Kao advokat, neću dovoditi u pitanje slobodno sudijsko uverenje sudije Jasmine Vasović po pitanju oslobađajuće presude, najmanje rečeno, kontroverznom biznismenu Stanku Subotiću Canetu u postupku šverca cigareta.

Nisam pratio taj postupak konkretno, pa neću time da se bavim, ali hoću da se bavim tragom koji ide preko Stanka Subotića do velikih problema koje mi imamo u pravosuđu, u sudstvu, u tužilaštvima i u nekim posebnim odeljenjima MUP-a koja deluju ne u interesu naše države i našeg naroda, već direktno pod nalozima struktura NATO pakta u našoj zemlji.

Kada je pravljena Srpska napredna stranka, i to govorim sa svešću o tome da među vašim biračima ima puno patriota, da među vama ovde u Skupštini ima puno patriota, ali kako se ide ka vrhu SNS sve je manja sposobnost i spremnost ljudi na tim vrhovima da se suprotstavljaju strukturama NATO-a u našoj zemlji. To govorim zato što je gospodin Subotić bio jedan od ključnih ljudi na sastanku u Parizu kada je pravljena Srpska napredna stranka i kada smo došli u situaciju da se pitamo zašto bi jedan takav čovek se bavio takvim političkim razaranjem Srpske radikalne stranke i pravljenjem jedne druge stranke. Niko ne veruje da je on pročitao politički program i došao da podrži ljude, već je on tamo otišao zato što je imao dogovor sa francuskim obaveštajnim strukturama i drugim NATO strukturama. To ne kažem ja i ne filozofiram ja, to su izveštaji Vikiliksa, koji objašnjavaju kako onda mi danas imamo situaciju da kada se borite protiv antivaksera Sulejman Ugljanin može da kaže da su maske trovane, da se preko maski neko bori da otruje ljude u vreme kada je krenula pandemija ili, recimo, dr Radovanović vodi kampanju protiv kineskih vakcina, a protiv njih niko ne pokreće u Tužilaštvu postupak, ne uleću im u kuću pred decom ujutru u šest sati policijski službenici, ne privode ih na način koji je bio ponižavajući i po dr Jovanu Stojković i po prof. Aleka Račića.

Zašto je moguće da po istom krivičnom delu neki ljudi budu procesuirani, bez ikakvog osnova, a drugi budu zaštićeni i niko ne sme da ih pipne? Pa vrlo je jednostavno, ono što javnost ne zna ili malo zna, dr Jovana Stojković je već više od deset godina istaknuti anti-NATO aktivista, učesnik u mnogim kampanjama srpskih patriota, kao i prof. Račić.

Nasuprot tome, Sulejman Ugljanin je neko koga vi, gospodo, ne smete ni da pipnete, a zaslužuje da daje svoje odgovore pred mnogim tužilačkim organima. I gospodin dr Radovanović je čovek koji je sebi zaštitu stekao tako što je jedan od retkih lekara, možda i jedini rekao da NATO bombardovanje osiromašenim uranijumom nije izazvalo kancer u Srbiji. Znači, ta vrsta snishodljivosti prema NATO strukturama i ta vrsta iživljavanja nad srpskim patriotama koji sumnjaju u vakcine govori o tome da imate dvojne aršine.

E sad, ja sam advokat i nisam zdravstveni radnik i ne mogu se opredeljivati da li sam za vakcine ili nisam za vakcine. Kada bude trebalo da se vakcinišem neću to odbiti, zato što verujem svojoj državi. Ali isto tako mnogo dobro znam kako se u društvu spuštaju tenzije i kako se pravi jedna normalna atmosfera. Znači, ne tako što se ljudi koji imaju sumnje u vakcine hapse i izvode pred tužioce, već tako što im se omogući da svoje sumnje kažu u medijima, a da onda s druge strane dođu ljudi koji će im objasniti, i njima i svim građanima, da te njihove sumnje nisu opravdane. Znači, ako hoćemo da razgovaramo i da sprečimo to što se zove antivakserski lobi moramo da razgovaramo sa ljudima, a ne da ih hapsimo.

Sada se postavlja suštinsko pitanje – zašto mi imamo toliko ljudi koji sumnjaju u vakcine? Ne zato što postoji neki jaki pokret antivaksera i lobi, svi znamo da to nema svoju snagu, već zato što postoji jedno suštinsko, dubinsko nepoverenje u institucije sistema, pa i u Krizni štab. Jer ne zaboravite, braćo iz Srpske napredne stranke, pre deset i više godina kada smo se zajedno Jovana Stojković, ja i vi borili protiv žutog režima, koji vi zovete „žuti kartel“, ljudi koji vam sada vode Krizni štab su bili u aferi svinjskog gripa i vakcina koje ni danas nisu razrešene. Ako vi kažete da je to „žuti kartel“, kako se zovu lekari iz Kriznog štaba koji su tada bili sa tim ljudima, dok smo se mi borili protiv žutog režima? E kada date odgovor na to pitanje biće vam jasno zašto se hapse ljudi koji se bore protiv NATO-a i suštinski se bore protiv politike „Evropska unija nema alternativu“, koju vi i dalje sledite.

Ne pričam o onima protiv kojih sam se borio i ne pričam o njima zato što oni nisu vlast. Vi ste ih porazili i nemam problem sa tim opet da ih porazite. Pričam o vama jer ste vi vlast i vi imate odgovornost. Pričam o vama, jer vi imate istorijsku šansu sa ovoliko mobilizacijskom snagom, da uradite prave stvari za ovu zemlju. I zato i reagujem.

U svemu ovome kada govorim o NATO ja ne govorim o tome da se naša država opredelila da ide u NATO pakt, ja govorim o tome da nismo očistili njihove strukture po dubini, a nismo ih očistili zato što se neko plaši da ih očisti.

