Poštovani građani, smatra da je donošenje ovog zakona o kome danas govorimo izuzetno opravdano i da će imati pozitivne efekte po Republiku Srbiju. Izabrana je adekvatna kategorija stanovništva, što će verovatno uticati na efekte ove pomoći.

Ovakva mogućnost davanja ovakve značajne pomoći, kada pogledamo koliki će broj naših građana i primiti, ne bi bila moguća da država Srbija ne vodi odgovornu politiku. Srbija je danas država koja je odgovorna pre svega prema svojim građanima, za razliku od prethodnog režima čiji je cilj bio isključivo bogaćenje na račun običnog čoveka.

Za vreme prošlog režima fabrike su prodavane za nekoliko evra, otpušteno je više stotina hiljada radnika, zatvorene gotovo sve fabrike u kojima je radio veliki broj naših građana, dinar devalvirao za 50%, a njihovi džepovi su postojali sve puniji. Malobrojna klika oko Dragana Đilasa bogatila se na račun ekonomskog propadanja Srbije. Tako, dok se Đilas bogatio, a građani siromašili, Vuk Jeremić se bahatio narodnim novcem putujući po svetu, iživljavajući se po najskupljim svetskim hotelima.

Danas taj isti Vuk Jeremić poziva na neke revanšizam. Uželeo se američkih hotela sa 10 zvezdica i preskupih vina i cigara, pa bi da dođe na vlast nasiljem, da eliminiše svakoga ko pamti njegovo bahaćenje o našem trošku, dok su bolnice i škole propadale, a jedini auto-put koji smo imali bio je još iz vremena Tita.

On poziva na revanšizam. Čovek koji je bukvalno dao opravdanje kosovskim Albancima za nezavisnost. On bi nama da sudi, da nas proteruje i zabranjuje. Inače, vrlo je zanimljivo da se ni on niti bilo ko drugi iz opozicije nije javno javio da osudi nove napade na Srbe na Kosovu i Metohiji. Oni se prave kao da Kosovo i Metohija ne postoje.

Ja razumem da se mi ne slažemo oko određenih političkih stavova, oko mnogo toga se ne slažemo, ali zaista ne shvatam da postoji neko u Srbiji ko želi da dođe na vlast, a da se pravi da Srbi na Kosovu i Metohiji ne postoje, da ne postoje stotine naših manastira i crkava, da se prave da ne postoje grobovi naših predaka. Đilasu, Mariniki, Jeremiću, njih ne zanimaju ni crkve, ni manastiri, ni grobovi predaka, niti naša srpska deca na Kosovu i Metohiji. Njih zanima samo kako da dođu do srpskog budžeta, da se ponovo bave reketiranjem medija, da se ponovo bave izgradnjom kako su se bavili na Bulevaru Revolucije, pa su njihovi saradnici završili na sudu. Ili da ponovo grade kao što su gradili most na Adi, koji ispade skup kao da spaja dva kontinenta, a ne Banovo Brdo i Novi Beograd.

Da bi opet došli na vlast i opljačkali državni budžet, oni ne prezaju ni od čega. Ništa njima nije sveto, čak ni ono što je svakom Srbinu, a to je porodica. Oduvek je kod nas Srba važilo pravilo da je porodica svetinja i da se porodica ne dira. U kakvim god sukobima bili sa bilo kime, kod nas Srba pravilo važi – mi u porodicu i u decu ne diramo. Tako je bilo oduvek, ali ne za Đilasa i za njegove istomišljenike. Njima su bitne samo njihove porodice, a sve druge su nebitne i potrošne.

Kako drugačije objasniti svakodnevne napade na porodicu predsednika Vučića? Koji je to psihološki profil Dragana Đilasa i Marinika i Tepić koji postoji u njihovoj glavi, kada svaki dan preko svojih medija izmišljaju laži o bratu, ocu, sinu i ćerci predsednika? Po ceo dan, svaki dan u godini, bez i jednog političkog, ekonomskog ili bilo kog drugog programa i plana, Dragan Đilas i Marinika Tepić iznose najgnusnije laži o članovima porodice predsednika države.

Ta dehumanizacija, to polivanje medijskim blatom je postala svakodnevnica. Zaista moram da se zapitam šta je svrha? Da li je njihova svrha da nateraju Vučića da podnese ostavku da bi spustio tenzije, da spase porodicu medijskog linča, a da Srbiju prepusti njima na milost i nemilost? Mislim da se to neće desiti. Da li je u pitanju priprema građana Srbije za pokušaj nasilnog prevrata u kome bi im pomogle strane službe i armije plaćenika? Šta ako im to ne uspe? Šta ako mi kao država Srbija operativnim merama i radom sprečimo takav scenariju?

Šta je sledeća opcija? Nešto što nisu uspeli njihovi miljenici i braća, kako su nazivali pojedine vođe klana Belivuk, Miljković i za šta su bili spremili snajpere? Šta će Belivuku snajperi kada su svi kriminalci njemu dolazili na noge i bili ubijani licem u lice? Šta će njima profesionalni snajperista? Da li je u pitanju taktika koja je primenjena neposredno pred ubistvo Zorana Đinđića, čemu su prethodili meseci medijskog blaćenja? Matrica je ista bukvalno, slovo u slovo.

Na nama je da ostanemo na nogama, čvrsto i stabilno, i da budemo na prvoj liniji odbrane države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, da pričamo sa narodom i svaku kap Đilasovih i Marinikinih laži prekinemo lavinom istine, jer došlo je vreme kada nema nazad. Kao što rekoše junaci sa Košare i Paštrika – Nema nazad, nazad je Srbija. Živela Srbija!

Poštovani građani, gospođo ministarka, poštovane kolege, donošenjem ovog zakona o zaduživanju, koji danas razmatramo, mi ćemo omogućiti izgradnju autoputa koji povezuje čak 600 hiljada ljudi, koji su ovi ljudi čekali decenijama. Mnogi su obećavali ovaj put prethodnih godina i prethodnih decenija, međutim, niko osim Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića nije mrdnuo dalje od obećanja.

Mi ovom izgradnjom autoputa ispunjavamo naša predizborna obećanja, za razliku od Dragana Đilasa koji je predizborna obećanja koristio samo da bi narodu zamazao oči, dok je on postojao svakim danom sve bogatiji.

Izgradnjom ovog puta mi ne samo da povezujemo ovih 600 hiljada ljudi koji žive u Srbiji, već otvaramo jednu novu deonicu i omogućavamo saradnju između kompanija u Srbiji i Bosni i Hercegovini, čime se dosta utiče na podizanje standarda. Time, takođe, smanjujemo broj nezaposlenih sa obe strane granice.

Želim samo da podsetim poštovane kolege i građane Srbije da je danas broj nezaposlenih dva i po puta manji nego u vreme vladavine Dragana Đilasa, Marinike Tepić i Vuka Jeremića. Jedan od razloga je upravo i to što smo mi za kratko vreme izgradili i gradimo veliki broj autoputeva magistralnih, regionalnih i ostalih puteva.

Ono što je izuzetno značajno kada posmatramo ovaj ugovor, to je što sam ja primetio da se zaduživanje vrši u dinarima, što je bilo nezamislivo za vreme vladavine Dragana Đilasa. Podsetiću vas da je za vreme vladavine takozvanog žutog režima dinar bio oslabio više od 50% i takve stvari su zaista bile nezamislive u to vreme.

Nažalost, osim ovakve konstruktivne i državotvorne politike koju mi vodimo, mi imamo politiku koju nude Đilas, Marinika, takozvani ekolozi, njihovi saradnici koji podržavaju blokade, upravo puteva, puteva koji su tu da spajaju, a ne da razdvajaju ljude. Na taj način oni žele klasično da zloupotrebe veliki broj građana Srbije koji su bili na demonstracijama takozvanih ekologa, koji su pokušali da Marinika i Đilas preotmu i preuzmu zasluge za njih.

Svi mi ovde znamo, kao i većina građana Srbije, da krajnji cilj i Ćute i Marinike i Đilasa i ostalih koji organizuju takozvane ekološke demonstracije nisu nikakvi ekološki razlozi, već isključivo dolazak na vlast bez izbora, uz pomoć stranog faktora, koji bi ih postavili na vlast dan nakon izbora, za koje bi oni objavili da nisu bili legitimni, da nisu postojali demokratski uslovi ili da su bili pokradeni.

Naravno, takva politika dovođenja na vlast bez izbora svakako obuhvata i sprovođenje nasilja i nereda na ulicama i to je neki scenario protiv koga mi moramo da se borimo ovde, kao narodni poslanici politikom, a službe bezbednosti i na svoj način u skladu sa Ustavom i zakonom.

Međutim, ono što može da se desi, kao nuspojava delovanja takozvanih ekologa je razvijanje radikalnog antitehnološkog pokreta, koji je mnogo opasniji od radikalnog ekogolizma ili zelenoga anarhizma i to kao posledica ovakvih poteza, ovakvih ekologa takozvanih i ekoloških demonstracija dešavalo se više puta na svetu.

Začetnik svega toga bio je najpoznatiji domaći terorista u SAD, univerzitetski profesor, Teodorka Kačinski, kome su vlasti Amerike pritisnute njegovim ucenama i pretnjama od bombi da u Vašingtonu, bili su prinuđen da u „Vašington postu“ objave njegov manifest protiv tehnološkog napretka, njegov manifest koji se zvao - Industrijsko društvo i njegova budućnost. Taj atnitehnološki manifest je uticao na formiranje nekoliko ozbiljnih antitehnoloških radikalnih organizacija, pa čak i jedne ozbiljne terorističke grupe u Meksiku pod nazivom ITS.

Znam da će mnogima od vas ovo zvučati da sam otišao predaleko ili da je ovo pregrubo ili preterano, ali moja obaveza kao profesor iz oblasti bezbednosti je da vam skrenem pažnju i da skrenem pažnju javnosti na model koji sam prepoznao. Naročito je važno da taj model prepoznaju službe bezbednosti i sam politički vrh. Pazite, mi danas već imamo i nekoliko radikalnih grupa koje su nastale iz takozvanih slučajnih i takozvanih demonstracija koje su nastale spontano i te radikalne grupe mogu napraviti ozbiljan problem nama kao državi i sputati neke strane investicije do kojih nam i te kako stalo, jer bez stranih investicija mi ne možemo da idemo napred, ne možemo da idemo dalje jednostavno.

Već sada na protestima vi imate ljude koji se protive bilo kojoj vrsti tehnološkog napretka. Oni nose transparente protiv rudnika, protiv „Elektroprivrede Srbije“, protiv vetroparkova, termoelektrana, telefonije, EPS i svega ostalog. Na velikom broju bilborda koje sam mogao da primetim u Beogradu, onih manjih, što možete videti po ulicama postoji natpisi - struja ubija i u tekstu ispod toga se optužuje „Elektroprivreda Srbije“ da proizvodnjom struje, korišćenjem uglja ubija građane Srbije. Osim toga postoji neke javne ličnosti, kao što je advokat Gajić, koji zahteva da se Vlada Srbije obaveže da neće otvoriti nijedan rudnik u narednih 100 godina.

