ILIJA ŽIVOTIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1976. godine. Živi u Beogradu.

Završio je Višu školu unutrašnjih poslova u Zemunu u sklopu koje i Vojno-policijsku obuku u kampu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Mitrovo Polje.

Godine 2014. diplomirao je na Fakultetu za poslovni menadžment Univerziteta Union, a 2017. godine je diplomirao na master studijama “Terorizam organizovani kriminal i bezbednost” pri rektoratu Beogradskog Univerziteta.

Predsednik je Internacionalne policijske organizacije (IPO).

Član je Predsedništva SPAS-a.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju".
Poslednji put ažurirano: 29.10.2020, 13:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesto vanredno zasedanje , 13.09.2021.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovana ministarko sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, kada govorimo o zakonu o zaštiti ćirilice građani treba da znaju, kao što su moje kolege već više puta ponovile, ali nije zgoreg ponoviti još jednom, da ovaj zakon nije usmeren ni protiv jednog drugog pisma, ni protiv jedne nacionalne manjine, ni protiv ničijih prava, ovaj zakon jednostavno služi da zaštitimo naše ćirilično pismo kao pismo koje određuje naš nacionalni identitet.

Ovaj zakon je način da sačuvamo ćirilicu kao što smo zajedničkim delovanjem, konzervatorskim radovima, s jedne strane, ali i jedinstvom srpskog naroda sačuvali crkve, ikone i spomenike na KiM i u Crnoj Gori, pa sada imamo dokaz postojanja srpskog naroda na tim teritorijama.

Zanimljivo je međutim da je i zakon o zaštiti ćirilice i Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave napadaju jedni isti, oni kojima je sve što ima veze sa Srbijom i sve što je srpsko mrsko.

Iz iste te, Đilas – Šolak kuhinje dolazi napad na MUP Srbije povodom kontrole vozila u kojima je, ispostaviće se, bio sin crnogorskog premijera.

Kao nekadašnji student Ministarstva unutrašnjih poslova dobro sam proučio ovaj slučaj i ovom prilikom moram da pružim podršku pripadnicima MUP jer su u svemu onome što se dešavalo postupili isključivo po Zakonu o policiji i pravilnicima prilikom zaustavljanja lica za koja se pretpostavlja da su naoružani.

Naravno, Đilas je kroz svoje medije pokušao da predstavi postavljajući prvo jedno osnovno pitanje – zašto je to vozilo uopšte bilo zaustavljeno, zašto je neko uopšte prijavio to vozilo? Kada smo dobili obaveštenje da je anonimna prijava usledila nakon što je jedan slučajni prolaznik video crnogorsko vozilo i unutra naoružane ljude onda su Đilas i Marinika Tepić krenuli da postavljaju pitanje – zašto niste znali da je unutra sin gospodina Krivokapića?

Moram da podsetim da je MUP onoga dana, onoga trenutka kada je gospodin Krivokapić postao premijer Crne Gore ponudilo svim članovima njegove porodice kada god su na teritoriji Republike Srbije fizičko–tehničku zaštitu, ali da su je oni odbili.

Želim da vam kažem da sam sam kao građanin Srbije više puta doživljavao da me zaustavi slična interventna patrola i da u jednoj redovnoj kontroli kontrolišu moju dozvolu za nošenje oružja i da su isto tako postupali prema meni. Jednostavno, procedura nalaže da malo glasnije govorite kada zaustavite neko vozilo, jer vi ne znate da li ta lica koja se nalaze unutra stvarno poseduju oružje i da li je ta dozvola za oružje validna.

Onda su stigli apeli nekih nevladinih organizacija i neki glasovi iz Crne gore da su se naši policajci, zamislite, drali. Vikali su, navodno, na nekog ko je naoružan. Šta su trebali da rade? Jel da ih zamole da izađu iz tog vozila, a ne znamo ko se unutra nalazi? Trebamo li da podsećamo koliko je ljudi ubijeno na ulicama Beograda zahvaljujući crnogorskim kriminalnim klanovima, što je, uostalom, bila i osnovna pretpostavka kada je taj anonimni građanin prijavio lice da ulazi u vozilo crnogorskih tablica, koje je naoružano.

