Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani Republike Srbije, kao poslednji ovlašćeni predstavnik ispred SNS mogu samo da donesem zaključak da je ova rasprava više ličila na politički marketing opozicije, politička demagogija, političke laži, koje su se neprestano ponavljale.

Malo toga je bilo vezano za dnevni red. Ono što mogu da izvučem iz toga što ste pričali o dnevnom redu, to je najveća laž koju ste rekli, laž da je Srbija prezadužena. Mogu i da ponovim, jer je neko rekao danas da svaki građanin je dužan 5.000 evra, da svaka porodica u Srbiji je dužna 20.000 evra. Ali, to je laž i vi to znate. I non-stop pričate i ponavljate istu priču. I kada vas neko gleda on pomisli, ja sam dužan, moraću sutra da vratim nekih 5.000 evra, moraće moja porodica da vrati 20.000 evra, ali kome? Naravno, nikom, jer vi i dalje ne znate šta je javni dug. Javni dug se ne računa u nominalnom iznosu, već u odnosu na BDP.

Ja sam bio u skupštinskoj biblioteci, ima puno knjiga iz makroekonomije, javnih finansija i pročitajte. Mogu nekom i da pozajmim ove knjige.

U prethodnom periodu, pre nego što sam bio predsednik opštine Ćuprija, radio sam u bankarskom sektoru. Zato želim da vam objasnim šta je to javni dug. Znate, kada obični građanin ode u banku i zatraži kredit, prvo šta radi bankarski službenik, uzme kreditni biro, vidi koliko je taj građanin zadužen, naravno, i to upoređuje sa prihodima od plate. Tako se upoređuje javni dug sa BDP-om. I javni dug i BDP 2012. godine, BDP 34,4 milijardi evra. To je bila plata. A, kreditni biro Republike Srbije, tj. javni dug 74%. I zato je država Srbije uzimala kredite od 6%, 7%, zato što je bila velika zaduženost Republike Srbije.

Danas imamo BDP puta dva, 68 milijardi evra. I danas imamo zaduženost 51,7% i imamo mogućnost da se zadužujemo. Znači, kreditni biro i zato svaka finansijska institucija želi da kreditira sve naše infrastrukturne projekte.

Druga laž koju ste rekli, ipak to je neznanje, a to je da se svi dugoročni investicioni radovi trebaju da se finansiraju iz redovnih prihoda. To je apsolutno nerealno, jer ste vi to isto radili. Vi ste se zaduživali i imali ste kredite od 6%, 7% iz IP. Te kredite ste koristili za redovnu potrošnju. Vi ste time plaćali plate i penzije, jer nije bilo privrede, naravno.

Za razliku od vas, mi redovne prihode koristimo za nešto drugo, a to je da podižemo nivo plata, nivo penzija, podižemo plate u zdravstvu, u prosveti i dajemo jednokratne pomoći majkama za decu do 16 godina, jer su nama bitni građani.

Mi, za razliku od vas, trošimo novac na važne infrastrukturne projekte. Taj novac se vraća u budžet i ima dugoročne i kratkoročne ekonomske efekte, za razliku od onog novca koji ste vi samo uzimali iz kredita, a davali u potrošnju.

Danas radimo važne putne infrastrukturne pravce - Moravski koridor, Pojate – Preljina, brza saobraćajnica Ruma – Šabac – Loznica, brza saobraćajnica Požarevac – Golubac. Takođe, ulaganja u tri nova tehnološka parka i, naravno, za projekte u zdravstvu.

Kao što znate, ja dolazim iz Ćuprije i Ćuprija je grad medicine. Ima jednu opštu bolnicu, ima jednu medicinsku srednju školu i visoku medicinsku školu. Mi smo projektovani za jedan regionalni zdravstveni centar.

Kao što možete da vidite, prolazi jedan zakon gde se finansira, gde Banka za razvoj Saveta Evrope finansira zdravstvene ustanove. Od 14 zdravstvenih ustanova, jedna je i ta naša u Ćupuriji. Napokon, krenućemo sa izgradnjom internističkog bloka i nadam se da će svi poslanici glasati za ovaj zakon, jer mi smo u prethodnom periodu dobili dva nova skenera, najsavremeniji rentgen, šest EKG aparata, četiri respiratora, dva ultrazvučna aparata, 80 kreveta i zaposlili smo 50 novih mladih doktora. Ćuprija ima 470 kreveta, Jagodina 270, Paraćin 170 i mi idemo ka tome da Ćupriju napravimo kao glavni medicinski centar u Pomoravlju.

