemu, da bi dospeo u medije. Onoga trenutka kada je doneta ta odluka, prekinuto je za 99%. Više nema tih slučajeva, jer ovaj nema više motiv. Šta hoću da kažem?
Molim moje kolege novinare, urednike, da eliminišu, nije teško, moguće je, 40 godina sam u tom poslu, te ružne izjave, da eliminišu primitivizam, da eliminišu ono što nikome dobra doneti neće, osim što će tom jadniku ili jadnici napraviti senzaciju koja će da traje 24 sata. Da li je to sve moguće? Jeste.
Ovo nije isključivo rešenje, rešenja nema niko, da ga ima, to sam rekao juče, taj bi bio najbogatiji čovek na svetu, ali je vrlo važno u nečemu što se zove vertikala vrednosti i nečemu što se zove stvaranje ponovo svesti. Jer, bez toga mi ne možemo ništa da uradimo. Džaba nam je sve ovo. Džaba nam je sve ovo ukoliko i dalje budu dominirali kriminalci i starlete našim životima a oni od čega se živi ne budu ni na marginama.
Ja vas molim za sam kraj da i o tome razmišljate. Zahvaljujem vam se što ste i razumeli i shvatili i podržali ove mere i ne sumnjam da ćete glasati za njih. Uradićemo sve što budemo mogli u vremenu koje je ostalo do isteka mandata da eventualno još nešto od mera koje imamo na stolu i o kojima razmišljamo da primenimo, ili u zakonskoj formi ili u preporuci, a to u preporuci je vrlo važno, jer onda dolazimo da pogledamo sami sebe i da kažemo - ajde, mi to sad možemo bez zakona.
Molim vas, za sam kraj, imajte na umu, ne tražim i nemam pravo da tražim bilo od koga da ima više dece, svako ima pravo, ali imajte na umu da ne postoji ništa vrednije od ljudskog života, a posebno ne postoji ništa vrednije od novog ljudskog života. Hvala vam.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma i povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana. Dakle, ostajemo u ovoj priči.
Kao jedan od rezultata inicijative „Otvoreni Balkan“ u Tirani 21. decembra 2021. godine predsednik Republike Srbije i predsednici vlada Republike Albanije i Republike Severne Makedonije potpisali su Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana. Glavna svrha ovog sporazuma je da tri zemlje obezbede pristup svojim elektronskim uslugama za državljane svih zemalja uključenih u inicijativu, tako da građanin jedne države može da koriste elektronske usluge druge države, odnosno da ostvaruje svoje prava u drugoj državi potpisnici.
Digitalizacija javnih usluga predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije koja je prepoznala kako nove tehnologije mogu da unaprede i ubrzaju poslovanje i komunikaciju građana, privrede i države.
Upotrebom savremenih tehnologija štedi se vreme, troškovi su znatno manji, poslovi se obavljaju efikasnije, a informacije su mnogo dostupnije. Razvojem elektronske uprave naša država želi da omogući svojim građanima da ostvare svoja prava na brži i komforniji način.
Korišćenje novih tehnologija je prepoznato kao jedan od mehanizama za uspešnu implementaciju inicijative „Otvoreni Balkan“, a sve u cilju da naši građani na pouzdan i lak način ostvaruju svoja prava garantovana „Otvorenim Balkanom“, zato je planirano da države omoguće svojim građanima da elektronskim putem ostvaruju prava u drugoj državi. Shodno tome, strane su pristupile zaključivanju Sporazuma o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana kojim ugovaraju saradnju u oblasti elektronske uprave.
Pitanje koje uređuje ovaj sporazum je međusobno priznanje registrovane šeme elektronske identifikacije, zatim povezivanje nacionalnih softverskih rešenja, uspostavljanje u primenu identifikacionog broja „Otvorenog Balkana“, promovišu korišćenje elektronskih usluga koje bi dodatno potvrdile, unapredile i osnažile ciljeve u okviru inicijative za saradnju među ugovornim stranama.
Sporazumom je predviđeno da svaka država svom građaninu koji želi da koristi usluge druge države u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ dodeljuje identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“. Preduslov za dobijanje tog broja je da državljanin ima elektronski identitet koji mu je izdatu okviru registrovane šeme elektronske identifikacije u njegovoj zemlji.
Identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“ predstavlja dodatak na već postojeći elektronski identitet državljana koji mu daje mogućnost da pripremi prava u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, u skladu sa adekvatnim sporazumima u drugim dokumentima inicijative o „Otvorenom Balkanu“ koji su na snazi između ugovornih strana, kao i u skladu sa normativnim aktima i praksom svake od ugovornih strana. Ovaj broj će prvobitno služiti za prijavu na jedinstveno tržište rada u skladu sa Sporazumom kojim se reguliše slobodan pristup tržištu rada u zapadnom Balkanu.
Naime, građanin koji želi da se prijavi za slobodan pristup tržištu rada na „Otvorenom Balkanu“ mora da se prijavi elektronskim putem i da poseduje identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“. Ovaj broj će se kasnije koristiti i za pružanje drugih elektronskih usluga u okviru inicijative o kojima strane postignu dogovor.
Pored pružanja elektronskih usluga zajednička namera koja u perspektivi treba da se ostvari je da građani koji imaju „Otvoreni Balkan“ ID broj dobiju različite popuste na avio karte, putarine, benefite u železničkom saobraćaju i druge povlastice.
Ovaj sporazum stupa na snagu 30 dana od datuma polaganja instrumenata ratifikacije od strane najmanje dve ugovorene strane i daju pravo dejstva samo između tih ugovorenih strana. Za ugovornu stranu koja ratifikuje ili odobri ovaj sporazum posle njegovog stupanja na snagu, kada ga bar dve države ratifikuju, sporazum stupa na snagu 30 dana od datuma polaganja instrumenta ratifikacije od strane te ugovorne strane. Danom stupanju na snagu ovog sporazuma započeće primena Sporazuma o slobodnom pristupu tržištu rada na zapadnom Balkanu.
Hvala vam na pažnji.

S obzirom na vanrednu situaciju koju je spomenula Aleksandra i slučaj smrtni koji smo imali, komemoraciju, imamo male promene u dnevnom redu, odnosno izmene u mestima, tako da sam ja čekao da se skupi nas što više.

Međutim, da ne čekam da vam predstavim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Dakle, nešto što smo zaista dugo čekali i to su te mere o kojima je bilo reči i koje verujemo mogu da promene nešto na pozitivno u demografskoj slici i demografskoj situaciji u Srbiji, koja je unutar našeg naroda i građana Srbije koja je katastrofalna.

Znate i sami, upoznati ste sa podacima. Ja sam ovde rekao i neću dužiti nekoliko puta, dakle, s obzirom na trendove u zadnjih dve godine, očekujem da će 2021. godina završiti sa još gorim rezultatom i da ćemo se u odnosu rođenih i umrlih približiti 70.000. Pre samo dve godine bili smo na 37.000. Izgleda da će da bude čak i više od 70.000. Ali, dobro. To je jedan izazov sa kojim ćemo pokušati da se nosimo.

Ovo što ću sada da vam predstavim je nešto što smo duboko ubeđeni svi koji smo radili na tome, može stvari da promeni i da donese pozitivne posledice.