Podsetiću sve građane Srbije, ali i ove ljude u Crnoj Gori koji su se bunili, dozvola za nošenje oružja ne podrazumeva da ste vi kao u Teksasu, da možete da nosite pištolj kako se vama hoće. Vi imate obavezu da to oružje nosite na način na koji nećete uzbuditi bilo koga oko vas, odnosno da to oružje ne sme da se vidi. To ako se taj pripadnik crnogorskog obezbeđenja uplašio vike naših pripadnika interventne jedinice, pa šta da kažem Crnogorcima, nađite nekog ko se ne plaši vike. Među tolikim junacima valjda ćete naći nekog ko se ne plaši vike.

Naravno, kada govorimo o danu srpske zastave, srpskog jedinstva to nije moglo da prođe bez određenih napada. Najglasniji u napadu na srpsku zastavu su svakako bili članovi Demokratske stranke iz Novog Sada, koji su na više mesta uništili iscrtane zastave Srbije, kao da oni žive u nekoj drugoj zemlji, kao da bi im neka druga zemlja ovakav način tolerisala kao što smo i mi tolerisali.

Zamislite šta bi se desilo njima da su u Zagrebu ili u Splitu prekrečili hrvatsku zastavu? Mada, ja mislim da oni nju ne bi ni prekrečili u Zagrebu i u Splitu, već bi se naklonili ispred te zastave kao što se njihov nekadašnji šef klanjao bivšem premijeru Hrvatske, Josipoviću.

Takođe, moramo reći da su se napadi na sve nas, na članove SNS, ali i na predsednika svakog dana sve više povećavaju, evo danas možete videti na „Tviteru“ gomilu tih napada. Marinika Tepić, Dragan Đilas i Šolak oprobanim i već viđenim metodama kada su predsednika Srbije, ali i sve nas članove SNS vređali, nastavili su tako prema onome što je najsvetije, a to je državna zastava. Vređanje i ismevanje himne i zastave dva najsvetija obeležja jedne države je novi nivo dna koji su oni dotakli.

Poštovani građani, to su oni, naslednici onih zlotvora koji su probali da zatru sve srpsko na ovim prostorima, oni koji bi za nas Srbe da ponovo aktiviraju „Goli otok“, jer slavimo slavu, pišemo ćirilicom i idemo u crkvu. Oni koji bi da nam nametnu neku neutralnu himnu i pismo samo da se izgubi reč Srbija i srpsko.

Međutim, malo su se preračunali. Predsednik Aleksandar Vučić i mi članovi SNS, mi smo naslednici one slavne srpske vojske, jedine vojske na svetu čija ni jedna ratna zastava tokom velikog rata nije pala u ruke neprijatelja, već se sve zastave i danas, osim zastave Gvozdenog puka koja je poslužila kao pokrov viteškom kralju nalaze u Vojnom muzeju na Kalemegdanu.

Hiljade naših predaka je poginulo za taj viši cilj da se zastave sačuvaju i oni, ti hrabri srpski rodoljubi, kao i naša buduća pokolenja, zaslužuju da se sačuva i naše pismo ćirilica i naša himna i naša zastava, koju ćemo 15. septembra ponosno razviti.

Zato pozivam sve građane Srbije da svi 15. septembra, zajedno kao jedan, razvijemo naše slavne zastave, jer Srbija je večna dok su joj deca verna.

Živela Srbija!

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ja ću danas govoriti o Sporazumu između Vlade Srbije i Kipra u oblasti zaštite od katastrofa.

Kada se radi o ovom sporazumu bitno je napomenuti da je on nastao obostranom zainteresovanošću, što samo potvrđuje jake i prijateljske veze Srbije i Kipra u šta smo uverili iz poseta Kipru ministra Selakovića, dogovorenim trilateralnim sastancima Srbija – Kipar – Grčka, kao i veoma uspešnoj poseti ministra Vulina Kipru kada je nastao ovaj Predlog sporazuma. Prijateljstvo Srbije i Kipra je izuzetno jako o čemu svedoči činjenica da Kipar i pored svih pritisaka nije priznao samoproglašenu nezavisnost KiM.

