VLADAN GLIŠIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1970. godine. Živi u Aranđelovcu.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Aranđelovcu, a Pravni fakultet u Beogradu.

Po zanimanju je advokat.

Radio je u Opštinskom sudu u Aranđelovcu.

Bio je i direktor Pravne službe u Ortopedskom preduzeću „Rudo“ u Beogradu. Takođe, bio je pravni savetnik u Ministarstvu finansija Srbije i zamenik javnog pravobranioca Gradske opštine Rakovica.

Bio je saradnik Srpskog sabora „Dveri“ od 2001. godine, a aktivno uključen u rad ove organizacije od 2003. godine. Bio je kandidat Dveri za predsednika Srbije na izborima 2012. godine.

U avgustu 2015. godine napustio je Dveri.

U julu 2018. kada je Aleksandar Šapić izabran za predsednika novoformirane stranačke organizacije Srpski patriotski savez – SPAS, Glišić je postao član Predsedništva SPAS-a.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 62
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 21.09.2021.

Zakone treba poboljšavati, ali nije dovoljno poboljšavati zakone ako imate korumpiranu elitu ona zakone ne primenjuje ili kako je pokojni Željko Cvijanović nazvao to - ološ elita.

Pričati o tome šta u korupciji treba sprečiti u Srbiji i koliko korupciju treba sankcionisati ima smisla i zakonski to treba raditi. Ali, korupcija ima jednu moralnu dimenziju, o kojoj takođe treba imati stav i treba je imati u vidu. To podrazumeva da neko kome je određena grupa ljudi određena zajednica dala poverenje da je štiti i zastupa, da brani njene interese tu zajednicu proda i svoj lični i sebični sitni interes stavi iznad interesa zajednice.

Naš narod ovih dana trpi posledice dva moralna koruptivna čina, koje nas dovode u situaciju da se postavlja pitanje - da li ćemo kao zajednica opstati?

Jedan od tih činova je Briselskih sporazum, potpisan 2013. godine. Taj Briselski sporazum je omogućio jednoj grupi ljudi da ostanu na vlasti, zato što je dao onima koji na Kosovu sprovode okupaciju da tu okupaciju mogu mirno da sprovode i da ih niko u tome ne ometa, da ih pre svega Beograd u tome ne ometa.

Naravno, poštenje je suprotno od korupcije. Pošten čovek je dostojanstven čovek. Takođe, solidaran čovek je suprotno od korupcije, ali oni koji uteruju kolonijalni i okupacioni poredak na ovom prostoru, na KiM okupacioni, u ostatku Srbije kolonijalni ne vole poštene ljude i zato je ova korupcija koja se širi Srbijom podstaknuta od onih koji već 20 godina sprovode i kolonijalni poredak i okupaciju Srbije.

Tako da mi dolazimo u situaciju da taj Briselski sporazum koji podrazumeva podršku okupatoru da može na miru da preuzme teritoriju KiM ima svoj pandan u odluci Vrhovnog kasacionog suda danas, tj. ovih dana, kojima je bankama dozvoljeno da dalje pljačkaju naš narod izmišljajući troškove koji nisu prikazali. Tako će 250.000 naših sugrađana biti oštećeno, tako će 90 miliona evra još dodatno opljačkati banke, pre svega strane banke.

Hoću da bude naivan i hoću da pretpostavljam da režim nije želeo ova dva koruptivna čina, da verujem da je Briselski sporazum potpisan zato što smo hteli da pokažemo da smo kooperativni, da nismo tvrdovrati, da nismo faktor destabilizacije, već stabilizacije na Balkanu i hoću da verujem da vam je trebalo devet godina da shvatite da to što mi sve primenjujemo, a druga strana ne primenjuje ništa jeste nešto što nije normalno. Ali, ono čime vi dokazujete da ste bili prevareni jeste ono šta ćete sada učiniti i ono što je Savet bezbednosti naše zemlje ovih trenutaka donosio jeste deo mera koje treba doneti.