Već sada imate prebijanje nevinih građana na protestima od strane ljudi koji su za zaštitu ekologije shvatili i suviše radikalno. Ukoliko pogledate pažljivo snimke, a vi ćete videti da na tim ekološkim protestima osim ljudi kojima su Marinika, Đilas i ostali platili da dođu, postoje neki ljudi koji su se samo radikalizovali i za koje je ekologija postala pitanje života i smrti. Osim plaćenih ljudi da glume ekologe, vi ćete videti ljude koji smatraju da osim što je ekologija pitanje života i smrti, videćete da tu postoje osobe koje sprečavaju ljude da prolaze putem, osobe koje su naterale majke da nose decu preko Pančevačkog mosta, preko Brankovog mosta u svome naručju.

Zato mi, kao odgovorna vlast, ne smemo dozvoliti da bilo koji građanin Srbije bude žrtva demonstracija, koje su počele bilo kojim povodom i zato je važno govoriti građanima šta stoji iza takozvanih ekoloških protesta. Sa narodom moramo da razgovaramo i to je tačno i da mu skrećemo pažu na pokušaje Dragana Đilasa i njegovih mentora da izazovu haos i nerede u Srbiji. Takvu sliku jedva čekaju da vide mentori Đilasa, Marinike, Ćute i ostalih u inostranstvu, koji žele da po svaku cenu zaustave napredak države Srbije ne bili oslabili našu državu, ne bili probali da nas bace na kolena i tako nas sprečili da podržavamo naš narod koji žive u Republici Srpskoj, Crnoj Gori ili na Kosovu i Metohiji naročito, jer oni svi dobro znaju da današnja Srbija predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, nikada neće dozvoliti neku novu „Oluju“, to se više nikada neće desiti, ne dok je Aleksandar Vučić predsednik i zato puna podrška državnoj politici i izgradnji puteva i stabilnosti regiona i predsedniku Vučiću. Živela Srbija! Hvala.

Poštovana ministarko, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, odlaganje početka ovih reformi o kojima danas govorimo je zaista opravdano kao što smo čuli od većine govornika i od same ministarke, pre svega zbog situacije koju smo imali sa korona virusom. Međutim, treba naglasiti, kada govorimo o korona virusu i pandemiji da je Srbija kroz ovu krizu prošla i još uvek prolazi izuzetno dobro. Pre svega zahvaljujući liderstvu predsednika Vučića.

Kada tome dodao inicijativu predsednika za otvoreni Balkan, kao i odličnu politiku prema susedima u smislu da smo svim susedima ponudili i poklonili veliku količinu vakcina kako bismo pokazali široku ruku, možemo slobodno reći da je Srbija uz privredni rast koji je nezabeležen u istoriji ovakvih kriza zaista u ovom delu Evrope, a svakako politički lider regiona.

Kao takva, naša država želi da što pre krene sa reformama, međutim, da bi se ove reforme o kojima danas govorimo i koje želimo da odložimo za 2025. godinu, da bi se one sprovele adekvatno, potrebno je razgovarati sa sindikatima, strukovnim udruženjima, predstavnicima zaposlenih i svim onim drugim zainteresovanim stranama da bi upravo to sprovođenje takvih reformi koje su izuzetno značajne, bile sprovedene na jedan demokratski način. Upravo zbog toga se slažem da je te reforme potrebno odložiti do 2025. godine.

Obzirom da su ovih dana aktuelni tzv. ekološki protesti, želeo bih samo da kažem građanima da treba da znaju da je reformom javne uprave, tačnije uvođenjem digitalizacije Republika Srbija je direktno spasla 28.000 stabala i 10.000 kilovat sati energije, čime je direktno uticala na zelenu energiju.

Želeo bih da se osvrnem i na zakon o kome ćemo sutra govoriti da se ne bih sutra ponovo javio za reč i uskraćivao mojim kolegama vreme. To je zajam neophodan za proširenje gasne mreže na Zlatiboru i okolini. Želim da naglasim da je ovo izuzetno važno razvojno ulaganje od čega će korist imati građani i privreda kraja u kome stiže gas, ali i cela Srbija. U zlatiborskom kraju, kao i u naseljima do kojih će doći gas ima mnogo domaćinstava sa starijim sugrađanima koji će uvođenjem gasa biti pošteđeni nabavke, skladištenja drva ili uglja i konstantnim loženjem. Biće dovoljno da pritisnu dugme i da za istu količinu novca greju ne samo jednu prostoriju, već ceo dom.

Takođe širenje gasne infrastrukture doprineće dolasku novih investitora na sam Zlatibor i okolinu, čime će se ojačati turistički privredni kapaciteti. Osim toga, širenje gasne mreže će imati i povoljan uticaj na demografiju, jer se time podiže životni standard i direktno utiče na smanjivanje broja ljudi koji žele da napuste selo. Naravno, širenje gasne mreže ima i ogroman značaj za ekologiju, jer se time praktično gase kotlarnice koje zagađuju vazduh, ali i smanjuje seča drveća čime se direktno poboljšava kvalitet vazduha.

Na taj način, mi kao odgovorna vlast preduzimamo mere koje doprinose ekologiji za razliku od Marinike i Đilasa, koji blokiraju gradove i stvaraju tenziju u društvu sa željom da padne srpska krv, a sve pozivajući se na ekologiju. Njihova dvoličnost se ogleda i u tome da se Marinika i Đilas pozivajući se na ekologiju upravo voze u džipovima vrednim više od 100.000 evra i sa nekoliko hiljada kubika, koji ispuštaju ogromne količine izduvnih gasova.

Koliko je Đilas zabrinut za prava običnih građana možemo videti koliko je brinuo za prosečne potrošače u gradu Beogradu. Setimo se situacije sa trgovinskim lancima kada je Đilas bio gradonačelnik, kada su sprečavani nastanci drugih lanaca u Beogradu, nego je postojao samo jedan.

Isto tako za vreme Dragana Đilasa, bilo je gotovo nemoguće dobiti građevinsku dozvolu za zgradu na bilo kojoj atraktivnoj lokaciji, a bukvalno nemoguće dobiti građevinsku dozvolu za blok stambenih zgrada i sve to dok njegov medijski partner Mišković ne rasproda sve stanove u „Belvilu“. Da ne bude da sam nešto izmislio, dovoljno je samo pogledati podatke Zavoda za statistiku koji govore sami za sebe. Kada je Đilas bio gradonačelnik izdato je nekoliko puta manje građevinskih dozvola nego danas kada Beogradom upravlja SNS.

Tako je 2010. godine izdato samo 6.512 građevinskih dozvola za celu teritoriju Srbije, a 2020. godine 22.625. Dakle, za vreme vlasti SNS u Srbiji je izdato 16.000 građevinskih dozvola više ili skoro četiri puta više nego za vreme vlasti Dragana Đilasa.

Ukoliko uzmemo u obzir da prosečno jedna trećina svih izdatih građevinskih dozvola odlazi na Beograd, dolazimo do zaključka da danas u Beogradu se izda onoliko građevinskih dozvola koliko se u Đilasovo vreme izdavalo u celoj Srbiji.

Koliko je Mišković bio privilegovan govori činjenica da pravni naslednik „C marketa“, „Deleze“ se pre nekoliko dana obavezao, odnosno moraju da obešteti 3.343 mala akcionara jer su oni pobedili na sudu i dokazali da je vrednost akcija bila znatno veća nego ona po kojoj ih je Mišković isplaćivao prilikom privatizacije. Ovde imam obaveštenje generalnog direktora kompanije „Deleze“ Žan Vol Dokera, izvinjavam se gospodine ako nisam pravilno pročitao njegovo ime, kojim on obaveštava akcionare da će svaki akcionar „C marketa“ koji je podneo tužbu i rešenje Privrednog suda u Beogradu iz 2018. godine i 2020. godine, je doneto da će svaki akcionar dobiti dodatnih 48.581 dinar.

Dakle, Đilasov partner Mišković je svakog malog akcionara oštetio za tačno 400 evra. Ukupna suma koja će se isplatiti je 48.000 dinara po akciji, plus 31.000 dinara za kamatu, dakle 80.000 dinara će svaki od njih dobiti. Za toliko je Mišković, nekadašnjih Đilasov partner, oštetio građane, male akcionare „C marketa“.

Pošto sam ja studirao ekonomiju mogu vam reći da na osnovu ovih podataka se lako dolazi do cifre od više 100 miliona evra za koju je oštećena država u ovom poslu. To je još jedan od razloga zašto bi Đilas ponovo želeo da dođe na vlast, da bi opet nekom svom tajkunu, nekom svom partneru omogućio monopol ili političke kontakte pa da zajedno tajkuni i strani ambasadori u kafani sastavljaju Vladu Srbije.

Na sreću građana ta vremena su odavno prošla. Vlast se dobija samo na izborima, a Vlada u Narodnoj skupštini, po meri građana Republike Srbije.

Takođe, želeo bih da kažem da sam pre nekoliko dana sa kolegama poslanicima, Viktorom Jeftovićem i Lukom Kebarom, zajedno smo obilazili radove na početku izgradnje metroa koji je obišao i predsednik Aleksandar Vučić. To je upravo potvrda onoga što se dešava trenutno u ovoj Srbiji. Mi kada smo obećali izgradnju metroa mi smo tu izgradnju metroa započeli, za razliku od Đilasa koji je obećavao više puta u svojoj političkoj karijeri metroa, kada je bio gradonačelnik. Međutim, to je njemu služilo samo da zamagli pogled građanima da oni ne vide njegove špekulantske radnje kojima je postao najbogatiji političar.

Ne postoji političar u svetu koji je svoje bogatstvo povećao za 619 miliona evra. Svi političari kada dođu na vlast su prijavljivali manjak prihoda, čak i Donald Tramp kada je postao predsednik SAD i kada se završio njegov mandat prijavio gubitak od nekoliko milijardi dolara. Samo je Dragan Đilas uspeo da se obogati za vreme svog mandata.

Pozivam građane da ne nasedaju na pozive Marinike i Đilasa da se blokira grad, da se ruše gradovi, da se blokiraju putevi. Jer građani Srbije, Marinika i Dragan Đilas su sebe materijalno obezbedili, a svaku eventualnu štetu koja bude nastala usled blokada, usled rušenja i paljenja platićemo upravo mi, svi građani Republike Srbije.

Na kraju, puna podrška predsedniku Aleksandru Vučiću za borbu u bolju Srbiju. Prijatno.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas govorimo o jednom značajnom sporazumu koji govori o zaštiti od katastrofa na Balkanu između Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

Lično smatram da je ovaj sporazum izuzetno važan iz praktičnih i iz političkih razloga. Iz političkih razloga ovaj sporazum je nastavak Sporazuma o "Otvorenom Balkanu" koji je bio inicijativa predsednika Aleksandra Vučića i on će samo još više učvrstiti odnose između ove naše tri zemlje.

Kada govorimo o praktičnom smislu Srbija je dokazala šta zna, šta može na vežbi koja je održana 5. novembra kada je više od osam hiljada pripadnika MUP-a, Sektora za vanredne situacije, pripadnika lokalne samouprave i ostalih učestvovalo na jednoj velikoj vežbi na više od 50 lokacija.

Mi smo time pokazali našu dominaciju u regionu i pokazali smo da se sve ono u šta je ulagano u Sektor za vanredne situacije u poslednjih godinu dana, od kada je gospodin Vulin na čelu ovog ministarstva, ima zaista veliko opravdanje.

