VLADAN GLIŠIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1970. godine. Živi u Aranđelovcu.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Aranđelovcu, a Pravni fakultet u Beogradu.

Po zanimanju je advokat.

Radio je u Opštinskom sudu u Aranđelovcu.

Bio je i direktor Pravne službe u Ortopedskom preduzeću „Rudo“ u Beogradu. Takođe, bio je pravni savetnik u Ministarstvu finansija Srbije i zamenik javnog pravobranioca Gradske opštine Rakovica.

Bio je saradnik Srpskog sabora „Dveri“ od 2001. godine, a aktivno uključen u rad ove organizacije od 2003. godine. Bio je kandidat Dveri za predsednika Srbije na izborima 2012. godine.

U avgustu 2015. godine napustio je Dveri.

U julu 2018. kada je Aleksandar Šapić izabran za predsednika novoformirane stranačke organizacije Srpski patriotski savez – SPAS, Glišić je postao član Predsedništva SPAS-a.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 58
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Poštovani predsedniče Vlade, gospođo Brnabić, moje pitanje se tiče italijanske firme „Geoks“ u Vranju, koja je ovih dana najavila zatvaranje svoje firme. Mi smo 2016. godine dali subvencije od 11 miliona 250 hiljada evra toj firmi, znači, devet hiljada evra po svakom radnom mestu, uložili smo još 100 miliona dinara u sređivanje zemljišta koje je bilo neophodno za rad te firme i oni će sada otići i ostaviti 1.200 radnika bez posla.

Ovo je pitanje koje podseća na ono o čemu stalno govorim ja i još neki poslanici koji se zalažu za suverenistički odnos prema našoj privredi i našem opstanku, to je problem političke cene koju plaćamo zato što smo ekonomski vezani za EU i pre svega za Italiju i Nemačku, gde je dve trećine našeg ekonomskog života vezano za njih.

U vreme ekonomske krize koja je podsticana pandemijom korone, ali u isto vreme moguće je da najavljuju jedan veliki ekonomski kolaps koji će se desiti na zapadu, postavlja se pitanje da li smo spremni i zašto ne radimo na tome da vršimo supstituciju našeg ekonomskog razvoja iz života u smislu vezivanja za Kinu i neke druge ekonomske sile koje nisu vezane za politički zapad i njihov kapital, njihova ulaganja, njihove investicije, nemaju političku cenu koju mi možemo platiti u vidu ucena koje ćemo dobiti iz Brisela, Vašingtona i sličnih metropola? Tako da u tom smislu, to je to pitanje.

Hteo bih da skrenem pažnju na to da ta supstitucija ekonomskog života koja nam je potrebna, naravno SNS kao stranka koja se zalaže za politiku da EU nema alternativu to možda tako ne misli, ali kada pogledamo poteze i vaše Vlade i nekih prethodnih vlada pod uticajem SNS, mora se primetiti da ste i krenuli u neku vrstu supstitucije povezivanja i sa nekim drugim ekonomskim silama. Međutim, dokle god nam je dve trećine našeg ekonomskog života vezano za EU, mi smo vrlo ucenjivi i po pitanju svih naših nacionalnih interesa.

U tom smislu bih podsetio na nešto što sam govorio u Skupštini na slične teme kada se radilo o kreditima koje dobijamo iz EU, da je 1903. godine Kraljevina Srbija u roku od tri godine izvršila supstituciju svog ekonomskog života u odnosu na Austrougarsku i dočekala je Carinski rat 1906. godine i uspela da nađe saveznike koji su pomogli da naš izvoz, koji je bio u potpunoj zavisnosti od Austrougarske, bude omogućen na druga tržišta. Tako smo pobedili u tom Carinskom ratu. To je bilo tri godine, od 1903. do 1906. godine, kada smo promenili politiku vezanosti za Austrougarsku imperiju koja je bila protiv naših nacionalnih interesa, a SNS je na vlasti već devet godina i još uvek imamo tu zavisnost od EU.

Nezavisno od toga da li se sa tim slažete ili ne, interesuje me konkretno po pitanju „Geoksa“ šta može da se uradi, ali možda ako ste spremni da odgovorite i po pitanju supstitucije ekonomske zavisnosti Srbije od EU? Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Kažu naši satiričari – statistika naša dika, što poželi, što naslika.

