Poštovani predsedniče Vlade, gospođo Brnabić, moje pitanje se tiče italijanske firme „Geoks“ u Vranju, koja je ovih dana najavila zatvaranje svoje firme. Mi smo 2016. godine dali subvencije od 11 miliona 250 hiljada evra toj firmi, znači, devet hiljada evra po svakom radnom mestu, uložili smo još 100 miliona dinara u sređivanje zemljišta koje je bilo neophodno za rad te firme i oni će sada otići i ostaviti 1.200 radnika bez posla.

Ovo je pitanje koje podseća na ono o čemu stalno govorim ja i još neki poslanici koji se zalažu za suverenistički odnos prema našoj privredi i našem opstanku, to je problem političke cene koju plaćamo zato što smo ekonomski vezani za EU i pre svega za Italiju i Nemačku, gde je dve trećine našeg ekonomskog života vezano za njih.

U vreme ekonomske krize koja je podsticana pandemijom korone, ali u isto vreme moguće je da najavljuju jedan veliki ekonomski kolaps koji će se desiti na zapadu, postavlja se pitanje da li smo spremni i zašto ne radimo na tome da vršimo supstituciju našeg ekonomskog razvoja iz života u smislu vezivanja za Kinu i neke druge ekonomske sile koje nisu vezane za politički zapad i njihov kapital, njihova ulaganja, njihove investicije, nemaju političku cenu koju mi možemo platiti u vidu ucena koje ćemo dobiti iz Brisela, Vašingtona i sličnih metropola? Tako da u tom smislu, to je to pitanje.

Hteo bih da skrenem pažnju na to da ta supstitucija ekonomskog života koja nam je potrebna, naravno SNS kao stranka koja se zalaže za politiku da EU nema alternativu to možda tako ne misli, ali kada pogledamo poteze i vaše Vlade i nekih prethodnih vlada pod uticajem SNS, mora se primetiti da ste i krenuli u neku vrstu supstitucije povezivanja i sa nekim drugim ekonomskim silama. Međutim, dokle god nam je dve trećine našeg ekonomskog života vezano za EU, mi smo vrlo ucenjivi i po pitanju svih naših nacionalnih interesa.

U tom smislu bih podsetio na nešto što sam govorio u Skupštini na slične teme kada se radilo o kreditima koje dobijamo iz EU, da je 1903. godine Kraljevina Srbija u roku od tri godine izvršila supstituciju svog ekonomskog života u odnosu na Austrougarsku i dočekala je Carinski rat 1906. godine i uspela da nađe saveznike koji su pomogli da naš izvoz, koji je bio u potpunoj zavisnosti od Austrougarske, bude omogućen na druga tržišta. Tako smo pobedili u tom Carinskom ratu. To je bilo tri godine, od 1903. do 1906. godine, kada smo promenili politiku vezanosti za Austrougarsku imperiju koja je bila protiv naših nacionalnih interesa, a SNS je na vlasti već devet godina i još uvek imamo tu zavisnost od EU.

Nezavisno od toga da li se sa tim slažete ili ne, interesuje me konkretno po pitanju „Geoksa“ šta može da se uradi, ali možda ako ste spremni da odgovorite i po pitanju supstitucije ekonomske zavisnosti Srbije od EU? Hvala.

Kažu naši satiričari – statistika naša dika, što poželi, što naslika.

Ali, naravno neću da budem ciničan, verujem i na reč što ste rekli vezano za ekonomske parametre, verujem u sve to, verujem i da ćete rešiti problem radnika u Vranju, ali ostaje problem suštine mog pitanja. Razumem da su Nemci najozbiljniji investitori. Nemci su uvek bili poznati po tome da su disciplinovani i poštuju pravila i kada nas okupiraju i kada donose investicije. Znači, to je naše istorijsko iskustvo sa njima, bez obzira kako vama to izgleda smešno, nije smešno, nije smešno bilo nikada, tako da sa Nemcima mi imamo hiljadu razloga da budemo oprezni. Isto tako moramo da budemo svesni da oni ovde ne rade kao humanitarni radnici. Ako investiraju valjda imaju neki interes, ako nemaju interes oni će otići. Prema tome, sigurno se ta njihova zainteresovanost za investiranje ovde pretvara u profit koji iznose i koji zarađuju. I to je sve u redu.

Međutim, ostaje pitanje – da li bi oni kao zemlja koja najviše sponzoriše nezavisnost Kosova od Srbije, kao zemlja koja je stvarala UČK-a, kao zemlja koja u kontinuitetu se ponaša neprijateljski prema nama, da li je tačno to što vi očekujete da oni svoju ekonomsku uključenost u naš život, taj upliv koji imaju nikada neće koristiti kao oblik političke ucene?

Znači, ako je to tako, a možemo na osnovu iskustva sa Nemcima znati da je to tako, onda mi stvarno imamo problem, bez obzira koliko je nama u redu to što oni investiraju i razvijaju i sve ostalo.Jednog dana će, kao što je Austrougarska uradila. Ona je bila nemačka carevina, između ostalog reći je – pa znate šta Srbijo, baš da se toliko borite oko opstanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije malo je nerealno, baš da se toliko borite da sačuvate Republiku Srpsku od njenog utapanja u BiH Federaciju pa i to je malo nerealno i sve je to nerealno zato što ako budete nastavili tako da se ponašate možda bi mogli da se setimo da naše investicije možemo da iskoristimo kao vrstu političkog pritiska i ucene.

Znači, ja razumem da je vama kao premijeru tj. predsedniku Vlade Srbije najveći interes da u ovom trenutku taktički povećate standard života građana, da nađete sve načine da se ekonomski razvijamo. Međutim, život nije samo ekonomija, država nije samo ekonomija, država nije samo privreda. Država je i bezbednost, pogotovo u vremenima koja dolaze. Država kao Srbija koja je okružena vrlo neprijateljskim zemljama, što se zadnjih dana vrlo pokazuje, je takođe zemlja koja mora da vodi računa o bezbednosti i zbog toga je pitanje političke cene tolikih nemačkih upliva u našu privredu, jer iskreno da vam kažem vi im možda verujete, ja im ne verujem.

