Hvala poštovani predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici i građani Republike Srbije, kao što ste već čuli od mojih prethodnika, ali nije na odmet da ponovim, danas se pred nama nalazi Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe.

Ono što ja želim da istaknem je da ja dolazim iz sfere kulture ovde u Narodnu skupštinu i da zato imam posebnu potrebu da danas govorim vezano za ovaj Predlog zakona i Predlog odluke i takođe imam posebnu čast što govorim pred ministarkom koja je ovde prisutna ispred resornog ministarstva koje se bavi kulturom.

Kada je u pitanju Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, ono što bih izdvojila je da je njim predviđeno da se muzeji dele na javne i privatne. Takođe, jako je važno istaći da je predviđeno da se vodi evidencija muzeja, koju će voditi resorno ministarstvo. Takođe, muzeji koji su upisani u evidenciju muzeja čine mrežu muzeja.

Narodni muzej Srbije je predviđen za centralnu ustanovu zaštite muzejske građe, što je jako važno istaći. Takođe, važno je istaći da je za sredstva koja su neophodna za rad muzeja zadužen osnivač, dok nadzor rada nad muzejima vrši resorno ministarstvo, odnosno kada su u pitanju autonomne pokrajine, vrši autonomna pokrajina, pardon, nadležni objekat u autonomnoj pokrajini koji je zadužen za praćenje tog rada i ima ga kao povereni posao.

Ono što takođe želim da istaknem je da kada je u pitanju Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturna dobra od izuzetnog značaja, Ministarstvo kulture i informisanja je dobilo od Narodne biblioteke Srbije predlog od 720 naslova, odnosno 720 knjiga koje se svrstavaju u stare i retke. Mi smo danas imali priliku i da čujemo neke od tih naslova. Ja sam imala želju i da neke izdvojim, ali neću to činiti da se ne bih ponavljala i da ne bih oduzimala vreme.

Ono što je takođe važno istaći jeste da je to dugogodišnji i mukotrpni rad kojim su se bavili stručnjaci ispred Narodne biblioteke Srbije, kao i ostalih naučnih i kulturnih ustanova. Rukopisi su uglavnom iz nekog perioda koji datira između 15. i 19. veka.

Zakon o kulturnim dobrima predviđa da stara i retka knjiga je zapravo pokretno kulturno dobro i iz tog razloga svih 720 knjiga koje se nalaze na ovom već pomenutom spisku se svrstavaju u kulturna dobra. Predviđeno je da sa ovog spiska sve stare i retke knjige dobiju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

Ono što sam dalje želela da istaknem i o čemu sam želela i detaljnije da govorim, ali kolega Mirčetić, moj prethodnik je takođe posvetio veliku pažnju tome pa ja neću dužiti na tu temu, je Srpska kuća u Podgorici, u Crnoj Gori. Ona je još jedan dokaz da politika koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić, naša premijerka Ana Brnabić, kao i naša aktuelna ministarka kulture, ovde prisutna Maja Gojković, imaju za cilj da očuvaju identitet srpskog naroda, pogotovo kulturni identitet srpskog naroda, jer kultura je ono što spaja određeni narod i imaju za cilj da očuvaju taj identitet kako unutar granica naše zemlje, tako i van granica naše zemlje.

Srpska kuća je uspostavljena odlukom našeg predsednika Aleksandra Vučića i ona predstavlja zapravo jednu instituciju koja objedinjuje umetnost, koja objedinjuje kulturu i nauku na jednom mestu, a koja, s druge strane, predstavlja kulturni, umetnički i naučni identitet Srba u Crnoj Gori.

Ono što još želim da podsetim je da smo mi početkom ovog meseca usvojili Okvirni sporazum o zajmu koji je sklopljen između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, a odnosi se na Projektni zajam infrastruktura u kulturi. Tim sporazumom je predviđeno da obnovimo određene objekte kulture gde postoji određeni broj muzeja na spisku, odnosno u tom programu. Važno je istaći da se tu osim objekata kulture koji se nalaze u Beogradu, nalazi i dosta objekata kulture koji su van Beograda, što je još jedan pokazatelj da se politika SNS svodi na decentralizaciju i da želimo da zastupamo interese svih građana podjednako, bez obzira da li oni živeli u našem glavnom gradu ili ne.