Kada govorite o tome da je jedno sumnja u vakcine, kao što i ja sumnjam, ali pošto nemam pravo stručno da iznosim stavove koje nisam svojim stručnim radom potvrdio, ja sam spreman da se vakcinišem. Ali, s druge strane da li je ponašanje Sulejmana Ugljanina kada kaže da su maske zatrovane u sred epidemiološke krize? Sumnja u epidemiološke mere ili širenja panike ili svega ostalog o čemu smo govorili? Da li je doktor Radovanović koji kaže da su kineske vakcine deo eksperimenta i da svako ko bude uzeo kinesku vakcinu u stvari preuzima odgovornost na svoju ruku kako će proći, da li je to sumnja u vakcine ili je to sa vrlo jasnim interesnim upiranjem u jednu vrstu vakcine, antivakcerska kampanja? Zašto njima policija nije upala u stan? Zašto njih pred decom nije privodila? Zašto je njih poštedela? Pa, zato što vi, i ako ne idete u NATO poštujete njihove strukture koje vršljaju po Srbiji, a imate 700 hiljada članova, imate dva miliona glasača, nemate nijedan razlog da ne branite interese ovog naroda.

Zahvaljujem.

Razumljivo je da Vlada želi da odloži popis, s obzirom na epidemiološku situaciju. Međutim, ovim odlaganjem ulazimo u jedan problem koji će se desiti u jednom drugom registru koji nam je vrlo bitan, a to je Jedinstveni birački spisak.

Mi, na osnovu nekih evidencija koje imamo, imamo 6.950.000, manje-više hiljada građana sa popisa, znači, prvi put posle 50 godina smo opet pali ispod sedam miliona. Međutim, u podacima RIK-a, na prethodnim izborima smo imali 6.700.000 birača.

Znači, sami vidite koliko je to nesrazmerno i nemoguće je da mi imamo toliko stanovnika, a toliko birača, jer ovde ispada da nemamo maloletnike, ili ih je vrlo malo. Imamo. Ispada da oni koji su otišli zbog svojih ekonomskih i drugih razloga zemlja smo velike emigracije, takođe ostaju ovde na biračkim spiskovima. Znači, imao problem zašto je to tako ostavljeno i ako nastavimo to da radimo opet ćemo doći u situaciju da će zahvaljujući nesređenim biračkim spiskovima izbori i rezultata biti pod znakom pitanja.

Naravno, u 30 godina višepartijskog sistema koji je obnovljen nijedna vladajuća struktura nije volela da sređuje biračke spiskove zato što je na ovoj margini, tzv. fantomskih glasača, mrtvih duša i svega ostalog imala mogućnost da manipuliše sa stotinama hiljada glasova.

Ja kao advokat neću ući u zamku, pa da vam dam povod za replike, da vas optužim da ste vi to radili, jer nemam dokaze, ali mislim da bi bilo potrebno da se spreči mogućnost da budete u iskušenju da na sledećim izborima manipulišete sa tim glasovima.

Kako to može da se uradi? U savremenoj pravnoj i političkoj teoriji koja se bavi odnosima izbornog prava i suvereniteta građana i naroda, pojavila se ideja da je potrebno uozbiljiti biračko telo i birače, posle 200 godina opšteg biračkog prava, napuštanja raznih cenzusa koji su bili diskriminatorni, prvi put se pominje mogućnost da cenzusi koji ne bi bili diskriminatorni uozbilje i birače učine odgovornima. To je jedna ozbiljna teorija o kojoj možemo da pričamo, ako bude prilike na okruglom stolu stranaka o izbornim uslovima ćemo pričati, ali postoji jedna stavka iz ove teorije koja može da vam pomogne da rešimo problem jedinstvenog boračkog spiska.

Narodna mreža organizacije kojoj pripadam će na međustranačkom dijalogu izneti ideju cenzusa zainteresovanosti. Tim cenzusom bi mi došli u situaciju da rešimo vrlo elegantno i jednostavno birački spisak, i da sve mrtve duše, ljudi koji su otišli iz Srbije, a još se vode kao birači, nemaju nameru da glasaju na sledećim izborima, jednostavno isključimo iz izbornog procesa, bez povrede njihovih građanskih i ljudskih prava.

Cenzus zainteresovanosti podrazumevao bi da, pored onih elemenata koji čine pravo birača, to jest državljanina da bude birač, ubacimo i njegovu volju da glasa, a to je zainteresovanost da učestvuje u izbornom procesu. To bi uradili tako što bi u jednom periodu od pola godine, koji predstoji, pozvali sve one koji imaju biračko pravo da se prijave da glasaju i da, na osnovu te prijave, dobije mogućnost da učestvuje na sledećim izborima. Jednostavno, jasno je svima da u tom slučaju svi oni koji su u međuvremenu umrli ne bi mogli da se prijave, svi oni koji su u međuvremenu otišli iz naše zemlje, iako se vode još kao naši državljani, a nemaju nameru da dođu i da glasaju, to neće uraditi. Znači, vrlo je jednostavno.

Mi ćemo već početkom sledeće godine, pre prolećnih izbora imati jasan podatak ko su ljudi koji će glasati na tim izborima. Posle toga niko ne može optužiti ni vladajuću strukturu da je vršila manipulacije sa onima koji su bili mrtve duše ili fantomski glasači, niko ne može da vrši manipulacije sa izbornim rezultatima ni od vlasti, ni od opozicije, a vrlo je bitno da se i od onih koji budu bojkotovali izbore, ako takvih bude bilo, napravi razlika između njih i onih koji su suštinski nezainteresovani da uopšte glasaju da učestvuju u izbornom procesu.

Znači, ovo je stvar koja bi pomogla i vama i nama iz opozicije da rešimo probleme i da suštinski vratimo odlučivanje u ruke naroda, građana, da suverenitet bude jednak sa biračkim pravom i da mi, u stvari, dođemo u poziciju da odgovorne i ozbiljne birače vratimo u izborni proces, a da one koji u suštini ne žele da glasaju, da učestvuju u političkom izbornom procesu, one koji su spremni možda i da manipulišu s tim procesom, jednostavno, isključimo na jedan elegantan način.

