Nadzorni odbor je jedan od onih rezultata međustranačkog dijaloga i pregovora koji su doveli do toga da imamo, hvala Bogu, izuzetno dobre izborne uslove u odnosu na ono što smo imali pre nego što se u taj dijalog ušlo.

Kako bi marksisti rekli - dijalektika društvenog razvoja zna da bude čudna, a Hrišćani kažu da su čudni putevi gospodnji, pa tako i ovaj saziv Skupštine koji je u startu bio osporavan i da nije baš najbolje rešenje pokazuje i to što je sam predsednik SNS i predsednik Srbije odmah po izboru ovog saziva rekao da će uskoro biti prevremeni parlamentarni izbori. Znači, taj saziv koji je toliko puta bio osporavan i sam sam ga osporavao i često kritikovao, ući će u istoriju kao saziv koji je dao izuzetno povoljne i dobre izborne uslove za one koji učestvuju u izborima.

To je saziv koji je bez obaveze da to radi, osluškujući narod i proteste ljudi koji nisu se slagali sa onim što je ovde glasano, povukao Zakon o vodama, Zakon o eksproprijaciji, izmenio Zakon o referendumu. Znači, čudno je da taj saziv koji su mnogi osporavali će u stvari dati u istoriji našeg izbornog zakonodavstva tako dobre uslove kakvih davno nije bilo na ovom prostoru.

To je dobra stvar i to je nešto što treba da se zna i treba da se zna da ono što neke kolege iz SNS smatraju nekorektnim i nepotrebnim ustupcima opoziciji, nije tako, jer SNS je toliko moćna i toliko preovlađujuća u našem društvu da i pored svih ovih pogodnosti koje je dala kao vladajuća stranka, naša opozicija teško da ima šansu da na ovim izborima nešto radikalno promeni.

Bez obzira što marketinški će svi govoriti kako su na korak do toga da sruše ovu vlast. Svi mi koji znamo stanje na terenu znamo da to nije tako. Nije tako i zato što naše opozicione stranke i s leva i s desna i probriselska opozicija, a na veliku štetu i nesreću i naše suverenističke organizacije i stranke nisu spremne da urade nešto što je bitno i što je normalno da vladajuće stranke ne rade, ali nije normalno da to niko u opoziciji ne primećuje.

Možemo mi dati idealne izborne uslove, možemo promeniti medijsku sliku o Srbiji, ali ako zadržimo ovaj partijski model koji već 30 godina vlada Srbijom, bez obzira koje ideološke boje stavite na taj model, imaćemo problem, jer takve partije, a to su sve partije na našoj političkoj sceni, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji, da li imaju 750.000 članova ili 500 članova, sve one preslikavaju jedan boljševički model demokratskog centralizma. Model u kome imate neprikosnovenog lidera oko koga se pravi kult ličnosti, imate partijsku vojsku koja poslušno sprovodi ono što je odlučeno na vrhu te stranke.

To nije dobar model. Taj model je doveo do jedne endemijske korupcije u našem političkom sistemu i doveo do toga da ljudi koji imaju integritet, koji su spremni da se bore za svoje ideje, napuštaju politiku, a da napreduju oni koji su spremni da slušaju lidera, da ga podržavaju, da ne osporavaju njegove odluke.

To nije pitanje za vas na vlasti, to je pitanje za nas u opoziciji, a to je pitanje celog našeg društva da li ćemo dozvoliti da prostor političkih stranaka, bez kojih parlamentarna demokratija ne funkcioniše, ostane prostor koji država ne uređuje, nego ga prepušta nekoj vrsti divljeg zapada, gde se jednostavno odlukom sile, korupcijom, raznim zakulisnim igrama odlučuje kako će izgledati naš politički sistem.

Nažalost, na političkoj sceni nemamo nijednu jaču, relevantnu političku organizaciju koja je spremna da se odrekne tog modela. I to je veliki problem. Nadam se da će neki novi saziv koji kada bude došao, bude se bavio dalje izbornim reformama, shvatiti da bez ove reforme sve druge reforme postaju besmislene.

U tom smislu, mislim da smo u ovom sazivu otvorili jedan dobar put, ali to je samo prvi korak. Nadam se da je ono što su predstavnici Vlade često govorili da će izborne reforme da se nastave, da će to biti ispunjeno. Nadam se da ćemo najzad dobiti i zakonik o izborima gde će sva zakonska rešenja koja se tiču izbornog procesa biti na jednom mestu, kodifikovana i tako ćemo moći laške i brže da prilagođavamo i izborni sistem onome što društveni i državni razvoj naše zemlje zahteva. Hvala.

Ovaj zakon je jedan od onih zakona koje ne možete osporavati. Međutim, ipak za njega neću glasati, zato što je proizvod jedne ekonomske teorije koja ne vodi računa o socijalnim strukturama i potrebama našeg naroda.

Milton Fridman i Čikaška škola ekonomije su osmislili ideju „novca iz helikoptera“. On sam po sebi povećava agregatnu tražnju i pomaže da ekonomija preživi ovakve udare kakve smo mi imali u vreme pandemije. Međutim, ono što Čikašku školu nikad nije interesovalo, jer je ona došla na krilima CIA u Čile i podržala Pinočeov režim, jeste socijalna struktura i stanje naroda. Njih je interesovalo da BDP raste, a to što je rastao tako što je većina naroda osiromašila, što se srednji sloj istopio i što je privilegovana elita postala enormno bogata, to njih nije interesovalo.

Ovaj model gde se sto evra daje svim mladim ljudima, bez ikakve podele na one koji su nezaposleni, socijalno potrebiti i oni koji, recimo, pripadaju imućnim porodičnim krugovima, jeste model koji u suštini povećava socijalnu nepravdu u našem društvu. Znači, nepravedni niste samo kada jednake tretirate nejednako, već i kada nejednake tretirate jednako.

