Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Adrijana Pupovac

Adrijana Pupovac

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Krkobabiću, poštovani ministre sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, i na prvom mestu cenjene građanke i građani Republike Srbije.

Pred nama je izuzetno važan predlog zakona o izmeni Zakona o muzejskoj delatnosti, imajući u vidu činjenicu, da državu čini sistem, a da sistem čine ljudi, i da jedino pravi ljudi na pravim mestima mogu očuvati značajno kulturno i istorijsko nasleđe u Republici Srbiji.

Ovim izmenama izbeći će se dosadašnji problemi koji su se aplikovali u praksi i umesto dopunskih uslova, koji su se utvrđivali statutima u ustanovama, zakon će biti jednak za sve, tako da će se direktori i vršioci dužnosti direktora, birati u skladu sa izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti, i moraće ispunjavati uslove utvrđene odredbama zakona kojima se utvrđuje oblast kulture.

Imajući u vidu činjenicu da je Zakon o kulturi krovni zakon mnogih zakona, pohvalila bih gospođu ministar Maju Gojković, na velikoj agilnosti i doprinosu, kvalitetnoj izmeni pratećih zakona i njihovoj, sada već izvesnoj realnoj budućoj implementaciji.

Koliko je bitno ko će biti na čelu muzejske ustanove u Boru, govori i činjenica da je jedan od najlepših antropogenih turističkih vrednosti Borskog okruga, upravo Muzej rudarstva metalurgije u Boru, koji predstavlja jednu savremenu i modernu, opremljenu, i muzeološki kompletnu ustanovu.

Muzej raspolaže velikim brojem eksponata, koji su razvrstani kroz arheološku, etnološku i istorijsku, umetničku, tehničku i minerološku zbirku i obuhvata period od 4500 godina pre nove ere, pa sve do kraja 20. veka, nove ere.

O sponi rudarstva i kulture govori stalna postavka koja obuhvata kvizicije, koje su usmerene na upoznavanje sa istorijatom rudarstva i metalurgije, na terenima severoistočne Srbije.

Rudarske i metalurške alatke, korišćene su u rudarstvu od praistorije do danas, kao i mnoštvo interesantnih predmeta, vezanih za rudarsku kulturu stanovništva Bora i okoline, od 1903. godine, kada je otvoren Borski rudnik, pa sve do dolaska našeg najvećeg investitorskog partnera, kineske kompanije „ZiĐin“.

Kada smo kod kulture, ne mogu a da ne spomenem prethodna dešavanja i da kao majka, ćerka, žena ne pružim punu podršku kulturnoj pristojnoj i dostojnoj poštovanja ženi, koja svojim ponašanjem u svoje ime nosi epitet jedne od najvećih dama u Republici Srbiji, majci predsednika Aleksandra Vučića, gospođi Angelini Vučić.

Sagledavajući celokupnu političku situaciju, uprkos pojedincima koji lažima žele drugačije da je prikažu, sigurna sam u to, kao što sam bila i 2008. godine, kada sam još sa dva poverenika osnovala SNS, u Boru, da će naše nepoznavanje imena supružnika, roditelja, dece, naših političkih, neću reći protivnika, već ću reći oponenata, kako na lokalnom nivou, tako i u Republici, građani znati da nagrade i da će na izborima kazniti nekulturu kako bi se još lagodnije valjali u blatu primitivizma, tamo gde joj je mesto, iza svih kulturnih dešavanja, van parlamenta i iza svih institucija koje su dostojne poštovanja kulturnog čoveka.

U to ime, živeo naš predsednik Aleksandar Vučić, živela SNS sa svojim koalicionim partnerima i živela pristojna Srbija.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, na prvom mestu cenjene građanke i građani Republike Srbije, pred nama su tri seta važnih zakona o davanju garancije Republike Srbije radi gasifikacije Borskog i Zaječarskog upravnog okruga. Građani trebaju da znaju da su na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom planiranja investicionih aktivnosti Srbijagasa za ovu godinu uvaženi zaključci osnivača Vlade Republike Srbije o potrebi gasifikacije pomenutih okruga.

S obzirom da se radi o strateškom neophodnom infrastrukturnom projektu, pored ekonomske opravdanosti gasifikacije, postoje i ekološke prednosti. Bor je grad u kome se nalazi jedan od najvećih rudnika bakra i zlata u Evropi, u kome se zahvaljujući našem predsedniku i kineskim partnerima nastavilo rudarenje, a ne pravljenje nogara i sađenje kikirikija, kakva je bila zamisao u vreme demokratske vlasti, s obzirom da su od 22 preduzeća koja su bila u sastavu Rudarsko-topioničarskog basena Bor 19 prodali u bescenje i ostavili samo tri. Od 22 hiljade radnika u RTB-u ostalo je da radi samo pet hiljada zaposlenih.

Moram govoriti sve ovo, moram podsećati moje Borane i Majdanpekčane šta su od naših gradova uradili isti oni koji sada žele da se vrate na vlast. Sadašnji značaj rudnika i Kompanije Srbije Ziđin pokazuje i činjenica da su zahvaljujući uspešnoj politici Aleksandra Vučića i međunarodnoj saradnji zadržana radna mesta i da danas Kompanija Srbija Ziđin ima još 1200 novozaposlenih. Prosečna neto zarada zaposlenih u kompaniji iznosi 94.000 dinara, što je iznad republičkog proseka.

Da od rudarskog basena zavisi egzistencija mnogih porodica govori i činjenica da je kompanija sa brojnim lokalnim kooperantima ugovorila poslovnu saradnju u oblasti inžnjerskog projektovanja građevinarstva, tehničkih usluga, pa tako više od polovine stanovništva u Boru i Majdanpeku ima direktnu, ali i indirektnu korist od kompanije.

Korist od poslovanja kompanija nemaju samo stanovnici Borskog upravnog okruga, već i cela država, s obzirom na to da je kompanija prošle godine u budžet Republike Srbije uplatila 46,3 miliona američkih dolara.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine i o prednostima današnjeg zakona, moram napomenuti i to da su se prethodne vlasti do dolaska Aleksandra Vučića borile da naša privreda i ekonomija izumru. Demokrate nisu bile u stanju ni da je sahrane kako treba, zato što su otpadne materije morali da sačuvaju, skladište, a oni ni to nisu umeli da urade.

U Borskom i Zaječarskom okrugu živi preko 200.000 ljudi. Bor ima, za razliku od Zaječara, više solitera nego kuća i oko 11.000 stanova. Gasifikacijom Borskog i Zaječarskog okruga, izgradnjom razvodnog gasovoda sa pripajajućim glavnim merno-regulacionim stanicama, stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasova u svim naseljima i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kao jeftinijeg, jednostavnog za upotrebu, a što je za građane Bora, grada koji je najveći industrijski centar energetske potrošnje, i za našu decu najbitnije – ekološki prihvatljivijeg goriva, zahvaljujući kome će se, sa jedne strane, smanjiti štetna emisija gasova iz industrije, tako da će kiseonik oko nas biti čistiji, dok će, sa druge strane, korišćenje prirodnog gasa, kao goriva, u značajnoj meri rasteretiti i elektroenergetski kapacitet.

