MLADEN BOŠKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1987. godine. Živi u Negotinu.

Završio je u Negotinu Osnovnu školu Vuk Karadžić i Gimnaziju Predrag Kostić.
Diplomirao je u Beogradu i stekao zvanje ekonomiste.

Na Privrednoj akademiji u Beogradu odbranio je master rad, uspešno je završio seminare i dobio sertifikate Ministarstva trgovinie, turizma i telekomunikacija.

Radno iskustvo stekao je radeći za francusku Societe Generale banku, kao i za nemačku kompaniju Wurth u Beogradu.

Od avgusta 2018. godine radi kao pomoćnik predsednika opštine za oblast privrede i infrastrukture.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 09.11.2020, 10:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Zahvaljujem potpredsedniče Narodne Skupštine, gospodine Orliću, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pre svega moram da se nadovežem na govore svojih uvaženih koleginica iz Borskog i Zaječarskog okruga, Adrijane Pupovac i Dragane Branković Minčić, i da kažem koliko je bitna tema gasifikacija za Istok Srbije.

Na samom početku moram da kažem da ću podržati predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke za izmirivanje obaveza JP Srbijagas, po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu gasifikacije i izgradnje razvodnog gasovoda, pre svega Borskog i Zaječarskog okruga.

Ja dolazim iz opštine Negotin, i kako ja volim da kažem, kada me pitaju odakle dolazim, da kažem sa krajnjeg istoka Srbije, tamo gde sunce izlazi i odakle se naša Srbija budi.

Zašto podržavam ovaj predlog zakona? Zato što je, pre svega gasifikacija u Srbiji neophodna. Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanom ugovoru između zajmodavca i zajmoprimca, u iznosu do 66 miliona evra, radi gasifikacije i izgradnje razvodnog gasovoda, Paraćin Boljevac, Rgotina, Negotin Prahovo.

Kredit je obezbeđen, po odličnim uslovima, na 8 godina, na dve godine grejs perioda, sa kamatnom stopom od 1,7% i ugrađenom deviznom klauzulom.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, razmotrio je ovaj predlog zakona i Odbor je u skladu sa članom 155. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odlučio da predloži narodnim poslanicima da prihvate predlog zakona u načelu.

Deo teritorije Republike Srbije, koja nije pokrivena transportnim sistemom prirodnog gasa je područje istočne Srbije, koje obuhvata deo Borskog okruga, i to su opština Negotin i grad Bor i deo Zaječarskog okruga, grad Zaječar i opština Boljevac, i opština Knjaževac.

Snabdevanje preostalih opština u ova dva okruga predviđeno je drugim projektima i radi se o zonama velikog potencijala za privredne aktivnosti, kojoj nedostaje privredni gas, kao energent.

U ovoj oblasti živi oko 210.000 ljudi, 106.000 u Borskom okrugu i 104.00 u Zaječarskom okrugu. Ovim ćemo rešiti probleme sa zagađenjem vazduha i takođe je potrebno istaći da je u Prahovu, nadomak opštine Negotin, predviđena izgradnja međunarodnog hemijskog parka za koji se očekuje velika zainteresovanost investitora iz EU, Kine i Indije.

Hemijska industrija u Prahovu pored Negotina izgrađena je još dalekih 1960. godine. Planom 2025 koji sprovodimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, industrija u prahovu će postati prvi međunarodni hemijsko-industrijski park u Srbiji, što je najavila i premijerka Ana Brnabić u svome ekspozeu.

Opština Negotin je u proteklom periodu usvojila sve odluke na Skupštini i izmenama i dopunama planova detaljne regulacije, a koji se tiču područja na kojima će Eliksir grupa izvoditi radove na sprovođenju projekata veoma značajnih kako za opštinu Negotin, tako i za Republiku Srbiju.

Trenutno u Eliksiru Prahovo ima oko 1.000 zaposlenih, a plan je da se taj broj duplira u budućem periodu. Gradiće se stanovi za zaposlene u Negotinu i, što je najbitnije, preko 70% je izvoz, tako da će gasifikacija samo smanjiti troškove proizvodnje i bićemo još konkurentniji na svetskom tržištu.