Znam da će biti primedbi kako je ovo teško zbog nekih zakonskih i ustavnih okvira sprovesti, ali ako postoji politička volja, mi možemo da nađemo načina da to rešimo.

U svakom slučaju, ako ne budete raspoloženi za ovo i to razumem, jer ste vladajuća strukutura i teško je odreći se nekih privilegija koje mogu da budu i mimo zakona, ali želim da vam kažem, kolege iz SNS, jednog dana ćete i vi biti opozicija, pa ćete onda shvatiti da je ovo jedan dobar predlog.

Hvala.

Poštovani predstavnici Vlade, moje pitanje je upućeno ministru kulture, a tiče se izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koji već tri godina čami u fijokama ministarstva. Prethodni ministar Vladan Vukosavljević je pripremio taj zakon i taj zakon bi trebao da pomogne da se zaštiti ćirilica kao naše identitetsko pismo.

Ne znam da li ste upoznati da od 2008. godine ISO standardom 639/2 sve što je pisano na ćirilici je na srpskom jeziku, a sve što je pisano na latinici je na hrvatskom jeziku. Znači, tako se primenjuje i u g-mail, i na „Fejsbuku“, i na „Instagramu“ i tako se naša kulturna baština gubi. U svakom slučaju, mislim da je potrebno što pre pustiti ovaj zakon u proceduru.

Kada je ovde 1915. godine ušla nemačka okupaciona sila, prvo je zabranila ćirilicu. Kada je formirana Nezavisna Država Hrvatska, prvo je zabranila ćirilicu a onda je počela da ubija Srbe i druge u Jasenovcu. Danas časnici Nezavisne Države Hrvatske znamo kako se ponašaju prema našem pismu u njihovoj državi. Znači, imamo sve razloge da zaštitimo ćirilicu i nije mi jasno zašto ministarstvo čeka i zašto vladajuća većina ne pusti što pre taj zakon u skupštinsku proceduru, jer po sadašnjem zakonu, koji već 15 godina čeka da bude usaglašen sa Ustavom Srbije, uskim tumačenjem službene upotrebe jezika i pisma mi dolazimo u situaciju da samo državni organi i državne organizacije su obavezne da koriste ćirilicu.

Znači, potrebno nam je da se u ovim izmenama i dopunama zakona koje su u fijoci u ministarstvu, je tačno predviđeno da se ta upotreba proširi i da na kraju dođemo u situaciju da možemo ozbiljno da tražimo da se ćirilično pismo primenjuje više u Srbiji i da se više štiti, jer je to pitanje našeg identiteta.

Ako mi ne znamo koliko je ćirilica važna, pogledajte kako se naši neprijatelji prema nama odnose i onda ćemo znati koliko je bitna.

Moramo se setiti i toga da je bila najavljena još 2017. godine, od vođe Srpske napredne stranke a predsednika Srbije, Deklaracija o zaštiti srpskog naroda, koja je trebala da se pretvori i u zaštitu srpskog jezika i ćirilice, da je to trebalo uraditi zajedno sa Republikom Srpskom, međutim, u jednom trenutku je to, kao i ovaj zakon, nestalo, iz prostog razloga što je vođa SNS-a rekao da želi da ima što širu međunarodnu podršku, a ne što širu međunarodnu osudu.

Ja ne znam na koju je međunarodnu zajednicu mislio, ja znam da ni Brazil, ni Indija, ni Kina, ni Rusija, niko od njih nas neće maltretirati zbog toga, a ovi drugi nisu jedina međunarodna zajednica.

Znači, u svakom slučaju ne znam, za Dodika znam na osnovu toga kako se do sada ponašao da nije baš plašljiv, ne znam šta je to vođu SNS-a a predsednika Srbije uplašilo da još ne dozvoljava da se ta deklaracija donese, a isto tako me interesuje zašto Ministarstvo kulture drži u fijoci ovaj predlog zakona? Hvala.

Poštovana ministre, uzevši u dobroj veri da je tačno to što govorite, neću sumnjati, tako da verujem da ste u pravu, ali moram da se osvrnem na to da smo mi u javnosti imali ozbiljne intelektualce i ozbiljne javne ličnosti koje su govorile da takav predlog postoji. Gde je on nestao u međuvremenu, šta se sa njim desilo, ostavićemo nekom drugom da utvrđuje.

Što se tiče ovoga što prevazilazi samu priču zakona, tiče se malo i deklaracije i svega toga što nas dovodi u situaciju da se suviše ustručavamo kad razmišljamo o jednom delu međunarodne zajednice koja bi možda imala problem sa tim da se srpski jezik i ćirilično pismo što više koristi u Srbiji.

S druge strane, ja sam citirao ISO standard, koji ne zavisi od nas, da li je latinica, hrvatsko ili srpsko pismo. Znači, neko je već od hrvatskih lobista uspeo da postigne to da se u tim delovima međunarodne zajednice, koji ja mnogo ne cenim, ali ima svoju političku težinu, smatra da je latinično napisan tekst hrvatski jezik. Znači, mi sa tim imamo problem i već sada ne možemo da se igramo, da ne znamo da nam se to desilo.

S druge strane, kada se već tiče ovih stvari koje se ulaze u odnos pozicije i opozicije, ja nikoga nisam vređao. Vođa nije uvredljiv naziv, ali mislim da sadržinski dobro opisuje predsednika vaše stranke i milim da odnos vaš prema njemu, takođe, je dobro opisan u toj reči sa svim istorijskim naslagama koje termin vođa ima.