Dakle, ovde je bila mogućnost da se ova količina novca koja dolazi iz budžeta i koja je novac naših građana raspodeli tako što bi se veća količina novca dala mladim nezaposlenim i socijalno potrebitim, a oni koji su ekonomski obezbeđeni, koji nemaju posledice ovog ekonomskog udara koji je pandemija izazvala, jednostavno nije trebalo zalivati novcem.

Zašto je to urađeno? Nije to samo greška. Pored toga što Ministarstvo finansija jeste u mnogim segmentima naslednik Čikaške škole ekonomije i u SNS pripada onom krilu koje je mnogo više evroatlanski orijentisano nego drugi delovi stranke, pored svega toga postoji jedna matrica koja u SNS kao stranci „keč ol“ principa, stranci koja neprekidno radi kampanju, nalazi se neprekidno u izbornoj kampanji, jednostavno ovakav manevar je marketinški dobar pred izbore i u ovom slučaju sa jednom količinom novca pokrivate mnogo više budućih birača, nego da ste strukturirali ovu pomoć, pa dali manjem broju socijalno potrebitih i nezaposlenih veću količinu novca.

Znači, jasno je zašto je to urađeno. Jasno je zašto imamo problem sa SNS kao strankom koja u svojim redovima ima sve vrste ideja i ideologija, ali se u suštini ideologija SNS svodi na istraživanje javnog mnjenja i na marketinške trikove. Znači, umesto da imate jasan strateški plan da li ste za to da Srbiju pretvarate u zemlju čiji BDP raste zato što su tu strane korporacije, zato što se jedan deo društva enormno bogati, ili ste za to da se Srbija razvija tako što će većina naroda dobijati ono što mu je potrebno da dođe do nivoa dostojanstva života, umesto da se tako opredelite strateški da onda vodite naš brod u jednom pravcu, vi po potrebi uzimati jednu ili drugu ideologiju kada istraživanje javnog mnjenja pokaže za šta je narod raspoložen.

Dakle, to nije dobro i to dovodi do toga da u isto vreme u SNS imate i ljude koji se zalažu za kejnzijanski model ekonomije koja vodi računa o državi, o ljudima koji državu stvaraju, a mi nemamo u našem jeziku lep izraz za to. Kada kažemo da su to obični ljudi, to nije dobar izraz. Kada kažemo da su normalni ljudi, ispada da ovi koji su prebogati su nenormalni. Englezi imaju dobar izraz – common people, što znači ljudi zajednice, ljudi koji razvijaju solidarnost, ljudi koji državu prave na tome da se većina ljudi oseća dobro u tom prostoru.

Nasuprot tome Čikaška škola je dovela do jednog neoliberalnog modela koji je porodio današnji globalni ljudožderski kapitalizam i sve moje zamerke na stranku koja vlada, pre svega SNS, jesu što mnogo toga od neoliberalnog modela, mnogo toga od evroatlanskih integracija imate u vašim redovima i vrlo je problematično kada to koristite da biste dobili izbore, a onda opet ne znam u kom pravcu će ići brod zato što istraživanja javnog mnjenja koja su na dnevnom nivou se dnevno čitaju i dnevno menjaju.

Tako da, sa ovim sredstvima ste mogli da postignete veću socijalno pravdu. Naravno, manje bi birača pokrili sa tom količinom novca. Ovako je helikopterski novac otišao u ruke velikog broja ljudi, a mnogi od njih nisu trebali da dobiju tu vrstu pomoći jer su prebogati i pripadaju sloju koji u ovoj zemlji vrlo lepo živi, a lošim poreskim sistemom vrlo malo toj zemlji vraćaju. Hvala.

Mladi nisu moralna kategorija. To što je neko mlad, ne znači da je sam po sebi ispravan, znači ima mladih i ovakvih i onakvih. Ja nisam rekao da su svi mladi prebogati, ali ne možemo da zatvaramo oči da postoje mladi koji se voze u preskupim automobilima, koji bahato gaze svoje sugrađane, koji pripadaju porodicama koje su potpuno podivljale u ovoj divljačkoj privatizaciji, svemu ovome i više ne vode računa o tome da budu socijalno odgovorni.

Da je SNS iskoristila svoju moć koju je imala i ne zaboravite da ste vi jedan specifičan fenomen. Posle Saveza komunista, vi ste jedina stranka koja ima takvu moć i u parlamentu i vertikalno po svim nivoima vlasti i po tome koliko jeste mobilisali članova i po tome koliko ste mobilisali birača. Znači, to je jedna ogromna odgovornost.

I kako kod mene u Šumadiji kažu – sedi krivo, a pravo zbori, ja ću reći da ste vi u pravu. Tačno je da ta mera nije bila udvaranje biračima o kojoj ste govorili po pitanju konsolidovanja naših finansijskih stanja. To je bila mera koja je bila hrabra i koja je pokazala prave rezultate. Kritikovati SNS, a ne videti šta je dobro urađeno, nije ozbiljna kritika. Tako da u tom smislu sam spreman da priznam da ste tu u pravu.

Isto tako moramo biti svesni da u ovoj poziciji, neke okupacije u kojoj se Srbija nalazi, a koju SNS još uvek nije krenula da sklanja, često naša vlast ne mora da misli samo o trenutnom raspoloženju birača, već i o tome šta misli MMF i šta misle oni koji su uspostavili ekonomsku koloniju nad nama i da je nekada bilo potrebno uraditi konsolidaciju da bi te gazde iz inostranstva bile zadovoljne i da uopšte mogla ekonomska kolonizacija Srbije da se nastavi.

