MLADEN BOŠKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1987. godine. Živi u Negotinu.

Završio je u Negotinu Osnovnu školu Vuk Karadžić i Gimnaziju Predrag Kostić.
Diplomirao je u Beogradu i stekao zvanje ekonomiste.

Na Privrednoj akademiji u Beogradu odbranio je master rad, uspešno je završio seminare i dobio sertifikate Ministarstva trgovinie, turizma i telekomunikacija.

Radno iskustvo stekao je radeći za francusku Societe Generale banku, kao i za nemačku kompaniju Wurth u Beogradu.

Od avgusta 2018. godine radi kao pomoćnik predsednika opštine za oblast privrede i infrastrukture.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 09.11.2020, 10:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, na samom početku čestitao bih svim građanima naše zemlje božićne i novogodišnje praznike i moram da kažem da od početka pandemije korona virusa, znači od marta 2020. godine, skoro dve godine, država Srbija je izdvojila preko 8,5 milijardi evra, što čini 18% BDP za naše građane i privredu, kako bismo ublažili negativne posledice korona virusa na našu zemlju. Moram da kažem da smo u tome i uspeli, a uspeli smo zbog toga zato što je naša ekonomija ojačala.

Strane direktne investicije su u 2020. godini iznosile 3,1 milijarde evra, a u 2021. godini rekordnih 3,9 milijardi evra. Ovakvom politikom koju predvodi Aleksandar Vučić, izgradili smo bolnice, da podsetim samo građane tri kovid bolnice i gradimo opšte bolnice u čitavoj zemlji, škole, vrtiće, putnu infrastrukturu, u ovom momentu preko deset autoputeva, fabrike, preko 250 fabrika. Povećali smo plate za 7,4% i penzije za 5,5%. Razvili smo našu zemlju za samo 10 godina, od 2012. godine i to nastavljamo i dalje da radimo. To građani Srbije prepoznaju.

Građani Srbije prepoznaju rad, marljivost, stručnost, napredak i oni ne žele da se vrate u vreme žutih, da kažem, fudbalskih tajkunskih hobotnica Đilasa, Šolaka, Jeremića, koji su nam razorili i rasprodali zemlju.

Ovako jaka država ne zaboravlja svoje građane i nikada i neće. U vreme ove pošasti koja zadesila čitav svet, Srbija je pored vakcina, koje je obezbedila na vreme, i to četiri vrste da građani mogu da biraju, setimo se samo da je pomogla kako građane, tako i privredu i dalje pomaže.

Osim onih 100 evra koje su svi punoletnih građani dobili prošle godine, država je opredelila dodatnih 80 evra za sve punoletne građane, penzionerima 130 evra, i takođe za penzionere početkom februara 2022. godine, tačnije 10. februara, kako je rekao ministar Mali, biće isplaćena jednokratna novčana pomoć u iznosu od 20.000 dinara.

Ali, tu nije kraj. Mi mislimo i na mlade. Pored Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji smo usvojili krajem prošle godine i koji će dati efekta, siguran sam veoma brzo, jer cilja, što se kaže, pravo u metu i pomaže mladima da se ostvare kao roditelji, mi mislimo i na naše građane do 16 do 29 godina, koji su pogođeni pandemijom sve više. Želimo da im pomognemo dok se ne snađu na tržištu rada i ne zaposle.

Gospodo draga iz bivše vlati, zovite vi tu pomoć kako god želite, "helikopter novac" ili kako je vama volja, bitno je da mi pomažemo našim građanima, a ja vas mogu da pitam Dragane Đilasu, Šolaku, zašto niste mislili na građane Srbije dok ste bili na vlasti i pomagali im, već sada od njihovih para kupujete fudbalske klubove po Engleskoj? Vi se građanima Srbije smejete direktno u lice, ali će vam isti ti građani pokazati na izborima gde se nalazite.