Važno je istaći da smo se i u prethodnom periodu borili za obnovu objekata kulture, među koje spadaju i muzeji, o kojima je danas prvobitno reč. Između ostalog, u pitanju je i Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti, Muzej Vuka i Dositeja, Muzej nauke i tehnike, Muzej Jugoslavije, Etnografski muzej, itd, da ih ne nabrajam sve, i o tome smo danas imali prilike da slušamo.

Ono što takođe želim da istaknem je da mi je drago da imamo ministarku trenutno na čelu Ministarstva za kulturu i informisanje koja se pri kreiranju budžeta zdušno borila, mislim na budžet za ovu godinu, da prosto kultura dobije neki procenat više u odnosu na prethodne godine i to mi je jako drago jer, kažem, dolazim iz sfere kulture i znam koliki je uvek problem da obezbedimo sredstva i za neke najneophodnije stvari, a da ne pričam o onima koje su manje neophodne. Takođe smatram da je ona izuzetno dobro rešenje za vođenje ovog ministarstva, iz razloga što je ona žena koja se godinama unazad, bez obzira na to da li je bila predsednica parlamenta ili ranije, da ne nabrajam sve njene funkcije, borila da uvek vlada kultura. Dok je bila u parlamentu, borila se da uvek vlada kultura unutar parlamenta, iako je, nažalost, trpela brojne ispade koji se mogu u najmanju ruku nazvati nekulturnim od strane bivše opozicije.

Ono što bih još želela da istaknem je da mi je zaista velika čast i zadovoljstvo da sam danas imala priliku da govorim pred njom. Naravno, u danu za glasanje ću, kao i moje kolege ispred poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržati i Predlog zakona o kom sam govorila i Predlog odluke o kojoj sam govorila. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicama, poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije.

Pred nama se danas nalazi Okvirni sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije. Ja sam neko ko je u Narodnu skupštinu došao iz sfere kulture, osetila potrebu da uzmem učešće u raspravi po ovoj tački dnevnog reda.

Ono što želim da istaknem je da je ovaj sporazum potpisan u Beogradu i Parizu u januaru 2021. godine, dok je zajam odobrene godinu dana ranije i odobren je kao projektni zajam infrastrukture u kulturi.

Šta to podrazumeva? To podrazumeva obnovu i izgradnju novih ustanova kulture, odnosno objekata koji će koristiti u svrhu promocije kulture i njenih propratnih aktivnosti.

Takođe, ono što je važno reći je da podrazumeva i usavršavanje tih objekata, što znači bolju pristupačnost, što je jako važno, jer mi se upravo i zalažemo za to da sve bude dostupno svima, pa tako i kultura.

Ono što je važno istaći je da će biti poboljšana i energetska efikasnost ovih objekata, što automatski omogućava našim ustanovama kulture koje biti obuhvaćene ovim projektom da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju posebne uslove, kao što su određena temperatura i vlažnost vazduha, ali i obezbeđenje izloženih eksponata.

Takođe, važno je istaći da zajam iznosi 20 miliona evra, dok je 10 miliona evra obezbeđeno iz budžeta Republike Srbije, ali takođe i još od nekih zajmova i donacija. Obezbeđeno je i 400.000 evra koje će služiti u svrhu tehničke pomoći.

Jako je važno istaći da će ovaj projekat imati uticaja i na kulturni turizam iz razloga što trenutno imamo, otprilike, evidenciju da na godišnjem nivou postoji zabeleženo 2,5 miliona posetilaca u našoj zemlji.

Kada se tome bude pridodao i broj posetilaca koji će doći kako bi obišli ustanove kulture i eksponate koji se budu nalazili u njima, koji su obuhvaćeni ovim projektom možemo uočiti multiplikaciju prihoda od turizma, a takođe, to će dalje prouzrokovati i dodatan broj zaposlenja u oblasti turizma i ugostiteljstva, što jeste jedan od ciljeva politike za koju se zalaže naš predsednik Aleksandar Vučić, a i mi svi zajedno sa njim, povećanja broja zaposlenosti.

Ovim projektom, danas smo već čuli od mnogih mojih kolega koji su pre mene izlagali po ovoj tački dnevnog reda, obuhvatiće mnoge ustanove kulture, između ostalog, Narodno pozorište u Beogradu i Muzej Jugoslavije. To je ono što ću ja izdvojiti, jer smo čuli čitav spisak ustanova koje će biti obuhvaćene ovim projektom.

