Gospodine ministre, vi ste ministar jedne vladajuće većine u kojoj jedna vladajuća stranka je zahvaljujući tome što su izborni uslovi nenormalni, zahvaljujući što je izborno zakonodavstvo nenormalno dovelo do toga da sam ja jedini i slovima jedini opozicioni predstavnik srpskog naroda u ovoj Skupštini.

Znači, u ovoj Skupštini kao jedini opozicioni predstavnik srpskog naroda. Ja jedini mogu da pričam i o vakcinama i o kreditima i o svemu tome i da na taj način pokušam da pošaljem poruku onu koju veliki deo našeg naroda želi da čuje, a to u stvari da vas pita, kako vam možda ne smeta to da imate Skupštinu koja je isto kao partijski kongres.

Znači, u tom smislu kada…. Molim vas, gospodine predsedavajući opomenite kolege iz SNS da mi ne dobacuju, oni nisu sposobni da čuju ni ovu malu, blagu kritiku koju ja u ovom parlamentu iznosim. Znači, bilo bi pristojno da bar ćutite ako niste bili spremni u svojoj stranci da se izborite za to da se ne desi da imate partijski kongres umesto Skupštine Srbije.

U tom smislu, ja jesam advokat i kao advokat sam kao opozicioni poslanik zadužen da pričam o onome što u ovom parlamentu ne mogu da pričaju ljudi koji su uplašeni po pitanju vakcinacije. Obavezan sam da pričam o onome što u ovom parlamentu ne mogu da pričaju ljudi koji su zabrinuti zbog zaduživanja naše zemlje iako kao advokat u predmetima u kojima se bavim moram da se pripremim i da znam sve to.

A zahvaljujući onoj vlasti koju ste vi prozvali, a koja nema nikakve veze sa mnom, jer nikada nisam bio u toj vlasti, mi imamo Poslovnik koji je toliko nedemokratski da jedini predstavnik opozicije iz srpskog naroda, a to sam ja, ima samo pet minuta da se obrati ovoj Skupštini. Znači, sve ove stvari da je SNS bila korektna i poštena prema ovom narodu u ovih osam godina apsolutne vlasti mogla da izmeni, a nije izmenila, jer nastavlja sve ono što je prethodni režim uradio.

Gospodin Martinović me dovoljno dugo poznaje u politici i zna da nikad nisam osporavao legitimitet onoga ko je dobio preko 60% glasova na izborima.

Prema tome, nisam nijednog trenutka rekao da sam ja jedini predstavnik srpskog naroda. Ne znam da li je gospodin Martinović dobro čuo, ja sam rekao da sam ja jedini opozicioni predstavnik srpskog naroda, a jedini opozicioni predstavnik srpskog naroda sam baš zato što sam odlučio da izađem iz poslaničkog kluba koji je postao deo vaše vladajuće većine. Da nema mene kao jedinog opozicionog predstavnika srpskog naroda, vi ne biste mogli da čujete ovo što vam govorim u ime tih ljudi koji su nezadovoljni vašom vlašću, a nisu svi, i veliki deo njih nije podržavalac onih koje ste vi malo pre kritikovali.

Zato, u tom smislu nastaviću da zastupam opozicione stavove i hoću da javnost Srbije zna, pogotovo ona javnost koja nema svoje predstavnike u Skupštini Srbije sem mene, na jedan čudan način dobijenog, da ovoj Srbiji treba opozicija koja će biti spremna da prizna ono što vi dobro radite, jer vaši birači su samo danas vaši birači, vrlo brzo neće biti više vaši birači ako nastavite da se ponašate kao stranka koja Srbiju pretvara u jednopartijsku državu.

Mnogi od onih koji mene podržavaju i moju narodnu mrežu žele da vide opoziciju kojoj ne možete da spočitate ono što stalno spočitavate ovima koji su vladali do 2012. godine, a ne zaboravite, vi vladate evo već osam godina, a to je, kad biste imali normalne izborne cikluse, dva izborna ciklusa i zadržavate mnoge tekovine onih koji su vladali do 2012. godine, da ne govorim o kadrovskoj strukturi zbog koje mnogi članovi vaše stranke su nezadovoljni i mnogi članovi vaše stranke neće biti spremni da glasaju za vas, jer su mnogi, kako ih vi zovete, žuti, sada u vrhu vaše vlasti.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre, ja ću glasati protiv ovog predloga rebalansa budžeta. Vi kao ministarstvo i kao Vlada jednostavno ste izašli iz jedne većine koja je u ovoj Skupštini i koja je ostvarila veliku podršku naroda, a ja smatram da narod ne greši. U tom smislu i mnoge stvari koje ste ovde predvideli su stvari koje se, naravno, mogu podržati, vezane su za normalnu reakciju na ono što se desilo sa epidemijom Kovida 19 i ekonomskim posledicama, pa je ovo, eto, već drugi rebalans budžeta ove godine.

