Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, na samom početku čestitao bih svim građanima naše zemlje božićne i novogodišnje praznike i moram da kažem da od početka pandemije korona virusa, znači od marta 2020. godine, skoro dve godine, država Srbija je izdvojila preko 8,5 milijardi evra, što čini 18% BDP za naše građane i privredu, kako bismo ublažili negativne posledice korona virusa na našu zemlju. Moram da kažem da smo u tome i uspeli, a uspeli smo zbog toga zato što je naša ekonomija ojačala.

Strane direktne investicije su u 2020. godini iznosile 3,1 milijarde evra, a u 2021. godini rekordnih 3,9 milijardi evra. Ovakvom politikom koju predvodi Aleksandar Vučić, izgradili smo bolnice, da podsetim samo građane tri kovid bolnice i gradimo opšte bolnice u čitavoj zemlji, škole, vrtiće, putnu infrastrukturu, u ovom momentu preko deset autoputeva, fabrike, preko 250 fabrika. Povećali smo plate za 7,4% i penzije za 5,5%. Razvili smo našu zemlju za samo 10 godina, od 2012. godine i to nastavljamo i dalje da radimo. To građani Srbije prepoznaju.

Građani Srbije prepoznaju rad, marljivost, stručnost, napredak i oni ne žele da se vrate u vreme žutih, da kažem, fudbalskih tajkunskih hobotnica Đilasa, Šolaka, Jeremića, koji su nam razorili i rasprodali zemlju.

Ovako jaka država ne zaboravlja svoje građane i nikada i neće. U vreme ove pošasti koja zadesila čitav svet, Srbija je pored vakcina, koje je obezbedila na vreme, i to četiri vrste da građani mogu da biraju, setimo se samo da je pomogla kako građane, tako i privredu i dalje pomaže.

Osim onih 100 evra koje su svi punoletnih građani dobili prošle godine, država je opredelila dodatnih 80 evra za sve punoletne građane, penzionerima 130 evra, i takođe za penzionere početkom februara 2022. godine, tačnije 10. februara, kako je rekao ministar Mali, biće isplaćena jednokratna novčana pomoć u iznosu od 20.000 dinara.

Ali, tu nije kraj. Mi mislimo i na mlade. Pored Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji smo usvojili krajem prošle godine i koji će dati efekta, siguran sam veoma brzo, jer cilja, što se kaže, pravo u metu i pomaže mladima da se ostvare kao roditelji, mi mislimo i na naše građane do 16 do 29 godina, koji su pogođeni pandemijom sve više. Želimo da im pomognemo dok se ne snađu na tržištu rada i ne zaposle.

Gospodo draga iz bivše vlati, zovite vi tu pomoć kako god želite, "helikopter novac" ili kako je vama volja, bitno je da mi pomažemo našim građanima, a ja vas mogu da pitam Dragane Đilasu, Šolaku, zašto niste mislili na građane Srbije dok ste bili na vlasti i pomagali im, već sada od njihovih para kupujete fudbalske klubove po Engleskoj? Vi se građanima Srbije smejete direktno u lice, ali će vam isti ti građani pokazati na izborima gde se nalazite.

Na sve ovo neko će reći kako se državno rukovodstvo naše zemlje dodvorava građanima pred izbore u aprilu, što zapravo nije tačno, a ja ću samo da podsetim naše građane na činjenicu da smo 2014. godine imali vanredne parlamentarne izbore kao što ćemo da ih imamo i sada i to neposredno pred održavanje izbora državno rukovodstvo je sprovelo mere fiskalne konsolidacije, odnosno smanjili smo penzije i plate i dobili smo izbore.

Na kraju, biću kratak, samo da rezimiram, prošle godine državno rukovodstvo na čelu sa predsednikom, Aleksandrom Vučićem, je novac građana Srbije, preko 600 miliona evra, usmerilo građanima Srbije. dok je bivši režim Dragana Đilasa preko 600 miliona evra građana Srbije izneo iz zemlje na egzotične destinacije, kako bi kupovali fudbalske klubove u engleskoj premijer ligi, pa neka na osnovu toga sami građani procene ko radi bolje i u čijem interesu.

Na samom kraju, pozivam građane Srbije da izađu na referendum u nedelju, 16. januara i zaokruže "Da" za još nezavisnije pravosuđe i pravosuđe koje više nikada da ne bude kao ono iz 2009. godine u vreme bivše vlasti. Živela Srbija!

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, drage koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o veoma bitnim predlozima odluka - o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, o izboru člana VSS iz reda sudija apelacionih sudova, o Predlogu odluke o prestanku funkcije Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Upravnog suda i Predlogu odluke o prestanku funkcije dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i o Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Kao što sam rekao, raspravljamo o veoma bitnim predlozima odluke, o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i o Predlogu odluke o izboru člana VSS iz reda sudija apelacionih sudova. Dakle, dve veoma bitne odluke na koje ću ja da stavim fokus.

Prema važećem Ustavu iz 2006. godine sudije biraju poslanici u Skupštini na prvi trogodišnji, takozvani probni period, a zatim ih VSS bira na stalni mandat. Tužioce Skupštini predlaže Vlada, dok se zamenici tužilaca na prvi mandat od tri godine biraju u Skupštini posle ih Državno veće tužilaca bira na stalni mandat. Prema sadašnjem Ustavu iz 2006. godine iako VSS i DVT biraju sudije, odnosno zamenike tužilaca, članove ta dva pravosudna organa neposredno ili posredno bira Narodna skupština, tj. mi kao narodni poslanici.

Odmah na početku samo jednu rečenicu moram da kažem za referendum oko promene Ustava. Ne menja se Ustav Republike Srbije, ni zbog KiM, a ni zbog „Rio Tinta“ i to mora građanima Srbije da bude jasno. Opozicija pokušava da spinuje, uberu neki politički pojen, spinovanjem priča oko promene Ustava, ali uvaženi građani Republike Srbije, to nije tačno i nemojte nasedati na takve priče, pre svega jer ih pričaju oni žuti, tajkuni bivšeg režima, Đilas, Jeremić, Tadić koji su svoje priče odavno ispričali.

Dakle, stavovi struke, ali i EU su da je potrebno isključiti Narodnu skupštinu iz procesa izbora sudija i tužilaca i time bi se postigla veća nezavisnost pravosuđa. Umesto 11 članova koje bira Skupština, VSS će imati 10 članova od kojih pet bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a pet biraju sudije, a Državno veće tužilaca postaje Visoki savet tužilaca, koji će činiti takođe 10 članova, od kojih pet bira Skupština iz reda istaknutih pravnika dvotrećinskom većinom i pet biraju tužioci i zamenici tužilaca.

Moram ovom prilikom da se osvrnem i na novu strategiju razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine koja predstavlja nastavak prethodne strategije za petogodišnji period i kontinuitet daljeg unapređenja efikasnosti pravosuđa. Strategija je izrađena u skladu sa daljim procesom pristupanje Srbije EU, kao i u cilju jačanja pravne države, dostupnosti pravde i pravne sigurnosti. Takođe, Akcioni plan za Poglavlje 23, istovremeno i Akcioni plan za praćenje realizacije strategije, čime je omogućena potpuna usklađenost ova dva važna okvira, kojima se usmerava rad pravosuđa u predstojećem periodu.

Vlada Srbije obezbeđuje dovoljno sredstava za izgradnju novih sudskih zgrada, pa je u prethodnih nekoliko godina izgrađeno više potpuno novih zgrada za rad prekršajnih sudova ili su postojeće renovirane. Sasvim sigurno najveće ulaganje Vlade Srbije u prethodnom periodu, mogu da kažem u prethodnih 30 godina, u pravosudnu infrastrukturu jeste potpuna rekonstrukcija Palate pravde u Beogradu, zatim u Kragujevcu i još mnogo drugih.

Moram da podsetim građane Srbije kako je nakaradno sprovedena reforma pravosuđa 2009. i 2010. godine za vreme bivšeg žutog režima i Tadićeve ministarke Snežane Malović i kada je preko hiljadu nosilaca sudijskih funkcija u jednom danu ostalo bez posla i na ulici. Takva neuspela reforma pravosuđa je koštala Srbiju preko 11 milijardi dinara zbog isplate plata nereizabranim sudijama, tužiocima i zaposlenima u pravosuđu sa svim troškovima koji nisu plaćeni do 2012. godine.

Isto tako interesantna je i činjenica da je jedan broj sudija otišao u advokaturu i da se počeo intenzivno baviti politikom. Primer takav jeste sudija Vladimir Vučinić, bivši sudija Specijalnog suda koji odlazi u advokaturu, odmah se stranački aktivira i postaje član Narodne stranke Vuka Jeremića, pa ja ovim putem pitam – znači li to da je on politički naginjao na tu stranu i dok je bio sudija i delio pravdu? Teško može da se poveruje da mu je tek u advokaturi proradio taj politički gen.

Zamislite, uvaženi građani Republike Srbije, šta tek radi advokat Vladimir Gajić, takođe član Narodne stranke Vuka Jeremića, koji poziva građane da ne izađu na referendum. Kazaću vam samo ko je on bio u prošlosti. Taj Vladimir Gajić, član Narodne stranke Vuka Jeremića bio je direktor kompanije „Internacional CG“, ćerke firme bivšeg „Geneksa“, koji je uhapšen u akciji policije zbog malverzacija, koje su oštetile državni budžet za više od 22 miliona evra. Otuđio je nezakonito parcelu građevinskog zemljišta površine 1,2 hektara u Bloku 20 na Novom Beogradu i prodao je bez raspisanog tendera i na tom zemljištu izgrađeni su objekti površine 25 hiljada kvadrata. Dotični član Narodne stranke je podstrekivao jednog od direktora da potpiše aneks ugovora kojim je predviđeno da se još neizgrađenih hiljadu kvadrata poslovnog prostora prodaju ispod tržišne vrednosti. Taj aneks je potpisan uz neovlašćenu saglasnost Agencije za privatizaciju koji je potpisala tada Ljiljana Mlađan, direktorka Centra za pravne poslove Agencije u to vreme.

To su radili ti Jeremići, Đilasi, Tadićevci i ostale žute tajkunske hobotnice. Građani Srbije nikada ne zaboravljaju vreme kada su Đilas, Jeremić, Tadić i drugi DOS-ovski prevaranti bivšeg režima harali Srbijom i rasprodali nam čitavu zemlju. To nećemo više da im dozvolimo. Građani Srbije su pametni ljudi i ne možete dva puta da ih prevarite. Živela Srbija.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas u ovom visokom domu raspravljamo o amandmanima na predloge zakona vezane za budžetski sistem, za porez na dohodak građana, za porez na dohodak pravnih lica itd.

Na samom početku moram da kažem da smo pre dva dana usvojimo jednoglasno budžet Republike Srbije za 2022. godinu koji je definisan fiskalno veoma odgovorno i ekonomski jako dobro. Nakon održanog javnog slušanja i predstavljanja budžeta za 2022. godinu, koje je bilo 9. novembra i gde su prisustvovali predstavnici Vlade i resornog ministarstva, gde je prisustvovala guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, predstavnici DRI, zatim Fiskalnog saveta, Privredne komore, stručna javnost, predstavnici Organizacije civilnog društva i zainteresovani mediji.

Nakon održane sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, mogu da kažem da je predloženi budžet za 2022. godinu orijentisan na nastavak kapitalnih ulaganja i početak novih projekata koji će još više podići ekonomski našu zemlju, kao i na još veću finansijsku podršku svih ostalih oblasti života koje su bitne za naše građane, od zdravstva, pa do zaštite životne sredine.