Na sve ovo neko će reći kako se državno rukovodstvo naše zemlje dodvorava građanima pred izbore u aprilu, što zapravo nije tačno, a ja ću samo da podsetim naše građane na činjenicu da smo 2014. godine imali vanredne parlamentarne izbore kao što ćemo da ih imamo i sada i to neposredno pred održavanje izbora državno rukovodstvo je sprovelo mere fiskalne konsolidacije, odnosno smanjili smo penzije i plate i dobili smo izbore.

Na kraju, biću kratak, samo da rezimiram, prošle godine državno rukovodstvo na čelu sa predsednikom, Aleksandrom Vučićem, je novac građana Srbije, preko 600 miliona evra, usmerilo građanima Srbije. dok je bivši režim Dragana Đilasa preko 600 miliona evra građana Srbije izneo iz zemlje na egzotične destinacije, kako bi kupovali fudbalske klubove u engleskoj premijer ligi, pa neka na osnovu toga sami građani procene ko radi bolje i u čijem interesu.

Na samom kraju, pozivam građane Srbije da izađu na referendum u nedelju, 16. januara i zaokruže "Da" za još nezavisnije pravosuđe i pravosuđe koje više nikada da ne bude kao ono iz 2009. godine u vreme bivše vlasti. Živela Srbija!

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2021.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, drage koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o veoma bitnim predlozima odluka - o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, o izboru člana VSS iz reda sudija apelacionih sudova, o Predlogu odluke o prestanku funkcije Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Upravnog suda i Predlogu odluke o prestanku funkcije dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i o Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Kao što sam rekao, raspravljamo o veoma bitnim predlozima odluke, o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i o Predlogu odluke o izboru člana VSS iz reda sudija apelacionih sudova. Dakle, dve veoma bitne odluke na koje ću ja da stavim fokus.

Prema važećem Ustavu iz 2006. godine sudije biraju poslanici u Skupštini na prvi trogodišnji, takozvani probni period, a zatim ih VSS bira na stalni mandat. Tužioce Skupštini predlaže Vlada, dok se zamenici tužilaca na prvi mandat od tri godine biraju u Skupštini posle ih Državno veće tužilaca bira na stalni mandat. Prema sadašnjem Ustavu iz 2006. godine iako VSS i DVT biraju sudije, odnosno zamenike tužilaca, članove ta dva pravosudna organa neposredno ili posredno bira Narodna skupština, tj. mi kao narodni poslanici.

Odmah na početku samo jednu rečenicu moram da kažem za referendum oko promene Ustava. Ne menja se Ustav Republike Srbije, ni zbog KiM, a ni zbog „Rio Tinta“ i to mora građanima Srbije da bude jasno. Opozicija pokušava da spinuje, uberu neki politički pojen, spinovanjem priča oko promene Ustava, ali uvaženi građani Republike Srbije, to nije tačno i nemojte nasedati na takve priče, pre svega jer ih pričaju oni žuti, tajkuni bivšeg režima, Đilas, Jeremić, Tadić koji su svoje priče odavno ispričali.

Dakle, stavovi struke, ali i EU su da je potrebno isključiti Narodnu skupštinu iz procesa izbora sudija i tužilaca i time bi se postigla veća nezavisnost pravosuđa. Umesto 11 članova koje bira Skupština, VSS će imati 10 članova od kojih pet bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a pet biraju sudije, a Državno veće tužilaca postaje Visoki savet tužilaca, koji će činiti takođe 10 članova, od kojih pet bira Skupština iz reda istaknutih pravnika dvotrećinskom većinom i pet biraju tužioci i zamenici tužilaca.

Moram ovom prilikom da se osvrnem i na novu strategiju razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine koja predstavlja nastavak prethodne strategije za petogodišnji period i kontinuitet daljeg unapređenja efikasnosti pravosuđa. Strategija je izrađena u skladu sa daljim procesom pristupanje Srbije EU, kao i u cilju jačanja pravne države, dostupnosti pravde i pravne sigurnosti. Takođe, Akcioni plan za Poglavlje 23, istovremeno i Akcioni plan za praćenje realizacije strategije, čime je omogućena potpuna usklađenost ova dva važna okvira, kojima se usmerava rad pravosuđa u predstojećem periodu.