Pošto ja dolazim iz opštine Barajevo, to je jedna periferna opština grada Beograda, da nismo imali u nekom prethodnom periodu, pod tim podrazumevam pre 2012. godine i unazad toliko kulturnih dešavanja i toliki akcenat na kulturu kao što imamo od 2012. godine, pa nadalje.

Takođe od 2012. godine, može se uočiti i taj trend da se kultura ne promoviše i ne ulaže u kulturu samo u Beogradu već i u unutrašnjosti naše države. Najbolji pokazatelj za to da, osim Narodnoj muzeja, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, obnovljeni su i drugi objekti koji promovišu kulturu i umetnost, kao što su Galerija „Matice srpske“ u Novom Sadu, zatim Narodni muzej u Zrenjaninu, biblioteka šabačka itd.

Naravno, oseća se veliki akcenat na kulturi od kada je naša nova ministarka, Majka Gojković, preuzela tu ulogu. Maja Gojković je neko ko je zapravo u ovom parlamentu gde se danas svi mi nalazimo, trpeo velike uvrede, nekulturu, nedolično ponašanje i ona se zapravo sve vreme zalagala da postoji ta neka kultura u parlamentu među kolegama i koleginicama poslanicima, bez obzira na poslaničku grupu kojoj pripadaju i to je nešto što je Maju Gojković, verovatno i kvalifikovalo da vodi resorno Ministarstvo za kulturu.

Ona se zalagala i za donošenje Kodeksa o ponašanju narodnih poslanika, koji smo mi i doneli, doduše, u momentu kada ona više nije bila u parlamentu, ali je bila u tom momentu ministar kulture.

Naravno, ništa od svega ovoga ne bi bilo da nismo imali ni Aleksandra Vučića, koji je započeo 2012. godine, teške reforme, koje su naravno kasnije dale i pozitivne rezultate.

Zahvaljujući tim pozitivnim rezultatima, odnosno povećanim platama, povećali su se i doprinosi i porezi, od kojih se sada izdvaja znatno više, između ostalog i za kulturu.

Ono što još želim da istaknem je da osim toga što su izdvajanja kada je budžet Republike Srbije u pitanju za oblast kulture veća, veća su samim tim i za oblast kinematografije. Ne bih dužila o tome zato što su mnoge moje kolege i prethodne nedelje, a i danas tokom svojih izlaganja spominjali film „Dara iz Jasenovca“, ali želim ipak kratko da se osvrnem na njega, jer je to naše zaveštanje za budućnost.

Konačno, posle 75 godina imali smo prilike da kroz taj film se upoznamo sa našom istorijom, ko nije bio upoznat, a vidim po reakcijama nekih ljudi u mom okruženju da nisu svi baš bili upoznati. Jako mi je drago što je država, Vlada Republike Srbije i naš predsednik Aleksandar Vučić, što su imali zapravo sluha za tako nešto. Prosto, prošlost ne treba da opterećuje našu budućnost, ali isto tako mislim i da bismo imali kvalitetnu budućnost da nikada ne treba da zaboravimo našu prošlost.

Zato ću u danu za glasanje, kao uostalom i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj Okvirni sporazum.

Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i naravno građani Republike Srbije, danas se pred nama nalazi set zakona koji reguliše zapošljavanje i plate u javnom sektoru.

Ono što želim da istaknem je da je nakon teških reformi koje je započeo, a zatim i uspešno sprovodi Aleksandar Vučić, zajedno sa nama kao njegovim saradnicima, ali naravno, treba istaći i uz veliku podršku vas, odnosno građana, došlo je vreme da uvidimo i koji su pozitivni rezultati tih reformi. Reforme su podrazumevale, između ostalog, i reforme našeg platnog sistema.

Kao što ste već imali prilike da čujete od mojih prethodnih kolega govornika, jedna od najvećih reformi koja nas čeka od 1. januara je to da više neće postojati ograničenje kada je u pitanju broj zaposlenih u javnom sektoru, odnosno više neće biti neophodna saglasnost javnim preduzećima i ustanovama kako bi zaposlili nove radnike u svoja preduzeća i ustanove. Pritom, da ne bi nakon dugih šest godina od kada je ta zabrana bila na snazi došlo do nekih zloupotreba, naravno da neće moći nekontrolisano da se zapošljava, mišljenje je o tome, te s toga svako javno preduzeće ili ustanova će moći da zapošljava u svom preduzeću ili ustanovi novih zaposlenih do 70% u odnosu na prirodni odliv koji se desio u prethodnoj godini.

