Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicom, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, građani i građanke Srbije, na početku svog obraćanja istakla bih da mi je veoma drago što je ova teme inspirisala mnoge da o njoj govore, to potvrđuje važnost očuvanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma, mogu slobodno reći i nacionalnog identiteta, jer jezik je hranitelj naroda dokle god živi, dokle ga ljubimo i počitujemo, njime govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod.

Ovde bih ukazala da Zakon o upotrebi službenog jezika i pisma već postoji, a da se ovim predloženim zakonskim rešenjima, samo preciziraju dodatna mere, za očuvanje srpskog jezika i zaštitu ćiriličnog pisma.

Ova izmena zakona slučajno ili namerno može biti pogrešno protumačena, te je važno napomenuti da nove mere nemaju za cilj ni podoštavanje drugog, tj. latiničnog pisma, oni ne osporavaju ni druge i drugačije kulture i oblike izražavanja, ne uskraćuju pravo na kulturno nasleđe jezik nacionalnih manjina, već samo u prvi plan stavljaju ćirilicu kada je javna upotreba u pitanju.

Nigde u svetu nije predmet spora kojim će se jezikom govoriti, sporazumevati, pisati u formalnom obraćanju i poslovanju i to nam je sasvim uredu. No, kada se kod nas pokrene pitanje jezika obavezno se prišije niz drugih često paušalnih ili nepotrebnih konotacija.

Baš zato treba pohvaliti ideju za osnivanje Saveta Vlade za srpski jezik, koji će sa stručnog stanovišta pratiti stvarno stanje i upotrebu ćiriličnog pisma u javnom životu, najpre.

Da su predlagači zakona o svemu mislili govori i podatak da se početak primene zakona odlaže za šest meseci od dana stupanja na snagu, što će subjektima biti dovoljno da svoj rad i poslovanje prilagode novim zakonskim rešenjima.

„Lepa si, lepo si obučena, ali progovori da vidim kakva si zaista!“, kaže Desanka Maksimović, svesna snage koju jezik ima. On je most koji spaja prošlost i budućnost, on je i koren i krilo.

Nije bavljenje jezikom samo pitanje lingvistike, to je pitanje etike, istorije, ali i patriotizma, onog kojeg bi ja nazvala zdravog patriotizma. Kroz istoriju smo domovinu branili oružjem i krvlju, danas je pokušavamo odbraniti sećanjem, mudrošću. Domovina se brani lepotom, neretko perom, a ćiriličko pismo je naše, a ujedno i najsavršenije pismo na svetu. Šta bi neki narodi dali da imaju pismo poput naše ćirilice.

Upravo zato pružam punu podršku Ministarstvu kulture u ovom, ali i sličnim poduhvatima. Radujem se što živim u državi koja je, iako mala, ponosito ističe svoja obeležja, koja nije u nekom ćošku skrajnuta, ponižena, obezličena.

Na kraju, slučajnost ili ne, mi o zaštiti ćirilice govorimo u nedelji kada u Vukom Tršiću teku saborski dani, te vas sve pozivam da dođete na Vukov Sabor, najstariju kulturnu manifestaciju Srba.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Srbije, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o kulturi o kojima smo već raspravljali, a danas kao što smo čuli imamo amandmane na ovaj zakon, najpre bih istakla produžetak rokova za raspisivanje javnih konkursa u oblasti kulture sa dosadašnjih 30 na 60 dana od dana usvajanja budžeta za narednu godinu, što automatski znači više vremena za prikupljanje dokumentacije za prijavljivanje na konkurs.

To će doprineti i većem broju prijava, pojačanoj konkurentnosti i kvalitetu kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi.

Ovim izmenama reguliše se sastav, način izbora i mandat nacionalnog saveta za kulturu. Već smo čuli na kakve probleme se naišlo prilikom formiranja ovog saveta, a sada će se broj članova saveta menjati u cilju efikasnosti njegovog rada, a u rad saveta biće uključene i nacionalne manjine.

Takođe, reguliše se status i podaci koji se upisuju u registar ustanova kulture. Kada sam već pomenula registar ustanova kulture u APR, važno je napomenuti da se finansijska sredstva opredeljuju iz budžeta Republike Srbije, a nakon što se uspostavi njegovo funkcionisanje, registar ustanova kulture, ustanove će imati status pravnog lica.

