Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9014">Vladan Glišić</a>

Govori

Imamo samo jedan problem. Ne znam da li ste bili ministar, da ne grešim dušu, ali ova stranka je došla na vlast 2012. godine, osam godina, a bilo je predizborno obećanje. Znači, zašto se čekalo osam godina?

O kakvoj brzini govorimo ako se osam godina čeka da se donese jedan zakon koji je bio predizborno obećanje svih nas koji smo se borili protiv DS?

Što se tiče EU, vrlo jasno, ja sam za borbu protiv korupcije, ali endemsku korupciju u ovoj zemlji podržava EU već 20 godina. Ona podržava sve vlade koje se prave. Prvo se sa lepom retorikom borbe protiv korupcije, zaštite nacionalnih interesa, dobiju glasovi birača, ali onda mora da se ode na overu u američku i druge ambasade, da bi mogli da uzmete vlast i onda, kada to dobijete, žele da imaju korumpirane političare koje mogu da drže u fioci, sa kojima lakše rade nego sa onima koji nisu korumpirani. To radi EU, to radi Brisel i zato sam ja za borbu protiv korupcije, ali ne po njihovim diktatima i ne u rokovima koje oni zadaju.

Oni će sada koristiti ovaj zakon da bi mogli da unutar vaše stranke podstiču frakcijsku borbu, jer kao što je vaša stranka dovela do toga da smo svi mi iz opozicije samo folklor i da ne postojimo na terenu, jer ne možemo, s obzirom da se vi borite za 60% svuda gde se pojavljujete na izborima, tako isto oni koji sada u Briselu odlučuju ko će vladati u budućnosti, znaju da će politički život u Srbiji početi kada u ovoj Skupštini ovu stranku najveću budu razbili na frakcije i uputili jedni na druge.

Nemam ja nikakav problem sa tim. Meni je Srpska napredna stranka stranka koja treba da se smanji da bi Srbiji bilo bolje, ali se plašim da u tim vašim igrarijama će država da strada. Zato pokušavam da šaljem signal, da se vodi računa o tome šta se radi. Hvala vam.
Gospodine Martinoviću, ja ću reći nešto što i vi znate, a zna i naša javnost, ali se to javno ne priča. U vašim redovima, jedne velike i glomazne stranke od kojih bi šest normalnih stranaka moglo da se napravi zahvaljujući raznim idejnim pozicijama, pošto vi imate i ljude koji se zalažu za NATO i ljude koji se zalažu za ODKB ili bar vojnu neutralnost, imate ljude koji promovišu ideologiju homoseksualizma, imate ljude koji se zalažu i za porodične vrednosti, znači ima među vama mnogih koji se bore protiv korupcije, protiv briselskih diktata, ali ima i onih koji rade po briselskim diktatima i koji su na kraju deo jedne političke nomenklature protiv koje smo se zajedno borili 2012. godine. Ja o tome mislim kada govorim o tome da ovde neko sprovodi diktate Brisela. Nema ih mnogo, ali su mnogo dobro pozicionirani i nose značke vaše stranke.

S druge strane, isto bih vas podsetio, a često se dešava kad polemišemo, da ja nikada nisam bio član Đilasove stranke.

I na kraju, opet, da vas vratim na ono što ste malo pre na početku rekli, a to pretpostavljam je zato što ne znate, ja sam ponikao u Koštuničinoj stranci, a ona baštini tradicije ravnogorskog antifašizma koji i vi poštujete, koliko ja znam.

Prema tome, sve nekako u našim razgovorima kao da polemišete sa nekim drugim. Hvala vam.
Dan kada biramo sudije na njihovu funkciju po prvi put je dobra prilika da vas podsetim poštovane kolege iz vladajuće koalicije, da je ovo možda jedan od poslednjih puta kada ćemo mi to raditi, zato što je upravo ovih dana tj. ovih meseci ušao u proceduru predlog vaše Vlade da se to izmeni.

Zato mi je drago da su mnoge kolege iz SNS i vladajuće koalicije malopre primetili ono o čemu ja želim da govorim, a to je da mi uvodimo ono kako je kolega Đukanović lepo rekao sudokratiju u Srbiji na ovaj način.

I to uvodimo je pod pritiskom EU, Brisela, Venicijanske komisije. Ta Venicijanska komisija svoji puni naziv ima Evropska komisija za demokratiju putem prava. Kakva je to demokratija, videli smo kako briselska unija, jer to nije EU i najbolje se kroz pravo vidi da to nije EU, već je to ispostava Vašingtona u Briselu, kako se ona odnosila prema kršenju referenduma naših suseda u Grčkoj, kako se odnosila prema kršenju referenduma u Makedoniji. Kako je na kraju krajeva prećutala ovu bruku i sramotu koja se desila sa krađom izbora u SAD.

Znači, spremni su nama da govore o tome kako treba da uredimo svoje pravosuđe, a u ovom trenutku kada se sve što čini dostojanstvo jedne pravne, uređene demokratske civilizacije na zapadu raspada, oni ćute i to ćutanje zabašuruju sa tim što vrše pritisak na našu državu i na naš narod da promeni svoje pravosudne institucije.

Pre svega, pre 30 godina, kada je padao Berlinski zid i kada je nasuprot tog grada brdu, kako je Vašington sebe voleo da zove, stajala raspadnuta sovjetska imperija, mi smo mogli da poverujemo da ima smisla ići ka tome i ići ka evroatlantskim integracijama i ići ka Evropi, ići ka EU, koja je, da vas podsetim baš u pravnom sistemu samo ispostava anglosaksonskog prava, koja već decenijama uništava najlepše tekovine evropske kontinentalno pravne civilizacije.