Međutim, cela istina jeste da je to i bilo dobro za našu državu i za naše finansije, nekada i onaj ko te okupira i ko te kolonizuje ima iste interese kao i ti, da sredi društvo, da sredi finansije i to je tada trebalo uraditi, trebalo podržati. Ali, suviše drugo traje vaše pozivanje na vlast koje pre 10 godina prestalo da bude vlast, pri čemu ta vlast i ta Demokratska stranka za koju kažete da je ili sam ja možda razumeo pogrešno moja, a ja nikada nisam bio ni njen član, ni sa njima sarađivao, je ipak bila mnogo manje moćna nego što ste vi sada i što ćete biti još neko vreme.

Zahvaljujem.

Nadovezaću se da je izlaganje uvažene koleginice Dunje Simonović Bratić, koja je vrlo lepo primetila da smo mi u ovom parlamentu, a onda i na referendumu izglasali, tzv. nezavisnost pravosuđa od nas i od budućih narodnih predstavnika tako što smo rekli da mi ne treba da utičemo na njihov izbor, a onda dođemo u situaciju da u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje mi glasamo za te ljude i da je to opet rezultat neke velike nezavisnosti. Nešto je u licemerju Evropske unije toliko jako da smrdi, da primećuju i kolege iz vladajuće koalicije.

Tako da, prvo što vam padne na pamet kada to vidite jeste da Brisel baš briga za obrazovanja, već da ih interesuje samo tvrda moć, a to je pravosuđe. Međutim, nije tačno. Oni su u stvari obrazovanje već dve decenije urušili toliko da više tu nemaju šta da brinu.

Kada govorimo o tome možemo da vidimo neke procese koji tačno pokazuju šta je namera tog obrazovanja, i ono što je meni problem jeste zbog čega ne mogu da glasam za ovakve stvari, bez obzira što je ovo maltene samo tehnička stvar, računajući da su ljudi koji će biti u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje ljudi od integriteta i da ih ne treba osporavati,.

Želim da kažem da je čudno da je Srpska napredna stranka kao stranka koja je mobilisala milione birača u ovih deset godina svoje vlasti i stotine hiljada članova, nije imala hrabrosti da prekine taj proces uništavanja našeg obrazovanja od evroatlantskih struktura, od Brisela, a od svega onoga što je, tzv. zapadno obrazovanje, obrazovanje koje nas je dovelo u situaciju da visokoškolske ustanove ne proizvode intelektualce, već proizvode menadžere koji što pre i što jeftinije treba da dođu do diplome, a onda da istrče na tržište rada i da tu svoju diplomu valorizuju u smislu najbanalnijih novčanih sredstava.

Dakle, šta znači intelektualac? Intelektualac je kategorija koju su nacionalne države osmislile kao način da od svoje omladine prave jednu elitu koja će razumeti društvene procese, razumeti njihovu širinu, imati snage da upravlja tim procesima.

Nasuprot tome to nama kao narodu koji u evropskoj strukturi, gledano iz Brisela nema mesto naroda koji ima pravo na slobodu, već samo da daje ljudske resurse, nije dozvoljeno da imamo intelektualce.

Mi treba da imamo menadžere, ljude koji će biti fah idioti, ljudi koji će znati samo jedan proces, jer ako bi znali ceo sistem i celu suštinu procesa, vrlo lako bi videli manipulaciju u tom sistemu i način kako se ljudi degradiraju i kako se, ono što Evropa stalno prećutkuje, a mi dobro znamo na Balkanu, a kad kažemo Evropa, mislim na Brisel i na slične konstrukcije, pokazuje jedan rasistički odnos prema slovenskim narodima.

Nama nije predviđeno da u Evropi budemo ravnopravni, u ovoj Evropi Brisela, nama je predviđeno da budemo samo ljudski resursi, i drugi resursi i mi nemamo pravo na intelektualnu elitu.

Zato je Bolonjski proces u stvari doveo do toga da mi već dugo nemamo ni jedan studentski protest koji je zasnovan na nekim većim idejama osim sindikalnih prava tih studenata.

Ne zaboravite, studentski protesti, studentski aktivizam je mnoge stgvari u Evropi pokretao, oslobađao prostore za promene društvene. Mi to već decenijama nemamo.

Nemamo zato što to ne treba Briselu, a ovde mi treba da budemo izvršioci toga. Ne možemo vratiti suverenitet našoj državi ako nam obrazovanje ostane ovakvo kakvo je.

Privatizacija visokoškolskih ustanova, kao i svaka druga privatizacija nije sama po sebi loša, ako je država dovoljno jaka da je kontroliše. Međutim, uz nju obično ide slaba država koja to ne kontroliše. Onda, na tim privatnim fakultetima mi dolazimo opet u tu situaciju da se ne proizvodi intelektualna elita, već menadžeri koji što pre, što jeftinije, što efikasnije treba da dođu do diplome i da istrče na tržište rada. Kada tako postavite stvari malo vas još zadržava moral, da onda kada ta brana pukne dođete do toga da je kupovina diploma potpuno komercijalna i u redu.

Ne kažem ja ovo što vaši politički protivnici, s druge strane nekog ideološkog spektra govore da ste vi rasadnik, mislim na Srpsku naprednu stranku, ljudi sa kupljenim diplomama, vi ste najveća stranka, pa kao što imate i najveći broj kvalitetnih ljudi, imate sigurno najveći broj i onih drugih.

To je inače sistem koji je postavljen još sa Bolonjom i svi će sad iz Brisela reći da ja izmišljam, međutim, taj koncept gde vi čoveka učite da bude samo jeftini nakupac diplome, a ne intelektualac, a ne čovek koji će možda i duže studirati, ali će se boriti za neke društvene vrednosti, to je taj koncept koji dovodi do toga da na kraju neko pomisli da treba i da kupi diplomu. To je sve po pitanju visokog obrazovanja.

Ono što je vrlo bitno videti jeste kakvo je tek jezivo stanje u običnom obrazovanju, u ovom osnovnom obrazovanju, i to zbog kovid histerije. Jedino što smo još imali, a to je vršnjačka socijalizacija, i to se ukida.