Kratko ću i o zakonima. Izmene Zakona o ozakonjenju objektu je vrlo važna, jer će oni ljudi koji imaju nelegalne objekte, da im omogućimo da se priključe na električnu struju, da imaju priključak za vodu, priključak za gas.

Takođe, usaglašavanje sa predlozima i pravnim tekovinama EU, to je Zakon o energetici, Zakon o železnici i interoperabilnosti železničkog sistema. Zakon o strancima osiguraće dodatnu sigurnost naših radnika i olakšavaće dobijanje jedinstvene dozvole i za rad i za boravište.

Konačno, Zakon o planiranju i izgradnji, uvođenje eko prostora. Pričali smo o tome. Izrada i izmena planske dokumentacije postaće efikasna i brža.

Brinemo, takođe, i o životnoj sredini uvođenjem energetske efikasnosti, uvođenjem zelenih sertifikata, obavezni minimalni broj mesta za punjenje električnih vozila, jasno definisanje načina kretanja građevinskog otpada uticaće na životnu sredinu.

Što se tiče konverzije, SNS, za razliku od vas, želi da preuzme odgovornost, želi da aktivira sve one lokacije koje su bile zaključane, zatvorene i predstavljaju mrtav kapital. Prihodi koje ćemo ostvariti, ostvarićemo povećanje BDP, prihodi od PDV-a, rast zarada i rast prihoda lokalnih samouprava. I to treba da predstavi jedan privredni zamajac Republike Srbije uz Ekspo 27, gde će građevinska industrija da pokrene razvoj, privredni razvoj Republike Srbije.

Prema dogovoru sa koalicionim partnerima, naravno, SNS podržaće prof. dr Slavicu Đukić Dejanović za izbor ministra prosvete.

Na kraju, želim da se zahvalim ministru Goranu Vesiću na hrabrosti, na odlučnosti i na energiji koju ste pokazali ova dva dana. Takođe, u ime Ekonomskog kokusa što ste prihvatili javne konsultacije.

Takođe bih se zahvalio predsedniku Republike Srbije koji je obećao građanima Ćuprije da će dobiti rekonstrukciju opšte bolnice i izgradnju internističkog bloka.

