Zahvaljujem, potpredsedniče, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, amandman koji se odnosi na Zakon o finansijskom podršci porodicama sa decom na član 26. ima za cilj definisanje i proširivanje liste lica koja ostvaruju pravo na dečiji dodatak.

Svakako i nacionalnim projektom „Srbija 2025“ predviđen je rad iz oblasti demografije i populacione politike, kao i izmena u oblasti ovog zakona. Finansijska podrška države porodicama sa decom i za novorođenu decu svakako nisu od presudnog značaja kada se mladi parovi uopšte odlučuju za zasnivanje svoje porodice, ali nisu mala i nisu beznačajna.

Podsetiću građane na ono što su već i kolege pre mene govorili, da je prethodna Vlada na inicijativu predsednika države Aleksandra Vučića omogućila veliku finansijsku podršku za novorođenu decu u iznosu od 100.000 dinara za prvo rođeno dete, koja se isplaćuje jednokratno, za drugo rođeno dete 10.000 dinara koji se isplaćuju mesečno u periodu od dve godine, za treće dete 12.000 dinara u periodu od 10 godina, koja se takođe isplaćuje jednom mesečno, i za četvrto dete 18.000 dinara mesečno u periodu od 10 godina.

Sva ta finansijska izdvajanja nisu mala i nisu beznačajna i to je upravo pokazatelj da naša država vodi odgovornu, stratešku politiku kada je u pitanju stopa nataliteta u našoj državi. Takođe, i ministarka, odnosno predsednica Vlade Ana Brnabić je u svom ekspozeu istakla da će jedan od prioriteta Vlade biti upravo pitanja demografije i populacione politike, upravo i izmene zakona koje se danas nalaze pred nama. Sve ove izmene koje se danas nalaze pred nama i amandmani su, naravno, pozitivni i odnose se na pozitivne promene u oblasti prava porodilja. To se odnosi na dva perioda, na period za vreme porodiljskog odsustva i na period nakon porođaja, odnosno za vreme nege deteta.

Samo ću pročitati neke od najznačajnijih izmena koje su jako bitne i značajne. Prva izmena se odnosi na to da svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva koje traje od dana njegovog počinjanja obavezno 28 dana, izuzetno po nalogu lekara 45 dana pre termina za porođaj do tri meseca života deteta ostvariće naknadu zarade za vreme porodiljskog koja ne može biti manja od minimalne zarade, a to iznosi oko 37.000 dinara. Za ovu izmenu potrebno je čak 300 miliona na godišnjem nivou. Ova izmena će započeti odmah nakon usvajanja ovog zakona, dakle od 1. jula.

Druga bitna izmena odnosi se na kumulativne isplate, majke koje imaju decu sa invaliditetom nisu ostvarivale pravo po ovom zakonu i pravo na tuđu negu i pomoć, sada će to pravo moći da ostvare i te isplate će se vršiti do pet godina starosti deteta ukoliko za tim ima potrebe i isplata počinje retroaktivno od 8. maja.

Takođe, žene poljoprivredni osiguranici su sada u istom položaju kao i sve ostale žene, ranije je njihov obračunski period bio 24 meseca, sada će biti 18 meseci, što takođe je slučaj kod drugih žena. Još jedna veoma velika i važna izmena jeste, koja zahteva zapravo ogromna sredstva jeste izmena maksimalni iznos naknade, do sada je bilo tri prosečne zarade, sada će biti pet prosečnih zarada, što jeste pravedno, obzirom da se plaća doprinos na pet zarada i majke koje su imala visoka primanja po ovom su bile oštećene. Ovaj deo će započeti od 1. januara 2022. godine.

Meni je jako drago što su i predsednica Vlade i predsednik države i Ministarstvo finansija i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji prepoznali sve ove probleme i što su izdvojili ogromna sredstva za sve ove izmene u iznosu od 65 milijardi na godišnjem nivou, što je jako pohvalno s obzirom da se mi nalazimo u godini korona virusa, odnosno jako kriznoj godini.