Kada se radi o odnosima sa Kiprom treba reći da je prilikom posete ministra Vulina razgovarano i o sporazumima o kontroli granica i iregularnim migracijama. Iskreno se nadam da će i ovi sporazumi zaživeti, jer se od Kipra može dosta saznati u vezi migracionih kretanja jer se Kipar nalazi nekoliko granica pre nas, tako da nas svaka pravovremena informacija o broju, kao i o drugim informacijama kao što su poreklo, prosečna starost, pol, opšte raspoloženje, grupe bolesti i drugo migrana koji nadolaze može mnogo značiti.

Ovom prilikom kao nekome kome je bezbednost kao naučna disciplina osnovno polje delovanja, želim da se zahvalim u ime svih građana ministru Vulinu na ovoj inicijativi.

Takođe, mislim da je angažovanje MUP Srbije po pitanju migranata na teritoriji Republike Srbije osetno bolje i pravovremenije od kada je ministar Vulin na čelu MUP-a. Tu mislim na sklanjanje migranata iz ilegalnih hotela, parkova, ilegalnih kampova u šumama u kolektivne cente, gde im je inače i mesto. Naravno, uz minimalnu upotrebu prinude, uz obaveznog prevodioca i poštovanje svih ljudskih prava.

Značaj ovog sporazuma sa Kiprom je svakako i edukacija i razmena znanja, kao i zajedničke vežbe timova za vanredne situacije. S obzirom da je Kipar poslednjih godina imao zaista fatalne požare njihovi timovi nažalost imaju veliko iskustvo u savladavanju istih koje mogu podeliti sa našim vatrogascima i spasiocima koji imaju rešenost i spremnost koju su demonstrirali pomaganjem kolegama u regionu.

Na bazi toga, po članu 2. stav 10 Sporazuma, može se zajedničkim zalaganjem doći do razvoja i proizvodnje opreme za zaštitu i spasavanje i za nastup na trećim tržištima, naročito EU, čiji je Kipar deo, Izraela, sa kojim Kipar ima određene ugovore i potpisane sporazume. Izuzetan deo sporazuma je olakšan transport spasilačkih timova i opreme, kao i smeštaj i zdravstveno osiguranje.

Koliko god ovo da nekim građanima zvuči banalno, upravo ovakve stvari, upravo ovakve sitnice, birokratske, su vrlo često bile prepreke da spasioci vatrogasci stignu na vreme na određeno mesto i time je došlo do bespotrebnog ugrožavanja bezbednosti i stanovništva, ali i opreme. Ovim sporazumom one se prevazilaze.

Inače, da bismo se adekvatno izborili sa vanrednim situacijama sa edukacijama se mora početi od ranih nogu, odnosno od vrtića, i to za početak učeći decu da im je policajac prijatelj, da je on tu da pomogne u svakoj situaciji. Strašno je pogrešno, moje je mišljenje, plašiti decu policijom.

Shodno tome, želim da pohvalim policijsku stanicu Vrbas i načelnika potpukovnika Gvođevića koji su pre nekoliko dana u okviru projekta „Policija u zajednici“ organizovali pozorišnu predstavu za decu pod nazivom „Moj drug policajac“. Na taj način Vrbas je u pravo vreme po ovu decu počeo sa njihovom edukacijom. Nadam se da će i ostale policijske stanice slediti taj primer, jer na decu se utiče od treće do šeste godine. Između treće i šeste godine formira se ličnost deteta.

Kada govorimo o katastrofama, postoje i one katastrofe u kojima nema pomoći. To su moralna posrnuća pojedinaca i njihove moralne katastrofe. Najbolji primer takve moralne katastrofe svakako je Marinika Tepić, alijas „koka“ iz Morovića, koja nam je i pokazala da želja za osvajanjem vlasti ume da kod pojedinaca, kao što su ona i njen šef Đilas, totalno pomuti um. U toj bolesnoj želji da dođe na vlast, a u nedostatku bilo kakvog političkog ili ekonomskog programa Marinika i njeni provokatori nastavljaju da pozivaju građane da na ulici putem nasilja svrgnu legitimnu, na izborima izabranu vlas voljom većine građana.