Dakle, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitaju decu, pravu deteta na uslove života koje mu omogućavaju pravilan razvoj i obaveza država da podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija.

Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.

Zato ovaj zakon sam po sebi predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključujući demografske potrebe, istovremeno je i važan instrument populacione politike.

Zakon se primenjuje od 1. juna 2002. godine. Izmene i dopune Zakona izvršene su 2005. i 2009. godine. Dotadašnja primena zakona u praksi ukazala je da je neminovno da se propusti novih izmenama i dopunama koje su zbog svoje obilnosti mogle biti izvršene samo izradom novog zakona. Taj novi zakon usvojen je u decembru 2017. godine, sa primenom od 1. jula 2018. godine.

Po usvajanju Strategije podsticaja rađanja u martu 2018. godine, na predlog predsednika Aleksandra Vučića, pristupilo se izmenama i dopunama Zakona koje su usvojene u junu 2018. godine, s primenom, takođe od prvog jula.

Da vas podsetim, kada je taj zakon stupio na snagu mi smo bili na stopi rodnosti, na stopi feritiliteta 1,48,8 i on je već sledeće godine pomakao stopu rodnosti na 1,52.

Demografi i, naravno, oni koji to posmatraju to reći će da to nije nekakav rezultat, međutim to je trend, što je vrlo važno, dakle pomakli smo se gore.

Međutim, tada je došlo ovo zlo koje zovemo pandemija Kovid i mi smo se, po onom što je realna procena, vratili na 1,5 ili tu negde se krećemo oko 1,5.

Ovo sam samo hteo da vam kažem, a u vezi je sa onim jako, jako teškim podatkom, a to je uticaj korone i stope smrtnosti.

Izmene i dopune zakona donesene u okviru prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi potrebe nege deteta, zatim ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, a od 1. januara plus ostalo. Naravno, od 1. januara 2022. godine zaposlene žene koje samostalno obavljaju delatnost ili su angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada, a ostvaruju prihode koji su veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji moći će da ostvare naknadu zarade i ostale naknade u visini od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji na dan otpočinjanja odsustva. Tu su, naravno, roditeljski dodatak, dečiji dodatak.

Takođe, dat je pravni osnov Komisiji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da veštači zdravstveno stanje deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu nadoknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta. Regulisano je vraćanje pravno neosnovanih iznosa sredstava čija isplata nije u skladu sa zakonom.

Primena ovih odredbi je otpočela 1. jula 2021. godine i onda, na inicijativu predsednika Vučića, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, na čijem sam čelu, je ponovo pristupilo postupku izmena i dopuna zakona.

Najvažnija izmena u zakonu su povećanje roditeljskog dodatka za prvo dete sa 100 hiljada na 300 hiljada dinara. Povećanje iznosa roditeljskog dodatka za prvo dete značajno kompenzuje inicijalne troškove koje porodica ima u trenutku rađanja njenog novog člana.

Druga nova mera populacione politike je novo pravo koje je definisano pod nazivom pravo na početna sredstva za izgradnju, učešća u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Ovo pravo će moći da ostvari svaka majka za dete rođeno od 1. januara 2022. godine. Dakle, to je za koji dan i kasnije, pod uslovom da je državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište u Republici Srbiji i da prvi put stiče u svojstvu porodično stambenu zgradu ili stan na teritoriji Republike Srbije.

Ovo pravo može ostvariti majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca ako je dete rođeno na teritoriji Republike Srbije i ili je državljanin Republike Srbije. Izuzetno u slučaju smrti majke deteta, pravo može ostvariti otac deteta.

Stvaranje uslova za rešavanje stambenog pitanja porodice predstavlja posebnu podsticajnu meru koja u datim okolnostima treba da doprinosi njenoj stabilnosti i sigurnosti, a u narednom periodu utiče i na odluku o proširenju porodice, rađanju još dece itd.

Ova mera od izuzetnog je značaja na odluku da porodica nastavi da živi u mestu dosadašnjeg prebivališta, a ne da se seli u drugo mesto u Republici Srbiji ili u inostranstvo.

Imajući u vidu značaj novih mera koje su propisane ovim zakonom za unapređenje populacione politike, zakon bi trebalo da stupi na snagu od 1. januara 2022. godine.

Hvala vam na pažnji.

Ako ima nekih pitanja, stojim vam na raspolaganju.

Gospodine Tandir, hvala vam na ovim rečima.
Mi smo imali, ako je to neka vrsta saradnje, imali smo jako dobru saradnju i na ovom mestu i van toga i sa vašim pokojnim predsednikom.
Što se tiče ovih mera, reći ću vam nešto, ne mogu da odolim, biće sutra još jedno vrlo prijatno iznenađenje u vezi ovih mera.