U evropskoj kontinentalno pravnoj civilizaciji u središtu pravosuđa i prava je čovek i država služi da pomogne da narod ima kontrolu nad svojim pravosuđem. Znači, ideja Monteskjea o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku je ideja koja nijednog trenutka ne isključuje republikansku uspostavu da sve vlasti moraju da budu kontrolisane od svog naroda, od svojih građana. Priča o nezavisnom pravosuđu je isto kao i priča o nezavisnim medijima. Oni moraju biti nezavisni od svog naroda i svog društva, a postaju zavisni od narođenih i dekadentnih grupa oligarha koji onda odlučuju šta će da rade. Takvo pravosuđe koje postoji u SAD, a koje sa svojim anglosaksonskim principa uništava evropsko pravosuđe uz pomoć briselske unije, a sada hoće i naše pravne tekovine da uništi, jeste ono koje je kada je na referendumu u Kaliforniji narod izglasao da je brak zajednica muškarca i žene i tako ukinuo gej brakove. Tada je to pod znacima navoda nezavisno pravosuđe, osporilo taj referendum, zgazilo volju naroda i vratilo sve onako kako funkcioniše protiv volje naroda.

Gledajte šta se dešava u zemlji u kojoj 74 miliona glasača, posle brutalne krađe budu isključeni iz svog medijskog oglašavanja, nemaju pravo na slobodu govora, u kojoj Ustavni sud koji je nekad bio bastion pravosuđa po tome kako se predstavljao u svetu, taj Ustavni sud glasa da podrži tu izbornu krađu.

Trideset godina se borim protiv raznih izbornih krađa i kao opozicionar često imam primedbe na naše vlasti. Tako imam primedbu i sada na izborni proces u Srbiji i na ono što se dešavalo. Mislim da je ova Skupština u ovakvom sastavu, gde sam ja opet ponavljam, jedini opozicioni poslanik srpskog naroda. Znači, da kolege iz SNS dobro čuju, nisam rekao da sam jedini poslanik srpskog naroda, ali sam jedini opozicioni poslanik srpskog naroda.

To nije normalno i to je proizvod jednog degenerisanog izbornog sistema. Ali, nikada u Srbiji se nije desilo da toliki broj ljudi bude pokraden na izborima kao što se to desilo u SAD i nikada se nije desilo da naši sudovi potvrde tako brutalnu krađu.

Ovim promenama koje u pravosuđe hoće da uvede vaša Vlada, mi naše pravosuđe guramo u tom pravcu. Zato se nadam da kada budem glasao protiv tih ustavnih promena, da će kolege poslanici iz vladajuće strukture koji su malopre govorili protiv sudokratije, biti spremni da ne slušaju stranačku i koalicionu disciplinu, već da podrže odbranu našeg pravosuđa da ono bude narodno pravosuđe, a ne pravosuđe u rukama nekih oligarhija. Hvala.
Ja uporno moram kolege iz SNS da podsećam da ja nisam deo te vlasti koju ste vi smenjivali, a usput smenjivali smo je zajedno. Zajedno smo se borili protiv te vlasti koja je vama prethodila.

Da, 30 godina imamo isti izborni sistem i 30 godina taj izborni sistem ne valja. I kada kažem da je degenerisan, pošto se to ne odnosi ni na čoveka, ni na ličnost, samim tim ne može biti uvredljivo, podsećam vas da on nije ono što bi po svojoj prirodi trebao da bude. To znači da dovodi u Skupštinu narodne tribune, predstavnike naroda, ne filterisane kroz odluku stranačkih lidera. To je jedna tema o kojoj ćemo pričati, ako Bog da, na budućim pregovorima o promeni izbornog sistema.

Šta je tu bitno? Ne biram ja ovde ko bi mi više odgovarao ili mi ne bi odgovarao da bude u ovoj Skupštini. Nisam ja prava adresa za to što mi je uvažena potpredsednica rekla da jednostavno pored toga što uvek kritikujem i sve vreme kritikujem ovaj izborni sistem, nisam jedan od onih koji su bili za bojkot izbora. Bez obzira kakav je izborni sistem, on je uvek bolji nego da se na nasilan ili bilo koji drugi način, a jedno nasilno može preuzimati vlast i zbog toga sam i učestvovao u ovim izborima.

To ne znači da je ovo dobro i sami znate da ovo nije dobro. Na kraju, predsednik vaše stranke i predsednik Srbije je sam oročio vrednost ovog parlamenta. Znači da i on uočava da ovde nešto nije u redu i nije dobro i treba to menjati. Ali, ovde je tema bila, i to se stalno dešava kada ja izađem u susret s nekim argumentovanim primedbama, da me vraćate na nešto što uopšte nije bila tema mog razgovora. Niti sam govorio o bojkotu izbora, niti sam govorio o tome da je trebalo bojkotovati izbore, niti sam neko ko je branio ovaj izborni sistem, nikada, već 30 godina se borim protiv svih izbornih krađa koje su se dešavale.

Ono što je najzanimljivije, rekao sam da je i takav izborni sistem bolji od ovoga što smo gledali kod onih koji nam sada popuju i hoće preko vašeg predsednika Vlade da promene Koštuničin ustav, koji je bio bolji od onoga što oni hoće da donesu. Ne zato što je Vojislav Koštunica neprikosnoven, već zato što je to bila odbrana suvereniteta na način koji je mogao da bude u teškim vremenima.

(Predsedavajuća: Vreme!)

Vi sad imate mnogo bolju šansu da pomognete ovom narodu, a taj suverenitet ne želite da branite, već hoćete da nezavisnu sudsku vlast pretvorite u vlast odnarođenu od naroda.
Ako vi zaćutite, kamenje će progovoriti. Ova lepa biblijska izreka objašnjava kakav sam ja to kamen koji ovde govori o onome o čemu vi glasno ćutite.