Međutim, iako smo, mogu reći, dosta dobri u tome, iako se kako je ministar Vulin rekao, tek planiraju neke dodatne nabavke značajno je razvijati saradnju sa komšijama iz više razloga. Pre svega, katastrofe nikada ne dolaze same i vrlo retko zadese samo jednu državu. Ukoliko bi se neka katastrofa, bez obzira da li se radi o tehnološkoj katastrofi ili o prirodnoj nepogodi tipa zemljotresa, požara ili poplava desila u pograničnom području, tada bi bilo zaista opravdano pozvati i naše komšije u pomoć, jer svaka poplava, svaki požar vrlo lako može da se prenese sa jedne granice na drugu granicu.

Iz tog razloga izuzetno je bitno biti kompaktibilan sa njihovim jedinicama, sa jedinicama koje su zadužene za saniranje katastrofa od naših komšija, u ovom slučaju Severne Makedonije i Albanije, jer koga ćete prvo pozvati u pomoć ako ne vašeg komšiju, kako na selu tako i u međudržavnim odnosima. Isto je najvažnije imati dobre odnose sa vašim susedima, a mi smo naše odnose što se tiče saniranja posledica požara dokazali ove godine nekoliko puta kada smo pomagali Severnoj Makedoniji, kada smo pomagali Grčkoj.

Koliko sam zapamtio, samo 5. avgusta četiri helikoptera MUP-a Srbije su za nekoliko sati izveli više od 20 naleta i tako spasili selo Drena u Severnoj Makedoniji, što nije ostalo bez zapažanja i vi znate da su nam naši susedi iz Severne Makedonije za to bili vrlo zahvalni. Takođe, naši helikopteri, naši pripadnici su spasili nekoliko izuzetno značajnih sela i dosta stanovnika i dosta materijalnih dobara i u Grčkoj ove godine. Iz tog razloga je zato važno potpisati ovaj sporazum i naravno raditi na dalje na opremi naših ljudi.

Tako dok mi kao odgovorna vlast radimo na tome da imamo što bolju saradnju sa svima, dok želimo da imamo i što bolju saradnju i sa Kinom, i smatram da je izuzetno opravdan ovaj sporazum, jer ne radi se tu samo o praktičnoj zameni vozačkih dozvola, da li neko sa vozačkom dozvolom Srbije može da upravlja vozilom u Kini ili neko sa sa kineskom vozačkom dozvolom da može upravljati vozilom u Srbiji. Radi se o učvršćivanju odnosa između Kine i Srbije jer nemojmo zaboraviti da je Kina učinila veoma mnogo za našu Srbiju. Kina je doslovce spasila i Smederevo i Bor, a danas su ta dva grada živa, ljudi se zapošljavaju, deca kreću da studiraju i da idu u škole koje su vezane za te dve industrije koje su upravo u Boru i u Smederevu, a podsetiću vas da je recimo srednja škola u Boru, koja je namenjena za rudarstvo, bila pred zatvaranjem dok kineski investitori nisu došli.

Danas te dve ustanove, te dve industrije, te dve fabrike dopunjavaju naš BDP sa izuzetno velikom količinom sredstava i predstavljaju, možemo čak reći, i osnovicu našeg izvoza.

Tako, dok se naš predsednik Aleksandar Vučić i mi svi ovde trudimo da razvijamo našu državu, da sa svima imamo što bolju saradnju, vi imate neke snage u Srbiji, delove opozicije koji su predvođeni Đilasom, Marinikom, Borkom Stefanovićem koji idu po okolnom državama, koji idu u Brisel, koji idu u SAD, koji obilaze ceo svet ne bi li opanjkavali našu državu, ne bi li opanjkavali naš sistem koji svakog dana zapošljava sve više ljudi za razliku od njihovog sistema koji je ostavio više od 600.000 ljudi bez posla.

Stvarno ne znam, ima li nešto jadnije, nešto prostije nego otići u neku stranu državu i pljuvati svoju rođenu državu? Razumem ja šta je politička borba, da se mi borimo u nekoj političkoj areni na teritoriji Srbije, da držimo štandove, da držimo mitinge, da dajemo izjave za mediji, ali koliko treba nisko čovek da padne da ode u inostranstvo i da pljuje rođenu zemlju? Koliko nisko treba to da bude, ne znam, na skali od jedan do sto? Ne znam, verovatno 619. To Đilas najbolje zna.

Međutim, ono što je novo u njihovoj taktici, a na šta treba posebno obratiti pažnju to je strategija koju su oni sproveli u Negotinu za vreme izbora. Naime, oni su neposredno pred izbore objavili jedno saopštenje jedne istraživačke agencije koja je objavila da oni imaju 20% podrške. Kada su na izborima dobili 12% oni su odmah te izbore proglasili nelegitimnim, pokradenim i pozvali se upravu na to. Pozvali su se na njihovo saopštenje od 10 dana pre izbora da oni imaju 20%.

Nakon toga su pozvali ljude da izađu na ulice. Iako to nije zavredelo neku veću medijsku pažnju, oni su ipak jedan deo stanovnika uspeli da ubede u to i da izvedu na ulice, a to je samo bio probni balon za Beograd. Bojim se da će oni to probati da uradi isto u Beogradu, da će pred izbore, kao sada što plasiraju priču da imaju više od 50%, u Beogradu što je zaista smešno, isto tako objaviti istraživanje neke njihove marketinške agencije i onda kada budu bili potučeni do nogu oni će koristiti te argumente upravo da bi izašli na ulice i probali da nasilno osvoje vlast, na šta Marinika Tepić uporno i poziva sve ovo vreme na društvenim mrežama.

Ono što bih takođe hteo da kažem, a izuzetno je vrlo zanimljivo, što se njih tiče, a to od danas jedan sajt koji se zove „Cenzol“ kako je ne kritički, nego je u principu antidržavni sajt koji sve što objavljuje objavljuje protiv vlasti u Srbiji objavio da je jedna nevladina organizacija, mislim da su nazvani „Slobodni novinari Evrope, sa sedištem u Parizu, uputila pismo američkom Kongresu i podržala sankcije protiv Srbije, protiv predsednika, itd. Kad malo bolje pogledate u pitanju nije bilo nikakvo saopštenje. Neki čovek koji je registrovao tu neku nevladinu organizaciju je samo uputio tvit i tagovao sedam kongresmena iz SAD.

To je način na koji oni rade. Oni bukvalno od muve naprave slona i objavljuju u svojim novinama ne bi li zaludeli narod, ne bi li omanuli glasače u Srbiji kako su svi protiv nas. Sa druge strane, videli ste da je Srbija pozvana na Samit o demokratiji, a to je nešto na šta smo svi mi ponosni i o čemu smo mi svi govorili, na čemu smo mi svi ovde radili razvijajući odnose sa SAD koje oni upravo žele da pokvare.

Oni upravo žele da pokvare odnose Srbije sa svim velikim silama sveta. Danas SAD zapošljavaju u Srbiji više od 17.000, 18.000 ljudi. Najveći su pojedinačni donator je Holandija, takođe zemlja iz Evrope i najveći pojedinačni investitor u Srbiji. Kina sve više i više ulaže u Srbiju. Predsednik Aleksandar Vučić se sastao sa predsednikom Putinom, što je bilo nezamislivo u njihovo vreme.

Na kraju, kao i svi ostali moji prethodnici, ja stvarno želim da dam podršku predsedniku Aleksandru Vučiću na politici koju vodi i gospodinu Aleksandru Vulinu na suzbijanju organizovanog kriminala u Republici Srbiji. Svaka vam čast na tome. Nadam se da ćete istrajati i da ćemo se konačno izboriti sa svima onima koji predstavljaju pretnju za naše društvo.

Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko, sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, postojanje institucije Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja je ogledalo demokratije u jednom društvu. Mi, sa ovim zakonskim rešenjima o kojima danas raspravljamo radimo na unapređenju upravo toga, na unapređenju demokratije u našem društvu. Smatram da je veoma značajno što je novim zakonom predviđen javni poziv za prijavu kandidata, ali to što će se razgovor sa kandidatima snimati, odnosno biće javan i građani će moći da provere, da se uvere koga smo mi to izabrali za sledećeg, koji će ih predstavljati i štititi njihova prava.

Takođe, saglasan sam sa mišljenjem većine kolega, koji smatraju da je Predlog da se mandat Zaštitnika građana produži na osam godina, jer jednostavno smatram da jedan kontinuitet u radu je neophodan kako bi se tako odgovoran posao obavljao što kvalitetnije. Što, naravno ne znači, dragi građani, da ta osoba koju budemo izabrali da će ona osam godina biti na toj poziciji i da će biti nesmenjiva. Naprotiv, smatram da će se ta osoba nalazite pod još većom lupom javnosti.

Ono što je, takođe značajno, to je da se novim zakonom zabranjuje smanjivanje budžetskih sredstava za Zaštitnika građana, čime se omogućava da zaštitnik građana, sa svojim timom ima kontinuitet u radu, odnosno da neće morati da strahuje za sredstva koja će im biti neophodna da sprovode svoje aktivnosti.

Međutim, nije tako uvek bilo. Ja moram da podsetim građane, mi smo juče, ovde raspravljali o budžetu, o rebalansu budžeta, da su postojale neke vlasti koje su, recimo 2008, 2009. godine rebalansom budžeta smanjivale sredstva koja su prethodno bila predviđena, za recimo najugroženije socijalne kategorije u našem društvu.

Za razliku od njih mi smo se novim rebalansom budžeta, kojim jednostavno želimo da podelimo sa građanima višak novca koji imamo u budžetu, koji smo stekli odgovornom jednom politikom, mi smo upravo za socijalno najugroženije kategorije stanovništva opredelili više stotina miliona dinara, kako bismo unapredili njihov položaj i položaj institucija koja se bave ovim socijalno ugroženim kategorijama.

Takođe, kao neko ko je studirao u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ja ne mogu nikada da zaboravim moje kolege koji su radile u Policiji Srbije 2008, 2009. godine, koje su imale izuzetno manje opreme nego što imaju danas, koji su bili prinuđeni da sami kupuju opremu osnovnu, majice i cipele zato što je rebalansom budžeta neodgovorna vlast Đilasa i Jeremića bila uskratila novac Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Mi smo ti koji vodimo računa o svakom pripadniku Ministarstva unutrašnjih poslova i upravo smo rebalansom budžeta opredelili značajna sredstva da svi policajci, da svi ljudi u Ministarstvu unutrašnjih poslova dobiju nove komplete uniformi, nove cipele kako bi imali što bolje uslove da rade ono za šta su plaćeni, a to je da se bore protiv organizovanog kriminala, da sklanjaju narko-dilere i pedofile sa naših ulica.

Što su, uostalom oni i dokazali. Policija kojom rukovodi ministar Vulin je uspela da bez ispaljenog metka uhapse ceo klan Belivuk, Miljković, da pravdi privede i pojedine visoke funkcionere, što se nikada nije desilo u istoriji policije Srbije, jer su Đilas, Jeremić i ostali koji su bili sa njima u ekipi uporno bili zataškavali sve afere koje su se dešavale u njihove vreme u službama bezbednosti, koje su tada bile samo ekspoziture pojedinih stranih ambasada i pojedinih službi.