Zaista ću poštovati vreme.
Samo da kažem da se zahvaljujem na učešću svima vama u ovoj temi i na visokom stepenu razumevanja problema koji je iznad svih problema, svi ste to rekli. Apsolutno, još jednom koristim priliku da kažem, da mi imamo mnogo problema, kao i svi drugi narodi, a najveći problem je demografija, apsolutno.
Neko će da kaže – Dmitroviću, ti si postao kao baba narikača, ideš po selu i plačeš, a ja jednostavno moram, to mi je sastavni deo, da opominjem neprekidno. Mi smo narod koji nestaje munjevitom brzinom
Ponoviću onaj podatak koji sam rekao, 70.000 će nas na kraju godine, odnosno za dva dana, da bude manje u odnosu rođenih i umrlih. Pre samo dve godine to je bilo 37.000. Da li je to uradila samo korona? Jeste, ali nije samo korona. Korona učestvuje na trećem mestu, kardiovaskularne bolesti su na prvom.
Da li može da se uradi nešto kolosalno sa ovim merama? Ne može. Niko od nas nije ushićen tako, pa da kaže – sad će to da reši, jer sve oko nas i u Evropi govori da je novac važan, ali nije presudan.
Mi imamo problem koji je slojevit, koji je složen. To je mozaik u kome je svaka kockica važna. Ukoliko ga ne složimo kako treba, mi ništa nećemo uraditi. Jer, ovo je pitanje svesti. Kad to spomenete, onda neko ko je protiv toga, a uvek imate nekoga ko je protiv toga i nekoga ko je opoziciono postavljen, bez obzira ko je na vlasti, i onda krene da kontrira, kaže – dajte vi nama pravnu državu, dajte vi nama da imamo veće plate, dajte vi nama vrtiće. I onda ode taj ili neko iz njegove porodice u Švedsku, gde sve to ima, puta deset, i znate li koliko ima dece? Jedno.
Mi moramo da krenemo da priznamo, mi ovaj problem možemo da rešimo kad priznamo koliko je on težak, a težak je zato, ponavljam, što smo došli u sferu promene svesti i sve što kažemo, moramo da krenemo od sebe.
Mi imamo bračne parove, ogromna većina ili je bar većina, što dokazuju i ovi rezultati, koji imaju jedno dete. Kada su pred izborom za još jedno dete ili za još jedan stan, 80% slučajeva bira još jedan stan. Ta vrsta našeg komoditeta, ne samo našeg, nego savremenog čoveka nas je dovela do ovde gde jesmo.
Spomenuli ste Francusku. Oni su na 1,8 najviše u Evropi, najviše u Evropi imaju Francuzi 1,8. Njih ima 65 miliona, 67 miliona, ali je tu presudno, ali je svakako značajno da oni imaju 6 miliona muslimana koji još uvek imaju ono što su hrišćani, većina nas ovde pripadamo toj religiji, izgubili, a to je osećaj porodice. Nema demografije i obnove demografije bez porodice, gospodo, vi to svi dobro znate.
Naša je porodica uništena, naš odnos prema porodici je promenjen. Može se imati jedno dete u vanbračnoj vezi, ali u porodici možete da imate troje ili četvoro dece. Nije snaga u pojedincu. Pojedinac je jak samo ako dolazi iz jake porodice, ako dolazi iz jakog društva. Ja vas molim sve vas da neprekidno imamo na umu to da nije sve što je savremeno i sve što donosi novo vreme tako dobro. Nemamo mi vremena da razgovaramo o tome. Ja bih jako voleo da razgovaramo o tome, jer se ja susrećem, kada spominjem nešto što je iz prošlosti, to je konzervativno, to retrogradno, to ne možemo napred.
Mi imao sve više zakona o deci i zakona o pravu dece i pravu ne znam ja koga, a imamo sve manje dece. Mi negde grešimo, narode. Kako je moguće da toliko priče imamo i toliko zakonskih rešenja i uredbi, a sve manje dece? Svest je u pitanju. Samo je pitanje da li hoćemo mi to da priznamo ili nećemo. Nije sve što je bilo loše. Nije realno da bude loše. Otkuda smo mi na kraju, krajeva, a svako od nas smatra da je dobar?
Dakle, oni koji su nas stvorili, sistem i način i odnosi porodice, tu je nešto bilo dobro. Otkud toliki geniji, otkud toliki ljudi sa takvim umovima, sa dostignućima u sferi nauke, umetnosti? Šta je to bilo dobro kod njih? Kako je moguće da ništa nije bilo dobro dok nije došla naša generacija, ne znam koja od prošlih decenija? Tu negde moramo da tražimo rešenje. Ovo nije pitanje, da li ima neko formulu? Nema niko. Onaj ko ima formulu za demografiju, taj će biti najbogatiji čovek na svetu. Ne postoji, nemoguće.
To je svakodnevni rad i svakodnevno razmišljanje o ovom problemu, da nam neprekidno bude na stolu i da krećemo od sebe, da ne držimo lekcije drugima – e, što ti nemaš dece, dobro, izvini, koliko imaš ti. Ima onih koji zaista mogu da postave to pitanje ostvarenih i kao ljudi i kao visokoobrazovani i kao umetnici i kao sportisti i kao roditelji ili roditelj ili majka sa troje ili čak i više dece. Čak i u ovoj Vladi imamo takvih. Znači, moguće je. Pitanje svesti.
Vraćam se i završavam na mere koje su predložene. One su izuzetno značajne, napravljen je veliki napor da budžet to može da izdrži i izdržaće i još će da bude poboljšanja u tom smislu i nadam se… Kratak je rok, a dokle će ova Vlada da bude, odnosno znamo da će biti izbori i šta će dalje da bude. Nevažno je da li će na mom mestu da sedi neko drugi ili ja, ali taj ko ovde bude sedeo mora da insistira na nečemu što se zove svest, a prva rečenica jeste – jesmo li mi zaista svesni u kojoj situaciji, kako teškoj situaciji se nalazimo?
Godine 2050. Srba će biti, izvinjavam se onima koji nisu Srbi, govorim o većinskom narodu, Srba će biti četiri miliona. Narode, četiri miliona. Tu smo blizu granice koju ako pređemo povratka više nema. Da žena rađa osmoro dece, nećemo se moći vratiti, jer će biti malo žena u reproduktivnom periodu. Godine 2050. biće nas četiri miliona ukoliko nešto ne uradimo. Sedamdeset hiljada ovu godinu završavamo u negativnom. To je jezivo. Nadam se da ćemo razgovarati. Otvorena su vrata, otvoreni su telefoni, sve što se tiče ovog ministarstva i Vlade, tražite razgovore, tematske, bilo kakve, i dobićete ih. Dakle, imate otvorena vrata. Hvala vam.

Gospodine Tandir, vi ste jedan od ljudi koji pokazuje veliko interesovanje inače za sferu demografije, što je vrlo dobro i hvala vam na tome i razgovarao sam, a sada koristim i priliku da i vama, a i da prenesete porodici preminulog našeg, mogu da kažem prijatelja, koji više nije sa nama, a koji je često sa mnom razgovarao na tu temu, takođe pokazujući veliko interesovanje, Muamer Zukorlić. O njemu je reč.
Mere koje ste spomenuli i koje je predsednik Vučić pre dva dana izneo u javnost su u stvari nagoveštaj jednog paketa koji bi trebao da se usvoji relativno brzo. Dakle, da ga usaglasimo, tu ima još nekoliko mera značajnih vrlo, u toku decembra meseca i da on startuje već od početka januara, najkasnije zaključno sa januarom. Naravno, radi se o merama koje se odnose na sve. Nikakvih izuzetaka nema. Odnose se i na kraj iz koga vi dolazite i u tim obilascima i mojim ličnim i mojih saradnika, koji su već prešli stotinu opština, bili smo i kod vas i snimili smo situaciju, videli smo šta su karakteristike, šta tu može konkretno da se pomogne dodatno, što je specifikum tog prostora.
Tu ćemo da vrlo brzo nešto uradimo, ali ove mere, ponavljam, vrlo su stimulativne i na lokalu takođe i to nema veze sa ovim merama – ljudi preduzimaju nešto i svesni su ogromnog problema sa kojim se suočavamo i kao država i kao narod i kao svi građani koji ovde žive. Nadam se što pre da ćemo ponovo da razgovaramo na istom ovom mestu o tome.

Samo da dodam nekoliko rečenica.
Dakle, to što ste spomenuli, to se ispostavlja kao veoma veliki problem kod mladih žena, kada se susretnu prvi put sa poslodavcem i kada na tom intervjuu neznajući uglavnom budu iskrene pa kažu da bi želele porodicu, da bi želele decu, njihova mogućnost da dobiju posao je vrlo mala ili kada to prećute, a dođu pa mu kažu da su u drugom stanju, tu počinje vrlo težak period za njih.
E, sad, ova mera koju smo predložili i koja će sigurno da stupi na snagu da može da se studira i da se uzmu, ko to želi, može da rodi, dvoje dece i onda dolazi pred opet, da figurativan budem, pred tog poslodavca i prema njemu imamo nekakvih ideja kako da to sprečimo i videćemo u sledećih mesec dana, e onda je on drugačija priča, onda je to neko ima 26 godina, 27 i ima iza sebe ostvareno i materinstvo, uzmimo jedno ili dvoje dece, i drugačiji je i put i mogućnosti i sve što se pred takvom ženom pruža. Dakle, išli smo tu maksimalno da damo te mogućnosti.
Hvala vam na interesovanju.