Najlepše se vidi na strani 237. to koliko tu ima stvari koje bi mogle da se podrže, kao što je na kraju tabele – izdaci za nabavku finansijske imovine u cilju sprovođenja javnih politika, koji su ovde u ovom trenutku i 15 milijardi dinara veći, ali znamo da se oni odnose na podršku privrednim subjektima da bi ostvarili likvidnost u trenucima ekonomskih posledica Kovida 19.

Tu imamo i izdatke za nefinansijsku imovinu koja je čak 50 milijardi dinara znači, ali i to je u redu, jer znamo da na taj način podižete te dve značajne bolnice u Beogradu i Kruševcu. To bi ja podržao, da su samo ovakve stvari ovde.

Međutim, na istoj strani u vrhu tabele imamo rashode za zaposlene koji su povećani za 3,5 milijarde dinara. Ti rashodi, bez obzira što u odnosu na prethodne cifre ne izgledaju veliki, oni su veliki kada se razmišlja o budžetu i o džepu naših poreskih obveznika, a oni su za novo zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava.

Mi znamo da je SNS stranka koja sprovodi masivne, masovne kampanje pritiska na birače u svojim izbornim ciklusima i da oni koji su njihovi aktivisti na terenu imaju obavezu da određen broj kapilarnih glasača donesu. Pošto je to težak i naporan posao, pošto ste vi masovna stranka koja masovno vrši pritisak na birača, jednog dana te aktiviste treba da nagradite. U redu je da ih nagrađujete od svojih članarina, ali nije u redu da ih nagrađujete na ovaj način kroz korišćenje budžeta onog dela naroda koji za vas nije glasao ili onog dela naroda koji glasao ni za vas ni za opoziciju, jer više ne veruje niko u ovom sistemu, ali, ovo je budžet koji pripada svima njima.

To su stvari koje u ovom budžetu pokazuju da vi, bez obzira na to što radite i neke korisne stvari za ovu državu, jer ste na vlasti, imate ogroman kolač vlasti, ovako monolitna vlast davno u Srbiji nije postojala, pa samim tim morate uraditi nešto dobro za ovaj narod, ali provlačite svoje partijske interese kroz ovaj budžet i na taj način pokazujete da i ovakvim budžetom Vlada podržava jedan partijski monopol u Srbiji.

Stvari zbog kojih sigurno neću glasati za ovaj rebalans budžeta i koje su tako očigledne jesu u članu 3. na strani 35. Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ vodi projekat za male hidroelektrane i za to će odvojiti 12 miliona 140 hiljada 379 evra. Da li su to one male hidroelektrane koje su napravile onakav haos prethodnih godina po Srbiji, gde su mnogi ljudi ustali zbog ekoloških katastrofa koje su izazvale, gde su neki privatnici svoj interes zaklonili i dobili podršku države? Toliko je u javnosti bilo pobune zbog svega toga da sam ja mislio da se sa ovim više nećemo sretati, a vi im odvajate preko 12 miliona evra.

Član 3. strana 8. – Koncertna dvorana, 12 miliona evra, a Srbija će dati garancije Banci za razvoj Saveta Evrope za projekat izgradnje koncertne dvorane u iznosu od 120 miliona evra. Naravno da kada ide dobro i kada se ostvaruju rezultati treba graditi koncertne dvorane, ali upravo smo Sava Centar prodali, a odvajamo ovolike pare za građenje koncertne dvorane u trenutku kada Vlada ne može da pomogne ugostiteljima koji zapošljavaju preko 50.000 ljudi u Srbiji, a nisu dobili nikakvu podršku, ne računajte tu hotelijere, u ovim situacijama, već ih neprekidno neko proziva i neprekidno im zatvarate radna mesta.