Jednostavno, hoće da nas pretvore u robove i ljudski resurs za njihove kapitalističke konstrukte koji su potpuno ne humani.

Hvala.

Zahvaljujem se profesoru Atlagiću na ovako iscrpnom odgovoru.

Sa vama se često ne slažem politički, ali vrlo cenim vaše iskustvo pedagoga i naučnika, pogotovo iz socijalizma, jer smo mi sada već postali svesni da ta priča o kapitalizmu počinje polako da se troši i postoji više faza i više oblika kapitalizma.

Postoji kapitalizam sa ljudskim likom i ljudožderski kapitalizam koji dolazi sa zapada, iz političkog zapada, iz evroatlanskih integracija.

Još jedna stvar je zanimljiva zašto je vreme da otvorimo i temu kapitalizma i socijalizma. Bez obzira što su 1989. proglasili pad komunizma, kako su oni to govorili, sa padom Berlinskog zida, mi sada dolazimo u situaciju da jedna komunistička partija sa jednom komunističkom zemljom polako pobeđuje u svetu i ta komunistička partija je napravila jedan iskorak, napuštajući marksističke greške. Naslonila se na svoj konfučionizam, na organsko stanje svog naroda, a svi sistemi u svetu se u stvari mere po tome da li mi je u centru pažnje čovek ili mi je u centru pažnje kapital.

Vi možete graditi kapitalizam u kome je u centru pažnje čovek. Taj kapitalizam će voditi računa o obrazovanju, jer nam je potrebna intelektualna elita i sve to što ste rekli, pogotovo vezano, jer nisam stigao malopre više da kažem za osnovno obrazovanje. Nama je usled tog surovog kapitalističkog odnosa prema roditeljima koji rade prekovremeno da bi obezbedili samu egzistenciju svoje dece, obrazovanje dovedeno u stanje da budu u stvari čuvari te dece i da u isto vreme, kada su autoritet svihprosvetnih radnika spustili ispod svakog nivoa, onda su bili samo čuvari dece, ali je ipak bilo i vršnjačke socicijalizacije. Sada sa kovid histerijom i to je ukinuto i mi…

Ono što ja zameram Srpskoj naprednoj stranci, nisu ti pokušaji kojima vi sa dualnim obrazovanjem nešto ispravljate, nego zašto sa tolikom snagom koju imate i u biračkom telu i ostalo niste imali hrabrosti da iskoračite još dalje u izlasku iz tog zagrljaja evroatlanskih obrazovnih struktura?

Zahvaljujem.

Uvaženi profesore, ja se u mnogim stvarima sa vama mogu složiti i u mnogim stvarima ste u pravu, kao i cela priča o Srpskoj naprednoj stranci. Toliko velika stranka će biti fenomen za izučavanje. Predsednik vaše stranke i predsednik Srbije, koji je pokazao ogromnu volju za moć i poznavanje tehnologije vlasti će takođe biti čovek istorijskog proučavanja. Nema tu onda jednoznačnih stvari. Puno ima stvari koje ste morali da uradite i puno ima stvari koje ste mogli a niste uradili i puno ima loših stvari koje će doći sa vama, baš zato što ste fenomen jednog potpuno novog političkog pojavljivanja.

Znači, ne osporavam to što ste rekli po pitanju potrebe da se napravi konkurentski ambijent, da se napravi izlazak na tržište, da se napravi mogućnost da preduzetnici i ljudi sa duhom stvaranja novih vrednosti budu i u obrazovanju i u privredi svuda prisutni.

Međutim, kroz primer prof. Vladete Jankovića, koga vi niste naveli ali ste ga iskritikovali i vaša stranka ga kritikuje, dobar primer toga da se mi negde nismo razumeli. Vladeta Janković je, kao i ja, bio član DSS-a Vojislava Koštunice, on je bio na vrhu ja sam bio mnogo niže, ali ideološki se sa njim nikada nisam slagao, on je uvek bio prozapadno orijentisan, jer je ta stranka Vojislava Koštunice kao i SNS imala i zapadno i tada ne istočno ali više nacionalno krilo. U tom smislu, sa njim se nisam slagao oko mnogih stvari.

Međutim, sećam se toga kako sam na mitovima i legendama stasavao, sećam se toga da je to sad čovek koji ima 80 godina, ali je u tih svojih 80 godina mnogo uradio za našu kulturu, pa i za našu istoriju i za generacije koje vaspitava. Taj, da vas ne uvredim, ali malo boljševički odnos prema nekome ko ima 80 godina a mnogo je dao našoj kulturi, dok realno nije mogao da da ništa našoj privredi jer to nije njegov poziv, to govori o tome da SNS nekad zaboravlja da država nije samo privreda i BDP, da je država i kultura i intelektualci i ono što nam je potrebno da shvatimo, a to je novi idejni koncept koji mnogi među vama već razumeju, ali vi kao stranka još ga niste artikulisali, a to je i ovo oko obrazovanja, oko čega se nismo razumeli.

Neće nam strane korporacije kojima dajemo desetine hiljada evra podstaći naše ljude da budu preduzetni, oni hoće da ih pretvore u jeftinu radnu snagu. Ne treba im konkurencija ovde. Mala privreda, mali privrednici, preduzetnici, moraju da imaju podršku svoje države i to je model koji se potpuno razlikuje od onoga što oni sa zapada traže a vi kao SNS još uvek se tome niste suprotstavili. Hvala.