Ali, naravno neću da budem ciničan, verujem i na reč što ste rekli vezano za ekonomske parametre, verujem u sve to, verujem i da ćete rešiti problem radnika u Vranju, ali ostaje problem suštine mog pitanja. Razumem da su Nemci najozbiljniji investitori. Nemci su uvek bili poznati po tome da su disciplinovani i poštuju pravila i kada nas okupiraju i kada donose investicije. Znači, to je naše istorijsko iskustvo sa njima, bez obzira kako vama to izgleda smešno, nije smešno, nije smešno bilo nikada, tako da sa Nemcima mi imamo hiljadu razloga da budemo oprezni. Isto tako moramo da budemo svesni da oni ovde ne rade kao humanitarni radnici. Ako investiraju valjda imaju neki interes, ako nemaju interes oni će otići. Prema tome, sigurno se ta njihova zainteresovanost za investiranje ovde pretvara u profit koji iznose i koji zarađuju. I to je sve u redu.

Međutim, ostaje pitanje – da li bi oni kao zemlja koja najviše sponzoriše nezavisnost Kosova od Srbije, kao zemlja koja je stvarala UČK-a, kao zemlja koja u kontinuitetu se ponaša neprijateljski prema nama, da li je tačno to što vi očekujete da oni svoju ekonomsku uključenost u naš život, taj upliv koji imaju nikada neće koristiti kao oblik političke ucene?

Znači, ako je to tako, a možemo na osnovu iskustva sa Nemcima znati da je to tako, onda mi stvarno imamo problem, bez obzira koliko je nama u redu to što oni investiraju i razvijaju i sve ostalo.Jednog dana će, kao što je Austrougarska uradila. Ona je bila nemačka carevina, između ostalog reći je – pa znate šta Srbijo, baš da se toliko borite oko opstanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije malo je nerealno, baš da se toliko borite da sačuvate Republiku Srpsku od njenog utapanja u BiH Federaciju pa i to je malo nerealno i sve je to nerealno zato što ako budete nastavili tako da se ponašate možda bi mogli da se setimo da naše investicije možemo da iskoristimo kao vrstu političkog pritiska i ucene.

Znači, ja razumem da je vama kao premijeru tj. predsedniku Vlade Srbije najveći interes da u ovom trenutku taktički povećate standard života građana, da nađete sve načine da se ekonomski razvijamo. Međutim, život nije samo ekonomija, država nije samo ekonomija, država nije samo privreda. Država je i bezbednost, pogotovo u vremenima koja dolaze. Država kao Srbija koja je okružena vrlo neprijateljskim zemljama, što se zadnjih dana vrlo pokazuje, je takođe zemlja koja mora da vodi računa o bezbednosti i zbog toga je pitanje političke cene tolikih nemačkih upliva u našu privredu, jer iskreno da vam kažem vi im možda verujete, ja im ne verujem.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Ako koncentrišemo, samo je ono što se dešava u zadnjih desetak godina to može da izgleda kao da je neki ludak pao u Skupštinu da priča o tome da postoje neki Nemci koji ovde nisu u dva rata napravili strašne stvari, koji nisu učestvovali u bombardovanjima Srbije 1999. godine, koji nisu formirali OVK, koji nisu sponzor njihove pod znacima navoda kosovske nezavisnosti, znači samo kad ne bi bilo takvih Nemaca i kad ne bi bilo takvog istorijskog iskustva onda bi sve ovo što ja pričam bilo teorija zavere.
S druge strane, tačno je da oni dolaze tamo gde je sređeno društvo jer jednostavno ekonomija hoće da izvuče profit, ali je isto tako tačno da nemačka privreda ima ogromne štete sankcija koje nemačka država je uvela Ruskoj Federaciji, ali ipak kada je državna elita odlučila da to uradi pod nagovorom Brisela i Vašingtona nemačka privreda je morala da trpi te sankcije i morala da trpi te štete koje ima i da sluša svoju državu. Ja uporno ponavljam, a šta ako nemačka država bude svim tim divnim investitorima rekla da treba da iskoriste svoje investicije kao vid pritiska na našu vlast onog trenutka kada se naše ponašanje ne bude svidelo onima u Briselu i Vašingtonu i Berlinu.
Znači, prosto je neverovatno da ne vidite tu mogućnost i to u svetu u kome se sankcije neprekidno dešavaju, u kome su sankcije neprekidno politička odluka koja nanosi štetu privredama raznih država i onda to nazivati teorijom zavere i u najmanju ruku neozbiljno.
Što se tiče razloga zašto oni više moraju da investiraju danas i da budu predusetljiviji nego recimo od 2000. do 2012. godine, pa možda iz jednog razloga što danas postoji i kineski investitori koji pre 10 godina nisu postojali na ovom prostoru, postoji ono što oni zovu ruski maligni uticaj, što je besmisleno, jer jedini maligni uticaj koji imamo u Srbiji od osiromašenog uranijuma koji su oni bacili 1999. godine.
Znači, pošto sad imamo i Rusiju i Kinu, oni moraju da budu predusetljiviji od 2000. do 2012. godine mogli su Srbiju da puste da nestane i da ostvare sve svoje interese preko ambasadora i političke klase. Danas već to nije tako.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Poštovani predsedniče Vlade, gospođo Brnabić, moje pitanje se tiče italijanske firme „Geoks“ u Vranju, koja je ovih dana najavila zatvaranje svoje firme. Mi smo 2016. godine dali subvencije od 11 miliona 250 hiljada evra toj firmi, znači, devet hiljada evra po svakom radnom mestu, uložili smo još 100 miliona dinara u sređivanje zemljišta koje je bilo neophodno za rad te firme i oni će sada otići i ostaviti 1.200 radnika bez posla.