Ono što je očigledno i problematično najviše je član 3. na strani 10. – Nacionalni stadion, 250 miliona evra. U vreme ovakvih teških situacija, u vreme kada te pare treba uložiti u ljude vi pravite nacionalni stadion. Nisam protiv sporta, nisam protiv nacionalnog stadiona, ali znam da je to takođe proizvod jednog nakaradnog modela, jedne masovne stranke koja svog predsednika stranke pretvara u kult ličnosti, a kada imate kult ličnosti onda imate grandiozne spomenike, grandiozne stadione, pa i onda kada im za to nije vreme. Pravite, gospodo, te nacionalne stadione kada prođe ovo vreme, a nemojte sada ovolike pare da ulažete u to. Hvala vam.

Gospodine potpredsedniče, povredili ste Poslovnik, tačka 106. stav 1.

Trebali ste da upozorite govornika prethodnog da govori na temu. Ja mislim da su tema ovde amandmani, a ne panegirici predsedniku vaše stranke koji traju već više od 10 minuta.

Inače, ovo je moje prvo iskustvo u Skupštini Srbije i ova dva, tri dana sam zaprepašćen nivoom… ne znam ni kako da nazovem to, a da budem pristojan toga koliko je puta svako od vas imao potrebu, ne svako ali većina, da priča o Aleksandru Vučiću, da priča o predsedniku svoje stranke. U redu je, to je predsednik naše države, ali to je i predsednik vaše stranke. Znači, toliko reklamirati predsednika svoje stranke, mimo Poslovnika, je potpuno…

Ne znam, neki od vas imaju sedu kosu, kao i ja, a u vreme Josipa Broza Tita se ovako nije radilo. Znači, ovo je stvarno nešto što spušta nivo ovog parlamenta i molim vas sledeći put, kada neko govori van teme dnevnog reda, da ga upozorite, jer ta vrsta opuštenosti vladajuće većine je prosto neprihvatljiva.

Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, ja neću glasati za ovaj predlog zakona i neću ga podržati. Nije samo zato što sam opozicioni poslanik, već pre svega zbog toga što ovde nema ministarstva za dijasporu. Ali, hajde da relaksiramo našu komunikaciju, da pokažemo da politički protivnici ne moraju uvek samo da budu protiv. Pre svega, pohvaliću to što ste ministarstvo za brigu o porodici i demografiji i ministarstvo za brigu o selu uvrstili u ovaj predlog. Smatram da je to dobar put.

Međutim, bez obzira na to što ste već osam godina na vlasti, naše porodice se raspadaju. Statistički podaci su vrlo teški. Naše selo umire. Znači, ova dva ministarstva će biti samo šminkanje mrtvaca, ako se zadrži samo na tome da postoje ovakva ministarstva.

Ono što ste u obrazloženju u čl. 20. i 23. dali, tj. ne u obrazloženju, nego u samom zakonu dali, je toliko šturo da govori o tome da je to u stvari samo proizvod koalicionog dogovora i neke koalicione arhitekture. Prava priča o borbi za obnovu sela i obnovu naših porodica i sprečavanje demografske katastrofe ili, kako narod kaže, bele kuge u kojoj se davimo, jeste jedna korenita promena društva u kome živimo. Vi ste za ovih osam godina imali prilike da pokažete da to želite, a niste.

Znači, ne možemo živeti u jednom modelu radikalnog potrošačkog društva surovog kolonijalizma koji ima sve najradikalnije oblike uništavanja našeg društva, koji mi podržavamo tako što svakog stranog investitora dočekujemo kao robovlasnika koji može sa našom radnom snagom da radi šta god hoće i ne možemo razvijati taj model društva, a govoriti o tome da brinemo o porodici i o selu.

Način da se stvari promene jeste zalaganje za porodični model društva, a koji će u mnogim aspektima pokazati sve suprotno od onoga što danas imamo, a ja ću vam reći samo jedan primer. Dok mi u ovom trenutku razgovaramo, neka mlada žena u nekoj od ovih firmi vičnih stranih investitora ne može da dobije posao zato što nije spremna da se odrekne rađanja. I mi svi dobro znamo da inspekcija rada u tu firmu neće ući i mi svi dobro znamo da postoje mnoge firme stranih investitora koje mi dočekujemo sa crvenim tepihom, koje ni maske, ni zaštitnu opremu ne obezbeđuju našim zaposlenima, koji su porodični ljudi i koji na taj način budu poniženi i na taj način im pokazujemo da smo se između stranog investitora i našeg čoveka koji treba da stvara porodicu, našeg čoveka koji treba da ostane na srpskom selu, opredelili za stranog investitora.