Šta to znači kada kažem da je budžet definisan fiskalno veoma odgovorno i ekonomski jako dobro? Predlog budžeta za 2022. godinu je nastavak postepenog smanjivanja fiskalnog deficita i takođe predviđeni fiskalni deficit blagog umanjenja učešća javnog duga u BDP. Planirano je sa 58,2% kako završavamo 2021. godinu, na 56,5% na kraju 2022. godine. Očekujemo da ćemo u 2022. godini imati realno povećanje BDP od 4,5% i rekordnih preko 52 milijarde evra.

Povećanje penzija od 5,5% je definisano objektivnom švajcarskom formulom. Krajem februara 2022. godine ide i jednokratna novčana pomoć svim penzionerima u iznosu od 20.000 dinara. Zatim, povećanje plata u javnom sektoru koje u proseku iznosi 7,4% i minimalna zarada se povećava za 9,4%, iznosiće 35.012 dinara.

Podsetiću vas samo da je minimalna zarada u vreme bivšeg dosovskog režima koji sada opet pokušava da se ujedini, ali im nešto ne ide. Pre samo deset godina iznosila je 15.600 dinara. Takođe, izdvajanja za izgradnju infrastrukture zadržana su na veoma visokom nivou. Nastavljamo da realizujemo sve projekte koje smo započeli. Važno je napomenuti i da se nastavljamo sa postepenim fiskalnim rasterećenjem zarada. Znači povećava se neoporezivi deo bruto zarade sa 18.300 na 19.300 dinara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5%.

Moram da podsetim takođe naše građane da je ukupna pomoć države Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u vreme pandemije iznosila osam milijardi evra ili 17,2% BDP.

Takođe, nikada, ali nikada, u poslednjih 30 godina nije bio veći kapitalni budžet naše zemlje koji iznosi 485 milijardi dinara. Daću vam primer, uvaženi građani Srbije, da je 2010. godine taj procenat učešća BDP bio 3,1, a ovim budžetom kapitalne investicije učestvuju sa čak 7,3% u BDP.

Gradi se trenutno pet autoputeva i obezbeđen je novac za gradnju još pet što autoputeva, što brzih saobraćajnica. Izgrađene su tri potpuno nove bolnice, fabrika vakcina i posle tačno pola veka od priče o metrou počela je gradnja prve linije metroa u Beogradu.

Takođe, imamo rast zarada realno 7,7%, nominalno 9,4% i imamo stabilan kurs u zemlji sve vreme, takođe i stabilnu inflaciju. Samo da podsetim da je od 2009. do 2012. godine prosečna godišnja inflacija bila 8,2%, a da je od 2016. do 2021. godine prosečna godišnja inflacija bila 2,25%.

Neto priliv stranih direktnih investicija za prvih deset meseci 2021. godine iznosi preko dve milijarde evra, a neto priliv stranih direktnih investicija u regionu, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija ukupno imaju 1,7, što znači da smo mi imali više od svih zemalja u regionu, pa, skoro duplo više zajedno.

Javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod neće preći 60%, kao što sam rekao sa svim merama, što je nivo Mastrihta. Tačnije, ovu godinu završavamo sa 58,2%, a za 2022. godinu projekcija je na 56,5%.

Prosečna plata 2012. godine je bila 360 evra, a do kraja 2021. godine iznosiće 610 evra sa tendencijom rasta.

Pošto ja dolazim iz opštine Negotin, izneću vam podatke koliko će se uložiti u periodu koji nam predstoji u opštini Negotin. Jedan od najvažnijih projekata u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje kroz stvaranje uslova za povećanje prinosa je navodnjavanje negotinske nizije, čija je vrednost 11.624.000 evra i sa čijom realizacijom krećemo već 2022. godine.

Zatim idemo u izgradnju prvog hemijsko-industrijskog parka u Srbiji. To je park Prahovo u opštini Negotin i to je projekat od državnog značaja koji je premijerka Ana Brnabić najavila u svom ekspozeu, zato što Negotin ima izuzetno povoljan strateški položaj na obali Dunava, na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske.

Takođe, idemo i u rekonstrukciju negotinskih pivnica, kao jednog od najatraktivnijih turističkih potencijala Negotina i istočne Srbije, će biti potpuno uređene zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću koji je prepoznao značaj jedinstvenog kamenog kompleksa u Rajcu, u Rogljevu i Smedovcu i tu će biti uloženo između tri i pet miliona evra i kreće se sa radovima na proleće naredne godine.

Pored završenih putnih pravaca Negotin–Zaječar koji nije obnovljen od 1979. godine, to moram da podsetim građane, prevashodno moje opštine, a i opština u okolini, preko 40 godina i puta od Negotina ka hidroelektrani Đerdap II i rumunskoj granici.

Godine 2022. će se raditi svih 13 kilometara državnog puta od Negotina do bugarske granice. Vrednost investicija iznosiće preko 600.000.000 dinara i time smo povezali sve putne pravce i Negotin sa zemljama koje su u EU. Takođe, idemo u rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, vrednost investicije oko 4.000.000 evra. Zatim idemo u izgradnju nove toplane i toplovoda u gradu, vrednost investicije je oko 1,5 miliona evra. Nova kanalizaciona mreža u gradu, primarna, u dužni od 2km i sekundarna u dužini od 8km, čija je vrednost 130.000.000 ili oko milion evra.

Gasifikacija kako Negotina, tako i Prahova, gde se nalazi hemijsko-industrijski park, moram da napomenem da je predsednik Aleksandar Vučić juče u Sočiju ostvario, mogu slobodno da kažem, istorijski rezultat za Srbiju na ekonomskom polju i polju energetske efikasnosti sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, gde nam je obezbedio cenu gasa koja je niža od berzanske četiri puta i što je još bitnije obezbedio nam je energetsku sigurnost i uštedu od 300 miliona evra.

Mogu slobodno da kažem da ovakve investicije nisu bile u opštini Negotin preko pola veka. Ljudi su samo sanjali o svemu ovome i mi to stvaramo za boljitak svih naših građana uz podršku predsednika Aleksandra Vučića i njegovog tima.

Ja bih na samom kraju povezao predlog zakona i amandmane o budžetskom sistemu za 2022. godinu, sa onim što je najbitnije i ono zbog čega sve ovo radimo, a to su naravno naša deca. Izneću neke podatke koji su zanimljivi, a veoma su bitni.

Naši građani moraju da znaju da od broja rođene dece zavisi održivost penzionog sistema u zemlji. Srbija trenutno ima blizu sedam miliona stanovnika, ali će ako se nastavi negativni demografski trendovi, do 2060. godine imati između četiri i po i pet i po miliona stanovnika. Broj dece po majci je 1,44, a za prostu reprodukciju treba nam još barem 0,8% više.

To smo počeli da menjamo. Na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem krenuli smo da okrećemo ovaj trend. Ide sporo, ali je veoma vidljivo. Zato smo i promenili Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom što znači da majka koja rodi treće i četvrto dete dobiće od države Srbije 30.000 evra tokom deset godina. Što je, složićete se, odličan podsticaj.

Takođe, od ove godine predsednik je najavio povećanje davanja države za prvo dete sa 100.000 dinara na 300.000 dinara, a takođe će biti i još većih podsticaja kako za drugo, treće, četvrto dete, tako i za mlade bračne parove da se osamostale i dobiće podršku za kupovinu stana.

Država, na čelu sa predsednikom Vučićem, se bavi problemima nataliteta dugo i mora da se pozabavi čitav vek unapred, i mora da živi živote naše dece i unučića i da razmišljamo ostavljamo li im otadžbinu kakvu zaslužuju ili ne.

Živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedavajući Tvrdišiću.

Uvaženi gosti iz Vlade, drage koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o veoma bitnim zakonima, a ja ću svoj akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.

Naime, izmene i dopune zakona usmerene su na unapređenje zaštite prava manjinskih članova društva, takođe i usklađivanje sa odredbama direktive EU.

Koji su ciljevi koji se žele postići izmenama i dopunama zakona? Unapređenje zaštite prava manjinskih članova društva, usklađivanje sa odredbama direktive EU, neophodnost otklanjanja pravnih praznina i problema uočenih u primeni zakona.

Koje su to najvažnije izmene i dopune zakona? Unapređenje zaštite prava manjinskih članova društva, kao što sam rekao, su izvršene izmene i dopune zakona u pogledu preciziranja odredaba zakona koje se odnose na zaključivanje poslova i radnje u kojima postoji lični interes, zatim uvođenje obaveza za društvo da akcionaru učini dostupnim podatke o iznosu i strukturi naknade i stimulacije direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora ako je upravljanje društva naravno dvodomno, promenu organa nadležnog za donošenje odluke o izdavanju akcija do iznosa odobrenog kapitala, tj. isključiva nadležnost jeste Skupština Akcionarskog društva, za donošenje odluke o izdavanju odobrenih akcija tako da Skupština više ne može preneti ovlašćenja za izdavanje akcija na odbor direktora, odnosno ne može da prenese akcije na nadzorni odbor.

Zatim, druga izmena jeste usklađivanje sa odredbama direktive EU, tj. identifikacija akcionara je preduslov za direktnu komunikaciju između akcionara i privrednog društva i stoga je od suštinskog značaja za olakšavanje ostvarivanja prava akcionara i za angažovanje akcionara.

Da bi se postigao taj cilj privrednom društvu treba dostaviti određeni nivo informacija o identitetu akcionara. Znači, poslovno ime, matični broj, podatke za kontakt akcionara, broj akcija koje drži akcionar itd.

Takođe, imajući u vidu da direktori i članovi nadzornog odbora doprinose dugoročnom uspehu privrednog društva, forma i struktura njihovih naknada je naročito značajna. Znači, politika naknada treba da doprinose poslovnoj strategiji, dugoročnim interesima i održivosti privrednog društva i ne treba da bude u potpunosti ili pretežno vezana za kratkoročne ciljeve.

Neophodnost otklanjanja pravnih praznina i problema uočenih u primeni zakona, otklanjanje postojećih problema u praksi u pogledu fiktivnih adresa sedišta privrednih društava i preduzetnika i postojanje tzv. fantomskih firmi, zatim uvođenje obaveze za privredna društva i preduzetnike da se registruju kao korisnici usluga za elektronske uprave. Takođe, definisanje nenovčanog uloga u društvo, što je veoma bitno u slučaju kupovine stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Precizirani su slučajevi u kojima preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona, tzv. prinudna likvidacija, slučaj oduzimanja, prestanka dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti koji su posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju, slučaj kada je pravnosnažnom presudom utvrđeno da se preduzetnik ne nalazi na registrovanoj adresi sedišta, a preduzetnik u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude ne registruje novu adresu svog sedišta.

Realan rast bruto domaćeg proizvoda u našoj zemlji u drugom kvartalu 2021. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 13,7%, i to po izvoru Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Izdvojiću vam samo jedan sektor, pošto ja dolazim iz Borskog okruga, tačnije iz opštine Negotin, pa ću da se osvrnem na sektor rudarstva, o kome je i moja koleginica iz Bora Adrijana Pupovac govorila.

U julu ove godine, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja je bila veća u sektoru rudarstva za 7,1%. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u julu 2021. godine, u odnosu na isti period 2020. godine, imale su proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja duvanskih proizvoda, proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava, eksploatacija ruda metala i proizvodnja mašina i opreme.