Gospodine Tandir, hvala vam, da se ponovim malo, što rekao Tončev, na ovom pitnju, ali zaista hvala na ovom pitanju. Zato što stalno imam osećaj, možda je on produkt toga što radim posao koji radim i što dodatno, za razliku od drugih sam preokupiran ovom temom, a to je pitanje demografije.
Imam svaki dan osećaj da mi lagano to pitanje ponovo guramo na marginu i da se ne posvećujemo njemu dovoljno, a to je pitanje svih pitanja. To je važnije, dakle, ovo sa punom odgovornošću ću da kažem, to je važnije od svega ovoga što mi danas razgovaramo.
Zašto? Zato što na to pitanje, na taj problem ne možemo da utičemo, kao što možemo da utičemo na probleme druge vrste, kao što možemo, uzmimo na izgradnju puteva, mostova itd, tu imamo rokove, tu imamo finansijske konstrukcije, tu znamo kada ćemo da počnemo, kada ćemo da završimo.
Ovde i sutra, da donesemo mere koje su na stolu, i reći ću nešto o njima, period kada one očinju da daju rezultate od pet do deset godina, a situacija je jeziva, mi nestajemo. Mi nestajemo velikom brzinom.
Neko će da kaže Dmitrović priča stalno istu priču. Ja nemam drugu mogućnost da skrenem pažnju nego da ponavljam ovo.
Mi smo ponovo na 1,4, bili smo na 1,53, govorim o stopi rodnosti o fertilitetu, sada smo ponovo 1,4 i nešto. Ne znam u stvari, koliko, pošto je ovo što radi korona i svi ostali elementi je, nešto što niko nije očekivao.
Prošle godine, ponoviću to, prošle godine u Srbiji u odnosu rođenih i mrtvih je nestao jedan grad veličine Šapca i veličine Užica. To je 55 hiljada, ove godine žalim, dakle, što ću uopšte da pretpostavljam, ali moram da skrećem pažnju, biće mnogo više. Mnogo veći negativan rezultat će biti ove godine, jer sve manje dece rađa, a sve više umire, iz raznih razloga.
I, ovo ću ponoviti, odgovoriću na ono što ste pitali konkretno, jer mora da se govori o tome. Pitanje stope rodnosti nije pitanje novca, nego svesti. Mi smo ušli u period pre nekoliko decenija da to više nije pitanje novca, nego svesti, a menjati svest je najteže.
Novo je Ministarstvo, naravno, ne govorim ovo da bi kukao, ili opravdavao se, imali smo nekoliko meseci konstituisanja i prijavljivanja maltene kao novo preduzeće, ljudi misle da Vlada može sve da uradi. Ne, ako poštujete zakon, onda morate da se ponašate i vremenski to da poštujete.
Oko trenutnog stanja još samo jedna rečenica, ovo što je došlo za prvih 10 meseci, prevazišlo sva negativna očekivanja. Govorim o rezultatima. Nije ništa bolje, ili je čak u nekim državama u Evropi, EU, i gore, ali to nije nikakva uteha.
Znam, ovo što ste vi rekli da autobusi svako veče ili svako jutro odlaze i mladi ljudi, čak i ljudi u godinama odlaze, za boljim životom. Ista situacija je u BiH, ista situacija je u Hrvatskoj.
Ali, sada pogledajte, neko će da kaže i da vrati na ono što sam rekao, oni idu tamo, imaće tamo više dece ili živeće bolje.
Nije tačno. Stopa rodnosti u najbogatijim evropskim zemljama je gotovo identična kao i u Srbiji.
Naši ljudi, mladi ljudi, mogu da navedem dva prezimena, ne bi bilo korektno, neki su mi čak i rođaci, mladi ljudi koji su otišli u zapadne zemlje, vrlo bogate, i stvorili su porodicu tamo, znate koliko imaju dece, tamo su već 10 godina, imaju jedno. Žive neuporedivo bolje nego što se ovde živi.
Nijedan od elemenata koji se ovde navodi kao problematičan tamo ne postoji. Neuređena država, pravni sistem neizgrađen itd, svašta ovde zameraju. Nije tačno, naravno, to što govore ovde u Srbiji, ali kad hoće da kaže, da traži kvazi argument, onda to spominje.
I, onda ode u državu koja je savršeno uređena, dakle ne može da prigovori ništa. Ni teoretski, ima jedno ili dvoje dece.
Šta tu sada može da se uradi? Neko će da kaže, čekaj, mi tu nemamo nikakvu šansu. Ja naravno neću da kažem, nemamo šansu, jer on ne bi sedeo tu, meni nešto, pravo da vam kažem, ja samo bolje živeo pre nego što sam bio ministar, drugačije sam se osećao, tolike godine sam proveo u novinarstvu i nije mi imperativ nikada bio, niti sam imao san da budem ministar, ali sada kada jesam tu, onda moram time da se bavim, želim time da se bavim i to baš do kraja. Kada upotrebljavam neke formulacije, onda to radim vrlo namerno, prelazeći lagano i liniju da bih skrenuo pažnju na dubinu ovog problema.
Veliki je uspeh ove države i ekonomski, i ovo o čemu je govorio Siniša i to što gradimo tolike puteve i magistralne puteve, ali šta ako jednog dana ne bude bilo vozila, neće imati ko da se vozi tuda.
Nama se neki delovi Srbije, a vi ste spomenuli, naravno kraj iz koga dolazite, dodatnom brzinom prazne.
Nikakav problem nije da kažem, to je državno pitanje, pogranična mesta prema kojima svaka država, što je potpuno normalno iz geostrateških razloga, vodi računa i gleda šta da uradi i kako i na koji način da ojača i u bezbednosnom smislu i to nije nikakav rebus, i treba otvoreno reći, i tu postoje problemi, ponovo nisu naši samo, pitanja samo Srbije, nego i drugih, globalni problem, posebno problem Evrope, pa da pređem i na mere i da skratim.
Ukoliko ne uradimo nešto da zaustavimo, ne da krenemo ka gore, to je veliki, bi bio uspeh kolosalan, mi ćemo da se nađemo kao što su sada neki narodi, da ih ne spominjem, nalaze se blizu linije, koju, ako pređu, više nema povratka.
Postoji u demografiji i matematici demografije, linija koja kada se pređe više nema spasa, i taj narod nestaje. Mi nismo tako blizu, a nismo tako ni daleko od te linije i ne bi bilo ništa spektakularno. U istoriji smo učili o narodima koji su bili, pa ih nema. Ajde da uradimo sve što možemo da ne budemo jednog dana svedoci, ili naši daleki potomci da budu ili oni koji budu hteli da izučavaju istoriju ovog kraja, udžbenike, pa da kažu, evo ovde su živeli, izvinjavam se nacionalnim manjinama, i na njih se odnosi naravno, kao građane, ovde su živeli neki Srbi, više ih nema.
Ima nekih arhefakata, ima nekih ostataka i to je sve.
Što se tiče mera, moje Ministarstvo, odnosno ja sam u ime Ministarstva predao jedan set mera za koje verujem, da ne verujem, ne bih ni bio tu ponavljam, niti bi ih predavao, predsedniku države i predsednici Vlade. To je vrlo teško pitanje.
Evo Siniša je ovde, i to se naravno tiče i finansija, i sad će neko da kaže, aha, Dmitroviću, važni su novci, a važni su novci jer se tiče budžeta u ovom slučaju.
Dakle, ne govorim o makro situaciji, ne o mikro situaciji, porodici i pojedincu, nego govorim o tome da li budžet može da izdrži te mere i ne ove godine do kraja, ne iduće godine, nego dugi niz godina, jesmo li u situaciji, dakle, ono što je predloženo, ja neću, izvinjavam se, ne mogu da spomenem nijednu meru, ali nadam se da je vrlo brzo, ponovo ćemo da razgovaramo u kontinuitetu, da izađemo i javno vidimo šta je održivo i da objavimo koje su to mere, za koje verujemo da mogu da ublaže situaciju, i da na planu demografije, kao što na drugim planovima ovde rečeno nekoliko puta, da Srbija bude zapažena, da Srbija bude u Evropi prepoznata kao neko ko se sa tako izuzetno teškim problemom bavi na poseban način i sa nekim posebnim idejama.
Pritom smo, da i to kažem, izučavali i iskustva drugih i razgovarali smo sa velikim brojem mladih bračnih parova, sa ljudima koji to gledaju na svoj način i obišli smo do sada negde oko 75 opština lokalnih zajednica, samouprava, do kraja godine, negde oko 100, 110, dakle stalno smo na terenu i ima primera za koje nikada nikome od nas nije padalo na pamet i onda vidite da ljudi zaista žive sa tim problemom, ali ne mogu sami.
Dakle, na lokalnoj samoupravi, primenjuju neke mere, prvo dete, drugo dete, treće, itd. benefiti razni, i stimulacije.
Međutim, onda se sete, pa naprave nešto što je dodatno, što je pozdravljeno na lokalu i što smo mi uzeli i kao primere, videćemo šta i kako sa tim možemo da uradimo.
Još jednom, hvala vam i pozivam sve vas, drage kolege, da ovaj problem, ovo nije problem, naravno, ni ovog ministarstva, ni ove Vlade, on je problem svih nas, da gde god možete da govorite o njemu, gde god možete da ga potencirate. Ovo je problem svih problema, ponavljam ga i ponavljam se često i namerno to radimo. Ovo je problem svih problema. Ovo je problem hoće li nas biti ili nas biti neće. Vrlo jednostavno. I velika je stvar da mi poslednjih godina, posebno od 2017, 2018. godine, kada su usvojene mere, da mi uopšte razgovaramo o tome. Ranije niko nije spominjao demografiju, osim ljudi koji se tim profesionalno bave.
Dugujem zahvalnost svim kolegama u Vladi i predsednici Vlade, a posebno predsedniku države Vučiću, koji je to kao apsolutni problem i koji to jedini, čini mi se, za razliku od mnogih drugih, postavlja povremeno, pričajući o uspesima, o onome što može da nam ide u prilog da se pohvalimo, kaže - ali ljudi ako nas ne bude, e, da, to, ali ljudi ako nas ne bude, šta onda?
Učinimo sve da nas bude, odnosno da nas se ne sećaju kroz udžbenike, nego da naši potomci budu tu. Hvala vam još jednom.

