NATAŠA IVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Nataša Ivanović je do sad jednom bila narodna poslanica, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 12. sazivu bila je članica Odbora za prava deteta i Odbora za zdravlje i porodicu, kao i zamenica člana Odbora za zaštitu životne sredine. Takođe, bila je članica Pododbora za omladinu i sport.

Tokom 12. saziva imala je dva obraćanja u plenumu, a u postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije nije učestvovala nijednom, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Na redovnim zasedanjima u Skupštini je provela 652 sata, i učestvovala u glasanju o 411 akata, od čega je 410 puta glasala “Za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 83. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve. Članica je Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i zamenica člana Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

BI0GRAFIJA

Rođena je 1978. godine. Živi u Petrovcu na Mlavi. Po zanimanju je vaspitačica.

Višu školu za obrazovanje vaspitača u Beogradu završila je 2003. godine. Godine 2012. diplomirala je na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, u Jagodini, na smeru vaspitač u predškolskim ustanovama. Završila je specijalističke studije Visoke škole za vaspitače u Bujanovcu.

Od 2003. do 2012. godine radila je u PU „Galeb“ u Petrovcu na Mlavi kao vaspitačica. Od 2013. godine do 2016. godine obavljala je funkciju pomoćnika direktora PU „Galeb“ Petrovac na Mlavi, a od maja 2016. godine bila je na funkciji v.d. direktora Predškolske Ustanove „Galeb“ u Petrovcu na Mlavi. Novembra 2016. godine po konkursu postala je direktorka Predškolske ustanove „Galeb" sve do 2020. godine.

Za odbornicu u Skupštini opštine Petrovac na Mlavi birana je na lokalnim izborima 2012, 2016. i 2020. godine.

Bila je aktivna članica Srpske napredne stranke od 2012. godine i predsednica lokalnog Saveta za brigu o deci i porodici Srpske napredne stranke.
Poslednji put ažurirano: 31.08.2022, 09:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje , 23.06.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i naravno poštovani građani Republike Srbije, studentsko organizovanje kao važan činilac visokog obrazovanja postoji u različitim oblicima od samog začetka visokog obrazovanja u našoj zemlji.

Zakonom iz 2005. godine daje se okvir učešća studenata u okvirima visokog školstva, a propisuje se i postojanje studentskog parlamenta.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je odredba člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, propisano da Republika uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja. Potreban je predlog zakona o studentskom organizovanju kako bi se uredila ova oblast sistema visokog školstva i kako bi se pokrili svi aspekti studentskog organizovanja. Ovakav zakon postoji u većini zemalja našeg regiona, što je svakako vezano za usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom.

Radna grupa za izradu Predloga zakona o studentskom organizovanju godinu dana je analizirala sve postojeće prakse studentskog organizovanja na teritoriji Republike Srbije i u regionu. Upoređivanjem praksi i postojećih zakonskih rešenja u drugim zemljama pristupilo se izradi Predloga zakona o studentskom organizovanju, kojim bi se pokrili svi potrebni aspekti ove oblasti i otklonili problemi u funkcionisanju.

U okviru Predloga zakona o studentskom organizovanju se, za razliku od Zakona o visokom obrazovanju, prepoznaje i definiše funkcionisanje studentskih organizacija i organizacija za studente, dok je Zakon o visokom obrazovanju definisao postojanje studentskog parlamenta.

Ciljevi donošenja zakona o studentskom organizovanju su: unapređivanje i usaglašavanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti, uređivanje strukture u okviru studentskog organizovanja, uređivanje institucionalnog okvira za studentsko organizovanje na samostalnim visokoškolskim ustanovama i visokoškolskim ustanovama, uređivanje položaja, delatnosti, nadležnosti, organizacije i načina funkcionisanja organizacija i način finansiranja studentskog parlamenta i studentskih organizacija, uređivanje okvira za ostvarivanje zajedničkih interesa na nacionalnom nivou kroz rad studentskih konferencija i nacionalne studentske organizacije.

Shodno navedenom, izrađen je Predlog zakona o studentskom organizovanju, kao prvi zakon kojim se konkretno uređuje ova oblast visokoškolskog sistema. Naravno da ću u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i, naravno, poštovani građani Republike Srbije, članom 97. Ustava Republike Srbije, tačkom 8, nadležnost Republike Srbije ogleda se u određivanju i obezbeđivanju sistema u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, kao i drugih ekonomskih i socijalnih odnosa od opšteg interesa. Istim članom, tačka 17, uređuju se i obezbeđuju drugi odnosi od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.

Potreba da se utvrdi nov rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora je razlog za donošenje Zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Uzročnost ove potrebe je složenost epidemiološke situacije prouzrokovane pandemijom virusa Kovid 19 u našoj državi tokom ove 2020. godine. Ova složenost nije zaustavila borbu. Ona je prisutna u bolnicama, prodavnicama, vrtićima, školama, opštinama. Ona je prisutna u nama.

Borba postoji i u mestu u kome ja živim. Prisutna je kroz zalaganje, trud, ali i rad. Zahvaljujući programu koji sprovodi Vlada Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, koji razume značaj svake opštine u celokupnom razvoju naše države, rad predsednika opštine Duška Nedinića sa svojim saradnicima i istomišljenicima SNS doprinela je borbi u opštini Petrovac na Mlavi, koja bi ukratko bila prikazana ovako.

