VLADAN GLIŠIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1970. godine. Živi u Aranđelovcu.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Aranđelovcu, a Pravni fakultet u Beogradu.

Po zanimanju je advokat.

Radio je u Opštinskom sudu u Aranđelovcu.

Bio je i direktor Pravne službe u Ortopedskom preduzeću „Rudo“ u Beogradu. Takođe, bio je pravni savetnik u Ministarstvu finansija Srbije i zamenik javnog pravobranioca Gradske opštine Rakovica.

Bio je saradnik Srpskog sabora „Dveri“ od 2001. godine, a aktivno uključen u rad ove organizacije od 2003. godine. Bio je kandidat Dveri za predsednika Srbije na izborima 2012. godine.

U avgustu 2015. godine napustio je Dveri.

U julu 2018. kada je Aleksandar Šapić izabran za predsednika novoformirane stranačke organizacije Srpski patriotski savez – SPAS, Glišić je postao član Predsedništva SPAS-a.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Neću podržati ovaj zaključak, i to ne zbog samog zaključka, već zbog toga što je on deo politike – EU nema alternativu.

Kada su pre 200 godina naši osnivači moderne državnosti u Marićevića jaruzi, zajedno sa mojim Šumadincima, kretali da stvaraju državu i tada Otomanska imperija nije imala alternativu. Kada su pre 115 godina Srbi odlučili da ne budu deo Habzburške monarhije i njihovog spoljnopolitičkog plana i tad je izgledalo da ta imperija nema alternativu.

Znači, briselska imperija, takođe, sada nema alternativu po tome kako nam se predstavlja, pa na kraju i ovaj zaključak i svo podređivanje izveštajima te EU i njene komisije je neka vrsta nečega što se nadovezuje na ono što je predsednik Skupštine lepo rekao, pominjući sandžake, a to je vodanje opanaka.

Ne znam da li znate šta je vodanje opanaka, ali naši preci su nekada morali, kada dođu age i begovi u njihovu kuću, da uzmu i vodaju opanke po dvorištu. To poniženje koje su odbili pre 200 godina mnogo liči na ono što danas mi doživljavamo kada Lajčak kaže da će nam on prekrajati Ustav, ovaj Ustav u kome piše da je Kosovo i Metohija u preambuli neodvojivi deo Srbije.

Mi svi ovde znamo nešto o čemu ne pričamo, ali ja mislim da treba da se kaže, bar zbog one polovine naših građana koji ne misle da EU nema alternativu, a to je da odluka o tome da li će Srbija biti deo EU ne zavisi od nas i naše volje, da će to oni odlučiti onda kada to njima bude odgovaralo. U ovih 20 godina im nije odgovaralo i zato smo imali neprekidna pomeranja, neprekidna uslovljavanja. Jer, jednostavno, zašto bi oni nas preuzimali na odgovornost, zašto bi morali da nam daju neke beneficije koje daju državama koje su deo EU kad sve svoje interese preko beogradskih vlasti ostvaruju u našoj zemlji, u našoj privredi, u našem narodu, a za to ne moraju ništa drugo da nam daju.

Tih devet milijardi koje pominju, koje će uložiti na Balkanu, zapadnom Balkanu, to će otići mnogim državama, pa i nekoj Albaniji, nekoj Makedoniji, državama koje nisu bombardovali, u kojima njihova vojska nije okupirala deo teritorije, pošto NATO je vojska i EU, državama u kojima nisu posejali osiromašeni uranijum. Jer, kada bi neko ko predstavlja Srbiju u razgovorima sa njima rekao – izvinite gospodo, vaša intervencija je bila mimo odluke Saveta bezbednosti. Ona je bila kršenje svih međunarodnih pravila i možda postoji neka obaveza da platite štetu koju ste napravili. Da li bi onda ovih devet milijardi na bilo šta ličilo?

Znači, priča o tome da demokratija stanuje u Briselu je laž. Tamo ona ne stanuje, jer je ta demokratija iz Brisela ignorisala makedonski referendum koji nije hteo da prihvati ovo što je urađeno od njihove države. Ta briselska birokratija nije mesto koje vodi računa o socijalnoj pravdi. Znači, u Briselu nema ni socijalne pravde.

O tome kako se odnose prema svojim nezadovoljnim građanima gledali smo godinu dana kako francuski policajci na demokratski način objašnjavaju „žutim prslucima“ šta je demokratija i šta je poštovanje tuđeg mišljena i načina da se drugačije misli.

Sad kad sve ovo pogledate, vrlo brzo ćemo doći u situaciju da se postavi pitanje – šta ako oni procene da nam treba da za godinu dana mi uđemo u EU i odluče da nas prime? Šta ćemo onda mi da kažemo? Vi iz vladajuće koalicije, pre svega, prijatelji SNS, šta ćete da kažete svojim biračima kada oni budu rekli – čekajte, normalno je, ulazite u EU, ali bez Kosova?