Kada govorimo o Zaštitniku građana, ja želim da se nadovežem na ono što je moj kolega Bakarec govorio, ali i ono što je ministarka bila spomenula. Ja stvarno očekujem da od Zaštitnika prava građana bude zaštitnik građana, ali svakog građana, prvenstveno zaštitnik onoga za koga je većina građana Srbije glasala, a to je predsednik Srbije.

Meni je stvarno nepojmljivo da se Zaštitnik građana ne bavi zaštitom predsednika i pretnji koji svi mi narodni poslanici, najviše Bakarec i kolega Marijan Rističeveć dobijamo svakodnevno putem društvenih mreža od Đilasa, Marinike Tepić, Jeremića i ostalih pripadnika njihove bande. Zaista je to neshvatljivo.

Vi ne možete da shvatite, građani Srbije, sa kakvim se mi uvredama susrećemo. Ne samo mi, već i deca predsednika Vučića, pogotovo Danilo, koji izlaže najsurovijem proganjanju. To, jednostavno svi moraju da osude, ali ne samo mi kao narodni poslanici, već jednostavno, i sve institucije.

Njihov cilj je jednostavan. Ministarka je govorila o tome. Oni nemaju nikakav plan ekonomski, nikakav ekonomski program. Oni ne znaju šta bi radili kad bi došli na vlast, da im se to, kojim slučajem, desi. Njihov jedini plan i program je napad na sve što nosi natpis Srpska napredna stranka.

Zbog toga ja pozivam građane da dobro razmisle, da li će podržati Đilasa, Jeremića i Mariniku, koji usled svoje nemoći i ne manja ekonomskog programa vređaju i proganjaju decu predsednika, jer kada opozicija nema nikakav ekonomski program, kada joj je jedini program proganjanje i vređanje, zamislite šta bi uradili da kojim slučajem dođu na vlast, kako bi se ophodili prema svojoj deci Srbije kada se tako ponašaju prema štićenoj ličnosti kao što je dete predsednika države.

Zato pozivam građane Srbije da stanu uz predsednika koji gradi puteve i bolnice, koji je zaslužan za visoke plate i penzije, i na kraju, koji je zaslužan za nikad veći ugled Srbije u svetu. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ima za cilj unapređenje sistema zaštite od buke u životnoj sredini na teritoriji Republike Srbije. Unapređenje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke kako bi se izbegla, sprečila ili smanjila štetna dejstva buke za zdravlje ljudi.

Dok se mi kao narodni poslanici trudimo da ovakvim zakonom zaštitimo i sredinu ali i građane od buke, u Srbiji nažalost postoji jedna grupa ljudi okupljena oko tajkuna Đilasa i Marinike Tepić kao i Jeremića koja stvaranjem buke sastavljena od najgorih laži i psovki, nastavlja da vređa predsednika Vučića i sve nas iz SNS-

Kada su videli da na taj način ne postižu nikakve efekte oni su otišli korak dalje i angažovali jednu osobu, čini mi se da se Vidojković zove koja javno na televiziji je vređala, odnosno psovala majku predsedniku Aleksandru Vučiću. Naravno, Đilas i Marinika su se odmah dali u pravdanje ovakvog postupka, braneći svog vojnika rečima da je to ispoljavanje neke vrste umetničkog otpora čime su pokušali samo da legalizuju vređanje ne samo majke predsednika Aleksandra Vučića već odobrili i podržali vređanje svih majki naše Srbije.

Treba naglasiti da je tek sa dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Srbije krenula intenzivna briga o životnoj sredini, kvalitetu života građana, za razliku od vremena Dragana Đilasa, za čije vreme smo se mogli uveriti samo u njegovo bahato trošenje novca.

Kao što je jedan moj kolega, mislim da je Marjan Rističević, rekao, Đilas je dao devet miliona evra samo da bi most bio gotov nekoliko dana ranije, da bi mogao za Novu godinu da se prošeta tim mostom. Sada, zamislite čoveka koji daje devet miliona evra naših para, građana Beograda, umesto da za tih devet miliona napravi vrtiće ili renovira neku školu ili bolnicu?

Novcem se bahatio, naravno, ko bi drugi, nego Vuk Jeremić, koji je trošio naš novac nemilice spavajući po najskupljim hotelima u svetu, dok se družio sa ljudima koji su bili na poternici Interpola. Tako su neki od njegovih najbližih prijatelja, kao što su Patrih Ho i šeik Gaida 2017. godine uhapšeni u Njujorku po poternici Interpola, ali čovek koga je on najviše hvalio na društvenim mrežama, koga je nazivao svojim bratom, zvao se Emilio Lozoja, i on je uhapšen zbog davanja mita od čak 800 miliona dolara.

Ništa to ne bi bilo čudno da Vuk Jeremić sve ovo vreme, u stvari, dok se družio sa njima i dok su se oni bavili tim krivičnim delima nije bio angažovan od strane njihovih firmi i korporacija da bude njihov pravni savetnik i njihov promoter, za šta je inkasirao neverovatnih 5,5 miliona dolara.

Sada ja pitam građane Srbije da li možete da zamislite kakvo je to savetovanje kada za savetovanje dobijete čak 5,5 miliona dolara? Sa tako obezbeđenim novcem, takvim milionima Đilas i Jeremić su pomislili da prečicom, bez izbora, dođu na vlast u Srbiji i to na osnovu piramide nasilja čiji su glavni izvršioci Marinika Tepić i Aleksić.

Ja sam zamolio moje prijatelje iz Instituta za borbu protiv organizovanog kriminala iz Italije da mi naprave piramidu nasilja Marinike Tepić, Aleksića i Vuka Jeremića, analizirajući njihovo ponašanje u medijima.

Ja bih molio kameru da ovo približi.

Molim vas, kamerman, ostavite taj mobilni telefon i radite vaš posao i približite ovo.

Gospodine, molim vas da prestanete da čitate knjigu i da približite ovo.

Približite ovo. Vaš posao je da pokažete šta narodni poslanici pokazuju, a ne da čitate knjigu.

Samo vi ovo prikažite, pa se sa vašim urednikom posle borite.

Knjiga se ne čita na radnom mestu.

Ovo je piramida nasilja koju RTS ne želi da prikaže.

Dobro, nije on nama baš iz Srpske napredne stranke naklonjen.

Kako ona funkcioniše? Na početku su Jeremić, Marinika i Đilas širili laži o nama kako smo mi prebogati, kako su svi restorani u Beogradu vlasništvo Andreja Vučića, ne znam ovog poslanika, onog poslanika. Kada su videli da im to ne prolazi, da niko ne reaguje, tužilaštvo da ne reaguje, krenuli su sa izmišljanjem afera. Poslednja od tih afera je afera „Jovanjica“.

Zatim, prethodnih mesec dana mogli ste se uveriti, prateći društvene mreže Marinike Tepić, kako ona poziva na proteste, na ulicu, na šetnje, na štrajkove itd. Nakon toga je krenuo poziv na progon.

Pre sedam dana Marinika Tepić, Dragan Đilas i jedan njihov pripadnik su pozvali svoje članove da izađu na ulice i da će svaki član njihove stranke dobiti svog naprednjaka koga će juriti po ulicama.

Onda su se popeli jedan stepenik više, a to je uništavanje imovine. Pre tri dana sin desne ruke Vuka Jeremića, Bore Novakovića, čoveka koji je nekoliko puta bio u zatvoru za proneveru više miliona evra, je bahatim ponašanjem, huliganskim delovanjem razbio 30 metara stakla, 30 metara prozora na kancelarijama SNS.

Zašto vam pokazujem ovu piramidu nasilja? Zato što nas, dragi građani, samo jedan korak koji predstavlja nasilje nad ljudima deli od haosa koji najviše priželjkuje Vuk Jeremić, čovek koji je zloupotrebio funkciju u UN dok je bio. On je tada stupio u kontakt sa službenicima obaveštajnih službi stranih zemalja, gde je dogovorio da ukoliko bude izazvao haos na ulicama Beograda njih pozove u pomoć da izvrše vojnu intervenciju i naprave puč u Srbiji i sruše legalno izabranu vlast, Aleksandra Vučića izabranog na izborima i njega postave za predsednika države. Zato je važno da građani vide ovu piramidu nasilja koju napravili stručnjaci iz Italije za borbu protiv organizovanog kriminala.

Takođe, želeo bih da se okrenem na nešto što je ispunjavalo novine prethodnih dana, a to je panika koju je izazvao intervju gospodina Koluvije, koji je dao našem kolegi Vladimiru Đukanoviću. Puštanje u kućni pritvor gospodina Koluvije, čije je hapšenje Aleksić, inače, iskoristio da izmisli aferu „Jovanjica“ i optuži predsednika države i njegovog brata je zaprepastilo mnoge ljude u Srbiji zato što na tajkunskim medijima nećete čuti da je Aleksić izgubio sudski spor, da je Aleksić proglašen krivim jer je lagao da Andrej Vučić ima bilo kakve veze sa time. To nećete čuti ni na „Nova S“, ni na „N1“, niti pročitati u „Danasu“, niti bilo gde.

Uspaničeni Đilas i Marinika su prvo optužili predsednika zbog datog komentara. Zamislite, za kakvu se to oni demokratiju zalažu, kada predsednik države ne sme da odgovori na novinarsko pitanje? Nakon toga, Đilas, Marinika, KRIK, koji se finansira iz stranih fondova, ambasada, zamerili su Vladimiru Đukanoviću legalno napravljen intervju, a kada je taj isti KRIK objavio stenograme sa saslušanja Belivuka, a inače objaviti stenograme to znači da je neko počinio krivično delo, jer stenograme sa saslušanja optuženih ne možete da dobijete legalno, onda su se oni hvalili kako je to, zamislite, novinarski podvig.

Ista ta banda, inače lažova, Đilasa, Marinike, Jeremića, koristeći portal „Direktno“, i mene je optužila kako sam ja gospodinu Koluviji dao neku službenu legitimaciju, iako tog čoveka nikad u životu nisam video, niti ikakve veze imam sa tom organizacijom. Navode da je sve vreme ucenjivan da optuži Andreja Vučića da stoji iza cele priče, gospodin Koluvija je demantovao i to ćemo utvrditi lako u toku suđenja.

Međutim, razlog zašto su oni upali u nervozu i paniku je to što, po poslednjim istraživanjima, oni ne mogu da pređu cenzus i onda u tom slučaju, u tom očaju političkog beznađa, na raspolaganju imaju samo laži, uvrede i pretnje nasiljem zato što preko svojih saradnika u službama ne mogu da kontrolišu Koluviju, ne mogu da ga ucenjuju, ne mogu da ga drže u pritvoru, tako da se nadam da ćemo uskoro saznati ko je osmislio celu ovu izmišljenu priču i ko je Aleksiću dostavio dokumenta. Ko je njemu dostavio optužnicu 15 dana ranije pre nego što je ta optužnica stupila na snagu i pre nego što su je dobili advokati odbrane?

Moje mišljenje je da su to isti oni koji su prisluškivali predsednika, pratili mu sina, snimali mu sina i te iste informacije i fotografije davali opoziciji, ali isti oni koji su pružali zaštitu Belivuku i nabavili mu snajper da izvrši atentat na predsednika.