Svakodnevno ona kači takve postove na društvene mreže i preko Đilasovih medija poziva građane na pobunu, na proteste, neposlušnost, itd., a ovoga puta je rekla – ovoga puta nazovite to kako hoćete, ali idemo do kraja. Evo, možete da vidite jedan od njenih poslednjih tvitova.

Znači, ako takvi ne ostanu u dijalogu, njima je svejedno kako će se dijalog završiti. Ona poziva, kaže – njene patike su spremne za proteste, pobunu i neposlušnost.

Sad ja upozoravam njene sledbenike – šta mislite da će ona koja je izdala šefove šest stranaka, kojima se klela na vernost, da li vi stvarno mislite da će ona vas ispoštovati, ona koja je svog telohranitelja i čoveka koji je služio za prljave poslove, koji joj je bio desna ruka, njega je otkačila na brzinu? Da li mislite da će vas ispoštovati?

Da li mislite da će ona zajedno sa vašom decom ići da guta suzavac i da bude uz njih ukoliko policija bude bila primorana da kao prošle godine, ne daj Bože, upotrebi silu da se spreči paljenje i pljačkanje Skupštine u kojoj se mi danas nalazimo?

Da li će osoba kao što je Marinika Tepić koja na more ide sa gomilom obezbeđenja da poturi svoja leđa umesto vašeg deteta ili će ona zajedno sa Đilasom koji je unajmio najvećeg telohranitelja koga je pronašao odneti na sigurno dok ne prođu nemile scene, a ona će se oglašavati i žaliti za vašom decom putem „Tvitera“?

Još dalje od nje ide onaj profesor pedofilije, pardon prava, koji je monstruma Belivuka nazvao svojim bratom i voleo da ga ljubi. Ta moralna nula koja je pobegla od poligrafa kao đavo od krsta je više puta pretila svim ljudima koji nisu pristalice nasilja da će ostatak života provesti u pritvoru.

Osim njih jedan od onih koji bi voleo da u Srbiji dođe do građanskog rata, da udari brat na brata, komšija na komšiju kako bi on mogao da gospodari je izvesni Jovo Bakić koji sebe smatra intelektualnom elitom, koji otvoreno poziva na ulični rat, ulični rat nakon izbora, jer, kako sam priznaje, opozicija drugačije ne može da dođe na vlast. Ovo je jedna od njegovih poslednjih izjava – bez spremnosti na opasne ulične opasne borbe posle izbora nema pobede nad ovim režimom.

Vuk Jeremić zarobljen u svom telu koje je takvo kakvo jer nikada nije radio fizičko u školi, kada je konačno shvatio da takav kakav je ne može da bude vođa nemira, niti vođa huligana, naročito nakon što je na prošlim neredima ispred Skupštine oteran uz šamaranje istih tih huligana koje je pokušao u nedostatku svojih da prisvoji, nastavio da onako kako samo onemoćao čovek može da preti, vređa krajnje vulgarnim rečnikom.

On je poslednjom prilikom sve građane Srbije koji su glasali ili su članovi SNS nazvao, evo, pogledajte sami, neću da se izražavam, to nije naš nivo, ali građani Srbije mogu da vide kako ih je on oslovio.

Danas ja molim sve građane Srbije da ne nasedaju na priče ovih ljudi. Njihov jedini cilj je da vas iskoriste kao što su do sada iskorišćavali svoje saradnike, ali i jedni drugi. Samo se setite koliko su stranaka ovi ljudi promenili, koliko su koalicija pravili i sve su se rastale zbog nenormalne želje svih njih, i Đilasa i Jeremića i Marinike, da oni budu glavni u toj koaliciji, da oni vladaju.