Zapravo u okviru daljih prioriteta delovanja i unapređenja u ovoj oblasti predviđen je rad rešavanja stambenih pitanja za mlade bračne parove kao i subvencionisanje vrtića, izdvajanje daljih sredstava za biomedicijsku potpomognutu oplodnju. Ovim sektorom se u Vladi bavi jedna čitav resor i zaista dosta vremena, dosta truda, dosta energije je uloženo da se u našoj državi stopa nataliteta poveća. Iskoristiću priliku da predložim svim lokalnim samoupravama da u okviru svojih centara za socijalni rad, kancelarija za mlade osnuje neke kancelarije, odnosno savetovališta za bračne parove koji se odlučuju za biomedicinski potpomognutu oplodnju u vidu stimulacije, odnosno pomoći, kao i za davanje svih relevantnih informacija koje su im neophodne za ovaj potez.

Na samom kraju, ja ću podržati ovaj amandman kao i sve predložene izmene. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani članovi Vlade sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o kulturi je na snazi od septembra 2009. godine, a sa primenom je počeo u martu 2010. godine.

Nakon usvajanja Zakona o kulturi usledilo je usvajanje podzakonskih akata koji su unapredili kompletan Zakon o kulturi, odnosno kompletan kulturni sistem. Mi smo prošle nedelje ovde govorili o ciljevima koje treba postići kako bi ovaj akt, odnosno ovaj zakon bio još bolji i još kvalitetniji, a danas govorimo o amandmanima koji takođe imaju za cilj da unaprede ovaj zakon i uopšte kompletan kulturni sistem.

Kada govorimo o kulturi ne mogu da ne istaknem da od 2012. godine je kulturni sistem zaista doživeo procvat. U svim mestima ne teritoriji Srbije se radilo i gradilo iz oblasti kulture, počevši od velelepnog spomenika Stefanu Nemanji koji je danas jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija za naše turističke posetioce, zatim je otvoren i Narodni muzej koji je dugo godina renoviran, ali i na čitavoj teritoriji Srbije se radilo i gradilo.

Takođe, kada govorimo o kulturi kao predstavnica naroda i naravno vladajuće stranke ne mogu da ne govorim i o kulturnoj ponudi koja je zaista dosta bolja u odnosu na prethodne godine i naravno da je bolja za sve generacije, naročito za mlade. Imala sam priliku da razgovaram sa mladima u mom gradu Čačku, sa mladima iz Kancelarije za mlade i da čujem njihove utiske da je zaista kulturni sadržaj u našem gradu dosta bogatiji i dosta oplemenjen.

Takođe ta saradnja između Kancelarije za mlade i udruženja mladih i lokalne samouprave u našem gradu je dosta bolja u odnosu na prethodne neke godine pre 2012. godine. Sve njihove ideje uspevaju da se generišu kroz podršku naše lokalne samouprave.

Mi smo svesni da još dosta toga imamo da činimo za naše mlade kako bi ih očuvali ne samo u našem gradu, već i u našoj državi i smatram da je najbolji način da očuvamo naše mlade razgovor sa mladima i interakcija sa mladima kako bi čuli njihove ideje i njihove potrebe i pomogli im da iste realizuju.

Kada govorimo o kulturnoj ponudi ne mogu da ne pomenem da će naš grad Čačak posetiti ovoga leta čuveni violinista Stefan Milenković koji će u dvonedeljnom boravku održati master klas za sve polaznike škole violine kako svetske tako i naše domaće i imaćemo priliku, ako Bog da, da na novom amfiteatru, trgu u Ovčar banji da čujemo i koncert Stefana Milenkovića i sada kada već pominjem Ovčar banju ne mogu takođe da ne istaknem kulturnu ponudu, odnosno bogatu kulturu i istoriju naše Ovčar banje i Ovčarsko-kablarske klisure koja je bogata ne samo svojim prirodnim lepotama, meandrima, lekovitom vodom, poznatom kao Srpska sveta gora sa 11 manastira, takođe Ovčar banja je bogata svojim istorijskim i kulturnim nasleđem i zahvaljujući Vladi Republike Srbije mi ćemo konačno dobiti izgubljeni sjaj naše Ovčar banje.

Obzirom da je kultura naše obeležje i naš identitet mi smo svi u obavezi da negujemo naša kulturna dobra, tako da ću ja u danu za glasanje sa velikim zadovoljstvom da podržim kako Zakon o kulturi tako i navedene amandmane. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicama, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, borba protiv klimatskih promena danas predstavlja jedan od prioriteta u politici međunarodne zajednice.