Ne možete reći da je to uvredljivo i niko ne može reći u tumačenju jezika i termina da je to uvredljiv termin. Znači, moje nije da budem nemaliciozan, moje nije da budem blagonaklon, moje nije da budem neko ko će glancati bistu vašeg vođe i vašeg predsednika. Moje je da budem kritičan, pa nekada možda i oštrije. Bitno je da se zadržim u granicama pristojnosti, što se ja uvek trudim da budem i u tom smislu potrebno je u ovom parlamentu da neko bude opozicija. Malo nas je.

Ja sam jedini poslanik opozicije srpskog naroda, tako da u tom smislu je normalno da očekujete da će moji komentari biti oštriji i prema vašem predsedniku i prema vođi vaše stranke i prema vašoj Vladi.

Što se tiče predsednika naše države, ja se trudim da tu titulu poštujem zato što je ona postojala i pre toga što je predsednik vaše stranke izabran na to mesto. Postojaće i kada on bude sišao sa tog mesta. Možda će se čak udostojiti da ispoštuje sve građane Srbije, pa da napusti mesto predsednika vaše stranke dok je predsednik svih nas koji nismo članovi vaše stranke. Hvala.

Komunistička Jugoslavija je imala mnoge štetne posledice za naš narod i…

Znam, zato baš i pričam.

U svakom slučaju, bez obzira na to što je komunistička Jugoslavija imala mnogo štetnih posledica po srpski narod, kod mene u Šumadiji kažu – krivo sedi, a pravo besedi. Imalo je nekih stvari koje danas možemo da baštinimo i da podržavamo i u tom smislu ovaj sporazum između države Palestine i Republike Srbije je dobar i on je na tragu onoga što smo mi pre 40 i više godina uspeli da dobijemo u tim decenijama, razvijajući jednu pametnu i pravednu politiku prijateljstva sa palestinskim narodom i sa arapskim narodima.

Ovaj Sporazum može da se pohvali, međutim, kada pogledate trenutak kada je bio zaključen videćete da je to bilo početkom 2020. godine, a onda se desio jedan događaj koji je učinio sve suprotno od onoga što je bila naša dotadašnja politika koja je pokušavala da nađe meru, a to je Vašingtonski sporazum. U Vašingtonskom sporazumu mi smo došli u priliku da napravimo nešto što je povredilo i palestinski narod i našu poziciju. Palestina je država koja nije priznala albansku NATO državu na Kosovu, a mi smo Vašingtonskim sporazumom kršeći međunarodne konvencije, Rezoluciju UN, odlučili da svoju ambasadu iz Tel Aviva premestimo u Jerusalim.

Ajde što smo njih povredili, ali uradili smo loše stvari i za svoj nacionalni interes. Učinili smo sebi da smo vezali ruke vezano za kampanju otpriznavanja, pa je uvaženi predsednik Skupštine koji je zbog ovih mojih antikomunističkih stavova upravo izašao, umesto da se bavi kampanjom kao ministar spoljnih poslova koji je uspešno radio, a to je kampanja za otpriznavanje lažne države na Kosovu i Metohiji koja je nametnuta našem narodu, danas predsednik ovog doma, koji vrlo unisono priča. Pored tih stvari, na neki način smo oprostili Izraelu što je priznao drugu albansku državu na Balkanu.

Znači, taj Vašingtonski sporazum je sve uradio suprotno od ovih suverenih sporazuma koje mi danas podržavamo u vezi sa državom Palestinom. Kao da u našoj vlasti, tj. vašoj vlasti SNS i pratećih stranaka imaju toliko različitih lica da imamo one koji se bore za suverenu politiku, za što više samostalnosti i nezavisnosti Srbije, ali onda u trenutku iskoči neko drugo lice u kome se odjednom umesto da budemo jedan vojno neutralan suveren narod na Balkanu Vašingtonskim sporazumom, ja mislim u septembru prošle godine nađemo u zadnjem dvorištu SAD. Jedino mi i jedna latinoamerička država smo prihvatili da kršeći Rezoluciju UN premestimo ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.

Znači, ta vrsta nedoslednosti je nešto što baca senku na politiku ove Vlade, na politiku kontinuiteta SNS i koliko god mi koji nastupamo sa suverenističkih pozicija nekada poželimo da vas podržimo, već u sledećem koraku uradite nešto zbog čega vas ne možemo podržati.

Ovih nada vi često pričate o tome i članovi SNS i analitičari vama bliski, o tome da ova korupcija i kriminal imaju veze sa stranim faktorom. Svi dobro znamo da taj strani faktor nije ni u Moskvi ni u Pekingu. Znamo da je tamo gde smo odlučili da pregovaramo o KiM, a to je u Briselu, znamo da je tamo gde su nas povukli čeličnom rukom i odveli da potpišemo Vašingtonski sporazum, a to je u Vašingtonu.

Ako je taj strani faktor krenuo na vas da preko korupcije i kriminala ruši vlast SNS, ja mislim da vi sada imate istorijsku šansu da svoj potencijal mnogih ljudi koji su glasali za vas iskoristite i da im ne dozvolite da vas obaraju na unutrašnjoj korupcije i kriminalu koji se dešava u vašim redovima, po pričanju vaših partijskih kolega, već da probate da pokrenete jedan ozbiljan referendum gde bi narod imao priliku da se izjasni, da pregovori oko KiM moraju da se vode uz prisustvo još dve članice Saveta bezbednosti, a to su Rusija i Kina.

Potpuno je ne dostojanstveno da mi sedimo u Briselu i pregovaramo sa EU, a da uvek tu negde visoki komesar američki sedi i odlučuje o tome šta će biti sa našim pregovorima. Zato smo došli do Briselskog sporazuma, zato smo u tom Briselskom sporazumu prekršili sva pravila suverenog pregovaranja, a to je da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno. Mi sve ispunjavamo iz Briselskog sporazuma, a oni ništa. Znači, vreme je da SNS uradi nešto za srpski narod, a ne samo za sebe. Tako ćete se najbolje braniti od korupcije i kriminala i od onih koji hoće da vas ruše na korupciji i kriminalu. Hvala.