Dakle, izgradnjom razvodnog gasovoda od Paraćina preko Negotina do Prahova stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog, ekološki prihvatljivo gorivo, jednostavnog za upotrebu. Takođe, korišćenjem prirodnog gasa kao goriva će se u značajnoj meri rasteretiti i elektroenergetski kapaciteti.

Pored svega šta radimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, najvažnija je ekonomija. Od 2012. godine izgrađeno je ukupno 315 kilometara autoputa. Najveći projekti na kojima se rade su autoput „Miloš Veliki“, ukupne dužine 120 kilometara, Koridor 10, deonica Niš – Dimitrovgrad, ukupne dužine 87 kilometara, Moravski koridor dužine 110 kilometara, Fruškogorski koridor, 47 kilometara, autoput Kuzmin - Sremska Rača, dužine 18 kilometara. Takođe, izgradićemo brzu prugu od Beograda do Niša, ali i od Niša kroz Leskovac – Vranje – Preševo, sve do granica sa Severnom Makedonijom.

Uskoro će se pustiti u saobraćaj rekonstruisana pruga od Niša do Zaječara, zatim izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte. Od kineskih kompanija dobili smo obećanje da će pruga do Stare Pazove moći da se pusti u saobraćaj do kraja ove godine, a najavljeno je da će i radovi na deonici od Novog Sada do granice sa Mađarskom početi 1. septembra.

Naglasio bih rekonstrukciju puta Negotin – Zaječar – Knjaževac, veoma važan put za ceo istok Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić je obišao i radove na petlji kod sela Salaš, na deonici puta ka Negotinu i naglasio tom prilikom da država ima velike planove za istok zemlje.

Ovo su svi putevi o kojima su naši građani više od pola veka mogli samo da sanjaju, a sada se ti snovi ostvaruju zahvaljujući vama, poštovani građani Republike Srbije. Bez vaše podrške ne bismo ništa od ovoga mogli da uradimo.

Ukupna pomoć države Srbije za vreme pandemije iznosi osam milijardi evra ili 17,2% bruto domaćeg proizvoda i daću vam primer, uvaženi građani, na samo četiri ekonomska pokazatelja u vreme žutih egzotičnih tajkunskih hobotnica Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i samo bih uporedio njihove pokazatelja sa trenutnim.

Kapitalne investicije u Srbiji 2010. godine su iznosile 3,1% učešća u bruto domaćem proizvodu. Danas su rekordnih 7,2%.

Stopa nezaposlenosti 2012. godine iznosila je 24,9%, a danas je jednocifrena i iznosi 9%.

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 2008. do 2012. godine izgubljeno je 400.000 radnih mesta, poštovani građani.

Neto priliv stranih direktnih investicija 2012. godine iznosio je 453 miliona evra, a 2020. godine blizu tri milijarde evra.

Prosečna plata 2012. godine iznosila je 360 evra, a danas u maju 2021. godine iznosi 556 evra i samo na osnovu četiri ekonomska pokazatelja vidimo ko su bili oni i kako su radili, a kako mi radimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem za budućnost naše dece.

Na samom kraju, apelujem i molim sve građane Republike Srbije, naročito moju generaciju, jer od nas sada zavisi, da koji se nisu vakcinisali se vakcinišu i zaštite svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih i tako dođemo do kolektivnog imuniteta i krenemo svi zajedno u nove pobede.

Živeo Negotin! Živela Srbija!

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je predložio narodnim poslanicima da prihvate Predlog zakona.

Ovim zakonom uređuje se pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja.

Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima EU.

Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom.

Investiranjem u stvaranje i primenu intelektualnog kapitala štiti se pravo nad intelektualnim svojinama patentom, dizajnom ili autorskim pravom, kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno, a nije opšte poznato. E takvo dragoceno znanje i iskustvo, kao i poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive, čine poslovnu tajnu.

Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i kupaca, projekti itd.

Smisao zaštite poslovne tajne je da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica, poverljivih informacija koje zakonito kontroliše držalac poslovne tajne, fizičko ili pravno lice.

Osnovni preduslovi za obezbeđivanje ovakvog vida zaštite neke poverljive informacije su da ta informacija predstavlja tajnu, jer nije u celini ili u pogledu precizne strukture i skupa svojih sastavnih delova opšte poznata ili lako dostupna licima u krugovima koji se uobičajeno bave tom vrstom informacija, da ima komercijalnu vrednost zato što je tajna i da je predmet razumnih mera koje preduzima lice koje zakonito kontroliše informaciju da bi je sačuvalo u tajnosti.