Amandmane koje sam podneo i koji su prihvaćeni od Vlade, zahvaljujem se, da ne bi ispalo da se kitim tuđim perjem i da bi javnost znala, su amandmani koji su dogovoreni na međustranačkom dijalogu između vlasti i opozicije. To je proizvod zajedničkog rada na međustranačkom dijalogu predstavnika vladajuće koalicije, ljudi koji su pokazali državotvornost i svest o tome da kada se desi da odemo u ćorsokak izbornog procesa, koji nam se desio, da se desi, hiljadu puta sam rekao, pa ste se vi ljutili, da više liči na glavni odbor SNS. Sada ovde kažem da ste shvatili da to nije dobro i izašli ste maksimalno u susret nečemu što je dobar proces i kolege iz opozicije su, takođe, shvatile da ideja bojkota nije dobra. Ovo je početak jednog dobrog odnosa u našem političkom sistemu gde i vlast i opozicija preuzimaju odgovornost da državotvorno rade stvari.

Ja sam ovde bio kao jedini opozicioni poslanik iz redova srpskog naroda koji je podneo ove amandmane i drago mi je i počastvovan sam što sam mogao da učestvujem u ovom procesu.

Što se tiče same priče i koliko je bitan ovaj proces, želim da podcrtam da u trenutku da u zapadnoj Evropi, u Americi pola naroda misli da su izbori pokradeni, kada se mediji zabranjuju, kada dolazimo u situaciju da više ni u čemu ne možemo na taj zapadni deo sveta da se ugledamo po pitanju demokratije i ljudskih prava, ovde je ova Skupština i naša opozicija imala hrabrosti i snage da napravi jedan institucionalni okvir koji je dosta dobar i koji će ostati kao trag pravog glasa u trenutku kada ceo svet klizi u totalitarizam i sapliće demokratiju.

Naravno, ne bih bio opozicioni poslanik da ne kažem još nešto. Dok ne reformišemo politički sistem u delu partijskog modela, kakve god mi zakone donesemo po pitanju izbora, dokle god možemo da imamo masovne i liderske stranke, one će po jednoj drugoj liniji neformalnog uticaja ometati naš izborni sistem. Ništa se ne dešava preko noći, ništa ne može na juriš da se osvaja. Ovo što je sada uređeno je jedna dobra stvar i tu se zahvaljujem kolegama iz pozicije i iz opozicije što su pokazali jedan veliki deo državotvorne odgovornosti. Hvala.

Ovaj amandman, kao još dva amandmana koje sam podneo je „Transparency Serbia“, to jest Transparentnost Srbije je uputila svim poslaničkim grupama smatrajući da može da bude poboljšanje izbornog procesa.

Ja sam se opredelio za ove amandmane iz raznih razloga, a ovaj koji je baš vezan za izbor narodnih poslanika je vrlo bitan jer daje mogućnost obaveštavanja građana preko javnog medijskog servisa da imaju pravo po Zakonu o uzbunjivanju koji je 2015. godine donesen u Skupštini Srbije i koji važi, da kao uzbunjivači pre i u toku izbora skrenu pažnju na svaku nepravilnost koja bi se desila.

Na taj način se RIK pojavljuje kao prvi stepen u prijavljivanju uzbunjivanja i tako dobijamo, ako se usvoji ovaj amandman, kada bi se usvojio, dobijamo mogućnost da naši građani koji često imaju primedbe na izborni proces mogu da ako se proceni da imaju osnovane navode, dobiju status uzbunjivača i da se samim tim lakše ulazi u proceduru kontrolisanja izbornih nepravilnosti. Mislim da je to bitno i dobro. Bilo bi dobro da se usvoji u skladu sa duhom unapređenja našeg izbornog procesa.

Međutim, ono što, nezavisno od ovoga narodna mreža ima već dugo kao svoj predlog jeste da se uvede institucija agenta provokatora, da bi se očistio naš izborni sistem i naš izborni proces od mnogih nakupaca i prekupaca glasova, ljudi koji nezavisno kojoj političkoj opciji pripadaju, su spremni da idu da kupuju glasove birača i onih birača koji su spremni da svoje građansko pravo prodaju i da samim tim dovedu nas u situaciju da se potpuno izvitoperi volja građana.

Znači, ovaj amandman je deo jednog početka izborne reforme za koju se nadam da će i budući sastavi Skupštine imati sluha. Hvala.

Amandman je takođe deo međustranačkog dijaloga, dogovoreno je da pored toga što se u izbornim komisijama ne treba da se desi da preko polovine članova imaju bilo koji predlagač, a tu se pre svega odnosilo na članove, ali ovde je dato i zamenike članova, da se ne desi da preko zamenika članova, neko dođe u poziciju da vrši potpunu kontrolu nad izbornim komisijama.

Ja se tu ne slažem sa kolegom Đukanovićem, da je ovo preveliko izlaženje u susret opoziciji, ovo je jedno sasvim primereno izlaženje u susret opoziciji, i tu se vraćamo na ono o čemu sam govorio, nezavisno od ovih samih amandmana, a tiče se toga da kada imate u jednom političkom sistemu, jednu političku stranku takve snage kao SNS, koja ima 750.000 članova, i kada imate takvu društvenu moć, jedne takve mobilisane organizacije.

Svi institucionalni okviri su lako pomerljivi i lako mogu da se zaobiđu kroz druge društvene uticaje. Tako da, u tom smislu ona sintagma o tome da je ovde SNS pucala u svoje noge, pa onda ide na izbornu utakmicu, meni bi to pre moglo da se izvede vezano za opozicione stranke, jer svi smo mi vrlo dobro svesni, neće vam to reći niko od predstavnika opozicionih stranaka, ali da je infrastruktura opozicionih stranaka, maltene nepostojeća južno od Bubanj Potoka.

Ta infrastruktura je fluidna, to su ljudi koji nisu okupljeni oko ideja. Mnogi od njih dolazi iz jedne u drugu stranku, imaju problem sa spremnošću da odgovore određenim pritiscima koji se dešavaju u lokalnim sredinama. Znači, to je problem, jer ozbiljna država, jaka vlast potrebuje jaku opoziciju.