Vinston Čerčil je bio pod pritiskom da sredstva određena za kulturu prenese u odbranu i u vojsku. To je bilo vreme kada je Britanija bila na udaru Nemačke, ali on je odbio taj zahtev rečima: „A šta ćemo gospodo braniti ako se odreknemo kulture?“

U skladu sa kodeksom političke pristojnosti i sa ovom rečenicom Vinstona Čerčila, ja podržavam ovaj zajam, jer smatram da je potrebno ulagati u kulturu, potrebno je obnoviti institucije i tu prestaje moja saglasnost sa ovim. Jednostavno zato što kada pogledate strukturu zajma, od ovih 20 miliona evra, gro sredstava će biti uloženo u institucije u Beogradu.

Mi znamo da ono što će biti uloženo u Narodnom pozorištu u Nišu je dobro i ono što je dobro jeste i Kulturni centar u Pirotu i priča o 11 digitalizacija, tj. digitalizaciji 11 centara kulture po Srbiji. Međutim, većina sredstava će otići na Beograd i mi opet, ja znam da su ljudi iz Ministarstva kulture u zatečenom stanju i da moraju da obnove ono što imaju i da je posledica jedne centralizacije koja se dešavala decenijama došla na naplatu.

Ta centralizacija dovodi do toga da je Srbija mesto koje se prazni i da nekoliko urbanih centara, pre svega Beograd, ali i Novi Sad, Kragujevac i Niš, prazne Srbiju i da je pravo rešenje za Srbiju i u kulturi, ali i u nekim drugim oblastima demetropolizacija. To je jedan specifičan oblik decentralizacije koji podrazumeva, pored jačanja lokalnih sredina, i ulaganje u manje opštine i manje gradova, jer će oni tako, ne samo u kulturi, nego i u privredi i u svakom drugom ulaganju, omogućiti da se ruralna zaleđina tih gradova zadrži, da ljudi zadrže i da ostanu na tim prostorima.

Mi u ovom trenutku imamo prazne prostore po Srbiji, koji se ubrzano prazne. Veliki urbani centri, kakve sam naveo malopre, pre svega Beograda, ali i ova druga tri, prazne Srbiju i dovode nam ljude u te gradove, u te velike urbane centre. Da to nije dobro za Srbiju, znamo iz nekoliko elemenata. Najbolje je videti sada da su ti urbani centri po svojoj prirodi žarišta epidemija, da su mesta gde je životna sredina zagađenija i ljudi su više na udaru zagađene životne sredine, da su ta mesta gde je kvalitet života slabiji nego da smo Srbiju drugačije razvijali. U isto vreme, dolazimo u situaciju da je u tim mestima nemoguće sprečavati demografsku katastrofu, tj. kako narod zove belu kugu.

Nama je potrebno da demetropolizujemo Srbiju, da ulažemo u manje opštine i manje gradove i u kulturi, ali i u svim drugim oblastima. Naravno, ako hoćemo Srbiju da sačuvamo i da sprečimo ovo pražnjenje Srbije, mi ne treba samo to da radimo u oblasti kulture, jer koliko god da vi ulažete u kulturu, ako privreda i drugi društveni i politički elementi našeg društvenog razvoja ne podržavaju manje opštine, ne podržavaju demetropolizaciju, onda ni kultura neće biti dovoljna.

Zato hoću da se osvrnem na još jednu stvar koja je bitna za decentralizaciju i demetropolizaciju Srbije, a to je ono što se ovih dana dešava u pregovorima oko izbornih uslova, izbornog sistema. Samo jedna stvar koju bi prihvatila vladajuća većina, pre svega najveća stranka, a to je SNS, samo jedna stvar koju bi prihvatila bi omogućila da ljudi koji žive po manjim mestima u Srbiji shvate da se ozbiljno namerava učiniti da tamo i ostanu. Na osnovu čega? Ako vi izbor opštinskih rukovodstava, pa čak i rukovodstva mesnih zajednica, radite na takav način da uopšte nije bitno da tu postoji pozitivna selekcija i da ti kadrovi budu najbolji, bez obzira kojoj stranci pripadaju, vi šaljete poruku ljudima koji žive u tim mestima da se ne očekuje da će tu biti budućnosti.

Naša izborna pravila u kojima ljudi koji su lideri stranaka mogu da budu nosioci liste, a da i ne žive u opštinama gde će biti nosioci liste, da čak budu nosioci liste i u mesnim zajednicama u kojima se možda nikada neće ni pojaviti, to šalje poruku onima koji treba da žive u tim mesnim zajednicama i u tim opštinama da niko nema nameru da ulaže u te krajeve. Jer, ne zaboravite, kada je uslov da budete neko ko će sutra vladati u nekoj opštini to da li ste skupili određeni broj kapilarnih glasova i da li ste uspeli da u stranačku kasu donesete određena finansijska sredstva, to nije potvrda da ćete biti dobar predsednik opštine. Ako vam stranački lider pokriva sve one na listi svojim autoritetom, onda ni jedna stranka neće imati interes da vrši pozitivnu selekciju i da najkvalitetnije ljude iz svojih redova stavi na listu.

Dakle, samo ta jedna izmena. Normalno je da lider najveće stranke i predsednik naše države bude na listi kada se bori za predsedničku funkciju, normalno je kandidat za poslanika da nosi poslaničku listu, ali nije normalno da nosi listu u opštini u kojoj neće živeti ili da nosi listu u mesnoj zajednici za koju ni ne zna gde je. Pretpostavljam da mesnu zajednicu Garaši gospodin predsednik SNS, a i predsednik Srbije i ne zna gde postoji. Hvala vam.

Poštovana gospodo ministri, poštovane kolege, moje pitanje se tiče „Rio Tinta“ pošto ne vidim da je tu ministarka nadležna za rudarstvo. Očekujem možda premijer na to odgovori.