Ono na čemu bih se posebno zadržala su izmene u zakonu koje se tiču samostalnih umetnika. Oni su i u dosadašnjem zakonu prepoznati kao nosioci delatnosti od opšteg interesa u kulturi, ali je lokalnim samoupravama bila data mogućnost za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kako se zakon ne bi sprovodio selektivno, izmenama je predviđeno da ono što je do sada bilo postavljeno kao mogućnost, sada postane obavezujuće za sve jedinice lokalne samouprave.

Iz odnosa prema samostalnim umetnicima, prilagođavanjem zakona u cilju podsticanja i olakšavanja njihovog rada, jasno se vidi stav resornog ministarstva prema kulturi uopšte. Ukoliko se osvrnemo i na strategiju razvoja kulture Republike Srbije za period od 2020/2025. godine vidimo da se pogled prema kulturi bitno promenio.

Ona više nije dodatna stavka u budžetu, već polako ali sigurno dobija mesto koje joj pripada u društvu, koje teži da bude razvijeno.

Kada već govorim o razvijenom društvu, moramo se setiti jedne izreke koja kaže da ukoliko mislimo da je obrazovanje skupo, treba da sačekamo da vidimo koliko košta glupost. Isto bi se moglo primeniti i na kulturu.

Strategijom se definišu i prioriteti u oblasti kulture, upućuje na negovanje nematerijalne i materijalne kulturne baštine, radi na širenju dostupnosti kulture preko njenih ustanova i medija, a ako uzmemo u obzir da smo mi društvo sa bogatom kulturnom tradicijom, umetnicima svetskog glasa, onda treba kontinuirano raditi na tome da svet upoznamo sa svim produktima naše kulture.

Sve što se preduzima uliva nadu ne samo ljubiteljima kulture i kulturnim radnicima da će u vremenu koje je pred nama Srbija postati pogodno tlo za razvoj kulture, te treba pružiti apsolutnu podršku rukovodstvu države, resornom ministarstvu, u svemu što se do sada preduzima, ali i u njihovom budućem radu. Jer, tek ako zaista možemo da sagledamo problem, odgovor će se pojaviti, pošto on nikad nije odvojen od samog problema. Država će nam ovim zakonom upravo dati odgovore na neka pitanja koja su, po mom skromnom mišljenju, ključna, a koja su do sada bila zanemarena. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Srbije, naša zemlja pretenduje da sa svim svojim potencijalima krene u korak sa svetom, a to neće biti moguće ukoliko ne budemo prepoznati na kulturnoj mapi Evrope i sveta.

Zato je meni danas posebno zadovoljstvo da govorim o projektu modernizacije infrastrukture u kulturi vrednom 30 miliona evra, od kojih se 20 miliona evra obezbeđuje preko zajma banke, a 10 miliona evra finansira iz budžeta Republike Srbije.

Kao profesoricu srpskog jezika i književnosti, posebno me raduje izrada strategije razvoja kulture Republike Srbije za period od 2020-2025. godine i akcionog plana kao sastavnog dela te strategije, koji definišu prioritete, upućuju na negovanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine, ali i veću prisutnost kulture kroz sve svoje ustanove i medije. Ova strategija istovremeno pokazuje i smer u kome Srbija teži da se razvija u narednom periodu, dokazi odgovornosti i rukovodstva države pri određivanju prioriteta, ali i pokazatelj dugoročnog i smislenog ulaganja u budućnost Srbije, naše dece i svih nas.

Pravo na kulturu imaju svi, te će se ovim projektom sprovesti brojne aktivnosti na izgradnji i renoviranju, obnavljanju i proširenju ustanova kulture. Projekat teži i poboljšanju pristupa zgradama, što kulturu čini dostupnom za osobe sa invaliditetom, poboljšanju energetske efikasnosti, ali pre svega očuvanju arhitektonskih i istorijskih vrednosti ovih zdanja. Sve zajedno rezultiraće povećanjem kapaciteta ustanova kulture i obezbeđivanjem zadovoljavajućih tehničkih i bezbednosnih uslova za organizovanje kulturnih događaja.

Šire gledano, projekat će doprineti većem broju kulturnih inicijativa, povećanju privredne aktivnosti, novom zapošljavanju i boljem razvoju turizma, kako regionalnog tako i lokalnog.

Imam tu privilegiju da dolazim iz grada velikana poput Vuka Karadžića, Jovana Cvijića, Miće Popović, a pod obroncima planine Gučevo i Cer odigrale su se slavne bitke, što upotpunjeno lepoticom Drinom, kraljevskom banjom, Banjom Koviljačom, manastirom Tronoša nedaleko od znamenitog mesta Tršić, čini ozbiljan, kako kulturni, tako i turistički kapital i potencijal grada Loznice, njene okoline i celokupne zapadne Srbije.