Do kraja sudskog procesa koji je vezan za „Jovanjicu“ red je da mi građane Srbije podsetimo ko je taj ko se druži sa kriminalcima. Pošto oni sve vreme izmišljaju, a nikakav dokaz nisu imali, pa da podsetimo građane. Pogledajte ovo. Ovo su Dragan Đilas i Vladimir Jovanović, zvani Japanac, pripadnik zemunskog klana, inače zemunski klan je odgovoran za smrt Đilasovog šefa bivšeg, premijera Đinđića. Pogledajte ovaj osmeh. Ovo nije osmeh kada vas neko slučajno sretne na ulici, pa se vi iz protokola slikate sa njim. Ovo je osmeh dva stara drugara, dva odana prijatelja. Ko je uhapsio posle Vladimira Jovanovića Japanca? Pa, naš sistem, Srpska napredna stranka i naš ministar policije i predsednik Aleksandar Vučić.

Takođe, još jedan od bliskih saradnika Dragana Đilasa je čovek koji je vodio jedan njegov opštinski odbor, koji se zove Milutin Bakić, uhapšen sa 66 kilograma droge. Šezdeset i šest kilograma droge je 66.000 doza za narkomane. Sa time je mogao da drogira ceo dan nekoliko dana. Evo ga ovde, sedi pored Dragana Đilasa. Nije on negde u pozadini, u desetom, petnaestom redu, zajedno sede i smeju se na jednoj proslavi.

Na kraju, čovek koji je dobio šest i po godina robije zbog četiri i po kilograma narkotika, zbog četiri i po hiljade doza narkomana, evo ih ovde – Milan Dabović i Dragan Đilas. Dakle, Dragan Đilas je taj koji se druži sa narko-dilerima i niko drugi u ovoj zemlji.

Na kraju svog izlaganja pozivam sve građane Srbije koji žele nezavisnu Srbiju kojom neće upravljati tajkuni, da glasno kažemo ne fašistima Đilasu i Mariniki koji pozivaju na linčovanje neistomišljenika, ne nasilju na koje poziva Jeremić, željan da izazove krvoproliće da bi izazvao stranu intervenciju, ne lažima kojima se koristi Aleksić da bi skrenuo pažnju sa svojih afera i ponavljanja u srednjoj školi, ali zato pozivam građane Srbije da glasno kažemo da autoputevima i fabrikama, da kažemo da novim radnim mestima i investicijama, da kažemo da većim platama i penzijama i da kažemo glasno da politici Aleksandra Vučića.

Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovana ministarko sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, kada govorimo o zakonu o zaštiti ćirilice građani treba da znaju, kao što su moje kolege već više puta ponovile, ali nije zgoreg ponoviti još jednom, da ovaj zakon nije usmeren ni protiv jednog drugog pisma, ni protiv jedne nacionalne manjine, ni protiv ničijih prava, ovaj zakon jednostavno služi da zaštitimo naše ćirilično pismo kao pismo koje određuje naš nacionalni identitet.

Ovaj zakon je način da sačuvamo ćirilicu kao što smo zajedničkim delovanjem, konzervatorskim radovima, s jedne strane, ali i jedinstvom srpskog naroda sačuvali crkve, ikone i spomenike na KiM i u Crnoj Gori, pa sada imamo dokaz postojanja srpskog naroda na tim teritorijama.

Zanimljivo je međutim da je i zakon o zaštiti ćirilice i Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave napadaju jedni isti, oni kojima je sve što ima veze sa Srbijom i sve što je srpsko mrsko.

Iz iste te, Đilas – Šolak kuhinje dolazi napad na MUP Srbije povodom kontrole vozila u kojima je, ispostaviće se, bio sin crnogorskog premijera.

Kao nekadašnji student Ministarstva unutrašnjih poslova dobro sam proučio ovaj slučaj i ovom prilikom moram da pružim podršku pripadnicima MUP jer su u svemu onome što se dešavalo postupili isključivo po Zakonu o policiji i pravilnicima prilikom zaustavljanja lica za koja se pretpostavlja da su naoružani.

Naravno, Đilas je kroz svoje medije pokušao da predstavi postavljajući prvo jedno osnovno pitanje – zašto je to vozilo uopšte bilo zaustavljeno, zašto je neko uopšte prijavio to vozilo? Kada smo dobili obaveštenje da je anonimna prijava usledila nakon što je jedan slučajni prolaznik video crnogorsko vozilo i unutra naoružane ljude onda su Đilas i Marinika Tepić krenuli da postavljaju pitanje – zašto niste znali da je unutra sin gospodina Krivokapića?

Moram da podsetim da je MUP onoga dana, onoga trenutka kada je gospodin Krivokapić postao premijer Crne Gore ponudilo svim članovima njegove porodice kada god su na teritoriji Republike Srbije fizičko–tehničku zaštitu, ali da su je oni odbili.

Želim da vam kažem da sam sam kao građanin Srbije više puta doživljavao da me zaustavi slična interventna patrola i da u jednoj redovnoj kontroli kontrolišu moju dozvolu za nošenje oružja i da su isto tako postupali prema meni. Jednostavno, procedura nalaže da malo glasnije govorite kada zaustavite neko vozilo, jer vi ne znate da li ta lica koja se nalaze unutra stvarno poseduju oružje i da li je ta dozvola za oružje validna.

Onda su stigli apeli nekih nevladinih organizacija i neki glasovi iz Crne gore da su se naši policajci, zamislite, drali. Vikali su, navodno, na nekog ko je naoružan. Šta su trebali da rade? Jel da ih zamole da izađu iz tog vozila, a ne znamo ko se unutra nalazi? Trebamo li da podsećamo koliko je ljudi ubijeno na ulicama Beograda zahvaljujući crnogorskim kriminalnim klanovima, što je, uostalom, bila i osnovna pretpostavka kada je taj anonimni građanin prijavio lice da ulazi u vozilo crnogorskih tablica, koje je naoružano.

Podsetiću sve građane Srbije, ali i ove ljude u Crnoj Gori koji su se bunili, dozvola za nošenje oružja ne podrazumeva da ste vi kao u Teksasu, da možete da nosite pištolj kako se vama hoće. Vi imate obavezu da to oružje nosite na način na koji nećete uzbuditi bilo koga oko vas, odnosno da to oružje ne sme da se vidi. To ako se taj pripadnik crnogorskog obezbeđenja uplašio vike naših pripadnika interventne jedinice, pa šta da kažem Crnogorcima, nađite nekog ko se ne plaši vike. Među tolikim junacima valjda ćete naći nekog ko se ne plaši vike.

Naravno, kada govorimo o danu srpske zastave, srpskog jedinstva to nije moglo da prođe bez određenih napada. Najglasniji u napadu na srpsku zastavu su svakako bili članovi Demokratske stranke iz Novog Sada, koji su na više mesta uništili iscrtane zastave Srbije, kao da oni žive u nekoj drugoj zemlji, kao da bi im neka druga zemlja ovakav način tolerisala kao što smo i mi tolerisali.

Zamislite šta bi se desilo njima da su u Zagrebu ili u Splitu prekrečili hrvatsku zastavu? Mada, ja mislim da oni nju ne bi ni prekrečili u Zagrebu i u Splitu, već bi se naklonili ispred te zastave kao što se njihov nekadašnji šef klanjao bivšem premijeru Hrvatske, Josipoviću.

Takođe, moramo reći da su se napadi na sve nas, na članove SNS, ali i na predsednika svakog dana sve više povećavaju, evo danas možete videti na „Tviteru“ gomilu tih napada. Marinika Tepić, Dragan Đilas i Šolak oprobanim i već viđenim metodama kada su predsednika Srbije, ali i sve nas članove SNS vređali, nastavili su tako prema onome što je najsvetije, a to je državna zastava. Vređanje i ismevanje himne i zastave dva najsvetija obeležja jedne države je novi nivo dna koji su oni dotakli.

Poštovani građani, to su oni, naslednici onih zlotvora koji su probali da zatru sve srpsko na ovim prostorima, oni koji bi za nas Srbe da ponovo aktiviraju „Goli otok“, jer slavimo slavu, pišemo ćirilicom i idemo u crkvu. Oni koji bi da nam nametnu neku neutralnu himnu i pismo samo da se izgubi reč Srbija i srpsko.

Međutim, malo su se preračunali. Predsednik Aleksandar Vučić i mi članovi SNS, mi smo naslednici one slavne srpske vojske, jedine vojske na svetu čija ni jedna ratna zastava tokom velikog rata nije pala u ruke neprijatelja, već se sve zastave i danas, osim zastave Gvozdenog puka koja je poslužila kao pokrov viteškom kralju nalaze u Vojnom muzeju na Kalemegdanu.

Hiljade naših predaka je poginulo za taj viši cilj da se zastave sačuvaju i oni, ti hrabri srpski rodoljubi, kao i naša buduća pokolenja, zaslužuju da se sačuva i naše pismo ćirilica i naša himna i naša zastava, koju ćemo 15. septembra ponosno razviti.

Zato pozivam sve građane Srbije da svi 15. septembra, zajedno kao jedan, razvijemo naše slavne zastave, jer Srbija je večna dok su joj deca verna.

Živela Srbija!

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ja ću danas govoriti o Sporazumu između Vlade Srbije i Kipra u oblasti zaštite od katastrofa.

Kada se radi o ovom sporazumu bitno je napomenuti da je on nastao obostranom zainteresovanošću, što samo potvrđuje jake i prijateljske veze Srbije i Kipra u šta smo uverili iz poseta Kipru ministra Selakovića, dogovorenim trilateralnim sastancima Srbija – Kipar – Grčka, kao i veoma uspešnoj poseti ministra Vulina Kipru kada je nastao ovaj Predlog sporazuma. Prijateljstvo Srbije i Kipra je izuzetno jako o čemu svedoči činjenica da Kipar i pored svih pritisaka nije priznao samoproglašenu nezavisnost KiM.

Kada se radi o odnosima sa Kiprom treba reći da je prilikom posete ministra Vulina razgovarano i o sporazumima o kontroli granica i iregularnim migracijama. Iskreno se nadam da će i ovi sporazumi zaživeti, jer se od Kipra može dosta saznati u vezi migracionih kretanja jer se Kipar nalazi nekoliko granica pre nas, tako da nas svaka pravovremena informacija o broju, kao i o drugim informacijama kao što su poreklo, prosečna starost, pol, opšte raspoloženje, grupe bolesti i drugo migrana koji nadolaze može mnogo značiti.

Ovom prilikom kao nekome kome je bezbednost kao naučna disciplina osnovno polje delovanja, želim da se zahvalim u ime svih građana ministru Vulinu na ovoj inicijativi.

Takođe, mislim da je angažovanje MUP Srbije po pitanju migranata na teritoriji Republike Srbije osetno bolje i pravovremenije od kada je ministar Vulin na čelu MUP-a. Tu mislim na sklanjanje migranata iz ilegalnih hotela, parkova, ilegalnih kampova u šumama u kolektivne cente, gde im je inače i mesto. Naravno, uz minimalnu upotrebu prinude, uz obaveznog prevodioca i poštovanje svih ljudskih prava.