Ako koncentrišemo, samo je ono što se dešava u zadnjih desetak godina to može da izgleda kao da je neki ludak pao u Skupštinu da priča o tome da postoje neki Nemci koji ovde nisu u dva rata napravili strašne stvari, koji nisu učestvovali u bombardovanjima Srbije 1999. godine, koji nisu formirali OVK, koji nisu sponzor njihove pod znacima navoda kosovske nezavisnosti, znači samo kad ne bi bilo takvih Nemaca i kad ne bi bilo takvog istorijskog iskustva onda bi sve ovo što ja pričam bilo teorija zavere.
S druge strane, tačno je da oni dolaze tamo gde je sređeno društvo jer jednostavno ekonomija hoće da izvuče profit, ali je isto tako tačno da nemačka privreda ima ogromne štete sankcija koje nemačka država je uvela Ruskoj Federaciji, ali ipak kada je državna elita odlučila da to uradi pod nagovorom Brisela i Vašingtona nemačka privreda je morala da trpi te sankcije i morala da trpi te štete koje ima i da sluša svoju državu. Ja uporno ponavljam, a šta ako nemačka država bude svim tim divnim investitorima rekla da treba da iskoriste svoje investicije kao vid pritiska na našu vlast onog trenutka kada se naše ponašanje ne bude svidelo onima u Briselu i Vašingtonu i Berlinu.
Znači, prosto je neverovatno da ne vidite tu mogućnost i to u svetu u kome se sankcije neprekidno dešavaju, u kome su sankcije neprekidno politička odluka koja nanosi štetu privredama raznih država i onda to nazivati teorijom zavere i u najmanju ruku neozbiljno.
Što se tiče razloga zašto oni više moraju da investiraju danas i da budu predusetljiviji nego recimo od 2000. do 2012. godine, pa možda iz jednog razloga što danas postoji i kineski investitori koji pre 10 godina nisu postojali na ovom prostoru, postoji ono što oni zovu ruski maligni uticaj, što je besmisleno, jer jedini maligni uticaj koji imamo u Srbiji od osiromašenog uranijuma koji su oni bacili 1999. godine.
Znači, pošto sad imamo i Rusiju i Kinu, oni moraju da budu predusetljiviji od 2000. do 2012. godine mogli su Srbiju da puste da nestane i da ostvare sve svoje interese preko ambasadora i političke klase. Danas već to nije tako.

Nemam problem sa zakonima o kulturi, imam problem sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i problem sa vlašću Srpske napredne stranke.

Ovde govorimo u ovom zakonu o uslovima za imenovanje direktora ustanova kulture, a opšte je poznata činjenica da širom Srbije po svim vertikalama i horizontalama gde vlada SNS, pogotovo na lokalu, direktori javnih preduzeća, pa i ustanova kulture su često lica u stanju vršioca dužnosti. Znači, čuveno v.d. stanje se koristi da bi ti ljudi bili pod partijskom kontrolom, jer ako su neposlušni lako ih je smeniti, dok kada ih izaberete za direktore onda ih možete smenjivati samo iz zakonom predviđenih razloga.

S druge strane, kada u ovim zakonima pominjemo 40% manje zastupljenog pola dolazimo do toga da se podsetimo na Zakon o rodnoj ravnopravnosti kao proizvod rodne ideologije, a rodna ideologija jeste jedan oblik radikalnog feminizma i mi nemamo problem sa radikalnim feminizmom, on je kao i svi ekstremizmi brutalno iskren, ali imamo problem sa onim briselskim feminizmom koji je uvek licemeran kako po pitanju ovih društvenih tema, tako i po pitanju posmatranja granica država, gde kažu da su granice država u Evropi nepovredive, ali granice Srbije to nisu.

Isto tako, kada govore o 40% manje zastupljenog pola, misli se na ženski pol, ali se ne postavlja pitanje kako ćemo ovo primeniti, recimo, u rudarskim jamama, gde je mnogo više muškog pola, kako ćemo to primeniti u komunalnim preduzećima u ekipama za pražnjenje smeća, da li ćemo i tu raditi ovako ekspresno, ideološki, eksperimentalno intervenisanje i tražiti da se i tu 40% pripadnika manje zastupljenog pola uključi.

Znači, to je to licemerje koje neće da gleda društvenu stvarnost, neće da prihvati arhetipske uloge i pol kao biološko određenje i muškarca i žene, već hoće da se igra rodovima, da se igra subjektivnim osećajem, da neko do podne može da se oseća kao žensko, od podne kao muško, a društvo mora da uvažava sve to i čak da zakonski upodobljuje svoje okruženje takvim nenormalnim zahtevima.

Zašto to radi politički zapad znamo. On je između ljudi i kapitala izabrao kapital. Kapitalu smeta porodica kao solidarna zajednica, smeta mu muškarac i žena u svoj arhetipskoj ulozi, kao ljudi koji svoju egzistenciju i smisao života ne traže u potrošnji, već u nekim drugim vrednostima. To je u redu za njih i kao njihov izbor, ali nije u redu da se nameće nama. Tu me čudi SNS, koja ima puno ljudi koji misle kao i ja, ali nemaju snage da se suprotstave onom malom broju dobro razmeštenih agenata stranog uticaja koji rade na tome da se dženderizacija i zagejavanje Srbije sprovede do kraja.

Pored ovih problema, vratiću se na Zakon o rodnoj ravnopravnosti, jer je on čvorno mesto naših problema u ovom smislu. Da podsetim da rod nije objektivno naučno utvrđena kategorija, da nije ni ustavna kategorija, u našem Ustavu se govori o polu, čak i u ovim zakonskim predlozima se govori o manje zastupljenom polu, a ne o manje zastupljenom rodu, zato što zakonodavac, tj. predlagač zakona, kao svako racionalan ko se bavi rešavanjem racionalnih društvenih problema, vidi da je rod nešto potpuno nepotrebno, ali smo morali, da bi udovoljili zahtevima lobija iz Evropske unije, da uvedemo Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Inače, da je to neustavna kategorija, kada govorimo o rodu, potvrdio je i u svom mišljenju Visoki savet sudstva. Da je rodno senzitivan jezik ideološka intervencija i nasilje nad jezikom potvrdilo je i Odeljenje za jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Znači, mnogo je bilo signala da to nije u redu i sada postoje postupci pred Ustavnim sudom koji se vode da se dokaže neustavnost ovog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a mi smo požurili da sprovedemo intervenciju tog zakona u naše druge zakone.