Pozivam sve da u danu za glasanje podrže sve ove zakone, jer oni osiguravaju privredni rast i razvoj Republike Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani Republike Srbije, kao poslednji ovlašćeni predstavnik ispred SNS sa ove distance mogu da sumiram šta smo do sada čuli od predlagača i od opozicije. Predstavnici Vlade, predsednica Vlade i ministri su argumentovano objasnili zašto ove izmene zakona u krajnjoj instanci utiču na poboljšavanje života naših građana, a sa druge strane, čuli smo i opoziciju koja je samo pričala o netačnim podacima, političkoj demagogiji, bez znanja i bez argumenata.
Oni su na početku, neke poslaničke grupe pitale su zašto je objedinjena rasprava o 30 tačaka. Neki nisu pričali o nijednoj tački. Pričali su o 31. tački koja uopšte nije na dnevnom redu, i svakog puta pričaju istu temu i iste laži, kako bi hteli da političkom demagogijom utiču na javno mnjenje.
Svi zakoni koji su danas u Skupštini veoma su važni i treba da doprinesu podizanju životnog standarda. Nit koja povezuje ovaj set zakona su građani. Nama su uvek građani u fokusu. To je politika SNS i to je politika Aleksandra Vučića, briga o deci i briga o građanima Republike Srbije.
Imamo dva važna zakona, Zakon o finansiranju finansijskoj podršci porodici sa decom i Zakon o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć. Skoro da ništa nismo čuli o tome. Ulaganje i podizanje životnog standarda je vrlo važno u uslovima kada rastu troškovi života. Mi to možemo da kažemo, jer smo realni. Nakon korone i nakon rata u Ukrajini desio se kolaps svetskog tržišta gde smo kao rezultat dobili globalnu inflaciju. Ali, ovim korakom pokazujemo snagu i stabilnost javnih finansija. Mi danas u budžetu imamo 650 milijardi dinara i naravno da pokazujemo da su nam bitni građani.
Ne vidim zašto bi neko imao nešto protiv zašto podižemo plate, zašto podižemo penzije i zašto pomažemo majkama. Do kraja septembra svakoj majci isplatićemo 10 hiljada dinara jednokratne pomoći. Nadam se i da će opozicija da glasa za ovaj zakon.
Pored ovog zakona važna izmena zakona se odnosi na građane, a to je izmena Zakona o ozakonjenju objekata. Dajemo mogućnost da se naši građani priključe na električnu energiju, gas i vodu. Ja kao predsednik opštine imao sam puno pitanja građana zašto, kako da im pomognemo, kako da ih priključimo na struju, a objekti su im nelegalni. Sada smo ovim zakonom predvideli mogućnost da rešimo taj problem.
Jedan deo ovih zakona se takođe odnosi na građane, jer se odnosi na finansiranje važnih infrastrukturnih projekata. Imamo nekoliko važnih ratifikacija kako bismo obezbedili nastavak izgradnje važnih infrastrukturnih puteva, Moravskog koridora, Pojate – Preljina, brze saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica. Brze saobraćajnice Požarevac – Golubac. Takođe, ulaganja u izgradnju novih tehnoloških parkova, i naravno tu je zdravstvo, gde se nastavljaju projekti da se finansiraju od strane Republike.
Ovde smo čuli puno netačnih informacija ili neznanja, jer svi dugoročni infrastrukturni radovi nikako se ne finansiraju sa sredstvima iz budžeta, iz keš love, već se finansiraju iz dugoročnih kredita. To je ekonomsko pravilo koje svi treba da znaju, ali oni koriste neke poštapalice, kako bi predstavili da je mnogo bolje da se veliki infrastrukturni projekti finansiraju iz budžeta direktno.
Naš javni dug je danas 50,5%, nivo Mastrihta je 60% i tu vi želite da predstavite kako je velika nominalna vrednost našeg zaduživanja, ali naravno svi znamo ko se to izračunava, da javni dug mora da se izračuna u odnosu na BDP.
Moj stav je suprotan od opozicije. Čak imamo i restriktivan stav ministra finansija i zato je taj naš dug pao na 50%. Što se tiče lokalnih samouprava one se manje zadužuju jer njihov javni dug ulazi u ukupan dug države.
Dug opštine Ćuprija je bio 35%, danas je 5,2%.
Naravno, razumem da moramo da kontrolišemo inflaciju, ali ono što nas očekuje to su dva motora privrednog razvoja. Jedan je izmena Zakona o planiranju i izgradnji, a drugi je Ekspo 2027. Naravno, pored toga imamo i infrastrukturne projekte koje moramo da završimo.
Kao što sam rekao, motor razvoja je Zakon o planiranju i izgradnji. Mi smo u Ekonomskom kokusu zajedno sa ministrom Vesićem odradili javne konsultacije. Imali smo dva sastanka Ekonomskog kokusa gde smo pričali i imali dijalog sa građanima i imali smo dijalog sa poslanicima. Imali smo dijalog sa stručnom javnošću.
Ono što donosi ovaj zakon jeste uvođenje E-prostora kojim postupak izrade izmene planske dokumentacije postaje efikasniji i brži. Krajnji cilj je da imamo informacije iz Katastra nepokretnosti i da imamo planske dokumente da bi svi ti podaci bili javni i dostupni u elektronskom obliku.
U ovoj izmeni zakona unapređuju se odredbe o energetskoj efikasnosti, gde se podižu standardi urbanističke gradnje uvođenjem zelenih sertifikata. Naravno, pored toga izmenom zakona definiše se i obaveza minimalnih broja mesta za punjenje električnih vozila čime se utiče na elektromobilnost i to utiče u krajnjoj instanci na životnu sredinu.
Takođe, izdvojio bih jasno definisan način kretanja građevinskog otpada koji takođe utiče na životnu sredinu, ali ono što je vrlo bitno, to je izmena Zakona u delu konverzije i tu smo imali veoma malo komentara i dosadašnje rešenje je predstavljalo pravno-politički promašaj, jer smo mi u ovom periodu izgubili vreme sa jedne strane, a sa druge strane izgubili smo prihod.
Prihod koji smo imali od konverzije iznosio je 30 miliona evra. U opštini Ćuprija 30.000 dinara. Trideset hiljada dinara, a izgubili smo vreme. Mi očekujemo od ove izmene zakona povećanje BDP, prihoda od PDV, rast zarada, rast prihoda lokalnih samouprava.
Takođe, lokalne samouprave dobiće i određene prostore koji su namenjeni za javne površine, a gde je konverzija urađena za nula dinara. Tako će da i opštine postanu vlasnici onih parcela koje su javne površine.
Do sada imali smo mrtav kapital, imali smo zaključene lokacije, a siguran sam da ova izmena zakona uticaće na privredni rast i privredni razvoj Republike Srbije.
Prema dogovoru sa koalicionim partnerima, SNS naravno podržaće profesorku doktorku Slavicu Đukić Dejanović za izbor ministra prosvete i želim da u Danu za glasanje svi podržimo sve zakone jer su oni u krajnjoj instanci, utiču na život naših građana i to je politika SNS i Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, ministarka, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, apsolutno podržavam odluku Vlade Republike Srbije, koja je predložila smenu ministra Baste.