Sporazumi koji se ovde pominju prolaze, ali se ne obraća pažnja na jedan sporazum koji je deo jedne ozbiljne strategije i tiče se toga kakav mi odnos imamo prema NATO paktu i EU. Sporazum sa Velikim vojvodstvom Luksemburga, to malom državom koja je u središtu EU, koja je jedan od osnivača EU ali i jedan od najvernijih saveznika NATO. Taj sporazum u svom obrazloženju, to je zakon koji potvrđuje ovaj sporazum ima između ostalog pozivanjem na to da je to još jedan od načina da intenziviramo saradnju sa EU i sa NATO.

Govorim o onome o čemu vi ćutite zato što sam ne samo jedini opozicioni poslanik srpskog naroda u ovom parlamentu, nego mnogo više zbog toga što sam jedini poslanik koji u ovom parlamentu otvoreno govori protiv politike EU nema alternativu. Kažem, otvoreno zato što znam da mnogi od vas, prijatelji SNS mislite isto što i ja, ali zbog jakih NATO struktura u vrhovima vaših stranaka, to ne možete reći, jer poštujete stranačku disciplinu. I zato što mi svi znamo da po definiciji međunarodnog prava NATO vojnici na Kosovu i Metohiji jesu okupaciona sila i zato što znamo da niste vi krivi, ali ste nasledili u Ministarstvu odbrane Kancelariju NATO, tako da je NATO i na drugom delu teritorije jedna prikrivena okupaciona sila.

Zato je svaka vlada od 5. oktobra 2000. godine na ovamo u nuždi da sarađuje sa okupatorom, pa tako i vaša Vlada. Ja vam to ne zameram. Ja nisam ni demagog, ni revolucionarni avanturista, jer smatram da smo mi revolucionarnim avanturizmom izgubili nekoliko miliona ljudi u 20 veku. Zato poštujem to što vi morate da radite, ali ono zbog čega ne glasam za ove zakone i zbog čega pokušavam da vas probudim iz tog vašeg ćutanja jeste činjenica da mnoge stvari koje možete da uradite ne smete da ne uradite, a ne radite ih. Tako se postavlja pitanje, da li nam treba ovakav sporazum pre nego koordinaciono telo za ispitivanje posledica NATO bombardovanja i NATO agresije koji se okupio, to telo se kao naučni tim okupilo oko doktorke Danice Grujičić i već nekoliko godina čeka da počne da funkcioniše.

U prethodnom sazivu Vlade četiri vaša ministarstva podržalo to koordinaciono telo ali, gle čuda, desilo se da predsednik vaše Vlade, tadašnje i današnje, zaboravi da potpiše odluku kojom će to koordinaciono telo profunkcionisati i utvrditi da ono što se desilo 1999. godine, je izazvalo epidemiju kancera u našoj zemlji. Tri puta više ljudi oboljeva u Srbiji od kancera nego u drugim evropskim zemljama.

Ne samo da su gađali osiromašenim uranijumom mimo svih međunarodnih konvencija, već su gađali po mapama Hazarda, izazvali ekološku katastrofu zato što su gađali postrojenja Elektroprivrede, naftne i hemijske industrije.

Danas dolazite u situaciju da vam preko „Slobodne Evrope“ vama neki evroparlamentarci poručuju kako se mora zaustaviti kineski uticaj u Srbiji, jer on izaziva ekološke katastrofe. Isti ti evropralamentarci koji se za ovih 20 godina nisu setili da se izvinu za to što su uradili njihovi vojnici srpskom narodu.

Zato ja govorim i pokušavam da vas probudim da uradite ono što možete da uradite, da naterate predsednika svoje Vlade da potpiše rešenje kojim će koordinaciono telo zaživeti i utvrditi na naučnim neoborivim činjenicama da smo mi bili žrtve jedne genocidne namere ove alijanse sa kojom mi hoćemo intenzivniju saradnju i ovim sporazumom o saradnji sa Luksemburgom.

Još nešto hoću da vam kažem, imate dva miliona glasača, imate 230 poslanika, imate 60% podrške ljudi koji su izašli na izbore. Vi imate istorijsku šansu da vratite suverenitet ovom narodu. Vi imate šansu da donesete Zakon o vojnoj neutralnosti koji uporno zaboravljamo da donesemo. Vi imate šansu da kada budete menjali Ustav povodom pravosudnih seta zakona da ubacite u preambulu pored Kosova i Metohije i obavezu da je vojna neutralnost sastavni deo naše strategije i našeg ustavnog poretka.

Hvala vam, ako me budete čuli.
Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Martinoviću, mi se uporno ne razumemo. Znam da vi treba da reagujete na mene ali barem slušajte šta pričam. Dakle, niti sam rekao da sam jedini Srbin, ni da sam jedini patriota, ono što sam rekao jeste da su NATO trupe, u ovom trenutku, na teritoriji KiM okupatorske, znači, po definicijama međunarodnog prava. Vi ste u pravu kada kažete da su oni 1999. godine, bili neko ko je ušao zajedno sa UN, ali zaboravljate da se desila jedna činjenica 2008. godine, kada je jednostrano proglašena kvazi država na KiM, i podržana od mnogih država, između ostalog, i od ovog Luksenburga, sa kojim potpisujemo sporazum. Od tog trenutka oni više nisu legitimni predstavnici dole, svaka država koja je podržala secesiju dela teritorije suprotno međunarodnom pravu, a tamo ima vojnu efektivnu silu, je okupatorska sila, vi kao čovek koji se bavi međunarodnim pravom i doktor prava bi to trebalo da znate.