Vlada Srbije obezbeđuje dovoljno sredstava za izgradnju novih sudskih zgrada, pa je u prethodnih nekoliko godina izgrađeno više potpuno novih zgrada za rad prekršajnih sudova ili su postojeće renovirane. Sasvim sigurno najveće ulaganje Vlade Srbije u prethodnom periodu, mogu da kažem u prethodnih 30 godina, u pravosudnu infrastrukturu jeste potpuna rekonstrukcija Palate pravde u Beogradu, zatim u Kragujevcu i još mnogo drugih.

Moram da podsetim građane Srbije kako je nakaradno sprovedena reforma pravosuđa 2009. i 2010. godine za vreme bivšeg žutog režima i Tadićeve ministarke Snežane Malović i kada je preko hiljadu nosilaca sudijskih funkcija u jednom danu ostalo bez posla i na ulici. Takva neuspela reforma pravosuđa je koštala Srbiju preko 11 milijardi dinara zbog isplate plata nereizabranim sudijama, tužiocima i zaposlenima u pravosuđu sa svim troškovima koji nisu plaćeni do 2012. godine.

Isto tako interesantna je i činjenica da je jedan broj sudija otišao u advokaturu i da se počeo intenzivno baviti politikom. Primer takav jeste sudija Vladimir Vučinić, bivši sudija Specijalnog suda koji odlazi u advokaturu, odmah se stranački aktivira i postaje član Narodne stranke Vuka Jeremića, pa ja ovim putem pitam – znači li to da je on politički naginjao na tu stranu i dok je bio sudija i delio pravdu? Teško može da se poveruje da mu je tek u advokaturi proradio taj politički gen.

Zamislite, uvaženi građani Republike Srbije, šta tek radi advokat Vladimir Gajić, takođe član Narodne stranke Vuka Jeremića, koji poziva građane da ne izađu na referendum. Kazaću vam samo ko je on bio u prošlosti. Taj Vladimir Gajić, član Narodne stranke Vuka Jeremića bio je direktor kompanije „Internacional CG“, ćerke firme bivšeg „Geneksa“, koji je uhapšen u akciji policije zbog malverzacija, koje su oštetile državni budžet za više od 22 miliona evra. Otuđio je nezakonito parcelu građevinskog zemljišta površine 1,2 hektara u Bloku 20 na Novom Beogradu i prodao je bez raspisanog tendera i na tom zemljištu izgrađeni su objekti površine 25 hiljada kvadrata. Dotični član Narodne stranke je podstrekivao jednog od direktora da potpiše aneks ugovora kojim je predviđeno da se još neizgrađenih hiljadu kvadrata poslovnog prostora prodaju ispod tržišne vrednosti. Taj aneks je potpisan uz neovlašćenu saglasnost Agencije za privatizaciju koji je potpisala tada Ljiljana Mlađan, direktorka Centra za pravne poslove Agencije u to vreme.

To su radili ti Jeremići, Đilasi, Tadićevci i ostale žute tajkunske hobotnice. Građani Srbije nikada ne zaboravljaju vreme kada su Đilas, Jeremić, Tadić i drugi DOS-ovski prevaranti bivšeg režima harali Srbijom i rasprodali nam čitavu zemlju. To nećemo više da im dozvolimo. Građani Srbije su pametni ljudi i ne možete dva puta da ih prevarite. Živela Srbija.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas u ovom visokom domu raspravljamo o amandmanima na predloge zakona vezane za budžetski sistem, za porez na dohodak građana, za porez na dohodak pravnih lica itd.

Na samom početku moram da kažem da smo pre dva dana usvojimo jednoglasno budžet Republike Srbije za 2022. godinu koji je definisan fiskalno veoma odgovorno i ekonomski jako dobro. Nakon održanog javnog slušanja i predstavljanja budžeta za 2022. godinu, koje je bilo 9. novembra i gde su prisustvovali predstavnici Vlade i resornog ministarstva, gde je prisustvovala guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, predstavnici DRI, zatim Fiskalnog saveta, Privredne komore, stručna javnost, predstavnici Organizacije civilnog društva i zainteresovani mediji.