Predlogom zakona daje se definicija poslovne tajne, to jest precizira se koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna.

Takođe, uređuje se pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitom, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim.

Odredbe sadržane u predloženom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne.

Takođe, predlaže se da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup ako je učinjena od strane privrednog društva ili odgovornog lica u tom privrednom društvu, a kao prekršaj ako je učinjena od strane fizičkog lica ili preduzetnika.

Da bi se jedna informacija smatrala poslovnom tajnom, ona mora biti poverljiva, odnosno tajna. Opšte poznate informacije ili informacije koje su licima koji u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija, lako dostupne, ne mogu se zaštititi poslovnom tajnom.

Da bi se jedna informacija smatrala poslovnom tajnom ne zahteva se apsolutna tajnost, već je bitno da ta informacija nije opšte poznata ili je lako dostupna relevantnim krugovima javnosti. Tako, na primer, moguće je određenu informaciju saopštiti drugim licima da se time ne ugrozi njen status poslovne tajne pod uslovom da se lica kojima se informacija otkriva obavežu određeni pravnim sredstvima da istu neće otkrivati nekim drugim, trećim licima.

Opšte poznate činjenice koje nisu poslovna tajna, a moram da ih naglasim, jeste da su tajkuni uložili preko milijardu evra da pokušaju da sruše predsednika Srbije Aleksandra Vučića. A, koji su to tajkuni? Mnogi spolja, ali i mnogi unutar države, tako što ulažu novac u medije, organizacije koje podržavaju i kojekakve analitičare. Pokušavaju, takođe, i da ucene predsednika Aleksandra Vučića i emocionalno da ga povrede, tako što pričaju notorne laži o njegovom sinu Danilu, o bratu Andreju i celoj porodici Vučić.

Mi ćemo se pravim argumentima i činjenicama koje stoje iza našeg rada boriti.

Srbija, na čelu sa predsednikom Vučićem, neće dozvoliti da je neko zgazi i otme Kosovo i Metohiju. Oni znaju da Srbija nije ona iz 1998. godine i nije slaba i jadna kao iz 2008. godine, dok su na čelu bile žute egzotične tajkunske hobotnice Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i drugi. I žele opet da dođu na vlast, ali neće uspeti u tome, jer nemaju nikakve ideje, već bi samo da sruše predsednika i nasilni putem preuzmu vlast, kao što su i pokušali jula 2020. godine upadom u Narodnu skupštinu.

Srbija korača snažnim koracima napred, među najbržim u Evropi, sa jedne strane su vrednosti, a sa druge strane pragmatična politika očuvanja veza sa svim prijateljima, ali najvažnija je ekonomija. Srbija je od 2012. godine izgrdila 315 kilometara autoputa, a da ne pričam o kilometrima magistralnih i lokalnih puteva. Ovo su sve putevi o kojima su naši građani više od pola veka mogli samo da sanjaju, a sada se ti snovi ostvaruju zahvaljujući prevashodno vama, poštovani građani Republike Srbije, jer bez vaše podrške ne bismo ništa od ovoga mogli da uradimo.

Na kraju, apelujem i molim sve građane Republike Srbije koji se nisu vakcinisali, da se vakcinišu i zaštite svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih i tako dođemo do kolektivnog imuniteta.

Dolazim iz opštine Negotin, gde ima mnogo naših ljudi koji su otišli na privremeni rad u zemlje zapadne Evrope i oni se sada vraćaju u Srbiju, žele da pokrenu biznise u Srbiji, vraćaju se na svoju dedovinu i započinju poljoprivrednu proizvodnju, vakcinišu se u Srbiji, jer tamo moraju da čekaju tri do šest meseci kako bi se vakcinisali, jer nema vakcina. Ovde odmah odu na vakcinalni punkt i mogu da biraju između četiri vakcine koje žele da prime zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i celom zdravstvenom timu, koji bi ovog puta pohvalio i zahvalio im se za sve što čine za naše zdravlje. Živela Srbija.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, Srbija je demokratska zemlja i pravo i pravda je drže da takva bude. Pravda mora postojati i u sudnici, i u Vladi, i u Narodnoj skupštini i na ulici, gde god se nalazili građani Srbije. Čak moramo da poštujemo i one koji su prekršili i Ustav i zakon Republike Srbije, jer je Srbija demokratska zemlja.