Značaj ovog sporazuma sa Kiprom je svakako i edukacija i razmena znanja, kao i zajedničke vežbe timova za vanredne situacije. S obzirom da je Kipar poslednjih godina imao zaista fatalne požare njihovi timovi nažalost imaju veliko iskustvo u savladavanju istih koje mogu podeliti sa našim vatrogascima i spasiocima koji imaju rešenost i spremnost koju su demonstrirali pomaganjem kolegama u regionu.

Na bazi toga, po članu 2. stav 10 Sporazuma, može se zajedničkim zalaganjem doći do razvoja i proizvodnje opreme za zaštitu i spasavanje i za nastup na trećim tržištima, naročito EU, čiji je Kipar deo, Izraela, sa kojim Kipar ima određene ugovore i potpisane sporazume. Izuzetan deo sporazuma je olakšan transport spasilačkih timova i opreme, kao i smeštaj i zdravstveno osiguranje.

Koliko god ovo da nekim građanima zvuči banalno, upravo ovakve stvari, upravo ovakve sitnice, birokratske, su vrlo često bile prepreke da spasioci vatrogasci stignu na vreme na određeno mesto i time je došlo do bespotrebnog ugrožavanja bezbednosti i stanovništva, ali i opreme. Ovim sporazumom one se prevazilaze.

Inače, da bismo se adekvatno izborili sa vanrednim situacijama sa edukacijama se mora početi od ranih nogu, odnosno od vrtića, i to za početak učeći decu da im je policajac prijatelj, da je on tu da pomogne u svakoj situaciji. Strašno je pogrešno, moje je mišljenje, plašiti decu policijom.

Shodno tome, želim da pohvalim policijsku stanicu Vrbas i načelnika potpukovnika Gvođevića koji su pre nekoliko dana u okviru projekta „Policija u zajednici“ organizovali pozorišnu predstavu za decu pod nazivom „Moj drug policajac“. Na taj način Vrbas je u pravo vreme po ovu decu počeo sa njihovom edukacijom. Nadam se da će i ostale policijske stanice slediti taj primer, jer na decu se utiče od treće do šeste godine. Između treće i šeste godine formira se ličnost deteta.

Kada govorimo o katastrofama, postoje i one katastrofe u kojima nema pomoći. To su moralna posrnuća pojedinaca i njihove moralne katastrofe. Najbolji primer takve moralne katastrofe svakako je Marinika Tepić, alijas „koka“ iz Morovića, koja nam je i pokazala da želja za osvajanjem vlasti ume da kod pojedinaca, kao što su ona i njen šef Đilas, totalno pomuti um. U toj bolesnoj želji da dođe na vlast, a u nedostatku bilo kakvog političkog ili ekonomskog programa Marinika i njeni provokatori nastavljaju da pozivaju građane da na ulici putem nasilja svrgnu legitimnu, na izborima izabranu vlas voljom većine građana.

Svakodnevno ona kači takve postove na društvene mreže i preko Đilasovih medija poziva građane na pobunu, na proteste, neposlušnost, itd., a ovoga puta je rekla – ovoga puta nazovite to kako hoćete, ali idemo do kraja. Evo, možete da vidite jedan od njenih poslednjih tvitova.

Znači, ako takvi ne ostanu u dijalogu, njima je svejedno kako će se dijalog završiti. Ona poziva, kaže – njene patike su spremne za proteste, pobunu i neposlušnost.

Sad ja upozoravam njene sledbenike – šta mislite da će ona koja je izdala šefove šest stranaka, kojima se klela na vernost, da li vi stvarno mislite da će ona vas ispoštovati, ona koja je svog telohranitelja i čoveka koji je služio za prljave poslove, koji joj je bio desna ruka, njega je otkačila na brzinu? Da li mislite da će vas ispoštovati?

Da li mislite da će ona zajedno sa vašom decom ići da guta suzavac i da bude uz njih ukoliko policija bude bila primorana da kao prošle godine, ne daj Bože, upotrebi silu da se spreči paljenje i pljačkanje Skupštine u kojoj se mi danas nalazimo?

Da li će osoba kao što je Marinika Tepić koja na more ide sa gomilom obezbeđenja da poturi svoja leđa umesto vašeg deteta ili će ona zajedno sa Đilasom koji je unajmio najvećeg telohranitelja koga je pronašao odneti na sigurno dok ne prođu nemile scene, a ona će se oglašavati i žaliti za vašom decom putem „Tvitera“?

Još dalje od nje ide onaj profesor pedofilije, pardon prava, koji je monstruma Belivuka nazvao svojim bratom i voleo da ga ljubi. Ta moralna nula koja je pobegla od poligrafa kao đavo od krsta je više puta pretila svim ljudima koji nisu pristalice nasilja da će ostatak života provesti u pritvoru.

Osim njih jedan od onih koji bi voleo da u Srbiji dođe do građanskog rata, da udari brat na brata, komšija na komšiju kako bi on mogao da gospodari je izvesni Jovo Bakić koji sebe smatra intelektualnom elitom, koji otvoreno poziva na ulični rat, ulični rat nakon izbora, jer, kako sam priznaje, opozicija drugačije ne može da dođe na vlast. Ovo je jedna od njegovih poslednjih izjava – bez spremnosti na opasne ulične opasne borbe posle izbora nema pobede nad ovim režimom.

Vuk Jeremić zarobljen u svom telu koje je takvo kakvo jer nikada nije radio fizičko u školi, kada je konačno shvatio da takav kakav je ne može da bude vođa nemira, niti vođa huligana, naročito nakon što je na prošlim neredima ispred Skupštine oteran uz šamaranje istih tih huligana koje je pokušao u nedostatku svojih da prisvoji, nastavio da onako kako samo onemoćao čovek može da preti, vređa krajnje vulgarnim rečnikom.

On je poslednjom prilikom sve građane Srbije koji su glasali ili su članovi SNS nazvao, evo, pogledajte sami, neću da se izražavam, to nije naš nivo, ali građani Srbije mogu da vide kako ih je on oslovio.

Danas ja molim sve građane Srbije da ne nasedaju na priče ovih ljudi. Njihov jedini cilj je da vas iskoriste kao što su do sada iskorišćavali svoje saradnike, ali i jedni drugi. Samo se setite koliko su stranaka ovi ljudi promenili, koliko su koalicija pravili i sve su se rastale zbog nenormalne želje svih njih, i Đilasa i Jeremića i Marinike, da oni budu glavni u toj koaliciji, da oni vladaju.

Danas ja vas molim, poštovani građani, nemojte da postanete njihove marionete, ne dozvolite da vas iskoriste za svoje lično bogaćenje. Pružite podršku predsedniku države u najvažnijoj borbi u Srbiji u poslednjih 100 godina. Danas se kao u Prvom svetskom ratu odlučuje hoćemo li biti samostalna i nezavisna Srbija ili strani protektorat čiji bi namesnici bili Đilas i Jeremić.

Hvala. Živela Srbija!

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, kada govorimo o Zakonu o zaštiti potrošača, ja kao zamenik predsednika Odbora za privredu, gospodina Arsića, mogu da kažem građanima Srbije da je sednica na kojoj smo raspravljali o ovom zakonu bila najduža sednica koju smo imali do sada, što samo govori o kvalitetu rasprave u kojoj su učestvovali svi članovi Odbora, ali i ovde prisutni saradnici gospođe ministarke.

Ono što je izuzetno bitno je da su prisutni funkcioneri, odnosno ljudi koji rade u ministarstvu bili izuzetno kooperativni, da su na sve naše primedbe odgovarali adekvatno, da su neke od naših primedbi čak i usvojili, što se izuzetno retko događa i događalo se u prošlosti, dok je na vlasti bio gospodin Đilas i gospodin Jeremić. Zato još jednom u ime građana Srbije hvala na odnosu koji ste pokazali prema poslanicima Narodne skupštine i Odboru za privredu.

Inače, kada se govori o samom zakonu, za mene najznačajnija novina je vezana za član 37. i projekat „Ne zovi“, odnosno za mogućnost da građani zahtevaju od svog operatera da se njihov broj nađe na listi onih brojeva koje firme koje nude sve i svašta putem telefonske prodaje, ne smeju da pozovu pod pretnjom kazne od 50.000 dinara.

Mislim da je ovo najznačajnija promena u zakonu i ona promena koja će u praksi najviše značiti građanima Srbije, pogotovu našim starijim sugrađanima, penzionerima koji su bili najčešće meta ovakvih iznenadnih napada telefonskih poziva vikendom ili posle 19.00 sati.

Lično sam imao poziv od SBB pre nekoliko dana, bila je subota u 19.30 sati, da me pitaju da li želim da sklopim ugovor sa njima, iako im nikad nisam dao moj broj telefona.

Odakle njima ti brojevi telefona, odakle njima naši podaci? Ovaj sistem manipulativne prodaje zaživeo je u Srbiji od onog trenutka od kada je Dragan Đilas zagospodario marketinškim prostorom Srbije preko svojih agencija i povezanih lica i

na taj način se domogao ne samo velikog novca, već i podataka i brojeva telefona. E pa mi, poslanici SNS smo rešili da tom uznemiravanju naših sugrađana i penzionera stanemo zvanično na put onako kako i dolikuje, donošenjem ovog zakona.

Sledeći problem koji je bio tu prisutan je da su penzioneri kada bi dobili takav poziv, uopšte nisu bili obaveštavani koliko košta transport tog proizvoda, odnosno koliko košta poštarina i onda kada bi im stigao taj proizvod, oni bi bili iznenađeni i šokirani cenom i proizvoda, ali i cenom poštarine, odnosno dostave. Međutim, naši penzioneri, takvi kakvi su, ponosni, dostojanstveni, oni su ćutke do sada plaćali i proizvod koji im realno nije trebao, ali i preskupu poštarinu.

Kada govorimo o zaštiti potrošača, bitno je reći da potrošači imaju pravo da znaju i kuda ide novac kojim plaćaju tzv. režije, kao što je porez na imovinu, grejanje, čišćenje zgrada i ostale stavke koje se preko javnih preduzeća slivaju u republičku i gradsku kasu, odnosno budžet.

Tako danas građani mogu videti stotine kilometara izgrađenih autoputeva, desetine mostova, veliki broj izgrađenih bolnica, renovirane gradske trgove i muzeje koji su bili zapušteni za vreme vladavine Đilasa i Jeremića. Podsetiću građane Srbije da zahvaljujući Draganu Đilasu Narodni muzej je bio zatvoren 20 godina. Dvadeset godina zgrada u centru Beograda, ta velelepna institucija je bila zatvorena zahvaljujući njegovoj nebrizi o toj zgradi.

Međutim, nije se uvek adekvatno raspolagalo novcem, recimo građana Beograda. Red je da podsetimo građane Srbije kako je Đilas trošio njihov novac dok je bio gradonačelnik. Prema istraživanju jedne nevladine organizacije Đilas je 2012. godine platio novcem građana 11.000 evra učešće na ceremoniji na kojoj mu je bila uručena nagrada, koju je isto tako iz budžeta grada Beograda platio 7.280 evra. Ljudi, on je dao 18.280 evra našeg novca, naših para, pare naše dece, da bi sebe obezbedio, ni manje ni više nego šest minuta i devet sekundi na RTS-u da se hvali kako je dobio tu nagradu koju je sam mogao da napravi za 2.000 dinara.