Svi ministri treba da budu jedinstveni u stavovima i u politici koju definiše naš predsednik Aleksandar Vučić, naravno, SNS sa svojim koalicionim partnerima.

Vlada predstavlja tim koji mora sinhronizovano da radi i svako soliranje nije primereno. Tim SNS koji je vodio Ministarstvo privrede je bilo usmereno ka ekonomskom razvoju. Svi državni sekretari, među kojima je bio Dragan Stevanović, pomoćnici ministara Biljana Žarković, svi iz Razvojne agencije Srbije koju vodi Radoš Gazdić i, naravno, savetnik premijerke za strane direktne investicije Danilo Cicmil, su svakodnevno radili na privlačenju stranih i direktnih investicija i to je rezultiralo da u odnosu na 2012. godinu imamo 470.000 više zaposlenih nego tada.

Naravno ne smemo da zaboravimo šta je radila opozicija u periodu od 2000. do 2012. godine. Ja dolazim iz Ćuprije, bio sam predsednik opštine od 2013. godine. Ostavili ste zatvorene fabrike, ostavili ste devastiranu privredu i otpuštene radnike. Ostavili ste i „Mladost“, ostavili ste i „Velmotras“, ostavili ste „Kompresor MIP“ i Šećeranu ste zakatančili. Prilikom privatizacije Šećerane, ona je prodata tako što je isečena u staro gvožđe. To je bila vaša politika.

Ostavili ste Ćupriju bez industrijske zone. Znali ste da Ćuprija ima jednu parcelu koja je u vlasništvu Republike Srbije, ali vas to nije zanimalo. Zato smo mi 2013. godine, uz pomoć Vlade Republike Srbije, preneli vlasništvo sa države na opštinu Ćuprija i napravili smo industrijsku zonu. Uz pomoć Ministarstva privrede opremili smo industrijsku zonu, uradili smo saobraćajnicu i komunalno-infrastrukturno opremili tu industrijsku zonu.

Danas u toj industrijskoj zoni posluje fabrika „Feka automotiv“. Danas želi da proširi svoj pogon. Oni su otvorili pogon za vreme korone, u najtežem vremenskom periodu, a danas žele da prošire svoj pogon.

Pored toga, u toj industrijskoj zoni mi smo prodali zemljište i domaćim investitorima iz Ćuprije i iz Srbije, „Gomeks“, „Gerovit“.

Ono što je vrlo važno, to je bila briga tadašnje opozicije koja je vodila Ćupriju, zato što nije ih interesovalo ništa. Imali smo zatvorene fabrike. Mi smo uspeli da kroz stečajne poslove, postupke, sve te firme koje nisu radile, da ih predstavimo kao braunfild lokacije.

Mi smo jedina opština koja je uspela da kupi u stečaju te 2013. i 2014. godine hale koje smo kasnije izdavali inostranim investitorima. Kupili smo halu koju smo izdali prvo turskom investitoru, kasnije dva kineska investitora i u tom prethodnom, gde je bila grafička industrija „Mladost“, imamo i dva srpska investitora, takođe.

Mi smo išli logikom da sve što je zatvoreno, treba tako da ostane. Čak i tih 16 hektara kao prva industrijska zona, išlo se logikom da moramo da se širimo dalje. Danas Ćuprija ima industrijsku zonu od 700 hektara, najveća industrijska zona južno od Beograda. Tu smo doveli još jednog investitora, a to je „SNP automotiv“, koji je izgradio halu od 25.000 kvadrata, koji je zaposlio 500 radnika i uložio 38 miliona evra.

U tome je razlika između vas i nas. Vi ste od 2000. do 2012. godine uništili privredu i otpustili 400.000 radnika. Od 2012. godine do danas zapošljeno je 470.000 novih radnika. U tome je razlika između opozicije i između vas i SNS.