Dolazak gasa u gradskoj toplani, ali i energani „Ziđina“ zamenio bi 70.000 tona uglja godišnje, što znači – čistije nebo, čistiji vazduh. Zameniće i 10.000 metara kubnih bukovog drveta. Isključiće se potrošnja bukovih oblica koje služe za proces redukcije u topionici i samim tim doći će do pojeftinjenja procesa.

Pored ekonomskih i ekoloških benefita kineske kompanije i stanovništva Borskog i Zaječarskog upravnog okruga, početak gasifikacije bi trebalo da pokrene niz potpuno novih investicija, projekata i drugih poslovnih aktivnosti na prostoru istočne Srbije i da omogući dodatnu revitalizaciju ovog prostora.

Što se tiče geopolitičkog interesa gasovoda, gasovod je projekat koji je potreban za dalju integraciju Srbije u Evropsku uniju. Predstavlja jako važnu interkonekciju i sponu kako sa Evropom, tako i sa istokom, s obzirom da će predstavljati stabilnost snabdevanja potrošača „plavim energentom“ iz Rusije. Predstavljaće i alternativni pravac za snabdevanje gasom. Do sada je stizao samo iz pravca Ukrajine, a sada će stizati iz pravca Bugarske. Naplaćivanje tranzita i prenos gasa kroz našu zemlju na zapad uticaće i na našu ekonomiju, a najveći deo gasa će biti isporučivan za Mađarsku, Slovačku i Austriju, upravo preko naše zemlje.

Sve govori da je Srbija od jedne uništene, ponižene zemlje, dolaskom Aleksandra Vučića postala ne samo lider, već i stub stabilnosti u regionu, ali i u svetu, jer ovaj projekat upravo pokazuje ne samo čelično prijateljstvo Srbije i Kine, već i odličnu međunarodnu saradnju sa Ruskom Federacijom, ali i sa Evropskom unijom i ostalim zemljama sveta, upravo iz razloga što gasovod može da isporučuje gas u oba pravca.

Kakvog državnika imaju građani Republike Srbije govori i činjenica da naš predsednik, i pored svih multilateralnih i bilateralnih sporazuma, u oblasti međunarodne saradnje brine i o meštanima sela, tako da će i najudaljenije selo u istočnoj Srbiji, selo Metovnica, zahvaljujući njegovoj intervenciji i odličnim odnosima sa kineskom kompanijom „Srbija Ziđin“, posle gotovo pola veka dobiti vodu, dok će zahvaljujući gasifikaciji pored grada i sva sela, znači, svako domaćinstvo od Borskog do Zaječarskog okruga, imati uštede, jer ćemo biti potrošači najjeftinijeg, ali i najčistijeg gasa iz Rusije.

Ono u šta duboko verujem, to je da meštani sela Metovnice, Krivelja, Slatine, Oštrelja, ali i ostalih, kao i građani Borskog upravnog okruga mogu da budu sigurni jedino u našeg predsednika, jedino u Aleksandra Vučića. Zato što ima sluha da čuje, ali i da vidi šta našim građanima nedostaje i da će shodno njihovim potrebama, kao dokazani odličan strateg, donositi najbolje odluke. Hvala predsedniku na podršci da selo Metovnica konačno dobije vodu, ali i na brizi o svim usputnim selima od Borskog do Zaječarskog okruga.

Zato ću u danu za glasanje, sa svojim kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić“ podržati predloge zakona kojima ćemo otvoriti nove ekonomske stranice za uspešniju budućnost nas i naše dece. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem, poštovana potpredsednice Narodne skupštine.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i na prvom mestu cenjene građanke i građani Republike Srbije, s obzirom da dolazim iz grada koji je, zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, opstao i postao rudarsko-industrijski centar domaćeg evropskog, ali i svetskog značaja, Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne je od izuzetne važnosti kako za poslodavca i zaposlene u RTB „Bor“, sada Serbia Zijin Copper doo, tako i za Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru. Saradnja koja će se pospešiti ovim zakonom između ovih privrednih subjekata ogleda se u sledećem. Kompanija Serbia Zijin Copper doo Bor ima idejne projekte, dok Institut za rudarstvo i metalurgiju vrši potpuno integrisanje studije izvodljivosti, konsalting, ekonomske evaluacije, procene rizika, kao i nostrifikaciju projekta, prevođenje i usaglašavanje sa zakonima Republike Srbije iz oblasti geologije, rudarstva, metalurgije i tehnologije.

Ozbiljnost projekata i sigurnost kako domaćih tako i stranih investitora ogledaće se u ovom zakonu koji će pojačati građansko-pravnu zaštitu držilaca poslovne tajne, sa jedne strane, ali i njihovu odgovornost, sa druge.

U sistem zaštite poslovne tajne prvi put su uvedene naučno-istraživačke institucije i udruženje građana, jer se ranije, postojećim zakonom, štitila pre svega komercijalna, tj. industrijska aktivnost kod onih koji proizvode proizvode, dok informacije koje naučno-istraživačke institucije razmenjuju sa privrednim institucijama nisu bile zaštićene kao poslovna tajna.

U vremenu u kome živimo informacija postaje presudan, često i daleko najvažniji, ali i najskuplji resurs. Kroz poslovnu tajnu se štite investicije i upravo investicije i znanje omogućavaju bolju konkurentnost na tržištu sa kvalitetnijim i inovativnijim proizvodima.

Sada su uvedene, osim privrednog prekršaja i sankcije u vidu prekršaja za fizička lica, preduzetnike, ali i za fizička lica koja dođu do poslovne tajne, a ne bave se nekom privrednom ili drugom istraživačkom delatnošću.

Držaoci informacija koje se smatraju tajnim u obavezi su da označe dokumenta terminom „poslovna tajna“ ili „strogo pov.“, izrade pravilnik o poslovnoj tajni, ograniče pristup i fizički i elektronski određenim datotekama ili objektima, stvarima, materijalima i zaključe ugovor o poverljivosti. Bez tih elemenata, razumne mere zaštite, da se razumemo, nema poslovne tajne.

Upravo u ugovoru o radu, internim aktima firme, kolektivnom ugovoru uvodi se i ta klauzula. Svaka od tih informacija mora da ima komercijalnu vrednost. Sasvim je logično zato što, ukoliko veliki novac uložite u nešto, s pravom očekujete određeni profit i dobit.

Imperativ o zaštiti javnog interesa ogleda se u sledećem. Otkrivanjem poslovnih tajni velikih privrednih subjekata može biti jako ozbiljno, čak i do tih razmera da može poremetiti ekonomske, socijalne, ali i društvene tokove. U tom smislu, nema upravnog postupka, nema upliva državne administracije u tom segmentu, već sud procenjuje važnost postupka tj. dokumenta.

Pored zaštite privrednih subjekata, poslodavaca, država je ovim zakonom prvi put mislila i na zaposlene. Naime, u zakonu koji je pred nama postoje određeni izuzeci kada se neće smatrati nezakonito otkrivanje tajne. To su slučajevi koji su predviđeni članom 17. zakona. Oni su novi tj. nisu postojali kao takvi u važećem zakonu, a to se odnosi na advokate u procesu zastupanja klijenata i na ono što je naročito važno, to je, što sam posebno izdvojila i pohvalila na sednici odbora, da su postojali slučajevi da su zaposleni, posebno u doba demokrata, bili prinuđeni da potpisuju dokumenta u čiju su ispravnost sumnjali, kako ne bi ostajali bez posla. Sada mogu u postupku zastupanja da otkriju poslovnu tajnu svom sindikalnom predstavniku, bilo da je vođenje disciplinskog postupka u pitanju ili vid nekih drugih pregovora sa poslodavcem.