Međutim, puno pranje obraza za taj Briselski sporazum bi bilo poništavanje celog tog sporazuma, pošto ga druga strana ni jednom primenila, ni u jednom segmentu, proglašavanje svih mera koje su već i svih onih segmenata našeg državnog i društvenog života na KiM, koji su već predati Prištini i okupatoru, za nevažeće, što znači ni smo se mi saglasili i predali, nego su oni oteli.

Proglašavanje za personu non gratu, gospodina Lajčaka i sličnih koji mešetare dole i podstiču Prištinu da radi, ovo što radi, to su mere koje bi bile u skladu sa Danom nacionalne zastave i nacionalnog jedinstva i onim paradiranjem koje smo imali u Beogradu, jer bez toga to će sve biti tužno i ružno. Paradirati u Beogradu i srbovati, a ovako reagovati na šamare iz Prištine je nešto što sve nas dovodi u situaciju da se osećamo poniženo.

Što se tiče Vrhovnog kasacionog suda i sudija na koje mi realno ne možemo da reagujemo, pa ni vi, postoji druga mogućnost koja može da se uradi, a to je da se vrati porez na bankarske usluge koji je ukinut, pa da mi lepo od banaka naplatimo to što će opljačkati od našeg naroda, jer pretpostavljam da ćete pred izbore, pošto je to 250.000 birača i vaših birača, da ćete naći načina kako da iz budžeta te ljude obeštetimo, ali onda hajde da banke nateramo da napune taj budžet.

Sa te dve mere pokazali biste da su vas prevarili i da niste saradnici okupatora, nego saradnici svog naroda.

Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 13.09.2021.

Političko i životno iskustvo nas uči da kada je neko na vlasti o njemu se svašta priča, i dobro i loše. Takođe, kada je neko na vlasti, on o sebi najlepše priča i gleda da prikrije sve svoje greške i nepočinstva i otprilike se prava mera nečije vlasti vidi kada siđe s vlasti, pa prođe neko vreme i onda se vidi šta je dobro, a šta je loše urađeno.

Ovaj zakon, kao i svesrpsko svetilište u Jasenovcu, kao i zakon o nasleđu Hilandara i zaštiti tog nasleđa, kao i zakon o kulturnom nasleđu Sremskih Karlovaca, to su sve zakoni i legati koji iza ove vlasti ostaju kao pozitivan primer i nešto što će jednoga dana, ako vas bude smenjivala normalna i narodna vlast, biti nešto što treba da se sačuva i da se samo nadograđuje.

Kada govorimo o nadogradnji, hteo bih da skrenem pažnju na nekoliko stvari. Pre svega, u ovom zakonu se vidi nasleđe jedne podele koja nije baš toliko u redu, a to je podela na službenu, javnu i privatnu sferu upotrebe jezika. Naš veliki mislilac i pravni stručnjak i veliki moralni autoritet druge polovine 20. veka profesor Radomir Lukić se zalagao 1990. godine za izjednačavanje službene i javne upotrebe jezika.

Takođe, još jedna stvar na koju treba da obratimo pažnju jeste činjenica da 2008. godine u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu predstavnici hrvatskih institucija i institucija naše države, jedna od njih je bila Narodna biblioteka Srbije, na čelu sa gospodinom Ugričićem, napravili su jedan sporazum koji je doveo do toga da se celo pisano nasleđe srpskog jezika koje se nalazi u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, znači, instituciji koja predstavlja najrelevantniju instituciju za SAD i zemlje i deo sveta koji je pod njihovim uticajem, da se sve ono što je napisano na latinici smatra baštinom hrvatskog naroda, a sve što je napisano na ćirilici baštinom srpskog naroda. Znači, to su činjenice koje bacaju potpuno drugo svetlo i na ovaj zakon i na potrebu gde bi on mogao da se nadogradi.

Zahvaljujući tome, mislim da je potrebno mnogo intenzivnije braniti ćirilicu i u kom smislu intenzivnije. Pored svega ovoga što je dobro rečeno i što je pored samo obaveze koje imaju državni organi na različitim nivoima da komuniciraju ćirilicom, kao službenim pismom srpskog jezika, prošireno je i na javna preduzeća i sve one privredne subjekte koji u svom radu rade sredstvima našeg budžeta, tj. finansijskim sredstvima ovog naroda. Međutim, ono što je propušteno u stvari, umesto obavezujuće norme, data je podsticajna mogućnost – privatne medijske kuće koje ulaze na nacionalnu frekvenciju i koje tu imaju potpuno pravo da koriste i latinicu. Znači, podsetiću vas, latinica je u Kongresnoj biblioteci smatrana pismom hrvatskog jezika.