Kroz ulaganja u putnu infrastrukturu, rekonstrukcija regionalnog puta Požarevac – Petrovac na Mlavi – Krepoljin i rekonstrukcija gradskog mosta značajno je napomenuti da pomenuti gradski most nije rekonstruisan od 1939. godine, kada je pušten i u saobraćaj i da je predstavljao crnu tačku u saobraćaju našeg grada.

Rekonstruisan je i čitav jedan urbani kvart koji se nalazi u blizini osnovne škole i koji sada predstavlja jedan od najlepših delova grada bezbedan za decu koja tuda idu u školu i stanovnike. Centar grada dobio je potpuno novi izgled rekonstrukcijom pešačke zone. Kao što Republika ima sluha za našu opštinu tako i naša opština ima sluha za sva naselja. Nekoliko mostova je izgrađeno ili rekonstruisano i po selima, a oko 50 kilometara lokalnih puteva je izgrađeno na celoj teritoriji.

Ono što, takođe, želim da istaknem i što predstavlja kako je ministar Nedimović rekao pokaznu vežbu za celu Srbiju je brana i sistem bujičnih pregrada koji su izgrađeni na reci Busur nakon poplave koja je tada opštinu zadesila 2018. godine. Mi smo se tada nalazili u jednoj strašnoj situaciji, gde su u trenutku u toku noći nestali putevi i mostovi. Ljudi su se spašavali.

Velikim angažovanjem i brzom reakcijom Ministarstva poljoprivrede, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Javno preduzeće „Srbijavode“ sanirane su posledice poplava, a realizacija ovog kapitalnog projekta obezbedila je mojim sugrađanima mir i bezbednost.

Vaspitač sam 18 godina, zato stavljam akcenat na rekonstrukciju škola u naseljima Burovac i Krvje koje su stradale u poplavama ili školu u Kamenovu jednu od najstarijih škola u Srbiji i izgradnju dečijih igrališta.

Majka sam, i sa ponosom naglašavam da sam roditelj četvoro dece i zato glasno podržavam skorašnju izmenu Pravilnika o roditeljskom dodatku kojim se povećava iznos roditeljskog dodatka za svako novorođenče sa 25.000 dinara koliko je do sada bilo na 35.000 dinara za prvo i drugo dete i 50 hiljada dinara za treće i svako naredno dete.

Opština finansijski podržava i vantelesnu oplodnju, a vrtić je besplatan za nekoliko kategorija stanovništva. Ovakva saradnja i istaknuti rezultati iziskuju kvalitetno funkcionisanje svih podsistema javnog sektora, a samim tim i sprovođenje mera i aktivnosti usled ovakve otežane i specifične situacije.

Složenost procesa, implementacije zakona koji podrazumeva čitav niz aktivnosti za državne organe, organe AP i jedinice lokalne samouprave, kao i za druge poslodavce u javnom sektoru, odnosno za javne službe i druga pravna lica uslovila je potrebu da se do početka primene zakona ostavi odgovarajući vremenski period kojim će moći da se ostvari nesmetana komunikacija o reformskim aktivnostima sa svim delovima javnog sektora.

Usled nemogućnosti i saznanja trajanja i nadamo se prestanka epidemiološke situacije, kao i posledica koje ona može izazvati na nesmetano funkcionisanje celokupnog javnog sektora, daje se predlog da se kao rok za početak primene zakona odredi 2022. godina.

Za 2020. godinu, kao i za dve naredne budžetske godine za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije, daje se predlog odredaba koje se menjaju, član 39. – usaglašavanje posebnih zakona i član 40. stupanje na snagu zakona.

Potrebno je napomenuti da podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su zarade zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji za godinu dana porasle. Plate su porasle u administraciji, javnim preduzećima, ali i zdravstvu, obrazovanju, kulturu i socijalnoj zaštiti.

Prikazani podaci ističu brigu i odgovorno ponašanje politike predsednika države Aleksandra Vučića, pa se predlaže da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, jer postoji naročito opravdani razlog za stupanje na snagu zakona pre osmog dana od dana objavljivanja u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, a to je da se odloži početak primene zakona predviđen za 1. januar 2021. godine, jer nisu stvoreni uslovi za njegovu primenu i tako izbegnu štetne posledice za rad državnih organa, organa AP, jedinica lokalne samouprave, javnih agencija, javnih službi i za ostvarivanje prava zaposlenih.

Nezavisno od odlaganja Zakona o reformi plata zaposlenima u javnom sektoru je u ovoj teškoj situaciji, naročito za zaposlene u zdravstvu pružena podrška usvajanjem budžeta kojim je omogućeno povećanje plata i to od 1. januara plate za sve medicinske radnike biće veće za 5%, a za sve ostale predviđeno je najpre povećanje od 3,5% , a potom od aprila iduće godine za dodatnih 1,5%.

Takođe, je Vlada Republike Srbije vodila računa da se i tokom 2020. godine, plate zdravstvenih radnika uvećaju za dodatnih 10%, zbog najteže situacije u kojoj su se našli poslednjih decenija i najvećeg tereta koji podnose zbog pandemije.

Poštovani, predlažem usvajanje seta zakona na dnevnom redu. Zahvaljujem.