Inače, koliko je to ozbiljna institucija, to koja je njemu dala nagradu i kojoj je on dao 18.280 evra, za koje je inače u to vreme moglo da se kupi tri fijata punto i da se poklone nekom domu zdravlja ili da se obezbedi obrok za svu decu u gradskim vrtićima za jedan dan, pokazaću vam sada. Kada uđete na sajt te nevladine organizacije videćete čime se oni bave. Molim kameru da približi ovo.

Približite, znam da RTS nama nije naklonjen, ali molim vas da približite ovo.

Nevladina organizacija za koju je on dao 18.000 evra prodaje na svom sajtu parfeme, kravate i čokolade. Toj nevladinoj organizaciji on je dao 18.000 evra da bi dobio njihovu nagradu i šepurio se na RTS-u devet minuta i šest sekundi.

Sada se postavlja logičko pitanje – da li je on glup što je to uradio? Ne, nije on glup, on je samo bahat kada treba nemilice da troši naš novac i novac naše dece, ali zato je sa druge strane vodio izuzetno računa o svojim milionima, o svojih 619 miliona koje danas koristi da plaća svoje podanike, kao što je Marinika Tepić, osoba koja je promenila najviše stranaka u istoriji srpskog parlamentarizma. Ista ona koja je tražila da se donese rezolucija kojom se Srbija i Srbi optužuju za genocid. Ista ona koja se nije ogradila od proustaških komita Mila Đukanovića, finansiranih od strane duvanske mafije, kokainskih kartela, koji su hteli snajperom da ubiju našeg patrijarha. Istim onim snajperom kojim su probali da ubiju mitropolita Joanikija 2019. godine.

Danas, isti taj tajkun Đilas, koji se obogatio korišćenjem mafijaških metoda, ne bi li naterao vlasnike televizija da mu plaćaju marketinške sekunde, taj isti novac koristi da na svaki mogući način blati državu Srbiju i Sprsku pravoslavnu crkvu. Njegova mržnja prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, čije su sveštenike ustaše klale i bacale u jame, ide toliko daleko da je on na svom portalu direktno preneo, ni manje ni više, nego hrvatski stav o ustoličenju mitropolita Joanikija na Cetinju.

Molim vas, može li neko niže od ovoga da ide? Da li Dragan Đilas nema svoj stav o Srpskoj pravoslavnoj crkvi ili ne sme da ga ima, pa mora da ide u Zagreb po taj stav o SPC i o našem mitropolitu?

Gospodo, imam jednu poruku za njega što se toga tiče, a mislim da ćete svi stati iza toga. Silni don Korleone Milo Đukanović je slomio zube na Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa slomiće ih i Dragan Đilas.

Za kraj, želim da obećam građanima Srbije da ćemo mi, poslanici SNS, a predvođeni predsednikom Vučićem, nastaviti da menjamo sve zakone kojima su se Đilas i njegova tajkunsko-mafijaška grupa koristili ne bi li se obogatili na račun građana i da ćemo nastaviti sa donošenjem novih zakona koji su u interesu običnog čoveka, a ne tajkuna, profitera i stranih ambasada, kao što su u svoje vreme činili Đilas i Jeremić.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, žao mi je što tu nije ministarka kulture. Izuzetno sam zadovoljan rezultatima Ministarstva u prethodnom periodu i smatram da je samo Ministarstvo dobro radilo svoj posao u onom delu koji je bio njen zadatak.

Kada je takvo stanje, kada situacija napreduje, kao što sam rekao, situacija u kojoj je Ministarstvo kulture, logično je da se postavljaju neki novi, viši ciljevi. Smatram da je shodno tome i donet predlog o podizanju lestvice, odnosno da je za direktora biblioteke sada neophodno pet godina radnog iskustva u kulturi i visoko obrazovanje.

Koliko je kultura značajna i koliko je značajan deo društva govori nam i činjenica da pojedinci, koji su klasičan primer nekulture i vandalskog ponašanja, žele da se uvuku u ustanove kulture kao što su biblioteke o kojima danas govorimo. Na primer, tako imamo Boška Obradovića koji je, po isteku mandata u Narodnoj skupštini Srbije, pokušao da se zaposli u biblioteci u Čačku. Sada zamislite Boška Obradovića, čoveka koji je probao da uz pomoć nasilja upadne u Skupštinu Srbije, predvodeći one huligane, da radi u biblioteci. Zamislite Boška Obradovića koji je probao da upadne na RTS, televiziju koja je najmanje naklonjena nama, vladajućoj većini, ali RTS koji ima već 20-30 godina izuzetan kulturni program. Zamislite čoveka koji želi da radi u ustanovi kulture, a upada u takvu ustanovu, predvodeći razne huligane.

Inače, taj isti Obradović, koji je pokušao da se zaposli u čačanskoj biblioteci, ima i krivičnu prijavu za napad na jednog našeg kolegu, poslanika, ali i krivičnu prijavu za napad na ministra. Kada bi njemu dozvoli da radi u jednoj ustanovi kulture, to bi bilo ravno skandalu.

To bi bilo kao kada bismo Draganu Đilasu, čoveku koji je bio optužen za porodično nasilje, za koga se govorilo po medijima da je pretukao bivšu suprugu i njenog oca, dali nagradu – najkulturnijeg Beograđanina, recimo.

Osim biblioteka, kada se govori o kulturi, često se govori o prenošenju kulturoloških obrazaca, a o čemu su neke moje kolege ovde govorile. O prenošenju kulturoloških modela ponašanja sa starijih na mlađe. Naime, mladi i deca upijaju sve ono što stariji rade i u njima vide neke svoje idole. Uglavnom su to sportisti, glumci, pevači, ali u poslednje vreme i nosioci javnih funkcija.

Sada zamislite situaciju da Vuk Jeremić ponovo postane nosilac neke javne funkcije i da on bude predstavnik toga. Kakve bi on kulturološke obrasce mogao da prenosi na naša pokolenja, na omladinu? Možda bahatost koju je prikazao dok je bio ministar spoljnih poslova, dok je trošio milione građana, spavajući po hotelima koji su adekvatni za holivudske zvezde, dok je pio preskupa vina i pušio preskupe tompuse. Možda nepoštovanje svoje zemlje koje iskazuje i dan danas, svakodnevno, i kada govori o svemu što je srpsko. Možda je to agresija koju je pokazao kada je probao nasiljem da upadne u predsedništvo Srbije, kod predsednika države, ali svaki dan, iznoseći tu istu agresiju, preteći nama, narodnim poslanicima SNS, putem medija u vlasništvu Dragana Đilasa ili putem svojih naloga na društvenim mrežama.

Nisam siguran za ove prethodne, ali sam siguran da ukoliko on postane javni funkcioner da će kulturološki obrazac koji on bude prenosio mladima biti sledeći – to je kukavičluk. To je onaj kukavičluk koji prikazao kada je brzinom munje izleteo iz Predsedništva kada je predsednik Srbije izašao pred njega i kada je video odlučan stav predsednika Aleksandra Vučića.

Osim biblioteka, muzeja, galerija, o čemu smo svi ovde pričali danas, u skladu sa opštom globalizacijom glavni nosioci kulture postali su mediji kako elektronski tako i onih štampani.

Srbija može da se ponosi da ima 74 naučna časopisa u kojima mladi istraživači objavljuju svoje naučne radove, od kojih su neki izuzetno citirani među kolegama istraživačima u inostranstvu.

Međutim, nažalost u Srbiji se pojavio jedan ne mogu reći časopis, previše je to jedna ozbiljna i fina reč da bi se upotrebila za gomilu šarenog papira, koju tajkun Dragan Đilas štampa, a gde bi drugde nego u Hrvatskoj, jedinoj zemlji koja je u istoriji imala logor za malu decu i u kojoj iznosi neverovatne neistine i gadosti o predsedniku Republike Srbije ali i celoj državi uopšte. Taj isti Dragan Đilas koji je jedinstven primer na svetu da je za vreme svoje funkcije gradonačelnika zaradio 619 miliona evra zbog čega nije ni stigao da se bavi našim glavnim gradom. On koristeći, pored ovog pamfleta, koristeći i medije i portale u svom vlasništvu daje političku podršku sekačima glava iz klana Belivuk – Miljković, zajedno sa svojom uzdanicom Marinikom Tepić, onom istom Marinikom Tepić koja je još pre nekoliko godina optužila našu Srbiju i našu bratsku Republiku Srpsku za genocid i srpski narod za genocidan narod, pa bi sad nastaviću destruktivno politiku opankavanja po diktatu ambasada verovatno da ode korak dalje, da nas sve optuži da smo koljači i saučesnici.

Međutim, on je u svojim medijima spominjao odlučujuće činjenice, a to je da smo mi, da je država Srbija uhapsila ceo klan Belivuk-Miljković bez ijednog ispaljenog metka za razliku od njih koji su u svoje vreme streljali vođe Zemunskog klana da ne bi progovorili. Marinika i Đilas ne govore u svojim medijima da smo mi odmah doveli forenzičare u kuću u Ritopeku, u kuću strave kako bismo ustanovili koje sve boravio u toj kući za razliku od njih koji su Šilerovu odmah srušili da slučajno nekom poštenom policajcu ne bi palo na pamet da tamo dovede forenzičare.

Na posletku, država predvođena predsednikom ratu protiv mafije je objavila sve snimke prismotre i sva lica koja su viđena na tim snimcima bila su pozvana na informativni razgovor da prikažu svoj odnos sa kriminalcima iz klana Belivuk-Miljković. Za razliku od njihovog vremena kada su snimci iz Šilerove boljševno nestali.

Na kraju, neko ko prenosi kulturne vrednosti sa generacije na generaciju su profesori, učitelji, nastavnici. Setimo se Desanke Maksimović, profesora Vujića nekada ili Vladete Jerotića u skorije vreme.

Međutim, opčinjeni mržnjom prema svemu srpskom i svakome ko štiti srpske nacionalne interese, a pre svega zatrovani mržnjom prema predsedniku Aleksandru Vučiću na površinu su isplivale neke kreature, ljubitelji nastranosti, a ljudi koji su se infiltrirali među nastavnički kadar. Mene samo zanima - kada će se uvesti na fakultetima da mora postojati minimum kulturoloških normi koje jedna osoba mora da ima da bi obnovila status profesora na fakultetu? Kako je moguće da našoj deci predaje ne mogu da ga nazovem osobom, čovekom, reći ću – to stvorenje što se na najgori mogući način ruga žrtvama Belivukovog klana? Zar to da nam uči decu na državnom Pravnom fakultetu i to na fakultetu za koji mi svi izdvajamo novac? Pa zamislite kako izgledaju konsultacije kod tzv. prof. Vuletića u jednoj maloj kancelariji kada mu u kancelariju dođe jedan mladi student, lep i iz unutrašnjosti i bude suočen sa njim oči u oči u jednoj maloj prostoriji. Sa čovekom koji se ne libi da dželatu Belivuku izjavljuje ljubav preko telefona i da se onako bezobzirno ponaša i krevelji pred TV ekranima.

Gospodo poslanici i dragi građani, ta jasna razlika između nas koji želimo kulturnu Srbiju i istih tih Vuletića, Marinike i Đilasa koji koljačima iz Ritopeka daju političku podršku koja je po meni radna saučesnicima u zločinu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na sednici održanoj 15. jula 2021. godine razmotrio Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid - 19 izazvane virusom SARS-KoV-2 i u skladu sa članom 155. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona.