Zakon o klimatskim promenama, koji se dugo najavljivao, danas se nalazi na dnevnom redu i važi za jedan od kompleksnijih i značajnih zakona za zaštitu zdravlja građana, za zaštitu životne sredine, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Primenom Zakona o klimatskim promenama uspostaviće se sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Ovim predlogom zakona ispunjavaju se obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Pariskom sporazumu i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Predlog zakona predviđa donošenje strategija u razvoju Republike Srbije sa akcionim planom u roku od dve godine i važiće deset godina nakon usvajanja ovog zakona, odnosno nakon primene ovog zakona.

Zakon predstavlja krovni pravni okvir za dalje delovanje sa ciljem smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, što je jedan od pet strateških ciljeva EU i osnova zelene ekonomije. Dakle, nezaobilazna oblast u pregovorima Srbije i EU u procesu postupanja jesu upravo klimatske promene.

Predloženim zakonom Srbija zadržava pravo da kreira zakonodavni okvir i postavlja ciljeve razvoja uzimajući u obzir sve specifičnosti privrednog i energetskog sektora, kao i druge nacionalne socio-ekonomske sektore.

Ovo je godina koja će obeležiti velike investicije iz oblasti zaštite životne sredine, jer će započeti izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacionih mreža u 28 lokalnih jedinica, odnosno jedinca lokalnih samouprava od kojih je jedna i kod nas u Čačku.

Za grad Čačak ovo je jedan od krupnih republičkih projekata za koje je opredeljeno 30 miliona evra i određeni radovi su već u toku, a odnose se na pripremu terena za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda čija vrednost iznosi 23 miliona evra i takođe su započeti radovi na rekonstrukciji kanala za vodosnabdevanje od mesta Parmenac do mesta Katrga, čija dužina iznosi 14 kilometara, a vrednost tih radova iznosi sedam i po miliona evra. Navedeni kanal je sagrađen šezdesetih godina prošlog veka i prethodna vlast se nije setila da reši taj gorući problem naših poljoprivrednika.

Problemi zaštite životne sredine datiraju dugo godina unazad. Za rešavanje problema potrebno je vreme, ali takođe i dosta ozbiljnih investicija koje će pospešiti, odnosno sprečiti zagađivanje vazduha u našoj sredini. Naša država je to prepoznala kao prioritetan problem, zbog toga smo započeli mnogobrojne projekte koji se bave aerozagađenjem u vidu zamene individualnih ložišta, kotlarnica, pošumljavanje i obnavljanja ekosistema koje predstavljaju prirodne prečišćavanje vazduha.

Zahvaljujući dobroj i dogovornoj politici našeg predsednika Aleksandra Vučića uspeli smo da obezbedimo povoljniju cenu gasa, kao i uticaj na lokalne samouprave da se smanji cena za ugradnju, odnosno za priključivanje na grejanje na gas.

Donošenjem ovog zakona značajno ćemo unaprediti i pospešiti ekonomski rast naše države, kao i životni standard naših građana, ali takođe smanjićemo i nivo zagađivanja vazduha, kao i ogromne materijalne štete na poljoprivredni sektor usled čestih elementarnih nepogoda.

Procenjena materijalna šteta usled klimatskih promena iznosi sedam milijardi evra i smanjenjem emisija GHG podstičemo ekonomski rast u Srbiji, jer otvaramo nova tzv. zelena radna mesta, otvaramo ekonomiju za nove investicije, jer svima je dobro poznato da svi investitori vole da ulažu u državu koja vodi računa o ekološkim standardima, ali takođe na ovaj način podstičemo i rast životnog standarda naših građana što nam je inače i glavni cilj.

Na samom kraju, u danu za glasanje ja ću, kao i ostale svoje kolege i koleginice narodni poslanici, iz grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projekat „Kulturne infrastrukture“ označava da naša država vodi odgovornu politiku prema našim kulturnim tekovinama i prema našem srpskom identitetu.

Naš identitet čini pismo, jezik, pravoslavlje, naši običaji, naša tradicija. Ukoliko se ne budemo odgovorno ponašali prema našim ustanovama kulture, ne možemo očekivati ni da sačuvamo naše kulturne tekovine.