Ovo je pitanje koje podseća na ono o čemu stalno govorim ja i još neki poslanici koji se zalažu za suverenistički odnos prema našoj privredi i našem opstanku, to je problem političke cene koju plaćamo zato što smo ekonomski vezani za EU i pre svega za Italiju i Nemačku, gde je dve trećine našeg ekonomskog života vezano za njih.

U vreme ekonomske krize koja je podsticana pandemijom korone, ali u isto vreme moguće je da najavljuju jedan veliki ekonomski kolaps koji će se desiti na zapadu, postavlja se pitanje da li smo spremni i zašto ne radimo na tome da vršimo supstituciju našeg ekonomskog razvoja iz života u smislu vezivanja za Kinu i neke druge ekonomske sile koje nisu vezane za politički zapad i njihov kapital, njihova ulaganja, njihove investicije, nemaju političku cenu koju mi možemo platiti u vidu ucena koje ćemo dobiti iz Brisela, Vašingtona i sličnih metropola? Tako da u tom smislu, to je to pitanje.

Hteo bih da skrenem pažnju na to da ta supstitucija ekonomskog života koja nam je potrebna, naravno SNS kao stranka koja se zalaže za politiku da EU nema alternativu to možda tako ne misli, ali kada pogledamo poteze i vaše Vlade i nekih prethodnih vlada pod uticajem SNS, mora se primetiti da ste i krenuli u neku vrstu supstitucije povezivanja i sa nekim drugim ekonomskim silama. Međutim, dokle god nam je dve trećine našeg ekonomskog života vezano za EU, mi smo vrlo ucenjivi i po pitanju svih naših nacionalnih interesa.

U tom smislu bih podsetio na nešto što sam govorio u Skupštini na slične teme kada se radilo o kreditima koje dobijamo iz EU, da je 1903. godine Kraljevina Srbija u roku od tri godine izvršila supstituciju svog ekonomskog života u odnosu na Austrougarsku i dočekala je Carinski rat 1906. godine i uspela da nađe saveznike koji su pomogli da naš izvoz, koji je bio u potpunoj zavisnosti od Austrougarske, bude omogućen na druga tržišta. Tako smo pobedili u tom Carinskom ratu. To je bilo tri godine, od 1903. do 1906. godine, kada smo promenili politiku vezanosti za Austrougarsku imperiju koja je bila protiv naših nacionalnih interesa, a SNS je na vlasti već devet godina i još uvek imamo tu zavisnost od EU.

Nezavisno od toga da li se sa tim slažete ili ne, interesuje me konkretno po pitanju „Geoksa“ šta može da se uradi, ali možda ako ste spremni da odgovorite i po pitanju supstitucije ekonomske zavisnosti Srbije od EU? Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Kažu naši satiričari – statistika naša dika, što poželi, što naslika.

Ali, naravno neću da budem ciničan, verujem i na reč što ste rekli vezano za ekonomske parametre, verujem u sve to, verujem i da ćete rešiti problem radnika u Vranju, ali ostaje problem suštine mog pitanja. Razumem da su Nemci najozbiljniji investitori. Nemci su uvek bili poznati po tome da su disciplinovani i poštuju pravila i kada nas okupiraju i kada donose investicije. Znači, to je naše istorijsko iskustvo sa njima, bez obzira kako vama to izgleda smešno, nije smešno, nije smešno bilo nikada, tako da sa Nemcima mi imamo hiljadu razloga da budemo oprezni. Isto tako moramo da budemo svesni da oni ovde ne rade kao humanitarni radnici. Ako investiraju valjda imaju neki interes, ako nemaju interes oni će otići. Prema tome, sigurno se ta njihova zainteresovanost za investiranje ovde pretvara u profit koji iznose i koji zarađuju. I to je sve u redu.