Dakle, u tom smislu, dragi moji prijatelji iz SNS i drugih vladajućih stranaka, osam godina ste na vlasti, a to niste promenili, i ova ministarstva bez toga neće značiti ništa.

Druga stvar koju hoću da kažem i nadam se da ste zaboravili, jednostavno, ne mogu da shvatim kako ste mogli da zaboravite ministarstvo za dijasporu, ali hoću da mislim da ste zaboravili, jer ako niste zaboravili, onda znači da ste svoj partijski i politički interes stavili ispred interesa ovog naroda.

Mi smo narod, jedan od malobrojnih naroda u svetu koji ima tako veliko rasejanje i tako veliku dijasporu, da je prosto nenormalno da nemamo institucionalni okvir za komunikaciju sa tim delom našeg naroda.

U ovom trenutku mi primao doznake od te dijaspore. Milijarde evra ili dolara su u pitanju koje dolaze i koje omogućuju ovoj državi i ovom narodu da preživi u teškim vremenima.

U slučaju kada imate globalizovani svet, kada imate mogućnost komunikacije na najmodernije načine sa svim ljudima koji su otišli, mi možda ne možemo da ih zaustavimo da odu, jer nemamo dovoljno novca da platimo najveće stručnjake da ostanu u zemlji, ali ako nemamo ministarstvo za dijasporu, ako nemamo institucionalni okvir preko kojeg ćemo komunicirati sa njima, mi njih trajno gubimo iz našeg društvenog i nacionalnog bića.

Naravno, nisam neko ko ne primećuje da je predsednik vaše stranke, a predsednik naše države, u zadnje vreme preuzeo dobre korake u podršci našim sunarodnicima koji nisu u granicama naše države, i to je dobro. Ta ideja o srpskom svetu je jedna moderna, normalna i dobra ideja, ali nije dobro da to zavisi od volje jednog čoveka, od njegovog zdravstvenog biltena, od toga da li će ovo ili drugo jutro ustati na levu ili desnu nogu, već to mora da zavisi od institucije koja se zove ministarstvo dijaspore. Ministarstvo dijaspore u ovakvim okolnostima mora da bude moderno, strateško ministarstvo koje će omogućiti našem narodu da ima komunikaciju da opstane svuda u svetu. Hvala.

Poštovani gospodine Martinoviću, u završnici ovoga vi znate, dugo se poznajemo, da ćete imati podršku mene pre svega kao čoveka za sve ono što je u državnom interesu. Ali ovo vaše izlaganje, meni je drago što sam vam dao priliku da se obračunate sa Boškom Obradovićem, DS, Vukom Jeremićem, samo ne znam kakve to veze ima sa mnom. Takođe mi je drago što ste imali priliku da po ko zna koji put iznesete panegirik Aleksandru Vučiću. Ja sam rekao da je to predsednik vaše stranke, ali da je predsednik države čiji sam ja državljanin i da iz tog razloga poštujem tu instituciju.

Međutim, da ste malo bolje slušali ono što sam rekao, videli biste da sam u jednom trenutku rekao kako je primećeno, a ne možete očekivati od opozicionog poslanika da više hvali to što je primećeno, da je predsednik Srbije uložio napore da Srbi u regionu imaju određenu podršku koja pre toga nije postojala, i to je pohvalno i to je za podršku. Međutim, ono na čemu stalno insistiram to je da ne može tako bitna stvar kao što je podrška Srbima u regionu i rad sa našom dijasporom da zavisi od volje jednog čoveka, pa makar taj čovek bio takva gromada kakav je Aleksandar Vučić.

Mi moramo da imamo, malo me čudi, nema aplauza kada kažem da je Vučić gromada, mi moramo da imamo situaciju da imamo institucije koje se time bave, svejedno da li je na čelu tih institucija jedan ili drugi čovek. Znači, to je ono što je suštinska zamerka SNS i ovoj vlasti koja se pretvara u lični režim sve vreme. Često kažem - nije to diktatura i nije to autoritarna vlast, jer znam šta znači diktatura i znam šta znači autoritarna vlast, ali jeste jedna lična vlast koja zamenjuje institucije i stalno se ime i prezime jednog čoveka pojavljuje tamo gde bi morala da postoji institucija. Naravno, svako ko zna kako funkcioniše država zna da je ministarstvo mnogo ozbiljniji državni organ nego neka uprava. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani kolege narodni poslanici, protivim se izboru gospodina Ivice Dačića, za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

To je normalno s obzirom da sam jedan od retkih opozicionih poslanika u ovom sazivu. To je normalno i zato što se već 30 godina borim u politici protiv SPS, na čijem je čelu gospodin Ivica Dačić.