Znači, sve ono što se danas emituje na raznim nacionalnim frekvencijama, od raznih privatnih medijskih kuća, ulazi u hrvatsku baštinu po tome kako to Kongresna biblioteka u Vašingtonu razvrstava. To je veliki problem.

Zbog toga mislim da mi kao narod kojem nacionalne frekvencije pripadaju, jer one jesu javno dobro, ne samo nacionalne nego i regionalne, pa i sve druge frekvencije, jesu javno dobro našeg naroda, a država jeste organizaciona forma našeg naroda, imamo pravo da obavezujuće zahtevamo od privatnih medijskih kuća da primenjuju ćirilicu.

Inače naše društvo ima jedan veliki, ogroman vapaj, prema državi da najzad uredimo naš medijski prostor i mislim da naša država ima pravo da uredi taj medijski prostor, da ga očisti od svih nepristojnosti, od svih destruktivnih tendencija koje se dešavaju i da je krajnje vreme da to uradi. Jedna od tih intervencija treba da bude i obavezno korišćenje ćirilice.

Kada to sve pogledate, možemo doći u situaciju da neko pomisli da je ovo odricanje od latinice i prihvatanje toga da jedan diktat jedne velike sile, super sile koja je u zalasku, a tiče se SAD, bude prihvaćen i da mi prihvatimo da to što su oni celu latinicu svrstali u hrvatsko nasleđe, da se mi povučemo i da to jednostavno predamo. Ne, nije to namera nas koji insistiramo na tome da treba intenzivnije braniti ćirilicu. Namera je sledeća.

Svesni smo da smo mi u jednom identitetskom ratu i da smo pod identitetskom opsadom, da branimo svoj identitet na svim poljima, pa i na polju kulture i jezika. Samim tim, branimo ono što je najbitnije i što je prepoznato i od naših neprijatelja kao naš identitet, a to je ćirilica. I to moramo da radimo intenzivno. Ali, to ne znači da treba da se odreknemo latinice, pogotovo ne one latinice kojom je dubrovačka književnost renesanse pisana od strane Srba i srpskog naroda, oteta i data hrvatskom nasleđu. Nemamo pravo ničeg da se odričemo, ali moramo da znamo šta su prioriteti u našem ratu za odbranu našeg identiteta i našeg jezika. Hvala vam.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Rast zlatnih rezervi u Srbiji govori o tome da rukovodstvo NBS zna ono što svi u svetu znaju, ali o tome mnogo ne priča, jeste da je neoliberalni koncept kapitalizma, neoliberalni koncept ekonomije u celom svetu otišao u param parčad i da se moramo spremati za teška vremena u kojima moramo da imamo neke stabilnije načine da opstanemo.

Ono što je nasleđe NBK u zadnjih 20 godina jeste početak onoga što smo imali kao jednu vrstu monetarnog odbora, kako je profesor Jovan Dušanić govorio o tome šta je radila prethodna vlast sa NBS.

Imali smo potpunu predaju našeg bankarskog sektora strancima, imali smo ukinute četiri državne nacionalne banke. Imali smo situaciju da u trenutku kada vi strancima dajete takav upliv na naše tržište, poništavate sve one ekonomske parametre koji govore o tome da ozbiljno razvijena država nema više od 20-30% stranih banaka u svom bankarskom sektoru.

Sećam se kada je uvažena guvernerka bila opozicioni poslanik, kada sam pažljivo slušao njene nastupe, ona je kritikovala takvu ekonomsku politiku. Međutim, danas kada pogledamo stvari sa stanovišta onoga šta radi NBS vidimo da ona još uvek održava taj kurs na nekoliko parametara. Tačno je da narod koji doživi hiperinflaciju kakvu smo mi doživeli ostane vrlo uplašen i psihološki nespreman za bilo kakvo skakanje dinara, za bilo kakvo skakanje inflacije.