Moram da istaknem da u opštini Negotin, u Prahovu, predviđena je izgradnja međunarodnog hemijskog parka, za koji se očekuje velika zainteresovanost investitora kako iz Evropske unije, tako i iz Kine i iz Indije. Hemijska industrija u Prahovu je u opštini Negotin izgrađena još daleke 1960. godine i Planom 2025, koji sprovodimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, industrija u Prahovu će postati prvi međunarodni hemijsko-industrijski park u Srbiji, što je najavila i premijerka Ana Brnabić u svom ekspozeu.

Takođe, opština Negotin je u proteklom periodu usvojila sve odluke na Skupštini o izmenama i dopunama planova detaljne regulacije, a koji se tiču područja na kojima „Eliksir grupa“ izvodi radove na sprovođenju projekata veoma značajnih kako za opštinu Negotin, tako i za čitavu zemlju. Trenutno u „Eliksiru Prahovo“ ima oko hiljadu zaposlenih, a plan je da se taj broj duplira, gradiće se stanovi zaposlene u Negotinu, i što je najbitnije, preko 70% je izvoz ove fabrike.

Poštovani građani, daću vam samo na kraju jedan primer na samo četiri ekonomska pokazatelja kako je bilo u vreme žutih tajkunskih hobotnica Dragana Đilasa, Jeremića, Borisa Tadića, Bojana Pajtića, a moje kolege su pominjale i Zdravka Ponoša, nekadašnjeg Tadićevog čoveka, a sada, verujem za sitne novce, Jeremićevog čoveka. Samo želim da vam uporedim njihove pokazatelje sa trenutnim pokazateljima u zemlji.

Kapitalne investicije 2010. godine koje su bile 3,1% učešća u bruto domaćem proizvodu danas su rekordnih 7,2%, i to sa tendencijom rasta. Stopa nezaposlenosti 2012. godine bila je 24,9%, a danas je jednocifrena i iznosi 9,6%. Po podacima takođe Republičkog zavoda za statistiku, od 2008. do 2012. godine, u ono njihovo vreme bivšeg režima, izgubili smo preko 400.000 radnih mesta. Četiristo hiljada radnih mesta! Neto priliv stranih direktnih investicija 2012. godine iznosio je 453 miliona evra, a ove godine za prvih deset meseci već iznosi preko dve milijarde evra. Takođe, četvrti pokazatelj na kom želim da vam pokažem ko su bili oni, a ko smo mi danas jeste da je prosečna plata u 2012. godini bila 360 evra, a do kraja 2021. godine iznosiće 618 evra, takođe sa tendencijom rasta.

Samo na osnovu ova četiri pokazatelja vidimo ko su bili oni i kako su oni radili i kako mi radimo, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. I to građani Srbije vide.

Apelujem i molim sve građane Republike Srbije, na samom kraju, naročito moju generaciju, mlađu generaciju, jer od nas sada zavisi, koji se nisu vakcinisali da se vakcinišu i zaštite pre svega svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih i tako dođemo do kolektivnog imuniteta i krenemo svi zajedno u nove pobede. Živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedavajući Orliću.

Uvažena ministarka sa saradnikom, drage koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, podržavam amandman o Predlogu zakona o zaštitniku građana koji je podnela naša koleginica Jelena Žarić Kovačević, a koji uređuje pitanja koja su od suštinske važnosti za dalji razvoj dobre uprave.

Unapređenjem pravnog okvira koji uređuje status i nadležnosti Zaštitnika građana, kao i slobodan pristup informacijama od javnog značaja doprinosi se unapređenju odgovornosti državne uprave i transparentnosti njenog rada. Važeći Zakon o Zaštitniku građana je još iz 2005. godine, a to je, složićete, odavno. Imali smo i promenu Ustava 2006. godine.

Novim Zakonom o Zaštitniku građana i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja unapređena je nezavisnost, pre svega, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i stvoreni su osnovi i uslovi za njihov efikasniji i efektivniji rad.

Gde se ogleda unapređenje te nezavisnosti Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja? Za razliku od dosadašnje prakse, novim zakonskim rešenjima propisano je da predsednik Narodne skupštine objavljuje javni poziv svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju zakonom propisane uslove da se prijave radi sticanja statusa kandidata. Predviđeno je da poslaničke grupe kao ovlašćeni predlagači mogu kao kandidata za Zaštitnika građana, odnosno Poverenika predložiti isključivo lice koje se nalazi na spisku kandidata koji je prethodno utvrdio nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. U ovome se garantuje veća transparentnost postupka izbora Zaštitnika građana i Poverenika.

Takođe, predviđen je znatno duži mandat kako Zaštitnika građana, tako i Poverenika u odnosu na postojeća zakonska rešenja. Tako, na primer, kod Zaštitnika građana, umesto petogodišnjeg mandata i mogućnosti reizbora, predviđen je mandat da traje osam godina bez mogućnosti ponovnog izbora. Ovakvo rešenje je u potpunosti u skladu sa tačkom 10. Venecijanskih principa o zaštiti i promovisanju institucije Ombudsamana.

U čemu se ogledaju nova ovlašćenja Zaštitnika građana? Zaštitnik građana je ovlašćen da u postupku pripreme propisa daje mišljenje organu uprave, dakle, organu čiji rad kontroliše na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana. U postojećem zakonu ovakva ovlašćenja Zaštitnik građana imao je isključivo prema Narodnoj skupštini i Vladi, a ubuduće će ih imati i prema svim organima čiji rad Zaštitnik građana kontroliše.

Takođe, novim zakonskim rešenjem izričito je ovlašćen da sprovede postupke kontrole organa uprave i pre pokretanja postupka pred nadležnim sudom.

Proširen je i krug subjekata kojim se utvrđuje status organa vlasti i koji su samim tim u obavezi da postupaju po ovom zakonu. Poput javnih beležnika, javnih izvršitelja kao nosioca javnih ovlašćenja, javnih preduzeća, ustanova, organizacija i drugih pravnih lica koja su osnovana propisom ili odlukom organa Republike Srbije ili autonomne pokrajine ili lokalne samouprave.

Ali, pored amandmana i Zakona o Zaštitniku građana, moram da kažem i da osudim napade po ko zna koji put na predsednika Aleksandra Vučića, na njegovog sina Danila, na vređanje njegove porodice, demoliranje prostorija SNS pre nekih dvadesetak dana u Novom Sadu od strane sina Bore Novakovića, nekadašnjeg demokrate, a sada člana stranke Vuka Jeremića, čoveka koji je uništio srpsku diplomatiju dok je bio ministar spoljnih poslova.

Pre desetak dana završeni su i lokalni izbori u opštini Negotin, iz koje ja dolazim, i bio sam tamo sa svojim saborcima. Verovatno su isti ti Jeremići, Novakovići, Aleksići ili kako se već zovu i njihovi poverenici i njihovi ljudi uništavali i opštinu Negotin, šarajući turističku signalizaciju, šarajući drveće, klupe, zgrade. Pretili su ljudima da ne izlaze na izbore, ali je rezultat pokazao ko su oni, a ko smo mi.

Da li treba da dozvolimo da unište gradove, da polupaju prostorije SNS, možda će i neke druge, da prete ljudima, da napadaju ljude kako fizički, tako i verbalno? Ovakvo vređanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji ima podršku građana Srbije preko 60%, njegove porodice, članova SNS je sramotno i to ne smemo više da dozvolimo.

Jednom rečju, ja sam zgrožen ponašanjem političkih neistomišljenika, Jeremićeve ili Đilasove stranke, a verujem da su i građani Srbije zgroženi ponašanjem nazovimo lidera i članova bivšeg režima. Ono što ja mogu da im poručim sa ovog mesta jeste da ako vam se ne sviđa politika predsednika Aleksandra Vučića, a ne sviđa vam se jer više ne možete da pljačkate građane Srbije i iznosite milione evra građana Srbije na egzotične destinacije, zapitajte se barem kakvu poruku šaljete svojoj deci?

Mi ćemo i ubuduće da nastavimo da se borimo rezultatima za dobrobit svih naših građana, a vi nastavite sa vašim vandalizmom, psovanjem, razbojništvom, vređanjem, pa ćemo videti kako će građani da ocene i kome će da daju podršku već u aprilu naredne godine.

Ovakvom politikom koju predvodi predsednik Vučić izgradili smo bolnice, škole, vrtiće, putnu infrastrukturu, fabrike, povećali smo plate i penzije, razvili smo našu zemlju za samo devet godina, i to nastavljamo da radimo i dalje. Građani Srbije prepoznaju rad, prepoznaju marljivost, stručnost, napredak, a ne žele da se vrate u vreme žutih egzotičnih tajkunskih hobotnica Đilasa, Jeremića, Tadića, koji su nam razorili i rasprodali zemlju.

Na sve mere podrške kako građanima, tako i privredi u vreme ove pošasti koja je zadesila čitav svet neko će reći kako se državno rukovodstvo dodvorava građanima pred izbore u aprilu naredne godine, što zapravo nije tačno. Ja ću samo da podsetim građane na činjenicu da smo 2014. godine imali vanredne parlamentarne izbore, pa je neposredno pred održavanje izbora državno rukovodstvo sprovelo mere fiskalne konsolidacije, odnosno smanjili smo penzije i plate i dobili smo izbore.

Naravno, uz stabilnost kako unutrašnje i naročito spoljne politike, koju odlično vodi šef srpske diplomatije Nikola Selaković, uz svo zalaganje predsednika Aleksandra Vučića i njegovu iskrenu borbu za dalji razvoj naše zemlje, još snažnije i odlučnije krećemo u nove pobede i gradimo zajedno snažnu i ekonomski jaku Srbiju, za budućnost naše dece. Živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas govorimo o veoma važnom Predlogu zakona o izmeni Zakona o muzejskoj delatnosti. Ministarstvo kulture i informisanja podnelo je Predlog zakona o izmeni Zakona o muzejskog delatnosti, koji se odnosi na izmenu jednog člana, člana 49. stav 3. i koji se odnosi na izbor direktora i vršioca dužnosti u muzejima.

Razlog jeste da se ovaj član upodobi sa Zakonom o kulturi, u smislu da se uslovi upodobe, kako u praksi, kako sutra u primeni ne bismo imali različite situacije. U Zakonu o muzejskoj delatnosti predviđeno da uslovi za direktora i vršioca dužnosti direktora može biti lice koje ispunjava uslove, ali i lice koje ima položen stručni ispit i najmanje pet godina rada u muzejskoj delatnosti, dok su Zakonom o kulturi u članu 36. i 37. ovi uslovi su opšteg karaktera. Šta to znači?

Naime, radi se o uslovima za izbor direktora i to je visoka stručna sprema i pet godina iskustva u kulturi.

Kako u praksi ne bi došlo do primene različitih odredaba zakona, ministarstvo je pripremilo, a skupštinski Odbor za kulturu je prihvatio izmenu i dopunu člana 49. Zakona o muzejskoj delatnosti, koji ćemo moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu i ja da podržimo u danu za glasanje.

Inače, u Republici Srbiji na snazi je Zakon o kulturnim dobrima, usvojen još 1994. godine. Od tada, da podsetim naše građane, da su promenjena dva Ustava i da je promenjen celokupan politički sistem u našoj zemlji.

Ovaj zakon uređuje zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara. Imajući u vidu potrebu sistemskog uređenja svake pojedinačne oblasti zaštite kulturnih dobara, shodno specifičnostima, neophodno je donošenje propisa kojima bi se uredio sistem zaštite muzejske građe. Na taj način bi se stvorio zakonski okvir da Republika Srbija sveobuhvatno uredi muzejsku delatnost i zaštitu muzejske građe, pogotovo ako se ima u vidu značaj ovih institucija i kulturnog nasleđa, ne samo za istoriju, ne samo za nauku i kulturu, već i za zadovoljavanje potreba građana naše zemlje.