Zbog naših građana moram naglasiti i sledeće. Ove odredbe će se primenjivati u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ozbiljnost poslovnog sveta ogleda se upravo u zaštiti poslovnih informacija i čuvanja poslovne tajne. To je veoma važno, kako za kompaniju koju radite, tako i za poslovne partnere sa kojima sarađujete, posebno kada je u pitanju zaštita nacionalnog interesa.

Upravo zbog toga ću navesti jedan primer iz prakse. Proces isporuke, transporta zlata Narodnoj banci Srbije vrši se pod obezbeđenjem MUP-a, tako da čak ni zaposleno lice u kompaniji, koje je zaduženo za prevoz, ne zna koju količinu vozi i kada vozi. Informacije o prodaji su dostupne na sajtu, ali proces isporuke je strogo poverljiv.

To pokazuje da u poslovnom svetu međusobno poverenje privrednih subjekata ima najvažniju ulogu. S obzirom na njegovu važnost, u danu za glasanje sa svojim stranačkim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić, ono što je nama najsvetije, Za našu decu, podržaću ovaj izuzetno kvalitetan Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne i izneću sve pohvale ministarki Atanasković i njenom timu za zakon koji će u skladu sa direktivom EU upravo uskladiti pravni okvir Republike Srbije sa međunarodnim pravom. Hvala vam na pažnji.
Zahvaljujem potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, i na prvom mestu uvažene građanke i građani Republike Srbije, kada su ovakvi predlozi zakona na dnevnom redu skromno je reći da predstavljaju upravo potvrđivanje izuzetne saradnje sa SAD, Republikom Francuskom i bratskim narodom Narodne Republike Kine.

Stičem utisak da upravo oni pokazuju da postoji kategorični imperativ između svih nas, kako poslanika SNS, poslanika SPS, JS, SPP, SDPS, Spasa, ali i naših oponenata, oko čega zaista trebamo kao društvo odgovorne, moderne države da postignemo konsenzus kako bi se i kineski i francuski narod, ali i narod SAD došavši u Republiku Srbiju osećao kao da je u svojoj kući.

Koliko je napredovala naša država sa Aleksandrom Vučićem na čelu, imajući u vidu činjenicu da je Deveta sednica redovnog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije sazvana na osnovu krovnog zakona, Zakona o budžetu, a kada govorimo o projektima, paralele radi, izneću sledeće.

U 2014. godini, tadašnji načelnik Borskog upravnog okruga, Miroslav Knežević i ja, znajući da je fiskalni deficit u Republici Srbiji iznosio 2,2 milijarde evra, a javni dug je bio preko 70%, sramežljivo smo dostavljali idejne projekte koji su od opšteg značaja, nadajući se da će doći bolje vreme za njihovu realizaciju. I došlo je.

Sada Republika Srbija ima suficit u budžetu, javni dug ispod 60% BDP.

Zahvaljujući uspešnom nastavku saradnje sa sadašnjim načelnikom okruga, pojedinim ministarstvima čiji je stožer upravo Ministarstvo finansija, predsednica Vlade i naš predsednik Aleksandar Vučić, imajući u vidu činjenicu da tokovi novca nisu vodena para da mogu da ispare, bar kada je SNS u pitanju, s ponosom mogu istaći za građane istočne Srbije da je samo za puteve i pruge u Borskom upravnom okrugu u 2019. godini uloženo 10,5 milijardi dinara, kao i očekivanje izgradnje istočnog kraka autoputa „Vožd Karađorđe“. Za moje Borane bitno je da znaju da su izdvojena sredstva i za deo puta Bor-Selište, deo puta Negotin-Bor, kao i za putni pravac Bor-Brestovac-Metovnica-Zaječar.

Kada govorimo o infrastrukturnim projektima, zahvaljujući ministru Momiroviću i Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture koje predvodi, izdvojeno je 80 miliona evra za investicije komunalne infrastrukture. Pet postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, četiri u gradu, jedno na Borskom jezeru, kao i 108 km kanalizacione infrastrukture, na čemu su građani Bora posebno zahvalni.

Sedamdeset godina je bilo potrebno da se shvati kolika opasnost od brodova porinutih kod Prahova leži na tom delu Dunava, biseru Timočke Krajine. Isplanirati kompletnu rekonstrukciju brodske prevodnice na Hidroelektrani „Đerdap II“ koja će ubrzati saobraćaj na tom delu Dunava. Za izvlačenje opasnih brodova, samo za dokumentaciju i snimanje izdvojeno je 1,5 miliona evra, gde će se konačno brodski prevoz tereta, ali i putnika, bez straha obavljati i našom stranom Dunava.

Za istočnu Srbiju jedan od najbitnijih projekata je i nastavak izgradnje druge faze Bogovinskog vodozahvata koji se, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i predsednici Vlade, nalazi na listi prioriteta planirane i potencijalne akumulacije prvog nivoa značaja i koji sa stanovišta regionalnog sistema snabdevanja vode, kako stanovništva, tako i ostalih privrednih subjekata, ali i važnih objekata odbrane od poplava, ima strateški značaj za Republiku Srbiju.

Zainteresovanost Borskog i Zaječarskog upravnog okruga, ali i opštine Boljevac, Knjaževac i Sokobanja, govori o tome da su ovim projektom prevaziđene političke, geografske, demografske, prostorne i lokalne razlike. Upravo zahvaljujući bilateralnim sporazumom, realizacija projekata biće i brža ali i lakša.

Posebna mi je čast što sam član Poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom i Francuskom. Obostrano korisna saradnja i zajednički razvoj Narodne Republike Kine i Republike Srbije ogleda se i kroz kapitalne investicije u Železaru Smederevo i rudnik u Boru, koji su u 2020. godini osvojili prvo i drugo mesto po redu izvoznika u Republici Srbiji.

U početku za naš narod bilo je neshvatljivo da će Kinezi sklopiti strateško partnerstvo i postati većinski vlasnik i Železare, ali i Rudarsko topioničarskog basena Bor, ali desile su se velike promene. Porasle su plate koje prosečno u „Serbia Zijin Bor Corper“ doo Bor iznose 85.000 dinara u neto iznosu. Staro je zamenjeno novim, boljim, savremenijim. Ponovo se vidi jasna vizija budućnosti, prosperiteta, napretka.

Sa bratskim kineskim narodom ta vizija u Boru je dobila novo ime Si Đin, dok je u Republici Srbiji ime našeg predsednika Aleksandar Vučić. Hvala vam.
Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i, na prvom mestu, cenjeni građani, pred nama je izuzetno važan Predlog zakona o elektronskom fakturisanju koji će pre svega građanima, a posebno privredi olakšati svakodnevni rad, uštedeti vreme i smanjiti troškove poslovanja.

Ovim zakonom se uređuje izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskog fakturisanja u transakcijama između javnog sektora, između subjekata javnog i privatnog sektora, kao i između subjekata u privatnom sektoru.