Srpska napredna stranka, kao stranka koja vrlo uspešno koristi marketing u političkoj borbi zna da igrajući na taj psihološki momenat često podvlači da je naš kurs čvrst, da je naša inflacija mala, ali mi svi znamo da ako hoćemo da vodim ozbiljnu ekonomsku politiku, ako hoćemo da ostvarimo suverenitet naše zemlje u tom segmentu, ako Narodna banka Srbije hoće da bude jedan od organa ovoga naroda, mora da se radi nešto što je strogo kontrolisana primarna emisija koja će dozvoliti da jedna manja inflacija pomogne domaćoj privredi, da se pomogne izvoz, a ne da se u ovom trenutku radi tako da ide u korist stranih korporacija sa ovakvim okamenjenim kursom da ide u korist uvozničkog lobija. Znači, to su stvari koje su postavili vaši prethodnici, a vi ih još uvek ne menjate.

Druga stvar, u kojoj tačno vidimo da još uvek nemate hrabrosti da promenite tu politiku, jeste odnos prema stranim bankama, vrlo su privilegovane. Mi smo u poziciji da danas, ja mislim da je Komercijalna banka bila poslednja domaća banka koja je predata strancima, a inače je vrlo zanimljivo da ono što su vaši prethodnici radili dvehiljaditih godina kada su te četiri domaće banke ukinuli i predali naš bankarski sektor strancima, istovremeno su to radili i Slovenci koji su 10 godina kasnije to uradili, a 10 godina ranije su ušli u tranziciju. Zašto? Zato što je gospodin Menciger i njegova ekonomska ekipa vodila računa o nacionalnom interesu svog naroda.

Vi imate istu šansu da to uradite. Imate šansu da vratite suverenitet u ekonomskom smislu u ruke našeg naroda, ali to podrazumeva da se najzad postavi pitanje - kada ćemo imati razvojnu, domaću, pa možda i državnu investicionu banku koja će početi da vodi računa o našoj privredi? Niste vi krivi za to šta je urađeno u vreme kada je u fiskalnoj politici, kada je ukinut porez na bankarske usluge, pa su banke dobile odrešene ruke da rade šta hoće. Vratili su nam tako što su učestvovali u zelenaškom projektu kredita u švajcarcima, vratili su nam tako što su opljačkali ovaj narod sa izmišljenim naplatama usluga. Došli smo u situaciju da sada advokati i narod pokušavaju da vrate to, a banke nisu spremne da izađu u susret i da zaustave opterećenje pravosuđa i da kažu – evo, građani mi vam vraćamo pare koje smo vam opljačkali, već nas dovode u situaciju da se sukobljavamo advokati, pravosuđe i svi oni koji moraju da isprave ono što je prethodna vlast uradila.

Ali, vaša čvrsta opredeljenost da suverenitet ove zemlje vratite u ruke naših građana kroz Narodnu banku Srbije, prepoznaće se onog trenutka kada budete smeli da zaigrate na strogo kontrolisanu primarnu emisiju koja će pomoći domaćoj privredi, a onda kada budete domaću, razvojnu investicionu banku osnovali i prosto je neverovatno da, ja znam da se vi plašite te priče, da strogo kontrolisana emisija, primarna emisija nikad nije tako strogo kontrolisana, ali ne mogu da verujem da stranka kakva je SNS koja ima istorijski presedan da ovako strogo kontroliše sve procese u društvu i u politici i u ekonomiji, nije u stanju i ne sme da krene u tu vrstu podrške domaćoj privredi. Tako da, bez obzira što vidim da imate određena opredeljenja koja govore o suverenitetu, mislim da još uvek niste pokazali hrabrost da u politici to pokažete. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Poštovani predsedniče Vlade, gospođo Brnabić, moje pitanje se tiče italijanske firme „Geoks“ u Vranju, koja je ovih dana najavila zatvaranje svoje firme. Mi smo 2016. godine dali subvencije od 11 miliona 250 hiljada evra toj firmi, znači, devet hiljada evra po svakom radnom mestu, uložili smo još 100 miliona dinara u sređivanje zemljišta koje je bilo neophodno za rad te firme i oni će sada otići i ostaviti 1.200 radnika bez posla.