Međutim, ostaje pitanje – da li bi oni kao zemlja koja najviše sponzoriše nezavisnost Kosova od Srbije, kao zemlja koja je stvarala UČK-a, kao zemlja koja u kontinuitetu se ponaša neprijateljski prema nama, da li je tačno to što vi očekujete da oni svoju ekonomsku uključenost u naš život, taj upliv koji imaju nikada neće koristiti kao oblik političke ucene?

Znači, ako je to tako, a možemo na osnovu iskustva sa Nemcima znati da je to tako, onda mi stvarno imamo problem, bez obzira koliko je nama u redu to što oni investiraju i razvijaju i sve ostalo.Jednog dana će, kao što je Austrougarska uradila. Ona je bila nemačka carevina, između ostalog reći je – pa znate šta Srbijo, baš da se toliko borite oko opstanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije malo je nerealno, baš da se toliko borite da sačuvate Republiku Srpsku od njenog utapanja u BiH Federaciju pa i to je malo nerealno i sve je to nerealno zato što ako budete nastavili tako da se ponašate možda bi mogli da se setimo da naše investicije možemo da iskoristimo kao vrstu političkog pritiska i ucene.

Znači, ja razumem da je vama kao premijeru tj. predsedniku Vlade Srbije najveći interes da u ovom trenutku taktički povećate standard života građana, da nađete sve načine da se ekonomski razvijamo. Međutim, život nije samo ekonomija, država nije samo ekonomija, država nije samo privreda. Država je i bezbednost, pogotovo u vremenima koja dolaze. Država kao Srbija koja je okružena vrlo neprijateljskim zemljama, što se zadnjih dana vrlo pokazuje, je takođe zemlja koja mora da vodi računa o bezbednosti i zbog toga je pitanje političke cene tolikih nemačkih upliva u našu privredu, jer iskreno da vam kažem vi im možda verujete, ja im ne verujem.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Poštovani predsedniče Vlade gospođo Brnabić, moje pitanje je – zašto Srbija do dan danas nema platformu za pregovore sa prištinskim institucijama, jer kako stvari stoje, mi uglavnom reagujemo na njihove predloge, a nismo uradili ono što naš Ustav obavezuje, a to je da donesemo ustavni zakon o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije i da na toj platformi nastupimo.

U našoj javnosti ja znam da Pokret za odbranu Kosova i Metohije ima jednu takvu platformu, znam da stranke gospođe Milice Đurđević takođe ima platformu i ne znam da SNS i da naša Vlada ima takvu platformu. Uglavnom se reaguje na predloge iz Prištine. U ponedeljak smo ovde imali, tj. utorak, imali priliku da predsednika Srbije čujemo kako reaguje na ono što Kurti od njega traži, a nikako da čujemo kao ovlašćeni predstavnici naroda koja je naša platforma koja bi morala da bude u skladu sa Ustavom.

Vi ste nedavno bili u Briselu na pregovorima oko otvaranja poglavlja, neki opozicioni glasovi kažu da nismo otvorili ništa novo, nego da je ono što je već do sada urađeno je samo uobličeno u formu novog klastera, ali to nije bitno. Ja inače se ovde ponašam kao, da ne bude primenjeno, ali ajte, kao Katon koji je govorio, svaki govor završavao: „Ali, Kartaginu trebamo uništiti“.

Ja postavljam pitanje EU i našeg puta u EU – šta će se desiti ako manevar koji se sada dešava, a to je da Brisel i Vašington uspeju da slome kičmu kod pet zemalja EU i četiri zemlje NATO-a i da ih nateraju da priznaju Kosovo, ako dođemo u tu poziciju da li ćemo i dalje da idemo u EU bez alternative ili ćemo najzad da prestanemo da budemo u licemernom položaju, da s jedne strane imamo vojne vežbe sa Belorusijom, a s druge strane joj uvodimo sankcije pod pritiskom Brisela?

Znači, da li ćemo mi u jednom trenutku morati da se opredelimo da li smo riba ili devojka i da kažemo - ako EU u celini bude prihvatila da je Kosovo nezavisna država, ako to Kosovo uopšte ne interesuje mesto u UN, jer će tamo Kina i Rusija to da im zaustave, nego ih interesuje članstvo u NATO paktu i EU i ako dođemo u tu situaciju koja je vrlo neprijatna za nas kao državu, hoćemo li se jednom najzad opredeliti da se zahvalimo EU i da kažemo da mi sreću svog naroda moramo da tražimo na drugoj strani? Hvala vam.