Ta jaka opozicija može da nastane samo tako što kada dođemo u ovo što se može nazvati izborni ćorsokak iz koga se ja nadam da sada počinjemo da izlazimo kroz ove dogovore, moramo naći načina da pružimo ruku i da shvatimo da pored ovog zakonodavnog okvira formalno postoji jedan društveni ambijent u kome su opozicione stranke vrlo oštećene.

Mi smo na neki paradoksalni način u istoj situaciji kao trenutak kada je Komunistička partija na Istoku bila razvlašćivana, pa kada se preko raznih okruglih stolova pravila opozicija koja će obezbediti višepartizam.

Hvala.

Ovaj amandman je vezan za ono što smo i u prethodnom zakonu govorili i čudno je da je ODIR tražio nešto što nije tražio niko od naših političkih subjekata, ni pozicionih, ni opozicionih, a to je jedna čudna situacija, da može da se glasa za više izbornih lista. Naravno, to je sad ispravljeno. Jedan birač može da glasa samo za jednu izbornu listu.

Druga stvar koja je data u sledećem stavu jeste dobra, a to je pogotovo za male sredine gde nemate veliki broj birača.

Ako jedna velika stranka, kao što je SNS ili SPS, preko onog broja potpisa koji su im potrebni da bi kandidovali listu želi da pokaže svoju snagu, pa dobije mnogo veći broj potpisa, onda se desi da po sadašnjim pravilima mnogi drugi su prikraćeni za mogućnost da nađu ljude koji će to potpisati i sada je predviđeno da se do broja potrebnih potpisa azbučnim redom prezimena poređaju ti potpisnici, a sve ostalo će se računati kao da nisu ljudi dali potpis i onda imaju šanse da daju potpis nekoj drugoj listi.

Naravno, to je njihova slobodna volja i to se po nikakvom automatizmu ne dešava. To moramo da razjasnimo zato što su mnogi mediji poslali pogrešnu poruku da će neko moći čitave količine potpisa da poklanja maltene nekom drugom.

Ono što želim da iskoristim ovom prilikom, a vezano je za ovaj amandman na neki širi način. Bilo je razgovora ovde u plenumu o ljudima koji mogu da potpisuju više lista i ta priča podseća na one ljude koji mogu da budu članovi više stranaka i na onu čuvenu moralnu kategoriju političkih preletača, koja je vrlo problematična kod nas. U suštini, ljudi mogu slobodnom voljom da menjaju političke stranke i to je normalno ako se ne slažu, ali je čudno kad to uvek rade tako što se sa nivoa opozicione stranke dolaze da budu članovi pozicione stranke.

Narodna mreža misli da je krajnje vreme da tome stanemo na kraj i da je potrebno da država uspostavi jedinstveni registar članova političkih stranaka, gde bi sve stranke bile obavezne da kao pravno lice koje imaju javna ovlašćenja da vode registar svojih članova, to dostavljaju tom jedinstvenom registru koji bi elektronskom upravom tačno mogao da vidi da li je neko član više stranka istovremeno. Dakle, to bi bilo onemogućeno.

S druge strane, mislim da bi trebalo, da bi se sprečilo preletanje i takva vrsta jedne nemoralne političke delatnosti, koju smo mi potpuno pustili da nam promiče, a ona izaziva veliku štetu u društvenom životu, uneti uredbu da ne možete postati član stanke u onom trenutku kada je ona vladajuća stranka. Znači, ako ste hteli da se učlanite u tu stranku, trebali ste to da radite pre nego što je postala vlast. Od tog trenutka to ne treba da se omogući.

Hvala.

Ovaj amandman je pre svega koncentrisan na to da opozicioni predlagač iz redova manjinskih stranaka koji treba i može da ima ovlašćenja da kontroliše zapisnike biračkih odbora mora da osvoji preliminarno bar 1% glasova.

Ovo je pre svega namera da se uozbilji ceo taj izborni proces, u smislu da ne dozvolimo, manjinskih lista će biti određeni broj, ako bi svakoj koja, kako je bilo u prethodnom rešenju, koja nije prešla ni 1% glasova dozvolili da traže tu proveru zapisnika sa biračkih odbora, to bi prolongiralo izborni proces i onemogućilo da se on dovede nekoj svojoj nameni.

To je nešto što je sasvim normalno u međustranačkom dijalogu. Kako sam obavešten, izašlo se u susret manjinskim strankama da duplo manji broj potpisa treba da skupljaju nego do sada. Znači, nije namera da se ograni manjinskim strankama mogućnost da učestvuju u izbornom procesu, već da ne dođe do određene vrste zloupotrebe.

Na to bi se nadovezala jedna stvar u kojoj svi mi živimo a ne primećujemo da se dešava, s neke strane je to i moj apel kolegama iz opozicije da shvate ozbiljnost situacije i da mi živimo u svetu u kome se opasno narušava institut građanskih protesta i izbornog demokratskog procesa.

Možemo pogledati u evropskim zemljama kako masovno ljudi protestuju zbog raznih stvari, vrlo opravdano, a policija se vrlo brutalno sa njima obračunava i ti protesti završavaju uličnim neredima i ne pomažu izbornom i demokratskom procesu, već ih ozbiljno narušavaju. Tako se građani demotivišu da učestvuju u politici, povlače se iz svega toga, a samo ekstremni i manipulativni elementi, na ivici terorizma, u tome učestvuju. Država se tamo ponaša kao državni terorista koji brutalno krši ljudska prava i Srbija je na jedan paradoksalan način, u vreme kada smo u mnogim stvarima pod znakom pitanja, pokazala jedan zavidan odnos tolerancije prema onima koji protestuju i prema, sa ovim izmenama izbornog zakonodavstva, prema onima koji žele da učestvuju u izbornom procesu da im se izađe maksimalno u susret.

Ono što je bitno, mislim da nismo primetili kako smo brzo skliznuli u situaciju da posle 30 godina višepartizma imamo ideju da je normalno blokirati auto-puteve, normalno blokirati granične prelaze i, što je najstrašnije, normalno razbiti biračku kutiju. Vrlo je opasno, jer to može da ugrozi izborni proces.