Nakon održane sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, mogu da kažem da je predloženi budžet za 2022. godinu orijentisan na nastavak kapitalnih ulaganja i početak novih projekata koji će još više podići ekonomski našu zemlju, kao i na još veću finansijsku podršku svih ostalih oblasti života koje su bitne za naše građane, od zdravstva, pa do zaštite životne sredine.

Šta to znači kada kažem da je budžet definisan fiskalno veoma odgovorno i ekonomski jako dobro? Predlog budžeta za 2022. godinu je nastavak postepenog smanjivanja fiskalnog deficita i takođe predviđeni fiskalni deficit blagog umanjenja učešća javnog duga u BDP. Planirano je sa 58,2% kako završavamo 2021. godinu, na 56,5% na kraju 2022. godine. Očekujemo da ćemo u 2022. godini imati realno povećanje BDP od 4,5% i rekordnih preko 52 milijarde evra.

Povećanje penzija od 5,5% je definisano objektivnom švajcarskom formulom. Krajem februara 2022. godine ide i jednokratna novčana pomoć svim penzionerima u iznosu od 20.000 dinara. Zatim, povećanje plata u javnom sektoru koje u proseku iznosi 7,4% i minimalna zarada se povećava za 9,4%, iznosiće 35.012 dinara.

Podsetiću vas samo da je minimalna zarada u vreme bivšeg dosovskog režima koji sada opet pokušava da se ujedini, ali im nešto ne ide. Pre samo deset godina iznosila je 15.600 dinara. Takođe, izdvajanja za izgradnju infrastrukture zadržana su na veoma visokom nivou. Nastavljamo da realizujemo sve projekte koje smo započeli. Važno je napomenuti i da se nastavljamo sa postepenim fiskalnim rasterećenjem zarada. Znači povećava se neoporezivi deo bruto zarade sa 18.300 na 19.300 dinara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5%.

Moram da podsetim takođe naše građane da je ukupna pomoć države Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u vreme pandemije iznosila osam milijardi evra ili 17,2% BDP.

Takođe, nikada, ali nikada, u poslednjih 30 godina nije bio veći kapitalni budžet naše zemlje koji iznosi 485 milijardi dinara. Daću vam primer, uvaženi građani Srbije, da je 2010. godine taj procenat učešća BDP bio 3,1, a ovim budžetom kapitalne investicije učestvuju sa čak 7,3% u BDP.

Gradi se trenutno pet autoputeva i obezbeđen je novac za gradnju još pet što autoputeva, što brzih saobraćajnica. Izgrađene su tri potpuno nove bolnice, fabrika vakcina i posle tačno pola veka od priče o metrou počela je gradnja prve linije metroa u Beogradu.

Takođe, imamo rast zarada realno 7,7%, nominalno 9,4% i imamo stabilan kurs u zemlji sve vreme, takođe i stabilnu inflaciju. Samo da podsetim da je od 2009. do 2012. godine prosečna godišnja inflacija bila 8,2%, a da je od 2016. do 2021. godine prosečna godišnja inflacija bila 2,25%.

Neto priliv stranih direktnih investicija za prvih deset meseci 2021. godine iznosi preko dve milijarde evra, a neto priliv stranih direktnih investicija u regionu, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija ukupno imaju 1,7, što znači da smo mi imali više od svih zemalja u regionu, pa, skoro duplo više zajedno.

Javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod neće preći 60%, kao što sam rekao sa svim merama, što je nivo Mastrihta. Tačnije, ovu godinu završavamo sa 58,2%, a za 2022. godinu projekcija je na 56,5%.

Prosečna plata 2012. godine je bila 360 evra, a do kraja 2021. godine iznosiće 610 evra sa tendencijom rasta.

Pošto ja dolazim iz opštine Negotin, izneću vam podatke koliko će se uložiti u periodu koji nam predstoji u opštini Negotin. Jedan od najvažnijih projekata u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje kroz stvaranje uslova za povećanje prinosa je navodnjavanje negotinske nizije, čija je vrednost 11.624.000 evra i sa čijom realizacijom krećemo već 2022. godine.