Ono što je takođe, značajno istaći kada je u pitanju reforma koja se odnosi na platni sistem u Republici Srbiji, jeste do da od 1. januara sledi povećanje plata u javnom sektoru. Povećanje plata će najviše osetiti medicinski radnici koji su sada u ovoj teškoj situaciji u kojoj se nalazi, kako ceo svet, pa, tako i naša država, podneli najveći teret, da tako kažem, i koji danonoćno rade. Sada ću iskoristiti priliku da im se zahvalim javno, kao što je većina mojih kolega do sada učinila, oni će imati povećanje od 5%, dok svi ostali zaposleni u javnom sektoru imati povećanje od 3,5%, pri čemu, postoji tendencija da od 1. aprila i ostatak javnog sektora dostigne tu cifru od 5% povećanja plata.

Ono što je takođe bitno i što želim da istaknem da država u ovim teškim vremenima u kojima se sada nalazimo nije mislila samo na javni sektor, već je mislila i na privatni sektor, te je obezbedila, imali smo prilike svi da ispratimo i o tome da govorimo na prethodnim sednicama, pa o tome neću dužiti, pružila je veliku podršku i privatnom sektoru kroz različite subvencije. Takođe, pružila je veliku podršku i našim penzionerima koji su ove reforme o kojima sam govorila, koje traju od 2012. godine, izneli takođe na svojim plećima. Penzioneri su 18. decembra dobili jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 5.000 dinara, dok naravno, kao što sam već istakla, medicinski radnici koji su podneli najveći teret zbog pandemije korona virusa, dobili su u mesecu decembru jednokratnu pomoć u iznosu od 10.000 dinara.

Kada se radi o ovom povećanju, s obzirom da je prosečna zarada u Republici Srbiji trenutno 510 evra, to znači, da bismo dočarali slikovitije, to znači da će svaki građanin imati 27 evra povećanja što iznosi nešto preko 3.100 dinara.

Takođe, briga države kada je u pitanju pandemija korona virusa se ne završava ovde. Imali smo priliku da ispratimo pre samo nekoliko dana otvaranje kovid bolnice u Kruševcu, pre toga kovid bolnice u Batajnici. Tako da je naša država u rekordnom roku od samo četiri meseca sagradila dve kovid bolnice.

Pritom, ni tu nije kraj, za zdravstvo je u narednoj godini opredeljeno 386 milijardi dinara. Tu zapravo pokazujemo našu odgovornost, kako kada je u pitanju zdravstvo, tako i kada su u pitanju kapitalne investicije, jer nikada se više nije izdvojilo ni za kapitalne investicije, o tome smo imali prilike da slušamo našeg ministra finansija, Sinišu Malog, koji je gostovao, odnosno prisustvovao sednicama Narodne skupštine u proteklim zasedanjima.

Ono što takođe želim da istaknem je da cilj svega ovoga jeste da se realizuje projekat „2025“ u kom se predviđa da će prosečna plata 2025. godine, odnosno čiji je cilj da prosečna plata 2025. godine iznosi 900 evra, a prosečna penzija 440 evra. Znam da u ovim momentima kada je kriza u celom svetu i kada neke države za koje ili mislimo ili znamo da su ekonomski daleko stabilnije od nas, moraju da zamrzavaju plate, da čak i smanjuju plate, mi planiramo da sebi postavimo i ostvarimo jedan tako veliki cilj i znam da mnogi sumnjaju da je moguće da će u sled svega ovoga 2025. godine prosečna plata i penzija iznositi toliko, ali sigurna sam da je uz veliki trud, rad i zalaganje prvenstveno našeg predsednika Aleksandra Vučića, zatim i svi nas kao njegovih saradnika to moguće, jer pre 2012. godine kada smo govorili o svim ovim reformama koje su i dovele sada do ovih povećanja o kojima pričam, mnogi nisu verovali da će se to realizovati, da će se desiti, ali uz danonoćni rad i trud zapravo uspeli smo.

Ono što želim na kraju da naglasim je da ću ja u danu za glasanje, uostalom kao i moja poslanička grupa kojoj pripadam, Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati set zakona koji se nalazi na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.