Da budem pošten, u ovim predlozima toga nema, jer se ovde govori o manje zastupljenom polu, tako da ovi zakoni o kulturi neće biti na udaru odluke Ustavnog suda, ako se Ustavni sud ikada probudi, pa odluči da brani Ustav ove zemlje, ali je potrebno reći da treba zaustaviti upodobljavanje svih naših zakonskih okvira jednom neustavnom zakonu, zakonu koji podleže nenormalnim ideologijama iz Evropske unije, a zove se Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Hvala.

Poštovana ministarka, mi smo imali i određene idejne sukobe i ne pripadamo istim političkim opcijama, međutim, prateći vaš rad imam obavezu da pohvalim to što se tiče decentralizacije kulturnog života u Srbiji, pogotovo vaše posete opštinama kao što je bila poseta Opštini Aranđelovac, gde ste podržali ljude koji vode smotru „Mermerni i zvuci“. To nama kao opštini izuzetno znači.

Što se tiče SNS ona je toliko velika stranka da u sebi sadrži i dobre i pogrešne procese, tako da, ja kada sam mislio o direktorima u v.d. stanju više sam mislio na ljude na nivou lokalnih samouprava i to jeste problem.

Vezano za pravne zahteve Ustavnom sudu, postoji više zahteva, jedan od njih jeste vezan za neustavnost pojma roda pošto, kao što znate, u našem Ustavu postoji pojam pola i, kao što vidim, i vi ste u svom zakonu to više insistirali nego što je sam pojam roda.

Zahvaljujem.

Popis poljoprivrede je dobar i potreban, ali postoji još jedan popis o kome već počinje da se na mala vrata govori da će biti odloženo, a to je popis stanovništva.

Tako bi moglo da se desi da pod vlašću Srpske napredne stranke u Srbiji najzad znamo koliko imamo grla goveda, ada ne znamo koliko ljudi imamo. Problem je kad ne znate koliko ima ljudi je u tome što ne znate koliko punoletnih građana živi u Srbiji, a onda ne znate ni koliko birača imamo, e tu je problem koje su sve prethodne vlasti, pa i vaša često koristile za manipulaciju izbornim spiskovima. Da se to ne bi desilo, nadam se da ćete, poštovane kolege naprednjaci, ipak taj popis stanovništva održati.

Kada pogledamo ove finansijske sporazume koji Srbiju zadužuju sa još 200 miliona evra od strane Evropske investicione banke želeo bi da vas podsetim da pored ekonomske cene kredita koja je kamata postoji kada su u pitanju krediti iz Briselske unije i politička cena tih kredita.

Ta politička cena su ucene koje mi dobijamo iz Brisela da bi odustali od svojih nacionalnih interesa i tako dolazimo u situaciju da „dženderizacija“ i „zagejavanje“ Srbije koje se dešava kroz Čomićkine zakone je jedna od vrsta tih ucena.

Ne znamo da li će možda uskoro da bude još jedna od tih ucena vezana za to da odustanemo od odbrane KiM u sastavu Srbije ili da možda i mi donesemo rezoluciju u Srebrenici gde bi izmišljeni genocid stavili sebi na teret i teret budućih generacija.

Dakle, ako dve trećine našeg privrednog života zavisi od EU, mi smo sve vreme ucenjeni i svakim drugim zaduživanjem kod njih mi bivamo još više ucenjeni, a da to nije nužno pokazuje istorija našeg naroda. Godine 1903. je prekinuta politika Austrougarska nema alternativu za Srbiju i tada su na vlast došli ljudi koji su hteli da vrate suverenitet Srbiji.

Austrougarska je to prepoznala i za samo tri godine je pokrenula Carinski rat u kome je četiri petine našeg izvoza, koji je išao u Austrougarsku, jednostavno, sankcionisala, ali za te tri godine ti ljudi koji su hteli suverenu Srbiju su uspeli da naprave zamenu u izvozu, da dođu do drugih tržišta, da dođu do drugih partnera, da te četiri petine našeg izvoza prebace kod svojih prijatelja i da na taj način izbegnu sankciju od Austrougarske i da iz tog Carinskog rata izađu kao pobednici.

Srpska napredna stranka je na vlasti već devet godina i dalje imamo dve trećine prirodnog života vezanog za EU, a kako vidim, trudite se da nas još više vežete za njih.

Za razliku od ove političke cene koju Brisel ispostavlja sa svakim svojim kreditom, ova ucena i ove političke cene ne postoje kada kredite uzimate od nekih drugih zemalja koje, takođe, imaju kapital i to zašto to ne radite je veliko pitanje koje dovodi do toga da se možda pitamo da li neki od vas ne žele suverenitet Srbije, već žele Briselsku uniju na ovom prostoru po svaku cenu.

Ima dosta ljudi u SNS koji tako ne misle i mislim da je krajnje vreme da svojim prijateljima koji tako misle uskrate podršku, ali to je već vaša stvar, a ono što nije vaša stvar jeste još jedna od ucena koja dolazi iz Brisela za koji ćete vi glasati, a to je izbor Zagorke Dolovac za Republičkog javnog tužioca.

Ako se setimo šta stalno pričate ovde, a šta ste uvek pričali, između 2009. i 2012. godine je žuti režim učinio veliku korupciju, učinio kriminalizaciju naših prostora i zbog toga je smenjen, ali ako je gospođa Zagorka Dolovac u tom trenutku bila Republički javni tužilac, znači najodgovornija za borbu protiv kriminala, jer joj je to ovlašćenje, a to nije radila, kako to onda da vi sada glasate za nju? Ili izmišljate da je žuti režim bio korumpiran i tako ojadio zemlju između 2009. do 2012. godine, što ja kažem da ne izmišljate, tačno je, ili se vi, poštovani prijatelji SNS, o izboru ljudi u tužilaštvima, sudovima i ostalo pitate taman onoliko, što bi moji Šumadinci rekli, ko bula s gaćama. Zato neću glasati za vaše zakone.