U proteklih osam godina naša država na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odgovorno se ponašala prema našim ustanovama kulture. Obnovljen je veliki broj muzeja, galerija, domova kulture, kako na gradskom, tako i na seoskom području, podizan je veliki broj spomenika, svedoci smo novootkrivenog spomenika Stefanu Nemanji, koji je simbol naše istorije, naše religije i našeg daljeg napretka.

U ovom Sporazumu videli smo i projekat za pretvaranje naše stare železničke stanice u muzej i na taj način ćemo upotpuniti Kraljev trg sadržajem za naše turističke posetioce.

Takođe, ovim Sporazumom potvrđuju se dalja infrastrukturna ulaganja. Glavni ciljevi projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširivanje ustanova kulture, uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i druge ustanove.

Predviđeno je i ulaganje u digitalizaciju u 11 gradova širom naše zemlje i smatram da je to jako pohvalno, obzirom da se nalazimo u epohi modernizacije i digitalizacije. Kada digitalizacija ulazi u sve sektore, pohvalno je da digitalizacija ulazi i u sektor kulture.

Mi Čačani volimo da istaknemo kada govorimo o kulturi sve značajne ličnosti koje su na neki način obeležile i ostavile svoj pečat iz oblasti kulture, a da su živele ili da su rođene u našem gradu Čačku, kao što su Nadežda Petrović, Vladislav Petković Dis, Branko V. Radičević, vrsni umetnici rokenrola Bora Đorđević i Točak, zatim braća Teofilović, operska diva Radmila Bakočević, narodni pevač Miroslav Ilić, glumica Sonja Savić i mnogi drugi. Smatram da je jako važno na ovom mestu i svuda da pominjemo imena koja su ostavila svoj pečat u našoj kulturi.

Ja ću se samo još kratko osvrnuti na doprinos kulturnom razvoju kod nas u Čačku. Zahvaljujući Fondu Republike, ali takođe i sredstvima lokalne samouprave uspeli smo u proteklih šest godina da uradimo dosta krupnih projekata iz oblasti kulture.

Godine 2018. otvorili smo jednu od najmodernijih i najvećih biblioteka pod jednim krovom – Biblioteku „Vladislav Petković Dis“, rimske terme, odnosno Trg rimske terme, a u toku je i restauracija rimskih termi i to predstavlja jedno od važnih lokaliteta za naše turističke posetioce.

Takođe, pre tri godine postavili smo i spomenik Tanasku Rajiću na sam ulazak u naš grad, na početku Bulevara Tanaska Rajića i u toku je projekat za postavljenje Spomenika knezu Stracimiru, bratu Stefana Nemanje, za koga se vezuje i osnivanje našeg grada.

Kao i u drugim gradovima, i u našem gradu osnovano je Gradsko pozorište i na taj način smo upotpunili sadržaj za ljubitelje glume i pozorišne scene.

Više nego ikada se uložilo u kulturnu infrastrukturu i sa time nastavljamo i u narednom periodu. Svake godine se uvećavaju sredstva za sektor kulture, što nije bilo svojstveno u periodu pre 2012. godine.

U Srbiji postoji veliki broj kulturnih umetničkih društava i udruženja i organizacija koje se bave amaterizmom, koje broje više stotina hiljada članova koje se bave kulturnim amaterizmom i ja se nadam da će i oni pronaći negde prostora da konkurišu za svoju infrastrukturu.

Sa velikim zadovoljstvom na samom kraju podržaću u danu za glasanje ovaj predlog, sa željom da se što više bavimo očuvanjem naše srpske tradicije i naše srpske kulture. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, uvaženi predstavnici ministarstva, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o socijalnoj karti, koji je podnela Vlada Republike Srbije i ovo je jedna od prioritetnih reformi u pogledu bolje usmerenih socijalnih davanja, o čemu je i govorila premijerka u svom Ekspozeu.

Upravo ovim zakonom unapredićemo sistem socijalne zaštite i omogućićemo našim građanima brže i dostupnije ostvarivanje svojih prava iz domena socijalne zaštite.