U danu za glasanje podržaću smenu ministra Baste. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, ja naravno neću podržati ovaj amandman. Ja sam taj poslanik koji dolazi iz Opštine Ćurpija.

U prethodnom periodu sam obavljao funkciju predsednika Opštine Ćuprija, sada obavljam funkciju predsednika SO Ćuprija i moram da kažem da 2014. godine je SNS ostvarila najbolji rezultat u Ćupriji – 70%. Godine 2016. i 2020. godine od 37 odbornika 30 odbornika su iz SNS. U procentima 82%. Znate zašto? Zato što ste vi ostavili Ćupriju takvu kakvu ste je ostavili, uništenu, sa blokiranim računima doma zdravlja, kulturnog centra, sa svim javnim institucijama koje su prokišnjavale. Nijedna javna institucija u 2013. godini koja je bila finansirana iz opštine Ćuprije je prokišnjavala. Nismo imali industrijsku zonu. Nismo imali ništa, a to je kriv i Đilas, Jeremić i Tadić.

Vi ste ti koji ste 2013. godine ostavili Ćupriju. Vi ste ti koji ste se odrekli Ćuprije i vi ste našli meni da pričate o Ćupriji.

Možete samo da se smejete. Tražili ste moju ostavku, ostavku zato što su članovi tj. predsednik Narodne stranke iz Ćuprije koji učitelj u školi, tj. nastavnik Engleskog jezika tog dana došao da odradi ono što treba da odradi, da održi čas. Tog dana je došao ovde da se slika. Pritom je napisao direktoru u pola devet ujutru, u osam počinju časova, a on je u pola devet poslao poruku da tog dana mora oca da vodi na redovnu kontrolu. Znači, redovna kontrola se zakazuje i zna se tačan datum, a ne zna se tog istog dana u pola devet. Deca su ga čekala u školi i naravno da sve što ste rekli je apsolutna laž, jer takav isti lažov je vama dao te informacije. Hvala.

Samo ću kratko.

Naravno da se plaćaju članarine, pa i vi plaćate članarine kod vas. Kako se vi finansirate? Znamo kako ste se finansirali u prethodnom periodu. Imali ste sponzore. Tako ste se finansirali. Naši članovi plaćaju članarine po zakonu Republike Srbije i to je razlika između nas i vas. To je najveća razlika između nas i vas. Vi ste nama ostavili devastiranu Ćupriju, Ćupriju bez industrijske zone, Ćupriju koju su zvali tunelom između Jagodine i Paraćina. To ste vi uradili, Jeremić, vi. Vi ste bili na vlasti. Vi ste se odrekli Ćuprije i to je razlog, možete da ustanete koliko god hoćete, zašto SNS u Ćupriji ima toliku popularnost i imamo 30 odbornika od 37, 82%. Zapamtite to. Hvala.

(Slavica Radovanović: Mislim da treba da mi budete zahvalni što ste se prvi put javili.)

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, budući ministri, buduća predsednice Vlade, drage kolege, dolazim iz jednog grada, iz Ćuprije, gde sam u prethodnom periodu obavljao funkciju predsednika opštine, od 2013. do 2020. godine. Iz mog ličnog iskustva, Ćuprija je uvek imala partnera u Vladi Republike Srbije. Ćuprija je uvek bila poštovana i ispoštovana. Za svaki problem i svaki projekat koji smo pokrenuli, vrata predsednice Vlade Republike Srbije, vrata svih ministara su nam bila otvorena.

Ali, moram da podsetim da to nije bilo uvek tako. U vreme današnje razjedinjene opozicije i u vreme Tadića, Jeremića, Đilasa, Koštunice, Ćupriju su zvali tunelom između Jagodine i Paraćina. U Ćupriji bukvalno nije radila javna rasveta. Svaka mesna zajednica je bila blokirana. U Ćupriji ste ostavili dom zdravlja sa dugom od tri miliona evra, naravno, sa računom u blokadi. Jedan dobavljač lekova je imao potraživanja od 180 miliona dinara, da nije bilo predsednice Vlade, da nije bilo ministra finansija, bilo bi izvršenje na budžetu opštine Ćuprija.

Ćuprija je imala zabranu zapošljavanja još iz 2009. godine, zato što ste vodili takvu kakvu ste vodili kadrovsku politiku. U ustanovi kulture zapošljavali ste auto-limare, frizerke, traktoriste, a ta ista ustanova kulture je bila blokirana.