Zatim idemo u izgradnju prvog hemijsko-industrijskog parka u Srbiji. To je park Prahovo u opštini Negotin i to je projekat od državnog značaja koji je premijerka Ana Brnabić najavila u svom ekspozeu, zato što Negotin ima izuzetno povoljan strateški položaj na obali Dunava, na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske.

Takođe, idemo i u rekonstrukciju negotinskih pivnica, kao jednog od najatraktivnijih turističkih potencijala Negotina i istočne Srbije, će biti potpuno uređene zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću koji je prepoznao značaj jedinstvenog kamenog kompleksa u Rajcu, u Rogljevu i Smedovcu i tu će biti uloženo između tri i pet miliona evra i kreće se sa radovima na proleće naredne godine.

Pored završenih putnih pravaca Negotin–Zaječar koji nije obnovljen od 1979. godine, to moram da podsetim građane, prevashodno moje opštine, a i opština u okolini, preko 40 godina i puta od Negotina ka hidroelektrani Đerdap II i rumunskoj granici.

Godine 2022. će se raditi svih 13 kilometara državnog puta od Negotina do bugarske granice. Vrednost investicija iznosiće preko 600.000.000 dinara i time smo povezali sve putne pravce i Negotin sa zemljama koje su u EU. Takođe, idemo u rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, vrednost investicije oko 4.000.000 evra. Zatim idemo u izgradnju nove toplane i toplovoda u gradu, vrednost investicije je oko 1,5 miliona evra. Nova kanalizaciona mreža u gradu, primarna, u dužni od 2km i sekundarna u dužini od 8km, čija je vrednost 130.000.000 ili oko milion evra.

Gasifikacija kako Negotina, tako i Prahova, gde se nalazi hemijsko-industrijski park, moram da napomenem da je predsednik Aleksandar Vučić juče u Sočiju ostvario, mogu slobodno da kažem, istorijski rezultat za Srbiju na ekonomskom polju i polju energetske efikasnosti sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, gde nam je obezbedio cenu gasa koja je niža od berzanske četiri puta i što je još bitnije obezbedio nam je energetsku sigurnost i uštedu od 300 miliona evra.

Mogu slobodno da kažem da ovakve investicije nisu bile u opštini Negotin preko pola veka. Ljudi su samo sanjali o svemu ovome i mi to stvaramo za boljitak svih naših građana uz podršku predsednika Aleksandra Vučića i njegovog tima.

Ja bih na samom kraju povezao predlog zakona i amandmane o budžetskom sistemu za 2022. godinu, sa onim što je najbitnije i ono zbog čega sve ovo radimo, a to su naravno naša deca. Izneću neke podatke koji su zanimljivi, a veoma su bitni.

Naši građani moraju da znaju da od broja rođene dece zavisi održivost penzionog sistema u zemlji. Srbija trenutno ima blizu sedam miliona stanovnika, ali će ako se nastavi negativni demografski trendovi, do 2060. godine imati između četiri i po i pet i po miliona stanovnika. Broj dece po majci je 1,44, a za prostu reprodukciju treba nam još barem 0,8% više.

To smo počeli da menjamo. Na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem krenuli smo da okrećemo ovaj trend. Ide sporo, ali je veoma vidljivo. Zato smo i promenili Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom što znači da majka koja rodi treće i četvrto dete dobiće od države Srbije 30.000 evra tokom deset godina. Što je, složićete se, odličan podsticaj.

Takođe, od ove godine predsednik je najavio povećanje davanja države za prvo dete sa 100.000 dinara na 300.000 dinara, a takođe će biti i još većih podsticaja kako za drugo, treće, četvrto dete, tako i za mlade bračne parove da se osamostale i dobiće podršku za kupovinu stana.

Država, na čelu sa predsednikom Vučićem, se bavi problemima nataliteta dugo i mora da se pozabavi čitav vek unapred, i mora da živi živote naše dece i unučića i da razmišljamo ostavljamo li im otadžbinu kakvu zaslužuju ili ne.

Živela Srbija!

Whoops, looks like something went wrong.