Pre svega pitanje je zašto je izostala javna rasprava u vezi sa promenom prostornog plana posebne namene, jer je u prethodnom planu bilo predviđeno da Rio Tinto svoje deponije drži na brdima, a ne u dolini reke Jadra. Dolina reke Jadra je vodoplavno područje. Znamo da smo imali 2014. godine poplave koje su napravile veliki problem sa rudnicima koji su tamo mnogo manje opasni nego rudnik Rio Tinta. U situaciji smo da jalovina koja će tamo biti, a to su bukvalno milioni tona jalovina, nije obična jalovina, obična zemlja i glina već je to nus proizvod tretiran sumpornom kiselinom visokog koncentrata.

Čuo sam od predsednika „Rio Tinta“ da će oni uložiti 100 miliona evra u ekološku zaštitu, međutim u trenutku kada oni dobijaju godišnje 551 milion evra od onoga što će izvlačiti, litijuma i bora, a država Srbija dobija samo 7,6 miliona od toga i u trenutku kada su njihovi službenici rekli kad krene rudnik da radi samo 700 ljudi biti tamo zaposleno.

Postavlja se pitanje da li je to opravdano rizikovati tako veliku ekološku katastrofu koja može da se desi? To je veliko pitanje da li je javni interes, jer interes „Rio Titna“ je jasan. Koji je naš interes kada to može da zagadi ceo taj kraj i da nam uništi ono što smo mogli na poljoprivredi, organskoj hrani, svemu tome dobijemo u toj količini.

Mislim da bi morali po pitanju multinacionalnih korporacija stranih koje dolaze ovde da imamo posebnu opreznost, jer je jasno i sada posle 30 godina divlje tranzicije u celom svetu, jasno je da multinacionalne korporacije nemaju interes da se razvija država u koju dolaze, da recimo Srbija koja ima rudnu rentu samo 4% za razliku od evropskih zemalja koje imaju do 20% rudnu rentu se na neki način kandiduje kao jeftina zemlja za njih.

Koliko je meni poznato od svih tih elaborata kojima mi možemo da utvrdimo kolike su stvarne zalihe to je patentirano od „Rio Tinta“ i kada su ekološki aktivisti tražili da vide uvid dobili su osenčene sve bitne pozicije i o zalihama i o svemu tome, tako da su to sve signali da moramo da budemo oprezni kada su oni u pitanju.

S druge strane, koliko znam ako je tačno da mi od rudarskih inspektora, imamo nekih pet službenika ili malo više. Kako će oni uopšte biti u stanju da kontrolišu „Rio Tinto“, jer na taj način mi njima mnogo verujemo, a kakav su trag ostavili u Papua Novoj Gvineji i Australiji, to govori o tome da moramo da budemo vrlo oprezni. Hvala vam.

Dobar je podatak da neće litijum biti izvožen iz naše zemlje, to je dobra činjenica i mislim da je to pravi put.

Ono što je zanimljivo jeste pitanje te naše rudne rente koja je na četiri i nešto posto. U drugim evropskim zemljama ona ide mnogo više, od 10% do 20%, a sa drugim pripadajućim taksama, jedna od njih je ta za slučaj da se minerali izvoze, pošto se ovde neće izvoziti nije ni normalno da je naplaćujemo, ali imaju ekološke takse i imaju takse raznog nivoa, vezano za iskopavanje zemljišta. One idu u nekim zemljama čak do 50%.

Ne mora, naravno, Srbija koja se bori za industrijski i ekonomski razvoj da ide u tom pravcu, ali mislim da bi bilo dobro da se razmišlja u pravcu podizanja te rudne rente.

Nešto što je isto pitanje tiče se mog kraja, Aranđelovca, koji ima mineralnu vodu. Koliko sam obavešten, mi nemamo baš nikakvu naknadu za mineralnu vodu koja se iskopava. Ona, za razliku od rudne rente, nije obuhvaćena i to je isto veliki problem.

Tako da, u svakom slučaju ova investicija jeste značajna i na taj način može da se opravda taj javni interes.

Međutim, s druge strane, kada pogledate da su sve te tehnologije patentirane, kojima oni to rade, mi moramo da im verujemo na reč da će one biti takve da će to biti jalovina koja moguće da se skladišti da ne izazove ekološku katastrofu.

Međutim, dosta ljudi iz ekološkog nevladinog sektora, neki drugi stručnjaci kažu da tu postoji problem jer su dva modela. Jedan je sa koncentrisanom sumpornom kiselinom da se spira ta ruda. Tu treba velika količina vode. Veliko je pitanje kako će to posle biti skladišteno.

Takođe, kako sam razumeo taj proces aktivira i na temperaturama od 250 stepeni Celzijusa. To je ogromna količina energije koju na taj način moramo da dovedemo nekim novim termoelektranama gde će se koristi ili fosilna goriva, što znači, opet, sekundarno dovodi do situacije neke moguće ekološke i zagađenosti i problema.

Sve to opet vraća na to koliko mi u državi imamo organa koji to mogu da kontrolišu i koliko će moći da kontrolišu „Rio Tinta“. Mi znamo da imamo problem sa stranim investitorima i po pitanju inspekcija rada i po pitanju svega, pre svega što nemamo brojčano dovoljno ljudi koji bi mogli da vrše tu kontrolu.

Sve su to pitanja koja se nadovezuju na ovo. Hvala vam na pozivu. Biću slobodan da odgovorim na vaš poziv. Voleo bih ako bih mogao da dođem u pratnji ekoloških aktivista, da i oni postave neka pitanja. Hvala vam.

Poštovane kolege poslanici, poštovani ministri, poštovano predsedništvo, Sporazum koji potpisujemo sa Fronteksom je problematičan. Problematičan je zbog jedne stvari koju imamo u ovom Sporazumu, tj. više tačaka, a tiču se imuniteta evropskih policajaca koji će biti zaštićeni kada budu delovali ovde u timovima Fronteksa, od krivične, građanske i upravne odgovornosti pred našim sudovima.