Ovo je pitanje koje podseća na ono o čemu stalno govorim ja i još neki poslanici koji se zalažu za suverenistički odnos prema našoj privredi i našem opstanku, to je problem političke cene koju plaćamo zato što smo ekonomski vezani za EU i pre svega za Italiju i Nemačku, gde je dve trećine našeg ekonomskog života vezano za njih.

U vreme ekonomske krize koja je podsticana pandemijom korone, ali u isto vreme moguće je da najavljuju jedan veliki ekonomski kolaps koji će se desiti na zapadu, postavlja se pitanje da li smo spremni i zašto ne radimo na tome da vršimo supstituciju našeg ekonomskog razvoja iz života u smislu vezivanja za Kinu i neke druge ekonomske sile koje nisu vezane za politički zapad i njihov kapital, njihova ulaganja, njihove investicije, nemaju političku cenu koju mi možemo platiti u vidu ucena koje ćemo dobiti iz Brisela, Vašingtona i sličnih metropola? Tako da u tom smislu, to je to pitanje.

Hteo bih da skrenem pažnju na to da ta supstitucija ekonomskog života koja nam je potrebna, naravno SNS kao stranka koja se zalaže za politiku da EU nema alternativu to možda tako ne misli, ali kada pogledamo poteze i vaše Vlade i nekih prethodnih vlada pod uticajem SNS, mora se primetiti da ste i krenuli u neku vrstu supstitucije povezivanja i sa nekim drugim ekonomskim silama. Međutim, dokle god nam je dve trećine našeg ekonomskog života vezano za EU, mi smo vrlo ucenjivi i po pitanju svih naših nacionalnih interesa.

U tom smislu bih podsetio na nešto što sam govorio u Skupštini na slične teme kada se radilo o kreditima koje dobijamo iz EU, da je 1903. godine Kraljevina Srbija u roku od tri godine izvršila supstituciju svog ekonomskog života u odnosu na Austrougarsku i dočekala je Carinski rat 1906. godine i uspela da nađe saveznike koji su pomogli da naš izvoz, koji je bio u potpunoj zavisnosti od Austrougarske, bude omogućen na druga tržišta. Tako smo pobedili u tom Carinskom ratu. To je bilo tri godine, od 1903. do 1906. godine, kada smo promenili politiku vezanosti za Austrougarsku imperiju koja je bila protiv naših nacionalnih interesa, a SNS je na vlasti već devet godina i još uvek imamo tu zavisnost od EU.

Nezavisno od toga da li se sa tim slažete ili ne, interesuje me konkretno po pitanju „Geoksa“ šta može da se uradi, ali možda ako ste spremni da odgovorite i po pitanju supstitucije ekonomske zavisnosti Srbije od EU? Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Kažu naši satiričari – statistika naša dika, što poželi, što naslika.

Ali, naravno neću da budem ciničan, verujem i na reč što ste rekli vezano za ekonomske parametre, verujem u sve to, verujem i da ćete rešiti problem radnika u Vranju, ali ostaje problem suštine mog pitanja. Razumem da su Nemci najozbiljniji investitori. Nemci su uvek bili poznati po tome da su disciplinovani i poštuju pravila i kada nas okupiraju i kada donose investicije. Znači, to je naše istorijsko iskustvo sa njima, bez obzira kako vama to izgleda smešno, nije smešno, nije smešno bilo nikada, tako da sa Nemcima mi imamo hiljadu razloga da budemo oprezni. Isto tako moramo da budemo svesni da oni ovde ne rade kao humanitarni radnici. Ako investiraju valjda imaju neki interes, ako nemaju interes oni će otići. Prema tome, sigurno se ta njihova zainteresovanost za investiranje ovde pretvara u profit koji iznose i koji zarađuju. I to je sve u redu.

Međutim, ostaje pitanje – da li bi oni kao zemlja koja najviše sponzoriše nezavisnost Kosova od Srbije, kao zemlja koja je stvarala UČK-a, kao zemlja koja u kontinuitetu se ponaša neprijateljski prema nama, da li je tačno to što vi očekujete da oni svoju ekonomsku uključenost u naš život, taj upliv koji imaju nikada neće koristiti kao oblik političke ucene?