S druge strane, ja vama nikada nisam spočitavao vašu radikalsku prošlost, smatram da čovek ima pravo da promeni svoj stav. Međutim, ja ne znam kako vi uvek čujete ime vašeg predsednika stranke u mojim govorima kada ja uporno izbegavam da ga pominjem, baš zato što neću da učestvujem u tim igrama antivučićevske opozicije i provučićevskog pokreta koji stoji samo iza imena i prezimena jednog čoveka, a oko sebe okuplja i frakcije koje su za NATO i frakcije koje su protiv NATO-a.

Srbiji je potrebna politička opcija koja će se baviti suštinskim temama, kao što sam i ja malopre suštinski govorio o Koordinacionom telu koje je okupljeno od multidsciplinarnih naučnika oko dr Danice Grujičić koja se ne bavi samo osiromašenim uranijumom, jer je Srbija mnogo više zagađena kancerom zbog gađanja mapa hazarda i zbog toga što su hemijska postrojenja gađana.

To što ste vi uradili svaka čast. Ja nemam vremena da govorim šta je sve dobro vaša vlast i vaša stranka uradila jer imam malo vremena, ali zato hoću da govorim ono što ne valja.

Ne znam kako niste primetili razliku u mom političkom obraćaju vama i drugim političkim protivnicima? Ono nije samo formalno, suštinsko je. Ja priznajem šta vredi, ali ono što ne vredi mora da se menja, a vi izbegavate da menjate ono što ne vredi.
Gospodine Martinoviću, neću da ulazim u to šta se sve ne razumemo. Možda je i slučajnost, možda je i namera, neću uopšte s tim da se bavim. Samo dve stvari želim da vam kažem. Ja vama ne zameram vašu radikalsku prošlost. Između ostalog, u svim tim akcijama u kojima ste vi bili i ja sa prethodnim pokretom kome sam pripadao smo podržavali i gospodina Vojislava Šešelja i sve naše zatočenike u Hagu ne zato što se slažemo sa njihovom politikom, nego zato što mislimo da Haški tribunal nije tribunal, već vojno-policijska akcija protiv našeg naroda.

Ono što hoću da vam kažem jeste da ja nisam deo stranke koja je ušla u koalicije koje ste pominjali, tada sam se razišao sa tom strankom, a jesam deo pokreta koji je pre toga postojao i koji sam nosio, osnivao i verovao u njega.

Ono što je bitno da zna naša javnost, a nema veze sa vašom i mojom političkom prošlošću jeste pitanje vojne neutralnosti. Deklaracije nisu dovoljne. Mi smo svoju priču o vojnoj neutralnosti zasnivali na jednom članu Rezolucije iz 2007. godine, koju je donela vlast Vojislava Koštunice u mnogo težim istorijskim političkim okolnostima nego što je danas situacija vlasti SNS.

Tačno je da ste vi preuzeli državu sa mnogo više razvlašćenosti po pitanju suvereniteta, ali je tačno i da vi danas, to jest mi kao narod, imamo mnogo ozbiljnije saveznike kakve, recimo, Vojislav Koštunica 2007. godine nije imao, pa je eto uspela ta takva vlast da ugura tu priču o vojnoj neutralnosti, ali na jedan nemušt način.

Bilo kakva priča o tome da mi nemamo Zakon o vojnoj neutralnosti govori o tome da mi nemamo ozbiljnu nameru da budemo vojno neutralni, jer znate vrlo dobro iz međunarodnog prava kako se postaje vojno neutralan. Potrebno je da pokažete ozbiljnu nameru kroz zakon ili, još bolje, kroz Ustav, a zatim da idete ka Savetu bezbednosti da vam neko garantuje tu vojnu neutralnost. To ne možete da radite na osnovu neke strategije ili neke tačke u nekoj rezoluciji.

Zato je potrebno da, pored toga što marketinški govorite o vojnoj neutralnosti i što vaša vlast i vaš predsednik to radi i, čini mi se čak da je i on najavio negde priču o tome da će biti, ali nemojte me držati za reč, moguće da od mnogih njegovih medijskih pojavljivanja sam nešto pomešao, da će biti neki zakon o vojnoj neutralnosti. Potreban je taj zakon, a još bolje bi bilo da ga stavimo u Ustav, jer bi to značilo da zaustavimo ovo puzeće uvlačenje Srbije i srpskog prostora u NATO.
Neću podržati ovaj zaključak, i to ne zbog samog zaključka, već zbog toga što je on deo politike – EU nema alternativu.

Kada su pre 200 godina naši osnivači moderne državnosti u Marićevića jaruzi, zajedno sa mojim Šumadincima, kretali da stvaraju državu i tada Otomanska imperija nije imala alternativu. Kada su pre 115 godina Srbi odlučili da ne budu deo Habzburške monarhije i njihovog spoljnopolitičkog plana i tad je izgledalo da ta imperija nema alternativu.

Znači, briselska imperija, takođe, sada nema alternativu po tome kako nam se predstavlja, pa na kraju i ovaj zaključak i svo podređivanje izveštajima te EU i njene komisije je neka vrsta nečega što se nadovezuje na ono što je predsednik Skupštine lepo rekao, pominjući sandžake, a to je vodanje opanaka.

Ne znam da li znate šta je vodanje opanaka, ali naši preci su nekada morali, kada dođu age i begovi u njihovu kuću, da uzmu i vodaju opanke po dvorištu. To poniženje koje su odbili pre 200 godina mnogo liči na ono što danas mi doživljavamo kada Lajčak kaže da će nam on prekrajati Ustav, ovaj Ustav u kome piše da je Kosovo i Metohija u preambuli neodvojivi deo Srbije.