Danas ja vas molim, poštovani građani, nemojte da postanete njihove marionete, ne dozvolite da vas iskoriste za svoje lično bogaćenje. Pružite podršku predsedniku države u najvažnijoj borbi u Srbiji u poslednjih 100 godina. Danas se kao u Prvom svetskom ratu odlučuje hoćemo li biti samostalna i nezavisna Srbija ili strani protektorat čiji bi namesnici bili Đilas i Jeremić.

Hvala. Živela Srbija!

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, kada govorimo o Zakonu o zaštiti potrošača, ja kao zamenik predsednika Odbora za privredu, gospodina Arsića, mogu da kažem građanima Srbije da je sednica na kojoj smo raspravljali o ovom zakonu bila najduža sednica koju smo imali do sada, što samo govori o kvalitetu rasprave u kojoj su učestvovali svi članovi Odbora, ali i ovde prisutni saradnici gospođe ministarke.

Ono što je izuzetno bitno je da su prisutni funkcioneri, odnosno ljudi koji rade u ministarstvu bili izuzetno kooperativni, da su na sve naše primedbe odgovarali adekvatno, da su neke od naših primedbi čak i usvojili, što se izuzetno retko događa i događalo se u prošlosti, dok je na vlasti bio gospodin Đilas i gospodin Jeremić. Zato još jednom u ime građana Srbije hvala na odnosu koji ste pokazali prema poslanicima Narodne skupštine i Odboru za privredu.

Inače, kada se govori o samom zakonu, za mene najznačajnija novina je vezana za član 37. i projekat „Ne zovi“, odnosno za mogućnost da građani zahtevaju od svog operatera da se njihov broj nađe na listi onih brojeva koje firme koje nude sve i svašta putem telefonske prodaje, ne smeju da pozovu pod pretnjom kazne od 50.000 dinara.

Mislim da je ovo najznačajnija promena u zakonu i ona promena koja će u praksi najviše značiti građanima Srbije, pogotovu našim starijim sugrađanima, penzionerima koji su bili najčešće meta ovakvih iznenadnih napada telefonskih poziva vikendom ili posle 19.00 sati.

Lično sam imao poziv od SBB pre nekoliko dana, bila je subota u 19.30 sati, da me pitaju da li želim da sklopim ugovor sa njima, iako im nikad nisam dao moj broj telefona.

Odakle njima ti brojevi telefona, odakle njima naši podaci? Ovaj sistem manipulativne prodaje zaživeo je u Srbiji od onog trenutka od kada je Dragan Đilas zagospodario marketinškim prostorom Srbije preko svojih agencija i povezanih lica i

na taj način se domogao ne samo velikog novca, već i podataka i brojeva telefona. E pa mi, poslanici SNS smo rešili da tom uznemiravanju naših sugrađana i penzionera stanemo zvanično na put onako kako i dolikuje, donošenjem ovog zakona.

Sledeći problem koji je bio tu prisutan je da su penzioneri kada bi dobili takav poziv, uopšte nisu bili obaveštavani koliko košta transport tog proizvoda, odnosno koliko košta poštarina i onda kada bi im stigao taj proizvod, oni bi bili iznenađeni i šokirani cenom i proizvoda, ali i cenom poštarine, odnosno dostave. Međutim, naši penzioneri, takvi kakvi su, ponosni, dostojanstveni, oni su ćutke do sada plaćali i proizvod koji im realno nije trebao, ali i preskupu poštarinu.

Kada govorimo o zaštiti potrošača, bitno je reći da potrošači imaju pravo da znaju i kuda ide novac kojim plaćaju tzv. režije, kao što je porez na imovinu, grejanje, čišćenje zgrada i ostale stavke koje se preko javnih preduzeća slivaju u republičku i gradsku kasu, odnosno budžet.

Tako danas građani mogu videti stotine kilometara izgrađenih autoputeva, desetine mostova, veliki broj izgrađenih bolnica, renovirane gradske trgove i muzeje koji su bili zapušteni za vreme vladavine Đilasa i Jeremića. Podsetiću građane Srbije da zahvaljujući Draganu Đilasu Narodni muzej je bio zatvoren 20 godina. Dvadeset godina zgrada u centru Beograda, ta velelepna institucija je bila zatvorena zahvaljujući njegovoj nebrizi o toj zgradi.