Imajući u vidu značaj muzejske građe, kao dela kulturnog nasleđa i vrste pokretnih kulturnih dobara u savremenom svetu koji ih je prepoznao i kao jedan od bitnih elemenata pokretača privrednog rasta, kao pokretača turističke ponude jedne zemlje i bitnog uslova za razumevanje kako prošlosti, tako i budućnosti jednog naroda, neophodno je da sva pitanja u vezi nastanka muzejske građe uredimo zakonom kojim ćemo postaviti i sistemski urediti muzejsku delatnost.

Ovim zakonom koji smo osvojili u aprilu ove godine ne samo da se definišu muzejska delatnost i njena usklađenost sa međunarodno prihvaćenim dokumentima i profesionalnim standardima prepoznatim u Statutu Međunarodnog saveta za muzeje i Kodeksu profesionalne etike, već je uređeno i evidentiranjem muzeja u Evidenciju muzeja Republike Srbije.

Naveo bih i odličnu saradnju koju ima opština Negotin, iz koje ja dolazim, i Muzej Krajine sa Ministarstvom kulture, gde smo za realizaciju projekata u oblasti kulturnog nasleđa savremenog stvaralaštva, digitalizaciju i očuvanje arhivske građe, Ministarstvo kulture i opština Negotin u prethodne četiri godine uložili preko 50 miliona dinara i tu spadaju radovi na uređenju četiri arheološka nalazišta u okviru Rimskog limesa na Dunavu, radovi na uređenju arheološkog nalazišta Vrelo u Šarkamenu, publikacije o Hajduk Veljku Petroviću, koji je poznat po svojoj čuvenoj rečenici: „Glavu dajem, a Krajinu ne dajem“ i za koga je Stevan Stojanović Mokranjac, rodom iz Negotina, napisao svoju čuvenu „Šestu rukovet“.

Pored ovih ulaganja, uložili smo i u sam Muzej Krajine, zatim, u Muzej Hajduk Veljka i ulažemo i u rodnu kuću Stevana Stojanovića Mokranjca, gde smo ove godine u septembru tradicionalno otvorili 55. festival Mokranjčevi dani.

Da li mislite da je sve ovo moglo da se uradi u kulturi, a i u drugim oblastima, da nije Srbija ekonomski ojačala od 2012. godine? Pa, sigurno da nije moglo. Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, mi danas možemo da ulažemo kako u putnu infrastrukturu, gde se nikada nije više ulagalo, tako ulažemo u fabrike, u nova radna mesta, u povećanje plata i penzija, u razvoj poljoprivrede, u sport, u vrtiće, u bolnice, u škole i u pravoslavne objekte.

Takođe, na kraju, moram da podsetim naše građane kada je obnovljen i otvoren ponovo Narodni muzej u Beogradu, koji je osnovan 1844. godine i koji je najstarija muzejska ustanova u Srbiji, kao, takođe, i Muzej savremene umetnosti. Za posetioce zgrada Muzeja savremene umetnosti je otvorena 20. oktobra 1965. godine, a zatvorena je znate kada? Pa u vreme, kako ja volim da kažem, žutih egzotičnih tajkunskih hobotnica, poput Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i drugih koji su tada bili na vlasti, i pored svih oblasti naše zemlje, uništili su i kulturu, a to je 2007. godine.

Napokon je Muzej savremene umetnosti rekonstruisan, obnovljen i otvoren 20. oktobra 2017. godine.

Takođe, da se osvrnem i na Narodni muzej, koji nije obnovljen 10 godina, poštovani građani, naša najstarija muzejska ustanova, koja je krenula sa svojim radom još 1844. godine, zatvorena je znate kada? Pa 2003. godine, opet u vreme vlasti tih žutih egzotičnih tajkunskih hobotnica, koje sam malopre pomenuo, a ne bih opet da im spominjem imena. A, znate li kada je obnovljen i otvoren Narodni muzej? Pa, u vreme predsednika Aleksandra Vučića, 28. juna 2018. godine.

Kako je tada rekla na otvaranju premijerka Ana Brnabić, konačno Narodni muzej vraćamo svim našim građanima i kulturu stavljamo na mesto koje joj pripada.

Živela Srbija!

Zahvaljujem potpredsedniče Narodne Skupštine, gospodine Orliću, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pre svega moram da se nadovežem na govore svojih uvaženih koleginica iz Borskog i Zaječarskog okruga, Adrijane Pupovac i Dragane Branković Minčić, i da kažem koliko je bitna tema gasifikacija za Istok Srbije.

Na samom početku moram da kažem da ću podržati predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke za izmirivanje obaveza JP Srbijagas, po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu gasifikacije i izgradnje razvodnog gasovoda, pre svega Borskog i Zaječarskog okruga.

Ja dolazim iz opštine Negotin, i kako ja volim da kažem, kada me pitaju odakle dolazim, da kažem sa krajnjeg istoka Srbije, tamo gde sunce izlazi i odakle se naša Srbija budi.

Zašto podržavam ovaj predlog zakona? Zato što je, pre svega gasifikacija u Srbiji neophodna. Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanom ugovoru između zajmodavca i zajmoprimca, u iznosu do 66 miliona evra, radi gasifikacije i izgradnje razvodnog gasovoda, Paraćin Boljevac, Rgotina, Negotin Prahovo.

Kredit je obezbeđen, po odličnim uslovima, na 8 godina, na dve godine grejs perioda, sa kamatnom stopom od 1,7% i ugrađenom deviznom klauzulom.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, razmotrio je ovaj predlog zakona i Odbor je u skladu sa članom 155. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odlučio da predloži narodnim poslanicima da prihvate predlog zakona u načelu.

Deo teritorije Republike Srbije, koja nije pokrivena transportnim sistemom prirodnog gasa je područje istočne Srbije, koje obuhvata deo Borskog okruga, i to su opština Negotin i grad Bor i deo Zaječarskog okruga, grad Zaječar i opština Boljevac, i opština Knjaževac.

Snabdevanje preostalih opština u ova dva okruga predviđeno je drugim projektima i radi se o zonama velikog potencijala za privredne aktivnosti, kojoj nedostaje privredni gas, kao energent.

U ovoj oblasti živi oko 210.000 ljudi, 106.000 u Borskom okrugu i 104.00 u Zaječarskom okrugu. Ovim ćemo rešiti probleme sa zagađenjem vazduha i takođe je potrebno istaći da je u Prahovu, nadomak opštine Negotin, predviđena izgradnja međunarodnog hemijskog parka za koji se očekuje velika zainteresovanost investitora iz EU, Kine i Indije.

Hemijska industrija u Prahovu pored Negotina izgrađena je još dalekih 1960. godine. Planom 2025 koji sprovodimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, industrija u prahovu će postati prvi međunarodni hemijsko-industrijski park u Srbiji, što je najavila i premijerka Ana Brnabić u svome ekspozeu.

Opština Negotin je u proteklom periodu usvojila sve odluke na Skupštini i izmenama i dopunama planova detaljne regulacije, a koji se tiču područja na kojima će Eliksir grupa izvoditi radove na sprovođenju projekata veoma značajnih kako za opštinu Negotin, tako i za Republiku Srbiju.

Trenutno u Eliksiru Prahovo ima oko 1.000 zaposlenih, a plan je da se taj broj duplira u budućem periodu. Gradiće se stanovi za zaposlene u Negotinu i, što je najbitnije, preko 70% je izvoz, tako da će gasifikacija samo smanjiti troškove proizvodnje i bićemo još konkurentniji na svetskom tržištu.

Dakle, izgradnjom razvodnog gasovoda od Paraćina preko Negotina do Prahova stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog, ekološki prihvatljivo gorivo, jednostavnog za upotrebu. Takođe, korišćenjem prirodnog gasa kao goriva će se u značajnoj meri rasteretiti i elektroenergetski kapaciteti.

Pored svega šta radimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, najvažnija je ekonomija. Od 2012. godine izgrađeno je ukupno 315 kilometara autoputa. Najveći projekti na kojima se rade su autoput „Miloš Veliki“, ukupne dužine 120 kilometara, Koridor 10, deonica Niš – Dimitrovgrad, ukupne dužine 87 kilometara, Moravski koridor dužine 110 kilometara, Fruškogorski koridor, 47 kilometara, autoput Kuzmin - Sremska Rača, dužine 18 kilometara. Takođe, izgradićemo brzu prugu od Beograda do Niša, ali i od Niša kroz Leskovac – Vranje – Preševo, sve do granica sa Severnom Makedonijom.

Uskoro će se pustiti u saobraćaj rekonstruisana pruga od Niša do Zaječara, zatim izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte. Od kineskih kompanija dobili smo obećanje da će pruga do Stare Pazove moći da se pusti u saobraćaj do kraja ove godine, a najavljeno je da će i radovi na deonici od Novog Sada do granice sa Mađarskom početi 1. septembra.

Naglasio bih rekonstrukciju puta Negotin – Zaječar – Knjaževac, veoma važan put za ceo istok Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić je obišao i radove na petlji kod sela Salaš, na deonici puta ka Negotinu i naglasio tom prilikom da država ima velike planove za istok zemlje.

Ovo su svi putevi o kojima su naši građani više od pola veka mogli samo da sanjaju, a sada se ti snovi ostvaruju zahvaljujući vama, poštovani građani Republike Srbije. Bez vaše podrške ne bismo ništa od ovoga mogli da uradimo.

Ukupna pomoć države Srbije za vreme pandemije iznosi osam milijardi evra ili 17,2% bruto domaćeg proizvoda i daću vam primer, uvaženi građani, na samo četiri ekonomska pokazatelja u vreme žutih egzotičnih tajkunskih hobotnica Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i samo bih uporedio njihove pokazatelja sa trenutnim.

Kapitalne investicije u Srbiji 2010. godine su iznosile 3,1% učešća u bruto domaćem proizvodu. Danas su rekordnih 7,2%.

Stopa nezaposlenosti 2012. godine iznosila je 24,9%, a danas je jednocifrena i iznosi 9%.

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 2008. do 2012. godine izgubljeno je 400.000 radnih mesta, poštovani građani.

Neto priliv stranih direktnih investicija 2012. godine iznosio je 453 miliona evra, a 2020. godine blizu tri milijarde evra.

Prosečna plata 2012. godine iznosila je 360 evra, a danas u maju 2021. godine iznosi 556 evra i samo na osnovu četiri ekonomska pokazatelja vidimo ko su bili oni i kako su radili, a kako mi radimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem za budućnost naše dece.

Na samom kraju, apelujem i molim sve građane Republike Srbije, naročito moju generaciju, jer od nas sada zavisi, da koji se nisu vakcinisali se vakcinišu i zaštite svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih i tako dođemo do kolektivnog imuniteta i krenemo svi zajedno u nove pobede.

Živeo Negotin! Živela Srbija!

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je predložio narodnim poslanicima da prihvate Predlog zakona.

Ovim zakonom uređuje se pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja.

Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima EU.

Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom.

Investiranjem u stvaranje i primenu intelektualnog kapitala štiti se pravo nad intelektualnim svojinama patentom, dizajnom ili autorskim pravom, kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno, a nije opšte poznato. E takvo dragoceno znanje i iskustvo, kao i poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive, čine poslovnu tajnu.

Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i kupaca, projekti itd.

Smisao zaštite poslovne tajne je da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica, poverljivih informacija koje zakonito kontroliše držalac poslovne tajne, fizičko ili pravno lice.