Mi svi ovde znamo nešto o čemu ne pričamo, ali ja mislim da treba da se kaže, bar zbog one polovine naših građana koji ne misle da EU nema alternativu, a to je da odluka o tome da li će Srbija biti deo EU ne zavisi od nas i naše volje, da će to oni odlučiti onda kada to njima bude odgovaralo. U ovih 20 godina im nije odgovaralo i zato smo imali neprekidna pomeranja, neprekidna uslovljavanja. Jer, jednostavno, zašto bi oni nas preuzimali na odgovornost, zašto bi morali da nam daju neke beneficije koje daju državama koje su deo EU kad sve svoje interese preko beogradskih vlasti ostvaruju u našoj zemlji, u našoj privredi, u našem narodu, a za to ne moraju ništa drugo da nam daju.

Tih devet milijardi koje pominju, koje će uložiti na Balkanu, zapadnom Balkanu, to će otići mnogim državama, pa i nekoj Albaniji, nekoj Makedoniji, državama koje nisu bombardovali, u kojima njihova vojska nije okupirala deo teritorije, pošto NATO je vojska i EU, državama u kojima nisu posejali osiromašeni uranijum. Jer, kada bi neko ko predstavlja Srbiju u razgovorima sa njima rekao – izvinite gospodo, vaša intervencija je bila mimo odluke Saveta bezbednosti. Ona je bila kršenje svih međunarodnih pravila i možda postoji neka obaveza da platite štetu koju ste napravili. Da li bi onda ovih devet milijardi na bilo šta ličilo?

Znači, priča o tome da demokratija stanuje u Briselu je laž. Tamo ona ne stanuje, jer je ta demokratija iz Brisela ignorisala makedonski referendum koji nije hteo da prihvati ovo što je urađeno od njihove države. Ta briselska birokratija nije mesto koje vodi računa o socijalnoj pravdi. Znači, u Briselu nema ni socijalne pravde.

O tome kako se odnose prema svojim nezadovoljnim građanima gledali smo godinu dana kako francuski policajci na demokratski način objašnjavaju „žutim prslucima“ šta je demokratija i šta je poštovanje tuđeg mišljena i načina da se drugačije misli.

Sad kad sve ovo pogledate, vrlo brzo ćemo doći u situaciju da se postavi pitanje – šta ako oni procene da nam treba da za godinu dana mi uđemo u EU i odluče da nas prime? Šta ćemo onda mi da kažemo? Vi iz vladajuće koalicije, pre svega, prijatelji SNS, šta ćete da kažete svojim biračima kada oni budu rekli – čekajte, normalno je, ulazite u EU, ali bez Kosova?

Mi do sad kupujemo vreme i vi tu ništa niste drugačiji, ni krivlji nego oni pre vas, ali oni neće nama dati da kupujemo vreme kada oni budu odlučili da postanemo deo EU. Tog trenutka će da kažu da Kosovo ne može da bude deo Srbije. Šta ćemo onda da radimo? Kako ćemo onda da se suprotstavimo, kao što smo se pre 115 godina suprotstavljali u carinskom ratu Austrougarskoj koja nas je izolovala, jer je računala da njena privreda, da Srbija zavisi od njene privrede? Tada smo imali prijatelje koji su nam pomogli da pobedimo u tom carinskom ratu, ali zato što smo bili svesni da dve trećine izvoza i uvoza ne sme da zavisi od jedne neprijateljske sile kakva je danas Briselska unija.

Mene samo interesuje, naivno pitanje koje znaju predstavnici naše države, koje poštujem kao predstavnike naše države, bez obzira što se politički sa njima ne slažem – kakav je to osećaj kad dođete pred čoveka koji glumi ozbiljnog čoveka, a predstavlja briselskog diplomatu i kažete mu - vidite gospodine, od 2013. godine do danas, sedam godina, ono što ste vi potpisali niste ispunili u Briselskom sporazumu.

Znate, kad bi u nekom privatno-pravnom odnosu sa nekim potpisali neki ugovor i da vas on sedam godina vuče za nos i da vi sa njim pričate, ja pretpostavljam da je to veliko poniženje.

Zato što mislim da je vreme da odustanemo od tih poniženja, neću glasati za ovaj Zaključak. Mislim da je vreme da počnemo ozbiljno da razmišljamo šta ćemo raditi onog trenutka kada oni budu odlučili da nas prime bez KiM, sa demokratskim standardima koji su pokazali u odnosu prema Makedoniji, sa onim demokratskim standardima koje su pokazali prema „žutim prslucima“ i da ne postavimo još najstrašnije pitanje, ono što se desilo u Makedoniji vrlo skoro, a to je da su od njih zahtevali, članica EU Bugarska, je od njih zahtevala da okupaciju Makedonije u Drugom svetskom ratu ne zovu okupacijom, nego administrativnim upravljanjem.

Šta ćemo kada nama Hrvati, kao članica EU, budu rekli – možete u EU, ali da kažete da ustaše u Zemunu i Sajmištu nisu bili okupatori, nego su bili administratori? Šta ćemo onda da kažemo?
Samo da pojasnim.

Uvažena ministarka me nije razumela o par stvari, mada je zanimljiva ova razlika u stavu između nje i ministra spoljnih poslova, jeste nešto zbog čega ja kada se tiče, znate da nisam obožavatelj ni SNS, ni Vlade, nisam ni glasao za nju, ali kada se tiče spoljne politike spreman sam da priznam da je to možda jedina spoljna politika koju u ovom trenutku sada može da se vodi.