Samo nekoliko rečenica.
Pokušao sam da razgovaram sa antivakserima. Gde je njihova snaga? Njihova snaga je u društvenim mrežama. Mi gledamo dnevno od šest do osam sati, realne su procene, i to nema da li neko ima 15 godina, da li 35, sada je već 65 godina. Od šest do osam sati gledamo u displej mobilnog telefona. Njihova je snaga u tome. Oni se oglašavaju samo preko društvenih mreža. I onda sam molio jednog da mi objasni zašto neće. On kaže, veli – pa staviće mi čip. Rekoh – jesi li ti ikad u životu čuo da si vakcinisan čim si se rodio? Svi smo mi primili po dve-tri vakcine, kada nisu bili svesni da postojimo. Drugo, jesi li pio nekada lekove? Veli – jesam. Jesi li pio pilule one kao pola prsta? Veli – jesam. Ako tamo može u vakcinu da stane čip, može da stane milijardu čipova u onome. Prosto je neverovatno, to je iracionalna stvar.
Ali kad ponese talas, i onda tu, naravno, ima apsolutno, videli ste i sami, oni citiraju neke lekare koji ne postoje, institute koji ne postoje, bolnice koje ne postoje i neko ko nema stepen obrazovanja ili ne može da izađe zbog nepoznavanja jezika, on to prihvati kao zdravo za gotovo, širi i kaže – nemoj, ubiće te, umrećeš za godinu dana itd. Jako, jako je teško, izuzetno teško, ali što rekao Nedimović – niko realan ne vidi nijedan drugi izlaz osim vakcinacije.

Želeo bih da kažem da se radi o sledećim izmenama: u čl. 1. i 2, u Zakonu o muzejskoj delatnosti, u članu 49. stav 3. menja se i glasi: "Direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja može biti lice koje ispunjava uslove utvrđene odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture", i član 2: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" Republike Srbije, a primenjuje se od 17. oktobra 2021. godine".
Evo, poštovana potpredsednice, to bi bilo to.

Poštovani poslanici samo nekoliko rečenica…

Samo nekoliko rečenica da kažem, da se u ovoj raspravi o predlogu zakona o izmenama zakona moglo čuti nekoliko vrlo korisnih inicijativa koje mi nismo mogli da obuhvatimo, ne zato što smo čuli naknadno, mogli smo u formi amandmana.

Mogli smo u formi amandmana, međutim to je sve što preduzimamo i u korelaciji je sa budžetskim mogućnostima.

Dakle, za ova poboljšanja je izdvojeno, čini mi se da nije rečeno na godišnjem nivou 64 milijardi dinara, dakle, to nije mali novac, a neko će da kaže za državu da nije mnogo, ali jeste, mi nismo bogata država, nismo prebogata država, mi smo na dobrom putu što se tiče oporavka i ekonomskog i svega drugog, ali smo daleko od kruga bogatih država koje bi mogle i koje izdvajaju neuporedivo veća sredstva srazmerno gledano, ali prošli put smo rekli ovde, to nije presudno.

Nekoliko vas je to ponovilo i došli smo do te spoznaje koja je vrlo važna. Naravno, ona postoji kao nešto što je i napolju davno utvrđeno i ovde kod nas o tome se sve više govori, nešto drugo je u pitanju kada se o demografiji radi. Novac je važan, ali, još jednom, i onima kojima je dosadno, da kažem – nije presudan. Da je presudan, onda bi vrlo bogate države u Evropi imale neuporedivo, neuporedivo veći natalitet, odnosno veću rodnost, stopu rodnosti, a imaju je gotovo kao mi. Izuzetno kompleksan i izuzetno složen problem demografije i to je nešto što je pred nama kao prioritet u rešavanju i u iznošenju ideja kako i na koji način.

Ja sam ovde rekao nešto što ću samo da ponovim, koristeći druge reči, samo zato što smatram izuzetno važno, a to je pozicija žene u našem društvu, žene kao apsolutnog faktora koji odlučuje o demografiji.

Dakle, rekao sam nešto što hodajući po Srbiji i razgovarajući sa lokalnim samoupravama čujem i ja potenciram i oni mi to govore i priznaju, a to je žalosna pozicija mlade žene, devojke, žene koja je već zasnovala brak, koja od poslodavca doživljava šikaniranje svake vrste ukoliko se odluči da ima dvoje dece, a o troje ne sme ni da razmišlja, jer će da izgubi posao.