Donošenjem izmena i dopuna Zakona o vodama izbegnuto je da se vodi ozbiljna javna rasprava i time je povređena Arhuska konvencija i mnogi zakonodavni okviri našeg zakonodavstva.

Zašto je rađeno tako da nije bilo ozbiljne javne rasprave, da javnost nije uključena, to ostaje na Ministarstvu da objasni, ali o tome kako izgledaju neke izmene i o tome kako izgleda ovo što je predviđeno u izmenama i dopunama Zakona o zaštiti voda mi vidimo da postoje neke tendencije, koje inače postoje u vlasti SNS, a tiču se jednog vrlo blagonaklonog i previše blagonaklonog odnosa prema stranim investitorima i onima koji, ulažući u našu zemlju, uzimaju profit, a nama ostavljaju problem i u ekologiji i problem u radno-pravnim odnosima i svemu ostalom.

Inače, pod vlašću SNS 2016. godine donesen je zakon koji je vodu, umesto opšteg dobra, proglasio za resurs koji može da bude u komercijalnoj upotrebi i na taj način smo došli u suprotan proces u odnosu na ono što sada, redimo, rade u Sloveniji, gde su na referendumu postigli to da ne dozvole svojoj Vladi da vodu definiše kao robu u potrošnji, već da je gledaju opšte dobro.

Znači, čak i kad se odnosimo na EU i kad gledamo da pratimo njihove neke tendencije, mi selektivno biramo ono što je gore za naš narod i za naše okruženje, prirodno i svako drugo, i ulazimo u situaciju da podržavamo nešto što ni drugi narodi koji vode računa o svom postojanju u EU to više ne rade.

Takođe, ideja o neposrednoj pogodbi koja je ovde uvedena po pitanju vodnog zemljišta jeste ideja koja isključuje transparentnost i ideju javnih konkursa, ideju da ljudi mogu, jednostavno, da budu jasno upoznati sa tim kako neko dolazi do toga da koristi vodno zemljište.

Ta ideja sa neposrednom pogodbom, u stvari, daje veliku diskrecionu vlast organima koji o tome odlučuju i na taj način, takođe, korupciju uvodi u ovu oblast, a vidi se da i u tretmanu rečnih nanosa mi imamo predviđeno da će moći neposrednom pogodbom da se odlučuje onda kada je to u interesu projekata koji su od značaja za Republiku Srbiju.

Opet čitajte da je tu strani investitor i njegove potrebe i da smo opet spremni da izađemo u susret toliko da čak u jednom segmentu naše zakonodavstvo u odnosu na zaštitu životne sredine, a u drugom segmentu, što nije tema ovog zakona, ali jeste svega što zakonodavna vlast radi pod vlašću SNS, a to je zaštita radno-pravnog statusa naših ljudi u tim korporacijama. Sve se to stavlja van snage i daje se veliko ovlašćenje državnim organima da izađu u susret strani investitorima.

Sve ovo nas dovodi u situaciju da se setimo kako su donošeni zakoni o rudarstvu, zakoni o saobraćajnoj infrastrukturi. Svuda smo imali te elemente jednog velikog blagonaklonog stava prema onima koji donose kapital u našu zemlju, ne razmišljajući da taj kapital ima svoju cenu. Ta cena se ogleda u radno-pravnom statusu naših sugrađana koji su obespravljeni, a na duže staze se vidi u odnosu prema prirodnoj sredini i okruženju koji ovi zakoni treba da zaštite. Tako da u tom smislu sve vreme imamo taj dualitet jedne stranke koja ima 750.000 članova i samim tim bi trebalo da bude narodna partija, da štiti interese normalnih ljudi, a u stvari njeni vrhovi, kad god mogu, štite interes multinacionalnih korporacija i spremni su da izađu u susret, kao što je to bilo nedavno, i bankama kada su prvi put ugrožene od strane naroda, građana koje su opljačkali i advokati.

Odjednom se pojavljuju u SNS ljudi koji štite banke, banke koje nigde u svetu nisu poznate kao humanitarne organizacije, banke koje su ovde došle prvo tako što su uništile naše banke koje i dan danas imaju toliku imovinu da ne mogu da završe postupak stečaja, a onda su došle neke banke koje su se predstavile kao strane banke, a u stvari čak nemaju ni odgovornost, ni vezu sa svojim centralama.

Znači, štitite banke, štitite strane investitore, a treba da budete partija ovog naroda i po svojoj glomaznosti i po svemu tome tako da me, prosto, čudi da vaši članovi, koji ne pripadaju vladajućem i bogatom sloju, dozvoljavaju sebi da ne primete kako stranka koja veliku većinu našeg naroda mobiliše oko sebe u ekonomskom smislu, spremna je da učini sve za strane korporacije i da nas dovede u situaciju da imamo višedecenijske posledice svega toga.

Iz ovih razloga i mnogih drugih neću glasati za vaš zakon.

Poštovani gospodine ministre, dobar je pravac u kojem idete i vi i vaše ministarstvo. Dobra je izmena i dopuna ovog zakona.

Imao sam priliku da razgovaram sa gospođom Tatjanom Macurom koja je u ime Udruženja „Majke su zakon“ ovde uticala da se neke stvari iznesu kao primedbe na ove izmene i dopune tj. da se radi u susret izmenama i dopunama sa još nekim stvarima kako bi se izbegla diskriminacija nekih drugih kategorija majki porodilja i žena koje podižu decu, i uopšte roditelja.

Tako da u izlaganju mojih uvaženih prethodnika sam video da su i oni imali taj susret. Mislim da je to dobro. Nemam vremena da se sada bavim tim detaljima. Ona je dostavila to Skupštini pa mislim da će i vašem ministarstvu dostaviti. Jedino bih skrenuo pažnju još na to što je i uvažena prethodnica govorila da roditeljski dodatak davati samo do četvrtog deteta je diskriminatorno u odnosu na višededetne porodice koje imaju preko četvoro dece. Naravno, ima taj podatak da SZO smatra da to nije dobro za samo zdravlje žena. Međutim, SZO je pokazala neozbiljnost i u ovoj pandemiji i u svim drugim stvarima, tako da bih bio vrlo rezervisan prema njihovim stavovima.