Osnovni preduslovi za obezbeđivanje ovakvog vida zaštite neke poverljive informacije su da ta informacija predstavlja tajnu, jer nije u celini ili u pogledu precizne strukture i skupa svojih sastavnih delova opšte poznata ili lako dostupna licima u krugovima koji se uobičajeno bave tom vrstom informacija, da ima komercijalnu vrednost zato što je tajna i da je predmet razumnih mera koje preduzima lice koje zakonito kontroliše informaciju da bi je sačuvalo u tajnosti.

Predlogom zakona daje se definicija poslovne tajne, to jest precizira se koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna.

Takođe, uređuje se pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitom, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim.

Odredbe sadržane u predloženom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne.

Takođe, predlaže se da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup ako je učinjena od strane privrednog društva ili odgovornog lica u tom privrednom društvu, a kao prekršaj ako je učinjena od strane fizičkog lica ili preduzetnika.

Da bi se jedna informacija smatrala poslovnom tajnom, ona mora biti poverljiva, odnosno tajna. Opšte poznate informacije ili informacije koje su licima koji u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija, lako dostupne, ne mogu se zaštititi poslovnom tajnom.

Da bi se jedna informacija smatrala poslovnom tajnom ne zahteva se apsolutna tajnost, već je bitno da ta informacija nije opšte poznata ili je lako dostupna relevantnim krugovima javnosti. Tako, na primer, moguće je određenu informaciju saopštiti drugim licima da se time ne ugrozi njen status poslovne tajne pod uslovom da se lica kojima se informacija otkriva obavežu određeni pravnim sredstvima da istu neće otkrivati nekim drugim, trećim licima.

Opšte poznate činjenice koje nisu poslovna tajna, a moram da ih naglasim, jeste da su tajkuni uložili preko milijardu evra da pokušaju da sruše predsednika Srbije Aleksandra Vučića. A, koji su to tajkuni? Mnogi spolja, ali i mnogi unutar države, tako što ulažu novac u medije, organizacije koje podržavaju i kojekakve analitičare. Pokušavaju, takođe, i da ucene predsednika Aleksandra Vučića i emocionalno da ga povrede, tako što pričaju notorne laži o njegovom sinu Danilu, o bratu Andreju i celoj porodici Vučić.

Mi ćemo se pravim argumentima i činjenicama koje stoje iza našeg rada boriti.

Srbija, na čelu sa predsednikom Vučićem, neće dozvoliti da je neko zgazi i otme Kosovo i Metohiju. Oni znaju da Srbija nije ona iz 1998. godine i nije slaba i jadna kao iz 2008. godine, dok su na čelu bile žute egzotične tajkunske hobotnice Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i drugi. I žele opet da dođu na vlast, ali neće uspeti u tome, jer nemaju nikakve ideje, već bi samo da sruše predsednika i nasilni putem preuzmu vlast, kao što su i pokušali jula 2020. godine upadom u Narodnu skupštinu.

Srbija korača snažnim koracima napred, među najbržim u Evropi, sa jedne strane su vrednosti, a sa druge strane pragmatična politika očuvanja veza sa svim prijateljima, ali najvažnija je ekonomija. Srbija je od 2012. godine izgrdila 315 kilometara autoputa, a da ne pričam o kilometrima magistralnih i lokalnih puteva. Ovo su sve putevi o kojima su naši građani više od pola veka mogli samo da sanjaju, a sada se ti snovi ostvaruju zahvaljujući prevashodno vama, poštovani građani Republike Srbije, jer bez vaše podrške ne bismo ništa od ovoga mogli da uradimo.

Na kraju, apelujem i molim sve građane Republike Srbije koji se nisu vakcinisali, da se vakcinišu i zaštite svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih i tako dođemo do kolektivnog imuniteta.

Dolazim iz opštine Negotin, gde ima mnogo naših ljudi koji su otišli na privremeni rad u zemlje zapadne Evrope i oni se sada vraćaju u Srbiju, žele da pokrenu biznise u Srbiji, vraćaju se na svoju dedovinu i započinju poljoprivrednu proizvodnju, vakcinišu se u Srbiji, jer tamo moraju da čekaju tri do šest meseci kako bi se vakcinisali, jer nema vakcina. Ovde odmah odu na vakcinalni punkt i mogu da biraju između četiri vakcine koje žele da prime zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i celom zdravstvenom timu, koji bi ovog puta pohvalio i zahvalio im se za sve što čine za naše zdravlje. Živela Srbija.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, Srbija je demokratska zemlja i pravo i pravda je drže da takva bude. Pravda mora postojati i u sudnici, i u Vladi, i u Narodnoj skupštini i na ulici, gde god se nalazili građani Srbije. Čak moramo da poštujemo i one koji su prekršili i Ustav i zakon Republike Srbije, jer je Srbija demokratska zemlja.

Verujem u državne institucije Republike Srbije i da će da odgovaraju svi oni koji su oteli novac od građana Srbije.

Svi napadi na predsednika Vučića, premijerku Brnabić, predsednicu Vrhovnog Kasacionog suda Jasminu Vasović, koju smo nedavno u ovom visokom domu izabrali za predsednicu, na direktora BIA Bratislava Gašića, ministra policije, ministarku pravde, svi ovi napadi nisu slučajni. Napadaju se svi oni koji čestito i u skladu sa Ustavom rade svoj posao i bore se za državne i nacionalne interese, a da li znate zašto? Zato što na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem predvode borbu protiv mafije u našoj zemlji.

Dragi građani Republike Srbije, Srbija je pravna država i 2012. godine je vraćena vera u institucije. Vraćena je vera u institucije zahvaljujući političkim promenama koje smo imali tada, a vrlo dobro znamo šta se dešavalo u srpskom pravosuđu do 2012. godine.

Naišli smo na skroz razoreno srpsko pravosuđe. Na našu sreću, ubrzo je promenjena tadašnja predsednica Vrhovnog Kasacionog suda Nata Mesarović, koja se proslavila po katastrofalnoj reformi pravosuđa, sa tada svojim kolegama Snežanom Malović, Slobodanom Homenom, Dušanom Petrovićem i da ne nabrajam dalje.

Poštovani građani Republike Srbije, znate li kako su oni u to vreme radili, u vreme tzv. žutih sudija? Oni su, kako oni kažu, dobijali presude. Dakle, nisu donosili presude u ime naroda, već su dobijali presude.

Kada kažem žute sudije, mislim na one sudije koje su isključivo radile po nalogu i interesu tada Demokratske stranke i po nalogu Dragana Đilasa i Borisa Tadića, koji sada, zamislite, hoće ponovo da bude predsednik Srbije, ali ima samo jedan veliki problem - neće ga više narod, neće ga više građani Republike Srbije. Ne žele građani Republike Srbije da ih neko po ko zna koji put prevari.

Sudije se više ne biraju na sastancima opštinskih odbora pojedinih političkih stranaka, kao što smo imali slučajeve 2009. i 2010. godine. To vreme je prošlo i to vreme je iza nas. Takvu katastrofalnu reformu pravosuđa je narod kaznio na izborima 2012. godine. Narod je prave reforme pravosuđa uvideo posle 2012. godine, gde je profesionalnost, stručnost i objektivnost stavljena na prvo mesto. Uveren sam da će građani pružiti punu podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i na izborima koje očekujemo naredne godine.

Kao što sam rekao, tako isto i oni koji su napravili katastrofalnu reformu pravosuđa su odgovarali pred građanima Srbije i narod ih je kaznio na izborima 2012. godine, 2014. godine i svi ti iz žute koalicije ne da su izgubili izbore, nego su ostali ispod cenzusa.

Nećemo dozvoliti bilo kakve napade od strane opozicionih, nazovimo lidera koji su pripadali bivšem režimu, ne samo političari, već i novinari, urednici i svi drugi. Nećemo dozvoliti da bilo ko preti ili vređa bilo kog funkcionera SNS, bilo da je reč o članici predsedništva gospođi Vladanki Malović, mojim kolegama iz Skupštine, Vladimiru Orliću, Aleksandru Martinoviću, Marku Atlagiću i drugima ili da je reč o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Dozvoljeno je dobrom delu pripadnika bivšeg režima da nama, funkcionerima Srpske napredne stranke, mogu da prete i da mogu da prete našim porodicama, našoj deci i našim roditeljima. E, pa ne mogu. Narod zna istinu i naš narod je najbolji zaštitnik svih nas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Narod je uvek uz one koji se bore za bolju Srbiju, koji se bore za budućnost i koji se bore da naša deca žive u boljoj i pristojnijoj Srbiji od one do 2012. godine.

Zato smo mi, narodni poslanici, tu izabrani od strane i volje naših građana, da budemo pravi narodni glasnogovornici i prenosimo glas našeg naroda koji nas je izabrao i to poverenje ćemo sigurno opravdati.

Živela Srbija!

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, javljam se po amandmanu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.

Odbor za kulturu i informisanje, čiji je predsednik naša koleginica Sandra Božić, predlaže Narodnoj skupštini da prihvati amandmane i na čl. 2, 3, 4, 5. i 11.

Razmatrali smo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturu pred uskršnje praznike i ovim putem bih čestitao današnju veliku slavu Đurđevdan svim građanima koji slave današnju slavu.

Zakon o kulturi je na snazi od septembra 2009. godine, a podsećam da su prve izmene i dopune Zakona o kulturi izvršene 2016. godine, a druge izmene i dopune ovog zakona su izvršene 2020. godine.

U Zakonu o kulturi utvrđuje rok od 30 dana od donošenja budžeta za raspisivanje javnih konkursa za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi.

Cilj izmena ovog zakona je da se ovaj rok produži do 60 dana kako bi se ostavio duži rok osnivačima da pripreme svu potrebnu dokumentaciju za raspisivanje javnih konkursa, pre svega imajući u vidu da je sada uobičajena praksa da se republički budžet usvaja krajem fiskalne godine, znači krajem novembra ili početkom decembra, pa samim tim ima više vremena za osnivača da pripreme javni konkurs.

Ovim zakonom je po prvi put u našoj istoriji predviđeno donošenje jednog strateškog dokumenta kojim bi se na temeljnim principima utvrdio razvoj naše kulture u narednom periodu, tačnije rečeno strategija razvoja kulture,

Dakle, usvajanjem izmene koji predviđa ovaj zakon, a koja se odnosi na utvrđivanje obaveze donošenja strategije razvoja kulture na Vladi, stvoriće se adekvatni uslovi za punu primenu ovog zakona u našem pravnom sistemu.

Neophodno je da svi zakoni i podzakonska akta u oblasti kulture budu ujednačeni i da tako zajedno omoguće dalji razvoj i ove oblasti društvenog života.

Imajući u vidu da je u međuvremenu stupio na snagu i Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, kojim je dosadašnja ustanova Arhiv Srbije dobila novi naziv državni arhiv Srbije potrebno je da se navedena izmena izvrši u Zakonu o kulturi.

Ustanove kulture, shodno Zakonu o kulturi, stiču svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. Na taj način ustanove kulture predstavljaju retka pravna lica koja se ne upisuju u Agenciju za privredne registre, kao organ koji je inače nadležan da vodi zakonom utvrđene registre kao jedinstvene centralizovane elektronske baze podataka.

Cilj ovog zakona je da se ustanove kulture upisuju u registar ustanova koje vodi Agencija za privredne registre umesto dosadašnjeg upisa u sudske registre. U sudski registar ustanova kulture će se upisivati podaci i dokumenta, kao i promena i brisanje podataka i dokumenata u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim za sprovođenje ovog zakona i zakonom kojim se uređuje postupak administracije u APR.