U tom smislu nisam replicirao ministru, zato što u mnogim stvarima bih se sa njim složio i neke stvari priznajem da se radi kao jedino moguće i da ova priča o tome da mi moramo ići u evropske integracije, kada kažem, evropske mislim na integraciju Briselsku uniju, iz prostog razloga što smo u situaciji da nam dve trećine ekonomske saradnje zavisi od njih i da smo mi sada stvarno, kao neko ko je stavio grlo pod nož razbojniku koji mu je upao u kuću i koji hoće da mu otme nešto, a mi sa pozicije nekoga ko drži grlo na njegovom nožu pregovaramo i znamo da ne smemo baš da mu kažemo sve što bi trebali da mu kažemo o tome kako se ponaša, jer bi mogao kroz te dve trećine ekonomije koja nam je vezana za njih da nam napravi takav haos u zemlji da ne možemo više nikakav oblik suvereniteta da odbranimo.

Zbog toga sam i na neki način kao upozorenje poslao to da mi pod hitno moramo da radimo, da se izvučemo iz te zavisnosti od Evropske unije, a to je jedan segment. Ovaj drugi segment tačno pokazuje da uvažena ministarka, pripada jednom drugom krilu protiv koga se ja politički borim, a to je onaj deo koji smatra da je… Pre svega nismo se razumeli u nekoliko stvari. Ja kada sam pominjao Marićevića jarugu, ja sam rekao da je neko tada našim precima govorio da Otomanska imperija nema alternativu, ali oni su svojim činjenjem pokazali da Srbija nema alternativu.

Druga stvar, kada sam pominjao Makedoniju i Albaniju, nisam ih uopšte pominjao u pežorativnom smislu, već sam hteo da naglasim nešto što je vrlo bitno i što se vraća na ovaj koncept, da li je Evropska unija mirovni projekat? Jeste, ali za sebe, ne za nas. Njena vojska nas je bombardovala, njena vojska nas je razbijala. Znači, nisam rekao da su Albanija i Makedonija u pežorativnom smislu, neke tamo, nego to su zemlje koje će dobiti njihovu pomoć kao i mi, a nisu bile bombardovane, nisu zatrpane osiromašenim uranijumom i to je nasleđe te Evropske unije, pri čemu, još jednu stvar hoću da kažem.
Znam, ali s obzirom da su se uglavnom obraćali, ali samo da završim ovu rečenicu.
Da.
Znači, ja smatram da je Srbija baštinik evropskih vrednosti, ja se takođe zalažem za evropsku Srbiju, ali mislim da Briselska unija nije Evropska unija ili bar nije za Britance, ali ja ne mogu da verujem da vi mislite da Britanija nije deo Evrope.
Potrudiću se malo da narušim ovu idilu između poslanika i ministara u ovih mojih pet minuta opozicionih pa ću reći da neću glasati za Zakon o javnim medijskim servisima, tj. izmene i dopune ovog zakona ne zato što imam nešto protiv ovih konkretnih rešenja, već zato što je taj zakon deo jedne medijske arhitekture koja je proizašla iz strategije koja je potpuno spržila i uništila sve lokalne medijske kuće u Srbiji.

Znači, ta strategija koja je doneta do 2014. godine, za koju su 2014. godine zajedno glasali i SNS i DS, bez obzira koliko se sukobljavate sada tada ste radili na istom zadatku, to je iz prostog razloga što i jedna i druga stranka imaju politiku Evropska unija nema alternativu. To je politika koja je iz Brisela diktirala našu medijsku strategiju i dovela do toga da izbacujući državu iz medijske sfere dođemo u situaciju da su pogašene mnoge lokalne medijske kuće i da je rezultat toga bio da je preko 1.300 novinara i medijskih radnika ostalo bez posla svuda po Srbiji sem u centralnim metropolama, kao što su Beograd i Novi Sad.

Pričajući o onome što obično jeste sukob između režima i opozicije već 30 godina, a to je uređivačka politika javnih medijskih servisa, pre svega RTS i RTV, naša politička klasa potpuno zanemaruje jednu mnogo ozbiljniju dubinsku i suštinsku problematiku koja se dešava, a to je da je najveći deo Srbije u medijskom mraku jer onog trenutka kada ste sproveli brutalnu privatizaciju medija na lokalu došli smo do toga da praćenje događaja koji su značajni za jednu lokalnu zajednicu zavisi samo od profitno nezainteresovanosti privatnih vlasnika medija.

Tako smo došli u situaciju da većina Srbije danas je na neki način diskriminisana. Moji Šumadinci nemaju svoj javni medijski servis pa su na taj način diskriminisani u odnosu na naše prijatelje iz Vojvodine.

Inače u medijskoj strategiji koja je prethodila ovom setu medijskih zakona bilo je predviđeno da u Srbiji imamo šest regionalnih javnih medijskih servisa. Međutim, kada ste radili zakone za koje je glasala i SNS i DS jednostavno ste zaboravili na to. Bez obzira koliko je Brisel bio zainteresovan da mi nemamo u našim lokalnim samoupravama opštine televizije ipak je ovde naša politička klasa pokazala da ne poštuje čak ni činjenicu da recimo u EU Austrija ima čak devet regionalnih javnih medijskih servisa. Mi i dalje to nemamo.

Sada kada to pogledamo, mi jesmo jedna od zemalja koja može da se pohvali činjenicom da su nacionalne manjine izuzetno zastupljene u našoj medijskoj sferi i ispoštovane i to tako treba i da bude. Ali vidite, moji Šumadinci su i tu diskriminisani. Mi nemamo medijski servis koji se bavi našim regionalnim problemima. Nemamo medijski servis koji se bavi našim lokalnim problemima.