Želim da pričam o nečem drugom. Nije tajna da ja kao i vi delim sličan idejni sistem vrednosti i da sa mnogim ljudima u ovoj sali bez obzira što ne pripadam istoj političkoj organizaciji delim sličan sistem vrednosti i u tom smislu i ovaj zakon i slični zakoni su dobri u da je cela Vlada koncipirana kao i vaše ministarstvo i da su svi ministri u vašem idejnom fonu ja bih najverovatnije glasao za tu Vladu.

Međutim, imam problem sa ovom Vladom, kao i sa SNS što ima ogromnu ambivalentnost u porukama koje šalje, a one su vrlo bitne po pitanju nataliteta iz razloga što kao što su istraživanja pokazala, finansijski razlog i finansijska podrška je bitna kod odlučivanja da se dobiju deca. Tada su ljudi najranjiviji i tada imaju problem da se upute u tu avanturu, još nemaju iskustva i kada to urade tada je potrebno dati finansijsku podršku.

U svim drugim situacijama već postaje ona druga tema, a to je psihološka cena deteta. Znači, dolazimo do onoga što ste i vi govorili, a to je pitanje svesti o tome koji nam je sistem vrednosti, za kakve se mi to vrednosti kao društvo i kao narod opredeljujemo.

Tu smo u problemu jer ista ova Vlada koja ima ovakve zakone koji se ne mogu osporiti, koji treba da budu podržani i da budu još intenzivniji i jači ima i Zakon o rodnoj ravnopravnosti i zabrani diskriminacije. Pričali smo o tome koliko to izvodi i u kakav haos je dovelo zapadna društva, koliko narušava ulogu i roditelja i muško-ženske uloge u društvu, koliko pravi haos i koliko dovodi do toga da se neko poigrava sa budućnošću naroda i ne samo našeg naroda, nego i evropskih naroda i mi već sada gledajući na zapad ka tim evropskim narodima možemo da vidimo u šta se pretvaraju ta društva i da ona ne liče ni na šta mnogo lepo.

Jedna od stvari koja se ne zna, a zanimljiva je, a posledica je agresivne feminističke ideologije koja tamo preovlađuje jeste da sada u Francuskoj jača pokret tzv. samostalnih muškaraca, tj. samaca. To nisu homoseksualci. To su ljudi koji ne žele da imaju ulogu ni oca, ni roditelja, ni muža iz prostog razloga što više ne mogu da snađu u tim ulogama.

Mi dolazimo u situaciju da kada Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojimo i otvorimo prostor za sve one haose koji će se dešavati doći ćemo na to da ćemo u jednom trenutku posle svih tih emancipacija koje su se navodno ženama podmetnule, a na kraju ih pretvorile u robove i rada i kapitala i porodice, dovele ih u nemoguću misiju da budu bolje od muškaraca u onoj ulozi gde su muškarci prirodno biološki spremni da odgovore, a u isto vreme od njih zahtevale da zadrže i žensku ulogu, dovodi ih u situaciju da učestvuju u ratu polova, što je na zapadu učinjeno. Ne postoji više ravnopravnost, već rat polova i onda shvatimo da ono što je cela istorija ljudske civilizacije bila je da prirodnu težnju muškarca da bude samac i da ne preuzme odgovornost za dete i ženu sada ruše i dovode u situaciju da će u takvom društvu porodice prestati da postoje kao zajednica, kao osnov bilo kakve društvene zajednice. Neće biti solidarnosti. Neće biti međusobnog povezivanja. Neće biti mogućnosti da se oslonite na jasne društvene uloge oca, majke, roditelja, učitelja i sve se to urušava.

Onda se vraćamo na to da posledica ovakve ambivalentnosti koju mi imamo u ovom trenutku, a posledica je vlasti SNS i njenog ne raščišćenog idejnog korpusa jeste to što se nastavlja politika EU nema alternativu, jer taj put znači odlazak u to, a to tamo ne znači 30-40% rasturenih brakova, nego uništavanje braka i porodice kao osnovne ćelije društva. Dok se to ne razreši u našim glavama, u SNS, u našoj Vladi mi možemo raditi ovakve zakone, a oni će biti, da izvinite na teškom izrazu, samo šminkanje mrtvaca.

Poštovani predsedniče Vlade gospođo Brnabić, moje pitanje je – zašto Srbija do dan danas nema platformu za pregovore sa prištinskim institucijama, jer kako stvari stoje, mi uglavnom reagujemo na njihove predloge, a nismo uradili ono što naš Ustav obavezuje, a to je da donesemo ustavni zakon o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije i da na toj platformi nastupimo.

U našoj javnosti ja znam da Pokret za odbranu Kosova i Metohije ima jednu takvu platformu, znam da stranke gospođe Milice Đurđević takođe ima platformu i ne znam da SNS i da naša Vlada ima takvu platformu. Uglavnom se reaguje na predloge iz Prištine. U ponedeljak smo ovde imali, tj. utorak, imali priliku da predsednika Srbije čujemo kako reaguje na ono što Kurti od njega traži, a nikako da čujemo kao ovlašćeni predstavnici naroda koja je naša platforma koja bi morala da bude u skladu sa Ustavom.

Vi ste nedavno bili u Briselu na pregovorima oko otvaranja poglavlja, neki opozicioni glasovi kažu da nismo otvorili ništa novo, nego da je ono što je već do sada urađeno je samo uobličeno u formu novog klastera, ali to nije bitno. Ja inače se ovde ponašam kao, da ne bude primenjeno, ali ajte, kao Katon koji je govorio, svaki govor završavao: „Ali, Kartaginu trebamo uništiti“.

Ja postavljam pitanje EU i našeg puta u EU – šta će se desiti ako manevar koji se sada dešava, a to je da Brisel i Vašington uspeju da slome kičmu kod pet zemalja EU i četiri zemlje NATO-a i da ih nateraju da priznaju Kosovo, ako dođemo u tu poziciju da li ćemo i dalje da idemo u EU bez alternative ili ćemo najzad da prestanemo da budemo u licemernom položaju, da s jedne strane imamo vojne vežbe sa Belorusijom, a s druge strane joj uvodimo sankcije pod pritiskom Brisela?