Takođe, ti službenici evropskih policija neće snositi odgovornost za ono što učine u tim svojim akcijama, kao timovi i mi na taj način, pored NATO vojnika i oficira koji su dobili takav imunitet kada se pojavljuju na našoj teritoriji, pored toga što američka armada koja svuda gde se pojavljuje kao okupatorska ne dozvoljava da se njihovi vojnici i službenici podređuju krivičnom i bilo kom drugom zakonodavstvu domicijalne države, dobijamo sada i evropske policajce koji imaju tu vrstu imuniteta.

To sve sužava suverenitet našeg naroda i naše države i dovodi nas u situaciju da sve manje bivamo suverena država, sve više ličimo na državu i pod najtvrđom, a ne samo mekom okupacijom, pod kojom smo od 2000. godine na ovamo.

Takođe, postaje čudno da pored svega toga i svih namera naše Vlade i vladajuće stranke da ima jake i dobre odnose sa Ruskom Federacijom, takvu vrstu privilegija ne dajemo Ruskom humanitarnom centru u Nišu.

Međutim, pored svega ovoga što govori o tome da mi iz dana u dan gubimo elemente suverenosti naše države, želim da pričam o nečem drugom. Ovde će se kao Fronteksovi službenici pojaviti hrvatski časnici. Hrvatski časnici su neko ko je pokazao kako se prema migrantima odnosi na svojim granicama i kada su evropski parlamentarci hteli da dođu da izvrše uviđaj i inspekciju, kako se oni odnose prema migrantima, njima je to bilo sprečeno.

Hrvatska granična policija u dobroj tradiciji hrvatskih časnika te ljude zlostavlja i maltretira. Da li ćemo mi sada dozvoliti da pokriveni sudskim imunitetom hrvatski časnici na našim granicama rade to isto?

Srbija i Srpski narod su narod zbegova i izbeglica i mi smo na jedan izuzetno human i ljudski način pokazali kako se odnosimo prema ljudima koji su prošli kroz našu zemlju, pri čemu primećujemo da mnogi od njih nisu izbeglice, jer izbeglice su ono što mi zovemo nejač, kao jedan narod koji je iskusan u tome, šta je nejač i šta su izbeglice. Znamo da mladi muškarci, sposobni za vojnu obuku i delatnost ne mogu biti izbeglice, već to su ljudi koji su pobegli umesto da rešavaju svoje životne probleme i da se bore za svoju otadžbinu pobegli su, a pitanje po kom zadatku idu u druge zemlje?

Međutim, to nas tj. naše bezbednosne službe treba da interesuje, ali nas kao državu nije dovelo u situaciju da se prema njima ponašamo onako kako se na hrvatskim granicama ponašaju hrvatski časnici. A, kakav su trag hrvatski časnici ostavili u istoriji možete da vidite na katedralama u Magdeburgu, gde su Nemci žrtve tridesetogodišnjeg rata rekle – sačuvaj nas Bože, kuge, gladi i Hrvata.

Znači, nije to vezano samo za ovaj užas koji smo gledali pre neki dan u filmu „Dara iz Jasenovca“, kada je prikazana crna ustaška uniforma i kada smo pomislili da su to neki zlikovci podivljali u ludačkoj ideologiji. Ne, tu vrstu surovosti kada god su pomislili da treba da brane Evropu i da su oni branioci Evrope, hrvatski časnici su pokazivali kroz istoriju gde god su imali priliku da se na nemoćnima pokazuju kakvi su.

To su radili i u mojoj Šumadiji 1944. godine, kada su dolazili sa petokrakom iako su do 1943. godine bili u domobranskim satnijama, a onda su zahvaljujući Brozu i njegovoj politici uspeli da dođu u Šumadiju i da istu tu surovost pokažu nad onim delovima Srbije koja nije bila naklonjena komunističkom pokretu.

Ti hrvatski časnici su svoje humanosti, svoje ponašanje pokazali i u Oluji. Mislim da ovaj sporazum ne treba potpisati i ne treba dozvoliti da u ime evropske policije, podržani od Brisela hrvatski časnici na našim granicama maltretiraju izbeglice i migrante i tako urušavaju ono što je naša država učinila i pokazala da smo narod dostojan vrednosti humanizma i dostojan vrednosti morala i časnosti. Hvala.

Poštovani ministre, u skladu sa tim što ste rekli i saglašavajući se sa tim što ste rekli, samo bih podsetio da je upravo uvaženi kolega Zukorlić pričao o tome da mi kada se susretnemo sa njima da ćemo imati jednu situaciju da se malo suviše domaće osećaju na našem terenu.

Tako da bih voleo da i vi i vaše ministarstvo im malo objasne da je ovo suverena zemlja i da su oni tu samo gosti.

Druga stvar, koja mi iz vašeg izlaganja pada na pamet i nadam se da će tako biti, da li to znači, pošto ćemo mi odlučivati ko će doći od tih evropskih timova, časnika i ostalo, da ćemo moći da zahvalimo Hrvatskoj i da zahtevamo da njihovi ljudi ne dođu, zbog iskustva koje su migranti imali na njihovoj granici?

Zahvaljujem.

Poštovane kolege, „nomen est omen“ ili ime je sve, kako kaže latinska izreka, što znači da kada neku stvar imenujete vi određujete njenu suštinu.

Vi ste u ovim izmenama i dopunama zakona stavili da se više ne govori o nezakonito stečenoj imovini, već imovini na kojoj će se utvrđivati poseban porez.

Vidite razliku. Kada kažete da je nešto nezakonito stečeno vi to određujete, žigošete kao neprihvatljivo. Kada kažete da je to nešto na čemu se primenjuje neki poseban porez, vi govorite da je to jedan normalan tok, normalna procedura, da tu nema ništa baš toliko problematično.