Glavni razlog donošenja zakona o elektronskom fakturisanju jeste uspostavljanje vidljivosti u pogledu širokog kruga transakcija, kao i unapređenje pravnog okvira.

Za sprovođenje ovog zakona uvešće se faznost. To jeste period prilagođavanja sa ciljem da se izbegne stresnost kako za subjekte javnog, tako i za subjekte privatnog sektora. U tom pogledu značajna su tri datuma: 1. januara 2022. godine – uspostavlja se obaveza za izdavanje elektronskih faktura subjekata javnog sektora; 1. jul 2022. godine – obaveza subjekata transakcija privatnog i javnog sektora; 1. januar 2023. godine – obaveza transakcija između subjekata privatnog sektora.

Moram, zbog naših građana, napomenuti i to da će korišćenje sistema elektronskog fakturisanja biti besplatno, neće biti obaveze angažovanja informacionog posrednika. Postojaće kontakt centar za podršku korisnicima i neće se nametati dodatni troškovi poslovanja.

Veliki broj konstruktivnih predloga i sugestija je implementiran u Predlog zakona o elektronskom fakturisanju.

Ono što sam u neposrednom kontaktu primetila, to je da moje kolege koje su završile Ekonomski fakultet, ali i ostali zaposleni kako u finansijskim, tako i u računovodstvenim službama i njih interesuje šta će biti sa Centralnim registrom faktura.

Drage kolege, primenom ovog zakona neće doći do gašenja Centralnog registra faktura, ali će fakturisanje biti pojednostavljeno.

U Centralni registar faktura, kao što znamo, unose se osnovni elementi, ne stavke fakture. Znači, samo osnovni elementi fakture. Nakon toga, u obavezi smo da pravimo nove fakture koje se šalju poštom. Zahvaljujući novom, elektronskom fakturisanju kada pošaljete fakturu automatski će se sliti podaci u Centralni registar faktura, tako da će CRF biti u bek ofisu, znači iza sistema e-faktura, što znači da se sve radi u jednom sistemu i ne morate da šaljete fakture poštom, tako da ćete imati značajne uštede i u dosadašnjem papirnom fakturisanju faktura.

Predmet onoga što će se iskazati na elektronskim fakturama su transakcije koje se odnose na isporuku dobara i usluga i na prijem avansnih uplata.

Uvođenjem ovakvog sistema obezbediće se bolje evidencije i mogućnosti kontrole ispunjavanja obaveza poreza na dodatu vrednost, što je za našu državu od velike važnosti.

Ovako kvalitetnim Predlogom zakona upravo su resorna ministarstva pokazala sinergiju, ministar Siniša Mali i njegovo Ministarstvo finansija kao stožer pripreme Nacrta ovog zakona, Ministarstvo privrede, Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i turizma, ali i puna podrška poreske uprave i Privredne komore Srbije.

Saradnja ministarstva ogleda se i kroz realizaciju projekta Ministarstva trgovine, telekomunikacija i turizma. Izgradnja širokopojasne infrastrukture to jeste, izgradnja širokopojasne internet mreže, o čemu sam u nekom od prethodnih izlaganja takođe, znači u plenumu u našoj Skupštini, govorila, a sve u cilju pomoći poljoprivrednim gazdinstvima i ruralnim područjima, ne samo u Borskom upravnom okrugu iz koga dolazim, već i u ostalim delovima Republike Srbije, gde će zahvaljujući proširenom internetu i vlasnici seoskih, tj. poljoprivrednih gazdinstava nesmetano primenjivati zakon o elektronskom fakturisanju.

Cilj zakona je da se unapredi transparentnost, pravna sigurnost i konzistentnost nacionalnog pravnog okvira koji reguliše oblast elektronskog fakturisanja.

Ovo je jedan od propisa sa kojim idemo, baš kao što to čini naš predsednik Aleksandar Vučić, u korak sa najnovijim poslovnim trendovima u svetu, posebno kada je reč o evropskim integracijama.

Srbija postaje moderna država uvođenjem ovakvih novih, inovativnih zakonskih rešenja. Zato ću u danu za glasanje sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić, za ono što je nama najsvetije – Za našu decu, podržati današnji Predlog zakona. Hvala svima.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici i na prvom mestu cenjeni građani, Odbor Narodne skupštine za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikaciju je na sednici održanoj 25. marta 2021. godine razmotrio i jednoglasno podržao Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i BiH.

Na predlog delegacije Republike Srbije dogovoreno je da se primeni privremeno stupanje na snagu Sporazuma danom njegovog potpisivanja. Razlog za privremenu primenu Sporazuma i mogućnost postupanja po Sporazumu odmah nakon potpisivanja s obzirom da je završena neophodna tehnička dokumentacija i moguće je odmah započeti sa rekonstrukcijom.

Pored toga, pojedini mostovi su u vrlo lošem stanju, tako da predstavljaju opasnost sa stanovišta bezbednosti za sve korisnike.

Imajući u vidu činjenicu da Odbor vodi izuzetno kvalitetna i odgovorna žena, narodni poslanik Katarina Rakić, kojoj ovom prilikom čestitam i na imenovanju na mesto predsednika Parlamentarne mreže za digitalnu bezbednost, sigurna sam da će saradnja između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Odbora Narodne skupštine i u budućem periodu biti ne samo formalizovana i institucionalizovana, već i uspešna i efikasna saradnja koja zahteva međusobno poverenje, a sve u cilju realizacije infrastrukturnih projekata u predviđenim rokovima.

Republika Srpska jedan je od dva entiteta u BiH pored Federacije BiH. To da je Republika Srbija stožer stabilnosti u regionu govori i nesebična pomoć predsednika Republike Srbije ne samo srpskom narodu, već i ostalim narodima u okruženju.

S obzirom da su moje kolege prethodnici izneli mnoge činjenice i rezultate i kako se ne bismo ponavljali kada govorimo o međunarodnim odnosima izneću primer iz sopstvenog života.

Moja baka je Bosanka. Rođena je u Kozarskoj Dubici. U Jasenovačkom logoru izgubila je oca, ujaka, stričeve. Kao ratno siroče ta izuzetno dobra i hrabra žena sa majkom je došla u Bor i njena lepša strana starosti se ogleda u tome da je u Boru dočekala treću generaciju.

Do dolaska Aleksandra Vučića dešavalo nam se da na putu za BiH od strane konduktera budemo provociranu uz pitanje da li idemo za bosansku ili pak za hrvatsku Dubicu? Baka je uvek odgovarala da idemo u Kozarsku Dubicu. Tada bi nam naglo upadali u kupe, budeći nas iz sna, kako bi nam pokazali da srpski narod ni u vozu ne može da oseća sigurnost.

Danas, zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i nesebičnoj pomoći kako Sarajevu i Srebrenici, tako i Banja Luci, Kozarskoj Dubici, Trebinju, Drvaru, ne samo u vakcinama kada su im najpotrebnije, već i u infrastrukturnim projektima imamo odličnu saradnju sa našim susedima.

Narod se više neda prevariti. Ljudi ne veruju nečijim rečima, nego delima. Sada smo došli u situaciju da se u Bih, ali i u Republici Hrvatskoj njihov narod stidi pojedinih političkih analitičara koji sve ovo što je uradio Aleksandar Vučić nazivaju ne solidarnošću, već pseudo solidarnošću.