Socijalna karta predstavlja objedinjeni uvid u podatke o trenutnim i potencijalnim korisnicima usluga socijalne zaštite. Na ovaj način se omogućava da građani koji su najteži, odnosno koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljivi u sistemu kako bi blagovremeno i efikasno ostvarili pravo na svoju potrebu.

Kreiranjem registra socijalnih osiguranika i socijalnih karata država će imati uvid u ekonomski položaj svakog pojedinca, ali i mogućnost da finansijsku pomoć pravednije raspoređuje onima koji na to pravo imaju.

Za građane bi to značilo da svaka promena u njihovom socijalnom, finansijskom i imovinskom statusu automatski se registruje i da više neće morati da obilaze 15 šaltera kako bi ostvarili neko pravo iz domena socijalne zaštite. Drugim rečima, funkcija ovog zakona jeste da spreči zloupotrebu i da država urgentno pruži pomoć tamo gde je potrebna.

Inače, Zakon o socijalnim kartama biće i zeleno svetlo za ukrštanje baza podataka ministarstva i drugih institucija što će omogućiti olakšan i tačan protok informacija za zaposlene, a za građane brže ostvarenje svojih prava.

Dobro vođena socijalna politika i socijalna zaštita podrazumeva da svi oni koji se nađu u stanju socijalne potrebe država treba da odgovori merama, odnosno pravima. Obaveza države je da omogući socijalnu pomoć i zaštitu onima kojima je to potrebno, a to su osetljive grupe, to su stari ljudi, osobe sa invaliditetom, osobe sa posebnim potrebama. Međutim, kada govorimo o radno sposobnim kategorijama ljudi država radi na tome da omogući zaposlenje. Trenutno je u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u pripremi strategija zapošljavanje za period od 2021. do 2025. godine, strategija u kojoj su upravo sve ove osetljive grupe u prioritetu pri zapošljavanju, dakle osobe sa invaliditetom, Romi, korisnici prava socijalne pomoći, kao i mladi do 30 godina.

Kada smo kod mera za zapošljavanje, odnosno zahtev i mera za zapošljavanje i ove godine izdvojila Republika Srbija novac u iznosu od 5,5 milijardi dinara i 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom.

Ako uzmemo samo jedan primer, videćemo koliko je urađeno u proteklom periodu. Mi smo 2012. godine imali stopu nezaposlenosti 27%. Danas je taj procenat 9%. Upravo to je pokazatelj koliko je našoj zemlji prioritet zaposlenje. Ovog trenutka naša država izdvaja za sva socijalna davanja 106 milijardi dinara i ovim zakonom namera je da se postigne pravedna raspodela novca za sve građane.

Nakon usvajanja ovog zakona slede faze usvajanja podzakonskih akata, zatim sprovođenje kompletne tehničke dokumentacije, umrežavanje sistema i spajanje sa svim relevantnim institucijama, sa ministarstvom i prema informacijama nadležnih iz ministarstva očekuje se 1. marta 2022. godine kompletna primena ovog zakona. Tada ćemo znati tačan broj koliko se građana nalazi u bazi i to će biti isključivo građani koji trenutno ostvaruju svoje pravo iz domena socijalne politike i svi građani koji su aplicirali ili su aplicirali po službenoj dužnosti. Kroz ove izveštaje imaćemo tačnu sliku na osnovu koje ćemo moći da radimo na unapređenju socijalne politike.

Takođe, ovo će biti jedna moderna elektronska uprava koja će biti efektnija i kvalitetnija. Upravo ovo je stepen koji će zaokružiti digitalizaciju javne uprave i administracije. Imali smo priliku da vidimo dobar primer u praksi, digitalizacija sistema prilikom prijavljivanja za vakcinaciju brže, jednostavnije i efikasniji i dostupniji za sve građane, ali i naravno za ceo sistem.

Usvajanjem ovog zakona o socijalnoj karti mi nastavljamo brigu o najugroženijim građanima, ali takođe i borbu protiv siromaštva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prošle nedelje smo usvojili Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu i time smo omogućili nastavak krupnih kapitalnih projekata, ali takođe i početak novih, kao i nastavak borbe sa pandemijom korona virusa.