Znači, ako je to tako, a možemo na osnovu iskustva sa Nemcima znati da je to tako, onda mi stvarno imamo problem, bez obzira koliko je nama u redu to što oni investiraju i razvijaju i sve ostalo.Jednog dana će, kao što je Austrougarska uradila. Ona je bila nemačka carevina, između ostalog reći je – pa znate šta Srbijo, baš da se toliko borite oko opstanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije malo je nerealno, baš da se toliko borite da sačuvate Republiku Srpsku od njenog utapanja u BiH Federaciju pa i to je malo nerealno i sve je to nerealno zato što ako budete nastavili tako da se ponašate možda bi mogli da se setimo da naše investicije možemo da iskoristimo kao vrstu političkog pritiska i ucene.

Znači, ja razumem da je vama kao premijeru tj. predsedniku Vlade Srbije najveći interes da u ovom trenutku taktički povećate standard života građana, da nađete sve načine da se ekonomski razvijamo. Međutim, život nije samo ekonomija, država nije samo ekonomija, država nije samo privreda. Država je i bezbednost, pogotovo u vremenima koja dolaze. Država kao Srbija koja je okružena vrlo neprijateljskim zemljama, što se zadnjih dana vrlo pokazuje, je takođe zemlja koja mora da vodi računa o bezbednosti i zbog toga je pitanje političke cene tolikih nemačkih upliva u našu privredu, jer iskreno da vam kažem vi im možda verujete, ja im ne verujem.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Poštovani predsedniče Vlade gospođo Brnabić, moje pitanje je – zašto Srbija do dan danas nema platformu za pregovore sa prištinskim institucijama, jer kako stvari stoje, mi uglavnom reagujemo na njihove predloge, a nismo uradili ono što naš Ustav obavezuje, a to je da donesemo ustavni zakon o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije i da na toj platformi nastupimo.

U našoj javnosti ja znam da Pokret za odbranu Kosova i Metohije ima jednu takvu platformu, znam da stranke gospođe Milice Đurđević takođe ima platformu i ne znam da SNS i da naša Vlada ima takvu platformu. Uglavnom se reaguje na predloge iz Prištine. U ponedeljak smo ovde imali, tj. utorak, imali priliku da predsednika Srbije čujemo kako reaguje na ono što Kurti od njega traži, a nikako da čujemo kao ovlašćeni predstavnici naroda koja je naša platforma koja bi morala da bude u skladu sa Ustavom.

Vi ste nedavno bili u Briselu na pregovorima oko otvaranja poglavlja, neki opozicioni glasovi kažu da nismo otvorili ništa novo, nego da je ono što je već do sada urađeno je samo uobličeno u formu novog klastera, ali to nije bitno. Ja inače se ovde ponašam kao, da ne bude primenjeno, ali ajte, kao Katon koji je govorio, svaki govor završavao: „Ali, Kartaginu trebamo uništiti“.

Ja postavljam pitanje EU i našeg puta u EU – šta će se desiti ako manevar koji se sada dešava, a to je da Brisel i Vašington uspeju da slome kičmu kod pet zemalja EU i četiri zemlje NATO-a i da ih nateraju da priznaju Kosovo, ako dođemo u tu poziciju da li ćemo i dalje da idemo u EU bez alternative ili ćemo najzad da prestanemo da budemo u licemernom položaju, da s jedne strane imamo vojne vežbe sa Belorusijom, a s druge strane joj uvodimo sankcije pod pritiskom Brisela?

Znači, da li ćemo mi u jednom trenutku morati da se opredelimo da li smo riba ili devojka i da kažemo - ako EU u celini bude prihvatila da je Kosovo nezavisna država, ako to Kosovo uopšte ne interesuje mesto u UN, jer će tamo Kina i Rusija to da im zaustave, nego ih interesuje članstvo u NATO paktu i EU i ako dođemo u tu situaciju koja je vrlo neprijatna za nas kao državu, hoćemo li se jednom najzad opredeliti da se zahvalimo EU i da kažemo da mi sreću svog naroda moramo da tražimo na drugoj strani? Hvala vam.