Ne samo pružanjem pomoći, već i iniciranjem ideje o Mini Šengenu Republike Srbije je potvrdila svoju ulogu stuba regionalne stabilnosti i nosioca razvoja čitavog zapadnog Balkana. Upravo je Aleksandar Vučić najiskreniji zagovornik oko pitanja kulturoloških, jezičkih i ekonomskih barijera i uspostavljanja slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala i usluga.

Pored rekonstrukcije 11 mostova na granici sa BiH na inicijativu Republike Srbije obrazovana je i Radna grupa za rekonstrukciju mostova na granici sa Republikom Hrvatskom.

Zvanični pregovori su započeti. Tekst Sporazuma u pravljenju, održavanju rekonstrukciji drumskih mostova na zajedničkoj državnoj granici je takođe usaglašen. I ovom prilikom čestitam ministru Momiroviću i njegovom timu na postignutim rezultatima i na velikom posvećenom radu, uprkos sramnom napadu i kritici ministra i „Utisku nedelje“.

Poštovani ministre, vaša dela govore mnogo više i od njihovih 1.000 reči. Zato oni što nikada ništa nisu ni uspeli da urade i što su iza sebe ostavili ruševine umesto mostova i mogu samo da govore.

U danu za glasanje sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić, za ono što je nama najsvetije, - Za našu decu, sa posebnim zadovoljstvom ću podržati današnji Predlog zakona, kao što sam to uradila i 25. marta 2021. godine na sednici Odbora, imajući u vidu činjenicu da mostovi spajaju obale i ljude, da predstavljaju simbol života, ljubavi i prijateljstva.

Za kraj svoj izlaganja svim Srbima, Bošnjacima, Hrvatima citiraću rečenicu iz pesme našeg poznatog nobelovca Ive Andrića koja glasi: „Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.“

Živela pomirljiva politika Aleksandra Vučića, posebna zahvalnost našem predsedniku što se danas vakcinisao u Borskom upravnom okrugu. Živela Republike Srpska, živela Srbija.
Hvala, gospođo potpredsednice.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas je pred nama na dnevnom redu izuzetno važan Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu. Radi se o projektu izgradnje širokopojasne komunikacije infrastrukture u ruralnim predelima između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, baziran na analizama i studijama geografskih, demografskih i socio-ekonomskih specifičnosti pojedinih delova teritorije Republike Srbije, koji manifestuje odgovornu politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, ali i cele Vlade Republike Srbije, što pokazuje da je u njihovom fokusu upravo dislokacija, tj. ravnomerni regionalni razvoj naše države.

Posebna pažnja je usmerena na povećanje brzine protoka podataka na internetu, u školama seoskih područja, u kojima će se nalaziti pristupne tačke pomoću kojih će se pristup internetu širiti do domaćinstava koja zbog svoje udaljenosti od gradskih sredina nisu mogla da se razvijaju.

Opremanje škola u ruralnim sredinama informacionom mrežom, ali i izgradnjom infrastrukture, znatno će poboljšati kvalitet nastave, omogućiti realizaciju nastave na daljinu, olakšati i povećati kvalitet svakodnevnog života roditelja i dece, ali i povezivanje ljudi, privrednih regiona, razvoj industrijskih zona, kao i povećanje upotrebe novih tehnologija, inovacije u poslovanju i obrazovanju, a sve u cilju smanjenja nedostataka kvalifikovane radne snage i omogućavanje ostanka stanovništva u seoskim područjima, pozitivni efekat prve faze realizacije projekta izgradnje širokopojasne strukture u 400 do 600 ruralnih područja sa kojima je povezano između 400 i 600 ruralnih škola na optički pristup i omogućavanje pristupa za do 90.000 okolnih domaćinstava.

Zbog pojedinaca koji će sve što je korisno i dobro probati da ospore, a i zbog naših građana, moram navesti i to da je sprovođenje postupka, tj. javnog poziva transparentno i nediskriminatorno i biće dodeljeno operateru koji dostavi ekonomski najpovoljniju ponudu, kao i to da su uslovi ugovora o zajmu, zahvaljujući kome će se rešiti decenijski problem, izuzetno povoljni, imajući u vidu da je period dospeća zajma do 15 godina, grejs period do tri godine, dok je rok za završetak projekta 31. decembar 2023. godine.

Znajući da će i u najudaljenijim delovima najvećeg sela Borskog okruga, a to je selo Zlot, u delu Zlaća, ali i na Kobili, gde se nalazi škola, pristup internetu imati i mala Maša i mala Katarina, drugarice moje ćerkice Nine, ali i sva ostala deca koja žive na selu, ne samo u ostala 83 koja čine sastavni deo Borskog upravnog okruga, već i u ostalim ruralnim delovima Republike Srbije, radujem se što će, zahvaljujući odgovornoj i brižnoj politici Aleksandra Vučića, sva deca imati iste mogućnosti za svoje odrastanje.

Iz svega iznetog, uverena sam da će, pored Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, za ono što je nama najsvetije, i naših koalicionih partnera, u danu za glasanje i ostali poslanici u plenumu, tj. u Skupštini, jednoglasno podržati ovaj predlog, imajući u vidu njegov značaj, ali i činjenicu da životi i odrastanje naše dece nemaju cenu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poptredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, s obzirom da su prethodni govornici izuzetno kvalitetno obrazložili i približili našim građanima Zakon o klimatskim promenama, nadovezala bih se na važnost zakona ne samo za Ministarstvo zaštite životne sredine, već i za Ministarstvo rudarstva i energetike, koja su dva ključna resorna ministarstva za središte Borskog okruga, za grad Bor iz koga dolazim, ali i za opštine Negotin, Majdanpek i Kladovo.

O međuministarskoj važnosti Zakona o klimatskim promenama mogu izneti sledeće. Bila mi je čast, ali i zadovoljstvo, što sam prisustvovala prezentaciji Godišnjeg izveštaja Sekretarijata energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike, čiji je izlagač bio upravo direktor Sekretarijata energetske zajednice, gospodin Janez Kopač. Bio je prikazan niz preuzetih obaveza ugovorenih strana, njihove nadležnosti, akti i mere koje mogu da donesu, ali i glavni ciljevi ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

Ono što je bitno izneti jeste da struktura pokazatelja stepena implementacije i ponderisane vrednosti istih pokazuju da pored životne sredine i regulatornih institucija, značajnu ulogu upravo imaju i klimatske promene.

Nakon razgovora sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, ministarkom energetike i rudarstva, gospodin Kopač je lično izjavio da veruje da će naredni izveštaj biti izričito bolji.

Suočen sa činjenicom da bi Republika Srbija trebala biti abolirana od pojedinih zahteva, ali i od rokova, jer nema pristupa određenim fondovima, kao što to imaju članice, odnosno zemlje EU, ali da ima dobru volju i sistemski pristup, shodno prioritetima i finansijskim sredstvima sa kojima raspolaže, ponudio je pomoć Energetske zajednice u implementaciji evropskih direktiva, istakavši da je uspeh članica ujedno i uspeh Energetske zajednice u celini.