Verujem u državne institucije Republike Srbije i da će da odgovaraju svi oni koji su oteli novac od građana Srbije.

Svi napadi na predsednika Vučića, premijerku Brnabić, predsednicu Vrhovnog Kasacionog suda Jasminu Vasović, koju smo nedavno u ovom visokom domu izabrali za predsednicu, na direktora BIA Bratislava Gašića, ministra policije, ministarku pravde, svi ovi napadi nisu slučajni. Napadaju se svi oni koji čestito i u skladu sa Ustavom rade svoj posao i bore se za državne i nacionalne interese, a da li znate zašto? Zato što na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem predvode borbu protiv mafije u našoj zemlji.

Dragi građani Republike Srbije, Srbija je pravna država i 2012. godine je vraćena vera u institucije. Vraćena je vera u institucije zahvaljujući političkim promenama koje smo imali tada, a vrlo dobro znamo šta se dešavalo u srpskom pravosuđu do 2012. godine.

Naišli smo na skroz razoreno srpsko pravosuđe. Na našu sreću, ubrzo je promenjena tadašnja predsednica Vrhovnog Kasacionog suda Nata Mesarović, koja se proslavila po katastrofalnoj reformi pravosuđa, sa tada svojim kolegama Snežanom Malović, Slobodanom Homenom, Dušanom Petrovićem i da ne nabrajam dalje.

Poštovani građani Republike Srbije, znate li kako su oni u to vreme radili, u vreme tzv. žutih sudija? Oni su, kako oni kažu, dobijali presude. Dakle, nisu donosili presude u ime naroda, već su dobijali presude.

Kada kažem žute sudije, mislim na one sudije koje su isključivo radile po nalogu i interesu tada Demokratske stranke i po nalogu Dragana Đilasa i Borisa Tadića, koji sada, zamislite, hoće ponovo da bude predsednik Srbije, ali ima samo jedan veliki problem - neće ga više narod, neće ga više građani Republike Srbije. Ne žele građani Republike Srbije da ih neko po ko zna koji put prevari.

Sudije se više ne biraju na sastancima opštinskih odbora pojedinih političkih stranaka, kao što smo imali slučajeve 2009. i 2010. godine. To vreme je prošlo i to vreme je iza nas. Takvu katastrofalnu reformu pravosuđa je narod kaznio na izborima 2012. godine. Narod je prave reforme pravosuđa uvideo posle 2012. godine, gde je profesionalnost, stručnost i objektivnost stavljena na prvo mesto. Uveren sam da će građani pružiti punu podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i na izborima koje očekujemo naredne godine.

Kao što sam rekao, tako isto i oni koji su napravili katastrofalnu reformu pravosuđa su odgovarali pred građanima Srbije i narod ih je kaznio na izborima 2012. godine, 2014. godine i svi ti iz žute koalicije ne da su izgubili izbore, nego su ostali ispod cenzusa.

Nećemo dozvoliti bilo kakve napade od strane opozicionih, nazovimo lidera koji su pripadali bivšem režimu, ne samo političari, već i novinari, urednici i svi drugi. Nećemo dozvoliti da bilo ko preti ili vređa bilo kog funkcionera SNS, bilo da je reč o članici predsedništva gospođi Vladanki Malović, mojim kolegama iz Skupštine, Vladimiru Orliću, Aleksandru Martinoviću, Marku Atlagiću i drugima ili da je reč o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Dozvoljeno je dobrom delu pripadnika bivšeg režima da nama, funkcionerima Srpske napredne stranke, mogu da prete i da mogu da prete našim porodicama, našoj deci i našim roditeljima. E, pa ne mogu. Narod zna istinu i naš narod je najbolji zaštitnik svih nas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Narod je uvek uz one koji se bore za bolju Srbiju, koji se bore za budućnost i koji se bore da naša deca žive u boljoj i pristojnijoj Srbiji od one do 2012. godine.

Zato smo mi, narodni poslanici, tu izabrani od strane i volje naših građana, da budemo pravi narodni glasnogovornici i prenosimo glas našeg naroda koji nas je izabrao i to poverenje ćemo sigurno opravdati.

Živela Srbija!