Na taj način će se omogućiti ustanovama kulture da imaju ravnopravni status sa svim ostalim telima koja stiču svojstvo pravnih lica upisom u ovaj organ. Takođe, donošenjem ovog zakona postižu se ciljevi koji su konkretno vezani za podizanje kvaliteta upravljačkog kadra u našim ustanovama kulture i to pre svega kroz dalje poboljšanje procedura izbora direktora ustanova kulture na javnim konkursima, jačanje saradnje i boljom koordinacijom upravnih odbora i osnivača, prilikom raspisivanja i sprovođenja javnih konkursa za izbor direktora ustanova kulture.

Postojećim rešenjem iz Zakona o kulturi upravni odbori moraju imati najmanje tri člana, dok maksimalan broj članova ovog tela nije utvrđen, što stvara mogućnost različitih rešenja u praksi. Cilj je da se kroz utvrđivanje jedinstvenog dozvoljenog broja članova upravnih odbora od pet članova uravnoteži članstvo upravnih odbora naših ustanova kulture. Isto tako, postojeće stanje je i kod nadzornih odbora, s tim što se rešenje po kojem oni imaju najmanje tri člana po ovim izmenama ograničava na tri člana.

Sa ovom dopunom zakona, kao i sa daljim sprovođenjem postojećih odredbi ovog zakona kojim su se upravni odbori obavezali da jasno obrazlože razloge zbog kojih nisu raspisali javne konkurse u utvrđenom roku, ali i kroz zabranu mogućnosti da isto lice bude više od jednog puta VD direktor i to u najdužem trajanju od godinu dana, smatram da će se poboljšati uslovi za kvalitetnu primenu izbora direktora na javnim konkursima.

Takođe, Zakon o kulturi prepoznaje i samostalnog umetnika kao nosioca delatnosti od opšteg interesa u kulturi. Preciznije rečeno, imajući u vidu činjenicu da je od interesa za državu da samostalni umetnici što više stvaraju i tako proizvode umetničke kreacije koje vremenom postaju deo kulturnog nasleđa, potrebno je upravo kroz ovaj zakon utvrditi neke podsticaje i olakšanja za njihov rad. To se pre svega odnosi na mogućnost uplate doprinosa za PIO i doprinosa za zdravstveno osiguranje jedinica lokalne samouprave, jedinica teritorijalne autonomije samostalnim umetnicima.

Ono što je bio problem u praktičnoj primeni ovog rešenja odnosi se na činjenicu da ova zakonska borba predstavlja mogućnost, ali ne i obavezu lokalne samouprave i to u praksi dovodi do neujednačene primene. Naime, u praksi su neke jedinice lokalne samouprave poštovale ovu mogućnost, a druge nisu, pa je zbog toga veliki broj samostalnih umetnika fiktivno menjao adresu boravišta i tako ostvario ovu zakonsku mogućnost da im druga jedinica lokalne samouprave uplaćuje doprinose. Naročito u tom smislu opterećuje budžet grada Beograda i drugih većih gradova, jer su oni redovno uplaćivali doprinose, pa su se mnogi samostalni umetnici iz drugih delova države fiktivno prijavljivali na adresu u Beogradu, Novom Sadu i drugim većim gradovima, što svakako nije dobro rešenje. Između ostalog i za razvoj koncepta decentralizacije naše kulture.

Obzirom da dolazim iz opštine Negotin, Mokranjčevog rodnog grada, moram da spomenem trajnost i značaj festivala „Mokranjčevi dani“ koji traju već punih 55 godina i ovom prilikom pozivam na otvaranje ovogodišnjih „Mokranjčevih dana“ ministarku Maju Gojković, ukoliko nam naravno epidemiološka situacija do dozvoli.

Programski koncept čuva idejnu okosnicu manifestacije čija je osnovna misija promovisanje stvaralaštva najznačajnijeg srpskog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca i davanje doprinosa afirmaciji njegovog i uopšte srpskog muzičkom stvaralaštva, sa akcentom na negovanje horske tradicije.

Festival realizuje opština Negotin i Dom kulture „Stevan Mokranjac“, a oko njega se objedinjuju kapaciteti i programi drugih negotinskih institucija, pre svega muzeja krajne i Mokranjčeve spomene kuće, ali i turističkih subjekata koji se nalaze u opštini Negotin.

Što se tiče kulturno turističkih potencijala, prostorno kulturno-istorijska celina Rajačkih pivnica, odlukom Skupštine opštine Negotin iz 1983. godine proglašena je za kulturno dobro od izuzetnog značaja, što je potvrđeno i odlukom o potvrđivanju za kulturno dobro, od izuzetnog značaja objavljenom u „Službenom Glasniku“ Republike Srbije.

Kompleks Rajačkih pivnica sa Rogljevačkim, u okviru Negotinskih pivnica se nalazi na preliminarnoj listi zaštićene kulturne baštine UNESKO od 15. aprila 2010. godine.

Podržaću ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, sa svim amandmanima. Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana ministarka Atanacković sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, javljam sa po amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, gde se u članu 5. Predloga zakona u stavu prvom reči: „30. septembar 2021. godine“ zamenjuju rečima: „31. decembar 2021. godine“ i u stavu tri procenat od 43% zamenjuje se procentom 50.

Ovim amandmanom predlaže se produženje roka u smislu da se poreski tretman odnosi na prihode ostvarene u periodu ostvarene počev od 1. januara 2015. godine, zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, umesto 30. septembar 2021. godine.

Ovim zakonom će se urediti ravnopravni tretman domaćih fizičkih lica koja na teritoriji Republike Srbije rade za stranog poslodavca, tj. nalogodavca, pa je celishodno da se produži rok zaključno sa 31. decembrom 2021. godine kako bi se omogućilo da lica koja ostvaruju prihode od stranih isplatilaca budu uređene na sveobuhvatan način.

U tom cilju, predlaže se i izmena visine normiranih troškova sa 43% na 50%. Takođe je i amandman na Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima sa obavezno socijalno osiguranje povezan sa amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana gde se dodaje član 64. v) gde se kaže da doprinosi za lica koja u periodu od 01.01.2015. godine zaključno sa 31.12.2021. godine ostvaruju ugovorenu naknadu od lica koja prilikom isplate naknade nije obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa, utvrđuje se rešenje poreskog organa i plaća saglasno odredbama zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, koje se odnose na naknadu na koje se porez plaća samo oporezivanjem, ostvaren u tom periodu.

Moram da kažem i za druge setove finansijskih zakona. Kada je reč o predlozima zakona koji se odnose i koje smo razmatrali prošle nedelje na garantne šeme, da je s obzirom na neizvesnost koja vlada u celom svetu, kao i na ekonomske i finansijske izazove, bio neophodan nastavak preduzetih mera podrške, čiji je cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata.

Nastavak tih mera omogućiće ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica pandemije i njenog uticaja na likvidnost privrednih subjekata. Kada je u pitanju prva postojeća garantna šema koja je formirana prošle godine u vrednosti od dve milijarde evra, izmenama zakona obezbeđeno je još dodatnih 500 miliona evra za privrednike i produžen je period raspoloživosti za godinu dana.

Samo da napomenem da se proširenjem postojeće garantne šeme ne menjaju uslovi podobnosti, tako da svi preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća koja ispunjavaju zakonski propisane uslove, mogu da apliciraju za kredite koji imaju garanciju države u skladu sa Zakonom o prvoj garantnoj šemi. Kroz drugu garantnu šemu Republike Srbije obezbeđeno je još 500 dodatnih miliona evra za najugroženije sektore i kompanije u zemlji.

Zakon kojim se reguliše pitanje druge garantne šeme namenjen je prvenstveno najugroženijim delatnostima poput ugostiteljstva, transporta, hotelijerstva u gradovima i turističkim agencijama, kao i najugroženijim firmama koje su zabeležile pad poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.

Država preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanja banaka, nastala po osnovu odobrenih kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede, uz puni kontrolni nadzorni mehanizam NBS u sprovođenju ove mere. Tako se omogućava nesmetano kreditiranje najugroženijeg segmenta domaće privrede, čija je likvidnost najznačajnije ugrožena posledicama pandemije.

Moram da kažem za naše građane da ovaj treći paket pomoći, prva dva paketa koja su bila u aprilu i septembru 2020. godine su iznosila 704 milijarde dinara, a ovaj paket iznosi 257 milijarde dinara. Našoj državi neće biti problem da finansira i ovaj treći paket podrške zato što na računu trenutno imamo 259 milijardi dinara, ali će svakako deo pokriti jeftinim zaduživanjem na finansijskom tržištu zato što je novac još uvek jeftin na finansijskom tržištu.

Ukupna pomoć države Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u vreme pandemije iznosi 8 milijardi evra ili 17,2% BDP. Nikada, ali nikada u poslednjih 30 godina nije bio veći kapitalni budžet naše zemlje koji iznosi 430 milijardi dinara. Daću vam primer, uvaženi građani Republike Srbije, da je 2010. godine taj procenat učešća kapitalnih investicija u BDP bio 3,1%, a 2013. godine je pao 2%, zatim 2019. godine 4,9%, a ovim rebalansom budžeta investicije učestvuju sa čak 7,2% BDP. Grade se trenutno četiri autoputa i obezbeđen je novac za gradnju još četiri autoputa. Nove bolnice, fabriku vakcina, „Metro“ i drugo. Za osam godina, od 2012. do 2020. godine izgradili smo više kilometara autoputeva nego što je izgrađeno poslednjih pola veka.

Poštovani građani Republike Srbije, stopa nezaposlenosti 2019. godine je bila 10,4%, 2020. godine je jednocifrena i iznosi 9%. Imamo rast zarada realno 7,7%, a nominalno 9,4. Imamo stabilan kurs sve vreme, takođe i stabilnu inflaciju, što je veoma bitno. Neto priliv stranih direktnih investicija je 2,9 milijardi evra 2020. godine, a neto priliv stranih direktnih investicija takođe 2020. godine u regionu koji obuhvata Severnu Makedoniju, BiH, Albaniju, Crnu Goru, ukupno su te četiri zemlje imale 1,7 milijardi, što znači da smo imali skoro duplo više od zemalja u regionu.

Javni dug u odnosu na BDP neće preći 60% sa svim merama i rebalansom budžeta, što je nivo Mastrihta. Pogledajte dragi građani Republike Srbije, ostale zemlje Nemačka ima dug na 80% BDP, Crna Gora preko 100%, a da ne pričam dalje šta je sa Grčkom, sa Francuskom, sa Španijom.

Moram da se osvrnem na žute egzotične tajkunske hobotnice na čelu sa Draganom Đilasom i samo da uporedim njihove pokazatelje sa trenutnim pokazateljima. Kapitalne investicije 2010. godine su bile 3,1% učešća u BDP, a danas su rekordnih 7,2% učešća u BDP. Zatim, stopa nezaposlenosti 2012. godine je bila 24,6%, a danas je jednocifrena i iznosi 9%. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku od 2008. do 2012. godine izgubljeno je 400 hiljada radnih mesta, poštovani građani Republike Srbije. Neto priliv stranih direktnih investicija 2012. godine iznosio je 453 miliona evra, a danas 2020. godine iznosi 2,9 milijardi evra. Takođe i prosečna plata 2012. godine je bila 360 evra, a danas je 540 evra sa tendencijom rasta.

Poštovani građani Republike Srbije, samo na osnovu ova četiri ekonomska pokazatelja pokazali smo vam ko su bili oni i kako su oni radili, a kako mi radimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem za budućnost naše dece.