Mi do sad kupujemo vreme i vi tu ništa niste drugačiji, ni krivlji nego oni pre vas, ali oni neće nama dati da kupujemo vreme kada oni budu odlučili da postanemo deo EU. Tog trenutka će da kažu da Kosovo ne može da bude deo Srbije. Šta ćemo onda da radimo? Kako ćemo onda da se suprotstavimo, kao što smo se pre 115 godina suprotstavljali u carinskom ratu Austrougarskoj koja nas je izolovala, jer je računala da njena privreda, da Srbija zavisi od njene privrede? Tada smo imali prijatelje koji su nam pomogli da pobedimo u tom carinskom ratu, ali zato što smo bili svesni da dve trećine izvoza i uvoza ne sme da zavisi od jedne neprijateljske sile kakva je danas Briselska unija.

Mene samo interesuje, naivno pitanje koje znaju predstavnici naše države, koje poštujem kao predstavnike naše države, bez obzira što se politički sa njima ne slažem – kakav je to osećaj kad dođete pred čoveka koji glumi ozbiljnog čoveka, a predstavlja briselskog diplomatu i kažete mu - vidite gospodine, od 2013. godine do danas, sedam godina, ono što ste vi potpisali niste ispunili u Briselskom sporazumu.

Znate, kad bi u nekom privatno-pravnom odnosu sa nekim potpisali neki ugovor i da vas on sedam godina vuče za nos i da vi sa njim pričate, ja pretpostavljam da je to veliko poniženje.

Zato što mislim da je vreme da odustanemo od tih poniženja, neću glasati za ovaj Zaključak. Mislim da je vreme da počnemo ozbiljno da razmišljamo šta ćemo raditi onog trenutka kada oni budu odlučili da nas prime bez KiM, sa demokratskim standardima koji su pokazali u odnosu prema Makedoniji, sa onim demokratskim standardima koje su pokazali prema „žutim prslucima“ i da ne postavimo još najstrašnije pitanje, ono što se desilo u Makedoniji vrlo skoro, a to je da su od njih zahtevali, članica EU Bugarska, je od njih zahtevala da okupaciju Makedonije u Drugom svetskom ratu ne zovu okupacijom, nego administrativnim upravljanjem.

Šta ćemo kada nama Hrvati, kao članica EU, budu rekli – možete u EU, ali da kažete da ustaše u Zemunu i Sajmištu nisu bili okupatori, nego su bili administratori? Šta ćemo onda da kažemo?

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Samo da pojasnim.

Uvažena ministarka me nije razumela o par stvari, mada je zanimljiva ova razlika u stavu između nje i ministra spoljnih poslova, jeste nešto zbog čega ja kada se tiče, znate da nisam obožavatelj ni SNS, ni Vlade, nisam ni glasao za nju, ali kada se tiče spoljne politike spreman sam da priznam da je to možda jedina spoljna politika koju u ovom trenutku sada može da se vodi.

U tom smislu nisam replicirao ministru, zato što u mnogim stvarima bih se sa njim složio i neke stvari priznajem da se radi kao jedino moguće i da ova priča o tome da mi moramo ići u evropske integracije, kada kažem, evropske mislim na integraciju Briselsku uniju, iz prostog razloga što smo u situaciji da nam dve trećine ekonomske saradnje zavisi od njih i da smo mi sada stvarno, kao neko ko je stavio grlo pod nož razbojniku koji mu je upao u kuću i koji hoće da mu otme nešto, a mi sa pozicije nekoga ko drži grlo na njegovom nožu pregovaramo i znamo da ne smemo baš da mu kažemo sve što bi trebali da mu kažemo o tome kako se ponaša, jer bi mogao kroz te dve trećine ekonomije koja nam je vezana za njih da nam napravi takav haos u zemlji da ne možemo više nikakav oblik suvereniteta da odbranimo.

Zbog toga sam i na neki način kao upozorenje poslao to da mi pod hitno moramo da radimo, da se izvučemo iz te zavisnosti od Evropske unije, a to je jedan segment. Ovaj drugi segment tačno pokazuje da uvažena ministarka, pripada jednom drugom krilu protiv koga se ja politički borim, a to je onaj deo koji smatra da je… Pre svega nismo se razumeli u nekoliko stvari. Ja kada sam pominjao Marićevića jarugu, ja sam rekao da je neko tada našim precima govorio da Otomanska imperija nema alternativu, ali oni su svojim činjenjem pokazali da Srbija nema alternativu.

Druga stvar, kada sam pominjao Makedoniju i Albaniju, nisam ih uopšte pominjao u pežorativnom smislu, već sam hteo da naglasim nešto što je vrlo bitno i što se vraća na ovaj koncept, da li je Evropska unija mirovni projekat? Jeste, ali za sebe, ne za nas. Njena vojska nas je bombardovala, njena vojska nas je razbijala. Znači, nisam rekao da su Albanija i Makedonija u pežorativnom smislu, neke tamo, nego to su zemlje koje će dobiti njihovu pomoć kao i mi, a nisu bile bombardovane, nisu zatrpane osiromašenim uranijumom i to je nasleđe te Evropske unije, pri čemu, još jednu stvar hoću da kažem.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Znam, ali s obzirom da su se uglavnom obraćali, ali samo da završim ovu rečenicu.