Razlozi su sledeći - privreda Srbije se u dosadašnjem periodu pandemije jako dobro snašla i time smo u kriznoj situaciji pokazali kako Srbija kao jedna odgovorna i sposobna država treba da se ponaša i prema sebi i prema sopstvenoj ekonomiji i privredi, ali i prema građanima.

Kao mere za očuvanje likvidnosti donete su uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid - 19 izazvane virusom SARS-KoV-2, kao i Uredba o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, kojom je konstituisano utvrđivanje nacionalne garantne šeme kao mere podrške privredi. Kroz ove dve mere veliki broj privrednih subjekata uspeo je da obezbedi povoljne kredite za likvidnost.

Namera je da kroz ovaj zakon koji danas razmatramo se nastavi sa pružanjem neophodne podrške privrednim subjektima kojima je ista i dalje potrebna za pribavljanje obrtnog kapitala i održavanje tekuće likvidnosti kako bi mogli da redovno izmiruju svoj obaveze prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi.

Imajući u vidu ogromno interesovanje privrednih subjekata za ovaj vid podrške Vlade bila su nam potrebna dodatna sredstva i ona su nakon višemesečnih priprema i pregovora obezbeđena u obliku kreditne podrške Evropske investicione banke. Oba ova programa, naravno, sprovodiće Fond za razvoj, kao što je ministar naglasio.

Donošenjem ovog zakona kojim se pruža podrška za likvidnost privrednih subjekata kao jedna od mera podrške privredi ublažile bi se ekonomske i finansijske posledice pandemije, istovremeno obezbedila sredstva za privredne subjekte koji su do 10. decembra 2020. godine podneli zahtev za kreditiranje kod Fonda za razvoj u skladu sa Uredbom o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti u otežanim ekonomskim uslovima, ali koji nisu mogli biti razmatrani zbog nedostatka sredstava.

Ono što je najvažnije i što će najviše interesovati naše građana to je da primena zakona neće izazvati troškove građanima niti privredi, jer će korisnici kreditnih sredstava iste otplaćivati u punom iznosu, a primena zakona će doprineti olakšanom pristupu sredstvima preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, preduzećima sa srednjom tržišnom kapitalizacijom i zadrugama i oni će dobijati kreditna sredstva, što je najznačajnije, pod povoljnijim uslovima nego kod poslovnih banaka.

Dakle, zainteresovani privredni subjekti neće biti prinuđeni da uzimaju komercijalne kredite sa visokim kamatama na bankarskom tržištu koji je bivši, DOS-ovski režim za vreme vladavine tajkuna Dragana Đilasa i nasilnika Jeremića brutalno očito od domaćih banaka i predao ga na tacni stranim bankarima.

Na kraju krajeva, da se tadašnji tajkunski režim ponašao odgovornije u ovom sektoru ne bismo imali krizu sa stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, aferu „Agro banke“ i još mnogo drugih nasleđenih afera iz bankarskog sektora.

Ova sredstva se mogu koristiti za nabavku obrtnih sredstava i održavanje tekuće likvidnosti privrednih subjekata u cilju redovnog izmirivanja obaveza prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi.

Takođe, veoma značajno za građane i privredne subjekte je rok otplate. Sam rok otplate kredita za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava može biti do 48 meseci uz grejs period koji ide do čak 18 meseci uz najnižu kamatnu stopu koja postoji, a to je samo 1% na godišnjem nivou što u ovom trenutku predstavlja ekskluzivu na tržištu kredita, zajma i pozajmica zahvaljujući predanosti Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića da se na svaki način pomogne privrednim subjektima.

Imajući u vidu činjenicu da su privredni subjekti iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja zbog pandemije posebno bili pogođeni vodilo se računa da se za ove oblasti omogući korišćenje sredstava po nešto povoljnijim uslovima. Time država na ovakav način pokazuje da ima sluh i razumevanje za velike probleme pojedinih sektora privrede. Još jednom, opovrgla je na taj način neopravdane kritike koje su se mogle čuti ne samo iz redova tzv. opozicije koja samo kritikuje bez da predloži bilo kakvo rešenje za aktuelnu situaciju, već i od pojedinaca i samozvanih stručnih ekonomskih krugova, a koje upravo citiraju mediji pod kontrolom tajkuna Dragana Đilasa opet bez nuđenja bilo kakvog rešenja za ekonomsku situaciju.

Na kraju, Odbor je ocenio kao veoma dobar predlog u zakonu da se korisnicima kredita koji je odobren u 2020. godini, po Uredbi čija se realizacija ovim zakonom nastavlja, rok otplate kredita im se može produžiti za 12 meseci u okviru čega se i grejs period i period otplate produžavaju za šest meseci bez zaključivanja nekog posebnog aneksa ugovora i pratećih dokumenata, dakle veoma jednostavno. To će se, pre svega, odnositi na korisnike čija pretežna delatnost nije iz oblasti turizma, ugostiteljstva, putničkog saobraćaja, jer su njima, kao što sam već rekao, uslovi dosta relaksirani.

Dakle, pred nama je jedan izuzetno dobar i zakon koji dolazi u pravom trenutku i zbog toga je Odbor i odlučio da predloži Skupštini njegovo usvajanje.

Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas u okviru objedinjenog pretresa na dnevnom redu je i Predlog izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode na koji želim da se posebno fokusiram u svom izlaganju.

Ukoliko na kraju ovog vanrednog zasedanja budemo usvojili predložene izmene i dopune, podići ćemo Zakon o zaštiti prirode na nekoliko lestvica nabolje, u smislu ozbiljnosti, primenjivosti i efikasnosti, čime ćemo direktno unaprediti zaštitu prirode. Podsetiću vas na reči ministarke da Srbija ima izuzetno dugačku tradiciju zaštite životne sredine i prirode. Naime, o zaštiti prirode govori se još u 14. veku u Dušanom zakoniku, u članu 123, koji se bavio zabranom seče šuma, kao i predviđanju da se za svako posečeno drvo posadi novo.

Danas kada Republika Srbija ima čak pet prelepih nacionalnih parkova, Đerdap, Frušku goru, Šar planinu, Kopaonik i Taru, kada sve veći broj turista dolazi da poseti netaknutu prirodu Obedske bare, koja je inače pod zaštitom države od 1874. godine, kada sve više turista dolazi na reku Uvac, kada prehrambeni proizvodi sa Peštera i Sjenice osvajaju svetsko tržište, kako zbog svog kvaliteta i kontrolisanog porekla, sa jedne strane, tako i zbog povećanja nivoa opšteg zagađenja, seče šuma. Sa druge strane, možemo da konstatujemo da su se izmene i dopune zakona, čiji je izvorni tekst na snazi gotovo već dve decenije, u pravom trenutku našle pred nama, narodnim poslanicima.

Da dodam da su nacionalni parkovi Tara, Đerdap i Šar planina, uz Deliblatsku peščaru, već na međunarodnoj listi i da nekoliko lokaliteta čeka upis, samo bogatstvo flore i faune u Republici Srbiji ogleda se u 2.633 divlje vrste koje su obuhvaćene Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta životinja, biljaka i gljiva, što u pravom smislu te reči predstavlja bogatstvo jedne države, konkretno naše Srbije. Sve navedeno, uz činjenicu da Srbija, pored pet nacionalnih parkova, ima čak 471 zaštićeno područje, 18 parkova prirode, 21 predeo izuzetnih odlika, 70 rezervata prirode, šest zaštićenih staništa i 315 spomenika prirode, našu zemlju čini izuzetnom bogatom i jedinstvenom u smislu prirodnih lepota.

Kada govorimo o samim izmenama zakona, svakako najznačajnija novina u zakonu odnosi se na obustavu izgradnji hidroelektrana u zaštićenim područjima. Time država postaje ono što jeste, ono što joj je i uloga, a to je najveći zaštitnik prirode u Srbiji. Time i mi pravimo jasnu razliku između današnje po prirodu odgovorne političke većine i bivšeg režima za vreme Dragana Đilasa, za čije vreme je bilo više ekoloških incidenata i napada na prirodu od njega samog i njegovih sledbenika, kao što je masakr platana, tog prelepog simbola beogradskog bulevara ili izgradnja kuće „Velikog brata“ usred parka Košutnjak u Beogradu, o čemu je moj kolega Marković detaljnije govorio.

Takođe, kada govorimo o samim izmenama Zakona, ja sam izuzetno zadovoljan što ste uveli načelo predostrožnosti, član 5. Zakona, čime vaše ministarstvo, kao predlagač zakona, odmah na samom početku iskazuje jasnu i nedvosmislenu nameru države da dodatno zaštiti prirodne potencijale.

Takođe smatram da je odlična izmena u članu 38, gde se izuzetno precizno i iscrpno definiše ekološka mreža, kao koherentna, funkcionalna i prostorno povezana celina, koja se uspostavlja radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja za zaštitu, za obnavljanje i/ili unapređenje narušenih staništa divljih vrsta, flore i faune, a koji čine ekološki značajna područja i ekološki koridori.

Pohvalno bih se izrazio i o rešenju iz člana 16. izmena i dopuna, kojim se u tekst zakona uvodi novi član 68a, koji do sada nismo imali, koji predviđa mogućnost da se obrazuje savet korisnika zaštićenih područja. To je izuzetno značajna novina, zato što predlagač zakona predviđa da u radu saveta učestvuju svi relevantni akteri sa lokala. Dakle, pored lokalne zajednice koju bi predstavljali predstavnici lokalne samouprave, predviđeno je da tu mogu učestovati i lokalni lovci, ribolovci, predstavnici turističkih organizacija, nevladinih organizacija i svih onih kojih se tiče zaštita prirode.

Na taj način smatram izuzetno dobro i korisno, čuće se mišljenje sa lokala, samo ministarstvo će dobijati pravovremene i kvalitetne informacije na osnovu kojih će sve brže donositi odluke koje će, smatram, biti kvalitetnije. Takođe, ovo je jedan značajan vid decentralizacije.

Značajna je izmena u članu 108. Zakona, kojim predviđate finansijske podsticaje iz republičkog budžeta za zaštićena područja, čime će se, u perspektivi, u velikoj meri olakšati pozicija pojedinih lokalnih samouprava na čijim teritorijama se nalaze ova područja, ali smatram da ćete istovremeno sprovesti dodatnu kontrolu i uvesti odgovornost tih lokalnih samouprava da sačuvaju upravo ove lokacije za koje dobijaju sredstva, kao i da pokušaju da ožive turističku ponudu tamo gde je to moguće, naravno, bez negativnih posledica po biljni i životinjski svet.

Na kraju izlaganja da zaključim. Predložene izmene i dopune Zakona pomoći će ne samo da naša privreda ostane ovakva kakva jeste, već da se njena zaštita izuzetno unapredi, što mislim da je i cilj vašeg ministarstva i ovih izmena i dopuna, kao i da se izbegnu svi događaji i spreče sve aktivnosti, pre svega nas samih, građana Srbije, koji mogu naneti štetu.

Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje, kao i ja, podrže predloženi zakon i usvajanje predloženih izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode. Hvala.