Šta tu može da se uradi, uvek je to pitanje na stolu. Naravno, zakonodavstvo je tu, zakoni postoje, međutim, nema države koja ima tako brze zakone da može da reaguje da bi konkretno u ovom slučaju neka žena rekla – dobro, u redu, štiti me zakon, brzo je prošlo ovo što je počelo kao proces i ja ću ići na treće dete, ne može niko da mi zabrani, ili četvrto.

Ne, to se odugovlači i majke se pretvaraju u mučenike ili mučenice i rađaju jedno, eventualno dvoje dece. Taj problem sa poslodavcima je veliki, ja gde god mogu, evo i ovde apelujem, jer drugih mogućnosti nema. Uglavnom se radi o vrlo imućnim ljudima koji opet, nije paradoks, nego potvrđuje ovo što govorim, ne znači ništa, koji sami nemaju mnogo dece, imaju mnogo novca, ali nemaju mnogo dece, imaju jedno eventualno dvoje. Uglavnom jedno.

To je taj poremećeni sistem vrednosti o kome smo govorili ovde i gde ti ljudi i ta svest koja je dominantna, nažalost, smatraju da je glavna vrednost kapital, bogatstvo, materijalno stanje, a ne biološko stanje. A, to biološko stanje, dominanta u našim životima, to svi govore i to svi shvataju i to je veliki učinak i mala pobeda. Velika pobeda će biti kada uspemo da pomaknemo to, zaustavimo negativne trendove i pomaknemo napred. Dakle, velika pobeda i doprinosi je već što je spoznato to kao problem broj jedan.

Ponavljam, rekao sam ovde ne dajem na značaju ni sebi, daleko bilo, ni Ministarstvu koje osnovano, ali sama činjenica da je osnovano Ministarstvo za demografiju, pre toga je bio uvod jedno Ministarstvo bez portfelja za populacionu politiku, dakle, govori i opet je to ova Vlada, odnosno prethodna to nije uradila, apsolutno nisu to smatrali da je to problem nekakav, a problem je svih problema.

Dakle, sama ta odluka govori da postoji velika volja i postoji zabrinutost, ovo neće da budu velike reči niti ih ja izgovaram sa tom ambicijom, zabrinutost o sudbini našeg naroda, ne sudbini vezano za geografiju za Kosovo, za ne znam koje druge elemente koji su takođe vrlo važni nego biološkoj sudbini naroda koji nestaje u odnosu nataliteta i mortaliteta i u migracionom pomeranju, što takođe nije nikakav specifikum Srbije, nego svih država u Evropi, neke to manje osećaju, neke više.

Imamo trendove koji su dobri i ohrabruju da se ljudi, obrazovani ljudi vraćaju u Srbiju, ne samo iz IT sektora, jer onda neko kaže – da IT sektor, to je nešto specifično, to je nešto što možete taj posao da radite iz ne znam Kragujevca ili iz nekog sela kod Valjeva da radite uslugu za nekoga u Australiji, bez ikakvog problema i da to radite odlično i što dokazali neki naši mladi ljudi.

Hvala vam još jednom, pre svega na činjenici da ste uzeli učešće mnogi od vas u ovome, da vas je zainteresovala ova tema, to je ohrabrujuće.

Ukoliko mi uradimo zajedno ono što možemo, a ne iziskuje ni i izdvajanje ni novčano ni bilo kakvo drugo obogatićemo i sopstvene živote i sopstvene porodice i doprinećemo ovo o čemu govorimo, o spasavanju našeg naroda.

Hvala vam još jednom.