Moram apostrofirati i to da primenom Zakona o klimatskim promenama neće dovesti do direktnih troškova po građane Republike Srbije. S obzirom na ciljeve koje bi trebalo ostvariti ovim zakonom, a koji su postavljeni u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini, ali i povećanja konkurentnosti privrede, pozitivni efekti donošenja ovog zakona opravdavaju troškove njegove primene.

Iz ovoga proizilazi moje uverenje da će Ministarstvo rudarstva i energetike, ali i Ministarstvo zaštite životne sredine, pokazati odgovornost, reagovati na adekvatan način i prevazići sve probleme u ostvarivanju postavljenih ciljeva, kao i podršku uvaženoj ministarki gospođi Ireni Vujović, ministarki zaštite životne sredine.

Iz svega iznetog, u danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – za ono što je nama najsvetije, Za našu decu, svojom podrškom i izglasavanjem ovako važnog zakona pomoći će u sprovođenju daljih odluka, približavanju otvaranja Poglavlja 27 i integrisanju energetskog tržišta Republike Srbije u evropsko tržište. Zato ću u danu za glasanje ponosno podržati današnji Predlog zakona. Hvala najlepše.
Uvaženo predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani, na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, koji je podnela Vlada, i koji čini sastavni deo Međunarodnog sporazuma o žitaricama iz 1995. godine.

Predloženi zakon za krajnji cilj ima unapređenje međunarodne saradnje u svim aspektima trgovine žitaricama, promovisanje širenja međunarodne trgovine žitaricama uključujući uklanjanje prepreka u trgovini nepoštenih i diskriminatorskih praksi sa kojima su naši poljoprivrednici u prethodnim periodima bili suočavani, ali i pružanje najvećeg mogućeg doprinosa stabilnosti međunarodne trgovine žitaricama, poboljšanje svetske sigurnosti hrane i doprinos razvoju zemalja čije privrede su u velikoj meri zavisne od komercijalne prodaje žitarica.

Članice su u obavezi da dostavljaju informacije, izveštaje i evidencije savetu i izvršnom odboru u vezi sa ponudom i tražnjom žitarica, količinom, trenutno preovlađujućim troškovima transporta žitarica i na taj način upravo je razrađen mehanizam zaštite učesnika članica tj. potpisnica Konvencije.

Koliko su poljoprivrednici i poljoprivredni proizvodi važni za Republiku Srbiju govori i podatak da oko 70% ukupne teritorije Srbije čini poljoprivredno zemljište, da ukupno ima 1.305.426 poljoprivrednika koji čine 17,3% ukupne populacije.

Jedan od njih je i moj otac, major u penziji, koji se vratio na selo, na svoje ognjište i posvetio poljoprivredi. Moram vam reći i to da me kao narodnog poslanika nije sramota što pomažem na selu i što su mi u vreme sezone ruke žuljevite i umazane od rada, kao ni mog kolegu dr Darka Laketića, moju dragu koleginicu Anu Čarapić, ni uvaženog poslanika Marijana Rističevića. Naprotiv. Upravo se i kao narodni poslanici ponosimo takvim radom. I nije samo rudarski hleb mojih Borana i Majdanpečana hleb sa devet kora. Istu tu težinu ima upravo i hleb poljoprivrednika.

Svi oni imaju zajedničku karakteristiku, a to je da su čestiti, pošteni i vredni ljudi.

Znate, u današnje vreme pojedini predstavnici opozicije, kada hoće čoveka da pohvale, kažu da je uspešan, obrazovan i imućan čovek, dok članovi SNS za takvog čoveka izgovaraju samo jednu reč – domaćin.

Upravo zahvaljujući ministru poljoprivrede Nedimoviću i rezultatima našeg predsednika, koji govore ne samo o sazrevanju demokratije u Srbiji, već i o spoju tradicionalnog i modernog, u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić, za ono što je nama najsvetije, za našu decu, podržaću Predlog zakona o Konvenciji.

Naravno, čestitam i hrabrom ministru Aleksandru Vulinu na dosadašnjim rezultatima.

Na osnovu svega iznetog, za kraj svog izlaganja u plenumu, poručila bih sledeće – živeo srpski domaćin, živeo naš predsednik Aleksandar Vučić, živela Srbija.
Uvaženi predsedniče Skupštine, potpredsedniče, članovi predsedništva, cenjena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici i na prvom mestu poštovani građani, na današnjoj sednici, a na osnovu predloga koji su se našli na dnevnom redu, možemo videti da je prioritet Vlade Republike Srbije i našeg predsednika očuvanje radnih mesta, podrška zapošljavanju, povećanje zarada i penzija, podrška privatnom sektoru, održavanje dinamične investicione aktivnosti, ali i uspešno sprovođenje strategije dinarizacija na osnovu memoranduma, čime će se nastaviti, čak u doba krize izazvane pandemijom Kovid 19, stabilizacija deviznog kursa i doprineti smanjenju izloženosti privrede, stanovništva i države valutnom riziku.

Kako se čuvaju bratski, prijateljski odnosi između države Republike Srbije, Republike Francuske i Narodne Republike Kine upravo je pokazao naš predsednik Aleksandar Vučić, kao i to da ni jedan investitor nije odustao od dolaska i ulaganja u Republiku Srbiju. Imajući u vidu činjenicu da prijateljstvo između Republike Francuske i grada Bora, zahvaljujući Borskom rudniku, traje punih 116 godina sa posebnim zadovoljstvom ću podržati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Koliko je jako prijateljstvo sa Francuskim narodom govori i činjenica da je u Boru 1904. godine formirano francusko društvo borskih rudnika sa francuskom bankom „Mirabo“ sve do 1915. godine. Tada nailaze Bugari. Nemci im ustupaju Borski rudnik, sve do 1918. godine. Godine 1919. ponovo francusko društvo preuzima rudnik i upravlja njime sve do 1941. godine. Francuzi su došavši u Bor zatekli drvene kuće, građene od brvana, pokrivene daskom, a onda je počela rekonstrukcija i izgradnja objekata koji se i danas koriste kao stambene jedinice, ali i lokali različitih namena.

Koliki je značaj objekata u Boru, čiju su izgradnju finansirali Francuzi, govorili i njihova ne samo kulturno-istorijska, već i trenutna namena poput Rudarsko - metalurškog fakulteta, zgrade Opšte bolnice, direkcije tadašnjeg francuskog društva borskih rudnika, današnje direkcije „RBB“, a pronalaženjem kineskog strateškog partnera i zadržavanjem kontrolnog paketa Vlada Republike Srbije, današnja direkcija Borskog rudnika „Srbija Zijin Koper d.o.o.“ Bor.

Ovo veliko i iskreno prijateljstvo iznedrilo je sledeće - grad Bor je pobratimljen sa francuskim gradom Krezolom. Saradnja se ogledala kroz razmenu iskustava iz oblasti kulture, tehnike, turizma, sporta, ali i kroz razmenu učenika, profesora, studenata i radnika. Upravo jedan od njih bio je i moj deda Knežević koji je doneo divno iskustvo iz rudnika u Krezolu, ali i odluku da se vrati i nastavi život i rad u Borskom rudniku. Pogledajte samo koliko staro prijateljstvo je ovo sa francuskim narodom.