Da se ne bih udaljila od teme, vratiću se na ustanove kulture koje su obuhvaćene ovim projektom, s tim što ću posebno istaći one ustanove koje se nalaze mimo Beograda, jer kao što sam rekla – pravo na kulturu imaju svi. Mene posebno raduje ulaganje u Narodno pozorište u Nišu, obnova zgrade i izgradnja male scene, digitalizacija 11 centara kulture širom Srbije, potom višefunkcionalni kulturni centar u Pirotu.

Moram da naglasim da je moj grad preteča ovakvog jednog projekta, jer smo mi u Loznici, tačnije u Tršiću 2017. godine već dobili jedan naučno-kulturno-obrazovni centar koji nosi ime reformatora srpskog jezika i pisma.

Važno je napomenuti da je obezbeđeno bespovratnih 400 hiljada evra u vidu tehničke pomoći za finansiranje prethodne studije opravdanosti i za podprojekte, a datum realizacije svih ovih projekata obuhvata period od septembra 2020. do decembra 2024. godine.

Uverena sam da je ovo, uz nedavno obnovljeni Narodni muzej i novosagrađenu muzičko-baletsku školu sa koncertnom dvoranom u Novom Sadu, tek početak pri vraćanju sebe sebi i renesansa u našoj kulturi i da će rukovodstvo naše države, najpre predsednik države, sva ministarstva, svi kulturni radnici, ali i drugi entuzijasti nastaviti sa ovakvom praksom i u godinama koje slede, i da će zapušteni i napušteni objekti i ustanove kulture ostati deo našeg ružne prošlosti. Zato ću, kao poslanica sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati predlog ovog zakona i pozvati i ostale kolege da učine to isto, jer budućnost pripada onima koji u nju veruju, a seme koje posejemo danas biće plod naše budućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, imali smo priliku da u više navrata kroz izjave najodgovornijih ljudi koji vode našu državu dobijemo potvrdu o značajno uvećanim sredstvima koja se iz godine u godinu izdvajaju u oblasti socijalne politike i zdravstva, kao i o politici koju država kontinuirano vodi već osam godina u ovom oblastima. Možda smo tek sada u ovim okolnostima postali svesni koliko je to zapravo važno.

Danas je Međunarodni dan ljudskih prava. U ovom trenutku želim da govorim o sredstvima iz budžeta, koja su opredeljena za podršku koja su opredeljena za podršku osobama sa invaliditetom, za podizanje kvaliteta njihovog svakodnevnog života, za ostvarivanje njihovih prava, sagledavanje mogućnosti, kao i veću uključenost u sve sfere društvenog života.

Populaciju osoba sa invaliditetom su uočene sa različitim problemima, i kada neko kaže da je ono što se izdvaja malo ili nedovoljno, mora se imati u vidu da su ova ulaganja iz godine u godinu ipak znatno uvećana.

Svako ko je želeo da se podrobnije bavi ovom temom i da u nominalnim iznosima prati ova davanja zna o čemu ja tačno govorim i ja vas sada ciframa ne bih zamarala.

Ovim budžetom tako je planirano povećanje edukativnih i promotivnih aktivnosti u vezi sa unapređenjem položaja i prava osoba sa invaliditetom. Kontinuirano se uvećava i broj učešća jedinica lokalne samouprave na konkursu za nagradu o pristupačnosti, što će takođe doprineti boljoj integraciji osoba sa invaliditetom, a u budžetu ima mesta i za subvencije za prevoz osoba sa invaliditetom.

Ja dolazim iz sredine, iz lokalne samouprave koja, prateći intencije i odnos države prema osobama sa invaliditetom, i sama čini mnogo u ovoj oblasti i mogu sa ponosom reći da je saradnja nadležnih državnih organa sa lokalnom samoupravom, konkretno sa gradom Loznica, izuzetna. Grad Loznica bi u to smislu mogao da bude primer dobre prakse.

Kako i sama pripadam populaciji osoba sa invaliditetom, bila mi je namera da izrazim zadovoljstvo naporima koje država čini i ohrabrim i podstaknem nadležne držane organe i lokalne samouprave da osobe sa invaliditetom učine što vidljivijim kako bi se stvorili svakoliki uslovi za zadovoljenje njihovih potreba. Složićete se sa mnom, nisu to nikakve posebne potrebe, kako se to nekada ranije govorilo, to su potrebe koje ima svaki član našeg društva. Na kraju, na nama je da stvorimo društvo jednakih šansi za sve.

Zahvaljujem.