Znači, da li ćemo mi u jednom trenutku morati da se opredelimo da li smo riba ili devojka i da kažemo - ako EU u celini bude prihvatila da je Kosovo nezavisna država, ako to Kosovo uopšte ne interesuje mesto u UN, jer će tamo Kina i Rusija to da im zaustave, nego ih interesuje članstvo u NATO paktu i EU i ako dođemo u tu situaciju koja je vrlo neprijatna za nas kao državu, hoćemo li se jednom najzad opredeliti da se zahvalimo EU i da kažemo da mi sreću svog naroda moramo da tražimo na drugoj strani? Hvala vam.

Pretpostavljam da ste bili u komunikacijama sa saradnicima pa niste razumeli šta sam rekao, ja nisam rekao da Evropska unija u celini određuje da je Kosovo nezavisna država, ali ono što svi mi znamo i ne možemo se praviti da to ne vidimo, jeste da to traži Nemačka, da u trenutku kada je Britanija izašla iz EU Nemačka je pretežni deo EU, da to traži Francuska koja je takođe pretežni deo EU i da zahvaljujući tome što se u EU još uvek konsenzusom donose glasovi imamo četiri države članice NATO-a i pet članica EU koje ne prihvataju KiM kao nezavisnu državu.

Upravo u ovom trenutku se dešava akcija od strane Berlina, Pariza, Vašingtona, pa možda i Londona da se vrši pritisak na te države da se slomi njihov otpor, i da dođemo u poziciju, moje pitanje bi bilo – šta mi radimo kada se desi to, ako se desi, jer ozbiljna i odgovorna Vlada mora da ima i scenario za neprijatne razvoje? Šta se dešava ako se taj scenario koji se upravo odvija ostvari? Jer, Grčka je pod velikim pritiskom, sve te države su pod velikim pritiskom i ono što jedini interesuje Prištinu jeste da dobije podršku iz Brisela i NATO-a da bi mogla da…

Tako da, u tom smislu ja ne pričam o tome šta je EU sad, mi zahvaljujući formalnom konsenzusu, koji se u EU još uvek poštuje, a Nemačka radi na tome da se to promeni, imamo mogućnost manevra i da još uvek kažemo kako sa EU možemo da pregovaramo. Ali, ako oni ostvare to što sada rade, da izvrše pritisak na te zemlje da one prihvate da je Kosovo nezavisna država, mi ćemo imati ozbiljan problem i onda ja se nadam, verujući u vaš patriotski potencijal, da ćete najzad reći ne EU.

Mi ovde živimo ne samo zbog toga da mi imali veći BDP, već da bi nastavili misiju ovog naroda koja postoji već vekovima i za koju imamo odgovornost da ne ostavimo našim potomcima ono zemlje manje nego što su ostavili naši preci.

Drugo, ako neko dođe u situaciju da na bilo koji način prihvati da je Kosovo nezavisno, ne kažem ni da ste to vi, ni da je predsednik Srbije, nemojte niko u Srbiji da bude siguran da se neće dalje razvijati raspračavanje Srbije, kao što se i planira, i da ćemo mi moći u bilo kojoj stranoj firmi da zaštitimo prava svojih građana u radnom odnosu ako smo dozvolili da nas gaze na pitanju našeg suvereniteta.

U svakom slučaju, koristeći ovaj vremenski period malo više zato što ste me malo prekidali, hoću da kažem da ja, da budem iskren, slušajući predsednika Srbije u ovoj sali, bilo je delova na kojima sam hteo da aplaudiram, a nisam zato što sam opozicioni poslanik, ali bilo je mnogo delova na kojim me je zeblo srce jer je bilo toliko defetističkih tonova koji nisu prihvatljivi za čoveka koji je predsednik Srbije.

S druge strane, mi u međuvremenu nismo doneli ustavni zakon o suštinskoj autonomiji KiM što je naša ustavna obaveza. Nije to otkrivanje crvenih linija i nismo nastavili proces od priznavanja na koji imamo potpuno moralno pravo posle Kurtijevog ponašanja u pregovorima. Znači, govor koji je gospodin Ivica Dačić izrekao u ovom parlamentu je bio mnogo hrabriji.

Opet govorim ono što sam rekao svojevremeno, mnogo je bolje da bude ministar spoljnih poslova i da nastavi priznavanje, nego ovde da održava kongres SNS.

Samo dve stvari.
Našta ustavna obaveza je da donesemo ustavni zakon koji će definisati suštinsku autonomiju Kosova i Metohije u okviru Srbije. To nije urađeno. Ne da nije urađeno od vaše Vlade, ni od svih prethodnih vlada, ali vaša Vlada sada vlada. Znači, to nisu crvene linije i to nije otkrivanje pregovaračke strategije. To je obaveza prema Ustavu koja nije ispunjena.
Druga stvar, u periodu kada smo prekinuli kampanju otpriznavanja Država Izrael je priznala Kosovo i Metohiju. Ja pretpostavljam da vi ne nipodaštavate Državu Izrael i da znate koji je njen značaj u međunarodnim odnosima i da je to veliki poraz za državu Srbiju što se to desilo. Znači, u trenutku kada smo mi prekinuli otpriznavanje oni su prekinuli, nego su nastavili i postigli su jedan poen koji je vrlo problematičan za naš dalji razvoj i odnose sa Državom Izrael i uopšte za našu poziciju u međunarodnom poretku.
U tom smislu, mislim da mi nemamo nikakav razlog, pogotovo posle onoga što nam je predsednik rekao kako se Kurti, kao predstavnik albanske strane, u pregovorima ponaša, nemamo nikakav razlog da ne nastavimo kampanju otpriznavanja i u tom smislu ne vidim zašto bi mi dalje bili tako kooperativni u odnosu prema Prištini, ali još više u odnosu prema Vašingtonu i Briselu, Berlinu, Londonu, već ko je taj koji pritiska.
Tako da, u tom smislu te dve stvari ne stoje u odnosu ovoga što ste rekli. Neću insistirati na drugim stvarima, samo hoću da se jasno zna da ova Vlada nije ispunila svoju ustavnu obavezu da donese ustavni zakon o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije i da je Strategija odustajanja od odpriznavanja pogrešna i da nemamo moralno pravo na to, jer druga strana em što nije ispunila obaveze iz Briselskog sporazuma, em što se ponaša drsko i neodgovorno, a to radi zato što ima podršku Brisela i Vašingtona, em što je u svemu tome dobila državu Izrael na svojoj strani. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, zna se da ja nisam neki veliki pristalica vaše politike, čak ni mali pristalica vaše politike. Zna se da smatram da u mnogim aspektima ono što radite vi i vaša stranka je štetno za mnoge segmente društveno političkog života u Srbiji, ali uzimajući u obzir temu i trenutka u kome govorimo, neću o tome govoriti.