Samo na kraju da se osvrnem i na ocenu i mišljenje Fiskalnog saveta o predlogu za rebalans budžeta. Mogu da kažem da mi iz SNS ne gledamo ljude samo kao neke multiplikatore i koliko će novca oni vratiti u budžet, nego je država htela da pomogne svim građanima naše zemlje i da građani osete da je njihova država jaka i stabilna i uz njih kada je najteže. Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre Momiroviću, poštovane uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, javljam se i podržavam Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i BiH, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koju smo sproveli i sređivanju javnih finansija, koje su žuti tajkuni na čelu sa Draganom Đilasom uništili dok su bili na vlasti, stekli su se uslovi da možemo danas da razgovaramo na temu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o održavanju i rekonstrukciji 11 mostova na reci Drini.

Projektno-tehnička dokumentacija je spremna i treba otpočeti sa implementacijom sporazuma odmah po izglasavanju ovog Predloga zakona. Smatram da kao država imamo odličan odnos, ili čak, jedan od najboljih u regionu sa BiH.

Citiraću gospodina Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, entiteta u BiH, koji je rekao: „Dobili smo od Republike Srbije za vreme predsednika Aleksandra Vučića, više pomoći nego od BiH za 20 godina.“

Navešću samo neke od pomoći naše države, kako u doba pandemije korona virusa, tako i pre pandemije i nadovezaću se na odličan govor naše koleginice Sanje Lakić i kazaću poštovanim građanima Republike Srbije da u prethodnih nekoliko godina Republika Srbija je pomogla Republiku Srpsku sa preko 59 miliona evra. Pomoć je išla u različitim pravcima. Republika Srbija je uputila više puta jednokratnu pomoć za izgradnju magistralnih puteva širom Republike Srpske. Uloženo je 150 hiljada evra u Dom kulture u Nevesinju i u Gradiškoj. Pomogli smo izgradnju doma zdravlja, vrtića i mesne zajednice u banjalučkom naselju Petrićevac, oko 800 hiljada evra. Godine 2020 smo uplatili preko pola miliona evra za domove zdravlja i škole u Šipovu i Mrkonjić gradu, i još mnogo toga.

Tokom pandemije korona virusa Republika Srpska je dobila najveću pomoć od Republike Srbije, dobila je 15 sanitetskih vozila za domove zdravlja u vrednosti od skoro 750 hiljada evra. Pomoć u maju 2020. godine, u prvom kontingentu dobila je 10 respiratora, 30 hiljada maski, 2000 zaštitnih odela, 50 hiljada rukavica, vizire, lekove itd.

Takođe, predsednik Aleksandar Vučić uručio je 2. marta ove godine Federaciji BiH u Sarajevu 10 hiljada „AstraZeneka“ vakcine protiv korona virusa.

Pitanje je poverenja jednih u druge. Ne živimo za to da ogovaramo jedni druge pred EU. Jedni drugima smo najpotrebniji, jer živimo jedni sa drugima, i jedni pored drugih i zato što nikog bližeg nemamo. Očekivali smo pomoć mnogo moćnijih od nas, ali oslanjamo se jedni na druge. Mi u Srbiji ne možemo biti srećniji ako ljudi u Sarajevu, ako ljudi u Banjaluci, u Tuzli, u čitavom regionu nisu srećni.

Takođe, predstavnici naše države dogovorili su sa članovima predsedništva Bosne i Hercegovine da se organizuje veliki samit Srbije i Bosne i Hercegovine u Beogradu na svim nivoima administrativne vlasti privrednika, da to bude najveći samit koji smo napravili, samit poverenja i otvorenosti, da vidimo mogućnosti da šire otvorimo granice jedni prema drugima.

Moram da kažem da je budžetom Republike Srbije za 2021. godinu određena pomoć za izgradnju aerodroma u Trebinju u iznosu od 25 miliona Evra.

Kako kaže predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, jačanjem saradnje sa Republikom Srpskom u isto vreme podrazumeva i jačanje saradnje sa Bosnom i Hercegovinom, sa ciljem još boljeg povezivanja u interesu mira i stabilnosti u čitavom regionu.

U danu za glasanje podržaću ovaj Predlog zakona i pozivam i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu da isto učine.

Zahvaljujem.

Živela Srbija.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, Predlogom zakona o kome danas raspravljamo potvrđuje se spremnost Republike Srbije da i dalje primenjuje najviše evropske standarde u oblasti civilnog vazduhoplovstva time što će njihova primena formalno ostati obavezna i u našoj zemlji. Standardi su sadržani u propisima EU navedenim u listi koja predstavlja Aneks 1. multilateralnog sporazuma o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, tzv. ESAA sporazuma koja sa Predlogom ovog zakona formalno potvrđuje i u Republici Srbiji.

Sporazum ESAA ima za cilj da zajedničko evropsko vazduhoplovno tržište proširi i na regiju zapadnog Balkana. Republike Srbije je potpisala ESAA sporazum 2006. godine a ratifikovala ga 2009. godine. On je postao obavezujući za svih 36 članica potpisnica 1. decembra 2017. godine.

Osnovni ciljevi principi podrazumevaju slobodan pristup tržištu, slobodu osnivanja preduzeća, jednake uslove konkurencije i zajednička pravila u oblastima vazduhoplovne sigurnosti, bezbednosti i upravljanja vazdušnim saobraćajem, socijalnih uslova i zaštite životne sredine. Ovaj sporazum predstavlja jedan ambiciozni projekat jer je zamišljen tako da njegovom potpunom primenom region zapadnog Balkana postane deo zajedničkog vazduhoplovnog tržišta, unije i pre formalnog pristupanja EU, a od proširenja zajedničkog tržišta zapadni Balkan korist ima gotovo 500 miliona građana. Međutim, nisu samo ekonomski razlozi doveli do pristupanja Republike Srbije ovom sporazumu.

Jednako je važna, ako ne važnija u vazduhoplovstvu da se vazdušni saobraćaj odvija sigurno i bezbedno. Važno je da svi putnici budu uvereni da mogu sigurno i bezbedno da dolete u Srbiju i bezbedno prelete nebo iznad naše zemlje, jer naša zemlja primenjuje najviše vazduhoplovne standarde. Takođe je važno da se osigura i primena pravila o zaštiti životne sredine koja su predviđena ovim sporazumom.

Ovi standardi se stalno menjaju i unapređuju te će usvajanjem ovog predloga zakona Narodna skupština omogućiti da Direktorat vazduhoplovstva i ostali organi nadležni za primenu ESAA sporazuma očuvaju i unaprede sigurno i bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja u našoj zemlji i pravilno i blagovremeno primenu svih ostalih obaveza predviđenih sporazumom. Prvi korak ka tom cilju predstavlja potvrđivanje ovog predloga zakona.

U međuvremenu je došlo do značajnih izmena u propisima EU sadržanih u aneksu 1. ESAA sporazuma koji su od suštinskog značaja za pravilnu primenu ovog sporazuma. Najveći broj izmenjenih propisa odnosi se na oblasti koje su neposredno povezane sa civilnim vazduhoplovstvom to jest vazduhoplovnu sigurnost, vazduhoplovnu bezbednost i upravljanje vazdušnim saobraćajem. Rezultat rada Ministarstva građevine, saobraćaja, infrastrukture u oblasti vazdušnog saobraćaja se vidi kroz saobraćajno statističke podatke za period od 2013. do 2019. godine. Uvećanje broja putnika na aerodromu "Nikola Tesla" Beograd u posmatranom periodu iznosi 74%, odnosno na kraju 2013. godine imali smo broj putnika oko tri i po miliona dok je taj broj u 2019. godini iznosio preko šest miliona putnika, a ukupna količina prevezene robe na ovom aerodromu u posmatranom periodu uvećana je za preko 140%.

Kada se posmatra Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu u 2013. godini imalo je nekih 22.000 putnika. U 2019. godini 420.000 putnika, što predstavlja uvećanje preko 20 puta. Ukupna količina prevezene robe uvećana je za 170 procenata.

Kada se posmatra 2020. godina, zaključno sa 19. martom 2020. godine broj putnika je bio u stalnom porastu, međutim pojava korona virusa u Republici Srbiji, kao i u celom svetu dovela je do naglog pada svih saobraćajnih statističkih pokazatelja od marta meseca 2020. godine pa na dalje.

S tim u vezi Međunarodni aerodrom i u Republici Srbiji beleži drastičan pad u broju putnika. Zato i ja kao i moje kolege narodni poslanici apelujem na građane Srbije da se vakcinišu, jer je to spas za sve nas.

Vlada Republike Srbije i Aerodrom „Nikola Tesla“ sa VA SI Airports Francuska i VA SI Airports Srbija, zaključile su 201. godine ugovor o Koncesiji. Za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu i obavljanje delatnosti operatera aerodroma na aerodromu „Nikola Tesla“.

Koncesija je dodeljena za javne radove i javne usluge. Koncesija je započela 2018. godine i trajaće narednih 25 godina. Ukupna jednokratna naknada za Koncesiju iznosi 501 milion evra, dok će godišnja koncesiona naknada u ukupnom iznosu za period od 25 godina iznositi 228 miliona evra nominalne vrednosti.

Investicioni planovi za razvoj, unapređenje, obnavljanje ukupno će iznositi 732 miliona evra u toku trajanja Koncesije.

Vazdušni saobraćaj je postigao najviši stepen harmonizacije sa propisima Evropske unije kroz Zakon o vazdušnom saobraćaju, ali moram, pošto je danas znamo svi koji je datum, da spomenem da je danas 22 godine od kada su napali našu Srbiju tj. tada Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Ne mogu, a da ne podsetim građane Srbije na taj zločinački napad NATO i SAD.

Naše nebo tada nije bilo sigurno kao što je danas. Zahvaljujući predsedniku i vrhovnom komandantu Srbije Aleksandru Vučiću. NATO je 24. marta 1999. godine počeo vazdušne napade na vojne ciljeve, da bi se kasnije vazdušni udari proširili na privredne ciljeve i civilne objekte. Intervencija NATO je izvršena bez odobrenja SB, u napadima koji su bez prekida trajali 78 dana, teško je oštećena infrastruktura, privredni objekti, škole, crkve, manastiri, spomenici kulture, medijske kuće.

Ne zaboravimo nikada 2.300 vazdušnih udara, 1.150 borbenih aviona lansiralo je 420 hiljada projektila ukupne mase 22.000 tona, 1.300 krstarećih raketa, 37.000 kasetnih bombi.

Dakle, 19 NATO zemalja bombardovale su Srbiju, jer nije prihvatila kapitulaciju. Procene štete koje je imala tadašnja SRJ, a danas Srbija, kreće se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.

Konačan broj izgubljenih života, zvanično nije usaglašen. Prema manjim procenama, ubijeno je oko 1.300 duša u SRJ, a prema većim, ubijeno 3.500 duša.

Istovremeno, procenjuje se da je ranjeno više od 12.000 lica. Napadi su suspendovani 10. juna nakon potpisivanja Vojno – tehničkog sporazuma o povlačenju vojske i policije sa KiM. Istog dana u SB, usvojena je Rezolucija – 1244 po kojoj tadašnja SRJ zadržava suverenitet nad KiM.

Sa vojskom i policijom u Srbiju je izbeglo više od 200 hiljada Srba i drugih nealbanaca.

Takođe, poštovani građani Srbije, moram da vas podsetim da su 2019. godine, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović vodili organizovanu kampanju protiv obeležavanja 20 godina NATO agresije i po ko zna koji put su tako obrukali našu istoriju, naše poreklo, sopstveni narod i našu domovinu. Đilasovoj, Boškovoj i Jeremićevoj maloj skupini ništa nije sveto i zarad pokušaja da se ikada ikome dopadnu, na svojim promašenim skupovima, u stanju su da izgovore najgore izmišljotine i pljunu na obeležavanje najveće tragedije koja je u novijoj istoriji zadesila srpski narod.