Očuvanju i unapređenju saradnje pored predsednika, članova Vlade Republike Srbije doprineće i poslanička grupa SNS za ono što je nama najsvetije, za našu decu, koja će i podržati predloge zakona koji su se našli na dnevnom redu današnje sednice između Vlade Republike Srbije, Vlade Republike Francuske, Narodne Republike Kine, Vlade Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, kako kroz projekat izgradnje beogradskog metroa i automatizacije elektrodistributivne mreže u Republici Srbiji, tako i kroz ostale prioritetne projekte, poput uspostavljanja efikasnijeg vazdušnog saobraćaja.

Sa željom da se i u novoj 2021. godini na dnevnom redu nađu mnogi bilateralni i multilateralni sporazumi o ustupanju saradnje u različitim oblastima, pozdravljam vas u ime stanovnika Borskog upravnog okruga, u svoje lično ime, kao i u ime stanovnika grada Bora, uz rudarski pozdrav – Srećno.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, članovi predsedništva, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici i na prvom mestu, cenjeni građani, čast mi je i zadovoljstvo da vas na početku svog izlaganja pozdravim u ime stanovnika Borskog upravnog okruga, u svoje lično ime i imajući u vidu da sam rođena u Boru, kako u ime Borana, tako i Borčana.

Znajući da je za građane Republike Srbije od najveće važnosti upravo Zakon o budžetskom sistemu, javljam se po amandmanu Vlade Republike Srbije na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu. Moram izneti zadovoljstvo da je upravo pronalaženjem strateškog partnera i rešavanjem problema naše vodeće kompanije RTB Bor u budžetu Republike Srbije ostalo više sredstava koja će se u 2021. godine preliti na ono što je našim građanima najpotrebnije. Na ovaj način zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću spašena je kompanija i ostvarene su značajne uštede u budžetu.

Značaj kompanije se ogleda u tome što od nje direktno i indirektno zavisi egzistencija verovali ili ne, između 50 i 100 hiljada građana Republike Srbije, sa kooperantima kompanije u vidu nabavke repromaterijala, skladištenja, usluge transporta.

Pojedinci ne mogavši ili ne želevši da shvate značaj rada kompanije i ne misleći na radnike istih onih koji su zaposleni u istoj, drznuli su se da na maliciozan način ospore rad i trud našeg predsednika. E pa, gospodo, a zahvaljujući njihovim komentarima, gospodo, moram staviti pod navodnike ne damo vam da uništite ono što su naše generacije godinama čuvale.

Moram vas podsetiti na to da su u doba demokrata, videvši u kakvom ste stanju RTB Bor još tada nalazio, isti ti koji sada zagovaraju pravdu, žele da zatvore kompaniju. Kada su ih radnici RTB Bor pitali čime da se bave i kako da izdržavaju svoje porodice, oni su im govorili da sade kikiriki i da prave nogare za stolove.

Od 2002. godine pratim reči i dela Aleksandra Vučića. Uvek je bio korak ispred svih i upravo ta njegova realnost, dobra strategija i odlična vizija su pokazale da su njegove odluke na kraju dobre za građane Republike Srbije. A vi, koji ste u manjini i koji drugačije mislite, zaista izvinite.

Izvinite što nije dozvolio obesmišljavanje i ismevanje vlastite proizvodnje, podrivanje nacionalnog i ekonomskog interesa, ponižavanje radnika, zatvaranje rudnika, što je pronašao najboljeg strateškog partnera.

Republika Srbija je zadržala kontrolni paket i u budućem periodu staviće veći akcenat na rešavanje ekoloških problema u Boru, koji su deo kako ekoloških projekata, tako i regionalnog projekta „Zelena ekonomija“. Čak, i usled pandemije Kovid 19, a na osnovu analize međunarodne organizacije rada, kada je u svetu bez posla naprasno ostalo 22 miliona ljudi, dok je 1,6 miliona radnika u opasnosti da izgubi posao, u RTB Bor radnici su zaštićeni. Zadržana su radna mesta sa konstantnom tendencijom povećanja broja zaposlenih.

Upravo, zahvaljujući predsedniku, istom tom Aleksandru Vučiću koga spominjete, jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi i dalje radi. Ne samo to, činjenica je da se relativno mali broj zemalja pored Srbije može pohvaliti pozitivnim kretanjem na tržištu tokom krize.

Kada govorim o budžetu, ne mogu a da ne iznesem zbog naših građana podatak da je pored MMF, Svetske banke, Evropske komisije, čak i Fiskalni savet pohvalio i apostrofirao činjenicu da je poređenja radi Republika Srbija za očuvanje radnih mesta izdvojila oko 2,5% BDP, dok su zemlje CIA za ovu namenu u proseku izdvojile samo 1,6% BDP.

Osim mera privrede, u Borskom upravnom okrugu su zastupljeni različiti oblici turizma. Pored Borskog jezera, u budućem periodu potrebno je staviti akcenat i na Lazarev kanjon, zaštićeno prirodno dobro prve kategorije u okviru koga se nalaze brojni speleološki objekti, jedna od najlepših pećina, Zlotska pećina, kao i sistem manjih kanjona. Neophodno je u okolnim selima razviti eriju ruralnog turizma, posebno u selu Gornjane koje po svojoj lepoti mnogi posetioci nazivaju malom Švajcarskom. Zatim, Pivnice, skijalište Crni vrh u koje treba investirati, ako i u ostale antropogene turističke vrednosti, poput kafića u jami koji se nalazi u utrobi zemlje na dubini od 400 metara.

Izdvajanjem određenih sredstava iz budžeta, ali i pružanjem logističke podrške omogućiće se objedinjavanje kako industrijskog turizma tako i ostalih oblika turizma. Razbiće se saobraćajna infrastruktura, jer za potrebe avio saobraćaja u regionu postoji potencijal i u borskom aerodromu koji može biti iskorišćen za turizam, sportske rekreativne potrebe, kao i za održavanje malih vazduhoplova i školskih aktivnosti.

U 2021. godini pored subvencija za preduzeća u nadležnosti vazdušnog saobraćaja planira se i početak investiranja u ostale male aerodrome na teritoriji Republike Srbije. Bitno je pomenuti i to da se u Predlogu zakona o budžetu za 2021. godinu nalazi realizacija projekta digitalizacije turističke ponude Srbije koji će se finansirati u tri godine.

Ono što je bitno za istočnu Srbiju to je da će se već u pravoj fazi realizacije projekta, znači već u 2021. godini naći kulturno turistička ruda tvrđave na Dunavu, kao i antropogeni turistički resurs Borskog okruga arheološko nalazište Lepenski Vir.

Ideja predsednika Aleksandra Vučića o izgradnji novog autoputa „Vožd Karađorđe“ takođe će omogućiti ubrzani razvoj turizma kako Šumadije tako i istočne Srbije.