Međutim, to nisu pretežni razlozi zašto se protivim ovom predlogu. Pretežni razlozi su to što u trenutku kada trpimo velike pritiske kao država i kao narod da se odreknemo borbe za očuvanje KiM u sastavu naše Republike čoveka koji je postigao 18 otpriznavanja kao ministar spoljnih poslova, povlačimo na jednu protokolarnu funkciju.

Pored toga što se sa gospodinom Ivicom Dačić u mnogim stvarima ne slažem, on je postigao veliki uspeh u Ministarstvu spoljnih poslova. Taj uspeh je prvi uspeh koji smo imali posle dvanaest godina povlačenja pred pritiscima da se odreknemo Kosova i Metohije.

Kada je postigao taj uspeh mi ga povlačimo na jednu funkciju koja formalno-pravno jeste treća u državi, ali u trenutku kad je usled izbornih devijacija došlo do toga da ova Skupština više liči na partijski kongres SNS i njenih prijatelja, ja mislim da je to očigledno da bi ulogu predsednika Narodne skupštine mogao da obavlja i neko drugi koji ima mnogo manje političko iskustvo, mnogo manje svoje međunarodne kontakte kakve ima Ivica Dačić, koji bi mogli da nam pomognu na mestu na kom je do sada bio u odbrani naših nacionalnih interesa.

Ako je dosadašnja i buduća premijerka Vlade Srbije, gospođa Ana Brnabić zaslužila taj mandat da bude i dalje premijer mislim da je gospodin Ivica Dačić mnogo više zaslužio da bude ministar spoljnih poslova.

Posle Vašingtonskog sporazuma povlačenje onoga koji je u tom timu bio najuspešniji u borbi za odbranu Kosova i Metohije, na protokolarnu funkciju predsednika Narodne skupštine dovodi u pitanje spremnost ove Vlade da nastavi borbu za očuvanje Kosova i Metohije u sastav Republike Srbije na onaj način na koji je to radila u prethodnom periodu, kao opozicija koja nije destruktivna i ne zanemaruje državni interes smatram da ovo unosi zebnju i stavlja sumnju na vašu spremnost da nastavite da se žestoko suprotstavljate otimanju Kosova i Metohije od Republike Srbije.

To je razlog zašto glasam protiv, a mislim da je posledica toga da ste uopšte mogli da nađete poziciju da Ivicu Dačića povučete i dovedete na situaciju jedne protokolarne funkcije to što ste na neki način izbornim devijacijama doveli do toga da funkcija predsednika Narodne skupštine Republike Srbije nije onako važna kao što je nekada bila. Ne kažem da je to uradila Srpska napredna stranka sama, ne kažem da to nisu radile mnoge stranke pre vas, mi već trideset godina ne možemo da nađemo odgovarajući izborni proces koji ne vrši deformaciju izborne volje naših građana, mi već trideset godina imamo potpuno pogrešan model medijskog sistema u kome je svaka opoziciona stranka spremna da se bori za medijske slobode dok ne dođe na vlast, a onda zaboravlja šta je tražila. To je isto situacija sa Srpskom naprednom strankom, pri čemu istini za volju moram priznati da ste u zadnjoj fazi bili spremni na neke izborne ustupke i to pozdravljam i nadam se da ćete ispuniti obećanje da nastavite u tom pravcu.

Ono što nijedna od političkih stranaka ni vlasti, ni opozicije, već trideset godina neće da kaže jeste činjenica da naš partijski model je izvor sve korupcije u političkom sistemu, partijski model masovnih stranaka sa neprikosnovenim liderima je partijski model koji uništava naš parlamentarizam i obesmišljava višepartijski sistem i polako klizimo u jednopartijski politički model. Zato ću se zalagati za promenu izbornog sistema, i za promenu medijske slike Srbije i medijskog sistema u Srbiji, ali još bitnije, za promenu partijskog modela. Srbija mora da svojim zakonskim sistemom ukine masovne stranke i onemogući liderske manipulacije. Hvala.