Takođe, tadašnja Đilasova i Jeremićeva perjanica, Sanda Rašković Ivić, pljunula je na sve žrtve zločinačke NATO agresije, na našu zemlju, rekavši za obeležavanje 20 godina od NATO bombardovanja u Nišu, citiram „Čujem da vam u nedelju ovde dolazi putujući cirkus“, misleći na državni vrh Republike Srbije. Sramota.

Vidimo da je pre nekoliko dana izabran tzv. novi premijer Vlade u Prištini, Albin Kurti, koji je već zapretio Srbiji da nema ništa od formiranja zajednica srpskih opština.

Samo ću da podsetim građana Republike Srbije, da je Kurti dokazani albanski ekstremista, koji je dokazao svoj ekstremizam još 90-ih godina prošlog veka, kada je osuđen za terorističke napade i na žalost, pušten na slobodu, zahvaljujući Vojislavu Koštunici, koji ga je pomilovao.

Ukinuo mu je kaznu od 15 godina zatvora, na koliko je bio osuđen, zbog terorizma i rada na otcepljenju KiM.

Naravno, u danu za glasanje, podržaću ovaj predlog zakona, što pozivam i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da isto učine.

Imam jedno pitanje za ministra. Imajući u vidu ogroman negativan uticaj pandemije na avio saobraćaj, da li ima problema u realizaciji Koncesije za aerodrom „Nikola Tesla“? Hvala i živela Srbija.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, klimatske promene su globalni problem koji utiče i na Srbiju. Pošto su klimatske promene veliki problem, one zahtevaju odgovor kome svaka država mora da doprinosi u skladu sa svojim mogućnostima.

Republike Srbije se kao članica Okvirne konvencije UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza opredelila na sprovođenju aktivnosti koje će doprineti ovom cilju.

Evropska unija, takođe imam obavezu i u tu svrhu je izradila zakonodavni okvir u oblasti klimatskih promena. Na ovaj način usvajanje zakona približićemo se i EU i istovremeno dati svoj doprinos globalnoj borbi protiv klimatskih promena.

Evropska unija želi da Evropa bude prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine. Kao kandidat za članstvo u EU, Republika Srbija će ovim zakonom napraviti prve sistemske korake koje će nas, ne samo približiti EU, nego imati brojne druge pozitivne efekte po građane naše zemlje i našu privredu.

Ovaj zakon će nas ujediniti na zajedničkom cilju, jer nam je svima od koristi da ekonomski razvij bude čist i zelen, da generacijama koje dolaze ostavimo lepšu Srbiju nego što smo je zatekli, da se uhvatimo u koštac sa višedecenijskim izazovima, sada po prvi put sistemski, sistematično i zajedničkim snagama.

Negativni uticaj klimatskih promena se ogleda u tome što Srbi iz godine u godinu beleže sve intenzivnije i učestalije epizode ekstremnih vremenskih prilika. To su suše, jaki toplotni talasi, poplave, setimo se samo poplava 2014. godine.

Procene pokazuju da štete i gubici izazvani ovim elementarnim nepogodama iznose oko sedam milijardi evra od 2000. godine, do danas. Zato pitam, zašto se žuti tajkuni koji su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine, nisu bavili pitanjem klimatskih promena?

Podsetiću vas, uvaženi građani Republike Srbije, na žutog ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja, Olivera Dulića i zašto se nije bavio pitanjem klimatskih promena. Nije stigao od brojnih malverzacija.

Podsetiću građane Republike Srbije tih afera. Kao što je rekla Državna revizorska institucija u svom Izveštaju 2011. godine, Oliver Dulić je iz budžeta nenamenski potrošio 47 miliona dinara na ime reklamiranja akcije – očistimo Srbiju. Zatim je bez tendera omogućio slovenačkoj firmi „Nuba invest“ da dobije milionski posao postavljanja optičkih kablova širom naše zemlje.

Tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je iz Fonda za zaštitu životne sredine potrošio 1,1 milijardu dinara na uvoz 140 tona plovnih akumulatora i 13 tona starih guma, a znamo zašto mu je to trebalo.

Takođe, Dulićevo ministarstvo je u tom periodu od 2008. do 2012. godine potpisalo dva ugovora vrednosti 475 hiljada evra sa firmom "Njuz vol" o reklamiranju akcije „Očistimo Srbiju“ na bilbordu površine 16 kvadrata na teniskom turniru "Srbija open" 2009. i 2010. godine.

Firma "DG kompani", čiji je vlasnik Ivan Dulić, otac bivšeg ministra, je avgusta 2010. godine dobila posao za sanaciju deponije u Subotici, vredan 47 miliona evra, a takođe je Oliver Dulić i 2010. godine isplatio 16,8 miliona dinara iz Fonda za zaštitu životne sredine očevoj firmi "DG kompani".

Tako su radili i oni do 2012. godine, a ovako radimo mi danas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Evo samo nekih informacija za naše građane o radu Ministarstva zaštite životne sredine. Za manje od šest meseci, od formiranja nove Vlade, ja čestitam ministarki na tom poslu, 24. decembra 2020. godine doneta je nova uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koje imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor za unutrašnje sagorevanje pokreće i električni pogon. To su hibridni motori. Prema nekim predviđanjima, do 2050. godine ulicama će prolaziti samo hibridni ili električni automobili.

Ministarstvo životne sredine je raspisalo 1. februara 2021. godine tri javna konkursa kojima je predviđeno ukupno 400 miliona dinara za podršku lokalnim samoupravama u realizaciji projekata koji imaju za cilj smanjenje zagađenja vazduha.

Što se tiče upravljanja otpadom, u regionalni centar "Duboko" transportovano je preko 10 hiljada kubika otpada iz Potpećkog jezera.

Sa Kancelarijom za javno ulaganje Republike Srbije zaključen je memorandum o zajedničkoj saradnji i priprema se projektna i tenderska dokumentacija za projekte izgradnje, rekonstrukcije postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnju kanalizacione mreže u 28 lokalnih samouprava, od kojih je i opština iz koje ja dolazim, a to je opština Negotin. Mogu da kažem da imamo sjajnu saradnju sa Ministarstvom životne sredine.

Usvajanje zakona nije važno samo da bismo ispunili obaveze prema EU i međunarodnoj zajednici, nego i zbog odgovornosti prema građanima Srbije.

U danu za glasanje podržaću Predlog zakona o klimatskim promenama, što pozivam i moje kolege da učine iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu.

Hvala. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, javljam se po Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama koje je podnela Vlada Republike Srbije 19. februara 2021. godine, a Vlada je takođe zaključkom koji je donela na sednici 21. januara 2020. godine utvrdila osnov za pristupanje Republike Srbije Međunarodnom žitarskom savetu.

Međunarodni žitarski savet je međuvladina organizacija koja ima za cilj da unapredi međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, da doprinese stabilnosti tržišta žitarica, kao i da unapredi sistem obezbeđenosti hranom na svetskom nivou.

Realizacijom navedenih ciljeva se poboljšava transparentnost tržišta putem razmene informacija, analiza i konsultacija na tržištu i politike razvoja. Žitarski savet ima 56 država članica. Tržišni uslovi za žitarice, pirinač i uljarice posmatraju se na dnevnoj bazi, a kroz dostavu dnevnih izveštaja Savet formalno razmenjuje informacije o tržišnim uslovima na sastancima odbora i sednicama Saveta.

Tržišne informacije o žitaricama, pirinču i uljaricama dostupne su na javnoj internet stranici, konkretno indeks žitarica i uljarica dostupan je svakodnevno putem javne internet stranice, zajedno sa bilansom ponude i tražnje i prognozama za čitav niz zemalja i roba.

U oktobru 2012. godine Međunarodni žitarski savet se pridružio sekretarijatu informacionog sistema poljoprivrednog tržišta. Inicijativa je osnovana na zahtev ministara poljoprivrede G20, obuhvata četiri useva: pšenicu, kukuruz, pirinač i soju, i ima za cilj da promoviše transparentnost tržišta hrane i koordinaciju aktivnosti politike kao odgovor na nesigurnost na tržištu.

Takođe Međunarodni savet svake godine održava dve redovne sednice saveta u Londonu i njegove funkcije su: nadgledanje sprovođenja Konvencije o trgovini žitaricama o kojoj danas razmatramo; zatim raspravljanje o trenutnim i perspektivnim kretanjima na tržištu žitarica i praćenje promena u nacionalnoj politici žitarica i njihovih tržišnih implikacija.

Međunarodni žitarski savet je drugi u svetu posle američkog ministarstva poljoprivrede u prikupljanju, analizi i izveštavanju o tržištu žitarica i uljarica i u tome jeste značaj ove organizacije.

Podaci i projekcije bitni su za kreiranje politike na državnim nivoima u sektorima žitarica i uljarica. Članstvo bi bilo značajno u smislu promocije rezultata trgovine i pristupa značajnom broju podataka za analize i utvrđivanje politike u periodima koji predstoje.

Potvrđivanjem ove konvencije omogućuje se njeno stupanje na snagu, kako je predviđeno članom 25. Konvencije. Za realizaciju ove konvencije obezbeđena su navedena sredstva u budžetu Republike Srbije u 2021. godini, takođe i u 2022, 2023. i narednim godinama biće planirana u okviru limita na razdelu – Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji će biti opredeljeni od strane Ministarstva finansija u skladu sa bilansnim mogućnostima.

Sedamdeset posto ukupne površine naše zemlje čini poljoprivredno zemljište, od toga 17,3% ukupne populacije su naši poljoprivrednici, tj. naši domaćini.

Takođe, osvrnuo bih se i na opštinu iz koje ja dolazim, a to je opština Negotin i mogu da naglasim da imamo kao opština izvanrednu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Opština Negotin je peta opština u Srbiji po svojoj površini koja obuhvata 1.089 kvadratnih kilometara. Naglasio bih da radimo komasaciju, tj. ukrupnjavanje zemljišta u čak osam katastarskih područja opštine Negotin i ukupno komasiramo oko 5.000 hektara.

Takođe, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u opštini Negotin se radi i navodnjavanje negotinske nizije. U prvoj fazi 2.000 hektara, a ukupno ćemo pokriti navodnjavanjem više od 13.000 hektara i taj projekat je vredan više od 10 miliona evra.

Opština Negotin je opredelila u budžetu za 2021. godinu subvencije u poljoprivredu 20,5 miliona dinara, a ukupno sa komasacijom 36 miliona dinara.

Evo još nekih podataka vezano za opštinu Negotin za 2020. godinu. Pšenica je na 10.000 hektara a prinos, otprilike, za pšenicu je četiri tone po hektaru; kukuruz 6.500 hektara, prinos je sedam tona po hektaru; ukupno zasejane površine su oko 20.000 hektara. Ovde samo da naglasim da se radi o površinama koje su u individualnom sektoru, u obračun nisu ušle površine koje se izdaju u zakup, državno zemljište – tu je oko 3.000 hektara, kao ni oko 5.000 hektara koje su pod višegodišnjim travama i leguminozama, zasejane u ranijem periodu.

Bitno je reći da su prinosi prikazani u uslovima suvog ratarenja bez navodnjavanja.

Na kraju, mogu reći da ću glasati za ovaj predlog zakona, kao i sve ostale koji su na dnevnom redu Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.

Naravno, pozivam i moje kolege iz PG Aleksandar Vučić – Za našu decu da isto učine.

Zahvaljujem.

Živeo Negotin! Živela pristojna Srbija!