Upravo usvajanjem i ovih finansijskih zakona o kojima danas govorimo mi nastavljamo razvoj naše zemlje iz oblasti putne i železničke infrastrukture. Moram da pomenem da su za nas Čačane od izuzetnog značaja upravo radovi na Moravskom koridoru, specijalno deonica autoputa Preljina-Pojate, kao i nastavak autoputa Miloš Veliki, deonice autoputa Preljina-Požega. Veoma je pohvalno da su u ovim trenucima radovi na drugim saobraćajnicama na teritoriji naše zemlje.

Kada govorimo o drugim krupnim kapitalnim projektima, mi možemo da govorimo takođe i o unapređenju kanalizacione mreže i tretmana otpadnih voda, što je takođe jedan od veoma važnih republičkih projekata koji je značajan i za nas Čačane. Za tu investiciju je opredeljeno 30 miliona evra i određeni radovi su već u toku, a odnose se na pripremu terena za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, čija vrednost iznosi 23 miliona evra. Zatim, u toku je rekonstrukcija i kanala za vodosnabdevanje, čija vrednost iznosi 7,5 miliona evra, a dug je 24 kilometra. Time ćemo da unapredimo poljoprivredna dobra čačanskog kraja.

Takođe, u još 17 opština i gradova će se raditi na tim poljima. Zaista nas očekuje u narednoj godini veliki broj krupnih, lepih investicija o kojima ćemo ovde govoriti.

Sada bih se specijalno osvrnula na Predlog zakona o digitalnoj imovini, jer smatram da je ovo jedna od veoma značajnih tema za nas mlade prvenstveno, ali naravno i za svu populaciju. Smatram da u 21. veku verovatno ne postoji osoba koja nije makar elementarno digitalno pismena ili makar da poseduje taj uvid koliko je digitalizacija važna i tehnologija. Naročito smo se uverili u to tokom pandemije korona virusa, jer zahvaljujući digitalizaciji i tehnologiji uspeli smo da očuvamo kontakte sa prijateljima, sa rodbinom, uspeli smo da spasimo veliki broj sektora, kao što su, recimo, obrazovanje. Zahvaljujući onlajn nastavi, učesnici su uspeli da obavljaju svoje školske obaveze. Takođe, i u sektoru trgovine videli smo da je nesmetano funkcionisala komunikacija između proizvođača i potrošača.

Zaista smo uvideli sada više nego ikada značaj inovacije i tehnologije, koliko su određeni sektoru upravo zahvaljujući digitalizaciji nastavili sa funkcionisanjem uprkos pandemiji korona virusa.

S obzirom da se tehnologija pokazala kao pomoć čovečanstvu i da se tehnologija svakodnevno razvija, tako je naša država prepoznala tu potrebu još i pre pojave korona virusa. Samim dolaskom na vlast predsednik Aleksandar Vučić je želeo da Srbija ide u korak sa velikim evropskim državama u mnogim oblastima, pa i u pogledu digitalizacije i inovacija.

Podsetiću vas da su investicionim planom 2020/2025 opredeljena značajna sredstva za digitalizaciju i veštačku inteligenciju. Shodno tome, proteklih godina su u Srbiji otvorena četiri naučno-tehnološka parka, od kojih je jedan i kod nas u Čačku. Dakle, pored Beograda, Novog Sada i Niša, i Čačak je jedan od centara koji brine o mladim ljudima i svima onima koji žele da svoje ideje generišu upravo ovde u Srbiji.

Takođe je i premijerka Ana Brnabić u svom ekspozeu istakla da je jedan od prioriteta naše zemlje upravo ulaganje u digitalizaciju, jer želimo moderniju zemlju i efikasniju u svim oblastima u kojima uvođenje umrežavanja sistema može pospešiti rad.

Svrha digitalizacije ima široku namenu i kada je reč o uvođenju digitalizacije u sistem javnih uprava, u zdravstvo, lokalne samouprave, time ćemo da pospešimo i da postignemo efikasnije i kvalitetnije funkcionisanje, zapravo brži protok informacija i pomoći ćemo građanima da brže dođu do svojih ciljeva, da brže dođu do rešavanja svojih potreba i problema, a za zaposlene to označava jedan brži način rešavanja problema za koje se obraćaju građani.