Vi, kao i ja, bili smo članovi političkih organizacije koje su olako koristile reč - izdajnik za političke protivnike. Ja to više ne radim i zato, bez obzira što se ne slažem sa mnogim stvarima koje ste uradili u politici po pitanju KiM, neću vas tako kvalifikovati, jer verujem da dva miliona ljudi koji su glasali za vas da narod prepoznaje da to ima smisla što radite.

Međutim, protiv Briselskog sporazuma sam bio i smatram da smo mnoge delove našeg suvereniteta dali tamo gde nismo trebali, predali Prištini i da nismo dobili ništa za to. Međutim, taj Briselski sporazum je posle devet godina u kojima smo mi dali dosta elemenata naše države Prištini, doveo je do toga da imamo jednu veliku prednost, a to je da smo razgolitili poziciju Kurtija i njegovih saveznika i političkih predstavnika Prištine koji u suštini tih, evo skoro devet godina, nisu učinili ništa, tj. nisu zajednicu srpskih opština utemeljili.

Znači, došli smo u situaciju da je Srbija, poštujući Briselski sporazum, ispunjavala sve svoje obaveze, a Priština nije. To je sada velika prednost u tome što ste razobličili tu vrstu odnosa Prištine prema tim sporazumima i pregovorima u koje smo gurnuti. Međutim, mnogo važnije od toga je to što smo videli to razgolićavanje jedne brutalnosti i kršenja svih civilizacijskih tekovina prava od strane onih koji su garant tih pregovora, a to je EU. Na kraju krajeva, na tim pregovorima uvek je neki predstavnik SAD.

Posle devet godina takvog ponašanja, vi kao pravnik znate da, recimo, u privatnom odnosu sa nekim potpisujete ugovor i taj ne ispunjava ništa od njegovih ugovornih obaveza, a vi ispunjavate sve, da bi to bilo neodgovorno, i još gore, garant, tj. jemac tog sporazuma, ne čini ništa da ga natera da to ispuni. Bilo bi normalno u privatnom životu da sa takvim ljudima nemamo ništa i da sa takvim ljudima ne pregovaramo i da to zaustavimo. U tom smislu, sada nam Briselski sporazum, protiv koga sam bio, daje priliku da se pogledamo u oči sa predstavnicima EU, sa predstavnicima Vašingtona, Brisela, Berlina, Londona i već koga, jer mi svi vrlo dobro znamo da Kurtijeva hrabrost nije iz njegove glave, već je ona podržana i neprekidno podržavana, i na isti način kako je gospodin Martinović lepo govorio, kako su podržavani oni koji su praznili Republiku Srpsku Krajnu od srpskog naroda. Ti isti ljudi, te iste države, ti isti centri moći o kojima ste vi danas isto lepo pričali nekoliko puta kako se neprincipijelno i loše ponašaju nastavljaju da nas drže tako što u toj utakmici nam vezuju i ruke i noge, a albanskoj strani dozvoljavaju da nam lupaju šamare i da rade šta god hoće. Znači, ako je neko nekada iz Saveta bezbednosti preneo na Brisel da vodi računa o nama i da bude sudija u ovoj utakmici, to je proces koji se desio i ja neću pričati o onima koji su bili na vlasti i možda više nikad neće biti na vlasti.

Ovo što ste došli ovde je dobra stvar, vraćate poverenje u institucije, samo što i sami znate da ova Skupština više liči na glavni odbor vaše stranke nego na Skupštinu i da to vraćanje u institucije ovde baš i nije prava stvar i da ta vaša potreba da podelite odgovornost sa narodom bi bila mnogo bolja kada bi se podelila baš sa narodom, kada bi bili spremni da idete na referendum i da vratite narodu u ovako teškim trenucima mogućnost da kaže šta misli o politici.

To referendumsko pitanje nikako ne bi smelo da bude neustavno, već bi trebalo da bude da li mi kao narod posle svih ovih iskustava od 30 i nešto godina ponašanja Brisela, Vašingtona, Berlina, Londona, Pariza, i već koliko ih sve ima, imamo pravo da kažemo kao narod da bi bilo dobro da sada u format ovih pregovora, pošto su došli u ćorsokak i neće nikada ići dalje, osim ako im mi ne damo sve što hoće, da se malo pojave pored Brisela i Vašingtona i Peking i Moskva. Možda vi ako biste pozvali Moskvu da se umeša, dolazite u poziciju da odlučujete mimo naroda, ali podelite to breme sa narodom. Dajte narodu priliku da kaže da li je za to. To nije 27. mart, 27. mart su izveli ljudi koji nisu izlazili na referendum, već su sa puškama odlučivali šta su hteli.

Ovo je pravi način da se vratimo…

U svakom slučaju, mislim da je taj referendum prava stvar, da ne budete originalni i da ovoga puta uradite nešto u nivou pameti svoga naroda i originalnosti naše istorije.

Izveštaj o monitoringu javnih nabavki za 2020. godinu, koji je Kancelarija za javne nabavke podnela i o kome ću ovde govoriti, na dobar način kroz nekoliko primera pokazuje modus operandi ove vlasti i, pre svega, SNS.

Na strani 203. tog izveštaja imate da je opština Lučani ugovorila nabavke građevinskog materijala u iznosu od 42.619.716 dinara, a ceo proces se završio sa obećanjem svega toga za 5.909.473 dinara.