U cilju intenziviranja korišćenja postojeće turističke ponude u Republici Srbiji i u 2021. godini planirana su sredstva za realizaciju projekta vaučeri u iznosu od 500 miliona dinara. Moram priznati da sam osoba koja više veruje u dela nego u reči. I sve ovo o čemu sam govorila su dela prvenstveno našeg predsednika Aleksandra Vučića zasnovana na činjenicama koje su lako proverljive, kao i to da je vreme poslaničke grupe Aleksandar Vučić, za ono što je nama najsvetije, za našu decu i dalje nedovoljno kako bismo izneli sve odluke, predloge, odredbe koje pozitivno utiču na život naših građana. Zato se ponekad i zapitam zašto ljudi imaju potrebu da prazan prostor i neinformisanost o nekome ili o nečemu popunjavaju raznim teorijama zavere, destruktivnim komentarima na društvenim mrežama, raznim insinuacijama, ali sam i srećna što smo na izborima pokazali da je takvih ljudi zaista malo.

Na kraju, poštovani građani, zamolila bih vas da razmislite o izreci poznatog Vilijama Djurenta koja glasi – budućnost se nikada ne događa nju ipak neko stvara. Zahvaljujem.
Poštovani ministre, kolege poslanici, prvenstveno cenjeni građani, dolazim iz grada u kome se nalazi jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi, dolazim iz Bora. Debitant sam u Skupštini Republike Srbije ali i ne u lokalnom parlamentu. Godine 2004. bila sam najmlađi odbornik u Borskoj skupštini, 2008. godine jedan od osnivača SNS u Boru, zatim i direktor, pomoćnik predsednika opštine, ali moja najvažnija uloga koju obavljam u životu i sa kojom se ponosim jeste uloga majke. Zato mi je posebna čast i zadovoljstvo da predstavljam zajedno sa ovim divnim ljudima poslaničku grupu koja apostrofira upravo ono što je za mene najsvetije, a to je budućnost naše dece.

Srbija poseduje ogromne rezerve rude bakra, olova, cinka, izuzetno mnogo uglja. Moram da naglasim i to da nigde u svetu država ne finansira otvaranje rudnika, pa ne može ni Republika Srbija. Iz ovog proizilazi i činjenica da je strateški partner neminovnost. Strane investicije su važne za Srbiju tek 2016. godine zahvaljujući Aleksandru Vučiću one su prešle nivo BDP-a iz predkrizne 2008. godine.

Sećanja radi, moram napomenuti i to da je 2009. godine Srpska banka bila na kolenima. Spoljni dug je ubrzano rastao, bila je eksplozija javnog duga, povećana nezaposlenost, povećana inflacija, uvoz usporen, ali danas, tj. na kraju 2019. godine, javni dug opšte države je iznosio 52,9% BDP-a, što znači da, zahvaljujući našem predsedniku, premijerki, ali i ministru Siniši Malom, imamo izuzetno izbalansiran, tj. uravnotežen budžet ali razvojni, zahvaljujući kome su se u doba pandemije sredstva usmeravala racionalno i efikasno, a ne selektivno i to poštujući princip pravičnosti i konstantne interakcije, tj. međusobnog delovanja ljudi u privredi.

Napominjem i to da se čak i 60% javnog duga BDP-a smatra održivim, po mastrihtskim pravilima koje i propisuju granicu da 60% zaduženosti BDP-a, što pokazuje da je naša zemlja najbolja ne samo u regionu, nego i šire.

Kako se obnavlja prijateljstvo i savezništvo između dve države, upravo je pokazao naš predsednik Aleksandar Vučić dolaskom kineske kompanije Srbija Ziđin koper d.o.o Bor, normalno je da strateški partner koji ulaže svoj kapital ima i većinski udeo, ali moram napomenuti i to da je država uspela da zadrži kontrolni paket u iznosu od 37%. Od dolaska strateškog partnera kompanije „Ziđin“ za pohvalu je to što kada se prođe pogonima bivšeg RTB-a nema gde se ne gradi. Gradi se nova flotacija u Boru i Majdanpeku, gradi se nova elektroliza, proširuje se topionica, proširuju se površinski kopovi, zatim se prave zelene oaze, asfaltiraće se i put Bor-Selište, a ono što je najbitnije za naš Borski Okrug jeste to da će se realizacijom kapitalnog projekta autoputa Vožd Karađorđe povezati istočna i centralna Srbija. Iz tog razloga zahvaljujem se i predlagaču koji me je predložio da budem član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, koji vodi izuzetna žena i političarka Katarina Rakić.

Dolaskom kineske kompanije ulazi se i dublje u jamu, povećava se proizvodnja kako bakra, tako i zlata. Bolje rečeno, dogovoreno se i ostvaruje. Već u sledećoj godini proizvodnja će biti udvostručena. Bitno je naglasiti da je za ovih godinu i po dana u bivšem RTB Bor, sada „Ziđinu“, zaposleno oko 500 novih ljudi, uglavnom mladih iz Bora i okoline. Moram ponoviti, 500 novozaposlenih, to je jedna fabrika.

Bitno je reći da su neto primanja zaposlenih, tj. njihove plate u proseku 85.000 dinara, što je iznad državnog proseka. Ovako velika primanja nisu rezultat samo teških poslova, jer kažu da je rudarski hleb, hleb sa devet kora, već rezultat odgovornog ponašanja menadžmenta kompanije, Vlade Srbije i priznanje trudu koji je uložio naš predsednik Aleksandar Vučić, prijatelj države Kine i iznad svega čovek koji brine o rudarima, metalurzima i drugim teškim zanimanjima.

Ovo možemo potkrepiti činjenicom da ovi poslovi nisu teški od juče ili od dana kada je Aleksandar Vučić preuzeo mesto predsednika Vlade i predsednika države, već su i ranije imali istu težinu, i u vreme kada je DS bila na vlasti, ali su tada prosečna primanja bila samo 28.000 dinara, što znači tri puta manja.

Ne mogu a da ne kažem, iza ovoga mogu zastati, jer mi to pričaju isti oni rudari koji imaju ova primanja, ja to moram priznati, jer sam bila mlada, tvrde da su plate primane od prodaje preduzeća. Rudarsko-topioničarski basen Bor je tada u svom sastavu imao 22 preduzeća i 22.000 radnika. Osamnaest je prodato, 16 na kraju uništeno, a od para su isplaćivane zarade. Danas su samo tri preduzeća, tj. tri rudnika ali radnici zarađuju sopstvena primanja i to, ponavljam, na zavidnom nivou, 85.000 dinara prosečno.

Treba li navoditi činjenice, ali mislim da ne treba, da je predsednik Aleksandar Vučić, čineći vanljudske napore postigao i postiže vanprosečne rezultate? Možda i nisam trebala ovoliko da govorim, ali izuzev ministra finansija, verujem da niste skoro svi bili u Boru. Kako je demokratska vlast vodila državu, našu vodeću kompaniju i naš grad, svedočili su natpisi na izlaznim tablama u Boru i Majdanpeku, na kojima je pisalo: „Ko poslednji izađe neka ugasi svetlo“. Danas, zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića, Bor je grad sa 48 hiljada stanovnika, multikulturni grad u kome živi 27 nacionalnih manjina i, verovali ili ne, 25 hiljada registrovanih automobila.

I ovo mogu reći. Posle prve Skupštine i boravka u Beogradu, vraćajući se u Bor, jednog trenutka sam se zapitala da li sam u Boru ili u Beogradu.

Na kraju, u ime stanovnika borskog okruga i u svoje lično ime, Srpskoj naprednoj stranci i njenim koalicionim partnerima poželela bih mnogo uspeha u daljem radu.

Hvala najlepše.