Međutim, nije se uvek adekvatno raspolagalo novcem, recimo građana Beograda. Red je da podsetimo građane Srbije kako je Đilas trošio njihov novac dok je bio gradonačelnik. Prema istraživanju jedne nevladine organizacije Đilas je 2012. godine platio novcem građana 11.000 evra učešće na ceremoniji na kojoj mu je bila uručena nagrada, koju je isto tako iz budžeta grada Beograda platio 7.280 evra. Ljudi, on je dao 18.280 evra našeg novca, naših para, pare naše dece, da bi sebe obezbedio, ni manje ni više nego šest minuta i devet sekundi na RTS-u da se hvali kako je dobio tu nagradu koju je sam mogao da napravi za 2.000 dinara.

Inače, koliko je to ozbiljna institucija, to koja je njemu dala nagradu i kojoj je on dao 18.280 evra, za koje je inače u to vreme moglo da se kupi tri fijata punto i da se poklone nekom domu zdravlja ili da se obezbedi obrok za svu decu u gradskim vrtićima za jedan dan, pokazaću vam sada. Kada uđete na sajt te nevladine organizacije videćete čime se oni bave. Molim kameru da približi ovo.

Približite, znam da RTS nama nije naklonjen, ali molim vas da približite ovo.

Nevladina organizacija za koju je on dao 18.000 evra prodaje na svom sajtu parfeme, kravate i čokolade. Toj nevladinoj organizaciji on je dao 18.000 evra da bi dobio njihovu nagradu i šepurio se na RTS-u devet minuta i šest sekundi.

Sada se postavlja logičko pitanje – da li je on glup što je to uradio? Ne, nije on glup, on je samo bahat kada treba nemilice da troši naš novac i novac naše dece, ali zato je sa druge strane vodio izuzetno računa o svojim milionima, o svojih 619 miliona koje danas koristi da plaća svoje podanike, kao što je Marinika Tepić, osoba koja je promenila najviše stranaka u istoriji srpskog parlamentarizma. Ista ona koja je tražila da se donese rezolucija kojom se Srbija i Srbi optužuju za genocid. Ista ona koja se nije ogradila od proustaških komita Mila Đukanovića, finansiranih od strane duvanske mafije, kokainskih kartela, koji su hteli snajperom da ubiju našeg patrijarha. Istim onim snajperom kojim su probali da ubiju mitropolita Joanikija 2019. godine.

Danas, isti taj tajkun Đilas, koji se obogatio korišćenjem mafijaških metoda, ne bi li naterao vlasnike televizija da mu plaćaju marketinške sekunde, taj isti novac koristi da na svaki mogući način blati državu Srbiju i Sprsku pravoslavnu crkvu. Njegova mržnja prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, čije su sveštenike ustaše klale i bacale u jame, ide toliko daleko da je on na svom portalu direktno preneo, ni manje ni više, nego hrvatski stav o ustoličenju mitropolita Joanikija na Cetinju.

Molim vas, može li neko niže od ovoga da ide? Da li Dragan Đilas nema svoj stav o Srpskoj pravoslavnoj crkvi ili ne sme da ga ima, pa mora da ide u Zagreb po taj stav o SPC i o našem mitropolitu?

Gospodo, imam jednu poruku za njega što se toga tiče, a mislim da ćete svi stati iza toga. Silni don Korleone Milo Đukanović je slomio zube na Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa slomiće ih i Dragan Đilas.

Za kraj, želim da obećam građanima Srbije da ćemo mi, poslanici SNS, a predvođeni predsednikom Vučićem, nastaviti da menjamo sve zakone kojima su se Đilas i njegova tajkunsko-mafijaška grupa koristili ne bi li se obogatili na račun građana i da ćemo nastaviti sa donošenjem novih zakona koji su u interesu običnog čoveka, a ne tajkuna, profitera i stranih ambasada, kao što su u svoje vreme činili Đilas i Jeremić.