Poštovana, hvala vam.
Narodni poslanici pozdravljam vas, nadam se da ćete s obzirom na važnost ovog zakona sa pažnjom saslušati ono što imam da vam prenesem.
Dakle, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitaju decu, pravu deteta na uslove živote koji mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezu države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija.
Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinosi poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, kao i porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.
Zato ovaj zakon predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključujući i demografske potrebe istovremeno je i važan instrument populacione politike.
Zakon o kojem je reč primenjuje se od 1. juna 2002. godine, a izmene i dopune Zakona izvršene su 2005. i 2009. godine. Dotadašnja primena zakona u praksi ukazala je da je neminovno da se pristupi novim izmenama i dopunama koje su zbog svoje obimnosti mogle da budu izvršene samo izradom novog zakona. Dakle, novi zakon usvojen je u decembru 2017. godine sa primenom od 1. jula 2018. godine.
Novim zakonskim rešenjima olakšan je postupak ostvarivanja prava i proširen je obuhvat korisnika, omogućio je bolji obuhvat korisnika socijalne zaštite koji se nalaze u stanju ozbiljne socio-ekonomske ugroženosti, a koji nisu bili obuhvaćeni materijalnim davanjima. Takođe, ovim zakonom uspostavljena je i dodatna zaštita dece iz posebno ranjivih grupa, dece sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, dece bez roditeljskog staranja i dece korisnika novčane socijalne pomoći.
Ovim zakonom uvedeno je novi pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne negde deteta koje je omogućilo velikom broju žena, većina, da po prvi put ostvare naknade u periodu po rođenju deteta. Reč je o ženama koje nisu u radnom odnosu, već samostalno obavljaju delatnost, vlasnice su poljoprivrednog gazdinstva ili su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskih ugovora ili su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava.
Pored toga, ovo pravo mogu da ostvare i žene koje su poljoprivredni osiguranici. Na taj način pružena je posebna zaštita ženama koje su radno angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada i koje sada ne moraju da prekidaju svoje delatnosti, odnosno same odlučuju da li će ih i u kom obliku redukovati, a država im obezbeđuje naknadu na osnovu prethodnih izdvajanja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno, odnosno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Posebna podrška pruža se i roditeljima za rođenje prvog deteta, imajući u vidu povećanje tzv. prvih troškova.
Nova zakonska rešenja omogućila i smanjenje potrebne dokumentacije, direktnu isplatu prava, kao i bolju zaštićenost zaposlene porodilje čiji redovni prihodi u periodu korišćenja odsustva više nisu uslovljeni voljom i trenutnim finansijskim stanjem poslodavca.
Po usvajanju Strategije podsticaja rađanja u martu 2018. godine, na predlog predsednik Srbije Aleksandra Vučića pristupilo se izmenama i dopunama Zakona koje su usvojene u junu 2018. godine s primenom od 1. jula te godine, a odnose se na visinu, način usklađivanja isplate roditeljskih dodataka i paušala za nabavku opreme za dete, čime je omogućeno da se pravo na roditeljski dodatak za treće i četvrto dete u mesečnim iznosima od 12.000, odnosno 18.000 dinara isplaćuje u trajanju od 10 godina.
Neposredno po početku primene zakona jedan broj korisnika prava, kao i udruženja koja se bave porodicom i decom izrazilo je svoje nezadovoljstvo pojedinim odredbama, posebno onim koje se odnose na način obračuna naknada zarade.
Radi se prevashodno o ženama koje su zatečene sa novim načinom obračuna naknade zarada, a pre otpočinjanja trudničkog bolovanja, odnosno porodiljskog odsustva i nisu bile u radnom odnosu, odnosno radile su na crno i po saznanju za trudnoću zasnovale su radni odnos. Pri tome se radi o ženama koje nisu bile angažovane ni po osnovu fleksibilnih oblika rada, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskim ugovorima i kako u periodu koji je od uticaja za utvrđivanja naknade zarade imaju evidentiran mali broj osnovica na koje su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i naknada zarada utvrđena je u malom iznosu.
Inače, novi način obračuna naknada zarada zasniva se na realnom i racionalnom principu da je naknada zarade odgovarajuća uloženim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u zakonom utvrđenom dužem periodu koji prethodi njenom korišćenju.
Pred Ustavnim sudom pokrenuto je više inicijativa za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima pojedinih odredbi ovog zakona. Razlozi za donošenje zakona proizilaze iz analize njegove dosadašnje primene u praksi i potrebe izmena i dopuna na postojeća zakonska rešenja u cilju njegovog unapređenja, kao i uređenja odredbi zakona koje je Ustavni sud svojim odlukama proglasio neustavnim.
Kako je zakon doneo dosta novina u ovoj oblasti, to je sa početkom njegove primene vršena i analiza njegovih efekata u praksi, a sve u cilju unapređenja donetih zakonskih odredbi. Pri analizi efekata zakona korišćeni su podaci informacionog sistema za jedinstvenu isplatu prava Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Po razmatranju svih predloženih rešenja i njihovih ekonomskih efekata pristupilo se izmenama i dopunama zakonskih odredbi u okviru raspoloživih budžetskih mogućnosti, kako bi se dodatno poboljšao materijalni položaj porodica sa decom.
Predložene izmene i dopune zakona donose u okviru prava na naknadu zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, dakle, da svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva koje traje od dana njegovog otpočinjanja obavezno 28 dana, izuzetno po nalazu lekara 45 dana pre termina za porođaj do tri meseca života deteta, u stvari, naknadu zarade za vreme porodiljskog koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan otpočinjanja odsustva ukoliko u posmatranom periodu ima evidentirane osnovice makar i jednu na koje su plaćeni doprinosi za primanja koja imaju karakter zarade.
Prema odredbama zakona pre ovih izmenama za ostvarivanje ovog prava bilo je potrebno da je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.
Zaposlena žena koja ima bolesno dete za koje je nadležna komisija odobrila korišćene odsustva sa rada radi posebne nege deteta može da koristi naknadu zarade za to vreme i dodatak za pomoć i negu drugog lica za dete. Pravo na posebnu negu deteta može da traje do pete godine života deteta.
Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta. Žena koja je poljoprivredni osiguranik može da ostvari pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, pri čemu će se za obračun naknade uzimati osnovica na koje su plaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u 18 meseci koji prethode rođenju deteta. Ova odredba imaće retroaktivno dejstvo od 8. maja 2021. godine imajući u vidu objavljenu odluku Ustavnog suda 7. maja tekuće godine.
Žena koja samostalno obavlja delatnost ili je angažovana po osnovu fleksibilnih oblika rada, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskog ugovora ili je poljoprivredni osiguranik i ima bolesno dete za koje je nadležna komisija dala mišljenje može da koristi, pored prava na ostale naknade na osnovu posebne nege deteta, i dodatak za pomoć i negu drugog lica za dete. Pravo na posebnu negu deteta može da traje do pete godine života deteta.
Od 1. januara 2022. godine zaposlene žene, žene koje samostalno obavljaju delatnost ili su angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada, a ostvaruju prihode koji su veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji moći će da ostvare naknadu zarade i ostale naknade u visini do pet prosečnih zarada u Republici Srbiji na dan otpočinjanja odsustva.
U zakon je uvedena i odredba koja se odnosi na mogućnost podnošenja zahteva za preračun naknade zarade i ostale naknade ako u obračun naknade nisu ušle sve osnovice, jer nisu bili plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, odnosno penzijsko i invalidsko osiguranje, ukoliko su u međuvremenu doprinosi plate.
Roditeljski dodatak. Kod prava na roditeljski dodatak omogućeno je ostvarivanje prava na roditeljski dodatak i za peto dete ukoliko je neko od živorođene dece prethodnog reda rođenja umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak, izvršena su preciziranja koja se odnose na imunizaciju dece i življenje porodice na teritoriji Republike Srbije.
Dečiji dodatak. Omogućeno je ostvarivanje prava na dečiji dodatak i za dete višeg reda rođena od četvrtog ukoliko se zbog smrti deteta za neko od četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti to pravo. Izvršena su i preciziranja koja se odnose na jednoroditeljsku porodicu i prihode koji su od uticaja na ostvarivanje prava i izvršena su i preciziranja koja se odnose na jednoroditeljsku porodicu i visinu uvećanja cenzusa za dečiji dodatak za jednoroditeljsku porodicu.
Takođe, dat je pravni osnov Komisiji Republičkog fonda za PIO da veštači zdravstveno stanje deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta. Regulisano je vraćanje pravno neosnovanih iznosa sredstava čija isplata nije u skladu sa zakonom. Predviđeno da primena ovog zakona otpočne 1. jula 2021. godine.
Izmene i dopune zakona usloviće, pored dodatnih novčanih sredstava i izmene i dopune podzakonskih akata, odgovarajuće izmene i dopune u softveru za isplatu prava kao i obuku zaposlenih koji rade na poslovima ostvarivanja prava koja su propisana ovim zakonom.
Poštovani narodni poslanici hvala vam na pažnji. To je bilo ono što smo smatrali za najosnovnije i najvažnije da vam saopštimo. Tu smo na raspolaganju za bilo šta drugo.