Na strani 196. opština Dimitrovgrad je uvećala glavni ugovor aneksiranjem sa grupom izvođača radova na 1.555.050 dinara.

Na strani 200. opština Ivanjica je od ugovorenih 23.946 dinara uvećala celu nabavku posle završenog posla, naravno, aneksima osnovnih ugovora, za 3.518.947 dinara.

Ima ovakvih primera još, ali ovde se lepo vidi kako se raspolaže budžetskim sredstvima koja su sredstva naših građana, kako se privilegovanim firmama koje su u nekom kontaktu ili obavezne da sutra taj novac vrate i pomognu u kampanji SNS izlazi u susret, a onda im se kroz anekse povećava mogućnost da raspolažu sa novcem.

Naravno, čim je ovo primećeno u izveštaju, znači da su tu neke ličnosti koje su, naravno, ovo su sve opštine gde vlada SNS, pravna lica su kažnjena sa kaznama od 200 do milion i 500 hiljada dinara. Te kazne takođe idu iz budžeta.

Dakle, kada pogledamo kako Srbija izgleda, ne možemo da ne primetimo da je jedno veliko gradilište, da se rade saobraćajnice i da je to nešto što svako normalan u ovoj zemlji će pozdraviti.

Međutim, ovo što smo sad videli kao primer, to se primenjuje kao modus operandi na svim tim, najverovatnije na svim tim gradilištima, jer je to način kako se izvlače pare, da bi SNS mogla da podmiri sve svoje potrebe.

E, sad, kada bih bio klasičan demagog, kao što smo svi mi bili u ovih 30 godina kada smo bili opozicija, ja bih rekao da je SNS najkorumpiranija stranka u našoj istoriji, da je ona kriva za sve i da je ovde, u stvari, novac izvučen zato da bi se njeni članovi, funkcioneri bogatili na nedozvoljen i nezakonit način.

To nije tako. U stvari, istina je negde između. Istina je u tome da u ovih 30 godina mi skoro da nemamo na političkoj sceni nikoga ko nije bio i vlast i opozicija.

Ako se setimo kako smo se ponašali kada smo bili opozicija, a onda su oni koji su bili na vlasti bili najveći lopovi, najviše su krali, mi to nikada nećemo raditi kada dođemo na vlast i takve priče smo pričali, a onda kada se dođe na vlast od jednom se vidi da to baš nije tako, da i u vašim, tj. našim redovima ima ljudi koji kradu, koji onda završavaju u zatvorima.

Imate devet godina vlast, imate po vertikali vlast skoro u svim opštinama i gradovima i naravno da sada u zadnje vreme, kada pravosudni organi rade svoj posao, moraju da hapse vaše funkcionere i to se upravo dešava. I ne samo to, nego dešava se da razne frakcije SNS optužuju jedni druge za te zloupotrebe. To je kada imate stranku od 750.000 članova negde i normalno. Znate kako, toliko ljudi, pa tu ima i sjajnih ljudi i mnogo loših ljudi.

Dakle, neću da idem u tom pravcu da vas optužujem da ste vi nešto posebno alavi na korupciju u odnosu na druge političke stranke i druge političke organizacije, ali hoću da kažem da u SNS ima jedna sistemska korupcija koja nema veze sa tim kakvi je ljudi vode, jer kakvi god da je ljudi vode na kraju će ta sistemska korupcija pojesti i društvo i tu stranku, a ta sistemska korupcija je to da je to jedna nenormalna masovna stranka, stranka koja je sve druge političke stranke dovela u maltene nestanak u Srbiji, stranka koja u stvari svoje koalicione partnere polako jede i usisava. Dolazimo u situaciju da vi ne možete dobiti u takvom jednom maniru u kojim radite, vi ne možete ni stvoriti, ni dobiti, ni osloboditi prostor za neku opoziciju koja vama može da se suprotstavi i da vas kontroliše u ovom procesu. Kada pogledamo vaše izborne rezultate koji su preko 50% na lokalu, ja to zovem narkomanijom preko 50% rezultata, vi to ne možete da ostvarite ako sve ove novce, koji se preko sivih tokova prelivaju, ne prebacite u finansiranje svih tih vaših mikroštabova, kapilarnih glasova i svega i toga, i to je u stvari ta korupcija.

Nisu vaši funkcioneri, a ima i toga, sve ove pare izvlačili da bi bili pre svega bogatiji, već da bi to koristili u izbornoj kampanji, da niko drugi ne može da se pojavi na političkoj sceni, gde koristeći medije, masovnu kampanju, pritisak na birače dovodite do toga da niko drugi ne može da postoji na ovoj političkoj sceni. To nije dobar put i ovo su modeli kako finansirate taj projekat, taj projekat je jednako loš i za vas i za nas. Hvala.

Vidim da sam vas malo razbudio i to je dobro, da ne bi ovaj parlament doveo do toga da nemamo ozbiljnu raspravu.

Koji ja problem imam sa vama? Nemam neki veliki problem, sem to što mislim da kada vi završite svoju političku misiju u Srbiji neće postojati ni jedna druga stranka, sem vaše. Možda ste najbolji na svetu, ali ne znam da li mislite da je to normalno.

Za početak uzmite samo da to nije normalno, a onda obratite pažnju zašto se to dešava, onda ćete videti da moji komentari nisu bili maliciozni, već su bili upozoravajući, jer sve to što znači vraćanje Srbije posle 30 godina višepartizma na jednopartijski sistem, čemu mi klizimo, je nešto što neće biti dobro ni za vas, ni za nas. Mogu samo da zamislim kako će izgledati neki novi naprednjaci kad vas smene, kako će pričati o korupciji u vašim redovima.

Kao što nisam sada među vama koji pljuju, da kažem tako slikovito, oštro kritikuju gospodu iz bivših stranaka režima, tako neću ni tada biti među onima koji će vas tako da kritikuju. Sa vama imam problem što ste ušli u jedan pogrešan vozi i svaka stanica vam je pogrešna u smislu odbrane institucija, jačanja institucija i davanja šanse da parlamentarizam i demokratija budu susret između ljudi koji se razlikuju, a ne moraju da se sukobljavaju, da se vređaju. Vi očigledno mislite da se politika drugačije vodi. Hvala.