Čuli ste kolegu iz Ujedinjene seljačke stranke kako moli da se obrati pažnja na Svrljig, Belu Palanku. Meni je prosto čudno da jedna masovna i masivna stranka kakva je SNS koja je sveprisutna u našem društvenom životu i sve kontroliše i sve vidi, u izlaganjima poslanika te stranke ni jednom primetila ovu činjenicu da mi imamo medijski mrak u Srbiji koji nema veze sa tim ko je vlast ko je opozicija, već ima veze sa tim da smo državu i medijsku strategiju napravili onako kako Briselu odgovara, a to je da nemamo pravo da državom intervenišemo i sačuvamo i svoj medijski suverenitet i sve ono što je potrebno da bi obezbedili jedan normalan i stabilan i ravnomeran regionalni razvoj u Srbiji.

Kada vi nekim ljudima u Aranđelovcu, Svrljigu, Beloj Palanci kažete da ono što se dešava u njihovoj lokalnoj sredini ne mora medijski da bude propraćeno, vi im šaljete poruku da su oni suvišni ljudi, da jednostavno nije bitno da budu tu na tom mestu, da država Srbija nema zainteresovanost da ih logistički podrži u informativnom, medijskom i svakom drugom sadržaju, već ih prepušta osećaju da su napušteni, da mogu lako da odu odatle. I sve to bi moglo da se gleda kao neka čudna anomalija koja se desila slučajno, međutim nije slučajna.

Ona je vezana za onaj sistemski problem o kome stalno insistiram i govorim, a to je pogrešan izborni partijski model u Srbiji. Jer, zahvaljujući tome tako masovna stranka i masivna, kakva je SNS nema poslanike koji su narodni tribuni koji gledaju šta su problemi njihovog kraja i koji su samo za to zainteresovani jer način napredovanja u takvim strankama nije to što će vas podržavati vaši sugrađani već to što ćete biti simpatični ili ne simpatični svom partijskom lideru.

Znači, masovne stranke sa jakim liderskim strukturama su nešto što je i protiv suverenitet i protiv demokratije i protiv normalnog demokratskog dijaloga u društvu. Zato treba menjati izborni sistem i partijski model u Srbiji, pa ćemo i ovakve probleme moći da rešavamo. Hvala.
Naravno, sada ste nam lepo demonstrirali ono što ste radili ovde dok ste bili predsednik parlamenta. Otprilike vi i Gordana Čomić ste jednaki po onome kako ste se odnosili prema opozicionim poslanicima.

Znači, niste odgovorili na temu koja je vrlo bitna za ovaj narod, a to je pitanje lokalnih i regionalnih javnih medijskih servisa, koji su nekako nestali i celu Srbiju, koja nije Beograd i Novi Sad doveli u situaciju da je u medijskom mraku. To ste izbegli da odgovorite, ali ste zato uspeli da ubodete poene kod svog partijskog lidera koga nisam pomenuo ni prezimenom, nego sam pričao o modelu stranke kojoj pripadate i koji je pogrešan i teško opterećuje naš društveni sistem.

To što govorite da ta stranka ima tako veliku i pretežnu moć, to ne sporim. Ne sporim čak ni da imate veliki broj svojih birača koji vas podržavaju. Ne sporim čak ni da imate neke stvari koje dobro radite, ali nisam ovde da sa svojih pet minuta koje sam dobio zato što sam hteo da budem opozicioni poslanik, a to nisam mogao da budem u Srpskom patriotskom savezu, nisam ovde da vas hvalim.

Ovde sam da skrenem pažnju na to da ministar treba kao što normalni ministri reaguju, da se bavi onim što je njegov posao, a ne da se ponaša kao partijski bojovnik, pa da jedino predstavnik opozicije srpskog naroda u ovom parlamentu proziva kako se to odnosi prema, pazite, slučajno da ne uvredim njegov veliki lik i delo, predsednika vaše stranke, koji je opet i predsednik moje države. Ja njega poštujem jer je predsednik moje države, a ne zato što je predsednik vaše stranke.
Jeste, lično ste me prozvali, samo ste pogrešili ime, ali dali ste mi kompliment. Ja bih voleo da budem taj o kome vi mislite da sa njim polemišete.

To ko je na kojoj listi bio i ostao mislim da bi bilo najmanje prijatno da vi to nekome pričate, s obzirom na kojim ste sve listama bili.

Ja nemam problem sa tim i ja sam na mnogim listama bio i iz mnogih stranaka su me izbacili zato što nisam voleo taj liderski model i zato što već 30 godina govorim da je to najstrašnije nešto što je moglo da se desi Srbiji, da mi imamo model u kome se jedan čovek o svemu pita.

To je model koji, čak i da je taj čovek genijalan, a ja mislim da nije, imamo jedan ozbiljan problem što je on ipak ljudsko biće i ako se desi, ne daj Bože, da on sutra ne otvori oči, mi imamo problem, ne što će vaša stranka da se raspadne, to me uopšte ne interesuje, to bi bilo, možda, čak i dobro, ali imamo problem što će sve državne funkcije da stanu, jer i vi, kao ministar kulture, pored nekih dobrih stvari koje ste rekli i koje radite, uvek imate potrebu da izrazite to ko je lider vaše stranke i ko je glavni ko se pita za sve u Srbiji.

To je problem našeg političkog života i to je problem onoga što inače i mnogo manje stranke od SNS rade, pa zbog toga dolazimo u situaciju da nemamo narodne tribune u Skupštini, nego imamo partijske delegate i dođemo u situaciju da Skupština danas liči na partijski kongres vaše stranke. Mene neće iznenaditi da jednog dana vaš predsednik stranke dođe tu da drži sednice našeg parlamenta. Hvala vam.
Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, poštovani ministre, ja neću glasati za neke od ovih zakona, a za neke ću glasati protiv.