Pozivam kolege iz opozicije da ne idu u tom pravcu, a vlast pozivam da proba da uredi sam način protesta, a na takav način da ozbiljni protesti postanu obavezujući za vlast da se određuje prema onome zbog čega ljudi protestvuju. Hvala vam.

Ovim amandmanom se izašlo u susret opoziciji da dobiju 5% više sredstava iz javnih izvora za izbornu kampanju. Naravno, samim tim će u celini to za 5% biti smanjeno u onom delu koji dobijaju posle izbora.

Nama, inače, izbori postaju sve skuplji i to je tendencija u celom svetu i to je ono u što se izbori pretvaraju u neku vrstu spektakla, društvenog i na taj način obesmišljavaju ono što je suština izbora.

Suština izbora je da s vremena na vreme društvo menja ljude koji upravljaju ozbiljnim procesima. Ono što bi trebalo da bude racionalni način koji osmišljava sve izbore jeste da mi razmišljamo o tome kako da na najodgovornije pozicije dođu najsposobniji i najkvalitetniji ljudi.

Kada tako postavite smisao izbora i kada shvatite da su izbori kičma suvereniteta jednog društva, onda vam postane jasno da sve ono što mi danas živimo, sa preskupim spotovima, kampanjama, sa ljudima koji nose sami celu kampanju jednog političkog subjekta, da sve to troši ogromna sredstva, da marketinške agencije mnogo zarađuju, budžet biva oštećen, a volja građana u stvari ne bude racionalno opredeljena, već su mnoge emotivne i iracionalne stvari nešto što utiče na izbore.

Izbori u sređenom i zdravom društvu treba da budu jedan dosadan proces biranja najsposobnijih ljudi da dođu na najodgovornija mesta.

Zato je potrebno vratiti to u one vode koje su nekada postojale u kolevci parlamentarizma, a to je Velika Britanija koja je imala stroga ograničenja za sredstva koja mogu da se potroše u izbornoj kampanji. Mi bi morali da počnemo da razmišljamo u tom pravcu, jer je neopravdano trošiti velika sredstva na izbore, a u stvari, trošiti na markentinške agencije, na medije, praviti spektakl od toga. Često su sukobi između kandidata mnogo brutalniji nego što bi trebali da budu, dok to treba da bude jedan dosadan nacionalni proces izbiranja onih koji su najkvalitetniji, najkvalifikovaniji da rešavaju društvene probleme. Hvala.

Ovo je amandman koji je dostavio Transparensi Srbija. On u članu 25. iza stava 2. dodaje novi stav 3. koji glasi – kada se kao izborno jemstvo ne koriste sredstva u svojini političkog subjekta na izborno jemstvo se primenjuju pravila iz ovog zakona o prilozima.

Zašto je to bitno? Zato što na ovaj način se omogućava onima koji novcem žele da utiču na izborni proces da recimo ono što ne bi mogli kao prilog da daju političkom subjektu u izborima mogli bi kroz izborno jemstvo kada to ne podnosi sam politički subjekat.

Znači, to izborno jemstvo bi u stvari moglo da bude neka vrsta nelegitimnog i nelegalnog uticaja na izborni proces, jer preko toga bi mogla da se finansira jedna politička organizacija, jedan subjekat i da se na taj način krši zakon.

Tako da mislim da je Vlada trebala da usvoji ovaj amandman, ali i ovo se nadovezuje na ono o čemu sam malopre pričao, a to je da kada ubacite mnogo novca u izborni proces, kada izborni proces pretvorite u jedan spektakl, medijsku manipulaciju, onda je to mesto gde se pojavljuju razni neformalni izvori moći koji na to utiču. Jedan od tih je tajkunska struktura koja može na taj način da kupuje izbornu volju građana.

Naravno, mi imamo vrlo jasnu situaciju koja traje već 20 godina u Srbiji i onih prethodnih 10 godina pre toga nisu bili srećno rešenje, ali ovih 20 godina mi smo u stanju prevelikog, da budem manje brutalan u nazivu tog stanja, prevelikog uticaja evroatlanskih struktura na naše političke procese. Zna se da je njima mnogo lakše da utiču na naše društvo preko pet, šest izabranih političkih lidera koji kontrolišu svoje stranke kao privatne firme, da im je vrlo lako da njihovi ambasadori preko svojih multinacionalnih korporacija novcem i svim drugim uticajima uplivišu i u naš izborni proces, i naravno, da je to lako i domaćim tajkunima. Zato se opet vraćam na to da bi morali da vrlo ozbiljno i radikalno ograničimo upliv novca u izbornu kampanju. Hvala.

I ovo je jedan od amandmana koje je „Transparentnost Srbije“ tražila da uđe u skupštinsku proceduru. Tu se u članu 1. stav 2. menja i ceo stav bi glasio ovako kada bi bio usvojen - odredbe stava 4. ovog člana ne odnose na narodne poslanike i poslanike Skupštine AP Vojvodine, odbornike u Skupštini jedinica lokalne samouprave, i ovo je sad dodatak koji bi trebao da bude usvojen, ali nije - i gradske opštine koje ne vrše funkciju predsednika, potpredsednika Skupštine i predsednika skupštinskog radnog tela.

O tumačenju zakona o lokalnoj samoupravi često se dešava da gradski odbornici nisu posmatrani kao odbornici Skupštine, tj. kao jedinice lokalne samouprave, a ovde je potrebno njih uvrstiti da bi se napravila ona distinkcija kada neko nastupa u ime, pošto narodni poslanik, odbornik i slični ljudi koji su po svojoj funkciji politički aktivisti i zastupaju neke ideje kada se pojavljuju u javnosti, normalno je da ne moraju da se opredeljuju da li nastupaju u ime organa, koga su deo ili u ime svoje političke organizacije. Međutim, to naravno nije u slučaju predsednika i potpredsednika Skupštine ili predsednika radnog tela koji bi morali tu distinkciju da prave.