Nisam iskusan, Markoviću, nisam se razvodio, ako ste na to mislili.
Vi ste otvorili jednu temu koja je vrlo i široka i duboka i ne može to ni u nekoliko minuta, kamoli kraće od toga. To je danas pitanje braka.
Mislim da vi znate za podatak koji je zastrašujući da u nekoliko poslednjih godina u Srbiji razvod braka je na procentu između 35% i 40%.
Mi imamo, to ću kasnije da kažem nešto šire, vrlo značajan problem kod ovoga što je, na neki način otvorio i gospodin Zukorlić, a to je pitanje žene, što i vi spominjete, pitanje majke, pitanje mlade majke.
Žena je ta koja danas, ne samo danas već duže vreme odlučuje o tome kolika je stopa rodnosti i koliko je i kakav je natalitet. Zašto? Zato što je žena, Bogu hvala, slobodna, emancipovana, dobila je mogućnosti koje ranije nisu bile zamislive da sebi pribavi obrazovanje do najvišeg nivoa, akademika, naučnika, da se bavi naučnim radom i tu onda imamo ženu koja takva, kakva jeste odlučuje o sebi, nije vulgarno reći o svom telu i ona je ta koja kaže – ja hoću da imam jedno dete, hoću da imam dvoje dece. Ostvarile su se gotovo u svim ovim elementima i imaju četvoro dece.
Ali, žena je ta koja odlučuje i to nema više onih okolnosti koje su bile da dovedu ženu, pa kažu porodici pre 80 godina – ti ćeš da rodiš petoro, šestoro dece. Ne. Žena danas rađa onoliko dece koliko ona smatra da treba i mi tu moramo da joj pomognemo, značajno.
Sve što možemo da uradimo da pomognemo ženi da donese odluku da ima više dece. Pitanje broja dece, pitanje fertilnosti, fertiliteta, rodnosti, više nije novac. Ovo su vrlo značajne mere koje mi donosimo. Poboljšavamo, ali novac nije presudan. Da je presudan onda bi u Norveškoj stopa rodnosti bila 4,7%, a ona je 1,7%, maltene, kao i u Srbiji.
Dakle, pogledajte oko sebe ljude koji su imućni, koji su bogati ljudi, oni nemaju po petoro ili šestoro dece. Ne. Maksimalno jedno, eventualno dvoje. Dakle to više nije presudno, to je pitanje svesti.
Ovo je tema simpozijalnog karaktera, dakle, civilizacijski hod koji je doveo do toga na vertikali vrednosti - dete više nije najviša vrednost. Nažalost, to je činjenica.
Šta mi tu možemo da uradimo, pokušaću zajedno sa svojim saradnicima, dakle i sa najvišim političkim vrhom da negde početkom sledeće godine ponudim jedan dokument gde bi eventualno mogli da izvučemo malo radikalnije mere da se to promeni.
Dakle, pitanje svesti zašto mi nemamo više dece. Ja sam neki dan spomenuo i ponoviću ovde. Nema bez velikih porodica mogućnosti da popravimo demografsku sliku. To je tako normalno, kao dva i dva.
Mi nemamo više velikih porodica. Mi smo uništili kult porodice. Nama više porodica nije ono što je nekada bila. Nema popravka demografske slike, upravo ona je srazmerno i u skladu s tim što govorim i padala i to decenijama, kako nam je padao ugled i kult porodice.
Ovo - kult porodice, nema religijski ni verski značaj. Apsolutno ne, nego pozitivan. Nekada je bila najveća čast, bogatstvo, ugled, tako smo kvalifikovali velike porodice, tako što su imali četvoro ili petoro dece. Ta deca su ostvarivala ili na zanatskom polju, ili na društvenom, na naučnom, sportskom velike rezultate, govorilo se - to je iz te porodice, sada da ne spominjem prezimena, pa da ne poistovetim nekoga. Ne, mi danas toga nemamo. Nismo samo mi karakteristični po tome, daleko, svi su.
Dakle, ušli smo davno u tu kolotečinu, kada je nama brend važniji od deteta, kada je važnije koliko smo platili kola, da li imamo stan od dva ara, da li imamo jahtu od pet miliona, da li imamo vilu od 400 kvadrata, nego da li imamo petoro dece.
Polazimo od sebe, da ne bi bilo dileme da nekom držim lekciju. Ne. Samo opisujem stanje. U Evropi ne postoji ni jedna zemlja u kojoj je stopa rodnosti 2,1%, a to je prosta reprodukcija. Ni jedna. A, znate i sami koliko su gore na severu bogate zemlje.
Sve ovo spominjem da bi podstakao na razmišljanje koliko je ovaj problem složen. To nije problem tipa ulaganja - neko mesto je nerazvijeno, pa ćemo da uložimo pet miliona evra, dovedemo neku firmu, da radimo, imamo neku proizvodnju, zaposlimo 200,300 ljudi, itd. Ne, ovo je izuzetno složen problem koji nije od jednog dela, nego je od najmanje šest, sedam elemenata i ne možete tu ni silom, niti ulaganjem novca, velikog novca, ne možete da napravite veliki preokret.
Bavim se tim dugo vremena, amaterski, naravno, a sad sam dobio priliku da to radim i da mi je životna preokupacija. Ne znam da li ima išta, a da nisam izučavao na prostoru Evrope, pre svega, ne spominjemo ovo dalje, što je vrlo interesantno, ušlo bi u jednu drugu temu.
Na primer, Rusija je uložila ogroman novac, ne bi li podigla stopu rodnosti. Ogroman novac. Te mere su dale rezultate i ta ulaganja, ali nakon nekoliko godina, maltene da se vratilo na sam početak. Zašto? Zato ponavljam ovo što sam rekao - novac nije presudan da bi neko imao dece.
Pogledajte danas ko ima petoro, šestoro, sedmoro dece. To su vrlo skromne porodice, vrlo skromnih mogućnosti materijalnih, a oni koji imaj četiri, pet automobila imaju jedno dete, a ne četvoro ili petoro dece.
Ne držim nikome lekciju, sačuvaj Bože, samo konstatujem i skrećem pažnju, a ovo je krucijalno pitanje. Ovo je osnovno pitanje. Ovo je pitanje svih pitanja.
Evo, juče ste mogli ovde da čujete predsednika države koji je rekao - džaba nam sve što radimo ako ne budemo imali dece. Sve što radimo je džaba.
Ja sam prvi put sad ovde u situaciji da govorim. Mi smo nacija koja, maltene, prisustvuje sopstvenoj sahrani. Mi nestajemo kao grudva snega na užarenoj plotni. Ne možemo optuživati nikoga, ni čoveka ni partiju, to traje nekoliko decenija. Počelo je sa vremenom nakon rata reindustrijalizacije, kada su sela počela da se prazne i prave se tzv. radnička naselja oko industrijskih centara, koja su bile neophodna, naravno, ali niko nije tada razmišljao da će to da isprazni naša sela.
Srbija se obnavljala i preživljavala uvek isključivo i samo na selu do sada. Mi moramo da vidimo šta da uradimo i na koji način, pored ovih mera koje smo unapredili ovim zakonom, šta da uradimo još. Šta je moguće da zaustavimo trend koji je negativan? Dakle, samo da ga zaustavimo, to će biti ogroman uspeh.
Ja to ne govorim da bi, ako bude kakvih pomaka u ovom mom ministarstvu i u ovim nastojanjima koje imam zajedno sa svojim saradnicima i sa političkim vrhovnim i sa Vladom, bilo nekakvih rezultata, pa sada da ih ja podižem tu, da im dajem dodatan značaj. Ne. Dakle, ako uspemo da smanjimo ovaj negativan trend, mi ćemo napraviti veliku stvar. Mi smo na merama koje su 2018. godine donete, dakle koje sada popravljamo, mi smo stopu rodnosti sa 1,48 podigli na 1,52 i to je rezultat koji nije spektakularan apsolutno, ali je značajan, jer svaki trend je značajan i on je nešto nagovestio da se dogodila korona, koja nas je satrla, dakle, sa rezultatima koji su neprekidno sve gori i gori ne u Srbiji samo, svuda.
Videćemo kasnije da li će eventualno da bude pitanja, ali to je suština. Ja se zahvaljujem, pre svega, do sada vama koji ste govorili na razumevanju. Zahvaljujem se i u budućem stavu koji apsolutno očekujem da shvatite da je ovo problem svih problema.
U drugim sferama mi možemo da utičemo i utiče se i vidi se po rezultatima koje Srbija postiže za relativno kratko vreme, ali ovde rezultati na planu demografije se vide nakon pet ili deset godina, kao što smo decenijama, kao što je taj plamen na toj sveći bio sve manji i manji, tako će nam trebati dugo vremena da se taj plamen proširi, da ga podignemo, da ga raširimo, da imamo više dece, da spasimo naciju. Mi smo u toj situaciji da moramo da spasavamo naciju. Sve možemo. Možemo da padamo ekonomski i da se dižemo. Imamo stalno primere, hvala Bogu, pozitivne zadnjih godina, ali ovde ako budemo padali, izuzetno je teško zato što više, i sa ovim ću završiti, da nastave predsednici poslaničkih klubova, zato što novac nije presudan, u pitanju je svest.
Hvala vam.
Rističeviću, završio sam ja.