Ili ste se pre godinu dana igrali demagogije i marketinga, kada ste donosili zakon sa ovakvim terminima, pa sada struka to mora da ispravi da bi moglo da bude primenjivo, ili ste počeli da ublažavate oštricu ovog zakona.

Nije ovo obično opoziciono cepidlačenje, jer kada je Srpska napredna stranka u pitanju svaki oprez je dobar i neophodan.

Ovaj Zakon o ispitivanju porekla imovine ima svoju predistoriju iz koje se vidi da ovo može biti problem, a to je činjenica da 2012. godine, kada smo zajedno vodili borbu protiv režima Demokratske stranke jedno od obećanja koje ste i vi davali biračima jeste bilo da će biti donesen ovakav zakon i ljudi su to očekivali.

Mi trideset godina živimo u vrtlogu jednog divljeg kapitalizma i prvi pokušaj da se to dovede u red je bilo posle petog oktobra kada su dosovci obećavali da će neki sličan zakon doneti, pa pod uticajem stranih ambasada, sa Zapada, koje ne vole da se oligarhija mnogo propituje, došli smo u situaciju da se to zaboravilo.

Godine 2012. se obnavlja to očekivanje naroda da ćemo najzad one koji su se u vreme kad smo svi siromašili obogatili da ćemo ih preispitati, pa ako baš nećemo juriti veštice da im nećemo dozvoliti da baštine imovinu koju su opljačkali od ovog naroda. Ali, 2012. godina je bila pre osam godina. Osam godina ste čekali da biste doneli zakon koji ste obećavali pre osam godina. Zašto je to tako?

Da ste doneli ovaj zakon 2012. godine, možda ne bi ušli u onu trapavu sudsku proceduru protiv Miroslava Miškovića, već bi mnogo efikasnije, bez krivičnog gonjenja vratili mnoge stvari koje je on uzeo od ovog naroda u budžet.

Ali, ne. Uspon i vašeg lidera i vaše stranke počinje onog trenutka kada je on uhapšen, jer je marketing u pitanju. Dobra procena demagoška da će javnost pozdraviti to hapšenje i očekivati da će se sve to završiti na način tako što će biti razvlašćena oligarhija koja nam je smetala decenijama.

Sada smo u situaciji da više niko i ne zna kako se taj proces završava, a postoji ozbiljna opasnost da gospodin Mišković kada bude podneo tužbu za razne probleme koje je imao bude budžet naše države opteretio sa milionima evra.

Zato ja nisam siguran, u stvari, sumnjam, a čak mislim da ste obe stvari uradili, da ste ovaj zakon doneli sada, tj. pre godinu dana, sa fanfarama, oštrom retorikom, jer pokušavate marketinški da se opet dopadnete ljudima koji treba da glasaju za vas, a onda ćete s vremenom to ublažavati kad javnost zadrema, gurnuti i otupeti oštricu tog zakona.

Zato, ne mogu da glasam za njega, jer sumnjam. Mislim da je krajnje vreme da stranka koja ima toliku podršku u narodu i koja ima toliku moć počne ozbiljno da radi na reformi ovog društva, a ne da se bavi samo marketingom i da dolazimo u situaciju da kao narkomani morate da imate 60 i više posto na izborima. U normalnim parlamentarnim demokratijama najjače stranke imaju 30, 35%, a onda sedaju da se dogovaraju sa ostalima, pa prave konsenzus u društvu.

Kada svako od vas mora u svom kraju da dobije 60% i više, onda svi ostali moraju da budu zgaženi i to je atmosfera građanskog rata i nikakav ovakav zakon vam neće pomoći da nas ne gurnete u propast, jer ovo je samo marketing, i zato sumnjam u smisao ovog zakona.

Hvala.

Poštovani ministri, prvo, vezano za vremensku odrednicu, ja sam baš rekao da je ova vlast krenula proces protiv Miškovića, ali da ga je krenula tako što je kasnila sa Zakonom o ispitivanju porekla imovine koji je mogla 2012. godine da donese, pa onda po tom osnovu da rešava taj problem, a ne ovako da mi ne znamo u kom će pravcu ići taj postupak i šta će se desiti na kraju, da li će Mišković moći nas da tuži zbog toga što je rađen postupak tako kako je rađen.

Što se tiče same priče o tome da termin nezakonito stečena imovina nije adekvatan, poštovana ministarka, to onda treba uputiti onima koji su pre godinu dana doneli ovaj zakon, jer je tad lepo zvučalo da kažete da je to nezakonito stečena imovina. Ja sam upravo to rekao.

Kako god okrenete, ili se radilo o marketingu pre godinu dana ili sad neko pokušava polako da ublažava celu stvar. Ova Skupština, tj. SNS koja je tad držala vlast je napravila grešku kako god da okrenete.

Ja mislim da priča o marketingu se prepoznaje ozbiljno. Zašto se tako insistira na marketingu? Zato što, u suštini, borba protiv ovakvih stvari u EU je urađena zadnji put 1945. godine u Francuskoj, kada su posle Drugog svetskog rata oporezovali 95% ekstraprofitere koji su se u vreme okupacije obogatili dok su svi bili siromašni. Od tad do danas to se ne radi.

Pod uticajem Brisela se izbegavaju ovakvi zakoni. Zašto? Zato što njima odgovara da oligarhija odlučuje, a da običan narod se ne pita. To je model kako oni prave društvo i šta rade.

Zašto se vi bavite marketingom? Zato što ne vodite suštinsku politiku drugačije od onih koji su nekada vladali ovde, do 2012. godine i govorili – EU nema alternativu. Danas ni Boris Tadić, koji je izmislio tu floskulu, ne bi tako govorio, ali vi radite to isto i zato morate da se bavite marketingom, jer kad biste radili suštinski drugačiju politiku, sve bi bilo drugačije, ne bi morali da se bavite toliko marketingom.