U svakom slučaju, ovo nas podseća na još jednu stvar koja se dešava, vezana je za nešto što traje još od vremena, kako kolege iz SNS kažu, žutog režima, da su gradske opštine u Beogradu potpuno razvlašćene, izbačene iz nivoa lokalne samouprave i da to treba izmeniti i SNS nije izmenila iako je imala 10 godina da to uradi. Hvala.

Srpska napredna stranka je velika stranka i ima dosta kadrova iz bivših političkih opcija. Ja sam se nadao da će ministar Mali biti danas ovde, pa da nastavimo polemiku koju nismo mogli onda kada me je nazvao lažovom i kada je rekao da on nikada nije bio ništa drugo nego član SNS. Ja nisam osporavao da je on možda, nisam se ni bavio tim, bio jedino član SNS, ali ono što sam mu spočitavao, vezano je za te režime koji su ostavili Srbiju u ekonomskoj katastrofi, jeste, recimo, učešće u Agenciji za privatizaciju i u drugim pozicijama gde ste bili mnogo važniji, nego da ste bili član neke od tada vladajućih stranaka.

Moram priznati da je normalno da se kaže ono što jeste i što je tačno. Tačno je da su ovi zakoni, tj. ova ratifikacija ugovora gde mi preuzimamo međunarodne obaveze da bi izgradili infrastrukturu zemlje, neophodni i da je to dobro. Međutim, realno, kada se sve to završi, kada jednog dana SNS ne bude na vlasti, onda će oni koji budu istraživali da li je tu bilo nekog ugrađivanja, gde su otišla ta sredstva i ostalo reći da li je pored jedne dobre namere i dobrog ostvarenja bilo i nečega što će biti kritikovano, kao što danas mnogi iz vaše stranke kritikuju „most na Adi“ ili Đilasov most, koliko je tu sredstava potrošeno, a taj most je dobar, potreban i ostaće kao i „Beograd na vodi“, kao i mnoge stvari koje su urađene. Svako normalan u ovoj zemlji neće pomisliti da treba nešto da ruši ili da se igra sa takvim stvarima, jer svaka generacija ostavi neki trag iza sebe, i dobar i loš, a na kraju se meri ono što ostane u tvrdom materijalu i što ostaje za sve buduće generacije.

Ima nekih statistika koje pokazuju na razne načine kako izgleda sadašnje naše stanje. Ono što je tačno jeste da su mnoge stvari bolje nego što su bile i ja ću samo nešto od statističkih podataka pročitati, a vezano je upoređivanje kako je to bilo 2008. godine i kako je danas. Zašto sam uzeo 2008. godinu? Ministar Nedimović kao i ja smo tada podržavali onu vlast. To je bilo u vreme vladavine Vojislava Koštunice i koja je 2008. godine ostavila neki svoj trag i sve ono što je došlo od 2008. godine do 2012. godine i mi i svi ovde zajedno smatramo pogrešnim u mnogim segmentima, pogotovo u segmentima privrede.

Tako se kaže da je prosečna plata 2008. bila 410 evra, a 2022. godine je 550 evra. Minimalac je bio 210 evra 2008, a 2022. godine je 290 evra. Prosečna penzija 2008. je bila 237 evra, a 2022. godine 246 evra.

Kada pogledate ove podatke, vidite da je poboljšanje napravljeno, i to niko ne može da ospori. Međutim, spoljni dug Srbije 2008. godine je bio 8,8 milijardi evra, a 2021. godine je 29,6 milijardi evra.

Sada, ako su ovi podaci tačni, a smatram da jesu, dolazimo do pitanja – da li nam je ovoliko zaduživanje, pored toga što je otišlo u infrastrukturu i što je dobro, jer će to omogućiti pravljenje novog BDP, da li smo možda zato što smo tako bili preosetljivi prema spoljnim investitorima, prema njihovim korporacijama i ostalo, došli u situaciju da nismo baš mnogo odmakli, s obzirom koliko smo se zadužili?

Ja znam da će ova Vlada reći da je to svetski trend, da smo ušli u jednu čudnu situaciju kako ekonomisti, poput Gorana Nikolića, kažu da prvi put dolazimo u dugotrajno pozicioniranje, da su kamate na dugove maltene negativne, da vi u stvari ne plaćate za novac koji uzimate nego vam neko plaća da uzmete taj novac, ali uzmite u obzir da oni tamo koji štampaju novac u Vašingtonu, u Briselu da oni drže i druge poluge tvrde moći kojima će to moći da prebace na zemlje poput nas. Mi tu vrstu uticaja na te centre štampanja nemamo i njihova inflacija kada se prevali na nas može da bude vrlo problematična.

U svakom slučaju, smatram da svi ovi pokazatelji koji se ovde navode jesu dobri, ali nisu dovoljno dobri i mislim da ćemo onog trenutka kada budemo raspakovali vlast SNS imati dosta neprijatnih stvari da vidimo. To je jedna stvar.

Druga stvar vezana za gospodina Sinišu Malog, za koga mi je žao što nije tu, pa da može da mi odgovori, nezavisno od onoga što sam ja imao primedbe na njega, jeste da u ime Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ koji su tražili njegovu smenu… Moram da podsetim da i dalje ti ljudi traže da vide zašto su kroz e-fiskalizaciju privrednici koji su do sada fiskalizacijom bili dužni samo 480 dinara mesečno popeli te svoje troškove na 2.600 dinara, iako im je bilo obećano da se to neće desiti, a samu smenu ministra su tražili zato što su milijarde dinara potrošene za neke softvere koji su vrlo čudni i koji su mogli da se naprave i po mnogo manjoj ceni, a ne da se toliko potroši iz budžeta. Hvala.