Shodno svemu tome, ja ću svim srcem podržati predlog zakona koji je pred nama i to isto ću zamoliti i svoje kolege da učine, kako bi pomogli našoj državi da se razvija u jednom modernijem i svestranijem stilu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predlozi sporazuma koji se danas nalaze pred nama označavaju nastavak finansiranja pre svega očuvanja zdravlja i života naših građana, kao i umanjenja negativnih posledica po ekonomiju i privredu, ali takođe odnose se i na finansiranje krupnih kapitalnih projekata koji su predviđeni i investicionim planom 2025. Svedoci smo da se Srbija jako dobro bori sa posledicama pandemije korona virusa i to je zahvaljujući upravo teškim reformama koje je sproveo predsednik Aleksandar Vučić 2014. godine i odgovornoj finansijskoj politici u proteklih šest do sedam godina.

Upravo zahvaljujući odgovornoj finansijskoj politici SNS i predsednika uspeli smo u proteklim mesecima da pomognemo našem zdravstvenom sistemu, uspeli smo da obezbedimo sve neophodne lekove i opremu koji su bili neophodni za lečenje korona virusa, uspeli smo da zaposlimo veliki broj zdravstvenih radnika, da povećamo plate u zdravstvenom sektoru, uspeli smo da sagradimo, odnosno da rekonstruišemo veliki broj zdravstvenih centara. U toku je čak i realizacija, odnosno izgradnja dve kovid bolnice, jedna u Batajnici, druga u Kruševcu, i sa time nastavljamo. Upravo ovim finansijskim ulaganjima nastavljamo borbu za očuvanje zdravlja naših građana. Ali pored borbe za očuvanje zdravlja i života naših građana, mi nastavljamo i sa krupnim kapitalnim investicijama.

Programi koji su danas pred nama odnose se na finansiranje vodovodne i kanalizacione infrastrukture, kao i ulaganje u energetsku efikasnost. Finansiranja u vodnom sektoru pre svega se odnose na vodosnabdevanje i na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Grad Čačak, iz kojeg ja dolazim, u proteklih nekoliko godina uspeo je da otkupi deo parcele na kojoj će se graditi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i to se odnosi na preko 100.000 stanovnika grada Čačka .

Što se tiče ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti, program obuhvata mere energetske sanacije na 50 do 60 objekata javne namene u sektoru obrazovanja, zdravstva, sporta i socijalne zaštite na teritoriji cele Srbije. Ova ulaganja u vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, kao i energetsku efikasnost su samo deo investicionog plana koja imaju za cilj pospešivanje života u našoj zemlji.

Moram da istaknem da smo mi u ovako teškim trenucima uspeli da opredelimo i značajna sredstva za putnu infrastrukturu, posebno za izgradnju auto-puteva, koji označavaju dovođenje novih investitora, a samim tim i nova radna mesta i pospešivanje ekonomije u našoj zemlji.

Posebno moram da se osvrnem na značaj izgradnje Moravskog koridora, kako za grad Čačak, tako i za ceo Moravički, Raški, Zlatiborski okrug, za celu zapadnu i centralnu Srbiju. Ali značaj Moravskog koridora nije samo u dovođenju novih investitora i bržeg protoka robe i kapitala, već time ćemo urediti i vodotokove Južne, Zapadne i Velike Morave, koje su prethodnih godina plavljenjem nanosile veliku štetu putnoj infrastrukturi i privredi.

Iskoristiću takođe priliku da pomenem krupne kapitalne investicije koje su prethodnih godina pospešile životni standard građana Čačka, a to su i auto-put „Miloš Veliki“, zatim dve nemačke fabrike koje su omogućile nova radna mesta za naše građane, kao i otvaranje aerodroma „Morava“ u Lađevcima, koji je naš grad spojio sa velikim evropskim gradovima i sigurni smo da ćemo nakon ove pandemije korona virusa zahvaljujući aerodromu „Morava“ uspeti da pospešimo kako ekonomski, tako i turistički potencijal.

Na samom kraju svog ujedno i prvog izlaganja u parlamentu pozvala bih svoje kolege i koleginice narodne poslanike da podržimo ove programe i sve buduće programe koji imaju nameru i cilj da obezbede što bolju budućnost u našoj zemlji. Zahvaljujem.