Pre svega, u ovih svojih pet minuta ću probati da objasnim o čemu se radi.

Neki od njih su takvi projekti za koje se uzimaju zajmovi otvaraju mogućnost za korupcijske manipulacije. Pre svega da krenemo od toga da mi već danas vrlo dobro znamo da birokrate u Briselu i Berlinu nisu imune na korupciju i to zna cela Evropa. Što se tiče naših političara, nikad nismo ni verovali u to.

Onda da krenemo po ovim projektima.

Projekat rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji je projekat od 30 miliona evra gde se mi zadužujemo, ima jednu klauzulu koja kaže da će KfW, tj. Nemačka razvojna banka, uzeti proviziju od 150.000 evra za tzv. organizovanje poslova. Znači, oni nas zadužuju, ali u isto vreme mi moramo da plaćamo ono što je kamata i što su garancije i sve ostalo što ide za određeni kredit, za zajam, a oni uzimaju 150.000 evra za organizovanje posla, kao da ceo naš državni aparat to ne može da uradi.

S druge strane, u Projektu energetske efikasnosti u objektima javne namene to isto se dešava sa 100.000 evra provizije. Znači, na neki način mi ovde plaćamo jedan danak kolonijalni koji govori o tome kako posle svih ovih promena u Americi, u Evropi, posle kovid epidemije dolazimo u situaciju da nas ponovo postrojavaju i ograničavaju naš suverenitet.

Takođe, tamo gde možemo videti da neki naši službenici državni mogu da koruptivno manipulišu ovim projektima jeste na tom čuvenom vodosnabdevanju i projektima za prečišćavanje. Tu imamo navedeno da je nelocirano gde će vodovodi biti izgrađeni, već se kaže – oko 60 opština. Znači, lokacijski je neodređeno. Imamo iskustva da tamo gde je KfW radio u regionu su te vodovode gradili u opštinama gde decenijama nema nijednog stanovnika, ali je to odgovaralo nekim lokalnim tajkunima za neke njihove vile i druge privatne potrebe. Takođe, u svim tim stvarima vi vidite da kada se govori o prečišćavanju voda imate neverovatnu rečenicu da će postrojenja za prečišćavanje biti najverovatnije u Čačku, Nišu i Kragujevcu. Znači, nije ni određeno gde će biti tačno lokacijski, već najverovatnije. Znači, to je prostor za određene manipulacije. Zbog toga neću glasati za ovo.

Međutim, ono što želim da vas podsetim jeste da smo mi nedavno, tj. vi kao većina, glasali za zakon koji je uveo mogućnost obavezne imunizacije, tj. vakcinacije. Sada hoću da vas podsetim da mi, ako hoćemo da branimo svoj suverenitet, moramo ga braniti tako što nećemo glasati za ovakve zakone, za ovakve zajmove, za ovakve kredite, ali isto tako deo našeg suvereniteta je i vakcinalni suverenitet.

U ovom trenutku kada su i Svetska zdravstvena organizacija, posle mnogih afera, obrukani i kada je vrlo malo poverenja u njih, u trenutku kada su neki koji su danas ovde bili pominjani, a predstavljaju nam se u javnosti kao veliki borci za naše zdravlje, 2009. godine učestvovali u aferama svinjskog gripa, kada smo preko dva miliona evra više platili vakcine nego što je trebalo i kada se ispostavilo da je istraga vođena i protiv funkcionera Svetske zdravstvene organizacije, mi dolazimo u situaciju da postoji veliko nepoverenje našeg naroda prema našim zdravstvenim institucijama, pogotovo svetskim zdravstvenim institucijama. Sam predsednik vaše stranke je rekao da raste nepoverenje u vakcinaciju.

Kao čovek koji nije medicinske struke, ne mogu se baviti takvim stvarima, ali se mogu baviti pitanjem zašto se ne nastavlja po pitanju vakcine i vakcinacije, tema toga da je Ruski fond za direktne investicije našem „Torlaku“ nudio da učestvuje u proizvodnji vakcine „Sputnjik V“, da učestvuje u proizvodnji i da na taj način najbolje znamo kakve će sastojke sadržati ta vakcina i da na taj način najbolje zaštitimo zdravlje naših građana. Vakcina „Sputnjik V“ po svim svojim naučnim standardima i po odnosu bezbednosti radi na ljudskom adenovirusu, a ne na majmunskom adenovirusu, koji je vrlo rizičan i ne znaju posledice. Sa stanovišta cene i sa stanovišta efikasnosti koja treba da ide do 95% je nešto što može da se ponudi našem narodu kao najsigurnije, ali mi ne uzimamo da je to najsigurnije, već dobijamo ponudu da učestvujemo u proizvodnji te vakcine, što nam „Fajzer“ i slični nikako neće ponuditi, već će nas doživljavati kao zamorčiće, a uz to će nam prodati desetine hiljada frižidera, pošto njihova vakcina mora da se čuva na 70 stepeni celzijusa.

Znači, sve to govori o tome da mi gubimo ovakvim predlozima zakona o zajmovima ne samo našu finansijsku suverenost, jer moramo da plaćamo neki danak koji nije predviđen normalnim kreditnim uslovima, nego i našim neodgovornim odnosom prema onima koji nam nude vakcinu, gubimo i vakcinalnu suverenost. Zato treba da vas podsetim da obratite pažnju, kao vladajuća većina, da se to ne dešava, jer će jednog dana ovo biti istorija, a ljudi će se sećati kako ste vi glasali. Hvala vam.