Sportski centar je registrovan kao javno preduzeće, a možete da zamislite, pretežna delatnost – distributer naftnih derivata. Takvu ste Ćupriju ostavili 2013. godine.

Ostavili ste i budžet koji je do tada bio 450 miliona. Prošle godine izvršenje budžeta opštine Ćuprije je bila milijarda i 200 miliona. Ove godine biće tri puta više, ne za tri miliona, ne za 30 miliona, ne za 300 miliona, nego za 900 miliona dinara.

Ali, ono što je najbitnije je to da ste ostavili Ćupriju bez industrijske zone. Ćuprija nije imala jedan ar industrijske zone. Vlada Republike Srbije je donela odluku i prebacila pravo javne svojine sa Republike na opštinu Ćuprija i dobili smo industrijsku zonu od 16 hektara. Sada imamo dve industrijske zone. Imamo najveću industrijsku zonu južno od Beograda, 500 hektara. U toj industrijskoj zoni smo otvorili nove fabrike. Predsednica Vlade je bila na otvaranju jedne fabrike.

Sve to je uticalo da je izvoz koji je ostvarila opština Ćuprija u prethodnih sedam meseci iznosio oko 15 miliona evra, što je nekih 60% u odnosu na isti period prošle godine.

Nove fabrike, koje su Ćupriji donele nekoliko stotina radnih mesta najviše su uticali na rast prosečnih zarada i na ukupnu privrednu aktivnost, tako da je i Ćuprija učestvovala na broj zaposlenih lica. U odnosu na 2012. godinu taj broj u Srbiji je porastao na 470 zaposlenih više nego do 2012. godine, 470.000.

Nadam se da ćemo da ostvarimo i dalju saradnju sa Vladom Republike Srbije. Drago mi je što imamo neke bivše gradonačelnike koji će biti ministri, jer oni znaju kako je raditi na lokalu, kako je raditi direktno sa narodom i koje su potrebe građana.

Za potrebe građana opštine Ćuprije mi smo uradili projektno – tehničku dokumentaciju za stotinu projekata. Ćuprija je grad medicine, Ćuprija je grad atletike i Ćuprija je grad talenta.

Što se tiče medicine, završili smo projektno – tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju opšte bolnice u Ćupriji.

Što se tiče sporta i atletike, opština Ćuprija je izgradila atletski stadion. Očekuje nas izgradnja atletske dvorane, koja je ušla u program Vlade Republike Srbije 2020/2025. Ono što je bitno, kao što ste i vi rekli u vašem Ekspozeu, da su biti naučno – tehnološki parkovi. Mi radimo na jednom projektu koji se zove „Centar za mlade talente“. Pošto imamo talente u muzici, želimo da napravimo mlade talente i u fizici i u matematici.

Pored toga, najvažniji projekti za Ćupriju su izgradnja novog mosta na Velikoj Moravi, sistem za prečišćavanje otpadnih voda, ali mnogo je bitnije, mi smo pokrenuli projekat sa Kancelarijom za javna ulaganja vezano za rekonstrukciju vodovodne mreže i izgradnju vodovodne mreže u seoskim mesnim zajednicama. Moramo da napustimo koncept azbestnih cevi i da utičemo da voda bude čista i da utičemo na zdravlje nacije. Na kraju, veliki državnik je bio kralj Aleksandar koga su zvali „Ujedinitelj Srba, Hrvata i Slovenaca“. Mi danas imamo jednog ujedinitelja Srba i svih nacionalnih manjina u Srbiji, a to je Aleksandar Vučić. On je prvenstveno ujedinio nas u stranci. On nas je ujedinio sa koalicionim partnerima i napravio je jedinstvenu Vladu Republike Srbije.

Ujedno on je ujedinio i sve glasače koji su glasali dva miliona i 200 hiljada glasača su glasali za Aleksandra Vučića za predsednika Republike Srbije.

Pored toga što je ujedinio celokupan srpski narod i nacionalne manjine u Srbiji, on je ujedinio sve Srbe van Srbije i u Bosni i u Crnoj Gori. Za razliku od vas, pošto je kod vas najbitnija razjedinjenost, pošto je kod vas najbitnije da se bavite politikanstvom, da se svađate ko će gde da sedne, da pokušate da napravite da ova Skupština liči na farmu, to ste juče pokazali, tu postoji razlika između nas i vas, mi se ozbiljno bavimo državom i dajem punu podršku novoj Vladi Republike Srbije na čelu sa predsednicom Vlade Anom Brnabić. Hvala.